Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

UvodMalo dete ispoljava jaku i trajnu potrebu da ostane sjedinjeno sa svojom majkom u simbiotinom odnosu. Ova tendencija ostaje prisutna i u kasnijim fazama a kod nekih osoba i porodinih grupa do kraja ivota. Ona predstavlja nesvesno porodine grupe, uostalom kao i svake druge ljudske grupe, i uslovljava ponaanja njenih lanova. Sreemo je kod dece sa ulaskom u grupu drugova. Prema psihoanalizi re je o katektiranju spoljanjih objekata. Proces sjedinjavanja stoji u stalnom dijalektikom odnosu sa procesom odvajanja, cepanja ove fuzione veze dete-majka ili dete-ostali svet. On je naroito znaajan za razvoj individualizacije i personalizacije deteta. Sjedinjavanje se u prvo vreme odvija preko dojenja, hranjenja, nege oko pranjenja sfinktera. Dete se osea sjedinjeno sa majkom onda kad je ona prisutna i kad predstavlja realni izvor stimulacija. Stoga mentalna higijena razvojnog doba insistira na trajnom prisustvu majke ili zamene za majku. Nama je danas jasno da afektivni odnos izmeu majke i deteta predstavlja osnovni i bitni inilac u organizaciji i sintetizovanju njegovog telesnog, oseajnog, saznajnog i socijalnog razvoja deteta. Danas isto tako znamo da u ovo afektivno polje izmeu deteta i majke veoma brzo ulaze otac, braa, sestre, ostala rodbina i konano svaka nova osoba iz njegove spoljanje realnosti. Trenutak cepanja dijade majka dete i formiranje odnosa sa treom osobom, najee ocem, nosi elemente monog agensa koji detetu daje pogodnost da se odvaja iz simbiotike veze sa majkom i da zapone svoju individualizaciju i personalizaciju. Istovremeno, ono se sjedinjuje sa novom, treom osobom i zapoinje proces socijalizacije i ireg drutvenog ukljuivanja. Dobro prilagoena majka, odnosno dobro prilagoena porodina grupa, omoguie svom detetu onoliko fuzionisanja i odvajanja koliko mu je potrebno da se osea zavisnim i nezavisnim i da neutralie svoje primarne libidinozne i agresivne pulzije. Majka, odnosno porodina grupa, koje ispoljavaju vei stepen oseajne nestabilnosti, lomljivosti i socijalne neprilagoenosti i ija je snaga linog, odnosnog i porodinog Ja manja, pokazae vei stepen anksioznosti i agresivnosti bilo u fazi sjedinjavanja, bilo u fazi odvajanja. Moe se oekivati da e provocirani strah u ovim porodinim grupama pospeiti razvoj patolokih mehanizama odbrane neurotinog ili psihotinog tipa. Ovi patoloki porodini mehanizmi odbrane, neposredno utiu na telesni, oseajni, saznajni i socijalni razvoj lanova porodine grupe, naroito dece i to utoliko patogenije ukoliko je dete mlae.

Strana 1

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

Tipovi interakcija usvojeni i izgraeni u porodinom krugu predstavljaju modele za identifikaciju. Dete se identifikuje i sa tipom objektnih odnosa koji se uspostavljaju izmeu roditelja, brae i sestara, kao i sa njihovim linostima. Izlaskom iz porodinog kruga dete ulazi u isti ili slini sistem odnosa sa decom svoje kulture. Oekujemo da e njegovi procesi fuzionisanja, odvajanja i tipovi interakcija biti slini tipovima interakcija ostale dece u pretkolskoj i kolskoj ustanovi. Ovo e omoguiti vei stepen integracije i dobrog funkcionisanja u novoj drutvenoj sredini. Pretkolska i kolska ustanova predstavljaju vane drutvene ustanove u kojima dete mora da savlada sledee odnose: Odnos sa vaspitaem ili uiteljem, na koga dete prenosi svoja pozitivna i negativna oseajna iskustva vezana za linosti roditelja. Ono sada obnavlja obrasce fuzionisanja i odvajanja koje je donelo iz porodinog kruga i istovremeno eli da se priblii i udalji od ove vane odrasle figure. Oivljavanje i prenos ranijih oseajnih sadraja, strahovanja, otpora i neprijateljstva vezanih za roditelje i obrazaca ponaanja, moe biti izvor sukoba sa ustanovom u celini. Uuspostavljanje odnosa sa grupom dece predstavlja najvaniji posao" za dete. Deje grupe, struktura i organizacija kok nude detetu bogata nova oseajna i socijalna iskustva i nameu mu pritiske, regulacije, takmienje, rivaliziranje i disciplinu. Promene u njegovim odnosima u ovim sredinama unose nove promene u porodine odnose. Proces odvajanja iz porodine grupe ubrzan je i moe izazvati vie strahovanja kod roditelja. Hiperprotektivni stavovi roditelja spreavaju proces individualizacije i socijalizacije u grupi drugova i posredno mogu ometati prilagoavanje deteta na kolu u celini i njegov uspeh u savladavanju gradiva. Roditelji koji ubrzavaju proces odvajanja i ne dozvoljavaju introjekciju i identifikaciju, osujeuju detetovu potrebu za sjedinjavanjem i ne neutraliu njegove primarne pulzije. Ova grupa dece ispoljavae takoe tekoe prilagodavanja. Haim smatra da su kod takve dece veze sa roditeljima pune zavisnosti i nesigurnosti, da je strah od odvajanja i gubitka objekata jai i ne dozvoljava ukljuivanje u grupu. Ona ispoljavaju tekoe u oseajnoj razmeni i sauestvovanju sa drugima, nesposobna su da prihvate takmiarski status u grupi i lako se povreuju. Ili pak, ispoljavaju acting out" reakcije, sklona su kontliktima i asocijalnim ispadima. Ova naa teorijska razmatranja i saznanja nameu nam sledea pitanja: Prvo, kakve posledice se mogu oekivati od ranog odvajanja deteta od majke koja radi i koja ga ostavlja samog ili smeta u jasle ve nakon etvrtog ili estog meseca ivota i preputa brizi mnogobrojnih i stranih osoba? Poznato je da beba tek nakon osmog meseca ivota uspeva da fuzionie dobru i lou majku u jedinstveni objekt. Isto tako namStrana 2

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

je dobro poznato da svako odvajanje pre tog uzrasta, a neka deca i kasnije odvajanje doivljavaju kao destruktivno, jer se fuzionisanje odvija samo u realnom prisustvu majke. Nae istraivanje dece na hraniteljskom smetaju otkriva nam da veina ove rano odbacivane dece neguje mit o majci i intenzivno trpi od posledica ranog i nasilnog odvajanja. Tek krajem prve godine dete uspeva da doivi majku kao celinu i u njenom odsustvu. Prema onome to mi danas znamo o objektnim odnosima, pre ovog uzrasta kontakt bi morao da bude ne samo kvalitetan nego i trajan i kontinuiran. Drastini primeri ovakvih oteenja poznati su svim kliniarima u vidu separacionog straha i anaklitike depresije. Ako je posredi rano odvajanje i smetaj dece u ustanove izgleda da ne moemo biti sasvim spokojni ak ni onda kad smo uspeli da ustanovu organizujemo po tipu porodice i kad smo skratili vreme boravka dece u njima. Uz izvesne ograde, moemo tvrditi da e sve mere tehnike i organizacione prirode biti manje vredne nego onaj elementarni i esencijalni afektivni odnos koji se moe uspostaviti i negovati samo izmeu deteta i majke ili jedne i stalne osobe u okviru porodice. Sigurno je da e prilagoavanje bebe na jasle zavisiti od kvaliteta prvih introjekcija i identifikacija koje joj dozvoljavaju da organizuje autonomne odbrane od straha na odvajanje i da obavi nova investiranja u osoblje ustanove, a da pulziono razdvajanje ne bude suvie dezorganizirajue . Isto tako je sigurno da veina dece izgrauje ove odbrane tek oko prve godine ivota i da je odvajanje pre tog uzrasta tetno. Izraelski autori istiu svoja pozitivnaiskustva sa podizanjem dece u ,,kibucima,, i smatraju da su tetne posledice umanjene ili ak i izbegnute, jer su deca, roditelji i osoblje kibuca" deo jedne iste drutvene zajednice. I nae drugo pitanje: ta se dogaa sa detetom koje je uspelo da postigne relativnu prilagoenost u ustanovi u toku dueg boravka? Diatkine smatra da izlazak iz ustanove predstavlja novo odvajanje i uspeh e zavisiti od kapaciteta roditelja da preprave" Ja deteta. Ovaj problem za nas je utoliko sloeniji to nam se ini da su u jasle, a i u ustanove za sedmodnevni boravak, pa moda i ustanove za dugotrajno leenje od hroninih telesnih oboljenja, smetena deca iz ekonomski i drutveno ugroenijih porodica i to se preventivne mere ne mogu osloniti samo na strunjake za mentalnu higijenu, nego na drutvo u celini. To zahteva mnogo vee poduhvate ekonomske i politike prirode.1

1

Hopper, R., R. C. Naremore (1978): Children's speech: A Practical Introduction to Communication Development, New York: Harper & Row Publishers, str.267.

Strana 3

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

Strana 4

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

1. Dete u pretkolskoj ustanoviTranzicija iz predkolske ustanove u osnovnu kolu jedna je od najznaajnijih promena u ivotu svakog deteta. Stavovi deteta i roditelja prema novoj ustanovi mogu imati dalekosene posledice na uspeh u kolovanju. Kao mogui uzroci diskontinuiteta navode se tradicionalne razlike izmeu predkolske ustanove i osnovne kole, nedovoljna saradnja vaspitaa i uitelja, kao i nedovoljno definisane funkcije prvog i drugog stupnja sistema vaspitanja i obrazovanja u naoj zemlji. Ni sam sistem nije jasno definisan: emu slui, kojim vrednostima se rukovodi, ta je svima zajedniko, ta razliito, zavisno od uzrasta, potreba i interesovanja dece i interesa drutva."2 Studija koju su obavili Klov, Dauet i Bejt (Cleave, Jowett i Bate 1982), je jasno pokazala da postoji vertikalni diskontinuitet izmeu ova dva nivoa i da deca mogu doiveti i doivljavaju strepnju i stres ukoliko prelazak nije bio blago izveden. to je najvanije, ovi efekti e verovatno negativno uticati na deje uenje na poetku osnovne kole. Imajui u vidu informacije o ranom uenju deteta, o razvijanju novih strategija delovanja i razumevanja jasno je da diskontinuitet moe da igra znaajnu ulogu u procesu uenja mladog deteta. Diskontinuitet kao forma novog stimulativnog iskustva sa sigurnim okvirom predstavlja nain proirivanja iskustva detinjeg uenja i razumevanja, ali da bi se odrala njegova korist, nepodudarnost ne sme da bude suvie velika. Polaznu osnovu, koja nam pomae da diskontinuitet shvatimo kao pozitivno iskustvo, daje nam shvatanje u kome se unutranja neravnotea posmatra jednim od inioca razvoja (pored unutranjih i spoljanjih faktora koji utiu na razvoj pojedinca). Gesel smatra, da organizam koji se razvija neminovno u stanju nestabilne i promenljive ravnotee. Isto je tako neminovno, da organizam, koliko god to moe, ograniava i oblike i intenzitet te neravnotee". Pijaeov doprinos je u daljem razvijanju ove ideje, da dete poseduje autoregulativne bioloke sisteme, kojima uspostavlja sve vee stanje uravnoteenosti, to oznaava razvoj".Vigotski je ukazao na to da je ova pojava kulturno uslovljena, i znaajna je njegova teorija zone narednog razvoja, tj. ideje da uenje treba da ide korak ispred razvoja. Bruner govori o svrsishodnosti suoavanja deteta sa problemima koji e ga naterati da ubrza svoj put ka sledeoj razvojnoj fazi", za to nisu dovoljni samo problemi ve je za to potrebno oseanje nedovoljnosti, raskoraka izmeu elja i mogunosti, izazov koji podstie traganje za izlazom iz problemske situacije. Najbolji razvojni motiv i podsticaj na aktivnost je... prevazilaenje nesklada izmeu onoga emu dete tei i onoga za ta je sposobno, pod uslovom da taj nesklad ne bude suvie veliki da ga ne bi obeshrabrio, niti suvie mali, jer ne bi bio stimulativan".2

Danilovi, M.: Perspektive savremene nastave, Prosvetni pregled,Beograd,1971., str.27.

Strana 5

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

Prelaz sa jednog nivoa obrazovanja na drugi neminovno dovodi dete do oseanja diskontinuiteta, ali nema razloga zato se on ne bi posmatrao kao pozitivno iskustvo uenja, a ne kao traumatian doivljaj sa kojima se suoavaju neka deca (Curtis, 1998). Jer, svaka promena sredine dovodi do oseanja diskontinuiteta, prekida sa poznatom okolinom, ljudima, decom, nainom rada... Iako diskontinuitet moe igrati dobru ulogu u uenju i postati novo stimulativno iskustvo ukoliko se dete osea sigurnim, jaz izmeu ova dva nivoa ne treba da bude suvie veliki. U protivnom, to e delimino ili potpuno ometati uenje i moe imati negativne uticaje na detetovo prilagoavanje na kolu". Klouv, Dauet i Bejt (1982) na osnovu analize podataka do kojih su doli bavei se pitanjem diskontinuiteta, zakljuili su, da se oseanje diskontinuiteta manifestuje u sledeim oblastima: okruenje, razliitost programa i broj ljudi sa kojim je dete u kontaktu. Isti autori naglaavaju ...da se sledee stvari moraju ispuniti da bi se diskontinuitet sveo na najnii mogui nivo: 1) Promene i uvoenje novih iskustava moraju biti postepeni, a ne nagli; 2) Ljudi,mesta i stvari moraju biti donekle poznati, a ne potpuno strani, i 3) Deca moraju imati oseanje sigurnosti, a ne nepostojanosti" (Kakavulis, 1988, 78). Da bi se olakao prelaz iz jedne ustanove u drugu, ovi autori takoe predlau: 1) vebanje u predkolskoj ustanovi da deca sede mirno, da sluaju i da ne upadaju u re; 2) vebanje da se deci obraa kao grupi i odgovaranje na instrukcije; 3) drati prvi razred prvih nedelja na okupu da bi se deca meusobno to bolje upoznala i da bi ostvarila odgovarajui kontakt sa uiteljicom; 4) postepeno uvoenje dece u situacije kada je veliki broj dece na okupu, posebno u dvoritu, na odmorima, i 5) pojaavati vezu odrasli-dete oslovljavajui decu imenom i ostvarivanje kontakata oima u situacijama kada se detetu obraa kao delu grupe... Kertis (1998), pak, na osnovu gore pomenutog istraivanja Klouva i saradnika, kao i svog promiljanja o pitanju diskontinuiteta izmeu vrtia i kole navodi etiri podruja na kojima dete moe da doivi oseaj diskontinuiteta. To su: 1) promena fizike sredine, 2) razlike u organizaciji razreda u ove dve sredine (opadanje broja odraslih, broj dece i poveanje zahteva deci da budu nezavisnija), 3) diskontinuitet u programskom sadraju (jeziku i komunikaciji) i 4) razliitost ideologija u vrtiima i kolama. Na osnovu navedenih istraivanja i razmiljanja o doivljavanju diskontinuiteta prilikom prelaza iz vrtia u kolu, smatramo da se oni deavaju u sledeim oblastima: fiziko okruenje, socijalno okruenje, jezik i komunikacija, disciplina, koncepcijske razlike meu ustanovama i diskontinuitet u programskom smislu.Strana 6

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

2. Diskontinuitet i kolske dece u slovljen fizikim okruenjemPromena fizike sredine jedno je od najoiglednijih promena koje se deavaju prilikom prelaza iz predkolske ustanove u osnovnu kolu. Uticaj promene sredine na dete zavisi od toga da li je postojalo prethodno iskustvo posete koli, upoznavanje njenog eksterijera i enterijera. Dolazei iz vrtia kao poznatog objekta, dete se suoava sa promenama koje zahtevaju upoznavanje i prilagoavanje fizikim promenama koje ustanove podrazumevaju. Dete se u vrtiu naviklo na izgled i organizaciju objekta, koja je po svim standardima prilagoena deci predkolskog uzrasta, uzimajui u obzir na samo pedagoko-psiholoke karakteristike dece, nego i estetske i zdravstveno-higijenske kriterijume. Objekat ustanove je svojim ureenjem za decu privlaan i razumljiv. Njena organizacija je podsticajna za detinje aktivnosti, uz uvek dostupne igrake, materijale i sredstva za izvoenje aktivnosti, eksperimentisanje, igru, pre svega za samostalno i dobrovoljno odabrane aktivnosti... Organizacija prostora omoguava slobodu kretanja, ostvarivanje kontakata s drugom decom, ali i povlaenje u osamu, ako je detetu to potrebno. Eksterijer vrtia sa svojim sadrajima prua mogunost deci predkolskog uzrasta za slobodnim kretanjem, igrom i drugim aktivnostima. Meu ostalom decom, dete pred polazak u kolu je najstarije i to mu daje oseaj sigurnosti. Za razliku od svega to je bilo poznato u vrtiu, dolazak u kolu donosi velike promene u doivljavanju objekta. kolske zgrade su veinom velike, sa dugakim hodnicima i sa nizovima uionica, u kojima je raspored sasvim drugaiji. Klupe i stolice poreane u nizu jedna za drugom mogu se uiniti veoma strano deci koja su prvi put kroila u kolu. Nametaj i veliina prostora mogu delovati udno i pre svega restriktivno, jer onemoguavaju slobodno kretanje dece. Nedostaju i kuci za igru i osamu, tako da je dete u svakom trenutku prisiljeno da boravi sa ostalom decom i da se bave istim (dirigovanim) aktivnostima. Uionice su prilino uniformisane i nematovito ureene, svedene na klupe, stolice i tablu. Svaka dodatna oprema ili dekoracija zavisi od date kole, a pre svega od umenosti uitelja, koji moe, do odreene mere, hladnu prostoriju uionice uiniti mnogo prijatnijim za boravak dece. Na hodnicima za vreme odmora i u dvoritu deca prvog razreda su najmlaa, i njima buka, galama i jurnjava starije dece deluje zastraujue. Velika travnata ili asfaltirana povrina dvorita sama po sebi deluje zastraujue za malo dete, koje se po pravilu osea sigurnim na malim prostorima uz prisustvo osobe kojoj veruje. Velika povrina, puna starije dece koja su samostalnija i samouverenija deluje obeshrabrujue i ne predstavlja mesto gde e dete rado provesti dui vremenski period. Veliki broj dece i galama mogu da budu veoma loe iskustvo za dete koje zapoinje svoje kolovanje. Jo jedna u nizu potekoa, odnosno novina na koje nailaze deca u koli jesu toaleti, odnosno korienje pisoara, na ta deca nisu navikla.Strana 7

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

Kontinuitet u prostornom smislu najvie doivljavaju deca, koja su pohaala vrtie pri kolama. Ona su u veoj meri imala mogunost da upoznaju objekat kole, uionice i da borave u dvoritu, kao i da upoznaju zaposlene u koli. Ipak, i u ovom sluaju postoji mogunost relativne odvojenosti predkolske grupe od kole, koja nije u domenu fizike blizine, ve se odnosi na nerazumevanje potrebe kontinuiteta i saradnje vrtia i kole. Fizika blizina ustanova ne znai automatski da postoji saradnja, i da e detinje iskustvo ulaska u kolsku zgradu biti pozitivno. Klouv, Dauet i Bejt (1982) su identifikovali nekoliko karakteristika okoline, kritine za detetovo prilagoavanje: 1) Obim i veliina objekta i njen sadraj; 2) Veliina i raspon njene teritorije i poloaj sredstava kao to su toalet, igralite, dvorite, i drugo i 3) Organizaciona ogranienost kretanja oko teritorije i unutar njene osnove. Oni su takoe identifikovali uslove pomou kojih se moe olakati prelaz iz jednog objekta u drugi: 1) Veliina opreme u uionici treba da bude prilagoena deci; 2) Postepeno upoznavanje sa kolskim objektom; upoznavanje novih i neistraenih delova kole moe biti uzbudljivo iskustvo, ali ono treba biti postepeno; 3) Organizovati prostor tako da odgovara detetu i njegovim potrebama, i 4) prethodno upoznavanje sa kolskom zgradom detetu e dati ideju ta ga oekuje kada poe u kolu. Ovi istraivai su doli do zakljuka da diskontinuitet u fizikom smislu ne utie u velikoj meri na detinji napredak i da nije suvie ekstreman. Redovnom saradnjom obeju ustanova i pre svega posetama vrtia koli, svi negativni uticaji koje novi prostor donosi mogu se ublaiti.

3. Diskontinuitet DETE u socijalnom okruenjuDeca dolazei iz vrtia doivljavaju jo jednu promenu, promenu socijalnog okruenja. Za razliku od porodice, dolaskom u ustanovu dete postaje lan drutva iji je on samo mali deo. To drutvo je grupa ili njegov razred, dok su oni deo veeg drutva, tj. vrtia i kole. Boravei u predkolskoj ustanovi ona su stekla odreeni nivo samostalnosti, ali i pored toga uvek su mogla raunati na pomo odrasle osobe. U koli se, meutim, od deteta oekuje vei nivo samostalnosti u izvoenju svih aktivnosti, na ta nisu navikla. Ta samostalnost se ogleda kako u oblaenju i svlaenju odee i obue, tako i u obavljanju svakodnevnih kolskih aktivnosti.

Strana 8

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

Postoji neslaganje u odnosu prema samostalnosti dece meu zaposlenima u vrtiu i u koli. Taj sukob kriterijuma i oekivanja dovodi do velike zabune meu decom, koja (moda) oseaju da im se samostalnost vie gui nego to se podstie i razvija. Razlog za to je u dominaciji dirigovanih aktivnosti, strogih planova i programa, koji ne dozvoljavaju fleksibilnost u nastavi. Za razliku od vrtia, gde su aktivnosti dobrovoljno prihvaene od strane dece, gde kontakti sa odraslima zavise od tipa aktivnosti kojima se deca bave, u koli su sve aktivnosti voene od strane uitelja, kao dominantne osobe. Tako se i kvalitet odnosa odrasli-dete menja, od odraslog koji organizuje, omoguava i podstie bavljenje razliitim aktivnostima, do odraslog koji dominira svakom aktivnou. Tako deca nemaju mogunost bavljenja aktivnostima po sopstvenom izboru. Percipiranje odraslog kao osobe koja dominira svim aktivnostima utie na kvalitet emocionalnog odnosa prema njemu i to isto tako oznaava promenu u odnosu na kvalitet odnosa sa vaspitaicom u vrtiu. Jedan od uzroka diskontinuiteta izmeu vrtia i kole nalazi se u injenici da je atmosfera u vrtiu oputena, meusobni odnosi vaspitaa i dece su vie prirodni, a manje formalni, pa je u skladu sa tim deci prijatniji boravak u vrtiu nego u koli. Menja se i kvalitet odnosa meu decom. Od zajednike igre, druenja, saradnje koji postoje u aktivnostima, dolazi se u kolu, gde deca sede tako to su jedni drugima okrenuli lea, gde ne postoji mogunost za meusobnu komunikaciju za vreme asova, i gde je saradnja meu decom prilino ograniena. Ona je svedena iskljuivo na period za vreme odmora. Odnosi meu decom nemaju karakter postojanosti, oni se stalno menjaju, deca se pregrupiu, okupljaju i razilaze. Ova forma diskontinuiteta se moe ublaiti paljivim usklaivanjem stavova zaposlenih u obema ustanovama u odnosu na znaajna pitanja koja se tiu samostalnosti dece i socijalnih odnosa, imajui u vidu potrebe dece. Klouv, Dauet i Bejt (1982) dali su sledee predloge za ublaavanje socijalnog diskontinuiteta: 1) postepeno uvoenje dece u situacije kada se ono iz manje grupe pomera ka onoj sa veim brojem lanova; 2) kontinuirano prisustvo odraslog; 3) vebanje u predkolskoj ustanovi da se sedi mirno, da se slua i da se ne vie ili da se ne ubacuje kada neko govori; 4) vebanje u vrtiu da se deci obraa kao grupi i da se zadaci izvravaju, odnosno da se na postavljena pitanja pojedinano odgovara; 5) na poetku kolske godine drati na okupu celo odeljenje, da bi se deca to bolje upoznala, i da bi se uspostavila veza sa uiteljicom; 6) jaanje veza izmeu uenika i uitelja tako to e se deci obraati imenom i uspostavljanjem kontakta oima.

Strana 9

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

Strana 10

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

4. Diskontinuitet predkolske i kolske DECE do kojeg dolazi zbog koncepcijske razlike izmeu vrtia i koleRazmatrajui mogue tipove diskontinuiteta sa kojima se deca suoavaju prelaskom sa jednog nivoa obrazovanja na drugi, neminovno dolazimo i do koncepcijskih razlika koje postoje izmeu vrtia i kole. Vaspitai u vrtiima istiu znaaj ivota i rada u grupi za irok socijalni i individualni razvoj deteta. Oni deci obezbeuju edukativni milje u kojem se podstiu i zadovoljavaju deiji interesi. Vrti se fokusira na pruanje osnovne nege i doivljavanje oseanja sigurnosti, kao i sticanje osnovnog iskustva ivota u kolektivu, saradnju i deljenje. Kognitivni razvoj se ne zanemaruje, ali se na njenom podsticanju radi manje neposredno, kroz igru, slobodno izabrane aktivnosti, potujui detinja interesovanja i mogunosti. Tako se obezbeuje mogunost uenja i sticanje osnova za dalje napredovanje u koli. 3 Takoe se istie znaaj emocionalnog razvoja i razvoja kreativnosti. Za razliku od takvog shvatanja, u koli se istie znaaj kognitivnog razvoja, podsticanja intelektualnih mogunosti uei osnovne vetine kao to su pisanje, itanje, osnovne matematike operacije, osnove prirode i drutva. Slobodno izabrane aktivnosti ne postoje, jer su ak i predmeti kao to su likovna umetnost uglavnom odreivani temom od strane uitelja. Funkcija vrtia nije samo priprema dece za kolu, ve je njegov znaaj pre svega u doprinosu razvoju deje linosti. Psihoanalitiari istiu znaaj mentalne klime u kojoj je provedeno predkolsko detinjstvo. Samom orijentacijom vrtia na razvoj socio-emocionalnih aspekata linosti, uz negovanje stvaralatva, podsticanja samostalnog izraavanja, aktivnosti putem igre i aktivnosti po dejem izboru, on odudara od zahteva i organizacije koju namee kola svojom usmerenou na predmete i forsiranjem kognitivnog razvoja. Meusobni odnosi vaspitaa i dece su oputeniji, to deci opet vie prija, za razliku od kole, gde se kvalitet odnosa menja, i pomalo postaje hladniji. U dejem vrtiu naglasak se stavlja na socioemocionalni razvoj, neguje se stvaralatvo, slobodno izraavanje kroz igru, uz dominaciju slobodno izabranih aktivnosti. Obrazovanje predkolske dece doprinosi njihovom trajnom razvoju, a ne samo neposrednoj pripremi za kolu. Ono treba da omogui irok podsticajni ivot, da omogui razliite kontakte, upoznavanje sa prirodom, sa sredinom itd. i svojim ukupnim radom pomogne razvoj onih osnovnih sposobnosti koji ine pretpostavku za uenje matematike, maternjeg jezika, poznavanja prirode i drutva. Neophodno je podsticanje deteta u3

Danilovi, M.: Perspektive savremene nastave, Prosvetni pregled,Beograd,1971., str.25.

Strana 11

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

sticanju razliitih saznanja da bi se razvile njegove opte sposobnosti i napravila osnova neophodna za kasnije sticanje znanja i obezbedila motivisanost za dalje uenje, razvijanje radoznalosti i saradnje. Program dejeg vrtia je fleksibilan, a metode rada polaze od dejih interesa i odreene spontanosti i iz ovog razloga je takva sredina najbolje prilagoena deci uzrasta do sedam godina. U predkolskom periodu je potrebno da postoji primat metoda nad programom, jer metode obezbeuju funkcionisanjei razvoj sposobnosti. Program dejeg vrtia pored toga treba da bude program deteta tj. da odgovara osobenostima njegovog miljenja i emocionalnim interesima. U dejem vrtiu rad je individualizovan, po meri deteta, njegovih mogunosti i individualnih potreba. Prilikom vaspitanja male dece treba imati u vidu, najvaniju injenicu, da vaspitanje mora biti ukljueno u ivotni kontekst. Da u ivotnom kontekstu oseti smisao onoga to se od njega trai, da ima mnogo prilike da posmatra i sarauje sa ljudima u raznovrsnim delatnostima, da mu na raspoloenju stoji vreme za igru u kojoj moe da prerauje i varira svoje doivljaje i utiske, da je okrueno mnogim modelima odraslih linosti, obrascima ponaanja i njihovim posledicama". ivotni kontekst za uenje je bitan do desete godine ivota deteta. Vaspitnoobrazovni rad u dejem vrtiu se fokusira na radoznalost, stvaralatvo, unutranju motivaciju, usvajanje metoda saznanja, optoj inteligenciji, razvoju individualnih osobina kao uslovu opte socijalizacije i stvaranju u svesti opte kulture o ovom svetu, sebi, drutvu i prirodi. Uenje je povezano sa razvojem, odnosno uenje se odvija kroz aktivnosti koje se zasnivaju na dejoj sposobnosti invencije i nezavisnosti, na njihovim interesovanjima i potrebama, a izvodi se u obliku igara i ogleda. U ovakvom radu na uenje se gleda kao na proces aktivne organizacije i adaptacije, iji se koreni nalaze u samom organizmu...". Osnove programa predkolskog vaspitanja u nas su koncipirane na osnovu shvatanja da obrazovanje predkolskog deteta treba pre svega da vaspitava. To znai da obrazovanje treba da razvija dobru motivaciju za uenje, da neguje one mentalne strukture koje dete ve poseduje, da podstie razvoj unutar ve ostvarenih postignua, i da stvara uslove za dalji razvoj u samoj obrazovnoj sredini izazivanjem nepodudarnosti izmeu izgraenih mentalnih funkcija i stavljenih zadataka". Postoji stav da vrti u vaspitnu strukturu treba da ukljui obrazovni rad, dok kola treba da obrazovanje transformie u vaspitanje mladih. Za razliku od vrtia u kojoj su dominantne aktivnosti po slobodnom izboru dece, u koli se polazi od realizacije programa koji mora da se usvaja odreenim tempom, a sadraj asova odreuje uitelj, to deci daje manje prostora za odluivanje. Sa jedneStrana 12

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

strane, kola detetu postavlja zahtev za detinjom samostalnou, a sa druge strane kolski propisi, nastavni planovi, nastavne metode i sadraji, svaki pokuaj samostalnosti i samoinicijative ne podstiu, ve naprotiv, ak i gue. Dete u koli mora biti spremno da prihvata obaveze koje mu ova ustanova namee. Uitelj dobija grupu dece koja su razliitog iskustva, razliitih psihofizikih sposobnosti i od te grupe u prvih par meseci treba da izgradi kolektiv. Pored toga javljaju se i individualni problemi, potekoe u navikavanju na obaveze koje namee kola i preobimni nastavni planovi, pa stoga ostaje manje vremena za line kontakte uitelja i dece i individualan pristup detetu, na koje je dete u vrtiu naviklo. Prvi dani kolovanja dece nisu adekvatno prilagoeni navikama uenika koji dolaze iz predkolskih ustanova. U koli ima mnogo ekanja da doe uitelj, da se zavri jedan as, da pone drugi, to deci predstavlja tekou pri adaptaciji. Terminologija je apstraktnija, to dovodi do zabune meu decom jer ne shvataju znaenje rei. Za razliku od vrtia, tu je naglasak na razvoju kognitivnih sposobnosti uz obavezne nastavne predmete i nastavne asove. Na decu se stalno vri pritisak da bi postigla to bolje rezultate i da dobiju to bolje ocene i stoga ocena postaje osnovni motiv uenja, dok bi ideal bio da deca rade i stvaraju, a da su ocene samo rezultat tog procesa. Zato je prelazak u osnovnu kolu jedna od najteih promena u ivotu deteta. Prelazak sa jednog nivoa obrazovanja na sledei stavlja ogromne zahteve pred dete, kao to je prilagoavanje novim uslovima koji nisu nimalo slini onima iz vrtia. Razliita sredina dovodi do tekoa u adaptaciji dece. U emotivnoj sferi i socijalizaciji uenika postoje problemi u smislu prilagoavanja dece na prelazu iz predkolske ustanove u osnovnu kolu. Zato kola treba da uvaava ono to je dete do tog trenutka postiglo u svom razvoju i da joj to bude osnova za dalji rad.

5. Uticaj porodice na zdravo formiranje predkolskog i kolskog detetaJo poetkom ovog stoljea pisala je E. Key: Najjai konstruktivni moment u vaspitanju ovjeka jeste odluan, miran poredak u domu, njegov mir i ljepota. Srdanost, rad, prirodnost u domu razvijaju dobrotu, volju za radom i jednostavnost kod djeteta. U porodici se kriju mnogi odgovori za odgajanikovo ponaanje, za uspjehe i promaaje u vaspitanju. Brojna pedagoka i psiholoka ispitivanja pokazala su da je vaspitni uticaj porodici na dijete izuzetno vaan i nerijetko presudan. Prema rezultatima ankete koja je provedena meu naim studentima veina ih izjavljuje da su na formiranje njihove linosti najvie utjecali roditelji. U jednom istraivanju koje je provedeno u Francuskoj 80 posto anketiranih osoba izjavljuje da svoj uspjeh, sreu i zadovoljstvo duguju porodinoj atmosferi i da je upravo porodini vaspitanje, ukupna porodina klima, najvieStrana 13

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

pridonijela onome to su u ivotu postigli. U prilog tvrdnji o vanosti porodinog vaspitanja i gotovo presudnom uticaju na linost odgajanika, mogli bismo navesti jo mnogo dokaza. Porodica oito raspolae specifinim mogunostima vaspitnog uticaj a koji se ne moe nadomjestiti ostalim vaspitnim sredinama i vaspitnim djelovanjem koje se ostvaruje u drugim sredinama.4 I porodica se mijenja. Te su promjene brze i neoekivane ba kao i promjene u cijelom drutvu. Zbog toga priroda promjena u porodici i porodinim odnosima nosi peat optih drutvenih promjena, ali i odreene posebnosti jer porodica prerauje te promjene na svoj osobit nain. Mnoge promjene u organizaciji porodicskog ivota, uslovovane i izazvane spoljanim iniocima, znae i za porodicu pravu traumu i onemoguuju joj unutranju koheziju. Za primjer je dovoljno istaknuti naglu urbanizaciju poslijeratnih godina. Hiljade seoskih porodici dolazi u grad, donose sa sobom kriterije seoskog ivota i nain organizacije porodinog ivljenja koji odudara od nove situacije. S nostalgijom se govori o zaviaju, djeca su izgubila livade i proplanke, vise nema prostora za nesmetanu igru, veze i poznanstva su prekinuta, a nova se teko uspostavljaju. Smjetaj je krajnje ogranien, pa ak i kad se posjeduje stan.Ljudi se osjeaju izgubljenima, veze meu lanovima porodice poputaju, pa je nekad mnogobrojna porodica sada samo mala porodica (roditelji i poneko dijete), vaspitni uticaj porodici slabi. Potroaki mentalitet naglo se razvija i u naim uslovima. Strast za posjedovanjem stvari koje postaju smisao ivota i osnovni sadraj porodine aktivnosti zahvata sve vei broj porodica. Kako se statusni simboli prestia neprekidno mijenjaju (poelo je s televizorom, pa automobilom, vikendicom, putovanjima...), nema vremena za predah i neprekidno smo na poetku. Strast za posjedovanjem stvari materijalizirala je itav ivot pa i porodini vaspitanje. Vaspitanje se sveo na osiguranje materijalne ugodnosti i bezbrinosti, na ispunjavanje elja za posjedovanjem stvari. U okruenju sredstvima standarda gleda se povoljnost vaspitnog uticaja, kupuje se ljubav i panja koja je u toj trci izostala. Jo je davno pisao J. J. Rousseau: Znate li koje je najsigurnije sredstvo da svoje dijete uinite nesretnim? Dopustite mu sve to bude zatrailo!. Danas smo ve poli i korak dalje pogaamo ak unaprijed ta bi dijete moglo poeljeti! Trka za standardom ini porodini dom hladnim. On je postao mje-sto gdje se samo svraa na kratki predah izmeu dva posla ili zaduenj a, a svaki razgovor svodi se samo na naj minij e komuniciranje ili itanje poruka s papira to doekuje lana porodici. Uenik se budi sam, dolazi u kuu bez roditelja, eka roditelje da se vrate s

4

Danilovi, M.: Perspektive savremene nastave, Prosvetni pregled,Beograd,1971.

Strana 14

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

posla ili ga dotle netko priuva. Roditelji dolaze s posla umorni, s hrpom problema s radnog mjesta i gotovo da nisu u stanju uspostaviti emocionalni kontakt s djetetom.5 Razoaranja s rezultatima takva odgajanja ve su vrlo evidentna i gotovo da najvei broj vaspitnih problema, najvei broj nezadovoljnih i praznih linosti dolazi iz tih visokostandardnih porodici koje kupuju ljubav ili pak stvarima nadoknauju manjak istinske roditeljske brige i ljubavi. No do promjena u porodicskoj sredini dolo je i namjernim drutvenim djelovanjem, kao posljedicom izgradnje novih drutvenih odnosa. Demokratinost cijeloga naeg drutvenog sistema, izuzetno progresivno zakonodavstvo, ekonomski i drutveni napredak cijelog drutva. Danas ve moemo govoriti o ravnopravnim odnosima i u porodici: majka je redovito zaposlena kao i otac, o djeci se jednako brinu, ovisno o rasporedu rada ili optereenosti na radnom mjestu, sve se vie gube oznake enskih i mukih poslova u porodici i svakog se posla prihvata onaj roditelj koji je kod kue ili dolazi kui ranije. Briga o djetetu jednaka je i svijest o jednakim pravima i obavezama sve vie postaje regulativ organizacije porodinog ivota. Zahvaljujui sve viem standardu, sve veoj obrazovnoj razini, mogunostima koje prua zdravstveno prosvjeivanje i kontracepcija, djeca se vie ne pojavljuju kao neeljeni lanovi porodici, koji nisu doli na svijet u pravo vrijeme pa ta neeljenost izaziva konflikte. Upravo je obratno. Djeca su sve eljenija, ali roditelji planiraju njihov dolazak. Tako se javlja i novi emocionalni odnos prema djetetu koje je eljeno, koje je dobrodolo, o kojem e se svi brinuti, za koje se porodica i ekonomski pripremila. Malo je znaajnijih mesta u Dirkemovoj naunoj i nastavnikoj zaostavtini iz kojih bi se pouzdano moglo videti kako je sagledavao problem porodinog vaspitanja. U onom delu njegovih radova i predavanja, koji je uglavnom pedagoki, Dirkem je sasvim uzgred i na jednom mestu to uinio u ve pomenutom radu, sa nature et son role i to onda kada vrlo detaljno razrauje mesto i ulogu drave u vaspitanju. U onom delu radova i predavanja. koja su uglavnom socioloka, takoe, ima malo stavova o porodici, a zakljunih nema, to inae nije svojstveno Dirkemu. Sve to zauuje i dovodi u nevericu iz jednostavnog razloga to je Dirkem tokom vie godina u Bordou drao predavanja i iz sociologije porodice. O tome danas sudimo samo po malobrojnim sauvanim i objavljenim predavanjima. Od ukupno sedamnaest sauvano je samo prvo (uvodno) i poslednje (zakljuno). Prvo predavanje je tampano pod naslovom Introduction a la sociologie de la famille (1888; Uvod u sociologiju porodice) i u njemu se razrauju polazne postavke, odreuje predmet izuavanja i nabrajaju osnovne teme koje e se obraivati, a posebno se razrauje metod kojim eispitivati porodicu. On se opredelio 5

Haralambos, M. i R. Heald. UVOD U SOCIOLOGIJU. Zagreb, 1989., str.32.

Strana 15

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

u skladu sa celinom svoje metodologije za indukciju. Iz programa se ne vidi da je predvideo posebne teme o vaspitanju ili o karakteristikama vaspitanja po pojedinim tipovima porodice. Rad otuda ima znaaja za sociologiju porodice ali ne i za sociologiju vaspitanja i obrazovanja, odnosno, za shvatanje mogu-nosti vaspitanja u porodici. Poslednje, zakljuno predavanje pod naslovom La famille conjugale: conclusion du cours sur la famille (1921; Brana porodica: zakljuak predavanja o porodici), objavljeno je posle Dirkemove smrti, a priredio ga je i za tampu redigovao njegov uenik, naslednik u nauci i sestri po porodinoj lozi, Marsel Mos. U tekstu postoji nekoliko napomena o zadacima porodice u vaspitanju dece a iz propratnih komentara se ne moe videti da li Dirkem u toku kursa, u prethodnih petnaest predavanja, vise o tome govori.6 Iz navedenih izvora se vidi da je Dirkem branu porodicu uzimao za najsavremenij i tip porodice. Ona je nastala suavanjem oinske porodice i u njenom okviru ostali su samo muz, ena i maloletna deca, kao i punoletna koja jo nisu osnovala svoju branu zajednicu. U njoj postoje sasvim specifini roaki odnosi koji moraju da variraju zavisno od jaine oinske vlasti. Otac je duan, kae Dirkem, da dete hrani i da se brine o njegovom vaspitanju sve dok dete ne postane punoletno. S druge strane, dete je zavisno od oca; ono ne raspolae ni sobom ni svojim imetkom; njime raspolae otac. Ono to ovaj tip porodice razlikuje od ostalih je sve vea intervencija drave u unutranji ivot porodice. Drava je postala vaan faktor u porodinom ivotu, a to je sve regulisano zakonima. Ovo Dirkemovo saznanje uticae na zauzimanje stava po kome dolazi do meanja kompetencija drave i porodice u vaspitanju. U savremenom tipu porodice, branoj porodici, dolo je do promena i u porodinoj solidarnosti. Dirkem nije siguran da li je ona ojaala ili oslabila, ali je siguran da se porodina solidarnost izmenila. Te izmene su u pravcu koji upuuje na saznanje da se u njoj na prvo mesto stavljaju linosti, a u drugi plan se stavlja imovina porodice, porodino dobro. Vezani smo za porodicu zato to smo vezani za oca, majku, enu, decu, a imovina je sve manje vezivno tkivo unutar porodine zajednice. Takva porodica sve manje postaje izvor trajne egzistencije za lanove koji nailaze, za decu. Ona sve vie gubi mogunosti prava nasleivanja, nasleivanja profesije i rada, kakvo je nekada bilo. Bogatstvo se sve manje nasledno prenosi, pa se ovek sve vie vezuje za rad i u njemu vidi mogunost da povea blagostanje svoje dece. Ali, po Dirkemu, za rad bi trebalo da budemo stimulisani i nekim drugim interesima, sem linim i porodinim. Otuda je potrebno da ovek pripada i nekoj drugoj grupi, uoj i njemu blioj od pomenute zajednice. Koja bj to grupa bila?6

Hopper, R., R. C. Naremore (1978): Children's speech: A Practical Introduction to Communication Development, New York: Harper & Row Publishers, str. 120.

Strana 16

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

"Brana zajednica to ne bi mogla da bude, ali e to biti profesionalna grupa. Osim nje pie Dirkem ne vidim ni jednu drugu koja bi mogla da zameni porodicu u svim ekonomskim i moralnim funkcijama koje je dananja porodica sve manje u stanju da ispunjava. Potrebno je postepeno vezivati ljude za njihov profesionalni ivot i oformiti vrste grupe ove vrste. Takve grupe, u stvari, treba da budu podstrekai roditeljima u odgajanju i vaspitanju svoj e dece."7 Proces razvoja porodice, po Dirkemovom miljenju, odvija se u smislu njenog koncentrisanja i personalizovanja. To njeno suavanje nastavlja se i danas. to se porodinih relacija tie one, usled naglog iezavanja porodinog komunizma, dobijaju sve izrazitiji lini karakter i dok porodica slabi, brak, nasuprot tome jaa. Po Dirkemovom miljenju prava porodice i drave u vaspitanju se suprotstavljaju. Ali to je samo na prvi pogled i iskljuivo u shvatanjima koja pogreno vaspitanje uzimaju kao iskljuivo privatnu porodinu stvar. Shvati li se vaspitanje onako kako treba, jasno ovde po Dirkemovom konceptu, porodica mora da vaspitava u cilju u kome e delovati i drutvo. 8 Porodica je prvi organizovani deo drutva koji prihvata dete po njegovom dolasku na svet. Otuda i ona mora da radi, a to joj je i osnovni zadatak, na transformaciji bioloke jedinke u socijalno bie i to onako kako drutvo eli, jer uzaludno je misliti da nau decu moemo vaspitavati onako kako to sami elimo: postoji u svakom trehutku vremena jedan vaei tip vaspitanja koji ne moemo odbaciti. Porodica u vaspitanju dece ima do odreenog uzrasta istu ulogu kao i kola. Otuda i zahtev da i roditelji treba da imaj u snagu i autoritet i da i oni mora da govore deci imperativnim tonom, kao to to ini i vaspita. Porodica kao specifina drutvena sredina ima naglaeniju ulogu u moralnom vaspitanju. Dirkem primeuje da deca odrasla u tim sredinama (vanbrana i nemoralna porodica) imaju tako veliki broj moralnih mana. Pre svega, zato to ih nije podigla moralna sredina. Moralna sredina podrazumeva, pre svega, da svi lanovi oseaju jedni prema drugima obaveze, jer ako toga nema, nema ni moralnosti. To je nekoliko krtih podataka o Dirkemovom uenju o mestu i ulozi porodice u vaspitanju. Na osnovu njih, a naroito iz injenice da o njenom znaaju u procesu socijalizacije i vaspitanja ne raspravlja u radovima koji su vise pedagoki, moe se zakljuiti da je Dirkem neopravdano umanjio znaaj i ulogu koju porodica stvarno ima u vaspitanju. "Psihoanalitiari, a pre drugih S. Frojd (Freud, S., 1937), koji kae da je funkcija vaspitanja da inhibira, zabrani i potisne, u porodici vidi jezgro socijalizacije i razvitka linosti. Ona je, istorijski gledano, izvor drutvenog ivota, jer iskustvo u ranom7 8

Haralambos, M. i R. Heald. UVOD U SOCIOLOGIJU. Zagreb, 1989., str.65. Marjanovi, A. (1977): Povezivanje predkolskog i osnovnokolskog obrazovanja, Predkolsko dete, 1, str. 3-15.

Strana 17

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

detinjstvu ima primarnu vanost za razvoj linosti. Razvitak linosti zavrava se sa petom godinom, a sve to dolazi kasnije je samo modifikovanje ve formirane linosti. Tih prvih pet godina, u normalnim sluajevima, dete provodi u porodici. "9 U savremenoj sociolokoj, pedagokoj i psiholokoj teoriji, u porodici se odreuje daleko znaajnije mesto od onoga koje joj je Dirkem odredio. Pri tom, ne vri se suprotstavljanje porodice i drutva ili drave. Naglaava se, ne poriui znaaj ni naina ishrane ni naina navikavanja na istou, da je za razvitak budue linosti deteta najvaniji momenat osjeanje sigurnosti, osjeanje da ga roditelji vole i da brinu o njemu. Uenje, navikavanje i kanjavanje u njoj povezano je sa porodinim osjeanjima bliskosti, solidarnosti i ljubavi. Zato je opta atmostera u porodici vanija od pojedinih vrsta postupaka. Porodica je nezamenljiva pri razvoju drutvenih osjeanja deteta, to Dirkem preputa uglavnom koli kao organizovanoj drutvenoj grupi. Dirkem u ovim karakteristikama porodinih odnosa i porodine atmosfere neopravdano vidi njenu slabost. On u emocionalnoj vezi roditelja i dece, kao to emo produbljenije videti kada budemo razmatrali moralno vaspitanje, vidi smetnje za punu i pravu efikasnost kanjavanja i nagraivanja. Sve se to, naglaavao je Dirkem, na bolji nain odvija u koli. Mnogobrojni primeri dece koja su sticajem okolnosti bila van porodine sredine, meutim, ukazuju na njenu sutinsku nezamenljivost u ranom detinjstvu, li procesu primarne socijalizacije, za deji fiziki, psihiki i drutveni razvoj. U strunoj literaturi mnogo je raspravljano o tome koji je tip porodice pogodniji za pravilniji deiji razvoj. Polazi se od toga da postoje dva tipa porodice patrijarhalna i demokratska. Opravdano se smatra da je u ovoj drugoj daleko povoljnija klima za pravilan deji razvoj i vaspitanje. Smatra se i da je najbolje ako se u njoj naizmenino manifestuju ljubav prema detetu i uskraivanje manifestovanja takve ljubavi. Dete treba da vidi da ga vole, ali i da oseti, kad postupi na neodgovarajui nain, da mu se ljubav uskrauje. Treba rei i to da se na razvitak linosti i na socijalizaciju porodica ne utie samo u periodu ranog detinjstva, ve da su i kasniji periodi ivota, a posebno adolescencije, vana razdoblja u kojima je ovaj uticaj vrlo vaan. I kada je re o razvoju moralnih oseanja i formiranju moralnosti, sve se to bolje i uspenije radi u drugim drutvenim grupama, najpre u koli, a zatim i u profesionalnim grupama.9

Hopper, R., R. C. Naremore (1978): Children's speech: A Practical Introduction to Communication Development, New York: Harper & Row Publishers, str.25.

Strana 18

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

Strana 19

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

6. ZakljuakZaposlenost roditelja igra vidnu ulogu u razvoju deteta i u kolskom uzrastu. Vreme koje zaposleni roditelji provode sa detetom-uenikom, esto je kratko. Pomo koju mu pruaju u savladavanju kolskog gradiva, broj intelektualnih stimulacija, buenje interesovanja, nadzor, vaspitanje, moralna podrka i sigurnost, nedovoljni su. Idealno bi bilo da svaka kola moe da kompenzira odsustvo roditelja iz kue. Ovo e zavisiti od njene ideoloke orijentacije, edukacije osoblja i poznavanja mentalne higijene i psihologije razvojnog doba i materijalnih uslova institucije kolstva u celini. Skola se moe pokazati kao znaajan inilac u korekciji nekih nepoeljnih iskustava dece koja su rasla u ugroenim porodicama i koja ispoljavaju tekoe prilagoavanja. Stav prihvatanja deteta onakvog kakvo ono jeste, ili stav aktivnog ili pasivnog odbacivanja odredie puteve njegove dalje adaptacije i ukljuivanja u drutvo. Razmatrajui nau aktuelnu situaciju moe se utvrditi da su u velikom broju porodica oba roditelja zaposlena i da je naroito majka optereena velikim brojem raznorodnih uloga: materinskom, profesionalnim i drutvenim. S druge strane, drutvena briga o deci pretkolskog i kolskog uzrasta je nedovoljna. Da bi se vrti i kola to vie pribliili, pre svega mora postojati kontinuitet u kompletnom sistemu vaspitanja i obrazovanja, uzimajui u obzir prvenstveno uzrasne karakteristike dece sa kojom se radi i u skladu sa tim izgraditi program koji e se nadovezivati i na prethodno naueno i sluiti kao priprema za sledei stupanj. Kao to ni vrti ne sme da slui iskljuivo pripremi za polazak u kolu, tako bi i kola trebala da se bar u prvoj godini, po svojoj organizaciji priblii vrtiu i iskustvu koje je dete imalo u njoj. To zahteva reformu celokupnog sistema obrazovnih ustanova, svesnost o potrebi kontinuiteta meu stupnjevima sistema, a pre svega zahteva obrazovane i kompetentne strunjake koji poznaju probleme s kojima se suoavaju deca, koji iz prakse znaju kako razliite ustanove funkcioniu i koji su spremni da reformu iznesu studiozno i kvalitetno, na osnovu injenica.

Strana 20

Seminarski Rad

Dete u svetu oblika

Literatura1. Cleave, S. S. Jowett, M. Bate (1982): And So To School, a study of continuity from pre-school to infant school, NFER-Nelson. 2. Curtis, A. (1998): A curriculum for the pre-school child, London and New York: Routledge. 3. Galloway, D., i A. Edvards, (1991): Primary school teaching & educational npsichology, London: Longman. 4. Hopper, R., R. C. Naremore (1978): Children's speech: A Practical Introduction to Communication Development, New York: Harper & Row Publishers. 5. Kakavulis, A. (1988): Kontinuitet u vaspitanju u ranom detinjstvu: prelazak iz predkolske ustanove u osnovnu kolu, Nastava i vaspitanje, 47, (1), 6. Kamenov, E. (1997): Metodika III, Novi Sad - Beograd: Odsek za pedagogiju filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Zajednica viih kola za obrazovanje vaspitaa Republike Srbije. 7. Kamenov, E. (1999): Predkolska pedagogija, T-I i T-II, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 8. Kora, N. (1984): O kontinuitetu i diskontinuitetu u vaspitanju, Predkolsko dete, br. 4, 9. Danilovi, M.: Perspektive savremene nastave, Prosvetni pregled,Beograd, 1971. 10. Haralambos, M. i R. Heald. UVOD U SOCIOLOGIJU. Zagreb, 1989 11.Marjanovi, A. (1977): Povezivanje obrazovanja, Predkolsko dete, 1. predkolskog i osnovnokolskog

Strana 21