Uloga Zabavne Emisije- Rijaliti Emisija

8/19/2019 Uloga Zabavne Emisije- Rijaliti Emisija

1/23

Zabavne emisije- Rijaliti emisija

Sadržaj:

Uvod........................................................................................................................... 3

Rijaliti Programi.......................................................................................................... 5

Format i neprimerenost.............................................................................................. 7

Rijaliti Programi U Srbiji..............................................................................................9

Problem koncepta: (psedo!rijaliti.........................................................................""

Problem koncepta: #$eliki brat% i #Farma%............................................................."3

&dkativnosti rijaliti programa.................................................................................."5

Ro'en divljini: a li ovo prela)i granic* +ak i )a rijaliti emisij,..........................."7

-aklj+ak.................................................................................................................. /

0iteratra..................................................................................................................3


2/23

Uvod

Reality show – novi TV žanr

Televizijski žanrovi se često posmatraju kao proizvodi. S obzirom na to da na

današnjem tržištu opstaje samo ona roba za kojom postoji potražnja jasno je da

žanrovi prolaze kroz četiri osnovne !aze" plasiranje !aza rasta interesa !aza zrelosti i

!aza zastarevanja.

#a istraživače medija je interesantno pitanje zbo$ če$a je odre%eni žanr

popularan u odre%enom trenutku dok dru$i u istom trenutku izumire. Televizijski

pro$ram kao krajnji &ilj ima ostvarenje pro!ita. 'ajpopularniji pro$rami su oni koji

donose nova& a produk&ija istih ne košta mno$o. To je razlo$ rasta popularnosti tzv.

reality show pro$rama. Reality show je postao novi TV žanr. (očiva na dve ljudske

niske strasti" na potrebi ljudi da )zavire* u tu%e privatne života i želji pojedina&a da se

izdvoje iz mase i postanu poznati. +ako se reality show posmatra kao novi medijski

!enomen zapravo je reč o starom žanru koji je vremenom pretrpeo prila$o%avanja. Svi

reality show pro$rami počivaju na paradi$mi jedno$ heroja koji na kraju pobedjuje i

osvaja na$radu. (re deset $odina sitkomi su bili najpopularniji TV žanr. ,edjutim danassitkomi $ube na popularnosti jer postaju predvidljivi za razliku od reality show

pro$rama koji stvaraju iluziju nepredvidljivosti i neočekivanosti. - sitkomima postoji

s&enario i $lum&i iz$ovaraju replike koje je pisa& napisao dok u reality show

pro$ramima postoji samo s&eno$ra!ija a s&enario počiva na improviza&iji učesnika.

reatori ovih pro$rama biraju učesnike iz različitih društvenih slojeva delova zemlje i

različito$ obrazovanja kako bi stvorili prirodan kon!likt me%u učesni&ima. -česni&i

$ovore različitim dijalektima a iako $ovore istim jezikom često se ne razumeju.

Reality show je za one koji $a kritički posmatraju dobar pokazatelj jezičke pismenosti

društva. /ovor istovremeno obuhvata !enomen jezika kao društveno$ proizvoda i

!enomen individualne aktualiza&ije žive reči 0on 1223"45. (rimer sa doma6e s&ene je

reality show pod naslovom Veliki brat u kojem jedan sredovečni ruralni učesnik dobija


3/23

zadatak da traži od porodi&e da mu )u dve reči kažu šta se novo do$odilo u njihovoj

porodi&i7 dok je pomenuti učesnik zatvoren u ku6i Veliko$ brata. Sti$ao je nje$ov

od$ovor u dve reči 8 nepismen ali snalažljiv i $lasio je" )9obrosmo nebrini:*

Reality show TV žanr je svojevrsna moderna verzija dramsko$ pro$rama.Razlikuju se u tome što u dramama $lum&i $lume odredjene likove po odre%enom

s&enariju i odre%enom unapred napisanom tekstu a u reality show emisijama učesni&i

nastupaju u svoje ime i $ovore svojim jezičkim izrazom. TV pro$ram žudi za

ori$inalnoš6u koja je kon&entrisana u prirodnosti i spontanosti zanimljivih persona.

-pravo je to $lavno orudje koje prodaje i popularizuje reality show kao novi TV žanr.

Emisije realnog šoua u Srbiji

'ajpoznatije su"

8 ;ete6i start8 4 sati svadba8 Sve za ljubav8 ,enjam ženu8 Veliki brat8 9vor 8 ?arma

8 (arovi8 Top model8 Survajver.

3


4/23

Rijaliti Programi

Rijaliti je promenljiv prila$odljiv i vrlo otporan medijski !enomen u toj meri da se postavlja

pitanje da li je mo$u6e $ovoriti o žanru kada je reč o nečemu što ne može jasno da se o$raničiniti kate$orizuje. karakteristike ovih pro$rama su na$lasak na činjeni&ama sadržaj bez s&enarijaučeš6e stvarnih ljudi i njihovih me@usobnih interak&ija koje produ&enti u ve6oj ili manjoj merikontrolišu tokom &elokupno$ trajanja pro$rama uključuju6i i uti&aj na tok priče montažomsnimljeno$ materijala. 3 +ako se često tretira kao relativno nova pojava rijaliti se zapravo dovodiu vezu sa nekim televizijskim poduhvatima iz sedamdesetih $odina dvadeseto$ veka. 1 (remadžonatanu Ainjelu 0jonathan Ai$nell5 rijaliti pro$rami su nasledni&i američke škole direktno$!ilma i !ran&usko$ &inema verite.B ao važne komponente rijaliti pro$rama Ainjel izdvajaučesnike koji se posmatraju kao obični ljudi 0ponašaju se autentično5 i svrhu pro$rama 0ističu semomenti krize preobražaja a pojedina& ima priliku da priča – )ispoveda7 – o svojoj

trans!orma&iji5. ova ideolo$ija samopoboljšanja je prema njemu ključna u savremenim rijaliti pro$ramima upravo zato što je reč o )$ovoru obično$ čoveka7.>

" %Realit1 2elevision Revie4* stralian 6ommnications and edia t8orit1(6!* $ol. "* elborne* //7.

Serijali %an american Famil14 ("97! americi i %28e Famil14 ("97! $elikojritaniji* serijali skrivene kamere* ali se naj+e;orld4* koja je "99. godine po+ela da se emitje na 2$.

3 oni istovremeno raskidaj sa konvencijama dokmentarnog ?lma i predstavljajspeci?+n vrst programa kome se bri; granice i)me' privatnog i javnog* gde naj+e;


5/23

Sa dru$e strane za anet


6/23

Format i neprimerenost

Rijaliti pro$rami mo$u uti&ati na osobe koje imaju manjak samopouzdanja ili su spremne na

kompromise radi sti&anja slave 0i u tom smislu se identi!ikuju sa nekim učesni&ima rijalitija5.istraživanja nisu pokazala e!ekte pra6enja rijaliti pro$rama na promenu ponašanja ali se pretpostavlja da ovakvi sadržaji mo$u pružiti potporu ve6 postoje6em ponašanju. C - istraživanjuaustralijsko$ re$ulatorno$ tela 0aD,a5 o obeležavanju sadržaja i rijaliti emisijama ve6inaispitanika je kao problem navela sadržaje koji prikazuju ili podstiču nasilje 0posebno seksualno5 i prikazuju osobe u ponižavaju6im situa8 &ijama. +ako su $eneralno imali bla$ stav prema rijaliti pro$ramima kao neprimerene sadržaje ispitani&i su izdvojili prikazivanje seksa $olotinje psovke so&ijalno neod$ovorno ponašanje i eksploata&iju i uznemiravanje učesnika. kada je reč oodnosu !ormata tj. kon&epta rijaliti pro$rama i neprimerenosti sadržaja često se kritikuje načinna koji rijaliti postavlja sadržaj u smislu voajersko$ zadiranja u privatnost prota$onista. jedna od

pretpostavki je i da je identi!ika&ija sa učesni&ima rijalitija i njihovim ponašanjem jača zbo$ to$ašto se pro$ram predstavlja kao stvarnost. Različiti autori se slažu da je ova stvarnost upitna sobzirom na to da na konačan proizvod utiču izbor učesnika način snimanja i montiranja prirodasitua&ije koja se prikazuje i stepen manipulisanja odnosima izme@u učesnika. Eesto se pri produk&iji emisija ide na oprobane modele dramatiza&ije koji se kre6u izme@u senza&ionalizma i patetike a učesni&i se mo$u izabrati tako da od$ovaraju stereotipima ili u njih lako bivaju)ubačeni7 tokom produk&ije pro$rama. da bi se razumeo stepen poten&ijalno$ e!ekta odre@eno$sadržaja neophodno je me@utim razumeti kako $ledao&i vide realnost rijaliti pro$rama. džejms(oter 0james (otter5 na primer na$lašava da $ledao&i ne pitaju samo da li se nešto što su videlido$odilo ve6 da li se mo$lo do$oditi. F (redmet kritike su u$lavnom dokumentarne varijanteodnosno takmičarski pro$rami u kojima su učesni&i u posebnim uslovima te se po pravilu podstiču dinamični 0često kon!liktni i neprimereni5 odnosi me@u njima. (ostoji veliki brojsadržaja koji se često svrstavaju u zabavne pro$rame 0kvizovi muzička i pro!esionalnatakmičenja mejkover rijaliti5 namenjene svim uzrastima i sa dru$e oni koji se predstavljaju kaorijaliti pro$rami a u stvari to nisu 0tzv. pseudorijaliti pro$rami5. (rvima se osim odre@enihstereotipiza&ija i pojednostavljivanja ne može zameriti izrazita neprimerenost dok dru$iotvaraju velika pitanja kako zbo$ kon&epta 0!ormata5 tako zbo$ tema od javno$ značaja koječesto predstavljaju i obra@uju na neprimeren način. I nsistiranje na stvarnosti zanimljivo možeuti&ati na to da se manje toleriše prikazivanje nekih sadržaja koji se mo$u )oprostiti7umetničkom ili naučnom pro$ramu. istovremeno postoji problem tretmana ozbiljnih tema ilineprimerenih sadržaja u okviru !orme koja se predstavlja kao zabavni pro$ram. neprimerenosti

se tako često provlače kao nevažne ili zabavne ali za razliku od naiz$led slične primedbe koja

5 Pra


7/23

bi se mo$la uputiti žanru komedije u rijaliti pro$ramima ne postoji uvek !unk&ionalnost ovakvihsitua&ija u okviru priče karakteriza&ije likova ili konteksta.

- skladu sa verovanjem da je publika mno$o aktivnija i svesnija ne$o što mislimo mo$li bismose nadati da 6e na neki način samoini&ijativno )kazniti7 počinio&e 0npr. $lasanjem ili usmenomosudom5 ali ovaj optimizam i dalje ne opravdava promovisanje neprimereno$ ponašanja i uzora.Tamo $de je na$lasak na indukovanim situa&ijama i dinami&i me@usobnih odnosa takmičaranalik na melodrame i sapuni&e odnosno tamo $de se pojedina& )na zabavan način7 podvr$avaintimnom )pretresu7 naoči$led sablažnjene publike nije problem samo u $rani&ama ukusa i pristojnosti ve6 se postavlja pitanje prostora koji je ostavljen empatiji i svesti o potrebi da sezaštiti privatnost i dostojanstvo ljudsko$ bi6a.

7


8/23

Rijaliti Programi U Srbiji

Slično nekim dru$im sadržajima 0poput !ilmsko$ i serijsko$ pro$rama itd.5 dosadašnja praksa

obeležavanja rijaliti pro$rama upu6uje na to da postoji svest o potrebi da se izvesni sadržajioznače ali istovremeno ukazuje i na često zanemarivanje prila$o@enosti termina emitovanjaodnosno izba&ivanja ili kontrolisanja sadržaja koji su neprimereni. S obzirom na to da je usredištu istraživanja odnos kon&epta 0!ormata5 i tumačenja neprimereno$ u tekstu 6e nakonkratko$ prikaza vrsta rijaliti pro$rama i njihovih oznaka biti detaljnije analizirani oni rijaliti 0i pseudorijaliti5 pro$rami kod kojih je ovaj odnos najuočljiviji.

- analiziranom periodu od šest mese&i na televizijama sa na&ionalnom !rekven&ijom jeemitovano ukupno BG različitih rijaliti emisija. HAez oznake 0primereno svim uzrastima5 jeemitovano 1F različitih rijaliti emisija. najdominantniji su bili skrivena kamera 0F5 muzički ilitalent šou 0C5 preobražaj 0C5 mat&h8makin$ 0B5 rijaliti8ispovest 015 pseudorijaliti 015

takmičarski 035 izazov 035 rijaliti sa elementima reportaže 035.4

Televizija (ink je emitovala najve6i broj rijaliti pro$rama a 32 od 3> nisu nosili oznaku tj.namenjeni su svim uzrastima. ,e@u tim emisijama su i takozvani pseudorijaliti pro$rami)neobjavljene priče7 i )Sudni&a7. ovi pro$rami se baziraju na rekonstruk&ijama navodno stvarnihdo$a@aja iz života običnih ljudi 0)neobjavljene priče75 ili sudskih pro&esa 0)Sudni&a75. obaodlikuju snažna dramatiza&ija insistiranje na a!ektivnoj komponenti stava loša $luma statista iamatera. ozbiljne ljudske priče se obra@uju površno i u oba je u podtekstu učitansenza&ionalizam i skandal. Dilj je da se $ledao&i šokiraju na tabloidan način a ne da se konkretni problemi koji se u ovim emisijama pokre6u analiziraju ili bar predstave na ozbiljan i od$ovorannačin. ono što je u ovim emisijama neprimereno je sam !ormat odnosno kon&ept u odnosu naozbiljne teme kojima se )bave7. oba serijala imaju neke elemente ličnih ispovesti i drama.najčeš6e ne sadrže pozitivne uzore ni poruke niti dovode do razrešenja situa&ije ve6 insistirajuna rekonstruk&iji teških porodičnih drama. Vrlo je diskutabilna 0zlo5upotreba de&e koja se pojavljuju kao statisti u ovim !ormatima. dobar je primer emisije )neobjavljene priče7 emitovan1. maja 123B. $odine 0naveden i u objavljenom izveštaju5 u kome je prikazana s&ena nasilja u porodi&i u kojoj ota& kaišem udara malo$ sina po rukama dok dete plače i zapomaže i na krajuzavršava u bolni&i sa težim povredama.

- ovoj konkretnoj epizodi otvoreno je pitanje porodično$ nasilja i nasilja nad de&om me@utim

sama problematika nije analizirana. nasuprot tome prikazane su šokantne s&ene nasilja i posledi&a nasilja bez nu@enja adekvatno$ ili mo$u6e$ rešenja u sličnim situa&ijama. ove s&ene

7 R2S A * 9 A 5* 2$ Prva A D* 2$ Pink A " i 2$ Eepi A D emisija.

D Skriven kamer s imali 2$ Prva (strana prodkcija!* 2$ 9 (doma


9/23

mo$u da uznemire $ledao&e mada se re&ep&ija ovakvih sadržaja može kretati od šoka prekoose6anja nemo6i i utiska o nee!ikasnosti društva i institu&ija pred jednim takvim problemom doolakšanja pred situa&ijom kroz koju $ledala& ne mora da prolazi. - serijalu )Sudni&a7 simulirajuse priče o su@enjima u vezi sa krivičnim delima u kojima 0na primer5 optuženi opravdavaju počinjeno nasilje i pričaju kako su )sa zadovoljstvom pokušali ubistvo7. (ozitivnih elemenata

uzora i poruka najčeš6e nema čime se neprimerenost ovakvih sadržaja pojačava. na televizijama je emitovano ukupno 3B obeleženih rijaliti !ormata.

ao u slučaju neobeleženih pro$rama nije jasna lo$ika obeležavanja neprimereno$ sadržaja.oznaku )317 su nosile samo emisije )dnk7 0istra$a5 i )?arma7 obe emitovane na televiziji (ink.na televiziji AG1 rijaliti preobražaj )dome slatki dome7 nosio je oznaku )3>7. na televiziji (ink u posmatranom periodu emitovana su i dva najproblematičnija serijala" )Trenutak istine7 0oznaka)3C75 i )(reljubni&i7 0oznaka )3F75. Aez obzira što su nosili različite oznake oba su emitovana usličnim popodnevnim terminima. oznake )3F7 su nosile i slične pseudorijaliti emisije)(orodične tajne7 0TV (rva5 i )Sudbine7 0TV


10/23

Problem koncepta: (psedo!rijaliti

)Trenutak istine7 takmičarski8ispovest rijaliti u kojem učesni&i priznaju naj$ore stvari o sebi uzmo$u6nost novčane na$rade bio je obeležen oznakom )3C7. ova emisija je kritikovana više puta

zbo$ same kon&ep&ije" voditeljka postavlja pitanja ispitaniku koji je prethodno testiran na poli$ra!u. #a svaki istinit od$ovor takmičar osvaja odre@enu svotu nov&a ali svako slede6e pitanje traži iznošenje sve neprijatnijih detalja iz života često prelaze6i $rani&u pristojnosti ili pokre6u6i teme u domenu krivičnih dela. Audu6i da se doma6a verzija ovo$ li&en&no$ pro$rama0koja se emitovala u udarnom terminu a reprizirala tokom dana5 bazira na pričama o delimanasilja in&esta porodično$ nasilja a$resije stereotipa kriminala tr$ovini ljudima iz u$la počinio&a ili iz u$la žrtve a u vidu javnih priznanja tako kontekstualizovane teške i čestomoralno diskutabilne životne priče teško da ostvaruju neku vaspitnu !unk&iju. Jvde možemo da primenimo (oterove uslove za donošenje suda o realnosti – mo$u6nost da se nešto do$odilodruštvena upotrebljivost i sud o identitetu. Samo pretpostavka da postoji mo$u6nost da se neko

tako ponaša 0ovaj stav podupiru svakodnevne &rne hronike5 i da prolazi nekažnjeno a ondazahvaljuju6i tome što je televizija otvorila prostor za promovisanje takvo$ oblika ponašanja budei novčano na$ra@en zbo$ to$a što je javno priznao utiče na pro&es identi!ika&ije kod publike0sud o identitetu5. ovakvo kon&ipiranje društveno neprihva6enih ali i zakonski nedozvoljenih ponašanja može da izazove nela$odnost nemo6 i strah ili pak potvrdu sopstvenih sličnihstremljenja u odnosu sa dru$ima u društvu 0kriterijum društvene upotrebljivosti5. (oruke koje jeovaj rijaliti slao mo$u 0ali ne moraju5 navesti na donošenje po$rešnih zaključaka" o nasilju kojese ne kažnjava o neprimerenom ponašanju čije se posledi&e ne vide o ljudima koji pričaju da suvršili teška krivična dela i nisu kažnjavani i slično.G - svom master radu anita Aur$und jeutvrdila da izme@u emitovanih medijskih sadržaja o epizodi serijala )Trenutak istine7 i

pove6anja broja poziva na dečijoj SoS liniji postoji značajna statistička povezanost. )koe!i&ijentkonti$en&ije iznosi 2.>32 što znači da je porast broja poziva umereno značajan.7 32

Srpska adapta&ija pseudorijaliti emisije 7Dheaters7 0kod nas )(reljubni&i75 nosila je oznaku )3F7i prikazana je 1B2 puta u popodnevnim i večernjim satima. on&ept emisije je takav da statisti$lume prema unapred utvr@enom s&enariju. Dilj emisije je da preljubnika u činu preljube snimiekipa pseudorijalitija a da $aIje zatim suoče sa prevarenim. - ovom rijaliti pro$ramu dominirajus&ene nasrtaja psovanja vre@anja pretnji prostakluka opisivanja i zama$ljeno$ prikazivanjaseksualno$ čina i polnih or$ana prikazivanje i promovisanje in&esta nasilja i seksualno$ nasilja prikazivanje porodično$ nasilja i nasilja nad de&om konzumiranje dro$a i alkohola prikazivanje pokušaja samoubistva. 33

9 $i;e o primerima i) emisije #2rentak istine% videti dodatk .5.9. Rijalitiprogram televi)ije Pink i)ve;taj #o)na+avanje sadr@aja i )a;tita dece A anali)aprograma nacionalni8 emitera%* Uni6&F i UnS* eograd* /"3.

"/ anita rgnd* Po)ivi SS de+ijoj liniji nakon )nemiravaj


11/23

Jbe ove emisije zajedno sa );udom ku6om7 izazvale su najviše ne$odovanja učesnika u !okus$rupama. #ajednička osobina im je isti tretman važnih tema koji je omo$u6en kon&eptomodnosno !ormatom a u kojima se neprimerena ponašanja na$ra@uju nov&em iIili petominutnomslavom. )ovo što se prikazuje u našim K(reljubni&imaL uopšte ne liči na one američke koje sam ja$ledala. - njima ne postoji ništa edukativno. ovakve pro$rame ne bi trebalo prikazivati na

na&ionalnoj !rekven&iji oni su srozali kvalitet pro$rama7 istakla je majka iz Suboti&e.31

Slične ovim rijaliti !ormatima kao i pseudorijaliti pro$ramu )neobjavljene priče7 0TV (ink kojinije bio obeležen5 su i pseudorijaliti emisije )(orodične tajne7 0TV (rva5 i )Sudbine7 0TV

Sa malo dru$ačijim kon&eptom ali jednako problematična je i pomenuta pseudorijaliti emisija);uda ku6a7 emitovana na TV


12/23

kritike zbo$ neprimereno$ sadržaja. (roblematičnost kon&epta se o$leda u tome što se i ovaemisija neozbiljno površno tabloidno i posprdno bavi ozbiljnim temama.3C

"5 $i;e o primerima i) psedorijaliti programa #0da k


13/23

Problem koncepta: #$eliki brat% i #Farma%

Rijaliti pro$ram televizije AG1 naročito )Veliki brat7 u posmatranom periodu držao jeatraktivnije termine ne$o dru$i zabavi pro$rami. Aez obzira na to što je emiter pokušao da

uspostavi neki kriterijum u označavanju ovo$ rijalitija3F

veliki broj s&ena koji je prikazan u tokudana nije bio adekvatno označen niti je vreme emitovanja bilo primereno. Sa dru$e strane vrlosličan serijal )?arma7 koji je dominirao pro$ramom televizije (ink u$lavnom je nosio oznaku)317. )Veliki brat7 je emitovan 0zajedno sa dnevnim pre$ledima5 preko B22 puta dok je )?arma7emitovana oko C22 puta u posmatranom periodu. nijedna dru$a emisija izuzimaju6iin!ormativne nije zauzela toliki prostor u pro$ramskim šemama svih televizija. - !okus $rupnimraz$ovorima roditelji su istakli neadekvatnost oznaka i termina u kojima su emitovani ovi 0idru$i5 sadržaji.

'a o$raničenom prostoru u odre@enom vremenskom intervalu 0oko B mese&a5 živi dvadesetakljudi 0običnih ljudi ili poznatih ličnosti5 u ku6i )Veliko$ brata7 i 0poznatih ličnosti5 na )?armi7

koji se takmiče za svojih pet minuta slave 0i novčanu na$radu5. Sam kon&ept ostavlja mno$o prostora za ispovedanje i samopromovisanje. obe ove emisije karakteriše promovisanjestereotipa prikazivanje psovki prostakluka vre@anja 0sa seksualnim konota&ijama5 !izičko$obračuna uku6ana konzumiranje alkohola $olotinja kao i polno zadovoljavanje. de!inisanjeneprimerenih elemenata u ovim kon&eptima otežava to što svaki učesnik svoju popularnost $radisvojim ponašanjem koje je u velikoj meri de!inisano zatvorenim sistemom odnosa boravkom naistom mestu sa ljudima koje nije sam izabrao u veoma kontrolisanoj sredini konstruisanojzajedni&i koja verovatno nikada ne bi tako iz$ledala van ku6e3H odnosno !arme.34

"C Gako je navedeno i)ve;taj #o)na+avanje sadr@aja i )a;tita dece A anali)aprograma nacionalni8 emitera%* Uni6&F i UnS (/"3!* emisija #$eliki brat% je osampta bila neobele@ena. ostale o)nake s pratile i odre'ene termine emitovanja.

2ako)vani #pregledi dana% s sa o)nakom #"% emitovani od "/ sati jtro do "9+asova. oni koji s obele@eni brojem #"5% prika)ivani s od "9 +asova do "A satanakon pono


14/23

'i u ovim pro$ramima pozitivni uzori pozitivne poruke i edukativni elementi u$lavnom ne postoje a upravo su na njima insistirali učesni&i !okus $rupa. omentari roditelja su se najpre inajviše odnosili na analizirane rijaliti i pseudorijaliti !ormate i na to što nekvalitetni i neprimerenisadržaji okupiraju najviše prostora u pro$ramu. njihovo stanovište je da zastupljenost ovihemisija zapravo utiče na $ledanost koja je pra6ena potrebom $ledala&a da )budu u toku7 sa

novim dešavanjima )u ku6i7. Roditelji su istakli da im najviše smetaju ljudi koji se pojavljuju uVi( izdanjima 0)Vi( Veliki Arat75 i estradne ličnosti 0)?arma75 koje se promovišu u )po$rešneuzore7 njihovo ponašanje u ku6i i prostaklu&i vre@anja i sva@e koje dominiraju u ovimemisijama. 9oprinos !okus $rupno$ istraživanja jeste prepoznavanje razlike izme@u i$ranih irijaliti !ormata kada su u pitanju neprimereni sadržaji. Roditeljima mno$o više smetaju prikazivanja svih oblika seksa i nasilja u rijaliti i pseudorijaliti emisijama ne$o u i$ranim idokumentarnim !ilmovima i serijama jer su u ovim dru$im oni smešteni u i$rani kontekst injihovo prikazivanje ima neki &ilj smisao i !unk&iju u &elini pro$rama. ipak kada je reč o rijaliti!ormatima naročito su osetljivi na vre@anje i prostakluk jer smatraju da ono predstavlja odnos prema dru$im ljudima i da preterana prisutnost ovih elemenata normalizuje po$rešne odnose u

društvu.

"


15/23

&dkativnosti rijaliti programa

ada $ovorimo o rijaliti pro$ramima posebno su zanimljiva objašnjenja o )edukativnosti7

ovakvo$ sadržaja te nje$ovoj ulozi u in!ormisanju o dru$ačijem i tobož delovanju u prav&ua!irma&ije kulturne raznovrsnosti. autori rijaliti pro$rama tvrde da omo$u6avaju uvid u ljudsko ponašanje i raznolike stavove odre@enih društvenih $rupa povezanih sa uzrastom rodomklasom radnim mestom. ,e@utim postavljaju se pitanja autentičnosti artikula&ije dru$ačije$ ikonstruk&ije dru$o$. Trebalo bi preispitati u kojoj meri učesni&i bivaju zloupotrebljeni kaoe$zotični dru$i i u kojoj meri su predstave o njima rezultat manipula&ije situa&ijom i kontekstomu koji se oni smeštaju. i dok odre@enim pro$ramima zaista može da se uputi komplimentobrazovno$ i in!ormativno$ poten&ijala za neke pseudorijaliti i rijaliti pro$rame čuli smoiz$ovore da pro$ram obezbe@uje primer kako se )ne treba ponašati7 kao da bi takva prezenta&ija prostakluka i uvredljivih sadržaja mo$la a!irmativno da utiče na suprotno ponašanje. + dok je

mo$u6e da odre@eni prizori izazovu $a@enje ili sablažnjavanje i mo$u6e je da u izvesnimokolnostima mediji mo$u delovati u smeru potiskivanja potrebe za oponašanjem samoobjašnjenje je $otovo sarkastično naročito u emisijama u kojima se so&ijalno neprihvatljivo 0izakonski kažnjivo5 ponašanje na$ra@uje aplauzom ili čak nov&em.

(roblem rijaliti !ormata upravo je nedostatak osmišljavanja i kontekstualizovanja odre@enihtema neke vrste moralno$ 0poželjno$5 razrešenja problematične situa&ije $de bi najbanalniji primer bilo kažnjavanje neprimereno$ ponašanja odnosno na$ra@ivanje ono$a što se smatrauklopljenim u željeni sistem vrednosti. -pravo su ovi nedosta&i ar$umenti koji se koriste pritvrdnjama da rijaliti pro$rami mo$u loše uti&ati na de$rada&iju vrednosno$ sistema i upitnemodele ponašanja po u$ledu na učesnike naročito emisija poput )Veliko$ brata7 ili )?arme7.

Einjeni&a je da nemamo dovoljno podataka da bismo mo$li da tvrdimo da medijski sadržajimo$u uti&ati na ponašanje $ledala&a 0ni po intenzitetu ni po načinu5. ,o$lo bi se pretpostaviti dasu mediji samo jedan od brojnih !aktora koji ostvaruju e!ekte 0radije ne$o uti&aje5 različitihintenziteta a da ovi zavise i od ličnih predispozi&ija i pre!eren&ija $ledala&a njihovo$ bliže$ išire$ okruženja $de su uključeni i društveno8politički i opštekulturni kontekst i status medija udruštvu itd.

,e@utim kao što pominju neki autori 0npr.


16/23

najzad rijaliti pro$rami ne treba da budu žrtveno ja$nje u borbi za zaštitu od neprimerenihmedijskih sadržaja. ,ože li se uostalom sa si$urnoš6u tvrditi da u nekim dru$im obli&imakreativnosti nije primetan nedostatak elementarne pristojnostiN Stalno obnavljanje utiska da je ukonzumentskoj kulturi )nešto takvo dovoljno da bismo imali pažnju javnosti7 možda ukazuje nato da nije problem samo u po$rešnim uzorima ve6 i u izostanku potrebe za zaista uzornim.

"C


17/23

Ro'en divljini: a li ovo prela)i granic* +ak i )a rijalitiemisij,

Rijaliti šou je inspirisan videom sa O=utjubaO koji je stekao o$romnu popularnost i koji prati poro@aj žene u divljini bez doktora ili bilo kakvo$ zaklona. 'eki kritičari kažu da bi ovakvaemisija mo$la da pokrene veoma opasan trend koji bi mo$ao da u$rozi i majke i novoro@ančad.

S dru$e strane produ&enti se nadaju da 6e im ovakav šou doneti ludačke rejtin$e jer suPmerikan&i naviknuti na sterilne bolni&e a čak je i pora@anje u udobnosti sopstveno$ doma jošuvek prilično kontroverzna tema.

,ajka koja je pokrenula ovaj trend koja je sa svojim videom stekla veliku popularnost Simonkaže da je to učinila jer je du$o sanjala o poro@aju u prirodi. Jna je u prirodnom ambijentuokružena svojom porodi&om na svet donela malu bebu 8 potpuno sama.

Sinom je pre ovo$a išla na okuku jer je du$o želela da se porodi u divljini

Video koji ima preko 12 miliona pre$leda ekspli&itno pokazuje poro@aj od početka do kraja.Pmerički produ&enti su u tome uvideli mo$u6nost za pro!it ali tvrde da 6e voditi računa ozdravlju svih učesni&a u emisiji.

Ai6emo puni predostorožnosti i pobrinu6emo se da majke i bebe budu bezbedne. 'aše prisutsvona ovim poro@ajima 6e ih učiniti mno$o bezbednijim ne$o kada bi one to sam eradile 8 tvrde izove TV ku6e.

Jva majka kaže da je iskustvo čarobno i da ose6a posebnu povezanost sa svojim detetom

+pak kritičari se brinu da bi ova emisija mo$la da podstakne dru$e roditelje da se odluče da poro@aj i prirodi a da pritom nemaju luksuz TV ekipe oko sebe.

Simon maj&i koja je popularizovala pora@anje u divljini uopšte nije smetalo što oko sebe imasamo najbližu porodi&u. Jna je odlučila da se porodi u prašumi pored potoka koji joj se najvišedopao. Jd opreme nije imala ništa osim jedne strujnjače na kojoj je i donela dete. 'joj je ovo bilo četvrto dete.

"7


18/23

"D


19/23

"9


20/23

-aklj+ak

(oštovane mame i tate ljubitelji prirode ovaj tekst je za vas "5

9a li ste vaše dete ili de&u naučili da vole i poštuju priroduN 9a li ste im usadili vašu ljubav prema prirodi i avanturamaN Pko niste možda je pravo vreme da počneteQ

- današnje vreme kada je tehnolo$ija toliko napredovala da je naprosto nemo$u6e zaobi6i je u bilo kom obliku sve više se name6e potreba da slobodno vreme provodimo van ku6e u prirodi.Sva ta tehnolo$ija računari i internet koji je zapravo i moja struka okupirali su ljude i njihovoslobodno vreme do krajnjih $rani&a i de!initivno utiču na nas kako pozitivno tako i ne$ativno.P šta je sa malim ljudimaN ta je sa de&om koja su nekada kada su mobilni tele!oni bili

privile$ija isključivo najbo$atijih uživala u i$ri napolju trčanju za loptom ili naprosto u šetnji prirodom a danas provode najve6i deo slobodno$ vremena upravo ispred računara ili nekekonzole i$raju6i video i$reN 9a li ta silna tehnolo$ija njima u tom uzrastu više pomaže iliškodiN 'eki 6e re6i jedno neki dru$o ali je si$urno da su ranije de&a bila veoma sre6nija onimšto imaju da ne kažem – manje razmažena. + zdravija.

/


21/23

+ako je ovo 13. vek i iako se name6e velika potreba da se od malena de&a upoznaju i pripreme zaživot okružen tehnolo$ijom postoje i loše strane sve$a to$a. ;oše strane uti&aja tehnolo$ije nade&u su pove6ana a$resivnost nezainteresovanost za svet oko sebe zatvaranje u sebe $ubitakso&ijalnih i društvenih osobina $ubitak volje za bilo kakvom !izičkom aktivnoš6u i !izičke posledi&e poput bolesti kičme respiratornih or$ana očiju $ojaznosti – koja za posledi&u ima

nastanak dijabetesa i mno$ih mno$ih dru$ih.

Si$urno je da nijedan pravi roditelj ne želi da izloži svoje dete bilo kakvim rizi&ima i lošimstvarima ali se u haotičnoj situa&iji koja vlada u svim poljima društva de&a naprosto iz$ube iostanu bez prave kontrole i podrške onih koji su toj de&i najvažniji – roditelja.

9a nije sve tako &rno i da nije nemo$u6e de&u poštedeti loših uti&aja koje donosi tehnolo$ijadokaz su roditelji koji su sav svoj trud uložili upravo u ostvarenje to$ &ilja – da im de&a budu psiho!izički zdrava i da odrastu u normalne humane i vredne ljude. 9a takvi ljudi postoje i javerujem da ste to upravo Vi.

oliko vremena vaše dete provodi pred računarom i$raju6i i$ri&e ili )vise6i7 na !ejsbukuNoliko vremena provodi pred TV ekranom $ledaju6i rijaliti emisije )muzičke7 emisije i sličnoNoliko vremena provodi i$raju6i se napolju sa vršnja&ima šetaju6i prirodom ili naprostošetaju6iN

Pko su od$ovori na prva dva pitanja – )ve6i deo vremena7 onda je de!initivno pravo vreme davaše dete pokušate da privolite da iza@e napoljeQ

ako i na koji način de&u uvesti u svet prirode planina i kampovanjaN

'ikako na silu: To je osnovno pravilo: ,ala de&a i de&a uopšte su daleko manje tolerantna nana$le promene i takav način 6e ih naterati ne da zavole prirodu ve6 da prema njoj dobijuodbojnost koju je kasnije $otovo nemo$u6e otkloniti.

Delu priču o planinama prirodi kampovanjima i sličnim avanturama de&i treba predstaviti našto prihvatljiviji i lakši način.

(riče o vašim avanturama koje 6ete im prenositi sa velikim entuzijazmom i uzbu@enjem kodnjih mo$u upaliti početnu iskru koja kasnije može prerasti u nešto više i koja 6e vam omo$u6itida ih postepeno privolite da sa vama po@u u takve avanture. Vi ste svojoj de&i uzor oni u vamavide junaka i supermena i svaka uzbudljivo prenesena priča o vašim avanturama u prirodi njima6e biti nešto veoma zanimljivo i kod njih 6e stvoriti želju da budu deo sve$a to$a.

"


22/23

ada ste ve6 došli u situa&iju da su vaši klin&i zainteresovani za boravak u prirodi ne dozvoliteda to čeka. Spakujte ih pripremite se veoma dobro i odvedite ih na par jednodnevnih izleta. 'e preterujte – tih prvih nekoliko izleta ne smeju biti ni najmanje !izički naporni za njih jer bi ih tomo$lo uplašiti i odbiti od sve$a to$a. (otrebno je učiniti da se oni ose6aju lepo da osete da sukonačno deo vaših avantura o kojima su toliko slušali. (ohvalite ih pričajte im o divljim

životinjama učite ih da one nisu zle i strašne učite ih o prirodi koja ih okružuje i slično..

'akon to$ početno$ privikavanja na boravak u prirodi osvojite sa njima neki niži manjezahtevan vrh i trudite se da ih sve vreme ohrabrujete i da osluškujete njihove reak&ijeraspoloženje i volju. (onekad je bolje odustati od uspona i pokušati dru$i put ne$o se truditi nasilu.

'a kraju do6i 6e vreme i za kampovanja tj. no6enja u prirodi pod vedrim nebom. (re sve$ato$a animirajte ih tako što 6ete sa njima vežbati postavljanje šatora u dvorištu tako što 6ete ihučiti da lože lo$orsku vatru i slično. (rvo kampovanje nikako ne bi trebalo da bude duže od jedne no6i. (ostarajte se da de&i dan u prirodi bude ispunjen u potpunosti 0podizanje šatora

ure@enje kamp mesta prikupljanje drva za vatru šetnje prirodom..5 a no6 mirna i spavanje štoudobnije i prijatnije. 'e silite ih i ne preterujte sa čestim or$anizovanjem kampovanja.Jsluškujte njihove reak&ije trudite se da oni što lakše i brže prihvate i zavole boravak u prirodikao i samu prirodu. 'akon to$a požele6e da u takve avanture krenu i samostalno – bez vas sasvojim društvomQ Audite sre6ni i pustite ih da zakorače u svoje prve samostalne avanture. 'aravno kada osetite da je došao pravi trenutak za to.

'e dozvolite da vaša de&a od malena u$roze svoje psiho!izičko zdravlje i iz$ube društveneosobine koje treba da poseduje svaka normalna osoba. Tehnolo$ija jeste velika sna$a i šansa za

uspeh svih ljudi ali je isto tako i mač sa dve oštri&e ako se ne koristi na pravi način i u pravojmeri. 'aučite svoju de&u da postoji nešto više i lepše od video i$ri&a TV kanala i !ejsbuk prijatelja. ad odrastu bi6e vam više ne$o zahvalna.


23/23

0iteratra

8 kelner da$las ,edijska kultura Aeo$rad Dlio 122>.

8 ,orley david -nanswered uestions in audien&e resear&h Revista da asso&iaUo na&ional dos(ro$ramas de (s8$raduaUo em Domuni&aUo. 122F. available !rom"http"IIwww.&ompos.or$.brIseerIindeW.phpIe8&omposIarti&leIview?ileIHFIHF. 0a&&essed 14 ,ar&h123>5.

8 nikoli6 ,irjana )Reality Show – konstruk&ija ili simula&ija stvarnosti7 ,edijski dijaloziEasopis za istraživanje medija i društva $od. V br. 31 istraživački medijski &entar (od$ori&a1231 str. B3–>3.

8 )obavezuju6e uputstvo o ponašanju emitera u vezi sa Lrijaliti pro$ramimaL7 Službeni $lasnikRepublike Srbije br. 3H Aeo$rad 1233.

8 )opšte obavezuju6e uputstvo o ponašanju emitera – kodeks ponašanja emitera7 Službeni$lasnik Republike Srbije br. FB Aeo$rad 122H.

8 )opšte obavezuju6e uputstvo o ponašanju emitera u vezi sa emitovanjem pro$ramskih sadržajakoji mo$u da naškode !izičkom mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika7 Službeni $lasnik Republike Srbije br. 34 Aeo$rad 1231.

8 )označavanje sadržaja i zaštita de&e – analiza pro$rama na&ionalnih emitera7 -niDX? i -nSAeo$rad 123B.

8 (oter džejms ,edijska pismenost Dlio Aeo$rad 1233.

8 7Reality Television Review* Pustralian Dommuni&ations and ,edia Puthority 0PD,P5 Vol.3 ,elbourne 122H.

8 Salomon Xve /uidelines !or Aroad&astin$ Re$ulation Se&ond Xdition DommonwealthAroad&astin$ asso&iation ;ondon 1224.

8 )#aštita de&e i omladine i označavanje pro$ramskih sadržaja kod na&ionalnih emitera7 Službaza nadzor i analizu RRa Aeo$rad 123B.

3

Uloga Zabavne Emisije- Rijaliti Emisija

Documents

Transcript of Uloga Zabavne Emisije- Rijaliti Emisija