1

Винсент ван Гог

Маријана Калишанин

2

Винсент ван Гпг (рпђен 30. марта 1853. у Грут-Зиндерту у Хпландији, а умрп 29. јула 1890. у Пвер-

сир-Пазу у Францускпј) бип је хпландски сликар и црташ. Оегпвп делп, пунп натурализма,

инспирисанп је импресипнизмпм и непимпресипнизмпм, најављује фпвизам и експресипнизам.

Пдрастап је у старпј аристпкратскпј ппрпдици. Заппшеп је каријеру кап прпдавац слика. Међутим,

ппщтп није желеп да на уметнпст гледа кап на тргпвину, птпущтен је. Затим је ппкущап да ппстане

свещтеник, али је пап на испитима из теплпгије. Пкп 1880. пкреће се сликарству. Тих гпдина

напущта Хпландију и пдлази у Белгију, а накпн тпга се преселип у Француску.

Какп је бип сампук, Ван Гпг узима шаспве сликаоа. Ппщтп је бип заљубљеник сликарствп, није

престајап да унапређује свпј нивп сликаоа: анализирап је рад сликара свпга дпба, ппсећивап

музеје и галерије уметнпсти, размеоивап идеје са свпјим пријатељима кпји су били сликари,

прпушавап је јапанске естампе, енглеске гравуре итд. Оегпва истраживаоа и щиреое оегпвих

уметнишких сппспбнпсти се пгледају у оегпвпм делу.

Међутим, оегпв живпт бип је испуоен кризама кпје указују на оегпву менталну нестабилнпст.

Једна пд оих је и изазвала сампубиствп, кпје је ппшинип у 37-пј гпдини.

Бпгатп дпписиваое Ван Гпга пмпгућава бпље уппзнаваое и разумеваое оегпвпг дела. Пнп се

састпји пд вище пд 800 писама кпја је писап ппрпдици и пријатељима, пд тпга је 652 ппслап свпме

брату Теу, са кпјим је пдржавап близак кпнтакт и на лишнпм и на ппслпвнпм плану.

Делп Ван Гпга се састпји пд вище пд 2000 платна и цртежа, кпји датирају из перипда пд 1880. дп

1890. На оегпв рад утицали су оегпви пријатељи сликари, нарпшитп Антпн ван Рапар, Емил

Бернар и Ппл Гпген. Размеоивап је мищљеоа и са свпјим братпм Тепм, ппзнатим прпдавцем

слика. Ценип је рад Жана-Франспа Милеа, Рембранта, Ппла Сезана, Едгара Дега итд.

Малп ппзнат 1890-их гпдина, Ван Гпга је примећивап самп мали брпј француских, хпландских,

белгијских и данских сликара. Међуим 1930-их, оегпва дела привлаше пажоу 120 000 људи кпји су

дпщли на излпжбу у музеју мпдерне уметнпсти у Оујпрку.

Бипграфија

Стара аристпкратска ппрпдица Ван Гпга већ је ила ппзната у 16. и 17. веку. Ппзициаја угледнпг

свещтеника била је ппрпдишна традиција, бащ кап и тргпвина сликама. Винсентпв деда је, на

пример, ппхађап наставу на Теплпщкпм факултету у Лпјду дп 1811. фпдине. Трпјица оегпвих

синпва ппстали су тргпвци сликама.

Винсент Вилијем ван Гпг рпђен је 30. марта 1853. у Зиндеру, селу близу бреде, на југу Хпландије.

Оегпва мајка је гпдину дана пре оега рпдила мртвп дете, Винсента Вилијема Првпг, пп кпме је

3

шувени сликар дпбип име. Пн је старији син Тепдпра ван Гпга, свещтеника рефпрмистишке цркве у

грут-Зиндеру пд 1849. гпдине и Ане Кпрнелије, рпђене карбентус, кпја је била ћерка коигпвесца.

Винсент ван Гпг впдип је једнпставан живпт. Раднишка атмпсфера кпја је владала у оегпвпм дпму

дубпкп је пбележила младпг Винсента, кпји је бип пзбиљнп, ћутљивп и замищљенп дете.

Гпдине 1860. Ван Гпг пплази у щкплу у Зиндеру, кпја је примала двеста ушеника. Пд 1861. оегпва

сестра Ана и пн прате шаспве једне ушитељице кпд куће, све дп 1864, када Винсент пдлази у

интернат Јан Прпвили у Зевенбергену, граду кпји се налазип на триста килпметара пд оегпве куће.

Ту је ушип француски, енглески и немашки. Такпђе, ту је први пут ппкущап да црта. У септембру

1866. пдлази на кплеч Гијпм Други, у Тибуру. Ван Гпг је тещкп ппднпсип удаљенпст пд ппрпдице. У

марту 1868. напущта пву устанпву и враћа се кпд рпдитеља, у Зиндер.

У јулу 1869. напущта ппрпдишну кућу и заппщљава се у фирми свпга ујака. Пва интернаципналана

фирма бавила се прпдајпм слика, цртежа и репрпдукција. У тп време је ппшеп интензивнп да шита

Библију.

Гпдине 1876. напущта ппсап и враћа се рпдитељима у Етен, а затим пдлази у Енглеску, где је

првпбитнп радип кап прпфеспр уметнпсти, а затим прпппведник.

Следеће гпсине заппшиое студије теплпгије у Амстердаму , кпје напущта накпн гпдину дана, накпн

шега ће птпутпвати у Бпринаж.

Оегпв ватрени темперамент и напредна пплитишка и друщтвена мищљеоа га дпвпде у сукпб са

црквеним властима и пн напущта свпј ппзив.

Такп заппшиое каријеру сликара. Пн је у великпј мери сампук. Заппшеп је такп щтп је кппирап

цртеже, нарпшитп сцене сељашкпг живпта Жана Франспа Милеа, према кпме је ппказивап

изразитп ппщтпваое.

Ппщтп је желеп да се врати у Шкплу лепих уметнпсти у Бриселу, пн тамп прпвпди зиму 1881, али

ради сампсталнп, ппнекад са хпландским сликарпм Ван Рапарпм.

Какп није имап средстава за живпт, оегпв брат Теп се бринуп п оему, щтп ће шинити тпкпм целпг

Винсентпвпг живпта.

Недугп ппщтп се вратип рпдитељима у Етен, напущта их збпг свађе са пцем и пдлази на студије у

Хаг, где му је шаспве цртаоа давап Антпн Мпв. Међутим, Мпв и пстали Ван Гпгпви пријатељи су

ппшели да га се клаоају када се пженип неудатпм мајкпм, Сјенпм Хпрник, кпју је ангажпвап кап

мпдел. Пд тада је мпгап да рашуна јединп на ппмп брата Теа и, накпн краткпг бправка у Дренту,

септембра 1883, сампћа га је примпрала да се врати кпд свпјих рпдитеља, кпји су у тп време

живели у Нуенену.

4

У Нуенену се ппбпљщавају ппрпдишни пднпси. Ван Гпг тамп ппшиое да слика прва дела п живпту

нарпда, приказујући живпте ткаша и сељака, у тамним, сумпрним тпнпвима, кап земља кпју

пбрађују.

Из тпг перипда је слика ,,Људи кпји једу крпмпир''.

Ппсле смрти свпга пца, марта 1885, Винсент је, у жељи да живи пд сликаоа, напустип Нуенен и

Хпландију (никада се вище није вратип тамп) и птищап у Анверс. Међутим, прпдаја слика му није

ищла, а пригиналнпст оегпве технике нису прихватали прпфеспри лпкалне академије, па је у

марту 1886. птищап кпд Теа у Париз. Месеци прпведени у Анверсу, где је видеп мнпге музеје и

истпријске сппменике, били су велики ппдстицај за Ван Гпга. Пн је једнп време ушип у тампщопј

Шкпли лепих уметнпсти, где је завплеп дела Питера Паула Рубенса и где је ппстап заљубљеник у

јапанске естампе, кпји ће нарпшитп имати утицај на оегпв рад у Паризу.

5

Винсент се врлп брзп навикап на Париз, где је склппип пријатељства са брпјним импресипнистима

шија су се дела, међутим, ипак разликпвала пд оегпвих: билп је тп сликарствп авангарде. Ван Гпг

је, шак, привременп прихватип неке пд оихпвих техника.

Тамп је ушип у атељеу Фернанда Кпрмпна, цртајући неумпрнп мпделе и скулптуре. Ппщтп није

налазип пнп щтп је тражип, напустип је атеље накпн три месеца какп би сам заппшеп из ппшетка.

Тада је прпнащап и праве пријатеље: Емила Бернара и Тулуз Лптрека, захваљујући кпме је пткрип

нпћни живпт Мпнмартра.

Ван Гпг је убрзп напустип ,,сиву хармпнију'', кпју је такп дугп кпристип, и ппсветип се щаренијпј

палети; ппшеп је да слика сцене са улице и градске пределе.

Када је Ван Гпг дпщап у Париз, импресипнисти су пдржали свпју ппследоу излпжбу и кпнашнп су

били прихваћени.

,,Рестпран 'Де ла сирен' у Аснијеру'', 1887.

6

У тп дпба су Жпрж Сера и Ппл Сиоак ппкущавали да ствпре непимпресипнизам. Какп се нарпшитп

интереспвап за оихпва истраживаоа заснпвана на ппдели светлпсти, преузеп је оихпву технику,

прпушавајући пптишки утисак кпји су пдавали ситни дпдири шеткице, кап и пснпвне бпје (плава,

црвена и жута) и кпмплементарне (љубишаста, наранчаста и зелена).

Ван Гпг је испрпбавап нпве технике сликајући серију мртвих прирпда, кап щтп су ,,Петуније у

кршагу''(1), ,,Ваза са цинијама и другим цвећем'', ,,Висибабе у бакарнпј вази''(2) и, пп први пут,

,,Четири увенула сунцпкрета''.

(1)

7

(2)

Сликап је такпђе и мнпге сцене са улица и из рестпрана, кап щтп су ,,Бащте Мпнмартра'',

,,Ентеријер једнпг рестпрана'' (1887), затим ппртрете: ,,Августина Сегатпри у кафеу Тамбурен''(3),

,,Италијанка'', а оих је радип на нпви нашин, где мпжемп видети какп је лакп применип све

импресипнистишкп:,,Вище вплим да сликам људске пши пд катедрала'', рекап је.

Ппщтп није имап нпвца да плати мпделе, сликап је кпји су дпбрпвпљнп желели да му ппзирају и у

перипду пд марта 1886. дп фебруара 1888. насликап је самп 25 ппртрета.

(3)

8

У Паризу је сакупљап естампе и ппкущавап је да примени на свпјим делима неке оихпве пснпвне

принципе: стилизпване линије, зпне шистих бпја...

Какп је дпщап у Париз у нади да ппстане ппзнатији у уметнишким кругпвима и да прпда свпја

платна, Ван Гпг је мпрап, кап мнпги оегпви пријатељи импресипнисти, да излаже свпја дела у

салама кафеа и у прпдавницама. Званишнп, Ван Гпг је за живпта прпдап две слике и тп

ппсредствпм свпг брата Теа.

Умпран и депресиван, Ван Гпг је желеп да напусти немир Париза, оегпве пщтре зиме, па је

птищап на југ Француске, у нади да ће пснпвати нпвп друщтвп уметника.

Тпкпм бправка у Арлу, пд дпласка 20. фебруара 1880. дп пдласка 8. маја 1889. Ван Гпг је урадип

200 слика на платну, вище пд стп цртежа и написап је вище пд двеста писама.

У тп време Арл је бип важан град пд 23000 станпвника; Винсент се населип у ,,Жутпј кући''. Ван

Гпгпве реакције на Арл су прпменљиве: ,,Пвде је ппнекад све неверпватнп радпснп, истп кап щтп

је у Хпландији тужнп'' али и ,,Пвдащои људи су леои и безбрижни'', ,,нигде пвде не видим радпст

југа п кпјпј Дпде тпликп гпвпри, самп пдвратну лакпмисленпст и прљаву запущтенпст''. Међутим,

није мпгап да нађе ману пејзажима кпји кпд уметника стварају ппетску визију: ,,Све се занемарује

када дпђе дан без ветра, какп су тада бпје интензивне, ваздух шист... Свуда пдзваоа мир''.

9

Жута кућа (La maison jaune)

Ван Гпг је у тп дпба радип врлп интензивнп, сликајући нпви свемир са живпщћу бпја и радпщћу

каква се дп тада није ппјављивала у оегпвпм делу, не губећи време на тражеое нпвих мптива.

Слабп је ппсећивап суседне пределе, ищап је јединп у Сент Мари де ла мер да би видеп

Медитеран, пд 30. маја дп 3. јуна; бип је тп кратак бправак тпкпм кпг је насликап вище предивних

слика и када је дпщап на идеју да настави да слика на југу.

Пејзажи дпминирају у делу Ван Гпга из пвпг перипда и збпг тпга је, нажалпст, заппставип

ппртрете. Нащап је мпдел у Жпзеф-Етјен Рулену, раднику из ппщте кпји је ппсећивап кафе Де ла

гар. Тај ппртрет бип је пд пних какве је Ван Гпг највище вплеп: ,,Тп је нещтп сасвим индивидуалнп,

псећам да је у мпм стилу, да има мпјих елемената''. Ппред пвпг, насликап је јпщ некпликп

ппртрета, мпдели су били станпвници пве пбласти.

Дплазак Гпгена у Арл, 23. пктпбра 1888. требалп је да убрза рад Ван Гпга и да дппринесе

ппбпљщаоу оегпвпг здравља. Бип је срећан, све дпк се два сликара нису ппсвађала пкп нашина

рада и пптпм се дпгпдила катастрпфа – 23. децембра, Ван Гпг је претип Гпгену жилетпм, а пптпм је

сам себи пдсекап деснп увп. Ван Гпг је, скпрп на самрти, пребашен у градску бплницу, а оегпв брат

Теп је пдмах дпщап из Париза и ппзвап свещтеника Фредерица Сала. Међутим, сликар се брзп

ппправип и вратип у жуту кућу 7. јануара 1889. Пдмах је ппшеп да слика ,,Аутпппртрет са завијеним

уветпм'', ,,Ппртрет дпктпра Феликса Реја'', ,,Винсентпва стплица са лулпм''.

10

Мпрап је да се врати у бплницу ппшеткпм фебруара, ппщтп се жалип да шује гласпве. Суседи су

написали петицију да се сликар смести у бплницу. Сликар Сиоак је ппсетип Ван Гпга и затекап га

сасвим бистрпг, у дпбрпм здрављу. Ппщтп се сместип кпд дпктпра Реја, рещип је да се леши и 8.

маја 1889. птищап је у азил у Сан Ремију, у друщтву свещтеника Сала.

Недељу дана ппщтп је дпщап у азил у Сан Ремију, Винсенту је дпзвпљенп да слика; шак су му дали

спбу кпја је мпгла да му замени атеље.

Тпкпм целпг свпг бправка у азилу, Ван Гпг ће сашувати мащтпвит, креативни дух (изузев некпликп

депресивних перипда); првп је сликап бащте азила, правећи такп серију импресипнистишких

платна, кап щтп су ,,Ириси'', ,,Јпргпвани'' итд.

,,Јорговани'', ,,Ириси'''

Ппсле је прпнащап инпвативнији стил, са јашпм графикпм, живљим бпјама, истакнутим линијама,

какп би насликап серију прпвансалских пејзажа, кап щтп су пни п шемпресима - ,,Пут са

шемпресима и звезданп небп'', п маслинама - ,,Браое маслина'', затим п ппљима - ,,Житна ппља са

11

шемпресима'', ,,Житна ппља са жетепцима'', ,,Житна ппља на кищи'', и слике кап щтп је ,,Звездана

нпћ''.

Азил је такпђе дап Ван Гпгу инспирацију за сликаое, па су такп настале слике: ,,Дрвеће испред

пренпћищта Сен Ппл'', ,,Бащта пренпћищта Сен Ппл''...

12

Сликап је и према ппстпјећим гравурама и сликама: ,,Круг затвпреника'' (пп слици Гистава Дпреа),

,,Дремка'' (према слици Милеа).

Винсент је редпвнп слап платна Теу,трудећи се да ппщаље кппије кпје је сматрап најуспелијим.

,,Ириси'' и ,,Звездана нпћ'' биће излпжени на једнпм салпну, септембра 1889, а затим и десет

других платна на салпну 1890, кап и на излпжби у Бриселу.

Ппзитивне реакције уметника кап щтп су Мпне и Писарп, кап и критишара Албера Пријеа вепма су

пхрабриле Винсента и Теа. Ван Гпг напущщта азил и пдлази у Париз, кпд свпг брата, где је пстап

самп некпликп дана, јер није мпгап да ппднесе градску вреву. Пдлази у Пвер, где се ппверава

дпктпру Гащеу, пријатељу сликара.

На шетрдесетак килпметара пд севера Париза, Пвер-сир-Паз ппстап је једнп пд пмиљених места

брпјних уметника (Сезана, Писара, Мпнеа), па је и Ван Гпг бип заведен оегпвим рустишнпм и

щаренпм атмпсферпм. Убрзп је заппшеп серију слика са кућама са сламнатим крпвпвима, сепским

улицама и црквпм.

13

Урадип је и ппртрет дпктпра Гащеа, а затим и оегпве ћерке, али се највище бавип пејзажима, без

људскпг присуства.

Ташне пкплнпсти оегпвпг сампубиства, 27. јула 1890. пстају неппзнате. Пуцап је у себе из

ревплвера, успеп да устане, али је ипак умрп 29. јула. Тпкпм свпг краткпг бправка у Пверу

насликап је 70 слика кпје сведпше п јашини духа и уппрнпсти са кпјима је сликар стремип свпм

циљу тпкпм десет гпдина.

Оегпвп целпкупнп делп пткрива задивљујуће уметнишкп бпгатствп и велику мпћ израза, рпђених

сликаревим запажаоима и ппсматраоима, кпје је пн сматрап кљушним у свпм ппслу.