SADR AJ:

ALFA KANAL BALANS BELOG BETAKAM SP FORMAT, DIGITALNI BETAKAM DVC PRO LISTA MONTA NIH ODLUKA EFEKAT, ZVUNI EFP EKIPA, FILMSKA ENG FORMAT, MAGNETOSKOPSKI FREJM GENERATOR VREMENSKOG KODA TELEVIZIJA VISOKE DEFINICIJE HROMA KI KLAPA VIDEO SIGNAL, KOMPONENTNI KOMPRESIJA VIDEO SIGNALA, DIGITALNA TRAG, KONTROLNI KRAN MIKSOVANJE ZVUKA MONTA A, ELEKTRONSKA MONTA A, LINEARNA MONTA A, NELINEARNA OF LAJN MONTA A ON LAJN MONTA A MONTA A ZVUNIH EFEKATA MONTA A ZVUKA

MUZIKA, IMANENTNA MUZIKA POZADINE PIKSEL POLUSLIKA REZ, ELEKTRONSKI SLIKA, TELEVIZIJSKA VIDEO SIGNAL KOD, VREMENSKI ZVUK NA FILMU DNEVNIK SNIMANJA IZBOR OBJEKATA IZVE TAJ ZA MONTA U KADRIRANJE

KNJIGA SNIMANJA, TEHNIKA KNJIGA SNIMANJA KOMENTAR, GOVORNI MEDIJUM, ELEKTRONSKI MEDIJUM KOMUNIKACIJE MEDIJUM, MASOVNI MEDIJUM, VIZUELNI MEDIJUM PLAN, FINANSIJSKI PLAN SNIMANJA RAZRADA KNJIGE SNIMANJA, REDITELJSKA SCENARIO SINOPSIS SKOK PREKO OSE STORIBORD TRITMENT DETALJ DISKONTINUITET DVOPLAN ELIPSA FI EFEKAT FILA FLE -BEK FLE -FORVARD GRAMATIKA FILMA INSERT INTERPUNKCIJA, FILMSKA KADAR, DUBINSKI KADAR, DUGI KADAR, KOMBINOVANI

KADAR, KOMPLEMENTARNI KADAR, KRATKI KADAR, NAGNUTI KADAR, OBJEKTIVNI KADAR, POJEDINANI KADAR, POKRETNI KADAR PREKO RAMENA KADAR REAKCIJE KADAR-SEKVENCA KADAR, STATINI KADAR, SUBJEKTIVNI KADAR UMETAK KADAR ZA PONOVNO USPOSTAVLJANJE PROSTORA

KADAR ZA USPOSTAVLJANJE PROSTORA KADRIRANJE MASTER KADAR KAMERA, POKRETNA KAT BEK KAT D AMP KAT EVEJ KAT IN KINESTEZIJA KOMBINACIJA, RAKORDNA KOMPLEMENTARNOST UGLOVA SNIMANJA KOMPOZICIJA FILMA KOMPOZICIJA FILMSKOG KADRA KOMPOZICIJA, KINETIKA KONTINUITET POKRETA KONTINUITET, PSIHOLO KI KONTINUITET RADNJE KONTINUITET KONTRASNIMAK KRETANJE KAMERE LESTVICA PLANOVA MASTER SCENA MASTER MEUKADAR MIZANKADAR MIZANSCEN, DUBINSKI MIZANSCEN MONTA A UNUTAR KADRA OF KAMERA

OPA AJ, FILMSKI OPA ANJE, VIZUELNO OSA AKCIJE OVERLEPING PANORAMA PERZISTENCIJA VIDA PLAN, AMERIKI PLAN, DALEKI PLAN, KRUPNI PLAN, OP TI PLAN, POLUOP TI PLAN, PREDNJI PLAN, SREDNJE KRUPNI

PLAN, SREDNJI PLAN, VRLO KRUPNI PLAN, ZADNJI TOTAL, DALEKI TOTAL, SREDNJI PLAN, FILMSKI POZADINA PRAVAC, GENERALNI PRAVAC POGLEDA PRAVAC POKRETA PRAVILO TROUGLA PRETAPANJE PRIBLI AVANJE PO OSI RAKORD RAKURS, DONJI RAKURS, GORNJI RAKURS, LA NI RAKURS, NORMALNI RAKURS RETROSPEKCIJA REZ, GLADAK REZ NA POKRET REZ, O TAR REZ SCENA SEKVENCA, AKCIONA SEKVENCA, FINALNA SEKVENCA, MONTA NA SEKVENCA, OPISNA SEKVENCA, RETROSPEKTIVNA

SEKVENCA, UVODNA SEKVENCA, ZGUSNUTA SEKVENCA SINESTEZIJA SINTAKSA, FILMSKA SKOK, MONTA NI VENK TRIJADA UBRZANJE, MONTA NO UDALJAVANJE PO OSI UGAO, DODIRNI UGAO, KOMPLEMENTARNI UGAO, OBJEKTIVNI

UGAO, PARALELNI UGAO, PRAVOUGLI UGAO, SPECIJALNI UGAO, SUBJEKTIVNI UGAO, SUPROTNI UMETAK USPORENJE, MONTA NO VO NJA KAMERE ZATAMNJENJE ZUMIRANJE VRSTE ZVUKA PREPRODUKCIJA I PREVIZUELIZACIJA

1. KADAR: KADAR, DUBINSKI KADAR, DUGI KADAR, KOMBINOVANI KADAR, KOMPLEMENTARNI KADAR, KRATKI KADAR, NAGNUTI KADAR, OBJEKTIVNI KADAR, POJEDINANI KADAR, POKRETNI KADAR PREKO RAMENA KADAR REAKCIJE KADAR-SEKVENCA KADAR, STATINI KADAR, SUBJEKTIVNI KADAR UMETAK KADAR ZA PONOVNO USPOSTAVLJANJE PROSTORA KADAR ZA USPOSTAVLJANJE PROSTORA KADRIRANJE MASTER KADAR KOMPOZICIJA FILMSKOG KADRA MASTER MEUKADAR MIZANKADAR MIZANSCEN, DUBINSKI MIZANSCEN MONTA A UNUTAR KADRA OF KAMERA

2. PLAN: LESTVICA PLANOVA PLAN, AMERIKI PLAN, DALEKI PLAN, KRUPNI PLAN, OP TI PLAN, POLUOP TI PLAN, PREDNJI PLAN, SREDNJE KRUPNI PLAN, SREDNJI PLAN, VRLO KRUPNI PLAN, ZADNJI TOTAL, DALEKI

TOTAL, SREDNJI PLAN, FILMSKI DETALJ

3. RAKURS: RAKURS, DONJI RAKURS, GORNJI RAKURS, LA NI RAKURS, NORMALNI RAKURS

4. UGAO: UGAO, DODIRNI UGAO, KOMPLEMENTARNI UGAO, OBJEKTIVNI UGAO, PARALELNI UGAO, PRAVOUGLI UGAO, SPECIJALNI UGAO, SUBJEKTIVNI UGAO, SUPROTNI

5. SCENA, SEKVENCA: SCENA SEKVENCA, AKCIONA SEKVENCA, FINALNA SEKVENCA, MONTA NA SEKVENCA, OPISNA

SEKVENCA, RETROSPEKTIVNA SEKVENCA, UVODNA SEKVENCA, ZGUSNUTA SEKVENCA MASTER SCENA

6. TEHNOLOGIJA: ALFA KANAL BALANS BELOG BETAKAM SP FORMAT, DIGITALNI BETAKAM DVC PRO EFP EKIPA, FILMSKA ENG

FORMAT, MAGNETOSKOPSKI FREJM GENERATOR VREMENSKOG KODA TELEVIZIJA VISOKE DEFINICIJE HROMA KI VIDEO SIGNAL, KOMPONENTNI KOMPRESIJA VIDEO SIGNALA, DIGITALNA TRAG, KONTROLNI PIKSEL POLUSLIKA REZ, ELEKTRONSKI SLIKA, TELEVIZIJSKA VIDEO SIGNAL KOD, VREMENSKI

7. MONTA A: MONTA A, ELEKTRONSKA MONTA A, LINEARNA MONTA A, NELINEARNA OF LAJN MONTA A ON LAJN MONTA A LISTA MONTA NIH ODLUKA

8. PREPRODUKCIJA: IZBOR OBJEKATA KNJIGA SNIMANJA, TEHNIKA KNJIGA SNIMANJA PLAN, FINANSIJSKI PLAN SNIMANJA

RAZRADA KNJIGE SNIMANJA, REDITELJSKA SCENARIO SINOPSIS STORIBORD TRITMENT PREPRODUKCIJA I PREVIZUELIZACIJA

9. GRAMATIKA: SKOK PREKO OSE DISKONTINUITET DVOPLAN ELIPSA FI EFEKAT FLE -BEK

FLE -FORVARD GRAMATIKA FILMA INSERT INTERPUNKCIJA, FILMSKA KAT BEK KAT D AMP KAT EVEJ KAT IN KINESTEZIJA KOMBINACIJA, RAKORDNA KOMPLEMENTARNOST UGLOVA SNIMANJA KOMPOZICIJA FILMA KOMPOZICIJA, KINETIKA KONTINUITET POKRETA KONTINUITET, PSIHOLO KI KONTINUITET RADNJE KONTINUITET KONTRASNIMAK OSA AKCIJE OVERLEPING POZADINA PRAVAC, GENERALNI PRAVAC POGLEDA PRAVAC POKRETA PRAVILO TROUGLA PRETAPANJE PRIBLI AVANJE PO OSI RAKORD RETROSPEKCIJA REZ, GLADAK

REZ NA POKRET REZ, O TAR REZ SINESTEZIJA SINTAKSA, FILMSKA SKOK, MONTA NI TRIJADA UBRZANJE, MONTA NO UDALJAVANJE PO OSI UMETAK USPORENJE, MONTA NO ZATAMNJENJE

10. ZVUK: VRSTE ZVUKA EFEKAT, ZVUNI MIKSOVANJE ZVUKA MONTA A ZVUKA MONTA A ZVUNIH EFEKATA MUZIKA, IMANENTNA MUZIKA POZADINE ZVUK NA FILMU KOMENTAR, GOVORNI

11. SNIMANJE: DNEVNIK SNIMANJA IZVE TAJ ZA MONTA U FILA KAMERA, POKRETNA KRETANJE KAMERE PANORAMA VENK VO NJA KAMERE ZUMIRANJE KRAN KLAPA

12. RAZNO: MEDIJUM, ELEKTRONSKI MEDIJUM KOMUNIKACIJE

MEDIJUM, MASOVNI MEDIJUM, VIZUELNI MEDIJUM OPA AJ, FILMSKI OPA ANJE, VIZUELNO PERZISTENCIJA VIDA

ALFA KANAL (engl. alpha channel) Poseban kanal kod kompjuterskih grafikih programa. Defini e transparentnost pri pro cesu utiskivanja naslova ili grafike u neki drugi video signal. Kod 32 bitne grafike, alfa kanal predstav lja etvrti kanal veliine 8 bita. Ostalih 24 bita rasporeeni su po 8 za svaki od RGB signala. Kod 16 bitne grafike, 15 bita dodeljeno je RGB signalima, dok je 1 bit dodeljen alfa kanalu. Karakteristika Alfa ki (engl. Alph a key) funkcije jeste, da ne mora da se vodi rauna o sjajnosti (luminens ki) ili boji (hroma ki), ve mo e da se koristi p un spektar boja, a istovremeno grafiku sliku ili natpis nesmetano utisnu u neku drugu sliku.MiM Vidi: HROMA KI LUMINENS KI RGB Page 1 of 1 file://F:\data\000\1071.html 1/8/2007

BALANS BELOG Postupak pode avanja TV kamere za verno reprodukovanje boje u TV slici. Vr i se pomou aktivatora za balans belog, koji se nalazi sa spoljne strane tela kamere. Ima za cilj da re im rada TV kamere, u pogledu reprodukcije boje, usaglasi sa kvalitetom svetlosti koja osvetljava objekat snimanja. Priliko m pode avanja, neophodno je da se u slici nalazi bela povr ina, da bi se pode avanje kontrolisalo uporeivanjem belih sadr aja u reprodukovanoj slici. Ako je belo u reprodukovanoj slici (na monitoru), belo, znai da je kamera dobro pode ena. Belo se bira zbog toga to je jasno definisano kao odsustvo dominacije bilo koje boje, odnosno, da se aditivnim me anjem tri osnovne boje (crvene, zelene i plave), u odreenom odnosu mo e dobiti utisak belog. Cilj pode avanja jeste da se TV kamera usaglasi sa kvalitetom svetlosti. Ovo zavisi od tri osnovna uslova: a. osobine svetlosnog zraenja (u jedinicama kelvina -K), odnosno spektralnog sastava svetlosti; b. re ima rada TV kamere; c. re ima rada TV prijemnika. U praksi, re im rada TV kamere pode ava se aktiviranjem balansa belog i kompenzacijom u odnosu na spektralni sastav svetlosti kojom je osvetljen objekat snimanja.VO e. white balance Page 1 of 1 file://F:\data\001\1241.html 1/8/2007

BETAKAM SP (Betacam Superior Performance) Nove tehnologije proizvodnje video traka i video glava omoguile su znatna kvalita tivna pobolj anja postojeih magnetoskopskih formata. U sluaju Betacama SP upotrebom metalne trake omogueno je pro irenje frekventnog opsega video signala sa 25 Hz - 4 Mhz (standardni Betacam) na 25 Hz - 5,5 Mhz, ime je kvalitet slike praktino dostigao studijske magnetoskope C formata. I na polju audio-zapisa do lo je do velikog napretka. Najpre, kvalitetnija traka omoguila je povoljniji odnos signal- um za itavih 3 dB na longitudinalnim tonskim kanalima (audio 1 i audio 2). Tome treba dodati i dva frekventno modulisana tons ka kanala (AFM), audio 3 i audio 4, koji se snimaju rotacionim glavama zajedno sa video signalima. Kvalitet ovih kanala je izuzetan frekventni opseg 20 Hz - 20 Khz, dinamika preko 85 dB. Najvei nedostatak standard nog Betacama, premali kapacitet kasete za realizaciju ozbiljnijih projekata, prevazien je konstrukcijom v eih kaseta namenjenih studijskim magnetoskopima od onih koje koriste terenski ureaji (slino U -maticu). Na ovakvoj kaseti mogue je napraviti snimak u maksimalnoj du ini od 110 minuta (za sistem 625/50). I na kraju treba napomenuti da je ouvana kompatibilnost sa standardnim Betacamom; svi SP ureaji automatski prelaze u standardni mod rada kada se u njih ulo i oksidna traka.Z Page 1 of 1 file://F:\data\001\1290.html 1/8/2007

FORMAT, DIGITALNI BETAKAM (engl. digital Betacom) Novi lan porodice Betakam magnetoskopa. Komponentni digitalni magnetoskopski form at koji koristi video traku irine 1 ina (12,7 mm), sme tenu u kasete istih dimenzija kao kod Betakama SP. Osim to je ovim formatom Betakam uveden u digitalni svet, omoguena je reprodukcija kaseta snimlje nih na analognim Betakam SP kamkorderima, a monta a ovakvih snimaka i dalje je digitalna zahvaljujui opreman ju rotirajueg bubnja posebnim setom glava za reprodukciju analognih snimaka. Integri ui na ovaj nain anal ognu i digitalnu tehnologiju, omoguuje se evolucioni prelaz sa analognih na digitalne magnetoskope . Linearna brzina kretanja trake u odnosu na Betakam SP ne to je smanjena i iznosi 9 6,7 mm/s, to donosi izvesno poveanje kapaciteta kasete sa 110 min na 124 min (velika kaseta) i sa 36 min na 40 min (mala kaseta). Iz signala TV slike uzorak se uzima prema preporuci CCIR 601, sa odnoso m 4:2:2. To znai da se za luminentni (Y) signal koristi frekvencija od 13,5 MHz, a za signale razlike boja (R-Y i B-Y) Raspored tragova za standard 625/50. Kontrolni trag i analogni kanal na istim su pozicijama kao kod analognog Betakam formata Struktura sektora i segmenata u jednoj poluslici. Treking pilot ton-zapis nalazi se izmeu audio i video sektora. Audio-kanali rasporeeni su na poseban nain radi bolje za tite od o teenja Page 1 of 2 file://F:\data\007\2178.html 1/8/2007

frekvencija uzimanja uzoraka je 6,75 MHz. Du ina digitalne rei je 10 bita. Postoje e tiri nezavisna audiokanala, za koje se uzorci uzimaju sa frekvencijom od 48 KHz, sa du inom digitalne rei od 20 bita. Zapis zvuka je ovde sme ten na sredinu trake, izmeu video sektora, radi bolje za tienosti. Jednu p olusliku sainjavaju tri segmenta, a jedan segment sastoji se od dva video sektora i osam audio-sektora. Da bi se postigla precizna insert monta a, izmeu audio i video sektora postavljeni su treking pilot-ton zapisi .RK Page 2 of 2 file://F:\data\007\2178.html 1/8/2007

DVC PRO (engl. Digital Video Cassettes Professionals) Profesionalni digitalni magnetoskopski format japanske kompanije Panasonic (Mats ushita) za ENG akviziciju vesti i drugih materijala. Zasniva se na upotrebi video kasete sa trakom irine 1 ina (6,35mm), na kojoj se snima sa savremenom tehnologijom kompresije (MPEG). Format je predvien za upotreb u sa postojeim televizijskim standardima, ali mo e se koristiti i u televiziji visoke definicije. U kasetama se koristi magnetska traka sa radnim slojem u obliku metalnih estica (MP-metal particle). Ovo je digit alni komponentni magnetoskopski format koji koristi kompresiju signala u odnosu 5:1. Brzina kreta nja trake je 33,813 mm/s. Koriste se dve vrste minijaturnih video kaseta (zasada najmanjih profesionalnih video kaseta: vea (125 x 75 x 14,6 mm), na koju mo e da stane visokokvalitetni program u trajanju (97,5 x 64,5 x 14,6 mm), na koju mo e da se snimi materijal u trajanju od jednog sata. Ovakvo minijaturne kasete omoguile su konstruisanje malih kamkordera za ENG i EFP (Elect ronic Field Production). Sa minijaturnim kasetama mo e se snimiti 60 minuta materijala, a te ki su oko 5 kg. Takoe je konstruisana minijaturna pokretna kamera sa tri CCD ipa-VJ (Video Journalist), te ka svega oko 2 ,5 kg, i mo e da bude povezena sa ENG timom radi snimanja. VJ kamere predviene su za upotrebu u situaci jama gde je upotreba ENG kamkordera suvi e rizina. U ovom formatu Velika kaseta DVCPRO na kojoj se mo e snimiti materijal u trajanju od 2 sata. Page 1 of 2 file://F:\data\005\1775.html 1/8/2007

postoje studijski ureaji za monta u, kao i minijaturni Lap Top Editor koji se vrlo lako prenesi na mesto snimanja i omoguuje monta u na licu mesta.RK Mala kaseta DVCPPRO za jedan sat materijala. Dimenzije DVC PRO tragova na traci irine 1 ina (6,35 mm). ITI - mesto za insert i treking informacije; G1, G2, G3 monta ni meuprostor; sub margin code - mesto za snimanje obe vrste vremenskog koda; tape motion - smer kretanja trake; reference edge - referentna ivica trake; efective data area efektivni prostor za usnimavanje podataka ( oko 33 mm): head motion - pravac kretanja glave. Page 2 of 2 file://F:\data\005\1775.html 1/8/2007

LISTA MONTA NIH ODLUKA Predstavlja banku podataka monta nih odluka, odnosno memorisan rezultat rada na ra dnoj kopiji u off line monta i. Lista sadr i sve elemente svakog monta nog spoja. Na osnovu ovih podataka uz upotrebu kompjuterskih monta nih sistema mogue je brzo i jednostavno sklapanje programske ko pije u on line monta i, odnosno realizacija svih monta nih odluka uz kori enje originalnog materijala i visok okvalitetnih ureaja u sklopu monta nog sistema.RT e. edit decision list e. EDL Page 1 of 1 file://F:\data\013\3351.html 1/8/2007

EFEKAT, ZVUNI Posebno nagla eni, izraziti ili deformisani elementi zvuka, upotrebljeni u tonskoj obradi nekog filma. Mogu biti realni, nestvarni, groteskni, bizarni, sainjeni od muzike i umova. Koriste se kao akcenat ilustrativnog, emocionalnog, dramskog, parodinog ili komediografskog karaktera.BO Zvuk, um ili glas koji ima odreeni dramski smisao kada je pravilno plasiran u delu neke drame ili emisije u pozori tu, filmu, radiju ili televiziji. Mo e se upotrebiti kao sinhroni zvuk, ili k ao tzv. off ton.VB Zvuni efekti mogu se podeliti na prirodne i ve take. Zbog brzine rada, u filmskoj pr aksi koristi se, uglavnom, ve taka tvorevina odreenog zvunog kvaliteta. Proizvodi se imitiranjem nekog prirodnog zvuka u tonskom studiju; stavaraju ga izvoai zvunih efekata, umaheri, uz pomo snimatelja-miksera zvuk a. Ovako stvoren zvuk esto daje bolju iluziju nego snimljeni prirodni zvuk. Meutim, uvoenjem stereof onskog zvuka, uverljivost ve taki napravljenih efekata se smanjuje, tj. lako se uoava injenica da su naknadno s tvoreni, pa se u poslednje vreme sve vi e koriste realni zvuni efekti, ali, ipak, posebno obraeni na tonskim miksetama. Na nekim primerima, ve takog stvaranja zvunih efekata, najbolje e se razumeti smisao ovo g pojma. a) Efekat grmljavine. Velika limena tabla obe ena u prostoru, zatrese se na slobodnoj strani . Vibracije lima stvaraju utisak grmljavine. b) Efekat ki e. Pred mikrofonom, u veliko sito, ubaci se aka pasulja. S ito u horizontalnom polo aju okretati tako da se zrna kotrljaju. c) Efekat kljuanja tenosti. Duva se uvodu pomou slamke. d) Efekat hodanja po li u. Iz monta e, odbaenu traku razmotati sa rolne i pred mikrofonom gu vati u ritmu koraka. e) Efekat mar iranja. Jai papir ili celofan zategne se rukama i pokree naizmenino napred-nazad u ritmu koraka. f) Efekat pucnja pi tolja. Jedan kraj lenjira vrsto dr imo uz sto, a drugi kraj podi emo i naglo otpustimo. g) Efekat, telefonski. Propu tanjem tonskog (NF) signala kroz ekvilajzer, iji propusni opseg i de od 300 do 3400 Hz, dobija se efekat prolaska signala kroz telefonsku liniju. Mo e se postii direktnim prikopav anjem telefonskog mikrofona u magnetofon ili neki drugi ureaj za snimanje. h) Efekat topota konja. Posti e se polutkama kokosovog oraha ili plastinih kernova, u kombinaciji sa komadima tkanine, kao i ak ama koje dr imo u obliku polulopte, i koje udaramo po grudima ili butinama. U zavisnosti od podloge koja se vidi u slici, mogue je postii razne vrste konjskog kretanja (po kamenu, ljunku, snegu, travi i sl.). Za kretanj e po plitkoj vodi, na podlogu po kojoj udaramo, sipa se malo vode. i) Efekat vatre. Pred mikrofonom lagano gu vamo celofan, svileni papir i sl. j) Efekat veslanja. U velikoj posudi za vodu, da icama kreemo po vodi u ritmu vesala. U istoj posudi mogue je pokretanjem ruku kroz vodu, dobiti efekat talasa. k) Efekat zvuka vetra. Obino se posti e pomou pozori ne ma ine za pravljenje vetra, okretanjem bubnja koji je napravljen od letvica i prek o kojeg je prebaeno platno. Time se dobija iluzija zavijanja vetra, a ne niz tonskih udara u membranu mikrof ona za vreme snimanja pravog vetra. l). Efekat vodopada. Pu tanjem tu a u veliku posudu, kadu, korito i sl.RM

e. sound effect f. effet sonore n. Toneffekt Page 1 of 1 file://F:\data\006\1837.html 1/8/2007

EFP (engl. Electronic Field Production) U televizijskoj proizvodnji programa, gde se predvia snimanje u eksterijeru, a gd e je reporta nim kolima nemogu pristup, koristi se oprema koja pru a isti kvalitet slike uz mnogo veu pokret ljivost i sa mnogo manjom ekipom. Rad sa EFP opremom podudara se sa radom prilikom snimanja filma, tj., ka dar po kadar. Nakon snimanja, postupkom naknadne elektronske monta e, a po potrebi i naknadne obrade z vuka, nastaje televizijsko delo. U sluajevima kombinovanog snimanja u TV studiju i eksterijeru, pri upotrebi EFP opreme (kvalitetna prenosna kamera i kvalitetni snima - magnetoskop) dobija se ujednaen k valitet snimljenog materijala. L Page 1 of 1 file://F:\data\006\1840.html 1/8/2007

EKIPA, FILMSKA (fr. quipe) Grupa ljudi razliitih zanimanja, koji uestvuju u proizvodnji jednog filma. Ona je osnovna organizacionotehnolo ka jedinica za proizvodnju filma. Zbog stvaralakih, organizacionih i ekonomskih razl oga, ekipa se konstitui e za proizvodnju samo jednog filma, a za razliite vrste filmova formiraju se drugaije ekipe. Najstandardniju strukturu imaju ekipe dugometra nih igranih filmova, jer igrani fi lm sadr i oko 50 filmskih zanimanja i specijalizacija, ali broj lanova ekipe zavisi od slo enosti projekta. U koliko se radi o filmu sa velikim organizaciono-tehnolo kim zahtevima, ekipa e brojati nekoliko stotina lanova i vi e hi ljada saradnika-statista. Sastav ekipe je izuzetno raznolik, jer se u njoj nalaze svi nivoi strunosti i obr azovanja, od nekvalifikovanih radnika, preko specijalista u oblasti filma, do vrhunskih umetnika, a po godinam a starosti u ekipi sreemo raspon od dece najmlaeg uzrasta do vrlo starih osoba. Ekipa na istom zadatku okup lja strunjake za neku od tehnikih disciplina i umetnika u oblasti filma, muzike ili litetarure. Svoj proiz vodni zadatak ekipa obavlja tokom vi e faza proizvodnje: 1. prethodne pripreme, 2. op te pripreme, 3. neposredne pripr eme, 4. period snimanja, 5. obrada. Tokom ovih faza proizvodnje, ekipa se postepeno formira, a pun sastav im a samo u periodu snimanja. Tokom itavog toka proizvodnje, ekipa se istovremeno formira i osipa, jer je napu ta ju oni koji su zavr ili svoj deo posla. Iako predstavlja organizaciono-tehnolo ku celinu sa jasno odreenim zadat kom, u ekipi uoavamo manje celine koje obavljaju delimino zaokru ene poslove. Te delove ekipe nazivamo s ektorima (sektor re ije, sektor kamere, sektor organizacije, sektor scenografije, sektor kostimografije, sektor tona). Svaki sektor ima rukovodioca koji odgovara za njegov rad i deo proizvodnog procesa koji je u nadl e nosti sektora. Pri formiranju ekipe, rukovodilac sektora ima presudnu funkciju i pravo o izboru lanova svoga se ktora. Ekipa za snimanje dokumentarnih filmova nema vrsto utvren standardni oblik, jer su i dokumentarni fi lmovi vrlo razliiti po tematici i slo enosti. Ekipa koja, na primer, snima olimpijske igre, imae preko sto tinu lanova, ali naje e e ekipu sainjavati reditelj, snimatelj, asistent snimatelja, organizator, monta er, s nimatelj zvuka, rasvetljiva i poneko od pomonog osoblja. Ekipe za snimanje animiranih filmova, bitno se razliku ju od igranih i dokumentarnih filmova, i sadr e zanimanja koja ne sreemo u ostalim delovima kinemat ografije (slikar pozadine, animatori, glavni crta, fazer, kopista itd.).SJ e. production unit f. quipe de production n. Produktionsteam n. Filmteam Page 1 of 1 file://F:\data\006\1848.html 1/8/2007

ENG (engl. Electronic News Gathering) Elektronsko sakupljanje vesti; pripada novijem razdoblju razvoja TV tehnike i te hnologije. Nastojanje televizije da gledaocima pru i autentinu, aktuelnu i najbr u informaciju, vodilo je ka sredstvim a, odnosno opremi sa kojom e se pronai najkrai put od dogaaja do gledalaca. Savremena oprema za elektrons ko sakupljanje vesti odlikuje se velikom pokretljivo u, minimalnom ekipom i efikasno u u radu. Opremu sainja va prenosna (runa) kompaktna jedinica (kamera i snima) relativno male te ine. Na istom sklopu po stavljen je i mikrofon koji omoguuje da se sa slikom zabele i i pripadajua zvuna komponenta. U situacijama kada s e predvia direktno ukljuenje u televizijski program, ENG opremi dodaje se i mikrotalasni predajnik. Praktina primena ENG-a sa mikrotalasnom opremom, pogodna je za praenje dogaaja prostorno razuenih, kao to je m aratonska trka, auto-reli i sl. Tada se ova oprema postavlja u helikopteru ili na motociklu. Zav isno od slo enosti zadataka koji se postavlja pred ENG ekipu, ona mo e brojati izmeu 1 i 3 lana, s tim to neki od njih ob avljaju i vi e poslova, na primer, voza ekipe mo e biti tonac ili rasvetljiva, mada vrlo esto snimatelj-reporter uglavnom sve radi sam. L Page 1 of 1 file://F:\data\006\1928.html 1/8/2007

FORMAT, MAGNETOSKOPSKI (gr. Mgnis, gr. skopo) Magnetoskopski formati odreeni su nizom mehanikih i elektronskih parametara. Mehan iki parametri koji defini u magnetoskopski format su: irina upotrebljene magnetske trake; nain obuhvata bubnja trakom (potpuni obuhvat ili poluobuhvat); prenik bubnja sa video glavama; broj upotrebljenih vide o glava; brzina kretanja trake; brzina skaniranja; raspored tragova na traci; ugao video traga prema ivici trake ; azimut video traga (kod bele enja trag do traga ); du ina video traga; irina video traga; broj audio kanala. Ele ktronski parametri koji odreuju magnetoskopski format u vezi su s nainom obrade video i audio signala. Od njih zavisi da li je neki magnetoskop komponentni ili kompozitni; analogni ili digitalni; niskopojasni (lo w band), visokopojasni (high band) ili SP (Superior Performance). Kako u praksi proizvoai ureaja naje e koriste pod lu na osnovu irine trake koju odreeni magetoskop koristi, upotrebie se upravo taj kriterijum pri dava nju pregleda magnetoskopskih formata. Dvoinnu traku koriste kvadrupleksni magnetoskopi (low ba nd i high band). Jednoinna traka primenjena je kod helikoidalnih magnetoskopa C-formata, B-formata , kao i kod magnetoskopa namenjenih televiziji visoke definicije (analognih i digitalnih). Kasetu sa trak om irine 3/4 ina koriste U-matic ureaji (low band, high band i SP). Oznaku 19 mm (mada je to takoe 3/4 ina), nose ka sete D1 komponentnog digitalnog i D2 kompozitnog digitalnog magnetoskopskog formata. Najvei broj magne toskopskih formata koristi kasetu sa trakom od 1/2 -ina: Betacam , Betacam SP, Betamax, Super Beta, ED-Beta, M-format, M II- format, VHS, S-VHS, VCR, Video 2000; 8 mm kasete zastupljene su kod dva magnetoskopska f ormata: Video 8 i Hi8 (high band 8 mm). Isti je sluaj i sa naju om magnetoskopskom trakom (1/4 ina). Kaset e sa trakom ove irine koristili su Quartercam i CVC (danas se vi e ne proizvode).Z Skup propisa i podataka koji defini u jednu vrstu magnetoskopa. Omoguuje da snimak nainjen na jednom od magnetoskopa, bude kvalitetno reprodukovan na ma kojem magnetoskopu iste vrste ( kompatibilnost snimaka). Parametri koji defini u format nisu za tieni patentima, ve predstavljaju meunarodne i n acionalne standarde. Prema njima, format odreuje irinu video trake, raspored tragova na njoj, linearnu brzinu kretanja trake, dimenzije bubnja i brzinu njegove rotacije, kao i nain obrade slike i zvuka unuta r magnetoskopa. Konkretna re enja kojima se posti e usagla enost sa uslovima koji defini u format, stvar su svakog proizvoaa posebno i sa cenom ureaja ine jedan od uslova pri kupovini. Od 1956. godine do danas, prisus tvovali smo nastanku i nestanku velikog broja magnetoskopskih formata. Neki su se odr ali godinama, dok s u drugi veoma brzo nestajali sa scene. Razvoj magnetoskopske tehnologije i tehnologije video traka zahteva napu tanje starih koncepcija. Sada u profesionalnom i neprofesionalnom domenu imamo istovremeno pr isustvo veeg broja nekompatibilnih formata. Svaki televizijski centar koristi istovremeno po nekoli ko razliitih, specijalizovanih formata, u skladu sa zahtevima i potrebama proizvodnje TV programa.RK

e. videotape format f. format de magnetoscope n. Videobandformat Page 1 of 1 file://F:\data\007\2181.html 1/8/2007

FREJM (engl. frame) Oznaava vizuelan prikaz jednog kompletnog skanirajueg ciklusa (jednu kompletnu tel evizijsku sliku). Kod skaniranja s proredom, kojim se slu i dana nja televizija, jedan frejm sastoji se od dve poluslike. U jednoj sekundi se, u zavisnosti od televizijskog standarda, smenjuje 25 (PAL, SECAM, MA C), odnosno 29,97 frejmova (NTSC, PAL-M). U praksi se esto uestalost od 29,97, aproksimira na 30 frejmova u s ekundi.Z e. frame f. image n. Bild Page 1 of 1 file://F:\data\007\2234.html 1/8/2007

GENERATOR VREMENSKOG KODA Elektronski ureaj koji generi e signal vremenskog koda kako bi mogao da se dostavi magnetoskopu, magnetofonu ili nekom drugom ureaju. Postoje gneratori koji se ugrauju u kamkorder ili magnetoskop odnosno magnetofon, ali i oni koji se postavljaju u TV studio, pa se njihov sign al distribuira do svih korisnika.RK e. time code generator f. code temporel Page 1 of 1 file://F:\data\008\2279.html 1/8/2007

TELEVIZIJA VISOKE DEFINICIJE Televizijski standard kojim se ostvaruje znatno bolji kvalitet slike u odnosu na klasine TV standarde (PAL, SECAM, NTSC). Prva istra ivanja na polju razvoja televizije visoke definicije otpoe la su u Japanu 1970. godine na inicijativu nacionalne televizijske mre e NHK (Nippon Hoso Kyokai). Deset godin a kasnije, nakon mnogobrojnih eksperimenata sa formatom slike i njenom strukturom, strunjaci NHK d o li su do zakljuka da najoptimalnije re enje predstavlja sistem od 1125 linija 60 poluslika u sekundi. T akoe je predlo eno da novi standard ima sliku sa proporcijama 5:3 ( to je kasnije korigovano na 16:9) umesto konvencionalnih 4:3. Kako je za prenos slike televizije visoke definicije potreban mnogo iri frekventni opseg nego za standardnu televiziju, razvijen je i poseban sistem MUSE (multiple subnyquist sampling encoding) kojim se originalni signal irine 30 MHz komprimuje na nekih 8MHz, i time ini pogodnijim za emitovanje. Poznati proizv oa televizijske opreme Sony prihvatio je sistem razvijen u NHK i zapoeo proizvodnju poetkom osamdesetih. U okviru projekta Eureka (EU 95) razvijen je evropski sistem televizije visoke definicije. Za razliku od japanskog, evropski sistem je zami ljen tako da bude kompatibilan sa postojeim televizijskim standardima. Usvojen e su proporcije slike 16:9 i sistem 1250/50. Frekventni opseg signala iznosi oko 25MHz pa se za potrebe emito vanja koriste HD-MAC (High Definition Multiplexed Analog Components) paketi koji omoguuju komprimovanje sign ala na svega 8MHz. Zahvaljujui prenosu informacija MAC sistemom uspostavljena je kompatibilnost sa s tandardom 625/50 (za prijemnike opremljene MAC dekoderom). Prijemnik namenjen sistemu 625/50 jednosta vno ignori e vi ak informacija, pri emu se, zbog razliitih proporcija ekrana, gube boni delovi slike. Se m pomenutih standarda televizije visoke definicije, postoje jo dva. To su ameriki standard (1050 linija; 59,94 poluslika), koji se ponekad naziva dvostrukim NTSC-om, i sovjetski (1375 linija; 50 poluslika). Oba standarda su kompatibilna sa postojeim (ameriki sa NTSC sistemom; sovjetski sa sistemom 625/50). Od samog poetka razvoj televizije visoke definicije tekao je u dva pravca. Prvi j e elektronska kinematografija , odnosno proizvodnja igranih filmova televizijskom tehnologijom. Za sada se filmov i snimaju i obrauju elektronski, nakon ega sledi transfer na standardnu 35 mm filmsku traku za potreb e prikazivanja u bioskopskim dvoranama. Usavr avanje video projekcionih sistema i njihova velika rasprostranjen ost omoguie potpuno izostavljanje filmske tehnologije iz proizvodnje bioskopskog filma. Drugi (krajn ji) cilj razvoja televizije visoke definicije je emitovanje programa. Na alost, nije do lo do usvajanja jednog sistema kao svetskog standarda, to je bila jedna od ideja tvoraca televizije visoke definicije, a ime bi znatno bi la pojednostavljena razmena programa.Z e. high-definition television - HDTV f. tlvision a haute dfinition n. hochzeiliges Fernsehen Page 1 of 1 file://F:\data\021\5798.html 1/8/2007

HROMA KI (engl. chroma key) Elektronski efekat koji se primenjuje u kolor televiziji. Ostvaruje se upotrebom jedne od boja u sistemu RGB (red, green, blue) kao pozadine objektu kojeg snimamo sa efektom hroma ki. Efeka t se ostvaruje uz primenu hroma kijera (chroma keyer) koji je spregnut sa video miksetom, a konstruisan je tako da reaguje na granici izmeu odabrane boje (pozadine) i svih drugih boja u TV slici. Prikazana shema pre dstavlja pojednostavljenu spregu sistema. Kadar sa kamerom K1 sastoji se od plave pozadine ispred koje sedi ovek. Pozadina mora biti ravnomerno i dovoljno osvetljena sa posebnim akcentom na snimani objekat. Kamera K2 snima dru gi sadr aj koji sa slikom K1 daje rezultirajuu sliku K1K2 bez plave pozadine na K1. Elektronski mlaz pri an alizi slike (prizora pred kamerom), kreui se odozgo nadole, stvara na izlazu kamere K1 elektronski signal ko ji se obrauje prolaskom kroz hroma kijer kojim se reguli e propu tanje signala kroz miksetu. Posmatranjem pr ikazane sheme, uoava se nain funkcionisanja sprege. Pri analizi plave boje u slici K1, hroma kijer stvara komandni impuls koji u video mikseti zatvara prolaz delu slike sa K1, a daje prolaz slici sa K2. Ovo se dogaa sve do trenutka dok analizujui mlaz K1 ne doe do objekta (oveka koji sedi). U tom trenutku hroma kijer zatvara pr olaz signalu K2, a daje prolaz signalu K1 urezujui na taj nain sliku K1 u sliku K2. U konanom izgledu dobij a se efekat hroma ki sa jasnim sadr ajem slika sa K1 i K2, pod uslovom da snimani objekat (ovek) nema na se bi detalje plave boje (boja pozadine). Pozadine (druge slike) mogu biti razliitog sadr aja, snimljene ran ije ili istovremeno, to praktino znai da, na primer, jedna kamera snima spikera, a druga kartu sveta kao n jegovu pozadinu. Pozadina (bekgraund) mo e biti sa filma, slajda, magnetoskopa, grafiki prikazi ili kolor bek-graund. L e. chroma-key f. rglage des effets n. Chroma-Key Page 1 of 1 file://F:\data\009\2464.html 1/8/2007

KLAPA (nem. Klappe) 1. Tamna, naje e crna, matirana drvena pravougaona ploa, sa du om stranom do 40 cm, na kojoj se ispisuju i snimaju, na poetku svakog kadra, odnosno dubla, podaci vezani za identifikaciju filmskog kadra i dubla, prilikom rukovanja sa filmskom trakom u procesu laboratorijske, monta ne i zvune ob rade. Pri istovremenom snimanju slike i zvuka, na odvojenim trakama, koristi se tzv. tonska klapa, odno sno gore opisana ploa na koju je montiran pokretni krak uz jednu od du ih strana. Pokretni krak, udaraljka, i go rnja ivica ploe obojeni su belom i crnom bojom u irini od 2 do 10 cm, radi bolje vidljivosti trenutka spajan ja. Na poetku kadra, izgovori se broj kadra i dubla napisan na klapi, krak udaraljke se kratko spoji sa ploom, udar i , pri emu se proizvede o tar, kratak zvuk. Ovo omoguava da se kasnije identifikuje zajedniki trenutak udara klape na odvojeni m trakama sa slikom i zvukom, radi njihovog istovremenog startovanja u procesu monta ne obrade filma. Po stoje i klape koje se svojom veliinom prilagoavaju veliini plana: tako, postoji i klapa manja od normalne , za snimanje u sasvim krupnom planu, bez prekidanja, odnosno nepotrebnog komplikovanja samog snimanja, radi posebnog snimanja klape.PD Pored naziva filma i broja kadra, odnosno dubla, na klapi se esto upisuju i podac i o nazivu producenta, ime snimatelja, ime reditelja, kao i mesto snimanja (eksterijer, enterijer), doba da na (jutro, vee i sl.), kao i eventualni svetlosni efekti, filtracija itd. Sve podatke na ploi kredom ispisuje lice koje r ukuje klapom, klaper ili sekretar re ije. Pre poetka snimanja kadra, klaper postavlja klapu prema kameri, u vidno pol je objektiva. Klape razliitih veliina. Normalna veliina je oko 38X30 cm, a mala klapa obino 15X12 cm. Najmanje klape se koriste za snimanje krupnijih planova, kada su akteri i objekti snimanja blizu kamere. Najvee klape se koriste za snimanje op tih planova i totala Page 1 of 3 file://F:\data\012\2914.html 1/8/2007

Kada se snima nemi kadar, samo se podigne udaraljka uspravno i saeka da kamera sn imi klapu u du ini od 20 do 50 cm. Posle ovoga, naknadno sledi snimanje kadra. Pri tonskom snimanju, klap er, posle ukljuivanja magnetofona i kamere, jasno izgovara broj kadra i broj dubla, na primer, kadar p eti, drugi put, posle krae pauze, da bi se glas jasno odvojio od zvuka udara spu tene udaraljke, spu ta udaralj ku na mirnu plou, a zatim, posle druge kratke pauze, brzo izlazi iz vidnog polja kamere koja nastavlja snim anje. U izvesnim sluajevima klapa se mora snimiti na kraju, bilo da je nema ili tonska (kada se kamera bez p rekidanja rada okree prema pripremljenoj klapi, a klaper izgovara podatke tek posle udara udaraljke). Kod n emog kadra klapa se mo e okrenuti naopako, ali nije obavezno. U dnevnik snimanja ubele ava se ovaj podatak, a slika i zvuk e biti, kasnije, sinhronizovani od kraja. Improvizovana klapa za nemi kadar mo e biti koma d papira, crna tablica, zid, ravna povr ina peska itd. Tonski kadar se mo e obele iti prstima ruke i udarcem dlanom o dlan. Prvi broj pokazanih prstiju odgovara broju kadra, a drugi broju dubla. Pljeskanje dlanom o dlan daje jasan zvuni signal, ali je potrebno da dodirivanje dlanova bude ujno i vidljivo za kameru. Savremene Izgled klape sa udaraljkom u gornjem ili donjem polo aju Klapa okrenuta nadole, u sluaju kada se nije mogla udariti na poetku kadra. U tom sluaju, klaper ili sekretarica re ije, uz tonsku najavu, obino ka e: Klapa na kraju! . Najvi e se koristi prilikom snimanja dece, ivotinja ili glumaca neprofesionalca Page 2 of 3 file://F:\data\012\2914.html 1/8/2007

tonske kamere imaju elektrine automatske klape. Na poetku svakog snimanja, kamera osvetljava nekoliko fotograma i upuuje magnetofonu, istovremeno, zvuni signal od 1000 Hz u potpuno ist oj du ini. Ovakva klapa slu i za preciznu sinhronizaciju, ali ne i za identifikaciju kadrova, pa je potreb no da se, pre snimanja kadra, snimi nema klapa sa svim podacima i da se isti podaci izgovore u mikrofon sinhronog ma gnetofona. Prilikom snimanja scene sa veim brojem kamera, pravilo je da svaka kamera ima svoju klapu i svoj br oj.2. U animaciji, ispred snimanja svakog kadra, snima se nekoliko (desetak) fotograma klape sa brojem kad ra. To su brojevi, ne to vei i posebno ispisani na kartonima (0-9), koji se postavljaju i kombinuju na stolu za animaciju, prekopozadine i crte a koji e biti animirani. 3. Elastina metalna, plastina ili drvena pravougaona ploa, obojena mat crnom bojom, koja se postavlja na kameru i pokree pomou kolenastog dr aa ili deblje ice. Slu i da sprei upadanje ne elje etlosti u objektiv kamere. 4. Pravougaona laka metalna ploa, obojena mat crno, postavlja se na reflektor radi oblikovanja snopa svetlosti i senenja odreenog dela scenskog prostora ili ovekove f igure.MB e. slate e. clapboard f. claquette f. clap n. Klappe Page 3 of 3 file://F:\data\012\2914.html 1/8/2007

VIDEO SIGNAL, KOMPONENTNI (lat. componere) Elektronski oblik televizijske slike (video signal), razdovjen na sastavne kompo nente. Jednu komponentu ovog signala ini informacija o sjajnosti svakog elementa televizijske slike (crno-beli odnosno luminentni signal Y), a drugu, informacija o sadr aju boje u slici (hrominentni signal poznat kao signal r azlike boja R-Y i B-Y). Rad sa komponentnim oblicima video signala u monta nim i postprodukcionim sistemima omoguu je dobijanje boljeg kvaltieta slike. Betacam i Betacam SP kao i M II predstavljaju formate koji prih vataju i obrauju analogni komponentni video signal, dok D1, D5, DCT i digitalni Betacam obrauju komponentni video signal u digitalnom obliku. U komponentnom TV studiju, kao i u komponentnim postprodukcionim sistemi ma, svi video ureaji koji se koriste - video miksete, ureaji za digitalne efekte, televizijske kamere itd., moraju da budu komponentni.RK e. component video f. composante vido Page 1 of 1 file://F:\data\023\6222.html 1/8/2007

KOMPRESIJA VIDEO SIGNALA, DIGITALNA Proces redukovanja koliine informacija digitalnog video signala kako bi se u tedeo prostor za memorisanje na kompjuterskom disku za nelinearnu monta u. Kompresija direktno utie na kvalitet sig nala, odnosno rezoluciju. to je stepen kompresije vei, kvalitet slike je slabiji. Ovaj postupak u fizikom smi slu predstavlja gubitak informacija iz slike, to jest signala. To se posti e na dva naina: a) kori enjem softv era i b) pomou hardvera i softvera. Kompresija kori enjem softvera izvodi se u dve tehnike: 1. Sealing - redu kcija veliine matrice slike uklanjanjem piksela odnosno, smanjenjem broja piksela koji ine odreenu sliku. 2. C hroma subsampling redukcija koliine kolor informacije, odnosno smanjivanje broja bitova koji reprez entuju jedan piksel (na primer, sa 24 bita na 8 bita po pikselu). Kompresija pomou hardvera i softvera posti e se u potrebom posebno razvijenih hardverskih elemenata, bilo u obliku jednog ili vi e mikroprocesora. Pr ednosti ovog naina kompresije znatne su u odnosu na prethodni, pre svega se ogledaju u mnogo veem protoku i obr adi informacija. Ovi procesori koriste vrlo slo ene matematike procedure, algoritme, po kojima obavljaju kompresiju. Postoje razliiti tipovi kompresije pomou hardvera, ali se posebno istiu: JPEG (Joint Photog raphic Experts Group) sistem kompresije razvijen za primenu na nepokretnim slikama. MPEG (Motion Pictu re Experts Group) - sistem kompresije razvijen za primenu na pokretnim slikama: tip MPEG I, sa prenosnim op segom od 250 Mb/s, i MPEG II, sa prenosnim opsegom od 500 Mb/s. DVI (Digital Video Interactive) - sistem k ompresije razvijen je za primenu na nepokretnim i pokretnim slikama.MiM e. digital video compression Vidi: HARDVER PIKSEL SOFTVER Page 1 of 1 file://F:\data\012\3054.html 1/8/2007

TRAG, KONTROLNI Posebna informacija koja mora da bude usnimljena na magnetoskopskim snimcima svi h formata. Ona se obino usnimava na jednoj od ivica video trake. Snimljeni impulsi kontrolnog traga slu e u toku procesa reprodukcije video snimka za odreivanje brzine protoka video trake, kao i za ostvarivanje neop hodne veze izmeu ove brzine i brzine rotacije bubnja sa video glavama. Kontrolni trag je elektronski ekvivalent mehanike perforacije na ivicama filmske trake, te ga zato mo emo i nazivati elektronska perforacija . Impu lsi elektronske perforacije ne mogu se videti u slici ve se mogu proveravati na ekranu elektronskog oscilosko pa. Ako nekim sluajem elektronska perforacija nije usnimljena ili su ovi impulsi defektni, video snima k nee moi da se reprodukuje zato to ne mo e dase uspostavi stabilna brzina protoka trake. Kontrolni trag nosi jo jedn u va nu informaciju, a to je monta ni impuls koji markira poetak svake televizijske slike.RK Trag na kojem se usnimava signal (generisan tahometrom) koji e u toku reprodukcij e upravljati radom servo sistema magnetoskopa. Ovom, naje e sinusoidnom, signalu superponirani su monta ni impu lsi.Z e. control track f. piste asservissement n. Kontroll spur n. synchrospur Vidi: MONTA A, MEHANIKA Page 1 of 1 file://F:\data\021\5902.html 1/8/2007

KRAN (nem. Kran) Naprava koja omoguava kretanje kamere u prostoru. Sastoji se od: podno ja sa tokovim a, platforme, korpe u kojoj se nalaze filmska kamera, mesta za snimatelja, asistenta i reditelja, korp e za uravnote avanje u koju se stavljaju olovne ploe da bi se izbalansirala te ina kamere i ljudi koji se nalaze u korpi, ruice za upravljanje i drugih dodataka. Postoji vi e vrsta kranova: ateljerski ili doli kran mo e da podign e kameru do 2,5 metra uvis, i upotrebljava se kod entrijernih snimanja; eksterijerni, mamut-kran, mo e da podign e kameru do 10 metara uvis, i pokree se pomou elektrinog motora. Postoje kranovi na koje se mo e instalirati samo filmska kamera, bez ljudi; njima se upravlja pomou daljinskih komandi sa zemlje, pri emu se omoguava uk ljuivanje i iskljuivanje rada kamere, uo travanje i promena i ne daljine objektiva i kretanje kamere u svim pr avcima od 10 cm, do 4, 10 i vi e metara iznad tla. Jedan od prvih najdu ih kranova-farova u kontinuiranom p okretu, nalazi se u filmu Mladi i nevini (1937), Alfreda Hitchcocka. Kretanje traje 1 minut i 10 sekundi, i polazi sa udaljenosti od 44 metra, a zavr ava se na 10 cm, u detalju lica bubnjara u orkestru. Slian kran, Hitc hcock je ponovio u svom filmu Ozlogla ena (1946).VL Veliki kranovi koji se podi u preko etiri metra, po pravilu nemaju prostor predvien za ekipu, zbog bezbednosti, iako se mogu postaviti specijalne korpe u kojima su snimatelji bezbedni. Na kran ove od 6 i 10 metara obino se postavljaju filmske i TV kamere sa daljinskom komandom. Ekila kran (engl. Akela crane) je vrsta vrlo velikog eksterijernog krana du ine (visine) 21 metar i ukupne te ine 2700 kg. Ima oblik segm entirane metalne cevi ojaane unakrsnim elinim Veliki, eksterijerni kran pokree se elektrinim motorima na tokovima. Na jednom kraju dizalice nalazi se platforma za kameru i jednog do tri lana ekipe (snimatelj, reditelj, asistent snimatelja) Page 1 of 2 file://F:\data\012\3194.html 1/8/2007

sajlama. Montiran je na ravnoj platformi sa gumenim tokovima. Zbog svoje velike d u ine, pri horizontalnom okretanju oko svoje ose pravi vrlo blagu lunu putanju, bla u od bilo kojeg standard nog doli krana, a snimljeni kadrovi daju utisak pravolinijskog kretanja u vo nji. Mo e se koristiti na mestu gde se ne mo e hodati sa stedikemom ili upotrebiti doli kran. Pogodan je za snimanje o trih gornjih i, naroi to, o trih donjih rakursa, kao i za dugo praenje kretanja aktera po neravnom terenu. Kamera se na kran postavlja p reko rimout glave sa elektronskim iroskopskim sistemom za stabilizaciju kretanja (Libra 3), koji omoguu je izvoenje brzih pokreta i naglih zaustavljanja. Pored specijalnih filmskih kranova, mo e da poslu i i graevinsk i ili neki drugi komunalni kran, kao i helikopter, pod uslovom da omoguuju kontinuirano kretanje bez potresa . Filmski kran mora da radi be umno u sluaju kretanja, prilikom sinhronog snimanja slike i zvuka.MB/PD e. boom shot e. crane f. grue n. Kran Kran od 3 m, sa du im krakom (udaljenost kamere od noseeg stuba) od 3 m; kran od 3,66 m sa du im krakom od 3 m i moguno u postavljanja platforme ispod nivoa tla - 0,90 cm; kran od 6,10 m sa du im krakom od 5,5 m i moguno u postavljanja platforme ispod nivoa tla - 5,8 m Page 2 of 2 file://F:\data\012\3194.html 1/8/2007

MIKSOVANJE ZVUKA Me anje vi e elektrinih tonskih signala dobijenih iz razliitih izvora, mikrofona, magn etofona, gramofona, perfomagnetofona, magnetoskopa itd., uz pomo tonske miksete. Rezultat ovog rada j e stvaranje jednog slo enijeg elektrinog tonskog signala - miksa, mono ili stereofonske zvune slike. Ko d slo enijih miksovanja i obrade vi e elektrinih tonskih signala, potrebno je obaviti sam postupak u nekoliko faza. Da li zbog ogranienosti kapaciteta ureaja, ili opredeljenja za takvu metodologiju rada, kroz ove faze se postepenim svoenjem vi e desetina traka, dolazi do jedne u kojoj su sadr ani svi signali u poseb nom kvalitetnom odnosu. Rezultati pojedinanih faza su predmiks, miks i finalni miks. Sa razvojem tehnike, danas se do lo i do kompjuterskog miksovanja. Kori enje raunarskih sistema umnogome je olak alo rad, pri em u se preciznost dovodi do perfekcije. Nain ovog rada sastoji se u memorisanju pozicija svih regul atora nivoa i filtera na vi ekanalnoj mikseti, pa se, posle vi e proba i korekcija, kada svi parametri budu d efinitivno odreeni i memorisani u raunar, samo miksovanje obavlja automatski. U najslo enijim, muzikim i dramskim programima, najvi i stepen miksovanja je remiksovanje - obrada zvuka.RM e. sound mixing f. mixage du son n. Tonmischung Page 1 of 1 file://F:\data\014\3615.html 1/8/2007

MONTA A, ELEKTRONSKA 1. Kao postupak simultane elektronske monta e, ostvaruje se istovremeno sa zbivanj em pred TV kamerama. Ovaj televizijski monta ni postupak obavlja video mikser na TV ureaju - video mikse ti. Sastavni je deo direktnih televizijskih prenosa i emitovanja dnevnih infomativnih emisija koje, pored dire ktnih, mogu sadr ati i delove ranije snimljenog i izmontiranog programa. Bitna karakteristika u sprovoenju ovog monta nog postupka je visoka napetost, koncentracija i preciznost koju video mikser ispoljava tokom si multane elektronske monta e. L 2. Metod magnetoskopske monta e koji se primenjuje poev od 1961. godine. Kod elektr onske monta e se, za razliku od prvobitne mehanike monta e gde je magnetska traka sa originalnim snimkom rezana i lepljena, rezovi realizuju u procesu presnimavanja sa originalne na novu traku. Da bi snim ak bio tehniki korektan, neophodno je na mestu reza sauvati kontinuitet video, sinhronizacionog, tonskog i kontrolnog signala. Stoga je elektronska monta a definisana kao kontrolisani prelazak magnetoskopa iz stanja re produkcije u stanje snimanja. Da bi se obezbedio takav kontrolisani prelazak kod kvadrupleksnih magn etoskopa, trebalo je nai odreena tehnika re enja. To se pre svega odnosi na spreavanje preklapanja tragova koj e bi nastupilo kada bi magnetoskop u trenutku iniciranja snimanja trenutno promenio mod rada. Prekla panje bi se javilo u du ini koja odgovara razmaku izmeu glave za brisanje i diska sa video glavama koji kod A mpexovih ma ina iznosi oko 22,5 cm (oko 15 TV slika), odnosno oko19 cm (12 TV slika) kod RCA magnetosko pa. Stoga kvadrupleksni magnetoskop ne re e sliku (i zvuk) u onom trenutku kada je data komanda, ve ne to kas nije. Shodno tome, komandu treba dati 0,48 (RCA) odnosno 0,6 sekundi (Ampex) pre eljenog mesta da bi se na njemu izvr io rez. Sam proces rezanja odvijao se na sledei nain: na magnetoskopu na kojem se vr i rezan je pronaemo mesto na kome elimo da napravimo rez. Isto uradimo i sa magnetoskopom koji reprodukuje i nsert traku . Zatim trake na oba magnetoskopa vratimo za du inu prirola , zaleta koji je potreban da bi se stab ilizovao rad servo sistema (naje e 10 sekundi, radi lak eg raunanja). Istovremeno startuje reprodukciju na oba mag netoskopa. Na magnetoskopu na kojem se vr i rezanje, inicira se snimanje 0,6 (ili 0,48) sekundi pre stvarnog mesta reza. Nakon inicijalizacije, pri nailasku prvog monta nog impulsa, aktivira se glava za brisanje. Istovremeno se aktivira i binarni broja koji je tako pode en da video glave prebaci iz stanja reprodukcije u stanje snimanja u trenutku kada pred njih naie prvi obrisani trag. Prednosti elektronske monta e nad mehanikom su oigledne. Najpre, originalan materijal ostaje neo teen. Sam proces rezanja neuporedivo krae traje. Mog ue je izmontirati nekoliko verzija, pa kasnije odabrati najbolju itd. Ipak, kako je re o runom rezan ju i runom startovanju, magnetoskopa, postupak rezanja je za iole precizniji rad bio krajnje neophodan. Eventualno korigovanje reza, uz pretpostavku da smo zadovoljni krajem prethodnog kadra, ali ne i poetkom nared nog, bilo je veoma slo en

posao. Rez je bilo praktino nemogue ponoviti na istom mestu. Svaka korekcija je za pravo znaila kraenje prethodnog kadra, to je dovodilo do opasnosti da e mo da i on morati da se snimi pon ovo ukoliko bude prekraen. Da bi se prevazi li pomenuti problemi, razvijeni su ureaji za programiranu elektronsku monta u poput Ampexovog EDITEC-a koji se pojavio na tr i tu 1962. godine. Osnovna funkcija E DITEC-a je da obezbedi kontrolno upravljaki signal koji e da startuje odnosno zaustavi ureaj za elektronsk u monta u. Za ovu svrhu koristi se tonski signal koji se usnimava na pomonom kju (cue) tragu magnetske trak e i koji se naziva kju marker . Ovaj marker, uestalosti 4 kHz, usnimava se prilikom pregleda materijala na mestu na kojem se eli da napravi rez. postoji mogunost usnimavanja jo jedne vrste markera, uestalosti 1 kHz, koji slu i za startovanje drugog magnetoskopa, ili nekog drugog izvora slike koju treba snimiti iza mesta monta nog reza. Markeri se snimaju standardnom tonskom glavom za kju trag, koja se nalazi 15 slika iza video glava. Za reprodukciju kju markera postavljena je dodatna glava sme tena 18 slika ispred video glava, dakle ne t o ispred glave za brisanje. Realizacija reza pomou EDITEC-a odvija se na sledei nain: magnetoskop na kojem se vr i rezanje reprodukuje snimljenu sekvencu, na eljenom mestu reza runo se aktivira komanda za usnimavanje kju markera. Nae se mesto reza na magnetoskopu koji reprodukuje insert traku. Na oba ma gnetoskopa se vrati prirol . Magnetoskopi se sinhrono startuju u reprodukciju. im se servo sistemi stabilizuju, runo se daje komanda snimanja, meutim aktiviranje samog snimanja obavie Page 1 of 2 file://F:\data\014\3687.html 1/8/2007

kju marker. Budui da je mesto reza fiziki oznaeno kju markerom na samoj traci mogue zvesti operaciju simuliranja monta nog reza. Ukoliko je re o monta i u insert modu, kada je potrebno oznaiti i ulazni i izlazni rez, na traku se usnimavaju dva markera. Prvi marker aktivira snimanje, a drugi ga prekida. U principu je mogue postaviti i vei broj markera. Tada bi svaki neparni marker predstavljao ozna ku ulaznog reza, a svaki parni izlaznog. Programirana elektronska monta a predstavlja veliki napredak, pre svega zbog preciznosti i ponovljivosti reza. Ostalo je, meutim, otvoreno pitanje obele avanja mesta na ma ini koja reprodukuje. EDITEC je imao mogunost animacije koja je obavljana automatski, nakon to se oznai p rvi marker, kao i broj slika koji treba snimiti u svakoj fazi. Potpuna preciznost rezanja postignuta je tek uvoenjem vremenskog koda. U potpunosti su re eni svi problemi obele avanja, pozicioniranja i sinhronog startov anja ma ina. Sve operacije u potpunosti su automatizovane. Sam postupak obele avanja mesta reza tee u suprotnom pravcu u odnosu na programiranu elektronsku monta u. Dok se ranije kju marker snimao na magnetsku traku , sada se, zapravo, pri oznaavanju i itava adresa odreene slike i prenosi se u memoriju monta nog kontroler a. Sem postignute apsolutne preciznosti, vremenski kod je omoguio i monta u sa radnom kopijom (off li ne monta u), meusobno sprezanje razliitih vrsta ureaja (magnetofona, magnetoskopa, telekina, efekt-ma ina itd.), kao i formiranje kompleksnih kompjuterski kontrolisanih postprodukcionih sistema.Z 3. Postupak elektronske i kompjuterske monta e na principu televizijske tehnike, k ojim se u potpunosti zamenjuje klasina filmska monta a. Njene prednosti su u sledeem: 1. Oslobaa monta era o d fizikog napora u manipulisanju sa filmskom i perfomagnetskom trakom. 2. Znatno skrauje vreme za izvoenje svih monta nih operacija. 3. Monta eru omoguuje da brzo pregleda bilo koji izabrani kadar i da nap ravi vi e verzija, od kojih e izabrati najbolju, Svaki monta ni rez pravi se lako i brzo. 4. Zbog mogunosti elekt ronike da memori e vi e monta nih varijanti, stvara se izvanredna mogunost komunikacije izmeu monta era i redi telja, i dono enja najboljih odluka. 5. Elektronska monta a omoguuje monta eru i reditelju da na video t raci pogledaju montirani materijal na kunim video rikorderima. 6. Elektronska monta a je sredstvo koje omoguu je monta eru da se koncentri e na dono enje kreativnih odluka, a pri tom ima sve one mogunosti, kao i kl asina filmska monta a. 7. Monta er nije u fizikom kontaktu s trakom. Sve operacije pretrage, premotavanja i sastavljanja vr e ureaji. Uslovi rada u elektronskoj monta i filma: izbor dublova vr i se na velikom ekranu, s a trake 35 mm. Monta a negativa (pasovanje) vr i se prema radnoj kopiji, pomou tajm koda na tejpu i radnoj kopiji ili negativu. Monta a negativa se mo e vr iti na tri naina: 1. Vizuelnim pregledom ivinih brojeva. 2. Pomou t ajm kod sistema kojim se u kameri upisuju podaci na negativ za vreme snimanja. 3. Pomou tajm kod inform acija na Kodakovom negativu. Specijalni itai itaju informacije (ma inski kod) na tejpu i negativu. Potre bno je da se izradi lista

kadrova za pasovanje negativa, koja mora biti apsolutno precizna, u sliicu. Iako je elektronska monta a samo izra ajno sredstvo, kreativnost monta e zavisi od ve tine i talenta monta era, koji na o vaj nain lak e dolazi do ostvarenja svojih zamisli. Elektronska monta a omoguuje monta eru i reditelju da dou d o optimalnih re enja u odnosu na snimljeni materijal. Procenjivanje kvaliteta ne mora da se zasniva na njihovoj memoriji ili zaboravnosti, jer se sve varijante uvaju na video traci i mogu se procenjivati i uporeivati skoro istovremeno.MB e. electronic editing f. montage lctronique n. elektronischer Schnitt Page 2 of 2 file://F:\data\014\3687.html 1/8/2007

MONTA A, LINEARNA 1. Vrsta monta nog postupka koji proizlazi iz najjednostavnijeg oblika naracije ko ja sadr i jedinstvo radnje, a esto i jedinstvo mesta i vremena. Naziva se jo i hronolo ka monta a. Sadr aj filma je iz lo en hronolo ki, linearno; uvek se postavlja pitanje: ta dalje? Izlaganje sadr aja u hronolo kom redosle du slino je sa pripovetkom, u osnovi se ne upu ta u traganje za uzrocima. Linearna monta a prati re dosled dogaaja onako, kako bi se odigravali u realnosti. Korisna je u filmovima ili delovima filma u k ojima je najva nije pokazati samo injenice. Radi kondenzacije i racionalizacije narativnog sadr aja, esto se koriste e lipse. Posebnu va nost u primeni imaju stilske figure, jer dopu taju da se preskoe delovi sadr aja filma koje je dovoljno samo sugerisati gledaocu (elipsa). Iako izgleda jednostavna forma, od autora zahteva podjednaku meru poznavanja zanata i kreativnosti ve tog pripovedanja u slikama (kontinuitet, diskontinuitet, ritam). 2 . Vrsta elektronske monta e kod koje se kadrovi sa magnetoskopske trake montiraju na drugu magnetoskopsku traku, jedan za drugim, od poetka do kraja rolne. Pomou tajm koda svaki kadar ima svoju adresu koja mo e da se prenosi na papirnu traku ili flopi disk, i slu i kao izvor informacija za definitivnu monta u negativa filma ili za neki drugi kompatibilni TV sistem. Najjednostavnija oprema za linearnu monta u sastoji se od dve ma ine - pl ejera i rikordera (obino U-matic ili Beta SP) i eventualno tonske miksete. Ovaj sistem omoguuje samo rez, a lista monta nih odluka bele i se na papirnoj traci i kasnije runo ukucava. Savr eniji nain je sa A i B rolnom i sadr i najmanje dva plejera i jedan rikorder. Obino su im pridodati video i audio mikseta i karakter generator, a svi su pod komandom monta nog kontrolora. Na taj nain se omoguuje upotreba pretapanja i drugih elektronskih efekata, kao i stvaranje liste monta nih odluka, koja e biti zabele ena na flopi disku. Mogunos t da se adrese kadrova bele e pa i uvaju na papirnoj traci predstavljala je veliki napredak, ali od samog poetka (1972) sistem je pokazivao odreene nedostatke. Papirna traka mogla je da primi samo 250 monta nih od luka, pa se poetkom 70-ih godina pre lo na kori enje flopi diska koji mo e da zabele i preko 3.000 informacij a po strani. Najozbiljniji nedostatak linearne monta e je u tome to ne dozvoljava da se prave bilo kakve izmen e u ve izmontiranom programu, u smislu da se neki deo iz sredine izbaci, skrati, produ i, prenese na n eko drugo mesto i slino, bez pravljenja jo jedne kopije (uz slabljenje kvaliteta kopije) ili monta e iz poetka od mesta gde se pravi korekcija (uz gubljenje dragocenog vremena). Ovaj nedostatak podstakao je napore da se stv ori takav sistem elektronske monta e koji e kombinovati sve prednosti filmske i elektronske monta e, kao i dostign ua kompjuterske tehnologije - nelinearnu monta u.MB e. linear editing f. montage linaire n. lineare Montage Vidi: MONTA A, DRAMATUR KA Page 1 of 1 file://F:\data\014\3704.html 1/8/2007

MONTA A, NELINEARNA Vrsta elektronske monta e gde se postupak obavlja pomou kompjutera i uz mogunost got ovo trenutnog pristupa bilo kom materijalu koji se nalazi pohranjen u memoriji sistema. Neline arni sistem koristi vei broj laserdiskova sa oko trideset minuta memorisane slike (u boji) i zvuka, po strani diska, ili k oristi vei broj plejera, na primer, 17 BETAMAX rikordera kapaciteta po tri sata svaki. Na svim rikorderima s nimljen je isti materijal. U toku monta e, svaki od njih tra i svoj odreeni kadar, pozicionira se i eka da bude pozvan da bi u eljenom trenutku krenuo u reprodukciju. Monta er montira, programirajui odreen broj monta nih odluka i pomou tajm kod adresa daje komande za svaki plejer u sistemu. U trenutku kada jedan plejer izvr i zadatak, automatski se pretra uje traka i postavlja na sledeu poziciju (poetak kadra). Pored znatne u tede u vremenu (nema ekanja zbog premotavanja trake pri tra enju mesta reza), i pojevtinjenja rada, najvea pred nost sistema je u tome to se bez ikakvih problema u memoriju kompjutera mogu ubaciti sve naknadne prepravk e, kao to su skraivanja, produ avanja, izbacivanja, ubacivanja i preme tanja kadrova jer se u memoriju upisuj u samo njihove adrese. U toku ovog postupka, mogu se odrediti svi drugi prelazi, kao to su zatamnjenje, od tamnjenje, pretapanje, naplivi itd. Mo e se napraviti i sauvati vi e verzija izmontiranih sekvenci da bi se kasnije uporedile. Nelinearna monta a spada u najsavremeniju tehnologiju postprodukcije. Pored slike, mogu se mo ntirati zvuni zapisi, svi potpuno nezavisno, uz mogunost da se slici mogu naknadno pridodati zvuni efekti, m uzika i spikerski komentar. Sistem je namenjen za sve filmske i TV projekte koji su snimljeni s je dnom ili vi e kamera, za igrane i dokumentarne filmove, TV drame, muzike i reklamne spotove itd.MB Vrsta monta e gde se program mo e sastavljati tako da se proizvoljno, prema monta erov oj elji, odabiraju sekvence koje se prvo montiraju u vee celine, pravei pritom i nekoliko kreativnih varijanata. Tek po izboru ovako sastavljenih celina sklapa se finalna verzija montiranog programa. Za razl iku od nelinearne monta e, kod linearnog pristupa program se mora sastavljati odreenim redosledom monta nih sekven ci, idui korak po korak od poetka ka kraju programa. Kod ovakvog pristupa eventualno potrebne izmene, skr aivanja ili odstranjivanja kadrova rade se na sledeoj generaciji snimka (presnimavanjem). Nelinearni pristup omoguava da se sve modifikacije izvr e na prvoj gneraciji snimka, odnosno na masteru. Nelinearni pris tup se primenjuje u filmskoj monta i, kao i digitalnim nelinearnim monta nim sistemima baziranim na kompjuterskom disku, dok se linearni pristup koristi u klasinoj elektronskoj monta i sa magnetskom trakom.MiM e. nonlinear editing f. montage non linaire n. unlineare Schnitt Vidi: PROCESOR SLIKE, DIGITALNI Page 1 of 1 file://F:\data\014\3710.html 1/8/2007

OF LAJN MONTA A (engl. off line) Izrada radne kopije u elektronskoj monta i. Po ugledu na filmsku monta u, a primenom vremenskog koda stvoreni su uslovi da se i magnetoskopski snimci montiraju na radnoj kopiji, ime se uva kvalitet izvornog materijala, a monta eru pru a mogunost da svu pa nju posveti kreativnom delu svoga rada . Of lajn monta a dopu ta neogranien broj izmena sve do postizanja najkvalitetnijih re enja, jer su ovi sistemi u principu koncipirani na jevtinim ureajima. Rezultat ovakvog rada je definitivno usvajanje radne kopije kojom su autori zadovoljni i memorisana lista monta nih odluka za svaki monta ni spoj, pa se u relat ivno kratkom vremenu sklapa programska kopija.RT e. off line editing Page 1 of 1 file://F:\data\016\4011.html 1/8/2007

ON LAJN MONTA A (engl. on line) Finalna monta a originalnih materijala. U ovoj fazi rada koriste se rezultati pret hodno obavljene of lajn monta e i na osnovu memorisane liste monta nih odluka sklapaju se finalne kopije programskog kvaliteta.RT e. on line editing Page 1 of 1 file://F:\data\016\4039.html 1/8/2007

MONTA A ZVUNIH EFEKATA U procesu monta e, tehnolo ki i stvaralaki postupak ozvuavanja filmske slike zvunim efe ktima, op tim, sinhronim i off. Zvuni efekti ispod sinhronog dijaloga samo su jedna od komponent i ukupnih zvukova. Neposredno snimljeni zvuci iz stvarnosti esto su nedovoljni i deluju nestvarno i neubedljivo, pa se moraju dopuniti i zameniti. Zvuni efekti se snimaju, biraju i montiraju kao i slika. U i granom filmu, monta u zvunih efekata obavlja monta er zvuka, a u dokumentarnorn filmu monta er slike, odnosno gla vni monta er. Pored originalno snimljenih zvunih efekata za film, tonski snimatelj koristi izvesne ef ekte iz arhiva tonskog studija ili sopstvene. Zvuna komponenta kadra sastoji se iz vi e vrsta zvunih efekata. Da bi se mogao uskladiti odnos njihovog intenziteta, modulacije i sl.,potrebno je da se montiraju na posebne tr ake. I sasvim jednostavan sadr aj kadra mo e biti propraen sa 4-8 traka efekata, a kadar iz ratnog filma, na primer, i do 20. Atmosferski efekti montiraju se pre ostalih, na primer, zvuk ambijenta, ki a, vetar, agor i raspolo enje mase. Sinhroni efekti, na primer, otvaranje vrata, polazak automobila, pucnji svih vrsta, zvona i sirene i td., montiraju se prema slici, na posebnim trakama. Naknadno sinhronizovani zvuni efekti prave se naknadno u tonsko m studiju uz istovremenu projekciju odgovarajue slike. Za efekte koji traju du e, mo e se pripremiti odgovaraj ua petlja ( lajfna). Zbog ogranienog kapaciteta ureaja za monta u, monta er zvuka vodi poseban dnevnik u koji be le i svaki kadar i umontirani zvuni efekat, kao i broj rolne. Time se olak ava rad na kompletiranju zv une podloge, bez istovremenog preslu avanja svih traka. Ovi podaci koriste se za izradu plana formi ksovanja efekata. Zvuni efekti iji se izvori ne vide u slici zahtevaju mnogo vi e stvaralakih sposobnosti mo nta era. Njihova primena obogauje filmsku sliku novim informacijama koje emocionalno i racionalno dopunjuj u utisak filmskog gledaoca.MB e. sound effects editing f. montage d effets sonores n. Geruscheschnitt Page 1 of 1 file://F:\data\014\3741.html 1/8/2007

MONTA A ZVUKA Slo eni stvaralaki i tehniki postupak stvaranja optimalne zvune kulise filmske slike. Pored vrste i kvaliteta upotrebljenog zvuka, veoma je va an njegov sinhronitet sa slikom. Zvuk se mo e sei is tovremeno sa slikom, ali se mo e postavljati pod drugu sliku (off zvuk). Upotrebom off zvuka pro iruje se ilu zija stvarnosti, utisak jedinstva prostora, i nagla ava odreeni zvuk ili glumaka reakcija, a istovremeno se izbegavaju o tri prelazi iz jedne slike u drugu. Za svaku pojedinu rolnu slike pojedine vrste zvuka mogu ima ti jednu ili vi e traka: dijalog 1, dijalog 2, zvuni efekat 1,...8 itd., muzika 1, 2 itd. Startovanje svih tonskih tr aka posti e se pomou oznaka sinhroniteta i pipsera koji se postavljaju na svim trakama u du ini od 1 do 3 sliic e i odgovaraju broju 3 na startblanku. Pored perfomagnetske trake koriste se produ ni blankovi (beli ili od stare pozitiv -trake uzdu preseeni). Prilikom njihovog prolaska preko magnetske glave uje se neprijatna ti ina, tonska ru pa , koja se izbegava postavljanjem aktivne ti ine na jednoj od tonskih traka, i na mestu gde ne postoji nijedan drugi zvuk. Zbog deljenja filma na rolne i projekcije sa dva kino-projektora, u toku prvih ili po slednjih 30-40 sliica svake rolne ne treba postavljati i montirati dijalog, muziku ili bilo ta to je kao zvuk karakteri stino i va no.MB e. sound editing f. montage du son n. Tonschnit Vidi: MONTA A, FILMSKA Page 1 of 1 file://F:\data\014\3742.html 1/8/2007

MUZIKA, IMANENTNA Muzika iji je izvor (vidljiv ili sakriven) na mestu radnje i predstavlja logian el ement radnje. Mo e biti sinhrono povezana sa slikom (kad je izvor muzike vidljiv), ili asinhrono (kad nevidljiv i zvor muzike realno postoji i nalazi se blizu mesta radnje). Ima funkciju u emocionalnoj pripremi gledaoca i u izazivanj u neposrednih dramskih efekata. Dobro je da muzika, muzika dela koja se na ovaj nain inkorporiraju u tkivo filma, imaju, pre svega, dramsku, a ne informativnu ulogu. Ova muzika mo e se specijalno komponovati za pojedini film, a mo e se uzeti ve komponovana muzika iz muzikog arhiva.J e. foreground music e. incidental music e. indigenous sound f. musique scnique n. Inzidenzmusik Page 1 of 1 file://F:\data\014\3807.html 1/8/2007

MUZIKA POZADINE (lat. musica) Vrsta primenjene muzike koja se u toku kadra ili scene filma uje, ali se njen izv or ne vidi (transcendentna), ili je izvode vidljivi muziari i pevai u slici kadra (imanentna). Takoe, mo e da se uje iz ne kog ve takog izvora zvuka, kao to je radio, televizija, film, magnetofonska traka, ili gramofonska pl oa (imanentna). Muzika pozadine doprinosi stvaranju atmosfere i karakterizaciji mesta ili perioda vreme na, nagla ava i povezuje radnju, diskretno prati i komentari e monolog ili dijalog itd.MB e. background music Page 1 of 1 file://F:\data\014\3809.html 1/8/2007

PIKSEL (engl. pixel) 1. Skraenica engleskog pojma picture elements i oznaava najmanji elemenat koji gradi televizijsku sliku. Sastavni je deo skenirane horizontalne linije jedne TVslike. Prenosi se brzinom od 8 1 miliona piksela u sekundi. U literautri se jo naziva i PEL. Monohromatska odnosno crno-bela TV slik a sastoji se od pojedinanih taaka koje odra avaju sjajnost svake take. Ove take mogu se nazvati pikselima. One formiraju horizontalne TV linije, koje po tom grade jednu televizijsku sliku. Po to se pikseli nalaze relativno blizu jedan drugom, gledalac ih do ivljava kao kontinualnu TV sliku. Ukoliko je manje rastojanje izmeu piksela to je vi a rezolucija slike. U sluaju kolo r televizije, radi se o primarnim bojama RGB (R, red - crvena; G, green - zelena; B, blue - plava), pa s e zato mora shvatiti da se svaka kolor slika sastoji iz tri superponirana sloja - jedan sloj za svaku prima rnu boju. Ovde piksel za razliku od crno-bele slike, ne nosi samo informacijuo sjajnosti ve i o vrsti boje i zasienost i boje. Drugim reima, kod kolor slike svaki piksel predstavlja odreenu proporciju izmeu primarnih boja RGB. MIM 2. Osnovni likovni element kompjuterske grafike koja je sastavljena od velikog broja piksela rasporeenih po video ekranu u redovima i kolonama. Imaju oblik takica (pixels), istog kvadratnog oblika i odreene boje. Ako je vea koncentracija takica, vea je o trina i realistinost slike. Osnovni gradivni element sa kojim kompju ter stvara sliku, na primer, prostor na ekranu od 320x200 taaka rezervi e 8 K memorijskog prostora samo za jednu boju. Sa 16 K memorije, mogue je sliku prikazati u vertikalnoj i horizontalnoj osi, dubinski .MB e. picture element Vidi: ANIMACIJA, KOMPJUTERSKA ELEMENT SLIKE MORFING a. Kod crno bele slike svaki piksel predstavlja sjajnost date take. b. Kod kolor slike pikseli treba da opi u sjajnost, vrstu boje i zasienje na tom delu slike. Page 1 of 1 file://F:\data\017\4253.html 1/8/2007

POLUSLIKA Kod svih televizijskih standarda koji se koriste u svetu prihvaena je takozvana a naliza s proredom. To znai da se analiza slike ne vr i redom linija za linijom, ve se najpre analiziraju sve nepa rne, a potom sve parne linije. Prvih 312,5 linija (kod sistema 625/50) ine neparnu polusliku. Nakon njene analiz e elektronski mlaz se gasi i vraa na vrh ekrana gde zapoinje analizu preostalih 312,5 linija (parna poluslika). Analiza s proredom smanjila je treperenje ekrana koje bi bilo primetno pri progresivnoj analizi. Kako se kom pletna televizijska slika sastoji od dve poluslike, jasno je da je uestalost poluslike vea od uestalosti slike (25 slika = 50 poluslika za evropske TV standarde, odnosno 30 slika 60 poluslika za ameriki standard).Z e. field f. trame n. Feld Vidi: FREJM Page 1 of 1 file://F:\data\017\4385.html 1/8/2007

REZ, ELEKTRONSKI Nain direktnog prelaska sa kadra na kadar u naknadnoj elektronskoj monta i. Pri tom e se na magnetoskopu koji obavlja elektornsku monta u (rikorder), vr i strogo kontrolisani prelaz iz stan ja reprodukcije u stanje snimanja (ulazni rez) na unapred odreenom mestu. Na traci spoja mora se obezbedit i kontinuitet kontrolnog traga i odr ati potrebni fazni odnosi. Pri izvoenju elektronskog reza, razlikuju se dva sluaja. Prvi sluaj podrazumeva da se kod presnimavanja sa reproduktora na monta ni magnetoskop samo n adodaje novi materijal i to zbog toga to je monta na traka u toku pripreme demagnetizovana (obri san stari snimak), ili je traka bila bez ikakvog snimka (nova) ili, pak, postoji neki stari snimak, ali ne ma podataka o njegovoj tehnikoj ispravnosti (kontrolni trag). Takav nain rada podrazumeva da se monta ni magnetosko p (rikorder) stavi u assemble mod rada, pa e se na mestu prelaska iz reprodukcije u snimanje (elektron ski rez) vr iti kontinuirano bele enje kako slike i tona, tako i kontrolnog traga. Drugi sluaj zahteva insert mo d rada monta nog magnetoskopa. Taj mod rada se primenjuje kada se eli izvr iti neka izmena u ve izmon tiranom materijalu, ili ako je na monta nu traku u toku pripreme celom du inom neprekidno snimljen stabilan video signal (obino je to nivo crnog) koji obezbeuje i kontinualni kontrolni trag. Vr enje izmene u ve izmonti ranom materijalu obavezuje da, pored ulaznog reza, bude izveden i izlazni rez, to jest kontrolisani prelaz iz stanja snimanja u stanje reprodukcije monta nog magnetoskopa. Pri ukljuenju INSERT moda rada, elektronskom m onta eru je ostavljena mogunost izbora da na prostoru izmeu ulaznog i izlaznog reza na traci, snimi samo sliku, samo ton, ili kombinovano, ali se, pritom, ne mo e snimati novi kontrolni trag, ve se po drazumeva zadr avanje postojeeg. Ako se kod intervencije na ve izmontiranom materijalu, u kom sluaju je o bavezna upotreba insert moda, upotrebi assemble mod (gre kom monta era), ulazni rez e biti korektan ali e zato na mestu izvedenog izlaznog reza doi do nepopravljivog diskontinuiteta u kontrolnom tragu, a samim t im i do nestabilnosti reprodukovane slike. Takva gre ka mo e upropastiti sav dotada nji rad jer se od mesta nestabilnosti pa nadalje, do kraja ve izmontiranog snimka, mora ponoviti monta a u assemble modu. Diskontinui tet kontrolnog traga na mestu izlaznog reza izvedenog u assemble modu nastaje zbog toga to kepsten oscila tor posle izvedenog ulaznog reza (pri emu je na osnovu prethodno reprodukovanog kontrolnog traga lako zadr ati kontinuitet pri zapoinjanju snimanja) poinje sa slobodnim oscilacijama te ga je nemogue pouzdano uk lopiti u trenutku izlaznog reza sa ve postojeim kontrolnim tragom u nastavku trake.PP e. electronic cut f. coupe lectronique n. elektronischer Schnitt Page 1 of 1 file://F:\data\018\4879.html 1/8/2007

SLIKA, TELEVIZIJSKA 1. U principu nastaje u elektronskoj kameri pomou analizatorskog ipa (CCD), ili an alizatorske elektronske cevi koja na svom zastoru snopom elektrona vr i analizu svetlosnog odraza realnog objek ta pred sobom, pretvarajui ga u elektronski signal, to omoguuje prenos TV slike (elektronskog sign ala) na daljinu, distribuciju TV gledaocima, a po potrebi i za magnetsko bele enje. Pored elektronske kamere, TV slika mo e nastati pomou: grafikog kompjutera, video miksete ili ureaja za digitalne video efekte. Viz ualizacija elektronskog signala TV slike vr i se u katodnoj cevi monitora ili TV prijemnika.PP 2. U televizijskom sistemu jedna kompletna slika formira se od dveju poluslika. Za razliku od slike na filmskoj traci, gde se jedan fotogram mo e snimiti trenutno, u televizijskim kamerama obrauj e se deo po deo svetlosne informacije. Drugim reima, televizijska kamera mora da razlo i celokupnu sliku obje kta snimanja u seriju pojedinanih elemenata slike i da ih tako pojedinano analizuje (ovi elementi slike formiraju TV linije). To se ini na nain kao to na e oko ita stranicu neke knjige pratei svako slovo. Na televizijskom ekranu odvija se suprotan proces sastavljanja odnosno ocrtavanja televizijske slike, elemenat po elemenat, liniju po liniju. Kako bi se prilikom sinteze slike na ekranu neprijatno treperenje svelo na prihvatljivu meru, prihvaen je jedan poseban nain ocrtavanja TV linija. Tako se prvo ocrtavaju samo neparne TV linije (1, 3, 5 , 7 itd. sve do 312,5 linija, za PAL TV standard), pa se po zavr etku ovih linija zapoinje ocrtavanje parnih linija (2,4,6 itd.) Svaki put kada se ocrta jedan kompletan set linija - imamo jednu polusliku. Ocrtavanje jedne polus like traje 1/50 sekunde, a kompletna TV slika dobija se za 1/25 sekunde (PAL i SECAM standard). Opisani nain stvaranja slike naziva se analiza proredom i koristi se u svim televizijskim sistemima u svetu. Kada se na t elevizijskom ekranu zavr i ocrtavanje jedne polu-slike, elektronski mlaz, koji obalja ovu funkciju, mora da se vrati sa dna ekrana na njegov vrh kako bi zapoeo ocrtavanje sledee polu-slike. TV ekran zatamni za vreme ovog kr atkog perioda koji se naziva vertikalni interval zatamnjenja . Takoe, kada se zavr i ocrtavanje jedne TV linije, nastupa jedan kratak period zamrae nja ekrana, kada se elektronski mlaz pomera dva reda ni e kako bi zapoelo ocrtavanje sledee linije. Ovaj vremenski period naziva se horizontalni interval zamraenja . Vertikalni i horizontalni intervali su neiskori eni prostori u televizijskoj slici koji se danas koriste za prenos dodatnih informacija. Tako se u vertikalnom intervalu prenosi teletekst i upisuj e signal vremenskog koda (VITC), a horizontalni interval koristi se za prenos zvuka u toku meunarodne razmene prog rama ( sound in sync sistem).RK e. television image f. image tlvise n. Fernsehbild e. frame (TV) f. image (TV) n. B ild (TV) Page 1 of 2 file://F:\data\019\5259.html 1/8/2007

Page 2 of 2 file://F:\data\019\5259.html 1/8/2007

VIDEO SIGNAL (engl. video signal) Elektrine frekvencije televizijske slike, koje se nalaze u opsegu od 0 do pribli no 4 MHz. Optika slika u svom elektronskom obliku. U sluaju crno-bele televizije, sastoji se od informacija o s jajnosti svakog elementa slike i sinhronizacionih impulsa (horizontalnih i vertikalnih). Kod televizije u boji ra zlikujemo kompozitni i komponentne video signale. Kompozitni video signal sadr i kompletnu informaciju slike, njen lu minentni, hrominentni deo kao i sinhronizacione impulse slike i boje. Luminentni signal predstavlja informaciju osvetljenosti i obele ava se sa Y. Kada se program (crno-beli ili u boji) prati na crno-belom prijemniku, luminentn i signal gradi sliku u nijansama sivog. Hrominentni signal nosi informacije o vrsti i zasienju boje. Osnovne boje (crvena, zelena i plava) zbog potrebne kompatibilnosti sa crno-belim prijemnicima, ne prenose se svaka zasebno , ve kao kolor diferencijalne informacije (R-Y i B-Y). Trea boja, zelena, dobija se na osnovu razlike luminentn og i dva kolor diferencijalna signala. Sinhronizacioni impulsi omoguuju da se sinteza slike na ekranu odvija is tom brzinom i istim redosledom kojim je analizirana u kameri. Horizontalni sinhro impulsi imaju uesta lost 15625 Hz (625 linija x 25 slika u sekundi; za sistem 625/50). Vertikalni sinhro impulsi imaju uestalost 50 Hz (50 poluslika u sekundi). Sinhronizacioni signal boje - kolor barst (color burst), deo je kompozitnog vide o signala koji omoguuje korektnu reprodukciju boje. Komponentne video signale u televizijskoj praksi sreemo u dva oblika. RGB komponentni signali (odvojeni signali triju osnovnih boja) koriste se za prenos slike od gla ve do kontrole kamere, i dalje do video miksete. Drugu vrstu komponentnih signala predstavljaju odvojeno prenete i nformacije luminentnog i hrominentnih signala (Y, R-Y, B-Y).Z e. video signal f. signal vido n. Videosignal Page 1 of 1 file://F:\data\023\6221.html 1/8/2007

KOD, VREMENSKI Predstavlja dodatnu informaciju koja se uz audio i video signale usnimava na mag netoskopsku traku. Vremenski kod omoguava obele avanje (adresiranje) svake televizijske slike i izra en je u satim a, minutima, sekundama i slikama (frejmovima). Informacije se na magnetsku traku bele e u digitalnom obliku kao niz binarnih brojeva. Od obilja kodova poznatih iz raunarske tehnike, SMPTE je 1969. godine, predlo io da se kao standard usvoji BIPHASE MARK odnosno MANCHESTER I, koji ima niz prednosti nad ostalima. Ovu vrstu kod a nazivamo i longitudinalnalnim vremenskim kodom (longitudinal time code - LTC), budui da se s nima na podu nom (longitudinalnom) tragu magnetske trake. Evropska unija za radiodifuziju EBU pre cizno je definisala vremenski kod u drugom izdanju dokumenta Tech 3097 iz 1982. godine. Tom prilikom izvr ena su u savr avanja koda, pre svega na polju definisanja odnosa vremenskog koda i PAL kolorsekvence. Istim dokumentom obuhvaena je i druga vrsta vremenskog koda, vremenski kod u vertikalnom intervalu (VERTICA L INTERVAL TIME CODE VITC), koja je promovisana pojavom magnetoskopa C formata. VITC se snima na magn etsku traku kao pomoni signal insertovan u vertikalni blenking video signala, dakle, video glavam a. Svakoj televizijskoj slici odgovara 80 bita longitudinalnog vremenskog koda koji su rasporeeni na sledei nain: 26 bita vremenske adrese, 16 sinhronizacionih bita, 4 oznaavajua bita, 32 rezervna korisnika (user) bit a i 2 nedodeljena bita. Vertikalni interval vremenskog koda koncipiran je veoma slino, s tim to sadr i dodat ne bite, tako da je ukupna du ina rei 90 bita. Treba napomenuti i dve glavne razlike meu kodovima. 1) VITC info rmacija snima se u svakoj poluslici, za razliku od LTC-a koji odgovara slici, tako da je potreban d odatni podatak (bit 75) na osnovu kojeg se vr i prepoznavanje neparne i parne poluslike. 2) VITC se dekoduje na poetku poluslike, dok se LTC dekoduje na kraju slike, to da je izvesne prednosti VITCu, budui da nije potrebno odreivanje pravca kretanja trake. Najvee prednosti VITC-a na d LTC-om proizlaze iz injenice da se VITC snima i reprodukuje rotacionim (video) glavama. Nisu potrebna nikakva specijalna elektronska kola niti magnetske glave za njegovo snimanje odnosno reprodukciju. VITC je mogue itati i kada traka stoji, to je od velikog znaaja pri animaciji i izradi raznih efekata, recimo docrtavanja slike. Uvoenjem vremenskog koda magnetoskopska monta a je najpre dostigla, a potom i prestigla mog unosti i preciznost filmske monta e. Poput filmske monta e, sada se i ovde primenjuje monta a sa radnom ko pijom. Vremenski kod, uz upotrebu specijalizovanih kompjutera, omoguava rad slo enih sistema za elek tronsku monta u koji u svom sastavu mogu da sadr e vei broj magnetoskopa, video i audio miksetu, generator grafike, digitalne efekte itd. Takoe je omogueno meusobno povezivanje razliitih vrsta ureaja i njihovo sinhrono voenje, recimo magnetoskopa i vi ekanalnog magnetofona za potrebe tonske obrade televizijskih emi sija.Z Vremenski kod, tajm kod, vrsta vremenskog bele enja koji je kompatibilan sa slinim

tipovima Keykode, Key Link i Aton Code. U vidu jasnih i velikih, okom vidljivih znakova na ivici trake, elimini e potrebu za klasinom Page 1 of 2 file://F:\data\012\2960.html 1/8/2007

klapom. Sa tajm kodom posti e se u teda u produkciji smanjenjem utro ka trake i znatni m poveanjem pokretljivosti ekipe u toku snimanja. Naroito ima prednost kod snimanja sa veim br ojem kamera i kod plej-bek snimanja.MB e. time code f. code temporel n. Zeitcode Page 2 of 2 file://F:\data\012\2960.html 1/8/2007

ZVUK NA FILMU Sastavni deo filmske slike kadra, izra ajno sredstvo filma. Predstavlja skup sinhr onih i asinhronih zvukova dijaloga, muzike i zvunih efekata koji, zajedno sa pokretnim slikama, stvaraju au dio-vizuelno jedinstvo.MB e. sound on film f. son dans le film n. Ton im Film Vidi: OZVUENI FILM ZVUNI FILM ZVUK Page 1 of 1 file://F:\data\024\6431.html 1/8/2007

DNEVNIK SNIMANJA Dokument o dnevnom efektu rada ekipe; vodi ga sekretarica re ije u toku snimanja. Na osnovu dnevnika, direktor filma kontorli e tok snimanja i radni uinak ekipe. To je, u stvari, veoma precizan dnevnik rada, koji sadr i: kalendarski dan, dan po planu snimanja, objekat i lokaciju na kojoj je eki pa radila, u koliko je sati poeo radni dan, kada je snimljen prvi kadar, kada je nainjena pauza za ruak, kada je poe lo snimanje prvog kadra posle pauze, koliko je kadrova snimljeno, koji su kadrovi snimljeni, koliko meta ra filmske trake je utro eno, kao i neke posebnosti znaajne za odvijanje snimanja. Dnevnik snimanja se mo e voditi na r azliite naine, to zavisi od stepena organizovanosti filmske ekipe, ali sigurno treba da bude iscrpan i pr ecizan. Odlo en u arhiv ekipe, dnevnik snimanja postaje dokument na osnovu kojeg se vr e isplate glumaca i drugog osoblja koje je ugovoreno po danu snimanja.SJ e. production report f. rapport script n. Aufnahmebericht Page 1 of 1 file://F:\data\005\1682.html 1/8/2007

IZBOR OBJEKATA Odabiranje mesta na kojima e film biti snimljen. Obavlja se u pripremnom periodu, pre poetka rada na knjizi snimanja ili, ponekad uporedo sa njenim pisanjem. Obuhvata biranje lokacija sa p rirodnim objektima koje je, za potrebe filma, naje e potrebno adaptirati. Mesta prirodnih objekata biraju se na osn ovu autorskih zamisli, dramatur kih, ambijentalnih i vizuelno-stilskih karakteristika budueg filma. Kao i u svim elementima koji neposredno utiu na kvalitet filma, presudnu re u izboru objekata ima reditelj. Uob iajeno je da objekte predla e scenograf, a reditelj, u tesnoj saradnji sa direktorom fotografije, donos i definitivne odluke. Pri izboru objekata, direktor fotografije ispituje likovno-pozicione i svetlosne mogunosti s nimanja na njima, a scenograf predla e re enja svih pitanja vezanih za njihovu adaptaciju i eventualnu dogradnju. Direktor filma i voa snimanja ispituju organizaciono-finansijske posledice tog izbora, odnosno mogunos ti i uslove najamnine i kori enja vremenskih termina, izviaju mogunosti transporta uesnika, tehnike i materija la na mesto budueg snimanja, kao i pitanja sme taja, ishrane i tekueg opslu ivanja filmske ekipe, te mog unosti anga ovanja statista i pomonih radnika na objektu. Na jednoj lokaciji mo e se izabrati i vi e obj ekata ukoliko odgovaraju uslovima i potrebama snimanja. Izabrani objekti po pravilu se fotografi u, a u poj edinim sluajevima i snimaju.BO e. reconnaissance e. scouting e. survey f. reprage f. recherche des dcors Page 1 of 1 file://F:\data\010\2612.html 1/8/2007

IZVE TAJ ZA MONTA U tampani obrazac u kojem sekretar re ije upisuje podatke o snimljenom kadru i svim i zmenama koje su nastale u odnosu na knjigu snimanja. Vodi se u toku perioda snimanja filma. Svaki produc ent, filmski ili TV, ima svoje tipizirane obrasce, ali nije redak sluaj da iskusni i priznati sekretar re ije ima svoj. Osnovni i neophodni podaci su sledei: naslov filma, naziv producenta, broj radnog naloga, broj scene, datum, broj stranice izve taja, broj kadra po knjizi snimanja ili stvarni broj na osnovu snimanja, jasan opis slike, filmski plan, vrsta upotrebljenog objektiva i pokreta kamere, vrsta filtera, maske, promena brzine snimanja u sl/s , spisak svih glumaca i statista; podaci o dijalogu ili drugom sinhronom zvuku i eventualnoj promeni u odnosu na k njigu snimanja. Vrlo su va ni podaci o svim dublovima i eventualnim promenama u slici i zvuku. Posebno se obel e avaju (zaokru ivanjem broja dubla, ili slovima K - kopirati, odnosno NK - ne kopirati) izabrani dublov i za kopiranje, kao i stvarno trajanje svakog dubla ( topericom ili metra om na brojaniku kamere ili kasete, izmeu rediteljev og ponite i prekinite ( stop ). Jedan kadar sa svojim dublovima upisuje se na jednom obrascu, ili mu se dodaje onoliko listova koliko je potrebno prema broju i slo enosti dublova. Radi se u tri primerk a. Jedan se alje monta i (monta eru i asistentu), drugi filmskoj laboratoriji (odeljenju za monta u negativa) , a trei primerak ostaje u dokumentaciji ekipe. U monta i se izve taji kompletiraju u svojevrsnu knjigu snimanj a, koja je veran odraz onoga to je snimljeno i izabrano za monta u. U prvoj fazi prispeo razvijeni materij al se u monta i sreuje za projekciju i izbor dublova prema ovom izve taju; a i kasnije u toku procesa grube i fine monta e izve taj je koristan za izdavanje naknadnih naloga za kopiraje, nahsinhronizaciju ili dosnim avanje (omoguava rekonstrukciju uslova snimanja).MB e. negative report f. rapport montage n. Negativbericht Page 1 of 1 file://F:\data\010\2630.html 1/8/2007

KADRIRANJE Stvaralaki postupak kojim filmski reditelj vr i selekciju stvarnosti, odnosno see i, eventualno, organizuje odlomak stvarnosti ispred objektiva kamere, koji e se, istovetan ili transformisa n, pojaviti kasnije na ekranu. Obuhvata uklapanje zbivanja i ambijenta u okvire kadra, to podrazumeva sintezu mi zanscena, scenografije i svetla, kontinuiteta kretanja, taaka i uglova snimanja, kompoziciju kadra i, even tualno, pokrete kamere. Ograniavanjem odabranog prostora na fotografsko-pokretni okvir, osloboenog svega s uvi nog i nepotrebnog, i ispu tanjem meuvremena, su ava se realan svet i skrauje objektivno vreme, ime se gled aocu prezentiraju neposredni rezultati kadriranja - kadrovi, tematski objedinjeni idejom filma, nj egovom radnjom i fabulom. Kadriranjem se komponuje sadr aj kadra, izdvajaju i potenciraju znaajni detalji, el imini u nebitni elementi ambijenta i radnje, pronalazi najpogodniji i najadekvatniji ugao posmatranja, uv odi trea dimenzija prostora. Proces kadriranja zapoinje naje e jo u knjizi snimanja i svoje definitivno uoblienje d vljava na samom snimanju. Ima reditelja koji taj proces obavljaju iskljuivo za vreme snimanja, od luujui na licu mesta o izgledu i nainu realizacije scene, kao to ima i reditelja koji ve u tzv. gvozdenoj knjizi sni manja zami ljaju izgled svakoga kadra do najsitnijeg detalja, dajui esto i skice, crte e poetnih i krajnjih p ozicija, kao i najva nijih promena tokom trajanja kadra. Najbli i saradnik reditelja u kadriranju je snimatel j koji je krajnji izvr ilac rediteljevih zamisli. Najstariji poznati primer kadriranja, odnosno, deljenja je dne radnje na vi e kadrova, je film u tri kadra San astronoma (1898), Georgesa Mlisa. U nemom filmu kadriranje se izjednaav alo sa predvianjem monta nog tempa budueg filma, sa odreivanjem plana i trajanja, mahom, sta tine slike. U modernom filmu kadriranje znai utvrivanje mizanscena, kinestetike kompozicije kadra i pokreta kamere koji mogu biti veoma slo eni. Ono je danas prvi vid stvaralakog ue a kamere u procesu filmsk og bele enja stvarnosti kojim se ona pretvara u autohtono umetniko delo.BO Na televiziji, kadriranje je tehnolo ki i kreativni postupak u realizaciji TV emis ije. NJime se vr i razlaganje nekog TV sadr aja na kadrove, tj. svaka od raspolo ivih kamera dobija odreene zadatke, odno sno kadrove koji ine integralni deo celine TV emisije. Za razliku od tzv. hladne probe , gde se kamere p ostavljaju u objekat snimanja, ali se ne ukljuuju, za vreme kadriranja one su ukljuene i svaka daje svo ju sliku, a reditelj ih kontroli e preko monitora u video re iji. Konanu odluku o usvojenom kadru (za vreme k adriranja) donosi reditelj, a sekretarica re ije i video mikser unose ih u svoje knjige snimanja. Ka driranje na TV mo e biti dvojako: u TV studiju, gde reditelj na licu mesta kadrira i usvaja kadrove, ili donosi ek ipi ve raskadriranu knjigu snimanja koju praktino primenjuje i usvaja u TV studiju uz ue e svih aktera i TV ekipe. Nakon kadriranja slede progoni ; odnosno probe, gde se, pored uigravanja ekipe i neophodnih korekcija, pro verava i adekvatnost postupka kadriranja. L

e. framing f. cadrage n. Bildausschnitt n. Kadragen Vidi: DEKUPA PROBA, TOPLA PROGON Page 1 of 1 file://F:\data\012\2711.html 1/8/2007

KNJIGA SNIMANJA, TEHNIKA Oblik knjige snimanja u kojoj su za svaki kadar precizno navedeni tehniki podaci o sredstvima i nainu na koji e biti obavljeno snimanje: plan kadra, detaljan opis slike, pokreti kamere, sreds tva za postavljanje i pokretanje kamere, sve promene sadr aja i kompozicije kadra, ugao snimanja, vrsta objektiva, du ina kadra u metrima ili trajanje u sekundama, dijalog, muzika, atmosfera, zvuni efekti, karakter fotograf ije itd. Na kraju opisa slike navodi se da li se kadar zavr ava rezom, zatamnjenjem, pretapanjem, ili na neki dr ugi nain. Uz svaki kadar prila e se tlocrt objekta, sa ucrtanim dekorom, pozicijom i kretanjem glumaca i ka mere, uz ucrtan ugao koji zahvata vidno polje objektiva, a esto i crte i koji pokazuju ta e sadr ati okvir svakog kadra budueg filma. U principu, svaka knjiga snimanja trebalo bi da bude, vi e ili manje precizna, tehnik a knjiga snimanja.BO e. shooting script f. dcoupage technique f. script n. technische Drehbuch n. Regi ebuch Page 1 of 1 file://F:\data\012\2945.html 1/8/2007

KNJIGA SNIMANJA Scenario pretoen u fakturu izra ajnog jezika filma, poslednja narativna faza u prip remanju filmskog dela. Pi e je reditelj, naje e sam, ree uz pomo svojih najbli ih saradnika. Knjigom snimanja se ra nja filma deli, ra lanjuje na scene i kadrove, i pri tome odreuje njihov sadr aj i vizuelne osobine, p redvia monta na povezanost kadrova u okviru scena i monta ni odnos scena u okviru celine filma. Kn jiga snimanja daje detaljna uputstva za snimanje, koje koriste svi sektori ekipe prilikom realizacije filma. Na osnovu nje izrauje se finansijski predraun filma, pravi kalkulacija, izgrauju objekti, anga uje tehnika, g arderoba, statisti, rekvizita. Ne postoji op ti obr