TREĆI IZVEŠTAJ Ofer.org.rs/wp-content/uploads/2018/02/Izveštaj-III... · 2018-03-12 · može...

FONDACIJA ZA OTVORENO DRUŠTVO, SRBIJAOPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIA

TREĆI IZVEŠTAJ OMONITORINGU UNUTRAŠNJEG

DIJALOGA O KOSOVU16. januar – 15. februar 2018.

Beograd, 28. februar 2018.

Sadržaj

NAPOMENE ............................................................................................................................5

1. TOK I IZAZOVI OSTVARIVANJA CILJEVA UNUTRAŠNJEG DIJALOGA ...........91.1. Inicijativa i reakcije na poziv na unutrašnji dijalog .................................... 10

1.1.1. Inicijativa predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića......................101.1.2. Odjeci i reagovanja na inicijativu........................................................................111.1.2.1. Reagovanja predstavnika vlasti i poslanika ....................................................... 111.1.2.2. Reagovanja opozicionih političkih stranaka ....................................................... 151.1.2.3. Reagovanja građanskog društva......................................................................... 171.1.2.4. Reakcije Srba sa Kosova i javnosti Kosova ...................................................... 191.1.2.5. Reakcije lokalnih medija sa juga Srbije .............................................................. 191.1.2.6. Reakcije u Vojvodini .............................................................................................. 201.1.2.7. Reakcije regionalnih medija ................................................................................. 22

2. POLITIČKO-BEZBEDNOSNI OKVIR UNUTRAŠNJEG DIJALOGA .................... 252.1. Ubistvo Olivera Ivanovića i političko-bezbednosne okolnosti na severu

Kosova ..................................................................................................................................252.2. Stanje i tumačenja političko-bezbednosnog okvira dijaloga .................. 31

3. STANJE I BUDUĆNOST ODNOSA SRBIJE I KOSOVA ........................................ 373.1. Razgraničenje između Srba i Albanaca......................................................... 373.2. Status quo politika .............................................................................................. 443.3. Politika malih koraka .......................................................................................... 45

4. IMPLEMENTACIJA BRISELSKOG SPORAZUMA O NORMALIZACIJI ODNOSA SRBIJE IKOSOVA ......................................................................................................................... 47

5. REŠAVANJE PITANJA STATUSA ............................................................................. 51

6. POLOŽAJ I ZAŠTITA PRAVA SRPSKE ZAJEDNICE I SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVENA KOSOVU .................................................................................................................. 53

7. ULOGA „MEĐUNARODNIH AKTERA“ ..................................................................... 55

REZIME ................................................................................................................................. 63

NAPOMENE

Treći izveštaj o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu1 (u daljem tekstu: Treći izveštaj)je rezultat projekta Foruma za etničke odnose (u daljem tekstu: Forum) „Monitoring iizveštavanje o unutrašnjem dijalogu o Kosovu“, koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo.

Ovaj izveštaj obuhvata period od 16. januara do 15. februara 2018. godine.Izveštaj je rezultat rada multidisciplinarnog tima stručnjaka Foruma za etničke odnose koji čine: dr

Dušan Janjić (rukovodilac projekta i vodeći ekspert), eksperti i ekspertkinje ‒ Izabela Kisić, dr PredragMilidrag, regionalni izvestioci i izvestiteljke ‒ Ankica Dragin, Stefan Goranović, Tatjana Lazarević,Ljiljana Stojanović i Fatmir Rexepi, saradnice Foruma – Verka Jovanović i Jelena Aleksić.

Monitoring obuhvata prikupljanje, klasifikaciju i analizu podataka o unutrašnjem dijalogu koji suprikupljeni na različite načine, i to iz izveštaja i priloga u elektronskim i drugima medijima odogađajima koje u ime inicijatora dijaloga, predsednika Srbije, organizuje Vlada Republike Srbije,uključujući Radnu grupu za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, kojuje formirala Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Radna grupa); sa događaja koje organizujuorganizacije građanskog društva, stručna i druga udruženja, prezentujući relevantne stavove uticajnihdonosilaca odluka i stvaralaca javnog mnjenja;2 putem neposrednog praćenja pojedinih događaja(konferencije, okrugli stolovi, javne tribine i slično) od strane regionalnih izvestilaca Foruma,ukoliko ovi događaji nisu medijski pokriveni, a od izuzetnog su značaja za projekat; istraživanjemjavnog mnjenja o unutrašnjem dijalogu, o srpsko-albanskim odnosima i o Briselskom dijalogu onormalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Tokom ovog izveštajnog perioda istraživači Foruma sudodatno pratili i analizirali odnos javnosti i medija prema unutrašnjem dijalogu u opštinama na juguSrbije, u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (Vojvodina) i na Kosovu.3

1 U ovom izveštaju se koristi termin „Kosovo“ i to kao opšti i tehnički izraz, pre svega zbog toga što je njegovaupotreba uobičajena u današnjoj domaćoj i međunarodnoj literaturi i javnosti. Ali upotreba ovog, kao i drugihodgovarajućih termina, odnosno naziva, za ovaj deo Srbije, jedan je od najilustrativnijih primera opšte „etnifikacije“javnog i političkog života i jezika. I Srbi i Albanci imaju svoj poseban, a često jedan prema drugome isključiv narativu kome dominiraju osobene „ključne reči”, naročito što se tiče naziva gradova, sela, ulica itd. Naziv „Kosovo iMetohija“ je u dugoj upotrebi u smislu ustava i lingvistike. U prvom ustavu posle Drugog svetskog rata koristio senaziv „Kosovo i Metohija“. Međutim, kasnije je izostavljen drugi deo ‒ „Metohija“, koji je ponovo uveden u ustavnuterminologiju 1990. godine ustavima Srbije i SRJ. Naziv „Kosovo i Metohija“ se danas smatra sinonimom za „srpskostanovište“. Naziv „Kosovo“ je tursko-albanskog porekla i označava okrug Kosova koji je pre Balkanskog rata 1912.godine obuhvatao teritorije Sandžaka, Gornjeg Polimlja, Kosova i Metohije, severne Makedonije do Velesa i istočneMakedonije do Bregalnice. Naziv se vezivao za ideju Velike Albanije. Danas je „Kosovo“ za Albance postalo„Kosova“. „Kosova“ je sinonim za albansko gledište u vezi sa statusom Kosova, ono je sinonim albanske dominacijenad ovom teritorijom i ljudima koji na njoj žive.

2 Agencija NINA Media je obezbedila materijal (preskliping) na osnovu metodologije i ključnih reči usaglašenihsa ekspertskim timom Foruma za etnička pitanja.

3 Praćeni su napisi na veb-sajtovima ukupno 19 medija čija ciljna publika (u najvećem broju) živi na području APVojvodine (Vojvodine), i to na svih šest jezika koji su u službenoj upotrebi na njenoj teritoriji (na srpskom ‒ 8, namađarskom ‒ 7, i po jedan medij na hrvatskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku). Uz pretraguodgovarajućih podrubrika (najčešće ‒ politika, hronika, aktuelnosti i društvo) u okviru rubrike „Vesti”, napisi

5

6 Treći izveštaj o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu

Relevantni predlozi iz unutrašnjeg dijaloga su analizirani i razvrstani u odgovarajuće grupe(kategorije), a unutar svake od kategorija najvažniji predlozi su analizirani u odnosu na sledećekriterijume: značenje i političko-ideološki uticaji poruka; poreklo ‒ da li poruke dolaze od državnihaktera ili od građanskog društva; dobici i rizici od prihvatanja i ostvarivanja pojedinih rešenja, a kojise mogu odraziti na stanje u Srbiji i šire ekonomske, političke i bezbednosne procese.

Izveštavanje o monitoringu ima za cilj da doprinese podizanju stepena i kvalitetaobaveštenosti javnosti o toku i rezultatima unutrašnjeg dijaloga, da omogući veću vidljivostrezultata unutrašnjeg dijaloga i učini ih dostupnim i razumljivim široj javnosti, kao i dapodstakne najširi krug aktera da se aktivno uključe u unutrašnji dijalog.

Prethodni, odnosno drugi izveštaj, koji se odnosio na period od iniciranja unutrašnjegdijaloga o Kosovu, 1. novembra 2017, do 15. januara 2018. godine, predstavljen je javnosti nakonferenciji u Medija centru, u Beogradu, 28. januara 2018. godine. Ovo predstavljanje izveštajabilo je dostupno javnosti putem direktnog internet prenosa konferencije za novinare, a nakonkonferencije video-materijal sa ovog događaja dostupan je na sajtu Medija centra.4 Izveštaj semože naći i na sajtovima Foruma5 i Fondacije za otvoreno društvo.6

O drugom izveštaju su izvestili brojni mediji, od kojih je većina istakla poruku da izveštajpokazuje da je u tom periodu bilo malo realističnih predloga, da raste etnonacionalizam i dazagovaranje razgraničenja i razmene teritorije ima podršku i unutar vladajuće koalicije. Te ocene suprenele i agencije Fonet i Beta,7 štampani mediji poput lista Danas,8 portal Nova srpska političkamisao.9 Krajem januara Al Jazeera je prilično opširno propratila predstavljanje Drugog izveštaja omonitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu Foruma za etničke odnose, emitujući u više izdanjaemisije Vesti dvominutni izveštaj reporterke Jelene Milutinović,10 koja je pratila predstavljanjeizveštaja u Medija Centru. Milutinovićeva je izdvojila neke od najzanimljivijih zapažanja ukazujućiposebno na nedostatak primenjivih rešenja i podsećajući na proces unutrašnjeg dijaloga. O istomdogađaju je izveštavao i Glas Amerike,11 koji je u uvodu izveštaja izdvojio nalaz da je „dijaloguznapredovao pre svega otpočinjanjem institucionalnih rasprava u Srbiji, ali da zbog izbora učesnika,koji su predstavnici institucija na budžetu, ide ka ‘preteranom usmeravanju rasprave’, što utiče nakvalitet i širinu dijaloga”. Prilično je upečatljiv naslov izveštaja Glasa Amerike na njihovom sajtu –Okrugli stolovi bez realnih predloga, pitanje Kosova se rešava sada. Slično kao i u prilogu AlJazeere, i u izveštaju Glasa Amerike se pominje deo Drugog izveštaja koji govori o nedostatkuprimenjivih rešenja uz opasku da kosovski Srbi nisu uključeni u dijalog već da ga prate samo putem

(tekstovi i video-prilozi) identifikovani su i putem ključnih reči „unutrašnji dijalog” (koja je dala najmanjerezultata prilikom pretrage), „dijalog” i „Kosovo” (sa najviše rezultata) na određenom jeziku.U periodu od 15. januara do 15. februara 2018. godine za potrebe ove analize zabeležena su ukupno 554medijska priloga, najčešće teksta, koji se na neposredan ili posredan način bave unutrašnjim dijalogom, apojedini među njima propraćeni su, odnosno ilustrovani, i video-prilozima.Analizom je obuhvaćeno šest veb-sajtova televizija, od kojih dva pripadaju javnom medijskom servisu, kao i dva dnevnalista, četiri portala (od kojih jedan ima i lokalnu radio-stanicu), šest nedeljnika i veb-sajt jednog lokalnog radija.

4 http://www.mc.rs/dobrodosli.806.html5 http://www. fer.org.rs.6 http://www.fosserbia.org.7 http://www.fonet.rs/index.php i https://beta.rs/vesti/politika-kosovo/82760-forum-okrugli-stolovi-o-kosovu-

nisu-rezultirali-realnim-predlozima8 http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=369301&title=Du%C5%A1an+Janji%C4%87%3a+Podela+mo%

C4%87i+na+Kosovu+umesto+dijaloga9 http://www.nspm.rs/hronika/dusan-janjic-nastavlja-se-zloupotreba-kim-u-borbi-za-podelu-moci-u-srbiji-

popsto-vec-nema-jedinstven-stav-spc-ne-bi-trebalo-da-svojim-dilemama-opterecuje-javnu-scenu.html?alphabet=l#yvComment191014

10 http://balkans.aljazeera.net/video/milutinovic-o-ocjeni-unutrasnjeg-dijaloga-o-kosovu-u-srbiji11 https://www.glasamerike.net/a/okrugli-stolovi-bez-realnih-predloga-pitanje-kosova-se-resava-sada/4230713.html

Treći izveštaj o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu 7

medija. Osim priloga, tj. objavljivanja izveštaja sa konferencije za novinare na kojoj je predstavljenDrugi izveštaj o monitoringu, TV N1 je pokazala dodatno interesovanje za izveštaj Foruma, te je uemisiji „Dan uživo“, 29. januara 2018, izveštaj ponovo predstavio član ekspertskog tima dr PredragMilidrag.12 Mediji na severu Kosova i ovog puta su bili zainteresovani za nalaze u izveštaju. PortalKoSSev preneo je detaljno poruke sa predstavljanja izveštaja, a posebno se ističu ocene koje seodnose na pasivnost kosovskih Srba.13 Na istom portalu direktor Foruma za etničke odnose DušanJanjić u autorskom tekstu govori o porukama koje nosi ubistvo Olivera Ivanovića, ali i o idejamakoje se najčešće mogu čuti kada je reč o statusu Kosova – razgraničenje i politika status quo.14

12 http://rs.n1info.com/a360439/Vesti/Vesti/Predrag-Milidrag-o-dijalogu-o-Kosovu.html13 http://kossev.info/strana/arhiva/drugi_izvestaj_o_dijalogu/1456514 http://kossev.info/strana/arhiva/oliverova_poruka_/14581

1. TOK I IZAZOVI OSTVARIVANJACILJEVA UNUTRAŠNJEG DIJALOGA

U periodu od 16. januara 2018. do 15. februara 2018. godine unutrašnji dijalog karakterišupromenjene bezbednosno-političke okolnosti. Kulminaciju ove promene predstavlja ubistvoistaknutog srpskog vođe sa Kosova Olivera Ivanovića, zatim destabilizacija stanja na severu Kosovai među pripadnicima srpske zajednice na Kosovu, privremeni zastoj institucionalizovanog dijaloga ipojačano dejstvo međunarodnih aktera. U poslednjoj nedelji izveštajnog perioda došlo je doprimetnog porasta zagovaranja članstva Srbije u EU, pa samim tim i normalizacije odnosa Srbije iKosova. Među predlozima koji imaju većinsku podršku i dalje dominiraju zagovaranja politike statusquo i politike etničkog razgraničenja, pa i razmene teritorije. I dalje je snažno pristvoetnonacionalistilkih zagovaranja kao i primetno povećano zagovaranje takozvane geosrtaretšketerminologije koja uključuje i „vojnu“ ili ratnu opcije. U ovaj diskurs se uklopio i nastupa minsitraodbrane Aleksandra Vulin, sa retorikom poput “trajno razgraničenje srpskog i albanskog naroda”,“adresa za Beograd je u Tirani, ne u Prištini”. Ovaj nastup je ostavio poseban utisak na javnost i zbog“bezbednosno – vojne ikonografije’ odnosno zbog toga što su ovom okruglom stolu prisutvala brojnauniformisan lica. S druge strane, predsednik Srbije, premijerka i pojedini članovi Vlade menjajudiskurs te ključne reči postaju „dijalog“ i „kompromis“. To ostavlja utisak da se odozgo nastoji da sejezik unutrašnjeg dijaloga iz jezika isključivosti i etnonacionalizma transformiše u jezik kompromisa.Međutim, za sada, u javnosti se stvara nejasna i u mnogome konfuzna, čak podvojena predstava oKosovu i ciljevima unutrašnjeg dijaloga.

Posle uočljivog perioda neaktivnosti, Radna grupa je 1. februara 2018. godine ponovopokrenula svoj rad i organizovala tri okrugla stola. Uz to, na inicijativu predsednika i VladeSrbije organizovani su brojni politički događaji (od posete predsednika i ministara Srbima naKosovu do organizovanja brojnih donatorskih aktivnosti). Ovo je institucionalizovanom dijalogudodalo još jednu dimenziju. Ukupni utisak koji u ovom izveštajnom periodu stvarainstitucionalizovani dijalog je da se radi o mešavini planiranih aktivnosti (okrugli stolovi) i adhoc reakcija na privremenu destabilizaciju.

9


1.1. Inicijativa i reakcije na poziv na unutrašnji dijalog

1.1.1. Inicijativa predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je autorskim tekstom „Zašto nam je potreban unutrašnjidijalog o Kosovu”, objavljenim u dnevnom listu Blic, 24. jula 2017. godine, inicirao unutrašnjidijalog o Kosovu (u daljem tekstu: inicijativa).

U ovom izveštajnom periodu predsednik Srbije naglašava potrebu za dijalogom i nastoji dapojasni značenje pojma kompromisa koji predstavlja kao željeni rezultat Briselskog dijaloga.15

U susret 6. februaru 2018. godine, kada je predstavljena Strategija EU za Zapadni Balkan,predsednik Srbije je poručio da put u EU vodi, između ostalog, i „preko jasnog definisanja našihgranica”, te da je oko takvih pitanja moguć i referendum.

Jedna od ključnih reči u unutrašnjem dijalogu postala je reč „kompormis” sa Albancima.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je Kosovo bilo nezaobilazna tema 24. januara

2018. godine na zasedanju Foruma u Davosu,16 i ocenio je da je „naše da probamo da razgovaramo ipostignemo kompromis, te da izgubimo samo ono što moramo.To znači da ne izgubimo ono što nesmemo da izgubimo, a da, ako hoćete da to definišem na taj način, izgubimo samo ono što moramo.Ja mislim da je to nešto što je normalno, racionalno… Naše je da probamo da razgovaramo i dapostignemo kompromis. Zato sam rekao Albancima ‒ ‘ako vi govorite svaki dan, i ako neki drugi usvetu očekuju, da ćemo mi da damo sve, a da zauzvrat ne dobijemo ništa, a da vi dobijete sve, a zauzvrat ne pružite ništa ‒ hvala i doviđenja’. Neki od njihovih funkcionera su mi već odgovorili i rekli‒ ‘u redu je, doviđenja…’ Samo vas molim da mi to kažete javno i da to kažu oni koji donose odluke,a ne njihovi fićfirići ‒ ti kada donesu odluku, onda ćemo da kažemo hvala i doviđenja.”17

U Davosu su predsednici Vučić i Tači razgovarali o nastavku dijaloga i rešavanju otvorenihproblema. „Mi moramo da odlučimo i šta je to što možemo, želimo i hoćemo sa sobom ubudućnosti, da imamo realan i ozbiljan pristup, da izgubimo najmanje što moramo, a dobijemonajviše što možemo, i ja sam bezbroj puta rekao da situacija u kojoj se mi i Priština dogovaramomora da bude takva da i jedni i drugi budemo pomalo nezadovoljni i pomalo ljuti, a ako nekomisli da neko može da dobije sve, a da drugi ne dobije ništa ‒ ja mislim da je to pogrešan put i daon neće dovesti nikada ni do kakvog rešenja”, izjavio je Aleksandar Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, 2. februara 2018. godine, ponovio izjavu da neće „zabijatiglavu u pesak kao i svi drugi“ kada je reč o Kosovu, i da je spreman da uradi nešto što bi bilo kompromis.Ali i da „ako neki misle da će Srbija da dâ sve, a da ostane bez ičega, grdno su se prevarili svi“. Osimtoga, Vučić je naveo da je važno „da li možemo da postignemo ili ne kompromis“, navodeći da će datisve od sebe da se to i uradi, „a ako ne budemo uspeli, to će značiti još jedan propust, još izgubljenogvremena i još jednu generaciju koja će zaludo trošiti svoje vreme“.18

Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da Srbi neće prihvatiti nezavisnost Kosova u zamenu začlanstvo u EU, i dodao: „Mislim da postoji više modela za Kosovo. Ljudi stvari vide pojednostavljeno

15 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3014650/vucic-potreban-nam-je-mir-i-stabilnost-podrzavam-dijalog.html

16 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3015225/vucic-i-taci-o-nastavku-dijaloga-i-resavanju-problema.html

17 https://www.dnevnik.rs/politika/vucic-u-davosu-prepoznat-nas-napor-u-ekonomskim-reformama-25-01-201818 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3025967/vucic-srbija-spremna-za-kompromis-o-kim-ali-ne-da-

sve.html


i kažu – ‘taj deo teritorije je naš, a ne njihov, to je tako’. Postoji mnogo različitih modela koje bijedna ili druga strana teško prihvatile. Obe strane imaju nešto što im je teško da prihvate, i to suonda najbolji modeli. Ali za to je potrebno još mnogo razgovora, mnogo političke dobre volje i uPrištini, a ne samo u Beogradu, kao i u Briselu, da se dođe do kompromisa, umesto što bi sesamo nastavljao pritisak na Srbiju.“19

1.1.2. Odjeci i reagovanja na inicijativu

U ovom izveštajnom periodu zabeležene su sledeće reakcije na inicijativu:

1.1.2.1. Reagovanja predstavnika vlasti i poslanika

„Normalizacija odnosa sa Prištinom i nalaženje dugoročno održivog rešenja sa Prištinom jeobaveza nas, kao političara koji vode Srbiju“, rekla je Brnabić. „Beograd je pokazao da jespreman za dijalog i bila je pametna odluka EU da podigne dijalog na nivo predsednika i skloniga od dnevne politike kojom se Vlada svakodnevno bavi.“20

Sumnju u ostvarivanje proklamovanog cilja unutrašnjeg dijaloga ‒ sveopšti konsenzus,izrazio je ministar Rasim Ljajić: „Mislim da mi ne možemo da se dogovorimo ni oko datuma ukalendaru, a kamoli da se dogovorimo oko Kosova.21 To je iluzija, ali dijalog je potreban da sečuju različita mišljenja, da se čuju različite opcije, to je legitimna i demokratska stvar, a iluzija jeda ćemo se mi sad složiti oko nekog rešenja, ali je dijalog potrebna i korisna stvar.“22

Ivica Dačić izjavio je da Beograd treba da postigne kompromis, ali ne tako što će Srbija priznatijednostrano proglašenu nezavisnost. „Želimo da sa Prištinom dođemo do kompromisa, ali ne postoji

država na svetu koja bi dozvolila da se deo njene teritorije jednostrano otcepi bez dogovora sa njom.“Potpredsednik Vlade Kosova Enver Hodžaj je povodom tvrdnje ministra spoljnih poslova Srbije Ivice

Dačića da ne postoji šansa da Beograd prizna nezavisnost Kosova, ocenio da „destruktivneizjave lidera Srbije ugrožavaju dijalog između Beograda i Prištine“ ‒ piše Zeri.23

Institucionalizovani dijalog

Radna grupa je u ovom izveštajnom periodu, kao što je već naznačeno, organizovala triokrugla stola. Primetno je da od kraja decembra 2017. do 1. februara 2018. godine nije bilodogađaja u organizaciji Radne grupe.

Okrugli stolovi održani u okviru unutrašnjeg dijaloga tokom februara bili su usmereni napojedinačne aspekte života Srba na Kosovu i aktivnosti Vlade Srbije. Nažalost, transkripti ivideo-snimci sa ovih okruglih stolova nisu bili dostupni na sajtu Radne grupe, te jerekonstrukcija ovih rasprava sačinjena na osnovu fragmentarnih izveštaja medija. Uostalom, to jei učinila i Radna grupa, koja je umesto transkripta sa okruglih stolova na svoj sajt stavila samoTanjugov izvestaj sa okruglog stola o zdravstvu.

19 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3041351/vucic-za-rojters-za-kompromis-o-kim-potrebno-mnogo-politicke-volje.html

20 http://rs.n1info.com/a361193/Vesti/Vesti/Brnabic-o-pravno-obavezujucem-sporazumu.html21 https://beta.rs/politika/83139-dacic-spremni-smo-za-kompromis-sa-pristinom-ali-ne-i-da-priznamo-nezavisnost

22 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3004482/ljajic-nije-mogao-da-sakrije-emocije-zbog-ubistva-ivanovica.html

23 http://rs.n1info.com/a362116/Vesti/Vesti/Hodzaj-Destruktivne-izjave-Dacica-ugrozavaju-dijalog.html


Okrugli sto: Zdravstvo i obrazovanje za opstanak na KiM

Okrugli sto medicinskih, stomatoloških, farmaceutskih i veterinarskih fakulteta, Srpskoglekarskog društva i strukovnih komora održan je 1. februara 2018, u okviru unutrašnjeg dijaloga.U ovoj raspravi24 nije bilo predloga za novi pristup organizaciji sistema zdravstva ili zdravstvene pomoćipripadnicima srpske zajednice, a koja bi bila u skladu sa promenjenom realnošću na Kosovu.Nasuprot tome, zagovaran je nastavak politike koja je uspostavljena još u vreme SlobodanaMiloševića. To potvrđuje i sledeći zaključak rasprave: „Zdravstveni sistem zajedno saobrazovnim je najvažniji faktor opstanka srpskog korpusa na Kosovu i Metohiji, i u tom ciljuVlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, fakulteti, Lekarskakomora, Društvo lekara Srbije nastaviće da pružaju pomoć zdravstvenom sistemu u pokrajini,da ga jačaju i rade na njegovom opstanku.“25 U istom duhu direktor Kancelarije za KiM MarkoĐurić je kazao da je za prethodne tri godine Srbija sprovela kompletnu reorganizacijuzdravstvenih institucija i da je napravljena nova mreža zdravstvenih ustanova. Zdravstvenicentar u Kosovskoj Mitrovici je nakon posete predsednika Aleksandra Vučića dobio statuskliničko-bolničkog centra.26 Napravljen je novi kampus Medicinskog fakulteta u KosovskojMitrovici, otvorena je nova studentska poliklinika prištinskog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici,renovirane su brojne ambulante, i otvoreno je novo odeljenje onkologije u Kosovskoj Mitrovici.27

Đurić je naveo da je (posle dužeg vremena) otvorena nova bolnica u Pasjanu, koja je postalaključni centar za negu Srba u kosovskom pomoravlju, kao i novi Dom zdravlja u Goraždevcu.Ovaj pristup je sledio i Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, kada je izrekao sledeće:„Nema nikakve dileme da će država Srbija ostati i dalje ta koja će finansirati i koja ćepodržavati i održavati zdravstveni sistem za sve one na teritoriji Kosova i Metohije kojižele da učestvuju i da koriste taj sistem. Tu smo krajnje jedinstveni.“28

Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije, ukazao je na migracije lekara, a posebnokada je u pitanju teritorija Kosova i Metohije. „Kada lekari napuštaju neku određenu teritoriju, zanjima kreće i naše stanovništvo.” Osim toga, dodao je i „da je važno da se radi na rešavanjuproblema licenciranja lekara, ali i na radu sudova časti.“29

Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu Nebojša Lalić ukazao je na značaj kontinuiraneedukacije zdravstvenih radnika koji rade u zdravstvenim ustanovama na Kosovu i Metohiji, ali iosposobljavanja timova da rade procedure koje do sada nisu rađene.30 U edukaciji, kako je rekao,posebnu ulogu imaće Medicinski fakultet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ali i svifakulteti Zajednice medicinskih fakulteta. Rektor Univerziteta u Prištini Rade Grbić naglasio jeda je funkcionisanje zdravstvenog sistema na KiM praćeno brojnim problemima, ali da su,zahvaljujući stalnom prisustvu i angažovanju Ministarstva zdravlja i Kancelarije za KiM, uspelida se zdravstvena zaštita organizuje u svim srpskim sredinama.

Rektor Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici dr Rade Grbićocenio je da je na Kosovu obezbeđen značajan nivo zdravstvene zaštite, da treba raditi na kreiranju

24 U raspravi su učestvovali predstavnici Ministarstva zdravstva, zdravstvenih ustanova iz Srbije i sa Kosova.25 www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=02&dd=01&nav_category=640&nav_id=1353846; http://

www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3024053/zdravstvo--jedan-od-najvaznijh-faktora-opstanka-srba-na-kim.html; http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3024053/zdravstvo--jedan-od-najvaznijh-faktora-opstanka-srba-na-kim.html; https://www.blic.rs/vesti/politika/djuric-zdravstvo-i-prosveta-su-prva-linija-opstanka-srba-na-kim/h2zbhy6, Tanjug, Beta, RTS, 1. februar 2018. (https://www.youtube.com/watch?v=YwQweaHjK4o)

26 „Zdravstvo jedan od uslova opstanka Srba na KiM”, Tanjug, 1. februar 2018, http://unutrasnjidijalog.gov.rs/v018.php27 „Zdravstvo jedan od uslova opstanka Srba na KiM”, Tanjug, 1. februar 2018, http://unutrasnjidijalog.gov.rs/v018.php28 Isto.29 Isto.30 Isto.


zdravstvene politike i nadzora, zapošljavanju kadrova, formiranju mobilnih timova, utvrđivanjuosnovnih zdravstvenih paketa koji bi bili dostupni svim kategorijama stanovništva.31

Okrugli sto: Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema

Radna grupa je januara 2018. godine organizovala okrugli sto na temu „Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema“.32

Ovaj okrugli sto je obeležio nastup ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je govorio onerešenom srpskom nacionalnom pitanju, o Srbima kao brani na putu ka velikoj Albaniji, opretnji od velike Albanije koja se tiče svih susednih zemalja, pri čemu je zagovarao pregovore idogovor između Tirane i Beograda. Trebalo bi ukazati na zamenu teza kojom je umesto statusaKosova kao „suštinsko pitanje“ određeno „zaustavljanje gradnje ‘Velike Albanije’“.

Ministar Vulin je istakao da bi kosovskom problemu trebalo razgovarati sa Tiranom, a ne saPrištinom, što je logično. Ovakav stav je u nekoliko navrata zastupao ministar spoljnih poslovaIvica Dačić.33

Ostali učesnici su se pretežno bavili geostrateškim razmatranjima, opštim pitanjimanacionalne bezbednosti ili su zagovarali status quo politiku, pa će njihova izlaganja bitiprikazana u delu izveštaja koji je posvećen pitanjima bezbednosti.

Ovaj okrugli sto je u javnosti otvorio i pitanje učešća osuđenog ratnog zločinca VinkaPandurevića, bivšeg komandanta Zvorničke brigade koja je operisala u Srebrenici.34 Javnost jeposebno bila iziritirana ocenom Marka Đurića da je očekivanje organizatora bilo da će učešćePandurevića „obogatiti našu diskusiju, dati joj jedan kvalitet koji je dostojan značaja teme, kakavpostoji“; kao i izjavom: „Ne bavim se biografijama učesnika. Ono što je za nas veoma važno toje da se čuju najrazličitiji stavovi od ljudi koji imaju najrazličitija i životna i profesionalnaiskustva i mislim da smo u tome za sada uspeli.“35 Zbog svega ovoga nameće se pitanje da li seRadna grupa udaljila od cilja miroljubivog rešavanja etničkih problema koji je u svojoj inicijativiproklamovao predsednik Srbije.36

Inicijativa mladih za ljudska prava, 7. februara 2018. godine, javno se oglasila povodom toga štoje na okrugli sto pozvan Pandurević i pozvala je Marka Đurića da „hitno prestane sa ovakvompraksom“ i da se „javno i nedvosmisleno ogradi od promocije ratnih zločinaca”. Inicijativa u svom

31 Isto.32 Okruglom stolu prisustvovali su i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, direktor

policije Vladimir Rebić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, kao i predstavnici sektorabezbednosti ‒ prenosi Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

33 https://www.glasamerike.net/a/serbia-dacic-kosovo-division-06-01-2011-122971543/732067.html; http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:680643-IVICA-DACIC-ZA-NOVOSTI-Razgranicenje-s-Albancima-je-trajno-resenje

34 Pri tome nije bilo rasprave o stavu koji je iskazao Pandurović: „Moguće rešenje srpsko-albanskih odnosa, kojebi bilo dugoročno stabilno i izvodljivo, mogla bi da bude suštinska autonomija, i to kao izraz federalnih odnosaSrbije i Kosova i Metohije.“

35 www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=02&dd=01&nav_category=640&nav_id=1353846; http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3024053/zdravstvo--jedan-od-najvaznijh-faktora-opstanka-srba-na-kim.html; http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3024053/zdravstvo--jedan-od-najvaznijh-faktora-opstanka-srba-na-kim.html; https://www.blic.rs/vesti/politika/djuric-zdravstvo-i-prosveta-su-prva-linija-opstanka-srba-na-kim/h2zbhy6, Tanjug, Beta, RTS, 1. februar 2018. (https://www.youtube.com/watch?v=YwQweaHjK4o).

36 „Groteskno zvuči objašnjenje šefa vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da je veoma važnoda se u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu čuju ‘najrazličitija životna i profesionalna iskustva’ učesnika.Životno i profesionalno iskustvo Vinka Pandurevića potrebno je samo ako pitanje Kosova želimo da rešimoratom i zločinima, a takav pokušaj na Kosovu smo već imali.“ ‒ Nemanja Stjepanović, Dijalog sa zločincem, 8.februar 2018, http://pescanik.net/dijalog-sa-zločincem


saopštenju podseća da je Pandurević, zbog načina praktikovanja „odbrane i bezbednosti“, predHaškim tribunalom osuđen na 13 godina zatvora po osnovu komandne i individualne odgovornosti zaubistva, istrebljivanja i progone u i oko Srebrenice, koji su se odigrali u julu 1995. godine, što jepravno kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.37

Okrugli sto: Pomoć za opštine sa srpskim stanovništvom, Srbija na KiM-u kroz 29 privremenih organa

Ovaj okrugli sto je organizovala Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) 12. februara2018. godine u Rektoratu Univerziteta u Nišu.38

Opštine i gradovi centralne Srbije uključiće se u pružanje pomoći i podrške opštinama na Kosovui Metohiji u kojima pretežno živi srpsko stanovništvo, najavljeno je na ovom okruglom stolu.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pripremilo je Nacrt zakona o izmenama idopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o državnoj upravi koji će, kako je rekaoministar Branko Ružić, „omogućiti da se međuopštinska saradnja uspostavi u svim poslovimakoje obavljaju lokalne samouprave, kako za izvorne, tako i za poverene“.39

Ministar uprave i lokalne samouprave Branko Ružić kazao je da jačanjem saradnje opštinajača i osećaj sigurnosti Srba na Kosovu. Ružić je rekao da Srbija danas svoj uticaj na KiMrealizuje i kroz 29 privremenih opštinskih organa čijim očuvanjem održava ustavno-pravniporedak Srbije. Međutim, problem je što su ti privremeni organi neustavni,40 što njihovopostojanje svedoči o nepoštovanju obaveza iz Briselskog dijaloga, kao i to što su zbog nedostakaljudskih kapaciteta i finasijskih sredstava u nemogućnosti da zadovoljavaju potrebe srpskezajednice. Oni su postali jedan od izvora finasiranja „podobnih” pripadnika srpske zajednice, presvega onih koji su povezani sa vlastima u Beogradu i Srpskom listom.

Svaku od 10 opština sa srpskom većinom na Kosovu 10 opština iz centralne Srbije će podržavati ipomagati finansijski, zaključak je sastanka Stalne konferencije gradova i opština. Jedan od predlogaje i da svaka od 170 opština izdvoji po 3 miliona dinara za srpske sredine na Kosovu.41

Po rečima Marka Đurića, ne radi se samo o podršci u novcu. „Potrebno je da se organizujemo iindividualno pomognemo opštinama onoliko koliko možemo. Nekada je to poseta, nekada tako štoćemo naći privrednike iz lokalnih opština koji će stipendirati srpsku decu na Kosovu“, rekao je

37 http://www.autonomija.info/inicijativa-mladih-ratnom-zlocincu-nije-mesto-na-okruglim-stolovima.html38 Okruglom stolu su prisustvovali su, između ostalih, i Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju,

Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, i Bojan Stević, državni sekretar u MDULS.Okrugli sto organizovala je Stalna konferencija gradova i opština u saradnji sa Radnom grupom,https://bujanovacke. co.rs/2018/02/13/slobodan-milenkovic-treba-podsticati-biznis-sa-kim/.

39 Unutrašnji dijalog: Pomoć za opštine sa srpskim stanovništvom, Srbija na KiM-u kroz 29 privremenih organa, 12.februar 2018, http://kossev.info/strana/arhiva/unutrasnji_dijalog_o_kosovu__predlozeno_pruzanje_pomoci_opstinama_sa_srpskim_stanovnistvom/14733.

40 Skupštine opština na KiM u okviru sistema Republike Srbije raspuštene su 2013. godine odlukom Vlade Srbije,nakon što su godinu dana ranije, posle tadašnjih lokalnih izbora, održanih 6. maja, one i formirane. Tako su, poraspuštanju odlukom Vlade Srbije, formirani privremeni organi. Odluka o raspuštanju opština na Severu Kosovadoneta je pred lokalne izbore u okviru sistema Republike Kosovo, koji su tada održani po prvi put u tom deluKosova. Iako je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi Srbije predsednik Skupštine morao u roku od dva meseca oddana raspuštanja ovih opština da raspiše izbore za odbornike, kako bi se konstituisala nova jedinica lokalnesamouprave, to se nije dogodilo. Ulogu lokalnih samouprava u sistemu Republike Srbije, kako je samRužić potvrdio, u 29 opština i dalje nose privremeni organi, a uz lokalne samouprave u okviru sistema RepublikeKosovo. Ustavni sud Srbije je odluku o raspuštanju SO Podujevo, Đakovica, Suva Reka, Dečani, Prizren, Uroševac iKlina („Službeni glasnik RS”, broj 42/10) i formiranju privremenih organa 3. aprila 2014, proglasio neustavnom inezakonitom (Unutrašnji dijalog: Pomoć za opštine sa srpskim stanovništvom, Srbija na KiM-u kroz 29 privremenihorgana, 12. februar 2018, http://kossev.info/strana/arhiva/unutrasnji_dijalog_o_kosovu __predlozeno_pruzanje_pomoci_opstinama_sa_srpskim_stanovnistvom/14733.

41 http://rs.n1info.com/a363969/Vesti/Vesti/Dijalog-o-Kosovu-Pomoc-opstinama-sa-srpskim-stanovnistvom.html


Đurić. On je poručio da lokalne samouprave treba da nose deo tereta i odgovornosti za državnu inacionalnu politiku.42

Načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski je predložila izgradnju stanova iobezbeđivanje posla na Kosovu da bi se tamo doseljavali mladi ljudi iz Srbije.43

Dušanka Golubović, predsednica SKGO i gradonačelnica Sombora, naglasila je da je „skupukazao na mogućnosti vezane za međuopštinsku saradnju, saradnju između lokalnih samouprava,u pogledu raspodele kapaciteta, angažovanja radne snage, stručne pomoći i na druge načine ividove kojima je moguće pomoći opštinama na teritoriji Kosova”.44

* * *

Analiza organizovanja i dometa okruglih stolova unutar institucionalizovanog dijalogaukazuje na sledeće:

Nastavlja se praksa iz prethodnog perioda da se na okrugle stolove pozivaju predstavnici institucija,organizacija i slično. Time se postiže kontrola učešća, ali i u inicijativi proklamovana namera da se štoviše aktera izjasni i posebno da se dođe do onih koji su u stanju da daju primenjive predloge.

Rasprave su se vodile pre svega oko toga kako nastaviti i potvrditi dosadašnju politiku, a ne ucilju traganja za novim rešenjima. Iz toga sledi da se ne želi preispitivanje dosadašnje politike.Samim tim postavlja se pitanje racionalnosti poziva na unutrašnji dijalog kao i da li će Srbija unovu a kvalitetno drugačiju i odlučujuću fazu Briselskog dijaloga ući sa starom odnosnodosadašnjom politikom.

1.1.2.2. Reagovanja opozicionih političkih stranaka

Većina opozicionih stranaka, bez obzira na orijentaciju, nema poverenja u unutrašnji dijalog itumači ga u ključu pripreme i dobijanja legitimiteta za priznanje Kosova.

Kandidat SRS za gradonačelnika Beograda Miljan Damjanović kaže da je njegova partijaspremna da pregovara sa Vučićem ako se odrekne EU, puta ka NATO i „shvati da su briselskisporazumi štetni po Srbiju i da treba da se ponište”.45

Predsednik DSS Miloš Jovanović unutrašnji dijalog o Kosovu nazvao je farsom, dodavši dabi stvaranje nezavisnog Kosova pokrenulo pitanje stvaranja velike Albanije i da bi se onda moglalako otvoriti pitanja Raške oblasti, juga centralne Srbije, Vojvodine.46 DSS je protiv potpisivanjapravno obavezujućeg sporazuma, protiv podele Kosova i prihvatanja da ono uđe u Ujedinjenenacije. 47 Predsednik Političkog saveta DSS Miloš Ković je rekao da se zalaže za zamrzavanjekonflikta i dodaje da je Apel za odbranu Kosova i Metohije za mesec dana potpisalo 12 episkopaSPC, 14 akademika, oko 300 profesora univerziteta i doktora nauka i oko 14 hiljada građana.48

U Sali skupštine opštine Stari Grad, Beograd, 2. februara 2018. godine, Politički savet ‒ Novi

DSS organizovao je javnu tribinu pod nazivom Pridruži se i ti: Apel za odbranu Kosova i Metohije.49

42 Dijalog o Kosovu: Pomoć opštinama sa srpskim stanovništvom, TV N1, 12. februar 2018, http://rs.n1info.com/a363969/Vesti/Vesti/Dijalog-o-Kosovu-Pomoc-opstinama-sa-srpskim-stanovnistvom.html.

43 Isto.44 https://jugpress.com/dijalog-o-kosovu-u-metohiji-danas-u-nisu/45 Damjanović: Samo članovi SRS nikad u aferama, Novi dan, TV N1, 15. januar 2018.46 Novi DSS čine urbane patriote, ne salonski desničari, B92, 27. januar 2018.

https://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2018&mm=01&dd=27&nav_category=11&nav_id=135185947 Jovanović (DSS): „SNS I deo opozicije bi po pitanju Kosova podržali EU”, Srbin.info, 3. februar 2018,

https://srbin. info/2018/02/03/jovanovic-dss-sns-i-deo-opozicije-bi-po-pitanju-kosova-podrzali-eu/48 Predsednik Političkog saveta DSS Miloš Ković u autorskom tekstu Ne pada sneg da pokrije breg, Politika, 7. februar 2018.49 U raspravi su učestvovali Milo Lompar, Miloš Ković, Miloš Jovanović, Danilo Bećković.


Miloš Ković je izjavio da Apel ima svesrpske dimenzije jer je Kosovo svesrpsko pitanje. Uzto, ponovio je da u Apelu stoji da su protiv potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma osveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda, kao i da su protiv podeleKosova i protiv davanja stolice Kosovu u UN.

Po njegovim rečima, poruka inicijatora Apela je: „Čemu žurba, zamrznite konflikt“, pougledu na čitav niz zamrznutih konflikata, jer se odnosi snaga u svetu menjaju, te se zbog togazaključuje ‒ čemu sad žurba ako se kosovsko pitanje rešava poslednjih šest stotina godina.

Milo Lompar je izjavio da je odnos različitih vlasti prema Kosovu i Metohiji imao je instrumentalnudimenziju. Vlast je do dve hiljadite godine koristila Kosovo za dobijanje izbora zloupotrebom izbornihspiskova, ali je odbila da tu teritoriju odvoji od državnopravnog sistema Srbije. Vlada posle 2012. godinepropagandnom matricom pitanje Kosova instrumentalizuje tako što to pitanje depolitizuje, pretvarapolitičko pitanje u nepolitičko, govoreći da će rešenje kosovskog problema poboljšati standard građana.Sadašnju Vladu po njegovim rečima najbolje objašnjava termin simulacrum, spajanje dve različite težnjeove vlasti koja bi da bude u isto vreme i patriotska i izdajnička.

Lompur ocenjuje i da postoje međunarodne okolnosti koje idu u korist odupiranju i otporu,kao i da je zabrinjavajuća okolnost da Španija odlučnije javno brani položaj Kosova i Metohije usastavu Srbije od same naše vlasti.

Danilo Bećković smatra da je pitanje Kosova postalo jezičko pitanje, traži se način i novadefinicija kojom će se izdati Kosovo a da to tako ne izgleda. Smatra da je sama reč priznanjeizgubila smisao i da to više niko od Srbije ne zahteva, a da potpisivanje sporazuma predstavljalegitimizaciju prethodnog nasilja.

Miloš Jovanović ocenjuje da će se posle beogradskih izbora otvoriti poslednja faza urešavanju kosovskog problema, onako kako bi Zapad želeo da reši taj problem.

Sa svoje strane, ocenjujući Apel, Čedomir Antić ističe dve slabosti ovog teksta. Prvo, ako ćemobraniti Kosovo i Metohiju, valja reći i kako ćemo sada, tokom naredne tri i daljih trideset godina, to upraksi činiti, što u tekstu nije rečeno. Vreme ne radi ni za Srbiju ni za srpski narod. Drugu slabostApela, po njemu, predstavlja viđenje sveta podeljenog na rodoljube i „DOS-ovske izdajnike“.50

Predsednik Dveri Boško Obradović smatra da ne postoji nikakav dijalog o Kosovu, već da jereč o „pokušaju predsednika Srbije da nas sve pripremi za završni čin izdaje Kosova”.51

Obradović je na tribini koju je u Nišu organizovao pokret Dveri,52 izjavio da će Dveri u 2018.raditi na „sprečavanju vlasti da potpiše nezavisnost Kosova“.53 Kosovo ne može da budenezavisno, istakao je Obradović, dok se, kako je rekao, „ne nađe Srbin koji će to da potpiše” idodaje da je upravo to „zadatak” predsednika Srbije Aleksandra Vučića.54

Za predsednika SDP Borisa Tadića to je „lakrdija koja služi da opravda ono što Vučić morada isporuči”.55

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ocenjuje da u Srbiji, trenutno, ne postoje društveniuslovi za normalno vođenje dijaloga.56

50 http://srbin.info/2018/01/17/cedomir-antic-milos-kovic-polemika-o-kosovu, Srbin.info, 17. januar 2018.51 Boško Obradović na tribini Dveri „Kosovo neotuđivi deo Srbije”, Unutrašnji dijalog najveća laž u novijoj istoriji Srbije,

Srbin.info, 25. januar 2018, https://srbin.info/2018/01/25/unutrasnji-dijalog-najveca-laz-u-novijoj-istoriji-srbije/52 Učesnici tribine su bili profesor Slobodan Samardžić, predsednik Istočne alternative Dragan Todorović,

potpredsednik Dveri u Nišu Predrag Mitrović, kao i lider Dveri Boško Obradović.53 Svetosavski intervju sa Boškom Obradovićem: Da se srpstvu vrati slava, Srbin.info, 27. januar 2018,

http://srbin. info/2018/01/27/svetosavski-intervju-sa-boskom-obradovicem-da-se-srpstvu-vrati-slava/54 www.juznevesti.com/Politika/Dveri-Onaj-ko-je-izdao-Kosovo-izdace-i-Nis.sr.html55 Srbija i obavezujući sporazum: Za tango je potrebno dvoje, N1, 1. februar 2018, http://rs.n1info.com/a361299/

Vesti/Vesti/Beograd-i-Pristina-pravno-obavezujuci-sporazum.html56 Jeremić: Nadamo se finansijskoj podršci građana, RTS, 27. januar 2018, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2728/

izbori-2018/3018030/jeremic-nadamo-se-finansijskoj-podrsci-gradjana.html


Predsednik Levice Srbije Borko Stefanović kaže da je unutrašnji dijalog „dimna zavesarežima da prikrije sužen manevarski prostor koji vodi jedino ka obavezujećem sveobuhvatnomsporazumu sa Prištinom.57

Političke grupe i stranke sa ekstremne desnice su i u ovom izveštajnom periodu nastavile saosporavanjem inicijative i same ideje dijaloga, naročito ako se on odvija uz posredovanje EU.58

Vođa SNP „Naši“ Ivan Ivanović je kritikovao vlast i izrazio uverenje da se Vučić sprema da priznatzv. nezavisnost Kosova. Po njegovom mišljenju, Briselskim sporazumom Kosovo je predato Albancima.

Predsednik pokreta „Obraz“ Mladen Obradović je zatražio poništavanje Briselskogsporazuma, odustajanje od svih izdajničkih poteza aktuelne vlasti, prekidanje koalicije saHaradinajem i vraćanje srpskih institucija na Kosovo.

Predsednik Srpske desnice Miša Vacić je rekao da očekuju poziv od Vučića za učešće u unutrašnjemdijalogu i dodao da je ta stranka usmerena na očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije.Takođe, izjavio je da se nada da će rešenje za Kosovo biti u okvirima važećeg Ustava. Zbog togaunutrašnji dijalog bi trebalo da bude usmeren samo na pitanje kako da Srbija vrati kontrolu nad Kosovom.Komentarišući Briselski sporazum on je rekao da je on na papiru izborio određene stvari za Srbe, ali daone nisu u praksi primenjene. „Ne trebamo se zavaravati, Kosovo može biti vraćeno samo na način nakoji nam je i oteto“, kaže Vacić. U tom cilju, a i zbog postojanja američke vojne baze u Srbiji, bazeBondstil, trebalo bi omogućiti otvaranje i ruske vojne baze u Srbiji, smatra Vacić.59

U međuvremenu, pojavio se još jedan apel za potpisivanje: Narodna rezolucija o zaštititeritorijalnog integriteta i zaštiti ustavnog poretka Srbije. Inicijatori ove rezolucije su nepoznati,a na njenom sajtu (narodnarezolucija.rs) se navodi da „narod“ stoji iza nje. Rezolucija jeobjavljena i na sajtu Srbin.info.60

1.1.2.3. Reagovanja građanskog društva

Stavovi Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)

Stavovi unutar SPC i stavovi o SPCU periodu na koji se odnosi ovaj izveštaj nije bilo zapaženijih javnih nastupa predstavnika

SPC. Izuzetak predstavlja izjava vladike raško-prizrenskog Teodosija izrečena prilikom posetepredsednika Srbije Kosovu. Ova izjava biće komentarisana u delu izveštaja koji se bavipolitičko-bezbednosnom situacijom na severu Kosova.

Stavovi unutar SANUAkademik SANU Vasilije Krestić se oglasio povodom podrške Apelu, i rekao: „Iznenadila me je

nepovoljna reakcija vlasti na Apel za odbranu Kosova i Metohije, čiji sam potpisnik. Ako je reč odijalogu, onda se samo po sebi podrazumeva da rasprava mora biti demokratska, da se ne može očekivatijednoumlje. Sigurno je da dijalog ne obavezuje srpsku vlast u daljim pregovorima o statusu KiM. Vlast biobavezivao samo referendum... I dalje stojim na stanovištu da ne smemo pod raznim pritiscima i ucenamada dignemo ruke od Kosova i Metohije. Ti delovi naše države su pod okupacijom.

57 Autorski tekst Borka Stefanovića Sve, sve samo ne u UN, Vreme, 18. januar 2018.58 O tome svedoči i emisija „Globalno“ na RTV BN, u kojoj su gostovali Miša Vacić, predsednik Srpske desnice,

Ivan Ivanović, predsednik Srpskog narodnog pokreta „Naši“, te Mladen Obradović, predsednik Obraza.59 Predsednik Srpske desnice Miša Vacić na drugom saboru stranke, Održan drugi sabor Srpske desnice: Vacić

najavio srpsko svitanje, Srbija danas, 28. januar 2018, https://www.srbijadanas.com/vesti/info/odrzan-drugi-sabor-srpske-desnice-vacic-najavio-srpsko-svitanje-2018-01-28

60 Pročitaj i potpiši narodna rezolucija o zaštiti Republike Srbije, Srbin.info, 7. februar 2018,https://srbin.info/2018/02/07/ hprocitaj-i-potpisi-narodna-rezolucija-o-zastiti-republike-srbije/


To je faktičko stanje i mi ga u ovom trenutku ne možemo menjati. Suludo bi bilo i pomišljati na bilokakvo vojno konfrontiranje. Imajući u vidu veoma brzi tehnološki razvoj u svetu, koji u odnosu naprethodne vremenske periode ubrzava i geopolitičke promene, mislim da moramo imati strpljenja, damoramo čekati povoljnije i nama naklonjenije međunarodne odnose. Okupaciju nije lako podnositi,ali još teže bi nam palo trajno odricanje od tih delova srpskih zemalja.“ 61

Bivši predsednik SANU Nikola Hajdin izjavio je: „Kosovo je propala stvar. Trebalo je ovajnarod navikavati na vreme da je Kosovo izgubljeno, kao što je govorio Dobrica Ćosić. … Našinteres je da iz Kosova izvučemo najbolje što možemo. A to je da sačuvamo te naše ljude koji suostali da žive na Kosovu i sakralne objekte, kao i da naša kulturna baština i baština SPC dobijemeđunarodnu zaštitu… Dakle, 100.000 Srba može da dobije onoliko prava koliko im pripada uodnosu na dva miliona Albanaca. Ne možemo nešto preterano da očekujemo.“ 62

Reakcije nevladinih organizacija

U Kulturnom centru REX, 26. januara 2018. godine, održana je rasprava na temu Dijalogmeđu dijalozima #1 povodom izlaska iz štampe novog izdanja knjige Petrita Imamija „Srbi iAlbanci kroz vekove“.63

U raspravi su učestvovali filolog Aleksandar Pavlović, istoričar Milivoj Bešlin, politikolog DragomirOlujić Oluja, filozof Branimir Stojanović i Veran Matić, u ime izdavača knjige Petrita Imamija.

Veran Matić, predstavnik izdavača „Samizdat B92“, ocenio je da ideja o „srpsko-srpskom“dijalogu povodom rešavanja pitanja Kosova daje novu dimenziju političkoj raspravi u Srbiji, a daova knjiga doprinosi dekriminalizaciji srpsko-albanskih odnosa. Po njegovom mišljenju, sve štose dogodilo jeste nepovratno, te se moraju zagovarati novi modeli ustanovljeni na interesimagrađana, pojedinaca na Kosovu. Po njegovom mišljenju, svi bi trebalo da se uključe uosmišljavanje načina i pronalaženje primenjivih rešenja problema Kosova.

Aleksandar Pavlović je ukazao da kada se jednom izgubi suverenitet, šanse da se on ponovodobije su male, i da kada se neka mlada nacija odluči da uspostavi državu, tu se malo šta možeuraditi da se to spreči.

Dragomir Olujić je ocenio da problem Albanaca na Kosovu i srpsko-albanskih odnosa nije niakademsko, ni teorijsko pitanje, kao ni pravno i međunarodno, već pre svega praktično pitanje, tei rešenju ovog problema treba pristupiti „konkretno”. Stoga, smatra Olujić, u unutrašnjemdijalogu trebalo bi da učestvuju svi zainteresovani ravnopravno.

Branimir Stojanović je izjavio da je razgovor o odnosima Srba i Albanaca „čista apstrakcija”i da ne postoji takav odnos, te da je važno da se ti odnosi dešavaju unutar konteksta raspadasocijalizma i Jugoslavije. Po njemu problem je spoljnopolitički i unutrašnji, a najbolje rešenje je„zajednička država Srba i Albanaca pod imenom Kosovo”.

Stavovi stručnjaka i stvaralaca javnog mnjenja

Dušan Proroković je i sam bio skeptičan oko unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, ali ukazuje da se tamoipak čulo nešto što liči na konsenzus: „Devedeset odsto učesnika je jasno i nedvosmisleno reklo da Srbijane bi trebalo da pristaje na nove ustupke. Takođe, tu se čulo da se kosovska kriza mora rešavati ukontekstu raspada Jugoslavije, a ne nekim separatnim srpsko-albanskim pregovorima. Tako da se

61 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:711052-Василије-Крестић-Као-да-неко-намерно-руши-углед-САНУ, Večernje novosti, 11. februar 2018.

62 http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/hajdin-trebalo-je-ovaj-narod-na-vreme-navikavati-da-je-kosovo-izgubljeno, Nedeljnik, 25. januar 2018.

63 Fondacija za otvoreno društvo podržala je ovo izdanje otkupom više primeraka knjige „Srbi i Albanci kroz vekove“.


ipak uobličio stav pravnika, filozofa, politikologa, i donekle ekonomista, bar onih koji su učestvovali. Nemožemo reći da naša Vlada nije dobila neki stav i poruku u kom pravcu da se kreće.“64

Po mišljenju Vukašina Obradovića, „pred Vučićem, sasvim sigurno, nije lak period i zbogtoga što unutrašnji dijalog daje očekivane rezultate kroz ili patriotske panegirike ili sulude,uglavnom desničarske, ideje, koje mu nimalo neće pomoći u raspetljavaju kosovskog čvora.SANU ćuti, a SPC i kad progovori uglavnom se svodi na platformu koju zagovara ‘Ristosotona’. Ni u onoj, nazovimo je, neutralnoj javnosti nema naznaka da bi predsednik Srbijemogao da računa na ozbiljniju podršku rešenjima koje EU očekuje od njega. Opozicija, čak iproevropski orijentisana, što bi rekao Boris Tadić, uporno ‘glumi oposuma’, puštajući Vučića dase peče na tihoj kosovskoj vatri.“ 65

1.1.2.4. Reakcije Srba sa Kosova i javnosti Kosova

Reakcije javnosti, političkih stranaka, nevladinih organizacija i medija na srpskom jeziku,odnosno većine pripadnika srpske zajednice na Kosovu, kao i građana na severu Kosova su bilepre svega povezane sa ubistvom Olivera Ivanović, kao i brigom za stanje koje može nastati posleovog ubistva. Ovi stavovi će biti prikazani u odgovarajućem delu ovog izveštaja.

1.1.2.5. Reakcije lokalnih medija sa juga Srbije

Iako se događaji zahuktavaju, lokalni mediji na jugu Srbije se uglavnom i dalje ne baveunutrašnjim dijalogom i dešavanjima oko Kosova. Kosovom i jugom Srbije se bavi detaljnoRegionalna informativna agencija JUGpress koja objavljuje ekskluzivne izjave i intervjue vezanei za ubistvo Ivanovića, a koji su izazvali pažnju i u centralnim medijima. Pored njih, portal„Bujanovačke“ se bavi dijalogom o Kosovu, i to izveštavajući sa okruglog stola održanog u Nišuu organizaciji Radne grupe. Takođe, niški mediji su pokazali interesovanje za Kosovo tek posleubistva Olivera Ivanovića, a zatim i povodom okruglog stola i boravka američkog ambasadora uNišu. Tako se televizija Belami u pet priloga bavila ovim pitanjima.66

Pažnja se pre svega usmerava na bezbednosne probleme na severu Kosova. Takođe, prisutno je ipitanje ekonomske saradnje sa Kosovom. Na ovo utiče to što značajan broj aktivnih preduzeća izVranja ima svoje tržište i poslovne partnere na Kosovu. Stoga su izneti brojni stavovi da bi trebalopodsticati dalji rast i razvoj ovog poslovanja i to na nacionalnom i lokalnom nivou.67

Na poseban interes je naišla i vest da su predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi injegovi najbliži saradnici razgovarali o mogućnostima saradnje u raznim oblastima sapredstavnicima turske vladajuće Stranke pravde i razvoja (AK Parti) predsednika Redžepa TajipaErdogana. Prema saopštenju objavljenom na zvaničnoj Fejsbuk stranici Opštine Bujanovac,gostujuću delegaciju predvodio je Iskender Karakaja, potpredsednik omladine Stranke pravde irazvoja. Delegacija Erdoganove stranke nalazila se u višednevnoj poseti jugu Srbije gde je sapredstavnicima lokalnih uprava, ali i civilnim sektorom, razgovarala o mogućnostima saradnje.Mediji su krajem prošle godine najavili da turska AK Partija planira otvaranje svojihpredstavništava u Rusiji, SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, BiH i Makedoniji.68

64 http://www.dw.com/sr/referendum-o-kosovu-novi-vu%C4%8Di%C4%87ev-trik/a-42298480, Dojče vele, 25. 1. 2018.65 Vukašin Obradović, Do Himalaja na ledima naroda, NIN, 15. februar 2018; Vukašin Obradović, Kojekude

Vučiću, Peščanik.net, 30. januar 2018, http://pescanik.net/kojekude-vucicu.66 http://www.belami.rs/pucano-na-olivera-ivanovica/;www.belami.rs/vucic-zahtev-da-organi-srbije-ucestvuju-u-

istrazi-ubistva-ivanovica/; /www.belami.rs/vucic-polozio-venac-na-mesto-ubistva-ivanovica/67 https://bujanovacke.co.rs/2018/02/13/slobodan-milenkovic-treba-podsticati-biznis-sa-kim/68 https://bujanovacke.co.rs/2018/02/11/erdoganovi-saradnici-na-jugu-srbije/


1.1.2.6. Reakcije u Vojvodini

Zastupljenost napisa o unutrašnjem dijalogu je najveća u takozvanim državnim medijima nasrpskom jeziku, odnosno u medijima na koje najveći uticaj imaju vladajuće strukture (ukupno67,5%). Praktično, polovina analiziranih tekstova objavljena je u Dnevniku (30%) ili na RTV-una srpskom jeziku (20%), više od desetine (11%) na Novosadskoj TV, a više od dvadesetine(6,5%) u Mađarsou. Pomenuti mediji uglavnom prenose tekstove Tanjuga i javnih medijskihservisa. Kada prenose izjave predstavnika vladajuće stranke, tekstovi na srpskom jeziku nalikuju(skraćenim) transkriptima njihovih izjava, ponekad i čitavih govora. Video-prilog po pravilu jedostupan ako je u njemu izjava predsednika Republike ili visokih zvaničnika iz redova vladajućestranke ili njenih koalicionih partnera.

U javnosti i medijima Vojvodine u ovom periodu najzastupljenije su bile vesti o ubistvu OliveraIvanovića i sledeće teme povezane sa unutrašnjim dijalogom i pitanjem Kosova. O ovim temamabiće reči u odgovarajućim delovima ovog izveštaja. Moglo bi se reći da je sam 16. januar 2018.godine, ilustrativan za medijsku scenu Vojvodine. Naime, tada je najvažnija vest, kao i svuda uSrbiji, bila ubistvo Olivera Ivanovića, potom slede prilozi o paljenju imovine Snežane Dubljević uselu Suvi Lukavac na Kosovu, koje direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić u svojojosudi naziva „sramotnim i kukavičkim napadima na imovinu Srba na Kosovu” i „terorom protivsrpskog stanovništva”.69 Zatim je bilo podsećanja na martovsko nasilje na Kosovu iz 2004. godine,koje se pripisuje jednoj kriminalnoj grupi,70 a govorilo se i o nastavku tehničkog dijaloga izmeđuBeograda i Prištine u Briselu, u okviru kog je prvi sastanak trebalo da bude održan od 16. do 18.januara 2018. godine.71 Sa medijskog aspekta na marginama ovih događaja, nacionalni, ali i pojedinilokalni mediji, obaveštavaju o aktivnostima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića.72

Nakon ubistva Olivera Ivanovića, 18. januara 2018. godine, u Vojvodini se dešavaju i prviincidenti na nacionalnoj osnovi, odnosno u Crvenki se pojavljuju grafiti upereni protivAlbanaca.73 Još jedan incident, naizgled nepovezan sa događanjima na Kosovu, jeste rušenjespomenika u Vrbasu „koji je postavljen kod masovne grobnice gde počivaju mađarske i nemačkežrtve”74 postradale 1944‒1945. godine. Takođe, Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV)oglasila se povodom (navodnih) pretnji i zastrašivanja njenog predsednika Nenada Čanka odstrane „Putinovih propagandista”.75 Kako se još navodi u saopštenju LSV, „nakon gostovanja nateleviziji Pink, na kojoj je ukazao da ubistvo Olivera Ivanovića i destabilizacija regiona odgovarainteresima vladajućeg režima u Ruskoj Federaciji, ruska medijska kuća Sputnjik objavila jekomentar ilustrovan fotografijom na kojoj je pored njega i član njegove porodice”.76

69 https://www.dnevnik.rs/politika/duric-zaustaviti-teror-protiv-srpskog-stanovnistva-14-01-2018, http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/djuric-zaustaviti-teror-protiv-srpskog-stanovnistva_885404.html

70 https://www.dnevnik.rs/hronika/svedok-kriminalna-grupa-organizovala-martovsko-nasile-2004-godine-na-kim-15-01-2018

71 https://www.dnevnik.rs/index.php/politika/mediji-pristinu-u-briselu-predstavla-sef-tima-avnije-arifi-15-01-2018,http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/eu-ocekuje-konstruktivan-pristup-beograda-i-pristine_885678.html, http://www.rtv.rs/hu/politika/t%C3%B6bb-mint-egy-%C3%A9v-ut%C3%A1n-folytat%C3%B3dnak-a-br%C3%BCsszeli-technikai-t%C3%A1rgyal%C3%A1sok_885710.html, http://www.rtv.rs/hu/r%C3%A9gio/%C3%BAj-vezet%C5%91je-van-a-pristinai-deleg%C3%A1ci%C3%B3nak-a-koszov%C3%B3-t%C3%A1rgyal%C3%A1sokon_885623.html

72 Isti izvor.73 https://www.dnevnik.rs/politika/pokrajinska-vlada-osudila-grafite-mrzne-19-01-2018, http://www.021.rs/story/

Info/Vojvodina/180409/FOTO-Osuda-ispisivanja-antialbanskih-grafita-u-Crvenki.html74 https://www.vajma.info/cikk/szerbkiadas/6075/Vandali-su-srusili-krst-kod-masovne-grobnice-madjarskih-i-

nemackih-zrtava-u-Vrbasu.html75 https://www.dnevnik.rs/politika/lsv-sputnik-pokusava-da-zaplasi-canka-pretnama-porodici-19-01-201876 https://www.kanal9tv.com/srs-za-srpsko-ruski-humanitarni-centar-u-vojvodini/


Ovi incidenti ukazuju na značajan potencijal etnonacionalističkog naboja.Akteri iz Vojvodine su u analiziranim tekstovima tek sporadično zastupljeni, i to najčešće u

kontekstu priprema za obeležavanje stogodišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. Međutim,pojedini tekstovi ukazuju na to da su predstavnici vladajuće stranke i njenih koalicionih partnerau ovom periodu na događajima održanim na teritoriji Vojvodine, ponekad i nejasnim povodom,manje ili više otvoreno, govorili o položaju srpskog naroda na ovim prostorima, ukazujućiujedno i na to da nisu iz vida izgubili ni ovaj deo Srbije.77

Analiza medija u Vojvodini ukazuje na to da u unutrašnji dijalog nisu uključenireprezentativni predstavnici svih relevantnih interesnih grupa srpskog društva. Uočljivo jeodsustvo pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica. Uz to, romska zajednica i nemamogućnost da se iz sopstvenih medija informiše o unutrašnjem dijalogu.

Sudeći po broju i sadržaju napisa u vezi sa unutrašnjim dijalogom, manjinske nacionalnezajednice u Vojvodini jedva da su informisane o unutrašnjem dijalogu. Mađarska zajednica jedonekle u boljem položaju u odnosu na druge budući da ima više (nezavisnih) medija na svomjeziku, ali je i ova konstatacija upitna imajući u vidu to da mađarski živalj ima naviku da pratimedije iz Mađarske.

Stanovišta u vezi sa unutrašnjim dijalogom koja se razlikuju od onog koji zastupaju vladajućestrukture, jedva da su dostupna, a i to je samo u nezavisnim (onlajn) medijima, što iz dijalogaisključuje osobe koje nemaju naviku i/ili nisu u mogućnosti da koriste medijske sadržajeobjavljene na internetu. Štaviše, na događaje koje nadležni republički organi organizuju u okviruunutrašnjeg dijaloga pozivaju se osobe koje su izuzetno utemeljene u svojim nacionalističkim iekstremističkim stavovima, pa čak i prokazane zbog toga u delu javnosti. Takve okolnostidoprinose utvrđivanju postojećih negativnih stereotipa i predrasuda jednih prema drugima,povećavajući ujedno i stepen etnocentričnosti i (samo)izolovanosti kako srpske i albanske strane,tako i drugih manjinskih zajednica u Srbiji koje u odnosu Beograda i Prištine vide i neke svojenerazjašnjene (unutrašnje) probleme.

Način na koji je unutrašnji dijalog organizovan i kako se o njemu izveštava u vojvođanskim(i manjinskim) medijima ne obezbeđuje dovoljnu informisanost građana Vojvodine.

Uz mit o Kosovu kao kolevci srpstva, povodom obeležavanja Dana državnosti, u javnidiskurs se uvodi i mit o Šumadiji koja polako ostaje pusta usled laganog izumiranja srpskognaroda, a koje će dovesti do toga da će vekovna ognjišta opusteti. Ujedno se radi na jačanjusvesti javnosti o tome da je Vojvodina, kao druga pokrajina, prvenstveno integralni deo Srbije.Javnosti se u cilju očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije putem medija šalje poruka da se činisve, mobilišu se svi raspoloživi resursi, kako bi se obezbedio opstanak srpske zajednice naKosovu, ali i Srbije kao države srpskog naroda. Primetno je i selektivno prikazivanje realnogpoložaja i neposrednog socio -političkog okruženja srpske zajednice na Kosovu, ali i drugihlokalnih zajednica u Srbiji, o kom iz medija progovaraju uglavnom srpski političari, i to na načinkoji promoviše antagonizam kako u odnosu na albansku stranu u dijalogu tako i prema svimakterima koji se doimaju kao „antisrpski”.

Trajno rešenje održivo u budućnosti, sudeći prema analiziranim tekstovima, još uvek nije navidiku.

77 Oni progovaraju najčešće iz pozicije žrtve. Tako npr. u antrfileu teksta naslovljenog Vulin: Nisam ubeđen uiskrenost Hrvatske, objavljenom u Dnevniku 3. februara 2018. stoji sledeće: „BAČKA TOPOLA: Ministarodbrane Aleksandar Vulin izjavio je danas da nije ubeđen u iskrenost Hrvatske, čija je predsednica predsednikuSrbije Aleksandru Vučiću uputila poziv za posetu.” Povod Vulinovog boravka u B. Topoli, odnosno konkretandogađaj na kom je bio i tom prilikom dao ovu izjavu, u tekstu nije spomenut.https://www.dnevnik.rs/politika/vulin-nisam-ubeden-u-iskrenost-hrvatske-03-02-2018


1.1.2.7. Reakcije regionalnih medija

U ovom izveštajnom periodu unutrašnji dijalog o Kosovu zauzeo je važan deo agendevladajuće većine u Srbiji, što je obeležilo održavanje više događaja tim povodom, koje suregionalni mediji uglavnom ispratili uz opširne komentare i blogove u vezi s dijalogom iodnosom Beograda prema Kosovu uopšte, ali i prema kosovskim Srbima. Unutrašnji dijalog jepominjan i u drugom kontekstu, i to manje u vezi s Kosovom, a više u svrhu dnevne politike.

Svi regionalni mediji koji deluju na prostoru Srbije (RSE, Al Jazeera, DW, Glas Amerike) su kaoudarnu (breaking) imali vest o ubistvu Ivanovića, kako u svojim internet izdanjima78,79 tako i uradijskom i TV programu.80 Al Jazeera je emitovala vanredne vesti uz više gostovanja u studiju ipripremila emisiju „Kontrasti”,81 u kojoj su gosti Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose idopisnik kosovskih medija iz Beograda Idro Seferi govorili o posledicama ubistva Ivanovića i kakoće se taj događaj odraziti na odnose Beograda i Prištine. Radio Slobodna Evropa je aktivirao svojeekipe iz Beograda, Severne Mitrovice i Prištine i detaljno pratio razvoj situacije u prva 24 časa.

Poslednjih dana januara 2018. godine pažnju regionalnih medija zaokupila je najava predsednikaSrbije Aleksandra Vučića da će se građani Srbije o Kosovu izjasniti na referendumu, nakonokončanja unutrašnjeg dijaloga ili briselskog dijaloga. No, Vučić, nije precizno određen u ovoj izjavi,već je rekao da će „narod na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome”. Opširne analize25. januara donose novinari Al Jazeere Balkans82 Milorad Vesić i srpskog servisa DW-a83 IvicaPetrović, koji uz sagovornike pokušavaju da objasne šta znači ova najava i podsećaju na neka ranijaiskustva. Podvlači se da još uvek nije poznato koje bi se pitanje iznelo pred građane Srbije.Istovremeno, obojica izražavaju skepsu da Vučić ima iskrenu nameru da omogući građanima da uzjasno postavljeno pitanje samostalno donesu odluku. Iz njihovih tekstova se vidi da zastupaju tezu dabi pažljivo formulisano pitanje od strane vlasti moglo da posluži kao „aklamacija Vučićeve politike”.Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam navodi u izjavi za Al Jazeeru da bi referendum mogaobiti sredstvo za manipulaciju, jer vlast može da stvori atmosferu u društvu koja odgovara ciljanosmišljenom pitanju. U članku DW-a, koji je naslovljen pitanjem Referendum o Kosovu ‒ još jedanVučićev trik?, konstatuje se kako Vučićeva najava nije (barem ne odmah) izazvala više političkihreakcija, a da je u početku među retkima bio ministar Rasim Ljajić, koji zaključuje kako se odunutrašnjeg dijaloga ne može očekivati kompromisno rešenje, te je referendum „možda najboljerešenje”. Autor teksta DW-a Ivica Petrović zaključuje kako „takozvani unutrašnji dijalog o Kosovujoš uvek traje, ali su slabi izgledi da iznedri neko genijalno ili makar kompromisno rešenje unutarSrbije”, i istovremeno postavlja pitanje da li je taj dijalog bio samo gubljenje vremena. Inače,Petrovićevi sagovornici bili su umereno do potpuno kritični u vezi sa unutrašnjim dijalogom, pa takoistoričar Čedomir Antić tvrdi da je unutrašnji dijalog samo simulacija pravog dijaloga kako bi sejavno mnjenje u Srbiji prilagodilo onome što će Vučić na kraju saopštiti. Četiri dana kasnije u rubrici„Mišljenja” na portalu Al Jazeere Balkans Božidar Andrejić opširno analizira najavljeni referendum iprimećuje da se o njemu polemiše u trenutku „kada je unutrašnji dijalog zvanično nešto zamro, abriselski prekinut”.84 Isti medij prenosi izjavu, ili bolje reći naknadno pojašnjenje, Rasima Ljajića,koji sada izjavljuje da će se građani izjašnjavati o predlogu političara, uz uveravanja da nameštanjereferenduma neće biti moguće zbog polarizacije koju pitanje Kosova donosi u

78 https://www.slobodnaevropa.org/a/28978080.html79 http://www.dw.com/sr/ubijen-oliver-ivanovi%C4%87/a-4216084380 http://balkans.aljazeera.net/video/ubijen-oliver-ivanovic81 http://balkans.aljazeera.net/video/kontrasti-ubistvo-olivera-ivanovica82 http://balkans.aljazeera.net/vijesti/vucicev-referendum-s-jos-nepoznatim-pitanjem83 http://www.dw.com/sr/referendum-o-kosovu-novi-vu%C4%8Di%C4%87ev-trik/a-4229848084 http://balkans.aljazeera.net/vijesti/srbija-u-zamci-dijaloga-ili-referenduma-o-kosovu


srpskom društvu.85 Aleksandar Vučić je tu temu ponovio i prilikom zajedničkog obraćanjajavnosti86 sa komesarom EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom uBeogradu 7. februara 2018, što su propratili i regionalni mediji koji emituju program u Srbiji.Radio Slobodna Evropa je izdvojila i Vučićevu opasku da je „vreme da Srbija plati neke greškeiz prošlosti”.87 To ide u prilog onih koji tvrde da se javno mnjenje priprema za prilično„neprijatno” i potpuno neočekivano iznenađenje. Možda bi se tako mogli objasniti i priličnosamouvereni nastupi Hašima Tačija u kojima ističe da bi se vrlo uskoro mogao očekivati prijemKosova u UN.88 Ovo je samo jedna u seriji sličnih izjava i najava ovakvog raspleta događaja iuklapa se u nacrt EU strategije za zapadni Balkan koja je „procurela” pre zvanične objave, iakoje iz finalne verzije izuzet rok (2019. godina) neophodne normalizacije odnosa Kosova i Srbije,kako bi obe strane mogle da idu ka članstvu u Evropskoj uniji. Ukoliko se sve ove informacijeskupe na jedno mesto, nije teško zaključiti da bi članstvo u UN-u moglo da za mnoge građaneSrbije bude to „neprijatno” iznenađenje o kojem bi trebalo da glasaju.

Potpuna konfuzija je zavladala kada su se i drugi predstavnici vladajuće koalicije uključili utemu o referendumu. Tako ostaje nejasno kada bi moglo da se ide pred građane – da li nakonnekakvog dogovora Beograda i Prištine ili nakon predloga koji bi se izrodio iz unutrašnjegdijaloga. Ministar Rasim Ljajić pesimistično govori da će se odlučivati nakon unutrašnjegdijaloga, a šef poslanika Vučićevog SNS- a Aleksandar Martinović, pored unutrašnjeg dijaloga,pominje i ishod dijaloga sa Prištinom kao preduslov za formulaciju referendumskog pitanja.89 Tobi moglo da znači da vlasti Srbije ili još uvek ne znaju šta bi da urade nakon unutrašnjeg dijalogaili im je, kako deluje poslednjih meseci, politika „neodlučnosti” cilj. To bi svakako mogao dabude deo taktike Beograda i za unutrašnju i za spoljnu upotrebu ne bi li se građani pripremili zapitanje koje će biti postavljeno.

Nakon zamešateljstva koje su izazvale izjava Zigmara Gabrijela90 i prevod izjave u Tanjugovojvesti,91 ostala je informacija koja bi se mogla protumačiti ovako – Nemačka ne traži da Vlada Srbijena svečanoj sednici eksplicitno prizna nezavisnost Kosova, ali očekuje bezuslovno prihvatanjerealnosti, a to je da Kosovo nikada neće biti deo Srbije, tj. da je nezavisno. Iako se politička scena uSrbiji prilično „zapalila”, uz jaku reakciju ministra inostranih poslova Ivice Dačića, ispostavilo se daGabrijel ipak nije amater i da zna šta i kako želi da poruči. Ovoga puta to bi, makar za milimetar,moglo da znači da je pitanje priznanja Kosova nešto bliže nego što se u Beogradu misli.

Kada je konkretno reč o institucionalizovom dijalogu, okrugli sto pod nazivom „Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema“ je izazvao pažnjuregionalnih medija. Najviše pažnje tome je pridao Radio Slobodna Evropa, koji je imao opširanizveštaj sa samog događaja.92

Dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu Vladimir Cvetković podsetio je daSrbija nikada neće u potpunosti samostalno moći da vodi svoju politiku prema Kosovu i da je,kao i sve ostale države u regionu, osuđena da vodi balansiranu politiku, a uz to je dodao:

„Održanje Kosova u bilo kom statusu, samo da nije međunarodno priznata država,pretpostavlja održanje nekih nadležnosti Srbije na tom području, i to je ta politika malih korakakoja zahteva strpljenje, umešnost i istrajnost, što nama uvek nedostaje.”

85 http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ljajic-referendum-o-kosovu-nije-bijeg-od-odgovornosti86 https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-i-han-izjave/29025863.html87 https://www.slobodnaevropa.org/a/29025389.html88 https://www.glasamerike.net/a/taci-podela-nemoguca-nadam-se-dogovoru-2018/4243528.html89 http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=38808190 http://www.dw.com/sr/%C5%A1ta-je-gabrijel-zapravo-rekao/a-4261232991 http://www.tanjug.rs/mobile/full-view.aspx?izb=38904392 https://www.slobodnaevropa.org/a/29023321.html


Ali, samo par dana pre ovog događaja, sektor bezbednosti je doveden u vezu sa unutrašnjimdijalogom, ali u potpuno drugom i, za neke, neočekivanom svetlu. Desilo se to na javnoj raspravikoju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), koji beleži sve jačiuticaj poslednjih godina. Izvršni direktor ovog centra Predrag Petrović je govoreći o problemunetransparentne promene zakona iz domena policije, Bije (BIA), odbrane, vojske i sl., izjaviokako se te naizgled male, ali veoma štetne izmene dešavaju „u senci unutrašnjeg dijaloga oKosovu i rasprave o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa”.93 Ono što je gospodin Petrović izBCBP-a zapravo izrekao, naravno, prevazilazi i sektor kojim se on bavi, kao i pitanje Kosova.On podvlači da vladajućoj garnituri unutrašnji dijalog o Kosovu može da posluži kao vrloefikasan mehanizam za odvlačenje pažnje javnosti od nekih suštinskih problema ili promena kojemogu uticati na svakodnevni život građana.

Unutrašnji dijalog o Kosovu bio je i jedna od tema feature priloga Al Jazeere Balkans izBeograda i Prištine. U trominutnom prilogu koji je emitovan povodom obeležavanja desetegodišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, pravi se presek odnosa Kosova i Srbije odpotpisivanja Briselskog sporazuma do danas, ali iz vizure Beograda. Izveštaj preispituje kakav jeodnos srpskih vlasti prema Kosovu uz emitovanje nedavne Vučićeve poruke da se Srbija uslučaju Kosova sprema za najteže odluke. Prilog je emitovan dva dana pre godišnjice, u okvirušireg pokrivanja događaja u Prištini i u drugim mestima na Kosovu.

* * *

U ovom izveštajnom periodu unutrašnji dijalog dobija sve više medijskog prostora i deluje daje sve jasnija prva zamisao, kao i namera srpskih vlasti, što nije bio slučaj kada je unutrašnjidijalog najavljen i započet. Unutrašnji dijalog bi mogao da dobije još više prostora u agendivlasti, jer se u nedavno objavljenoj EU strategiji za Zapadni Balkan Srbiji daje jasna perspektivapunopravnog članstva.

93 https://www.glasamerike.net/a/predlozene-izmene-zakona-o-sektoru-bezbednsoti-stetne-opasne-i-korak-unazad/4236004.html

2. POLITIČKO-BEZBEDNOSNI OKVIR UNUTRAŠNJEG DIJALOGA

2.1. Ubistvo Olivera Ivanovića i političko-bezbednosne okolnosti na severu Kosova

Oliver Ivanović ubijen je 16. januara 2018. godine u strogom centru Kosovske Mitrovice. Bio jenajpoznatiji lider Srba sa Kosova i odigrao je ključnu ulogu 1999. i u prvoj polovini dvehiljaditegodine u onome što srpska javnost vidi kao odbranu grada od pokušaja nasilnog ulaska ekstremnihAlbanaca sa juga. Važio je za hrabrog, umerenog i pragmatičnog političara. Zagovarao je dijalog isaradnju, ali je proveo u kosovskom pritvoru tri i po godine i bio osuđen za ratni zločin. Potom jepušten da se brani sa slobode u ponovljenom sudskom postupku. U međunarodnoj i u domaćojjavnosti prisutan je bio utisak da se radilo o nepravednom postupku, koji su pratile spekulacije opolitičkim motivima za Ivanovićevo hapšenje.94 Duže od pola godine pred ubistvo ovaj političar bioje medijski i politički izolovan i stigmatizovan od strane vladajuće Srpske liste, odnosno SNS imedija na čiju uređivačku politiku utiču ove političke snage.

„Oliver Ivanović je paradigma Kosova: kosovsko metohijskih Srba i njihovog fizičkog imoralnog postradanja, dijaloga i unutrašnjeg dijaloga, normalizacije, Kosova koje sebe vidinezavisnom državom i koja se upravo priprema da jubilarno proslavi desetogodišnjicu takvenezavisnosti, svega u vezi sa Kosovom i Metohijom. Oliver Ivanović je paradigma Srbije.“95

Ubistvo Olivera Ivanovića na Kosovu, u Srbiji, regionu i u međunarodnoj javnosti pokrenuloje lavinu reakcija i osuda: predsednik Srbije je ubistvo Olivera Ivanovića okarakterisao kao„teroristički čin”96 i kao događaj koji je ozbiljno poljuljao tok unutrašnjeg dijaloga; vlasti uPrištini osudile su ubistvo Olivera Ivanovića, a Vlada Kosova je ocenila da je to „izazov zavladavinu prava i sve pokušaje uspostavljanja reda na celoj teritoriji Kosova” i pozvala „svegrađane da sarađuju sa organima reda u rasvetljavanju ubistva Ivanovića, a od snaga bezbednostizahteva da otkriju i privedu počinioce zločina”.97

Oglasili su se i brojni lokalni i regionalni političari, diplomate, stvaraoci javnog mnjenja.Federika Mogerini je povodom ubistva Olivera Ivanovića razgovarala sa predsednicima Srbije i

Kosova Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem i poručila da je važno da situacija ostanemirna, i ponudila je pomoć EU u cilju privođenja pravdi počinilaca ovog zločina.98

94 Ivanovićevi advokati izneli su ocenu da bi sudski proces pod vođstvom EULEX-a doživeo i konačni debakl,http:// kossev.info/strana/arhiva/ivanovic___mesec_/14775

95 Tatjana Lazarević, Dijalog i normalizacija u četiri slike, Vreme, Beograd, 2018,http://www.vreme.com/cms/view. php?id=1573398

96 https://www.dnevnik.rs/politika/hitna-sednica-saveta-za-nacionalnu-bezbednost-u-12-16-01-201897 https://www.happytv.tv/vesti/politika/78929/nastavljaju-se-pregovori-beograda-i-pristine-glavne-teme-

zajednica-srpskih-opstina-sloboda-kretanja-i-pravosude98 https://www.happytv.tv/vesti/politika/HYPERLINK “https://www.happytv.tv/vesti/politika/78967/federika-

mogerini-prenela-stav-eu-vazno-da-situacija-ostane-mirna”78967HYPERLINK25


Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je osudilo zločin i pozvalo na otkrivanje i kažnjavanjepočinilaca. Takođe, u intervjuu datom televiziji Rusija 24 (Россия 24) ruski ambasador u EUVladimir Čižov je ocenio da su „sada izgledi za taj dijalog, koji nikada nije bio naročito uspešan,postali još sumorniji“. „Mislim da bi kontakti, koji su i do sada bili prilično malobrojni, mogli dase još više smanje“, zaključio je Čižov, prenosi Tass.99

Komentarišući istragu o ubistvu Olivera Ivanovića, portparolka ministarstva spoljnih poslovaRusije Marija Zaharova je izjavila da „izgleda da Priština i njeni pokrovitelji imaju šta da kriju”,uzimajući u obzir da rezultati istrage o ubistvu Ivanovića nisu vidljivi. Ona je ukazala i da se„zahtevi Beograda za sprovođenje zajedničkog rada ignorišu... [i da] iznenađuje ovako uzdržanstav Misije EU u oblasti vladavine prava… Rukovodstvo Misije se zapravo samo povuklo izistrage i stiče se utisak da ga je jednostavno u celini predalo u ruke kosovske policije“.100

Nevladin sektor i javne ličnosti su većinski ubistvo Olivera Ivanovića ocenile kao političkoubistvo.

„Ubistvo Olivera Ivanovića“, po oceni Vesne Pešić, „odslikava ovaj stari politički ambijentspoljašnjih i unutrašnjih sukoba, koji se u Srbiju vratio na velika vrata krajem osamdesetihgodina prošlog veka ratnom politikom Slobodana Miloševića i raspadom Jugoslavije.“

„Glavni element koji je zaista nov je teror Vučićeve vlasti i za njega karakteristična politikaneprijateljstva prema bilo kakvoj kritici. ... Ta politika netrpeljivosti je destabilizovala Srbiju iznutra,jer se vlast ne libi da koristi kriminalne strukture za zastrašivanje i ućutkivanje građana. ... Zato semora glasno reći da Vučićeva vlast ne može da izbegne odgovornost za ubistvo Olivera Ivanovića.Odgovorna je zbog njegove satanizacije, zastrašivanja i neprijateljske kampanje koja je protiv njegavođena iz Beograda i od kriminalnih struktura u Kosovskoj Mitrovici. Time ne želim da kažem da jevlast organizovala njegovo ubistvo i da se tu nalazi krivac, ali ona jeste odgovorna, jer je odIvanovića napravila slobodnu metu, pa kome ustreba – tu je!“101

Škeljzen Malići, je reakciju Beograda nakon ovog ubistva prokomentarisao na sledeći način:„Očigledno je da Srbija svim sredstvima želi ‘preusmeriti’ dijalog, ili isprovocirati ‘krizu’ da bise tražila drugačija, za Srbiju povoljnija verzija rešenja srpskog pitanja na Kosovu, kako bi severovatno ponudila opcija podele. Naravno, ne može se prejudicirati ko je ubio Ivanovića, moglaje to učiniti kako je sam najavljivao i ‘mafija’, ali je neprihvatljiva ova trenutna politizacijaumesto izražavanja spremnost za saradnju Beograda, (koji politički kontroliše sever) da sakosovskom policijom rasvetli zločin“, ocenjuje Malići.102

Ubistvo Olivera Ivanovića je u prvi plan u srpskoj, regionalnoj i svetskoj javnosti dovelopitanje političko-bezbednosnih okolnosti u kojima žive kosovski Srbi, posebno na Severu.Progovorili su sami Srbi o nečemu o čemu nisu smeli da govore. Radi se o dubokojdestabilizaciji srpske zajednice koja je posledica fizičkog i institucionalnog pritiska. Ovasimbioza pritisaka je poprimila oblik kriminalno-mafijaško-političko-para militarne strukturekoja upravlja sredinama nastanjenim Srbima sa uporištem na severu Kosova. Pokazalo se da Srbižive u „ne normalizaciji”. Da paradoks bude veći, ova „ne normalizacija” života jača odpokretanja procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije, dijaloga, unutrašnjeg dijaloga,integracije Srba u institucije Kosova i primene briselskih dogovora. Pokazalo se da je Kosovo, apre svega sever Kosova daleko od institucionalnog reda i vladavine prava.

Ostaće upamćena rečenica Olivera Ivanovića izgovorena par meseci pre smrti da postoji„neverovatan osećaj ugroženosti, straha kod naroda“ i da se „Srbi boje ekstremnih Srba, ne

99 https://www.blic.rs/vesti/politika/cizov-ubistvo-ivanovica-udarac-za-srbiju-i-za-dijalog-beograd-pristina/g717vkk, Blic, Tanjug, 22. januar 2018.

100 https://www.happytv.tv/vesti/politika/80072/zaharova-o-ubistvu-ivanovica-pristina-nesto-krije”80072101 https://pescanik.net/sta-je-pokazalo-ubistvo-olivera-ivanovica/102 https://www.danas.rs/politika/malici-srbija-zeli-da-isprovocira-krizu, Danas, 17. januar 2018.


Albanaca“, kao i nekoliko intervjua 103 u kojima je govorio o onome što je na Severu zatekao poizlasku iz zatvora, odnosno kako je prošao posle brutalne izborne kampanje za kosovske lokalneizbore. Ali pamtiće se i talas izveštaja srpskih,104 regionalnih,105 kosovskih i međunarodnih106

medija sa istim svedočenjima Olivera Ivanovića o suštinskoj destabilizaciji Srba na severuKosova i postojanju snažnog kriminala.

„Kada ubijete čoveka koji je toliko eksponiran, a pritom predstavlja oličenje drugačije misliod dominirajuće, svako se pita šta će biti sa njim, običnim smrtnikom, ako se usudi da ištaprogovori protiv vladajućeg poretka… I sada kada krenemo da pričamo nešto ‘osetljivo’ u kafaniili na ulici, uvek se u društvu neko nađe da kaže da se utišamo. Počinjemo da šapućemo, sve tišei tiše, dok najzad svi ne zaćutimo. Dok našu varoš najzad ne pretvorimo u Domanovićevo ‘Mrtvomore’, ideal svake totalitarne vlasti“, napisao je o Kosovskoj Mitrovici Bojan Lalić, doktorandna Filozofskom fakultetu u Beogradu.107

U javnosti se zahuktalo nagađanje i sporenje o tome čiji je interes bio da se ubije OliverIvanović. Po jednoj verziji „tragovi vode ka jugu”, i po kojoj su Ramuš Haradinaj ili KadriVeselji, u sprezi sa Zapadom pre svega CIA, glavno osumnjičeni a po drugoj: „Srbi se plašeekstremnih Srba, ugroženi su pod upravom vladajuće Srpske liste i kriminala“.

U medijima kao što su Večernje novosti, televizije Pink i Happy, kao i brojni „proruski sajtovi“(„Pravda“, „Sputnjik“ itd.), bilo je snažnog zagovaranja da je ovo ubistvo u interesu albanske strane iSAD. Ovu tezu je najjasnije izrazio bivši ministar za Kosovo Slobodan Samardžić. Po njemu, to jeosveta Albanaca zbog 1999. godine, a i „kadgod su u škripcu Albanci prave haos, a sad im jeproblem Specijalni sud“. Naravno, Samardžić svoje objašnjenje temelji i na snažnom stereotipu pokome su Zapad i zapadnjaci, što se u ovom slučaju odnosi na KFOR i EULEX, „navikli kroz vekoveda gledaju bedu kolonijalnih zemalja koju su sami napravili“, a „sukob Srba i Albanaca je vekovni“.Bilo je i nastojanja da se ukaže da iza ubistva stoje interesi Beograda i Rusije. Međutim, posebanznačaj imaju one analize koje su ukazale na složenost i značaj ovog pitanja.

Politički analitičar Dragomir Anđelković i poslanik SNS Miroslav Lazanski ocenili su, za TVPink, da upozorenje Stejt departmenta Amerikancima da ne idu na sever Kosova samo nekolikodana pre ubistva Olivera Ivanovića, upućuje na to da su strane službe znale da se nešto sprema.

„Ivanović je 1999. sa grupom hrabrih ljudi odbranio Sever. Albanci zbog njega iz tog delanisu uspeli da očiste Srbe. Podudarilo se više stvari, čudno saopštenje Stejt departmenta,upozorenje Rusije, ubistvo Ivanovića. Uporedo imamo vrlo čudnu izjavu Edija Rame da jenjegova stranka imala veliku zaslugu u podizanju albanskog ustanka devedesetih godina… Kaoda se nešto kuva i priprema. Albanci su očigledno od svojih zapadnih mentora dobili uverenje daće biti realizovan njihov velikodržavni projekat. Sada su došli do tačke kada očekuju da se todogodi, ali vide da se okolnosti menjaju i da je tako nešto sve dalje. Postaju nervozni, a uoklonostima kada se formira sud za zločine OVK postaju spremni da ponovo izazivaju strašnenerede i turbulencije koje mogu da izazovu rat”, primetio je Anđelković. 108

Na ovo je reagovala ambasada SAD u Srbiji. Ambasador Kajl Skat je ocenio da tabloidna štampanedeljama forsira „teoriju zavere” da su SAD umešane u ubistvo Olivera Ivanovića, a to je nečuveno,

103 Najčuveniji su intervjui dati za časopis Vreme, Strah Srba od ekstremnih Srba, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1533026, i njegov autorski tekst Živ sam i dalje ‒ a Srbija; http://kossev.info/strana/arhiva/danas_sahrana_olivera_ivanovica/14447, gostovanje na N1 posle izbora https://www.youtube.com/watch?v=9zjd2H-CjfE, kao ineposredno pred održavanje, https://www.youtube.com/watch?v=kNh2-dv7g-A

104 https://www.youtube.com/watch?v=GehsS0WOkjg, https://www.youtube.com/watch?v=wu5ilxh2Po4105 https://www.slobodnaevropa.org/a/da-li-mafija-vlada-severom-kosova/29016407.html106 http://www.dw.com/sr/sever-kosova-mafija%C5%A1ka-crna-rupa/a-42175162107 http://kossev.info/strana/arhiva/11_0/14502108 TV Pink, Novo jutro, gosti Dragomir Anđelković i Miroslav Lazanski, 18. januar 2018, http://pink.rs/politika/54681/

nakon-ubistva-olivera-ivanovi%C4%87a-novo-jutro-otkriva:-stranci-su-znali-da-se-ne%C5%A1to-sprema


rekao je ambasador ove zemlje Kajl Skat. Laž je i da za tu likvidaciju krive predsednika SrbijeVučića, dodaje ambasador SAD. Američki ambasador je označio tabloide „Informer“ i „Srpskitelegraf kao kreatore antiameričkog raspoloženja u Srbiji. Ambasador je dodao i da iako ovi tabloidivode provladinu politiku na unutrašnjem političkom i medijskom planu, to ih nije sprečilo daponavljaju tvrdnje da su SAD znale unapred za ubistvo, da naše službe krive predsednika Vučića zaubistvo, da krvavi trag vodi do baze Bondstil, da postoji pet dokaza o umešanosti CIA i da jeVašingtonu odgovaralo ubistvo Ivanovića. „To su nečuvene i sramne tvrdnje”, rekao je Skat. Uz to,ovi tabloidi stvaraju negativnu sliku o Americi da bi građani Srbije mogli da steknu utisak da„Amerika želi samo zlo Srbiji”. To je ilustrovao rezultatom nedavnog istraživanja po kojem građaniSrbije misle da njihovoj zemlji najviše pomaže Rusija. „Kada bismo donacije Srbiji uporedili sasportom, to bi izgledalo ovako ‒ donacija EU je veličine košarkaške lopte, Amerike u veličinifudbalske lopte, Japana veličine rukometne lopte, a Rusije veličine klikera“, naveo je Skat.109

Povodom ubistva Olivera Ivanovića i Slobodan Samardžić je izneo svoje mišljenje: „Poslednjihdeset dana imamo prilično učestalo nasilje nad Srbima povratnicima, gde se pali letina ljudima. Tonije akcija komšija, to su organizovane akcije, to je neko upozorenje s obzirom da je Specijalni sudna početku svog rada i ima ozbiljnu nameru da stavi u proces vrlo važne činioce današnjeg političkogživota Kosova. To su ljudi ogrezli u kriminalu. Ali ako ih neko ponovo pokrene i pita šta su radili,oni postanu jako opasni i jako dobro organizovani. Lično mislim da je ovo ubistvo deo te priče. Zaštobaš Olivera Ivanovica? On ima dugove prema Albancima. On je sa još sa jednim brojem ljudiorganizovao odbranu Mitrovice juna‒avgusta 1999, organizovao je određene ljude od kojih su seAlbanaci bojali i to je nešto što oni ne mogu da mu zaborave.“110

Za novinara Mijata Lakićevića nema sumnje „da je Oliver Ivanović ubijen zato da bi sesprečila stabilizacija, odnosno povećala destabilizacija (severa) Kosova. S obzirom na to ne bi sereklo da Ivanovićevo ubistvo odgovara predsedniku Vučiću i njegovoj politici koja ipak ide zatim da se kosovski čvor nekako razreši. Što ga, naravno, ne oslobađa odgovornosti zazaoštravanje političke klime – tj. za svojevrsno igranje vatrom zbog čega i požar koji izbijedeluje kao posledica upravo te igre, makar ga izazvao i neki piroman. Ne odgovara to ubistvočini se ni Albancima, jer i njih ‘zveckanje oružjem’ udaljava od cilja. Generalno, ne odgovaranikome ko Srbiju i Kosovo i čitav ovaj region vidi kao deo Evropske unije. I NATO pakta.“111

Ubistvo Olivera Ivanovića bilo je povod i za to da srpska delegacija napusti sastanak u Briselu112

i da se organizuje hitna poseta predsednika republike Aleksandra Vučića Kosovu.113 Naravno, nakon13 meseci pauze, 16. januara 2018. godine, trebalo je da se nastavi tehnički dijalog.114 Do toga nijedošlo jer je delegacija Srbije koju je predvodio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju MarkoĐurić, u prvoj reakciji na vest o ubistvu Olivera Ivanovića, napustila Brisel. Pri tome, Đurić jeizjavio: „Ja neću sesti nikada za pregovarački sto dok ne dobijemo odgovore na pitanje ko je ubioOlivera Ivanovića.“115 „Tako je ubistvo Ivanovića imalo neposrednu posledicu na razgovore uBriselu“, izvestio je Vašington post.116. Ovaj akt je najavio uslovljavanje nastavka dijaloga učešćem

109 www.juznevesti.com/Politika/Skat-Status-NATO-vojnika-u-Srbiji-i-ono-sto-traze-Rusi-u-Nisu-nisu-isto.sr.html110 https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201801191114232271-oliver-ivanovic-222, Sputnjik, 19. 1. 2018.111 Mijat Lakićević, Vučićev strah od davljenja, Peščanik.net, 20. januar 2018, http://pescanik.net/vucicev-strah-

od-davljenja112 https://www.dnevnik.rs/politika/duric-napustamo-dijalog-zbog-ubistva-16-01-2018113 https://www.dnevnik.rs/politika/vuciceva-poseta-vrlo-komplikovana-ali-vazna-za-srbe-na-kim-19-01-2018,

http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/djuric-vucic-za-vikend-na-kosmetu-nema-dijaloga-pre-odgovora-o-ubistvu-ivanovica_886096.html

114 https://www.happytv.tv/vesti/politika/78929/nastavljaju-se-pregovori-beograda-i-pristine-glavne-teme-zajednica-srpskih-opstina-sloboda-kretanja-i-pravosude”

115 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3005049/djuric-odgovori-o-ubistvu-pa-nastavak-dijaloga.html116 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=01&dd=17&nav_category=640&nav_id=1348287,


Srbije u istrazi, što je potom preformulisano u rezultate istrage o ubistvu. Tako je poslanik SNSMiroslav Lazanjski pohvalio odluku predsednika Vučića „da se prekinu pregovori, jer je tosignal da se ovi na Zapadu konačno malo zapitaju kud to vodi“.117 „Zaista, zvanični Beograd jeuslovljavao nastavak Briselskog dijaloga saradnjom sa prištinskim vlastima u istrazi ubistvaOlivera Ivanovića, insistirajući u početku da se srpska strana uključi u istragu.“118 Ministarkapravde Nela Kuburović objasnila je da „Euleks samo prosleđuje zahtev Vlade Srbije kosovskomorganu koji treba da odluči da li će da omogući da se sprovodi zajednička istraga ili ne“, i dodala„da je ranija saradnja u protekle tri do četiri godine bila dobra“.119

Iako je na dan ubistva dao istu izjavu kao i Đurić, predsednik Vučić je rekao: „Mi nikadadijalog nismo prekidali i nastavićemo ga.“ Tačno je da su se samo dan posle zaustavljanjadijaloga, 17. januara 2018. godine, predsednici Vučić i Tači u telefonskom razgovoru saglasili dasu potrebni dijalog Srba i Albanaca i zajednički rad na smirivanju i stabilizaciji prilika naKosovu, i da je to od ključnog značaja za obe strane.120

Nastavak pregovora je nagovestila i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kojaje primetila da će se „uspeh dijaloga i primena dogovorenog pozitivno reflektovati na život građana istabilnost”. Ona navodi da je zbog toga „Srbija opredeljena za razgovore ma koliko oni bili bolni”.121

Dijalog bi trebalo da bude nastavljen 26. februara 2018. godine. To znači da je četrdeset danapotrošeno. Činjenica je da su obe strane uvek spremne da nastave sa „trošenjem vremena“ i da većima odlaganja. Ali tačno je i to da ovog puta odlaganje dijaloga predstavlja indirektno prihvatanjepolitičke poruke ubice Ivanovića: Dijalog treba prekinuti! Po oceni Dušana Janjića iz Foruma, „ovoubistvo nalaže odluku: ili menjate politiku, ili idete u sukobe… Ako posle ovoliko godina nismouspeli da ubedimo pregovarače, pa i EU, da je potreban ‘bezbednosni paket’, odnosno saradnjabezbednosnih službi, onda je i politički terorizam očekivana pojava na delu teritorije na kojoj vladajukriminal i nasilje“. Istovremeno, Janjić je ocenio realističnim priznanje Vučića da Srbija nemaefektivnu vlast na teritoriji Kosova. „Istina je da on ima neku vrstu kontrole, ali preko neformalnihorgana… Vučiću su jako tesne cipele i u toj koži je u ovom momentu jako teško biti. Sve to namkaže da je sazrelo ‒ ili ćete se uputiti putem Olivera Ivanovića i razgovarati sa svima ili ćetemonopolizovati vlast, a to vas vodi u nasilje i sukobe.“122

Pitanje severa Kosova je, iako se radi o relativno maloj teritoriji koju čine samo četiri pretežnosrpske opštine severno od Ibra ‒ Zubin Potok, Leposavić i Zvečan, i severna Mitrovica, postalo jednood najkomplikovanijih pitanja Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope. Ono preti da destabilizujeKosovo i Srbiju, ali i države u okruženju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. To je zbogtoga što je pitanje severa Kosova u suštini pitanje statusa. Za Albance to je pitanje dovršavanja

B92, Tanjug, 17. januar 2018; https://www.washingtonpost.com/ news/ worldviews/ wp/2018/01/16/he-was-a-rare-voice-of-moderation-among-kosovos-serbs-now-his-slaying-may-fuel-new-tensions-in-the-balkans/?utm_term=.3faab31455a8

117 Emisija „Telemaster“, TV Happy, 16. januar 2018.118 Predsednik Odbora skupštine Srbije za bezbednost Milovan Drecun je izjavio: „Ako ubrzo ne budemo imali zvanične

rezultate koji će prvo ukazati na izvršioce, drugo na naručioce ovog brutalnog atentata. Onda će se otvoriti prostor zamanipulacije, za mešetarenje, i to će dodatno izazvati i strah kod srpskog naroda, destabilizovati i inače veoma rovitusituaciju na Kosovu i Metohiji. (Vesti u 14 h, TV Prva, 16. januar 2018); Članica delegacije Srbije u skupštini SavetaEvrope i potpredsednica PS SE Marija Obradović (SNS) izjavila je da ako bi Priština zaista pristala da se srpskastrana uključi u istragu oko ubistva Olivera Ivanovića, da bi to Beograd mogao da protumači kao određeni pomak,zbog koga bi se tim Srbije vratio za pregovarački sto u Briselu. Srbija neće nastavak, Kosovu baš to odgovara,Danas, 25. januar 2018, https://www.danas.rs/politika/srbija-nece-nastavak-kosovu-bas-to-odgovara/

119 Vojvođanski dnevnik, RTV 1, 17. januar 2018.120 TV N1, Dnevnik( https://www.youtube.com/watch?v=-71-1wI6Fa4).121 Podstrek evropskoj inicijativi i važni koraci na srpskom putu, Dnevnik, 4. februar 2018.122 http://rs.n1info.com/a357315/Vesti/Vesti/Janjic-Vucic-napustanjem-dijaloga-pao-na-ispitu.html, TV N1, 17.

januar 2018.


izgradnje nezavisne države i uspostavljanja efektivne suverenosti na čitavoj teritoriji Kosova,a za Srbe koji žive na severu, pitanje njihovog državljanstva i nacionalnog statusa. Većina Srbana Kosovu, posebno na severu, radije vidi sebe kao državljane Srbije i kao integralni deo srpskenacije, a prihvatanje institucija Kosova za njih bi značilo prelazak u status „nacionalnezajednice” ili nacionalne manjine i državljanstvo Kosova. Ta perspektiva kod njih razvija strahod gubljenja identiteta i sadašnjih prava i sloboda.

Ovi radikalno suprotstavljeni politički ciljevi, potpomognuti značajnim uticajem ekstremista,snažnim spojem političara i kriminala i velikom količinom naoružanja u posedu građana, učinilisu da sever Kosova i Mitrovica postanu ozbiljan bezbednosni rizik, a održavanje postojećegstanja sve manje poželjno.123 Sa svoje strane, ubistvo Olivera Ivanovića je nametnulo temuneizvesnosti života na severu Kosova, kao i pitanje ko stvarno vlada severom Kosova.

Srpska političarka sa Kosova i Metohije Rada Trajkovic izjavila je za JUGpress: „Šokiranasam ovim ubistvom Olivera Ivanovića i ne mogu da dođem sebi”, rekla je Trajković, i dodala daje „očigledno da se vraća vreme Ivana Stambolića i političkih ubistava”.124 „Mafija ne samo dakontroliše lokalne institucije na severu Kosova, nju respektuju i centralne vlasti Kosova. ...Nažalost, i birokratska elita međunarodne zajednice i EU prihvata ulogu mafije u procesima naseveru Kosova, jer želi da se pohvali da je nešto završila, a koju će cenu platiti stanovnici togpodručja – to ih nije briga. ... Mafija snažnija od države“, ocenila je Rada Trajković.125

Predsednik Narodnog pokreta „Otadžbina“ Marko Jakšić je izjavio: „Ni jedan Srbin nijeubijen na severu Kosova od 2002. do 2013. godine, a bilo je toliko blokada, barikada, suzavaca,svega i svačega. U poslednje četiri godine ovo je peto ubistvo u Kosovskoj Mitrovici i drugo uzadnjih mesec dana, a broj spaljenih vozila je više od stotinu”. Po njemu, „najgora stvar je da od2013. godine više naše policije u civilu na severu Kosova nema. Ni policije, ni sudova, ni civilnezaštite. Ispada da su mnogo bolje štitili Srbe policajci u civilu Srbi nego što danas štite uuniformi, i policajci u civilu i civilna zaštita što je sve prešlo u ruke Prištine”, rekao je Jakšić.126

Dušan Janjić je ocenio „da se politika na Kosovu i prema Kosovu poslednjih godina sve višeoslanjala na nasilje i kriminalce“. Integracija Srba je samo na pojavnoj ravni bila demokratska. Ustvarnosti ona je sprovođena putem nefer i nedemokratskih izbora.127 Obrazloženje je uvek bilo da supitanja bezbednosti iznad pitanja demokratije. Ovoga su se držali Pritšina, Beograd i međunarodnipredstavnici na Kosovu. Integracija nije rađena ni uz minimum obaveštenosti i dogovora sakosovskim Srbima. O tome svedoči i to što Srbi sa Kosova ne učestvuju u Briselskom dijalogu, čakni u obliku institucionalnizovanih konsultacija. Oni su bili „uterivani u integraciju”. Pri tome je teškoreći da vlast u Beogradu ima potpunu kontrolu na severu Kosova, između ostalog i zato što se u tomeoslanja na pojedine kriminalne grupe. Ovim te grupe pojačavaju svoj uticaj na strukture vlasti idruštvo. Pritom, one su deo široke mreže koja nekada ima podršku vlasti, a nekada nateruje vlast dajoj da podršku. „Više je nego izvesno da Priština, Beograd i međunarodna zajednica moraju damenjaju svoje dosadašnje ponašanje“, kaže Janjić.128

123 Perspektiva regionalne saradnje za severno Kosovo, Forum za etničke odnose, Beograd, mart 2013; AndreasErnst, Novi šerifi za divlji sever Kosova, Neue Zuercher Zeitung (NZZ), 14. februar 2018,https://deutsch.rt.com/ europa/64921-aus-angst-vor-russland-eu-balkan-integration-mitgliedschaft/

124 https://jugpress.com/rada-trajkovic-vraca-se-vreme-ivana-stambolica/125 Da li mafija vlada severom Kosova?, Radio Slobodna Evropa, MOST, 4. februar 2018.126 https://jugpress.com/jaksic-u-poslednje-cetiri-godine-ovo-je-peto-ubistvo-na-severu-kosova/127 Na primer, lokalni izbori 2013. godine, na kojima bi u Kosovskoj Mitrovici najverovatnije pobedio Oliver

Ivanović u utrci za gradonačelnika, prekinuli su nasilnici pod kapuljačama. Oni su prekinuli glasanje na dvaizborna mesta, a Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je brže-bolje prekinula glasanje ipreborajavnje glasova na severu Kosova.

128 Da li mafija vlada severom Kosova? Radio Slobodna Evropa, MOST, 4. februar 2018.


Delovanje predstavnika vlasti u Srbiji i Kosovu kao i Euleks-a , posle ubistvu Ivanovića, posebnou vezi sa načinom međusobne saradnje u vezi sa istragom ovog ubistva je ispod standrda koji jeuobičajen u ovakvim prilikama. Politička i ideološka pitanja poput sporenja o državnosti ili (ne)kompetentnosti su bila u prvom planu. Pitanja struke su stavljena po strani. Predstavnici srpskih ikosovskih vlasti su ovim povodom u medijima ponovo iskazali neslaganje time što je svaka strana zasebe u početku tvrdila da je jedina pozvana da, budući nepristrasna i objektivna, sprovede istragu.Naposletku, nakon izjašnjavanja međunarodnih aktera o ovom pitanju, dve strane su krenule dasarađuju i razmenjuju informacije, posredstvom Euleks-a.129 Međutim, i nakon što je komunikacijadve strane uspostavljena, zadržana je podvojenost tretiranja stručnih i političkih pitanja vezanih zaistragu ubistva Olivera Ivanović. To ilustruje i podataka da su stručne ili tehničke vesti o napretkuistrage i saradnji dve strane objavljuju u rubrici poput „Hronika”, dok se izjave političkih aktera uvezi sa istragom i dalje objavljuju u rubrici poput „Politika”.130

2.2. Stanje i tumačenja političko-bezbednosnog okvira dijaloga

Poseta predsednika Srbije Srbima na Kosovu je bila korak ka vraćanju situacije na severuKosova i među Srbima na Kosovu u okvire politike. Aleksandar Vučić je na početku svojeposete Srbima na Kosovu, iz Banjske na severu Kosova, 20. januara 2018. godine, poručio: „Tristvari su najvažnije u ovom momentu, a prva je da Srbi moraju da ostanu i opstanu na KiM, adržava mora da obezbedi njihov ekonomski napredak, da obezbedi njihovu bezbednost i da seobračuna sa kriminalom i korupcijom.“131

U Banjskoj je predsednik Srbije bio u pratnji vladike raško-prizrenskog Teodosija, koji jeinače jedan od potpisnika Apela za spas Kosova i Metohije. Otuda je njegovo pojavljivanje sVučićem shvaćeno i kao znak pomirenja i saradnje. Tako se mogu shvatiti i sledeće reči vladikeTeodosija:

„Poseta predsednika Vučića za sve nas na Kosovu i Metohiji je veoma značajna. Mi kojidanas živimo na ovim prostorima teškim životom, ne možemo da opstanemo bez države Srbije.Potrebno je da imamo snage, hrabrosti i strpljenja, ali jedino uz svesrdnu pomoć države moćićemo da istrajemo. Kao i dosad.“

Predsednik Srbije je na Tehničkom fakultetu, u centru Kosovske Mitrovice, razgovarao sa,kako je rečeno, „liderima Srba na KiM”, odnosno s političkim i privrednim predstavnicima Srba,i izjavio da ne može da se saglasi sa svima koje je čuo razgovarajući u Kosovskoj Mitrovici, te jeporučio da je pre svega i najvažnije, a u najvećem interesu Srba na KiM, da se sačuva mir.

Sumirajući iskustvo višesatnog razgovora sa Srbima, koji su u Laplje Selo došli sa celog Kosova,predsednik Vučić je istakao da je „uprkos zabrinutosti za sopstvenu bezbednost…, jasno da naši ljudina Kosovu i Metohiji razumeju da racionalnim pristupom i razgovorom sa Albancima, ali i našimunutrašnjim dijalogom možemo da guramo zemlju napred. ... Mislim da smo se večeras u najgoremslučaju dobro čuli, možda se nismo u svemu razumeli, ali se jesmo dobro čuli i mislim da sam video idobrim delom razumeo pogled upućen ka Beogradu i svima nama. ... U jednom

129 https://www.dnevnik.rs/index.php/hronika/tahiri-poslali-obdukcioni-i-balisticki-nalaz-i-fotografije-09-02-2018130 http://www.rtv.rs/hu/politika/k%C3%A9t-rend%C5%91rt-letart%C3%B3ztattak-az-ivanovic-

gyilkoss%C3%A1g-%C3%BCgy%C3%A9ben_892873.html (pominje Marka Đurića), https://www.dnevnik.rs/index.php/politika/taci-tvrdi-motiv-ubistva-ivanovica-kriminalne-prirode-15-02-2018

131 https://www.happytv.tv/vesti/politika/79395/vucic-na-kosmetu-ne-sme-da-nas-bude-manje-na-nasoj-zemlji”naHYPERLINK


manjem delu možemo da pomognemo, u većem broju i ne, ali ono što je sigurno je da teprobleme još bolje razumemo, da smo ih ‘adresirali’ i da ćemo ih rešavati“.132 Sve vremepredsednik Srbije je isticao da j e „država (Srbija) spremna da nađe načine kako bi sačuvala ljudekoji žive na Kosovu”, i dodao „da bez ljudi nema ništa”.133

I dok je poseta bila uspešna u svođenju rasprave na konkretne potrebe Srba koji žive na Kosovu,ona nije odgovorila na potrebu uspostavljanja političke saradnje među političkim akterima srpskezajednice na Kosovu. Naime, nema podataka da je održan poseban sastanak sa vođama Srpske liste.Uz to, organizatori posete su se potrudili da ne zovu one Srbe koji ne sarađuju politički sa Srpskomlistom. Tako je samostalni poslanik u Skupštini Srbije Slaviša Ristić, potvrdio za JUGpress da nijepozvan na sastanak sa predsednikom i ocenio da on nije pozvan zato što „tamo nije trebalo da buduljudi koji govore istinu o tome šta se dešava na severu Kosova”.134

Međutim, pozvani su na grupni sastanak sa ostalim građanima saradnici Olivera Ivanovića.To je potvrdio i Dragiša Milović, koji je bio kandidat za predsednika opštine Zvečan na listizajedno sa GI SDP i zbog toga bio meta optužbi i napada zajedno sa Oliverom Ivanovićem. Ondodaje da je predsedniku Srbije rekao da „ako se već govori da je potrebno jedinstvo Srba, ondadržavni funkcioneri ne smeju da nas ovde na Kosovu dele na ‘Vučićeve’ i druge Srbe”.135

Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, srpski političar sa Kosova Momčilo Trajković poslaoje otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tražeći sastanak s njim tokom njegoveposete Kosovu.136 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se 30. januara 2018. godine uBeogradu sa delegacijom Srpskog nacionalnog foruma sa Kosova i Metohije, koji je predvodiopredsednik tog tela Momčilo Trajković.137

Posle sastanka u Lapljem Selu, koji je direktno prenosio TV Pink, težak socijalni položajkosovskih Srba u „neprijateljskom albanskom okruženju” preuzeo je tako primat na medijskojagendi Srbije, a najava borbe sa kriminalom i korupcijom u sopstvenim redovima kroz novemehanizme, umesto kontekstualno najavljene borbe protiv mafije, prevedena je u borbu protivtakozvane socijalne korupcije.

O poseti su izrečena različita, pa i oprečna mišljenja, odnosno ocene:Kosovski predsednik Hašim Tači pozitivno je ocenio posetu i istakao da mu je drago što je

Vučić tom prilikom nekoliko puta istakao važnost dijaloga kao jedinog puta za normalizacijuodnosa i konačno pomirenje.138

Poseta predsednika Republike Aleksandra Vučića Srbima na Kosovu upriličena je kako bi imse poručilo da matica nije digla ruke od njih, a naročito nakon Ivanovićevog ubistva. Ovu porukujezgrovito je formulisala direktorka „Službenog glasnika” Jelena Trivan, koja je izjavila da je„posetom Kosovu i Metohiji predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa sinom, tamošnjim Srbima

132 http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/sest-sati-razgovora-sa-srbima-sa-kim-necu-da-dajem-oruzje-hocu-da-pricam-o-vrticima_887200.html

133 https://jugpress.com/vucic-sa-gradjanima-u-lapljem-selu/134 https://jugpress.com/na-razgovor-s-vucicem-nisu-pozvani-poslanik-u-skupstini-srbije-lider-sa-severa-kosova/135 https://jugpress.com/milovic-ako-govore-da-je-potrebno-jedinstvo-nek-se-tako-ponasaju/136 https://jugpress.com/momcilo-trajkovic-pisao-otvoreno-pismo-vucicu/137 U saopštenju iz kabineta predsednka Srbije navodi se da su članovi Foruma u sadržajnom i otvorenom

razgovoru upoznali predsednika Vučića sa brojnim problemima sa kojima se susreću Srbi na Kosovui iznelipredloge za poboljšanje svog položaja i rešavanje životnih pitanja kao i da je „zaključeno da bi od velikogznačaja bilo održavanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, u kojem bi učešće uzeli i predstavnici Srba sa Kosova.U tom smislu, dogovoreno je da takav okrugli sto bude održan sredinom marta 2018. godine“. Trajković jekazao: „Predložili smo da se pitanje Kosova rešava, kroz proces, a ne da se da konačno rešenje jer je očiglednoda Srbija danas nije spremna da nađe rešenje koje bi bilo najbolje ni od nacionalnog i državnog interesa imislim da je predsednik to razumeo.“, http://www.rtklive.com/rtk2/?id=2&r=16647.

138 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3010452/taci-pozitivno-ocenio-vucicevu-posetu-kim.html


poslata višeznačna poruka ‒ Srbija je uz vas, ona će rešiti ubistvo Olivera Ivanovića, razume vašstrah i probleme i nećemo dozvoliti da odete odavde”.139

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose istakao je da je poseta Aleksandra Vučića važna, kakoza Srbe tako i za Albance, te da je ovo jedan od važnijih političko-bezbednosnih događaja uposlednjih nekoliko godina. Nakon posete svi, pa i opozicija u Srbiji, trebalo bi da shvate da jepotrebna promena dosadašnjih politika. Do sada se stvarala atmosfera u javnosti koja podstičeunutrašnje srpske, propagandno-politikantske obračune preko medija, kojima se obeshrabrujugrađani, a država postaje „ludnica“ u kojoj „ludaci“ preuzmaju scenu.140 „Poseta Aleksandra VučićaSrbima na Kosovu, ukoliko se slušaju Vučićeve osnovne poruke, išla je ka smirivanju napetosti usrpskoj zajednici. Istovremeno, i ka dokazivanju da je Srbija spremna za saradnju i sa kosovskiminstitucijama, i sa Evropskom unijom uz nastavak dijaloga“, ocenio je Dušan Janjić.141

Sa druge strane, Narodnog pokreta „Otadžbina“ je ocena je da poseta nije donela ništa novo:„Predsednik je izrekao pregršt praznih obećanja, jalovih poruka koje Srbe nimalo ne mogu daohrabre. Radnici u preostalim institucijama srpske države, pre svega u zdravstvu i prosveti, imalisu radnu obavezu čiji je cilj da svojim masovnim prisustvom pokažu predsedniku da ga vole.Ipak, sama poseta je ocrtala drugačije stanje na terenu u odnosu na ono što je predsednikRepublike pre samo sedam dana govorio na prvom kanalu državne televizije. Srbi žive u jadu ibedi, bez posla, bez perspektive, sa puno nedaća i nevolja, a da je sadašnji direktor Kancelarijeza KiM i nestručan i nesposoban da njihove probleme reši“. „Otadžbina“ zahteva da se, da bismobili pravedni, pronađu krivci i ubice i Dimitrijevića i Rajčića i Šćepanovića. Možda su ovaubistva isprepletena naročito stoga što je na isti dan kada je ubijen Oliver Ivanović ubijen prečetiri godine i njegov kum Dimitrije Janićijević…”142

Nakon Vučićeve usledile su posete drugih predstavnika srpskih državnih vlasti srpskimzajednicama na Kosovu, a Marko Đurić je 10. februara 2018. godine, u cilju najavljenogudvostručenja „napora i borbe za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”,143 upriličio iprijem za Srbe sa Kosova u sedištu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Takođe, Đurić je u pratnjiministra prosvete Mladena Šarčević obišao Orahovac”.144

Krajem januara održana je donatorska večera na kojoj su prikupljana sredstva za podrškuobrazovnom sistemu na Kosovu, a na kojoj je govorio ministar prosvete Mladen Šarčević. On jenajavio da će na obrazovni sistem Kosova u delovima u kojima žive Srbi biti primenjene mere uokviru reforme obrazovanja koje se primenjuju i u Srbiji. Dodaje da je to zakonska, čak imeđunarodna obaveza Srbije. „Međunarodnom rezolucijom to je nama pripalo i tu nemamo sakim da se cenkamo. To je i obaveza, kao što je i obaveza da će svaka ustanova na KiM morati dabude kvalitetna, kao što će morati biti kvalitetna i u centralnoj Srbiji”, kazao je Šarčević.145

Najavio je da će i na Kosovu u obrazovanim ustanovama biti otvoreni elektronski dnevnici,digitalizovan sistem, obučeni direktori i profesori, te da će i prištinski Univerzitet biti „podignutna noge“. Prema njegovim rečima zaposleni u prosveti u srpskim opštinama dobijaju redovneplate iz budžeta Srbije. On je ukazao i da postoji drugačiji odnos prema školama „naročito uMetohiji gde su enklave, mala odeljenja, gde se ne mogu poštovati standardi kao u centralnoj

139 https://www.dnevnik.rs/politika/trivan-viseznacna-vuciceva-poruka-kosovskim-srbima-21-01-2018140 TV Pink, Novo jutro, gosti: Dušan Janjić, Goran Petronijević, Dragan Palibrk, 20. januar 2018,

https://youtu.be/L-qNvTY9CeU141 https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-poseta-kosovu-reakcije/28990111.html, Slobodna Evropa, 22. 1. 2018.142 https://jugpress.com/otadzbina-o-vucicevoj-poseti-kosovu/143 http://novosadska.tv/vest.php?id=37478144 https://www.dnevnik.rs/politika/pomoc-opstanku-srpskog-naroda-na-kim-prioritet-u-2018-26-01-2018145 Održana donatorska večera: Cilj je da obrazovanje na KIM bude kvalitetno kao i u centralnoj Srbiji!, 30.

januar 2018, Srbija danas, https://www.srbijadanas.com/vesti/info/odrzana-donatorska-vecera-cilj-je-da-obrazovanje-na-kim-bude-kvalitetno-kao-i-u-centralnoj-srbiji-2018-01-30


Srbiji“, te da je neophodno stvoriti bolje uslove, za šta su „potrebni novi računari, elektronsketable, bolji nameštaj“.146 Vladika raško-prizrenski Teodosije rekao je da deca na Kosovu iMetohiji danas žive i uče u veoma otežanim uslovima, te da je njihovo obrazovanje primarnizadatak kako države tako i Crkve.147

Od 28. januara u medijima se pojavljuju i tekstovi o poseti ministra za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića Kosovu tokom koje je „sa centrima za socijalni radna Kosovu i Metohiji dogovoreno da oni razgovaraju sa Srbima koji tamo žive kako bi sedefinisali njihovi problemi, nakon čega će Ministarstvo preduzeti adekvatne mere”.148

Uz vest o tome da je „posle razgovora s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u LapljemSelu, opština Gračanica obezbedila smeštaj šestočlanoj porodici i samohranoj majci Stefani Ćirkovićiz Dobratina, koja živi samo od socijalne pomoći“,149 mediji prenose i vest o tome da jepotpredsednik i ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić razgovarao uPentagonu sa zamenicom asistenta sekretara odbrane SAD Laurom Kuper „o situaciji na Kosovu iistakao da je uloga SAD važna i značajna za podrška miru i stabilnosti u čitavom regionu.”150

Valja zabeležiti da je, u atmosferi oživljene aktivnosti Radne grupe, na okruglom stolu o lokalnojsamoupravi, Marko Đurić razjašnjavao svoj odnos sa Oliverom Ivanovićem: „Što se tiče mog ličnogodnosa, ja sam se i kao direktor Kancelarije i kao čovek trudio, za razliku od mnogih političara kojidanas i pljuju i napadaju nas koji činimo šta možemo da pomognemo našim ljudima na Kosovu, jasam dok je Oliver Ivanović bio iza rešetaka, činio sve što mogu da pomognem. Kancelarija kojuvodim finansirala je njegovu odbranu.” Đurić dodaje da se „nije slagao sa Ivanovićem oko lokalnihizbora i da to nikada nije krio”. Suočen sa svojim izjavama iz te kampanje, da je „glas za Ivanovića,glas protiv interesa srpskog naroda”, Đurić napominje „da se uvek zalagao, da će se zalagati i da je usrpskom interesu da Srbi na Kosovu nastupaju jedinstveno na izborima“. „Za Srbe na Kosovu jevažno da ne nastupaju podeljeno pred institucijama u kojima većinu čine Albanci“, kaže Đurić.151

Po trenutku u kome je data izjava, pa i po njenom sadržaju, može se zaključiti da je vlast uSrbiji svesna mnogih propusta i problema u svojoj politici prema Kosovu, ali da, za sada, nijespremna da značajnije menja tu politku.

Promenjene okolnosti i povećan značaj pitanja bezbednosti Srba na Kosovu otvorili su ipitanje šireg konteksta ljudske i „hard“ bezbednosti. Međutim, u ovom izveštajnom periodu, ovase rasprava uglavnom svela na pitanja uticaja Rusije i Amerike na događaje na Balkanu i naKosovu. O tome su govorili brojni domaći, ali i strani analitičari, političari i diplomate.

Tako je profesor Vladimir Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti, u raspravi na okruglom stoluu organizaciji Radne grupe, istakao: „Bezbednost Srbije zavisi od uspostavljanja ravnoteže izmeđuinteresa velikih sila na Balkanu s jedne, i političke artikulacije i zaštite državnog interesa Srbije sdruge strane. Izvesno je da Srbija ne može da vodi samostalnu politiku po pitanju statusa KiM. To jeloša vest, ali je dobra vest da se to odnosi i na sve druge… Albanci u tzv. kosovskom dijalogunemaju potrebu da posežu za bilo kakvim kompromisom. Imaju punu podršku glavnogmeđunarodnog igrača i to će sigurno ostati još izvesno vreme“.. Po njegovom mišljenju, glavnibezbednosni izazov jeste albansko ujedinjavanje, to je stalni izvor ratnih sukoba. Za sada SAD izlazena kraj s tim. S druge strane, Srbija je izgubila rat, ali nije izgubila pravni suverenitet, zadržala jedelimičnu kontrolu nad jednim delom, ali zbog kontinuiranog američko-evropskog pritiska da seodrekne Kosova, Srbija je nužno u situaciji da pristaje na svaku vrstu kompromisa, štagod

146 Isto.147 Isto.148 https://www.dnevnik.rs/politika/dordevic-pomoci-cemo-srbima-na-kim-prvo-utvrdujemo-probleme-28-01-2018149 https://www.dnevnik.rs/politika/posle-razgovora-s-vucicem-dobili-krov-nad-glavom-05-02-2018150 https://www.dnevnik.rs/index.php/politika/jevtic-u-pentagonu-interes-mir-i-stabilnost-na-kosovu-07-02-2018151 www.juznevesti.com/Politika/Djuric-u-Nisu-Nisam-se-slagao-sa-Ivanovicem-oko-lokalnih-izbora-na-Kosovu.sr.html


podrazumevali pod njim, što znači sve ono što osim onog što je nemoguće, bar ne u ovomtrenutku, učiniti, a to je pravna forma dobrovoljnog odricanja od vlastite teritorije.“152

Drugi učesnici rasprave na okruglom stolu o bezbednosti su ukazivali da Makedonci,Crnogorci, Grci, albansku ekspanziju nastoje da neutrališu članstvom u NATO, što je dobrataktika dok postoji obuzdavanje iredentizma od strane SAD. Ocenjeno je da Balkan nije prioritetza EU jer ova problema s identitetom i kredibilitetom. Isticano je i da će o privremenoj sudbiniBalkana odlučivati budući događaji na Bliskom istoku, Crnom moru i Ukrajini, strukturnepromene u EU i zastoj ili zamrzavanje kineskog ekonomskog napretka, a ne lokalni akteri.

Ocena je da bi se na politici malih koraka mogli relaksirati pregovari o klasičnimbezbednosnim pitanjima.153

Profesor Obrad Stevanović, je ocenio: „Karakteristike aktualnog stanja su zamrznutikonfliktni potencijal albanskih ekstremista i više prividna nego stvarna stabilizacijabezbednosnog stanja. Teroristički potencijal je nesporna činjenica na KiM, i u situaciji nalik namart 2004. imali bismo sličnu situaciju, i jasno je da međunarodne snage nemaju kapacitete dabilo šta urade… Strategija malih koraka je dobra, ako je naša… Veliki broj malih koraka koje neprepoznajemo kao pretnju dovedu nas do kapitulacije jer ne shvatamo da postoje promene… Svedrugo osim nezavisnosti čini se prihvatljivim. Mi imamo šta da ustupamo, a druga strana, poštose drži nezavisnosti, nema šta da ustupa.“154

Spoljnopolitički komentator i bivši diplomata Bosne i Hercegovine Zlatko Dizdarević ocenio jeda „situacija u regionu uopšte nije ružičasta“, i da je ubistvo Olivera Ivanovića signal da „priča naKosovu nije dovršena kako bi hteli u Vašingtonu pa i Briselu“. Reč je o nekoj vrsti „kontrolisanedestabilizacije“ koja se doživljava različito u zonama interesa Rusije ili Amerike, ali i u Srbiji kaopodručju većeg ruskog uticaja. Izražavajući sumnju da će Balkan postati „prioritet broj tri“ zaDonalda Tramp, Dizdarević objašnjava: „Jer, Vašington geostrateški, i u objektivnom gubljenjupozicije u svetu, ima većih problema na drugim stranama. Izvesni status quo s Rusijom o‘razgraničenju’ na Balkanu se može održavati, ključni energetski putevi ovuda ne idu, preostalezemlje koje nisu u NATO-u se približavaju Alijansi, a ‘nervoza’ Evrope – povodom zbivanja unjenom okruženju – geostratezima Amerike, i mimo Trampa, uvek odgovara”, kaže Dizdarević.155

Komandant Komande združenih snaga NATO-a u Napulju, admiral Džejms Fogo izjavio jeda trenutno NATO na Kosovu ima oko 4.000 vojnika koji „rade na napretku demokratskihinstitucija na Kosovu“, podržavaju napredak u dijalogu između Prištine i Beograda i održavajubezbednost i stabilnost u regionu. 156

* * *

Ubistvo Olivera Ivanovića na Kosovu, u Srbiji, regionu i u međunarodnoj javnosti pokrenuloje lavinu reakcija i osuda. Potresavši Srbiju, Kosovo, region, međunarodnu javnost, ubistvo jebacilo u senku druge događaje o Kosovu ‒ dijalog u Briselu, unutrašnji dijalog, u značajnoj meri

152 https://www.youtube.com/watch?v=le0Th4vkm_E; http://www.mod.gov.rs/lat/12152/ministar-vulin-resavanje-pitanja-kosova-i-metohije-ne-moze-da-se-resi-bez-resavanja-nacionalnog-pitanja-srba-na-balkanu-12152;https://www.slobodnaevropa.org/a/29023321.html, Slobodna evropa, 6. 2. 2018; http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3029559/adresa-za-resenje-sukoba--tirana-a-ne-pristina.html, RTS, Tanjug, 6. februar 2018;http://rs.n1info.com/a362492/Vesti/Vesti/Unutrasnji-dijalog-I-haski-osudjenik-predlaze-resenja.html, TV N1,6. februar 2018.

153 Isto.154 Isto.155 http://www.dw.com/sr/balkan-predaleko-od-bele-ku%C4%87e/a-42235650, Dojče vele, 25. 1. 2018.156 http://rs.n1info.com/a364049/Vesti/Vesti/Admiral-Fogo-NATO-prihvata-odluku-Srbije-da-bude-neutralna.

html, TV N1, 12. februar 2018.


i proslavu desetogodišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Postala je vidljiva iduboka destabilizacija srpske zajednice, odnosno simbioza fizičkog i institucionalnog pritiska jepoprimila sve karakteristike kriminalno-mafijaško-političko-para militarne strukture kojaupravlja sredinama nastanjenim Srbima sa uporištem na severu Kosova. Poput paradoksa,pokazalo se da u periodu normalizacije Srbi na Severu žive u „ne normalizaciji”.

Posle izvesnog vremena a posebno zahvaljujući poseti predsednika Srbije Srbima na Kosovu,bolna priča o teškom stanju na terenu sa enormnom količinom straha u zajednici kosovskih Srba,posebno onih na Severu je stavljena, u značajnoj meri, pod medijsku i političku kontrolu.Umesto najave predsednika Aleksandra Vučića o borbi sa kriminalom i korupcijom u sopstvenimredovima kroz nove mehanizme, to je u javnosti shvaćeno kao najava obračuna sa mafijom kojibi bio direktna posledica ubistva. Težak socijalni položaj kosovskih Srba u neprijateljskomalbanskom okruženju preuzeo je tako primat do kraja januara kao dominirajuća medijska agenda,a borba sa kriminalom i korupcijom u sopstvenim redovima prevedena je u borbu protivsocijalne korupcije. Organizovanjem serije susreta i poseta resornih ministarstava i vladinihpredstavnika sa zaposlenima u srpskim institucijama na Kosovu, neprimetno se nastavio, čak ipojačao, prekinuti niz okruglih stolova na temu unutrašnjeg dijaloga.

3. STANJE I BUDUĆNOST ODNOSA SRBIJE I KOSOVA

U ovom izveštajnom periodu na temu stanja i budućnosti odnosa Srbije i Kosova, Srba iAlbanaca, ubedljivu prednost ima zagovaranje razgraničenja između Srba i Albanca. Ali ovozagovaranje je, u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom, razmatrano i kao model primenljivna čitav Balkan. U ovom izveštajnom periodu nastavljeno je zagovaranje razgraničenja, teritorijalnihpodela i prekrajanja granica.157 Ali, zahvaljujući pisanju kosovskih medija, javnost Srbije je po prviput obaveštena o razgovorima na tu temu, koji su vođeni između predstavnika Srbije, Albanije iKosova, kao i između albanskih vođa iz Albanije, Kosova i Makedonije. Po ovim izvorima, bilo jepokušaja da se o eventualnom razgraničenju obavesti i međunarodna javnost. U narednom periodu bitrebalo proveriti navode kosovskih medija mada je, već sad, očigledno da je ovo pisanje izazvaloburne reakcije u javnosti Kosova i u pojedinim međunarodnim krugovima.

3.1. Razgraničenje između Srba i Albanaca

Ministar odbrane Vlade Srbije Vulin je na okruglom stolu u organizaciji Radne grupe izjaviosledeće: „Teza da je zamrznuti konflikt na Kosovu i Metohiji pogrešan i neodrživ za nas je apsolutnotačna. Ona je odgovorna i prema nama i prema budućnosti naše dece. Ali upravo zato moramo poći ikorak dalje i reći da kosmetski zamrznuti konflikt nije jedini zamrznuti konflikt koji srpski narodima, i da sukob sa albanskom nacijom, koji vidimo na prostoru Kosova i Metohije, nije jedini sukob inije to jedina nacija sa kojom bismo imali šta da razgovaramo o položaju našeg naroda i obudućnosti… Rešavanje pitanja Kosova i Metohije ne može da se reši bez rešavanja nacionalnogpitanja Srba na Balkanu. Moramo prihvatiti činjenicu da nakon dva veka uporne, istrajne, tvrdoglave,žilave borbe, nekada više nekada manje uspešne, srpski narod nije rešio svoje nacionalno pitanje. ...Zato sada, kada sagledavamo stanje našeg naroda, kada sagledavamo gde sve živi i kako živi,moramo poći od toga da rešavanje samo jednog dela srpskog nacionalnog pitanja neće osloboditinašu decu tereta njenog rešavanja, baš kao što se odnos sa Albancima neće rešiti samo na prostoruKosova i Metohije. … Nema i neće biti suštinske razlike između politike Albanije, Makedonije, CrneGore i teritorije koju zovemo Kosovo i Metohija, kada je u pitanju Srbija i odnos prema Srbima isrpskim interesima, bez obzira odakle pitanje dolazilo. I to moramo prihvatiti kao činjenicu. …Suštinsko pitanje na koje mi ovde pokušavamo da nađemo odgovor je kako zaustaviti ‘VelikuAlbaniju’. Zato, kada čujemo izjave o dolasku u Niš, to nisu izjave političkih avanturista, ni slučajniemotivni izlivi besa zbog formiranja

157 To nije bila situacija prošle godine: http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/stiven-mejer-bivsi-sef-cia-za-balkan-vreme-je-za-novu-politiku-srbije-prema-kosovu/; http://rs.n1info.com/a344175/Vesti/Vesti/Vejvoda-Za-Kosovo-razmena-teritorija-realno-resenje.html

37


Specijalnog suda. To je poruka jasne politike koja nikada nije naišla na osudu ni jednog jedinogpolitičkog predstavnika albanskog naroda u svim državama o kojima sam govorio. To su porukekoje moramo ozbiljno shvatiti, i zato proces zaustavljanja ‘Velike Albanije’ mora da započneupravo na prostoru Kosova i Metohije. Trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanacamora da se uspostavi na prostoru Kosova i Metohije, ali proces razgraničenja i proces političkogzavršetka ne može da se okonča, a da sve nije ispunjeno, dogovoreno i završeno. Podrazumevase da Briselski sporazum, sa svim njegovim rezultatima, mora biti najpre do kraja sproveden, iformiranje Zajednice srpskih opština i sve ostalo.“158

Prema rečima Aleksandra Vulin, Srbija ne može sebi da dozvoli ustupanje prostora, ni političkog,ni ekonomskog, ne može sebi da dozvoli da se ‘Velika Albanija’ stvara na njenim granicama, a danjene granice određuju drugi: „Otuda moramo priznati da mi ne pregovaramo i ne razgovaramo i netražimo rešenje sa Prištinom. Mi rešenje tražimo, bar sada, sa Tiranom. Albanski faktor na Balkanunije nasumičan, nije rascepkan, ne živi u više država. On je jedinstven, određen, sa vrlo jasnimidejama i pravcima… Činjenica je da će se upravo oni koji su smatrali da je proces promena granicana Balkanu vrlo moguć, kada je u pitanju srpski etnički prostor, sa velikom žestinom obrušiti nasvakog ko pomene da su promene granica na Balkanu moguće i nakon 1999. godine. Naš odnos zatomora biti na prvom mestu pragmatičan, logičan, ali isto tako jasno određen, da i Balkanu i ostatkusveta možemo da poručimo da će stabilnost Balkana zavisiti od toga koliko su balkanski narodisigurni i zadovoljni i svojim nacionalnim pitanjima.“159

Ministar Vulin se u ovom izveštajnom periodu priključio ministru Dačiću. To potvrđuje, uprethodnom izveštaju najavljenu mogućnost, da i vlast Srbije testira stav javnosti po pitanjurazgraničenja.

Marko Đurić kaže da Srbija želi da proširi razgovore na druga pitanja, uključujući prekrajanjegranica. Severno Kosovo naseljeno Srbima moglo bi da se ponovo pridruži Srbiji, dok bi većinaalbanskih područja u Srbiji mogla postati deo Kosova. „Ne želimo da zamrznuti konflikt trajeneodređeno“, kaže on, a navodi160 u listu „The Economist” novinar Tim Džuda.

Prema mišljenju potpredsednika SPS Predraga J. Markovića stvarnosti su bliski predlozi o„zamrznutom konfliktu” i „podela plus”.161 On smatra da sever Kosova treba pripojiti Srbiji dok bienklave južno od Ibra trebalo da dobiju autonomiju. „Jednom razgraničeni Srbi i Albanci bi mogli dakrenu u zajedničku svetlu budućnost”, kaže Marković. On predlaže da se u razgovore uključe i drugiakteri, ne samo Rusija i Kina, već i Indija. Drugo, uz pitanje Albanaca na Balkanu, treba da se rešavai pitanje Srba, (gde god da su), Makedonaca, Bošnjaka i ostalih.162 I to tako da svako dobije nešto.On smatra da je Dejtonski sporazum dobar „uzor za takvo rešenje”.163

Istog mišljenja je politički analitičar Dragomir Anđelković koji je izjavio da je „razmenateritorija neprihvatljiva”. Ali... „Što se tiče podele, možda bismo mogli Albancima na tu temu daizađemo u susret i razgovaramo, ali da uz to vežemo i pitanje Republike Srpske. To znači, akopričamo o podeli Kosova, onda paralelno moramo da pričamo i o Republici Srpskoj i njenom

158 https://www.youtube.com/watch?v=le0Th4vkm_E; http://www.mod.gov.rs/lat/12152/ministar-vulin-resavanje-pitanja-kosova-i-metohije-ne-moze-da-se-resi-bez-resavanja-nacionalnog-pitanja-srba-na-balkanu-12152;https://www.slobodnaevropa.org/a/29023321.html, Slobodna evropa, 6. februar 2018; http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3029559/adresa-za-resenje-sukoba--tirana-a-ne-pristina.html, RTS, Tanjug, 6. februar2018; http://rs.n1info.com/a362492/Vesti/Vesti/Unutrasnji-dijalog-I-haski-osudjenik-predlaze-resenja.html, TVN1, 6. februar 2018.

159 Isto.160 https://www.economist.com/news/europe/21737057-anniversary-highlights-divisions-among-countrys-serbs-

and-albanians-decade161 Autorski tekst Predraga J. Markovića, Balkanska tapiserija, Vreme, 1. februar 2018.162 Isto.163 Isto.


pravu na samoopredeljenje, i da se otvori na međunarodnim osnovama pitanje srpskog naroda uCrnoj Gori gde je izložen identitetskoj diskriminaciji, pa i identitetskom genocidu”, kažeAnđelković.164

Anđelkovićevom mišljenju o razgraničenju na Kosovu blizak je i predsednik SDPS BorisTadić. On se naime zalaže za ostanak srpskih institucija na severu Kosova, što je, kako kaže,suprotno aktuelnoj politici Vlade. „Ja sam smatrao u mom mandatu da nema razloga da se neborim da se zaštiti ono što u ratu nismo izgubili. To je pre svega Sever jer smo tamo imali pravnisistem Srbije, makar formalno a u određenom smislu je i funkcionisao, i imali smo institucije. Tusu crkve i manastiri.”165 Tadić zaključuje da je „uspostavljena sudska i izvršna vlast na severuKosova”, da bi bilo moguće potpisati sveobuhvatni sporazum, i onda ne bi izgubili „sever, crkvei manastire”.166

U toku ovog izveštajnog perioda akademik SANU Tibor Varadi je evoluirao od stava o kulturnojautonomiji ka mogućnosti teritorijalne podele ili autonomije. Naime Varadi kaže: „Ono gde nemamnikakve sumnje je to da li na taj način da se posebno izdvoji sever Kosova ili da se severu Kosova dajedna vrlo specifična autonomija, jer to nema nikakve dileme, ni po evropskim merilima da Srbi naKosovu, bez obzira kojoj državi to Kosovo pripada imaju prava da ostanu Srbi i da zadrže svojukulturu, škole, spomenike. E da li će se to postići putem teritorijalne podele ili putem jedne širokeautonomije, to su realne opcije i ne bih rado bio na mestu političara koji će morati to da prihvate.“167

Ovim stavom se akademik približio glasovima o mogućoj autonomiji severa Kosova. Međutim,Varadi, kao i Tadić, ne daje odgovor kako „vratiti stanje unazad“, odnosno pre parafiranja Prvogokvirnog sporazuma 2013. godine, kojim je prihvatanjem Zajednice srpskih opština (ZSO)prihvaćena neka vrsta funkcionalne autonomije koja je potom proširena sa četiri opštine na severuKosova i na druge opštine na Kosovu sa pretežno srpskim stanovništvom.

U kontekstu zahteva za otvaranje srpskog pitanja na Balkanu i podele Kosova, nije iznenađenje niinicjativa predsednika SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina o ustavnom uređenju statusa Sandžaka.168

Takođe, u saopštenju SDA se navodi da su „srpski državni organi, prvenstveno pravosuđe i policija,izgubili pravo i kredibilitet da deluju na prostoru Sandžaka“. „Iz tih razloga SDA Sandžaka, kaomanjinska parlamentarna stranka zahteva hitne i neodložne promene Ustava Srbije kako bi se konačnorešio status Sandžaka i status bošnjačkog naroda u Srbiji“, navodi se u saopštenju.169

Za podsticanje javnosti Srbije da prihvati ideju razgraničenja iskorišćena je poseta i izjavavicekancelara Austrije Hajnc-Kristijana Štrahe. U intervjuu za „Politiku“ Štrahe je istakao da se moraimati u vidu Rezolucija UN 1244 i naći rešenje za sever Kosova: „U međunarodnoj zajednici morapostojati razumevanje da, posebno na severu Kosova, gde živi oko 250.000 Srba, sa dobrim razlozimapostoji želja za autonomijom… Tako nešto poznajemo u međunarodnoj zajednici na primeru JužnogTirola kao uspešan proces, kada je reč o održivim mirnim procesima. Na kraju bi to bio proces gde je

164 Anđelkovićeva izjava povodom pisanja prištinskog lista „Gazeta ekspres” o podeli Kosova); Marko Đurić:Spremni smo za dijalog s Prištinom, Kurir, 14. februar 2018, http://www.kurir.rs/vesti/politika/2994905/marko-djuric-spremni-smo-za-dijalog-s-pristinom; https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201801231114287223-hoce-li-biti-referenduma-o-kosovu, Sputnjik, 23. januar 2018; https://www.blic.rs/vesti/politika/stranka-sulejmana-ugljanina-trazi-promenu-ustava-i-resenje-statusa-sandzaka/8e33k3v;https://rs.lat.sputniknews.com/komentari/201802081114479246-tuca-rusije-i-amerike-oko-kosova-, Sputnjik, 8. februar 2018.

165 Boris Tadić u emisiji „Pravi ugao“, RTV, 16. januar 2018.166 Isto.167 http://rs.n1info.com/a364272/Vesti/Vesti/Varadi-Kosovo-fakticki-nije-deo-Srbije.html, TV N1, 13. februar 2018.168 Stranka Sulejmana Ugljanina traži promenu Ustava i rešenje statusa Sandžaka, 18. januar 2018; https://rs-lat.

sputniknews.com/komentari/201801231114287223-hoce-li-biti-referenduma-o-kosovu, Sputnjik, 23. januar2018; https://www.blic.rs/vesti/politika/stranka-sulejmana-ugljanina-trazi-promenu-ustava-i-resenje-statusa-sandzaka/8e33k3v

169 RTS, Tanjug, 17. januar 2018.


moguće obezbediti međusobno priznanje.“170 Štrahe smatra da je Kosovo bez sumnje deo Srbijei da bi bilo poželjno da sever Kosova ima pravo na samoopredeljenje ili autonomiju, kao i da jepogrešno ukoliko bi se na Beograd vršio pritisak da prizna Kosovo. „Mislim da je priznanjeKosova jedino stvar Srbije. Pritiskati zemlju zbog toga bi bio pogrešan put“, rekao je Štrahe.171

Ambasada Austrije na Kosovu reagovala je nakon izveštaja u medijima da je austrijskivicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe izjavio da je Kosovo deo Srbije. Austrijski ambasador naKosovu Gerfnot Fandler izjavio je da Austrija nije promenila svoj stav o Kosovu, dok je Štrahepreko svog portparola negirao da je dao kontroverznu izjavu srpskom listu „Politika“.172

Ministarstvo spoljnih poslova Austrije nazvalo je ovakve izjave Štrahea neodmerenim. Na to jereagovao Štraheov portparol Martin Glier i izjavio austrijskoj agenciji APA da njegov šef nikadanije rekao da je „Kosovo nesumnjivo deo Srbije“. „Austrija je priznala Kosovo kao jedna odprvih zemalja. Austrija podržava evropsku perspektivu i Kosova i Srbije. Ovo je orijentacijasavezne vlade i ništa se nece promeniti“, rekao je Glier, a naveo list „Kurier“. Međutim, mediji uSrbiji nisu informisali javnost o ovim reakcijama na izjavu Štrahea.

Između zvaničnog Beograda, Prištine i Tirane navodno se dogovara „razmena teritorija”,odnosno „podela Kosova”, piše prištinska „Gazete Exspress“, glasilo koje se u javnosti Kosovaocenjuje kao „blisko Tačiju“. Direktor portala koji je objavio vest o podeli Kosova, Berat Buzalana svojoj Fejsbuk stranici piše da su Hašim Tači, Edi Rama i Ali Ahmeti u Tirani prethodnorazgovarali o podeli Kosova.173

„Express“, pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, piše o mogućoj podeli Kosovakoja bi se građanima najpre predstavila kao razmena teritorije sa Srbijom. Ovaj list, pozivajući sena međunarodne izvore, piše da je u „ovu igru“ uključen albanski premijer Edi Rama, koristećisvoje lične kontakte sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije. Za ovu ideju, najviše sezalaže Grčka preko svog ministra spoljnih poslova Nikosa Kocijasa, jer Grčka protežira idejupodele Kosova zbog svojih interesa i sa ciljem da do takvog scenarija dođe i u Makedoniji.174

Iako su i kosovski mediji na čiju uređivačku politiku ima uticaj partija Hašima Tačija takođe„izbegavali“ temu podele, ona je „probila“ u javnost. Protiv ove ideje su se opredelili predstavniciopozicije na Kosovu. Oni procenjuju da sa Srbijom ne bi trebalo ni da se raspravlja o ovoj temi, većjedino o priznavanju nezavisnosti Kosova. Tako je nekadašnji ministar spoljnih poslova Skender Hiseni,iz opozicionog Demokratskog saveza Kosova,175 rekao da promena granica „ne može biti učinjena beztragedije i gubitka života ljudi“. Rekao je da će promena granica ili razmena teritorija „neminovno dovestido novih ratova i da ih predlažu politički avanturisti“. Prema mišljenju profesora prištinskog univerzitetaMiljazima Krasnićija,176 „neće biti mirne razmene teritorija, već samo sirijskog scenarija, sa Rusijom kaoglavnim arbitrarom“. Albin Kurti, vođa Samoopredeljenja, smatra da Vučić želi nacionalni konsenzusSrba pošto se suočava s nužnošću priznanja Kosova. U međuvremenu „želi unutrašnju podelu Kosova,odnosno bosnizaciju Kosova“. „Za Srbiju problem je rešenje. Jer na taj

170 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3017908/strahe-mira-na-balkanu-nema-bez-srba.html, RTS,Tanjug, 27. januar 2018.

171 http://rs.n1info.com/a363604/Vesti/Vesti/Strahe-Sever-Kosova-treba-da-ima-pravo-na-samoopredeljenje.html,Beta, N1, 11. februar 2018.

172 Gazeta Express,11. februar 2018.173 https://www.blic.rs/vesti/politika/da-li-je-na-briselski-sto-dospela-ideja-o-razmeni-teritorija-na-kosovu/xkf25jf,

Blic, 13. februar 2018.174 https://bujanovacke.co.rs/2018/02/10/gazeta-express-taci-i-haradinaj-lobiraju-za-podelu-kosova-pod-plastom-

razmene-teritorija/175 http://www.gazetaexpress.com/lajme/ish-ministri-i-jashtem-ndryshimi-i-kufijve-s-behet-pa-tragjedi-jane-ide-te-

aventuriereve-497955/176 http://www.gazetaexpress.com/oped/nuk-ka-shkembim-paqesor-territoresh-ka-vetem-skenar-sirian-me-rusine-

si-arbiter-kryesor-498233/


način slaba država Kosovo će gajiti hegemonističke apetite vladajuće srpske elite”, kaže Kurti iocenjuje da je „pričati o podeli i razmeni teritorija znači pripremiti se za novi rat”.177

Politički analitičari u Prištini raspravu o razmeni teritorija između Kosova i Srbije tumačekao „igru vatrom koja može da izazove nemire“, procenjujući da tu priču plasiraju oni koji nežele dobro Kosovu. Reagovala su i diplomatska predstavništva. Tako je američka ambasada uPrištini je saopštila da se protivi ideji „razmene teritorije između Kosova i Srbije“ jer SADsmatraju da bi to stvorilo više novih problema nego što bi rešilo postojeće.178 Takođe, Nemačka,jedna od najmoćnijih evropskih zemalja koja ima uticaj na dešavanja na Kosovu, protiv je idejerazmene teritorija ‒ inicijative koja je uključivala ključne političare na Kosovu. U odgovoru„Express“-u, nemačka ambasada u Prištini navela je da bezrezervno podržava teritorijalniintegritet Kosova. Ovo je izgleda nateralo samog Tačija da to demantuje i da se izjasni protiv.179

Neposredno nakon objavljivanja ovih informacija, kosovsko predsedništvo tvrdi: „Ni u ovojfazi, niti u drugim fazama neće doći do scenarija za podelu i razmenu teritorije Kosova, te suideje koje vode do razmene teritorija sa Srbijom ‒ u ovoj fazi spekulacija.“ Ali nisu poricalipokretanje neformalnih razgovora sa srpskom stranom o ovoj ideji, saznajemo sa druge strane.180

U tom smislu je Tači odgovorio i na stavove ministra Srbije Aleksandra Vulina izjavom da je„podela nemoguća“. Tači je dodao: „Srbija je u nekoliko navrata pokušala da ubedi Tiranu daospori državnost Kosova, kredibilitet i pravo na državljanstvo. Tirana neće upasti u tu zamku i toje već stavila do znanja. Jedino direktan dogovor između država Srbije i Kosova može bitikredibilan i svaki pokušaj da se to ospori biće neuspešan. Tirana podržava dijalog, ali dijalogsuverenih zemalja. Pokušaja da se Kosovo podeli bilo je i biće, ali to je nemoguće. Kosovo jesuverena država koja ima međunarodno zagarantovani teritorijalni integritet. Kosovo i Srbijatreba da postignu dogovor koji će podržati i Evropska unija.“ 181

„Diplomatski izvori ukazuju da je srpski projekat razmene u kontekstu razmene teritorija upotpunosti podržan od strane Edija Rame. Čak i u tom kontekstu, diplomatski izvori kažu da jeplanirana zajednička poseta Vučića i Rame Preševu. Dragi prijatelji, ovaj projekat predstavljaprvi veliki korak u kontekstu povratka Velike Srbije. Beograd je, odmah posle rata, insistirao dareši problem aneksijom Severne Mitrovice i razmenom teritorije sa Tiranom, ali se susreo sakategoričkim ‘ne’ sa naše strane. Takav projekat, ako uzmemo u obzir da na Balkanu ima nejedna, već nekoliko Mitrovica ‒ otvoriće Pandorinu kutiju i vatreni sukob sa nesagledivimposledicama. U ovom slučaju, kažem Ediju Rami, koji pokušava da se pokrije novim aktimaizdaje ‒ prodajom grčkog mora: Digni ruke od trgovine apatrida na severu Kosova, jer ćeš snosititešku ličnu odgovornost. Pozivam SAD i zemlje članica NATO-a i EU da odbacе bilo kojiprojekat o novim podelama na Balkanu, jer će označiti početak novog i opasnog ciklusakonflikta u regionu“, poručio je 182 nekadašnji albanski premijer Sali Beriša, navodeći i da seRama i Vučić „igraju vatrom na Balkanu“.

Pritisak javnosti izgleda da je naterao Hašima Tačija da se oglasi izjavivši da je svestan ideje opodeli Kosova i razmeni teritorija sa Srbijom, koja je i ranije postojala, ali je takva „ideja veomadaleko od njegovog mišljenja i kosovskih institucija“. „Takve ideje ne donose mir, ni stabilnost“,

177 Snežana Čongradi, Albin Kurti: Priča o podeli Kosova je priprema za novi rat, Danas, Beograd, 17–18. februar 2018,VII.178 Amerikanci o podeli kosova: Pričaju i u Prištini, mi smo protiv, Novosti online, 15. februar 2018, http://www.

novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:711946179 http://kossev.info/strana/arhiva/taci__/14796180 http://www.gazetaexpress.com/lajme/presidenca-ne-kete-faze-eshte-vetem-spekulim-ideja-e-shkembimit-te-

territoreve-497852/181 https://www.glasamerike.net/a/taci-podela-nemoguca-nadam-se-dogovoru-2018/4243528.html, 7. februar 2018.182 http://www.gazetaexpress.com/lajme/berisha-godet-ramen-po-e-mbeshtet-projektin-e-vuciqit-per-ndarjen-e-

kosoves-498692/


rekao je Tači, ocenjujući ideju kao destabilizujući i štetnu za Kosovo. „To je mrtva stvar. Bilo jeranijih ideja za podelu, ali sam bio jasan, poštovanje teritorijalnog integriteta je veoma važno.“183

Usledile su reakcije i zapadnih ambasada u Prištini. „Nemačka bezrezervno podržava teritorijalniintegritet Kosova. Smatramo da su igre za podelu teritorija prema etničkoj pripadnosti opasne, pa se tomeprotivimo. Ovo je dokazano na tragičan način tokom proteklih oružanih sukoba devedesetih godina“,navodi se u odgovoru184 nemačke ambasade iz Prištine istom portalu. „Austrijski ambasador na KosovuGerfnot Fandler izjavio je da Austrija nije promenila svoj stav o Kosovu, dok je Štrahe preko svogportparola negirao da je dao kontroverznu izjavu srpskom listu „Politika“.185 „Ne postoji promena uaustrijskom stavu prema Kosovu“, napisao je austrijski ambasador na svom Tviter nalogu.

Ministar Aleksandar Vulin sledećim rečima je indiretkno potvrdio upozorenja iz više diplomatskihizvora da Aleksandar Vučić, Edi Rama i Hašim Tači mesecima več razgovaraju o podeli Kosova, razmeniteritorija, odnosno razgraničenju: „Trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da seuspostavi na prostoru Kosova i Metohije, ali proces razgraničenja i proces političkog završetka ne možeda se okonča, a da sve nije ispunjeno, dogovoreno i završeno... Nesporno je to da je prava adresa zarešavanje istorijskog sukoba dve nacije, albanske i srpske, Tirana, a ne Priština, jer se u Albaniji formulišepolitika Albanaca... Otuda moramo priznati da mi ne pregovaramo i ne razgovaramo i ne tražimo rešenjesa Prištinom. Mi rešenje tražimo, bar sada, sa Tiranom.“186

Sudeći po intervjuu u listu „Danas“, Škeljzen Malići je pojasnio svoj stav o podeli: „Ne verujem daće doći do podele Kosova. Iako se govori o tajnim pregovorima, o nekakvim papirima kojima se

predlaže nekoliko varijanti podele. Mislim da time Vučić utvrđuje svoj pazar, podiže cenuprepuštanja Kosova.“187 Upozoravajući na pugbne polsedice podele, serijom Tvitova i poruka na

Fejsbuku oglasio se, i serijom tvitova i poruka na Fejsbuku, iguman ministira Visoki Dečani, otacSava Janjić: “Svi znamo da se na Balkanu granice nikada ne dogovaraju, već se crtaju krvlјu i milionilјudi na prostorima bivše Jugoslavije i te kako znaju kako to izgleda. Posledice ekstremnih ideja kojese zasnivaju na etnički čistim teritorijama dobro poznaju i Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji, a da

ne govorimo o drugima. Vreme je da se odgovorno traže rešenja na osnovu međunarodnog pravakoje priznaju sve članice UN, EU, OEBS-a itd. Izuzeci lako postaju pravila i krug nasilјa se

nastavlјa. Dijalog između Beograda i Prištine treba da doprinese pre svega uspostavlјanju vladavineprava, zakona, međuetničke tolerancije, prava na povratak, prava na imovinu i punom poštovanju

kulturne baštine koja je važna kako za pojedine zajednice kojima ona pripada, tako i za sve ostale ičitav svet. Od Evrope i ostalih zemalјa sveta očekujemo upravo da pomogne da se ostvare ti

standardi (na KIM 19 godina nakon rata) jer će Balkan u protivnom ostati faktor nestabilnosti, bezobzira kako se vladajuće strukture ”dogovore” zvanično ili nezvanično. Jednostrani i selektivni

pristupi nažalost samo su pospešili tragediju raspada bivše Jugoslavije sa tragičnim posledicama kojesvi osećamo.” Otac Sava je dodao i sledeće: “Ako postoji rešenje za pitanje statusa KIM to zasigurno

nije podela. Svi znamo da većina Srba ne živi na Severu već na prostorima juga koji je većinskinaselјen Albancima. Tamo su i najvažnije srpske pravoslavne svetinje.”

183 http://www.gazetaexpress.com/lajme/thaci-publikisht-distancohet-nga-idete-per-ndarjen-e-kosoves-498748/184 http://www.gazetaexpress.com/lajme/ambasada-gjermane-per-express-lojerat-per-ndarje-territoriale-jane-te-

rrezikshme-i-kundershtojme-498622/185 http://www.gazetaexpress.com/lajme/ambasada-austriake-ne-kosove-s-ka-ndryshim-te-qendrimit-tone-karshi-

kosoves-498431/186 Težinu Vulinovim rečima daje i to što ih je izgovorio na susretu sa predstavnicima i stručnjacima za bezbednost

i odbranu Srbije u okviru oficijelnog okruglog stola unutrašnjeg dijaloga „Političko-bezbednosni i odbrambeniaspekti kosovsko-metohijskog problema“, kojem su prisustvovali i načelnik Generalštaba Vojske Srbije,general Ljubiša Diković, direktor policije Vladimir Rebić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju MarkoĐurić, uz druge brojne predstavnike sektora bezbednosti,http://kossev.info/strana/arhiva/adresa_za_resenje_sukoba__ tirana_a_ne_pristina/14663

187 Suzana Čongradi, Vučić podiže cenu za prepuštanje Kosova, Danas, Beograd, 15.02. 2018.


“U scenariju podele svako će izgubiti, a dobici će biti jadni. Srbi će nestati sa KIM (vrlo teškonasleđe za Beograd). Ono što ostane od etnički albanskog, muslimanskog Kosova će izgubiti čak iprivid onoga što je ostalo od multietninosti, što će biti još manje privlačno mnogima u EU …Međunarodni “projekat multietničkog Kosova” će konačno doživeti kolaps i umesto toga će postatimodel za stvaranje etnički čistih država. Balkan će ponovo postati bure baruta (BiH, Mak). Ovo će sekao bumerang vratiti onima koji kratkoročno traže brza rešenja i odraziće se (negativno) na stabilnost… Dijalog se mora nastaviti, mora biti pravilno fokusiran i merlјiv uspesima u vladavini zakona,zaštiti manjinskih zajednica, baštine, povratku izbeglica, garancijama privatne imovine, napuštanjujezika mržnje. Pomirenje je preduslov za svako dugoročno rešenje, a ne obrnuto” I, na samom kraju:“Mada nelogično zvuči onima čiji su mozgovi zakočili u 90tim, narodi na zapadnom Balkanu trebada žive zajedno i čuvaju baštinu jedni drugih ako žele da budu viđeni kao pouzdani EU partneri ubudućnosti. Nadam se da će lideri to razumeti.”

Otac Sava je naglasio i da se: “Srpska Pravoslavna Crkva je dosledno protiv menjanjameđunarodno priznatih granica Srbije. Podela KIM bi otvorila Pandorinu kutiju nasilјa ipokrenula domino efekat širom Balkana sa užasnim posledicama za sve.”

I na kraju, poručio: “Umesto igranja sa životima desetina hilјada nevinih lјudi, rešenja zapostojeće probleme na KIM treba tražiti u dijalogu i na osnovu međunarodnog prava, podstičućisaradnju, pomirenje, poštovanje lјudskih života i baštine

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam navodi za „Blic” da je „ova ideja u ovom trenutkuzačuđujuća, budući da je u više navrata iz merodavnijih krugova rečeno da podela ne dolazi u obzir”.188

„Podela Kosova, kako nam je objasnio niz zapadnih političara‚ mogla bi da znači i podelu nekih drugihteritorija na Balkanu, a sa druge strane ne vidim da postoji ikakva saglasnost u albanskoj političkoj eliti.

Najdalje što su otišli pojedini albanski političari u svom razmišljanju bilo je da se izvrši razmena teritorija‒ sever Kosova za Bujanovac i Preševo. Podela, ovako kako se anticipira u našoj javnosti, kod njih nije

bila uopšte dobro prihvaćena, naprotiv, tu je bilo mnogo oštrih reakcijana te ideje još kad ih je plasirao Ivica Dačic, pre četiri godine“, napominje Dušan Prorokovic.189

Dr Dušan Janjić je u tekstu pod naslovom „Oliverova poruka“,190 u prepisci koju vodi saprištinskih publicistom Bljerimom Šaljom, detaljno pisao o jasnim naznakama aktuelizacije scenarijarazgraničenja, odnosno podele, istovremeno kritikujući isti koncept i nabrajajući ugledne pojedincesa srpske i albanske strane, kao i sa međunarodne scene, koji zagovaraju razmenu teritorija. I sam seprotiveći takvoj ideji, prisetio se jedne od poslednjih poruka Olivera Ivanovića u Beogradu: „Podelaje takozvano lako rešenje koje se sprovodi samo na mapi. U životu to rešenje nije moguće beztakozvanog rata ograničenog dejstva, što znači nove žrtve. Pojedinci izlaze sa ovom idejom zato štoto kabinetski gledaju. Ne zamišljaju da se na toj mapi, ako se ona uveliča, mogu videti glave ljudikoji zbog toga mogu da stradaju. Prema tome, ja nisam za to da ‘kosovski čvor’ sečemo. Jer sve oveideje: podela, priznanje, rat, su laka rešenja koja neće doneti stabilnost i mir.“

Ocenjujući da Štrahe svojim stavovima ne pomaže Srbiji, Dušan Janjić podseća da je upravoIvica Dačić, koji je izrazio svoje divljenje prema mišljenju Štarhea, jedan od zagovornika ideje opodeli Kosova. „Očigledno je da se računa da postoji neka podrška za to u EU upravo kodpolitičara kakve smo i danas videli u Beogradu. Takvih ima i u Mađarskoj, u Bugarskoj, Grčkoj.Računa se da bi možda to moglo da prođe pod jednim uslovom ‒ da se niko ne pobuni iz EU i dapristanu i Albanci i Srbi. Taj uslov nije ispunjen.“191

188 https://www.blic.rs/vesti/politika/da-li-je-na-briselski-sto-dospela-ideja-o-razmeni-teritorija-na-kosovu/xkf25jf,Blic, 13. februar 2018.

189 https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201802121114529239-zasto-albanci-pominju-podelu-kosova-1,Sputnjik, 12. februar 2018.

190 http://kossev.info/strana/arhiva/oliverova_poruka_/14581191 http://rs.n1info.com/a363997/Vesti/Vesti/Poseta-Strahea-Beogradu.html, N1, 12. februar 2018.


3.2. Status quo politika

Kada je reč o predlozima za rešavanje, status quo pristup je i dalje aktuelan, sa odranijepoznatim argumentima. Ono što je u ovom periodu novo jeste da se o toj opciji razložno istaloženo promisilo. Ona nikad nije izazivala toliko emocija kao podela ili priznanje, i zato oučesnicima u dijalogu ne govori pohvalno to što tek sada, nakon pola godine od njegovogpočetka dobijamo valjane argumente za i protiv statusa quo.

Stefan Surlić ocenjuje da je ideja o zamrznutom konfliktu „nespremnost da se preuzmeodgovornost, ili eufemistički predstavljena nada u tektonske geopolitičke promene“.192

Akademik Tibor Varadi je na sledeći način formulisao kriterijum za procenu vrednosti ovog„rešenja“: „Ponekad se međunarodna zajednica navikne da živi sa nerešenom situacijom, ali tone bih nazvao pravnim rešenjem, nego političkim prihvatanjem jedne nerešene situacije, ako tasituacija ne proizvodi veliku štetu i sukobe.“ Za razliku od Varadija koji ocenjuje posledice statusquo politike iz situacije na terenu, drugi autori se u razmišljanju o status quo politici vode„spoljnim“ kriterijumima poput promene globalnog rasporeda snaga.

Treba uzeti u obzir i mišljenje Veljka Blagojevića iz Instituta za strategijska istraživanja,izneto na okruglom stolu o bezbednosti: „Dok je pozicija Srbije slabila, jačao je međunarodnipoložaj Albanije. Pre izvesnog vremena albanski faktor je imao nedvosmislenu podršku zapadaza nezavisnost. Ona više nije bezuslovna i jednoznačna, kao što ni svet nije isti kao pre 20godina. Svet više nije unipolaran, postoje i drugi globalni igrači koji utiču na podržavaocealbanskih interesa. To je pre svega Rusija, Kina, ali i drugačiji pogledi tih centara moći. Nemaviše Balkana u prioritetu strateškog delovanja ni Amerike, ni Evrope, ni Rusije, ni Kine. U tomsmislu ovaj je konflikt ostao zamrznut i čekaju se neki povoljniji uslovi.“ U tom čekanju mogućesu sledeće tri opcije: „Za naše strateško pozicioniranje ključna je procena brzine uspostavljanjamulti polarnog poretka. S obzirom na to da se većina geo političara slaže da će se to meritidecenijama, to za nas znači nastavak jedne geopolitike odugovlačenja donošenja rešenja okonačnom statusu. Druga opcija znači donošenje diplomatske nagodbe koja bi se u krajnjojkonsekvenci svela na međunarodnu konferenciju na kojoj bi velike sile odlučivale o granicamana Balkanu, a koja ne bi vodila u kompromis i u saradnju ni Srba ni Albanaca. U toj varijanti zanas je neophodno da se izvrši prioritetizacija vitalnih nacionalnih interesa. Treća opcijapredstavlja jedan novi pristup, a podrazumeva poziciju iskrenog partnera sa albanskim faktoromu uspostavljanju stabilnih odnosa saradnje.“ Velike sile, ako im je u interesu mir, moraju daobezbede uslove za ravnopravan dijalog dva naroda koja su vekovima u sukobu.193

Inače, status quo politika znači održavanje sadašnje situacije zamrznutog konflikta kojiproizlazi iz dualnog suvereniteta nad severom Kosova. Međutim, od 2013. godine otpočeo jeproces integracije Srba u sistem Kosova, kao i povlačenja institucija iz sistema Republike Srbije.To stvara situaciju koja je neodrživa na srednji rok, a neodrživost nameće odgovornost učesnikaza traženje mirnog rešavanja ovog pitanja.194

192 Stefan Surlić, Vreme je za istorijski dogovor u: Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta, Vreme, Beograd, 15. februar 2018.193 https://www.youtube.com/watch?v=le0Th4vkm_E; http://www.mod.gov.rs/lat/12152/ministar-vulin-resavanje-

pitanja-kosova-i-metohije-ne-moze-da-se-resi-bez-resavanja-nacionalnog-pitanja-srba-na-balkanu-12152;https://www.slobodnaevropa.org/a/29023321.html, Slobodna Evropa, 6. februar 2018; http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3029559/adresa-za-resenje-sukoba--tirana-a-ne-pristina.html, RTS, Tanjug, 6. februar2018; http://rs.n1info.com/a362492/Vesti/Vesti/Unutrasnji-dijalog-I-haski-osudjenik-predlaze-resenja.html, TVN1, 6. februar 2018.

194 Perspektiva regionalne saradnje za severno Kosovo, Forum za etničke odnose, Beograd, mart 2013.


3.3. Politika malih koraka

Profesor Sima Avramović, ponavlja svoje zalaganje za „politiku malih koraka“ za koju verujeda „nam donosi ozbiljne izglede za uspeh“. „Jedan od njih je, samo primera radi, restitucijacrkvene imovine, snaženje naših enklava i manastira, po modelu Svete Gore. ... Model zaštitepodrazumeva da je imovina neprikosnovena, da se pokreću gazdinstva u okviru našihmanastirskih poseda. To bi ljudima obezbedilo veću sigurnost i prihode, a svetinje učinilomestima žive religije, a ne tek destinacijama povremenog hodočašća. Vrlo je važno i vraćanjenaše populacije, a i to što je natalitet veći nego u ostatku Srbije“, smatra Avramović.195

* * *

Što se tiče podele ili teritorijalnog razgraničenja duž sadašnjih etničkih linija podele (u slučajusevera Kosova i Mitrovice, duž reke Ibar), praksa u poslednje dve decenije je pokazala da jeteritorijalno razgraničenje duž etničkih linija neadekvatno rešenje. Obično je reč o iznuđenimrešenjima, koja ne donose rešavanje sukoba i stabilizaciju mira, već samo trajno zamrzavaju konflikt.

Razmena teritorija je potkategorija koncepta podele, koja podrazumeva razmenu opštinanaseljenih Albancima u centralnoj Srbiji, Preševa i Bujanovca za opštine Zubin Potok,Leposavić, Zvečane i severni deo grada Mitrovice na Kosovu. Ova opcija je, u sadašnjimbezbednosnim i političkim okolnostima, malo verovatna.196

To što su upozorenja koja se odnose na posledice ovakvog rešavanja kosovskog problemakroz podelu, retka u javnosti Srbije, osnažuje potrebu da se ponovi predlog iz prethodnogizveštaja da je neophodno da se u Srbiji otvori javna rasprava o svim aspektima primenekoncepta etničkog i teritorijalnog razgraničenja na Kosovu, u Srbiji i na Balkanu.

195 http://m.novosti.rs/политика.393.html:709893-Dr-Avramovic-Vise-smo-izgubili-selo-nego-nase-Kosovo,Večernje novosti, 4. februar 2018.


4. IMPLEMENTACIJA BRISELSKOG SPORAZUMAO NORMALIZACIJI ODNOSA SRBIJE I KOSOVA

Rešavanje pitanja Kosova kroz normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, Briselski dijalog i EUintegracije Srbije za ogromnu većinu učesnika u institucionalizovanom i ukupnom dijalogu nijevisoko kotirano u smislu prihvatljivih rešenja tokom perioda obuhvaćenih dosadašnjim izveštajima.

U ovom izveštajnom periodu beleži se oživljavanje zagovaranja normalizacije odnosa Srbije iKosova. Na to su uticali sledeći razlozi: ublažavanje retorike konfrontiranja i zaokret ka retoricikompromisa koji je najavio sam pokretač inicijative predsednik Vučić; osnaživanje nade u boljubudućnost kao posledica objavljivanja strategije EU za Zapadni Balkan, kao i većinskipozitivnog prijema ove strategije od vodećih ljudi vlasti Srbije.

Iako je opšti prijem strategije od strane političara vladajuće koalicije, kao i članova VladeSrbije bio pozitivan, on nije bio unison. Po pojednim važnim pitanjima ili takozvanim detaljimabilo je različitih, a često i međusobno suprostavljenih poruka. Na primer, predsednik Vučićizjavio je da postoje različiti modeli obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda iPrištine, ali je naglasio da je taj dokument pogled u budućnost koji treba da reši aktuelneprobleme. Preciznije: „Mnogo je različitih modaliteta, ja sam za to da ne bežimo od rešenja i dane održavamo zamrznute konflikte, ja sam za to da nemamo problema i da naše probleme neostavljamo deci, znam da ovo ne voli niko da čuje, ali to jeste pogled u budućnost i odgovoranpristup.“ Uz to, dodao je Vučić, pojedine zemlje predlažu model dve Nemačke, dok drugesmatraju da bi Srbija i Kosovo trebalo da reše svoje odnose pre potpisivanja sporazuma. Potomje predsednik Srbije poručio: „Za tango je potrebno dvoje, potrebno je da i neki drugi razumejuda moraju da učine kompromise, a ne samo Srbija, da bismo imali dogovor moraju obe strane dabudu podjednako nezadovoljne, ili bar pomalo zadovoljne.“197 Istovremeno, Dačić izjavljuje da„niko ne zna šta znači pravno obavezujući sporazum, jer to nigde nije zapisano“.198

Komentarišući značenje „sveoubhvatnog sporazuma”, bivši predsednik Boris Tadić tvrdi dazna o kakvom dokumentu je reč, jer su to tražili i dok je on bio na vlasti, ali i za vreme VojislavaKoštunice. Reč je, kaže Tadić, uglavnom o modelu dve Nemačke.199 Tadić tvrdi da je novimomenat to što Evropska komisija od Srbije očekuje to rešenje do 2019. godine, što, po njemu,govori o nepoverenju EU u vlast Srbije, kojoj ne ostavlja mogućnost da to završi kroz procesreformi do samog priključenja.

„Pravno obavezujući dokument kao akt nije uobičajena pojava u međunarodnoj praksi, ali se tojformi pribegava kada postoje obostrani interesi. … Potrebna je saglasnosti o suštini rešenja. Ako bi tasaglasnost imala formu sporazuma, to ne bi značilo nužno priznanje Kosova od strane Srbije“, reklaje profesorka međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka Vesna Đorđević Predić. Ona je i

197 http://rs.n1info.com/a361163/Vesti/Vesti/Vucic-o-poseti-Hrvatskoj.html198 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3041799/dacic-arogantne-poruke-gabrijel-kod-pacolija-na-

rucku.html199 Za tango je potrebno dvoje, Dnevnik N1 u 19 h, 1. februar 2018, http://rs.n1info.com/a361299/Vesti/Vesti/

Beograd-i-Pristina-pravno-obavezujuci-sporazum.html47


podsetila da međunarodno pravo poznaje sporazume između suverenih država i onih koje nemajutakav status, i navodi primer sporazuma EU sa Hong Kongom, koji, kako kaže, ne prejudicirapriznanje Hong Konga kao države. Ili: „EU je, recimo, zaključila sporazum o stabilizaciji ipridruživanju sa Kosovom, a član 2 tog sporazuma kaže da taj sporazum ni na koji način ne značipriznanje Kosova kao suverene države.“200

Uprkos tome što u EU nema jedinstva po pitanju nezavisnog Kosova, Stefan Surlic saFakulteta političkih nauka ne misli da ce se politika Brisela prema Kosovo menjati. „Pre svega,to pitanje zavisi od Nemačke, a za nju je normalizacija odnosa sa Prištinom glavni uslovnastavka evropskih integracija Srbije. Treba imati u vidu i da odlazeća evropska administracijaželi da proces pregovora Beograda i Prištine predstavi kao istorijski uspeh, upravo potpisivanjempravno obavezujućeg sporazuma. Neće se tražiti decidno priznanje nezavisnosti, ali zasigurnohoće određene garancije Srbije kojima će se osporiti trenutni argumenti Španije, ali i drugihzemalja članica EU koje se protive nezavisnosti Kosova“, procenjuje Surlić.201

Diplomata Vladislav Jovanović podseća na predlog iz Nemačke i takozvanu Išingerovuformulu ‒ dve Nemačke, s kojom se susretao kao ministar spoljnih poslova u doba SlobodanaMiloševića, koje se međusobno nisu priznale ali su postale članice UN. “To je način da seizbegne forma direktnog priznavanja, a u stvari je podvala koja bi bila učinjena Srbiji“.202

Kad je reč o članstvu Kosova u UN, u međunarodnoj zajednici se poodavno spominju dvamodela: prvi je bio primenjen u slučaju dve Nemačke, koje su bile članice UN iako nisupriznavale državnost jedna drugoj; druga mogućnost da se Kosovo smesti na Ist River je daPriština dobije status sličan Palestini koja je 2012, mimo preporuke Saveta bezbednosti, jer su setome protivile SAD, postala država-nečlanica posmatrač sa zastavom u sedištu UN.

Dušan Prorokovic smatra da formalno niko od Beograda ne traži da prizna takozvanoKosovo, vec se zahteva da omoguci učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije. „Tako da bi sefaktički Beograd saglasio sa celim tim procesom, iako de jure ne bi uspostavljao diplomatskeodnose sa Prištinom. To je, dakle, plan koji Zapad ima na stolu od 2007. godine i koji je okvirnonazvan procesom ‘puzajuceg priznanja Kosova od strane Beograda’.“203

Martin Hajperc, koji je na Kosovu organizovao privredno i finansijsko odeljenje Međunarodne civilnekancelarije je istakao: „Kosovo je za Srbiju definitivno izgubljeno. Situaciju u Srbiji možemo uporediti sasituacijom u Nemačkoj šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je nama, Nemcima, postalo jasno da smoizgubili istočne teritorije, odnosno Istočnu Nemačku. To je bio izuzetno dug i bolan proces, ali izuzetnovažan, kako bismo nakon toga, ostavljajući bol za sobom, mogli da idemo u budućnost. Saradnja izmeđuNemačke i Rusije, odnosno politika ka istoku, rezultat je procesa savladavanja bola

200 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=02&dd=01&nav_category=640&nav_id=1354069,Tanjug, B92, 1. februar 2018.

201 https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201802121114516365-Kosovo-pat-pozicija, Sputnjik, 12. februar 2018.202 „To se pokušava preko takozvanog sveobuhvatnog obavezujuceg pravnog sporazuma koji, prema njihovom

očekivanju, treba da bude zaključen između Srbije i njene odmetnute pokrajine. To je nešto što postoji kao stalnaopasnost jer bi u tom slučaju veto Rusije i Kine bio zaobiđen, jer bi postojao sporazum Beograda i Prištine.“.Drugateorijska mogucnost jeste da se insistiranje Zapada na jedinstvenom slučaju Kosova zameni prilazom o neophodnostiuređivanja Balkana prema liniji nacionalnih granica: „U tom slučaju bi nacionalno pitanje Srbije, Hrvatske, Albanijebilo rešavano tako što bi uključivalo i najveci broj njihovih građana koji trenutno ne žive na njihovim teritorijama. Toje teorijsko mišljenje koje je lansirano iz Amerike pre nekoliko meseci od strane nekog profesora, ali nije naišlo ni nakakvu reakciju u samoj Americi, što znači da, barem u ovom trenutku, ako ne i uopšte, to nije zrelo.“ Trecamogucnost, prema Jovanovicevom mišljenju, jeste da Kosovo traži status posmatrača u UN, a ne punopravnog člana.Ovaj status svojevremeno je imao Vatikan, pa onda neki oslobodilački pokreti. Međutim, to rešenje je daleko odčlanstva (https://rs.sputniknews.com/komentari/201802141114556363-cetiri-scenarija-da-kosovo-dobije-stolicu-un,Sputnjik, 14. februar 2018).

203 https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201802121114529239-zasto-albanci-pominju-podelu-kosova-1,Sputnjik, 12. februar 2018.


od gubitka istočnih teritorija. Vili Brant je tada rekao: ‘Nećemo odustati od onoga za šta znamoda je odavno izgubljeno.’ Gubitak je realnost. Moramo da postanemo svesni tog gubitka.“ 204

Tači je izjavio: „Verujem da će na kraju ovog procesa Kosovo dobiti barem stolicu u UN, ako već u ovommomentu nije moguće očekivati da Srbija prizna državu Kosovo. Međusobno priznanje bi okončalo

problem. Kada bi Kosovo postalo članica UN, pet članica EU više ne bi mogle da poriču nezavisnost, aisto tako i protivnici nezavisnosti u Savetu bezbednosti poput Rusije i drugih zemalja.“205 U intervjuu za

„Tagesšpigel“ premijer Kosova Ramuš Haradinaj kaže: „Za Kosovo, ali i za Srbiju, konačni mirovnidokument je veoma važan. Skoro dve decenije je prošlo od rata. Vreme je da se

stvori jasna perspektiva za Kosovo i njegove ljude.“ 206

Ovaj stav podržavaju i pojedina najnovija istraživanja javnog mnjenja u Srbiji i na Kosovu.Pozivajući se na rezultate istraživanja javnog mnjenja pod nazivom „Orijentisanost građana

Srbije ka EU”, sprovedenog od strane Ministarstva za evropske integracije u decembru 2017.godine, Mađar so 23. januara 2018. godine prenosi da 56 posto ispitanika smatra da ima potrebeza dijalogom Beograda i Prištinei i za normalizacijom i bez toga da to EU zahteva od obe strane.Takođe, više od polovine ispitanika podržava pristup Vlade u tome da sa Prištinom trebarazgovarati kako bi se došlo do trajnog rešenja. 207

„Barometar bezbednosti“, studija Centra Kosova za sigurnosne studije, ukazuje na sledećepodatke: „Velika vecina ispitanika, 58 odsto Albanaca i 61 odsto Srba, tvrdi da postignuti sporazumiu Briselu nemaju uticaja na normalizaciju odnosa. Oko 73 odsto ispitanika smatra da je sporazum oZajednici veoma štetan i da ce imati značajan uticaj na unutrašnje funkcionisanje Kosova. Oko šestodsto ispitanika Srba smatra da ce Zajednica imati negativan uticaj na Kosovu.“ Izveštaj takođeobznanjuje razlike i u mišljenjima ispitanika u vezi sa koristima strana iz razgovora: „Oko 48 odstoispitanika Albanaca veruje da Srbija ima više koristi nego Kosovo, odnoseći se uglavnom naperspektivu članstva Srbije u EU, koja vodi proces integracije u EU. S druge strane, oko 29 odstoispitanika Srba smatra da Kosovo dobija više nego Srbija“. Prema ovom izveštaju, 90 odsto građanakosovskih Albanaca nastavlja da Srbiju smatra jednom od najvecih spoljnih pretnji za bezbednostKosova, a 93,6 odsto ispitanika smatra da bi Kosovo trebalo da se pridruži Evropskoj uniji.208

Kosovski politički analitičar Imer Muškoljaj, predstavljajući rezultate istraživanja javnogmnjenja Kosova, koje je sproveo Demokratski institut Kosova (KDI), ističe da čak 49 odstograđana Kosova smatra da dijalog ne bi trebalo nastaviti bez uključivanja SAD u taj proces. Sadruge strane, 45 procenata anketiranih iz srpske zajednice na Kosovu smatra da bi dijalog trebalonastaviti bez uključivanja SAD, što je stav samo 29 odsto građana Albanaca i 24 procenta izdrugih zajednica.

Prema ovoj anketi, 51 odsto građana Kosova ne očekuje da se proces dijaloga sa Srbijomzavrši tokom 2018. Takav stav dele svi anketirani, nezavisno od njihove etničke pripadnosti.Pored toga, 48 procenata kaže da ne očekuje priznanje Srbije na kraju dijaloga. Samo jedan odstograđana srpske zajednice očekuje da Srbija prizna državnost Kosova na kraju tog procesa, dokovaj procenat u slučaju građana albanske zajednice iznosi 34 procenta i 23 odsto kod građanadrugih zajednica, pokazuje istraživanje KDI.209

204 http://www.politika.rs/sr/clanak/397770/Kad-na-Balkanu-odjekne-pucanj-to-nije-slucajno;https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=02&dd=05&nav_category=640&nav_id=1355026,B92, Politika, Tanjug, 5. februar 2018.

205 https://www.glasamerike.net/a/taci-podela-nemoguca-nadam-se-dogovoru-2018/4243528.html, 7. februar 2018.206 http://www.dw.com/sr/kosovo-nije-dovr%C5%A1eno-euleks-odlazi/a-42531440, 10. februar 2018.207 https://www.magyarszo.rs/hu/3584/kozelet_politika/177624/Reformokra-az-%C3%A9letmin%C5%91s%C3%A9g-

jav%C3%ADt%C3%A1sa-%C3%A9rdek%C3%A9ben-van-sz%C3%BCks%C3%A9g.htm208 http://www.koha.net/arberi/74604/dialogu-kosove-serbi-nuk-ndikon-ne-normalizimin-e-marredhenieve-gjen-

qkss, 9. februar 2018.209 http://www.dw.com/sr/kosovo-mra%C4%8Dne-perspektive/a-42585199, DW, 15. februar 2018, autor Bekim Šehu.


Dok predsednici Vućić i Tači u svojim izjavama ukazuju na spremnost obe strane da sedijalog nastavi,210 evidentno je da su one još uvek jako pozicionirane. Prvi primer za to je izjavakosovske ministarske za EU integracije Durate Hodža da je „cilj Prištine u dijalogu saBeogradom je međusobno priznanje i normalizacija odnosa“. I „da su dve strane saglasne dadijalog ne može trajati večno”.211 Drugi primer predstavlja lobiranje Srbije za povlačenjepriznanja Kosova, kao i pozivanje na nepriznavanje Kosova od strane Španije212 i Surinama. Uovome prednjači ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.213

U izjavi o sastanku sa Tačijem tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koju 25. januaraprenosi RTV Pančevo, Vučić kaže: „Mi moramo da odlučimo šta je to što možemo, šta je to štoželimo, šta je to što hoćemo sa sobom. U budućnosti da imamo realan, ozbiljan i odgovoran pristup.Da izgubimo najmanje što moramo a da dobijemo najviše što možemo, i ja sam bezbroj puta rekaoda situacija u kojoj se mi i Priština dogovaramo mora da bude takva da i jedni i drugi budemopomalo nezadovoljni i ljuti. Ako neko misli da može da dobije sve, a da drugi ne dobiju ništa, mislimda je to pogrešan put i da on nikada neće dovesti ni do kakvog rešenja.”214

* * *

U ovom izveštajnom periodu beleži se oživljavanje interesa i zagovaranje normalizacije odnosaSrbije i Kosova. Na to su uticali sledeći događaji: ubistvo Olivera Ivanovića koje je otvorilo pitanjerealnog života i traženje odgovora na životna pitanja, pa i samu bezbednost u širem okviru;oživljavanje strepnje od mogućih rizika obnove etničkog sukoba i iseljavanja kao poslediceeventualne pobede zagovornika politike razgraničenja; ublažavanje retorike konfrontiranja i govoramržnje, pre svega u medijima i na društvenim mrežama, i zaokret ka retorici kompromisa koji jenajavio sam pokretač inicijative, predsednik Vučić; osnaživanje nade u bolju budućnost kaoposledica objavljivanja strategije EU za Zapadni Balkan, kao i većinski pozitivnog prijema ovestrategije od vodećih ljudi vlasti Srbije. Interesantno i opominjuće je to što je u prvi plan došlopitanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Istovremeno supo strani ostavljena pitanja i problemi koje bi trebalo prevladati na putu do momenta postizanja„pune normalizacije“. Stoga se može reći da je stvorena povoljna politička klima, ali da još nijeobezbeđena podrška za ostvarivanje uslova iz poglavlja 35, koje se tiče Kosova, ali i drugih poglavljapregovaračkog okvira koja treba otvoriti i zatvoriti do poželjnog roka – decembra 2023. godine.

210 „Dvojica sagovornika saglasila su se da je dijalog Srba i Albanaca, kao i zajednički rad na smirivanju istabilizaciji prilika na Kosovu i Metohiji od ključnog značaja za obe strane”,http://rtvpancevo.rs/Vesti/Srbija/vui-sa-taijem-o-dijalogu-srba-i-albanaca.html

211 http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/hodza-cilj-pristine-medjusobno-priznanje_889901.html212 https://www.dnevnik.rs/politika/koha-spanija-kaze-da-kosovo-nije-deo-prosirena-eu-30-01-2018213 https://www.dnevnik.rs/index.php/politika/dacic-zahvalnost-surinamu-zbog-povlacena-priznana-kosova-10-02-

2018214 http://rtvpancevo.rs/Vesti/Srbija/vui-sa-taijem-qako-neko-misli-da-moe-da-dobije-sveq.html

5. REŠAVANJE PITANJA STATUSA

Predsednik Vučić je po povratku sa Kosova najavio mogućnost referenduma. Kako navodiRTS, ako bi se menjala ustavna preambula u kojoj se pominje Kosovo, reč bi bila o ustavnomreferendumu, koji bi bio obavezujući.215

Međutim, šef poslanika SNS Aleksandar Martinović izjavio je da će građani Srbije nareferendumu odlučiti o onome što bude dogovoreno između Beograda i Prištine, ali i da je doreferenduma ostalo još puno vremena.216

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić objašnjava da referndum nije opcija za rešenje kosovskogpitanja, već način da se građani slobodno i demokratski izjasne o rešenju koje će predložiti

političari.217 Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus” Vladimir Pejić smatra daje „referendum o evropskom putu Srbije važan zakonski, ali i u svakom drugom smislu”, imajući u

vidu „sastav parlamenta, vidimo da je većina partija opredeljena za EU”, kao i da je javno mnjenje uSrbiji po tom pitanju podeljeno. Pajić dodaje da je pitanje Kosova za Srbiju mnogo teže, jer „mi još

ne znamo koje je konačno rešenje za KiM, ako ga uopšte bude u neko skorije vreme“. „Kakvo god dabude rešenje, da li ga predložila EU, Rusija, SAD ili mi zajedno sa Albancima dođemo do predloga

rešenja, svakako će to biti nešto o čemu će građani morati da se izjasne i mislim da bi tureferendum bio najbolji”, zaključio je Pejić.218

Analitičar Dragomir Anđelković smatra da ako se bude biralo između nastavka puta u EU iliprekida procesa integracija, onda građani mogu da daju odgovor na izborima, opredeljujući seizmeđu stranka koje su za evropske integracije i onih koje su protiv. Ali ukoliko se radi oeventualnoj promeni granica, jedini način da se građani izjasne jeste referendum.219

Analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da će se kada bude formulisan predlog u državnomvrhu tražiti izjašnjavanje građana. Za njega je bitno da to pitanje dobije demokratskulegitimaciju, ali da je manje važno da li će to biti na izborima ili referendumu.220

Za potpredsednicu Narodne stranke Sandu Rašković Ivić „referendum je zakasnio i trebalo gaje održati pre potpisivanja Briselskog sporazuma 2012“.221 Ona smatra da Vučić organizujereferendum samo da bi sa građanima i opozicijom „podelio odgovornost za neuspeh“.

„Svako ko imalo poznaje političku situaciju i kako diše javno mnjenje u Srbiji, zna da većinaizašlih na referendum neće glasati za to da Kosovo na bilo koji način ne bude u sastavu Srbije. Utom smislu to može da bude neka vrsta izlazne strategije u slučaju velikog nezadovoljstva unutar

215 Da li će se Srbi izjašnjavati o Kosovu na referendum, Sputnjik, 28. januar 2018, https://rs.sputniknews.com/politika/201801281114338182-referendu-Kosovo-izjasnjavanje/

216 Martinović: Referendum o KiM, Blic, 11. februar 2018.217 Da li će se Srbi izjašnjavati o Kosovu na referendumu, Sputnjik, 28. januar 2018, https://rs.sputniknews.com/

politika/201801281114338182-referendu-Kosovo-izjasnjavanje/218 https://www.dnevnik.rs/politika/vreme-za-odluke-na-referendumu-iili-izborima-08-02-2018219 Izjašnjavanje o putu Srbije – na referendum ili izborima, Politika, 9. februar 2018.220 Izjašnjavanje o putu Srbije – na referendum ili izborima, Politika, 9. februar 2018.221 Da li Srbiju čeka referendum o pitanju Kosova?, N1, 12. februar 2018,

http://rs.n1info.com/a363530/Vesti/Vesti/ Da-li-Srbiju-ceka-referendum-o-pitanju-Kosova.html51


sopstvenog biračkog tela, ali tada ili možemo zaboraviti na Evropu ili će taj pristupni procesduže vreme biti zamrznut, što faktički isto znači“, upozorio je dr Dušan Janjić.222

* * *

U ovom periodu izveštavanja nije bilo novih predloga u vezi sa rešenjem statusa Kosova.Međutim, otvorena je tema referenduma odnosno načina kako da se verifikuje rešenje. Za sada,postoje brojne nedoumice oko tog predloga. Više se nagađa o motivima predsednika SrbijeVučića za pokretanje ove teme nego što se govori o samoj temi i konkretnim problemima irešenjima koje refendum donosi. Za sada, jedno je izvesno, referendum donosi na eventualnepromene Ustava, kao što je i predviđeno važećom procedurom za promenu Ustava Srbije. Posadašnjem Ustavu Republike Srbije refrendum je neophodan i u slučaju promene granica,opredeljivanja za pristupanje EU.

222 https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-referendum-kosovo/28999769.html, Slobodna Evropa, 26. januar 2018.

6. POLOŽAJ I ZAŠTITA PRAVA SRPSKE ZAJEDNICEI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE NA KOSOVU

Stefan Surlić ukazuje: „Interes Srbije je obezbeđivanje delotvorne teritorijalne, personalne ikulturne autonomije za Srbe na Kosovu, koju treba da prati vlasništvo nad preduzećima čijefunkcionisanje je ključno za opstanak ljudi (Trepča, Gazivode, Brezovica i drugo), kao inalaženje modela za specijalni status srpske kulturne baštine. Srbi kao politički veto-igrači naKosovu, sa posebnom autonomijom u okviru Zajednice srpskih opština i snažnim centromseverno od Ibra, od Kosova mogu načiniti albansko-srpski politički projekat koji nijeneprijateljski usmeren prema Beogradu. Koliko god u ovom trenutku zvučalo utopistički, uPrištini se mogu pronaći iskreni partneri“. 223

223 Stefan Surlić, Vreme je za istorijski dogovor, Vreme, 15. februar 2018.53

7. ULOGA „MEĐUNARODNIH AKTERA“

U ovom periodu je intenzivirana aktivnost zvaničnika i predstavnika stranih država,međunarodnih organizacija i javnosti po pitanjima odnosa Srbije i Kosova.

Kosovo i unutrašnji dijalog bili su tema i na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovuodržanoj 7. februara 2018. godine.

U izveštaju generalnog sekretara UN Gutereša ukazano je na brojne probleme koji postoje naKosovu i kritikovan pokušaj vlasti Kosova da izbegnu međunarodnu obavezu kakva je delovanjespecijalnog suda za zločine počinjene na Kosovu. Gutereš je istakao da je u prethodna tri mesecana Kosovu „vidljivo nazadovanje u ključnim oblastima, pre svega u nepristrasnoj primenivladavine prava. ... Nedavni pokušaji određenih poslanika da ukinu zakon o Specijalnom sudu ipodriju kredibilitet te institucije je duboko razočaravajući”. Gutereš je u svom izvaštaju pozvao„političke lidere na Kosovu da pokažu punu privrženost pravdi i vladavini zakona”.224

Gutereš je ocenio i da je ubistvo Olivera Ivanovića jedan od najznačajnijih događaja uregionu u poslednje vreme. On je ukazao i na to da se „tokom 2017. godine na Kosovo vratilo498 osoba, odnosno najmanje od 2000. godine“.225

Ambasador Holandije Karel van Osterom je predstavio novi plan na osnovu kojeg bi uticajUNMIK-a postepeno bio smanjivan i, na kraju, ukinut. Po tom planu, Savet bezbednosti bi nakonsultacijama umesto na sednicama, dva namesto četiri puta godišnje raspravljao o situaciji naKosovu. Predviđa se promena mandata i obima UNMIK-a.

Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je izneo protivljenje Moskve promeni mandataUNMIK-a, kao i promeni formata u kojem se o pitanju Kosova raspravlja pred Savetom bezbednosti.On je upozorio na klanovske odnose u kosovskim vlastima, opasnost koju predstavlja povratakradikalnih islamista sa Bliskog istoka, pozive za stvaranje „velike Albanije“, te marginalizovanjeumerenih političkih snaga u Prištini. Ruski diplomata je rekao i da je ubistvo Olivera Ivanovićaupozoravajuća poruka i pokazatelj nesposobnosti vlasti u Prištini da se reše bezbednosna pitanja.Rusija je zatražila da se Srbiji, prema Rezoluciji SB 1244, omogući učešće u istrazi ovog ubistva.

Ambasadorka SAD pri UN Niki Hejli rekla je da je davno prošlo vreme za promenu mandataUNMIK-a i apelovala na lidere država članica da s pažnjom vode računa o ograničenimsredstvima kojima raspolažu UN. Takođe, ambasadorka je ocenila: „Naredni meseci su ključni,scena je postavljena... Potrebna je politička volja za trajni mir između Beograda i Prištine.“226

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je objavio da se sa ministrom inostranih poslovaItalije Anđelinom Alfanom, koji ujedno obavlja i funkciju predsedavajuceg OEBS-a, dogovorio da cezajedničkim naporima podržati aktivnosti te međunarodne organizacije na Balkanu, a pre svega naKosovu, i to kako bi se razrešili preostali problemi u skladu sa rezolucijom SB 1244.227

224 https://www.dnevnik.rs/politika/guteres-nazadovane-u-klucnim-oblastima-na-kosovu-03-02-2018225 Isto.226 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3030612/savet-bezbednosti-un-o-kosovu.html, RTS, 7. 2. 2018.227 https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201802011114389209-lavrov-oebs-da-se-vise-angazuje-po-pitanju-

kosova, Sputnjik, 1. februar 2018.55


Na istoj sednici Saveta bezbednosti govorio je i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačićkoji je podsetio da je Briselski sporazum potpisan 2013. i da je uspostavljanje ZSO za Srbiju„krucijalno pitanje od nemerljivog značaja“, jer treba zaštititi vitalne interese Srba na Kosovu.„Srbija četiri i po godina strpljivo čeka da Kosovo ispuni tu obavezu. Nema države u SB UNkoja nije apelovala da Kosovo tu obavezu ispuni, ali pomaka ima malo. Generalni sekretarkonstatuje da nema napretka i da nema naznaka kada će se to desiti... Uverena da nema drugealternative, Srbija je dosledno primenjivala svoje obaveze. Srbija je spremna da nastavi dijalog,ali postavlja se pitanje da li će ijedan dogovor imati smisla ako nema naznaka o formiranjuZSO“, poručio je Dačić.228

Najaktivniji međunarodni akter u ovom izveštajnom periodu je EU.Prema rečima Žana Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, „neće biti daljeg

proširenja na Zapadni Balkan sve dok se prvo ne reše otvorena pitanja granica“. „Reći da će se torešavati pošto se uđe u EU, neće se više dogoditi. Problemi moraju biti rešeni pre pristupanja ilineće biti daljeg pristupanja”, zaključio je Junker.229

Federika Mogerini je izjavila da je „ohrabrena činjenicom“ da su predsednici Srbije i Kosova,Aleksandar Vučić i Hašim Tači „pre nekoliko meseci pokrenuli novu fazu ka normalizacijiodnosa“, i izrazila je uverenje da se „to može ostvariti uspešno ako bude volje i političkogvođstva i podrške obe strane“. Ona je istakla da je „budući dijalog Srbije i Kosova od apsolutnosuštinske važnosti, i to najpre suštinski za Srbiju i Kosovo, ne samo u smislu njihovih odnosa,već i za region i njihove perspektive u odnosu na Evropsku uniju“.230

Evropska komisija (EK) je 6. februara 2018. godine objavila paket strateških dokumenata operspektivi proširenja Evropske unije (EU) na države Zapadnog Balkana. U dokumentima sepodseća da su političke, ekonomske i administrativne reforme preduslov članstva u EU,identifikuju se ključni problemi i očekivani rezultati reformi, te se predstavljaju načiniangažmana EU institucija kako bi se državama pružila neophodna politička, finansijska i stručnapodrška. Put ka članstvu država Zapadnog Balkana u EU je, prema EK, realna i izgledna opcija,ali koja podrazumeva iskrenu političku posvećenost, suštinske reforme i rešavanje svihbilateralnih nesuglasica. Ukoliko Srbija ovaj (pre)ambiciozni plan ostvari, može postati članicaEU već 2025. godine.

Uz reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih ljudskih prava, ekonomije i administracije,unapređena regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi određujuće utiču na progres u evropskimintegracijama. U pogledu pomirenja, dodatni napori su neophodni za očuvanje mira i trajnestabilnosti na Balkanu. EK smatra da je 25 godina od oružanih sukoba u bivšoj Jugoslavijivremeski period koji zahteva da se otvorena pitanja u regionu rešavaju energičnije. U tompogledu, sve države se pre pristupanja EU moraju posvetiti prevazilaženju nasleđa prošlosti,dostizanju pomirenja i rešavanju otvorenih pitanja. To uključuje efikasnu i sveobuhvatnunormalizaciju odnosa i pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova.

Evropska komisija (EK) insistira da politički lideri regiona moraju preuzeti vlasništvo nadregionalnom saradnjom, negovanjem dobrosusedskih odnosa i procesima koji vode pomirenju.To uključuje aktivnu borbu protiv nacionalističkih narativa, netoleranciju na izjave ili akcije kojeraspiruju međuetničke tenzije, kao i uzdržavanje od glorifikacije ratnih zločinaca.

U cilju podrške ovom transformacionom procesu, EK predviđa i aktivan angažman institucijaEU, uokviren u šest zajedničkih oblasti od interesa i za države regiona i za EU.

228 https://happytv.tv/vesti/politika/81735/ivica-dacic-u-un-realnost-na-kosmetu-stanje-nestabilno-osetiljivo-zso-ni-na-vidiku”, TV Happy, 7. februar 2018.

229 https://www.dnevnik.rs/politika/junker-2025-indikativni-datum-i-ohrabrene-za-srbiju-06-02-2018230 http://rs.n1info.com/a362456/Svet/Svet/Mogerini-i-Han-o-Strategiji-EU-za-Balkan.html, N1, 6. februar 2018.


EK izričito zahteva normalizaciju veza između Srbije i Kosova, nakon što je Beograd odbio da priznajednostranu nezavisnost enklave 2008. „Bez efikasne i obimne normalizacije veza izmedju Beograda iPrištine, kroz dialog koji potpomaže EU, nije moguće doći do trajne stabilnosti u regionu.“231

Govoreći o novousvojenoj Strategiji proširenja EU na Zapadni Balkan, Johanes Han,evropski komesar za proširenje i susedsku politiku, navodi da „strategija ukazuje i na to da svi,na neki način, zavise jedni od drugih, i to na pozitivan način. To bi trebalo da posluži kaomotivacija da se reše i otvorena bilateralna pitanja“.232

Ponavljajući „da je u Strategiji ‘jasno naglašeno’ da EU i zemlje članice neće primiti novečlanice ukoliko imaju ‘bilo kakav nerešen bilateralni konflikt’“, te da se to „odnosi na celuzapadnobalkansku šestorku“, Han je u vezi sa evropskom perspektivom Kosova rekao daočekuje da bi „rešavanje bilateralnih problema, na način da svi u regionu budu zadovoljni, mogloimati uticaja na odluke zemalja članica“. „Svi indikativni datumi govore o tome šta je mogućetamo gde ima političke volje i odlučnosti. Mi smo spremni da pomognemo u ovim razgovorima,ali ono što se računa jeste kvalitet rezultata, održivost dogovora, izgradnja poverenja, jer ovo jevažno za uspostavljanje normalnih susedskih odnosa“, rekao je Han, napominjući i to „da je‘evropsko razumevanje’ takvo da se uvek treba brinuti o dobrosusedskim odnosima.“233

Johanes Han je, u intervjuu bečkom dnevniku „Kurir“, rekao da je 2025. godina okvirnidatum za prijem novih članica, a da Srbija može da ga postigne samo ako brzo sprovedeodlučujuće reformske korake i odnos prema Kosovu obavezujuće i trajno normalizuje. „Srbijamora da reši i primeni pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, a mi smo tu da pomognemokao i u rešavanju drugih graničnih pitanja sa drugim susedima“, istakao je Han.

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je istakao sledeće: „Mi želimo pravnisporazum. Priznanje nije nešto čime se mi bavimo, to je posao za države članice. To nije u našojnadležnosti. Imate zemlje koje su za i koje su protiv. Mi treba da se potrudimo da dijalog bude dobari da dođe do sporazuma.“234 On je posebno ukazao da bi se trebalo angažovati da Srbija dobije „boljuregulativu, više transparentnosti i slobode u zemlji“.235 Po pitanju uključivanja SAD u pregovoreBeograda i Prištine, odnosno predloga Prištine da se SAD priključe EU, Tajani je dodao da je „boljeraditi pod evropskim kišobranom, sa evropskom podrškom, nego sa američkom podrškom“.236

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimovic izjavila je da je strategija o ZapadnomBalkanu politički trenutak koji Srbija ne bi trebalo da propusti. Ona je dodala i da je postizanje pravnoobavezujuceg sporazuma označeno kao „najhitnije“. To, po mišljenju ministarke, podrazumeva da se

dijalog između Beograda i Prištine što je pre moguce nastavi i da se sprovode svi postignuti sporazumi.237

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister je ocenio: „Normalizacija odnosa donećedobrobit narodu u Srbiji i na Kosovu i biti osnova za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.“238 Nakon

zaključka da „Srbija dobro napreduje na putu ka članstvu u EU”, kao i da smatra da se „u prvoj polovini2018. godine može očekivati otvaranje novih poglavlja”, Mekalister pojašnjava i da će njegov izveštaj

zavisiti „kako od procena Evropske komisije tako i od razvoja događaja u Srbiji unarednih nekoliko meseci“.

231 Ali Özkök, EU želi da ubrza integracije Balkana – Srbija u fokusu, 6. februar 2018, RT Deutsch.232 https://www.dnevnik.rs/index.php/politika/han-rano-je-da-se-govori-o-formi-obavezujuceg-sporazuma-06-02-

2018233 Isto.234 http://rs.n1info.com/a361049/Vesti/Vesti/Tajani-EU-ne-trazi-priznanje-Kosova.html, TV N1, 31. januar 2018.235 Biljana Baković, Evropski kišobran za KiM bolji od američkog, Politika, Beograd, 1. februar 2018.236 Isto.237 http://www.koha.net/arberi/74308/serbia-do-normalizim-me-kosoven-pa-njohje-te-pavaresise, Koha.net-

Kosovo, 8. februar 2018.238 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3025115/mekalister-normalizacija-za-odrzivo-poboljsanje-

odnosa.html, Tanjug, 2. februar 2018.


Po mišljenju ministra spoljnih poslova Nemačke Zigmara Gabrijela, konačni cilj jeomogućavanje Kosovu da postane članica EU. „Jedan od preduslova za to biće da mi ubedimopet zemalja EU, koje za sada ne priznaju Kosovo, da je jedno takvo priznanje razumno jerKosovo nikada više neće biti sastavni deo Srbije. Neophodno je to prihvatiti. Za to je najboljipreduslov pronalaženje rešenja sa Srbijom koje okončava granične prepirke i priznanje. Zašto?Zato što je to neophodno za Srbiju, inače Srbija ne može postati članica EU. To je istovremeno uinteresu Kosova. Verujem da je to zapravo win-win situacija.“ 239

Iako je stav o prihvatanju realnosti proklamovani cilj inicijative predsednika Srbije,očigledno je da pod „prihvatanjem realnosti“ svi vladajući političari ne vide nezavisnost Kosova.Tako je ministar Dačić stav ministra spoljnih poslova Nemačke o „prihvatanju“ nezavisnostiKosova dočekao na nož i pozvao sve ministre spoljnih poslova EU da „vode računa“ kakveporuke šalju Srbiji. Dačić je ocenio da je „kontraproduktivno i neprihvatljivo“ da pojediniministri spoljnih poslova šalju arogantne poruke da Srbija mora da prizna jednostrano proglašenunezavisnost Kosova ukoliko želi da postane članica EU.240

Međutim, činjenica je da su tokom ovog izveštajnog perioda predstavnici Nemačke, počevši oddržavnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihaela Rota do ministra spoljnihposlova Zigmunda Gabijela, samo ponavljali ranije utvrđenu politiku Nemačke po pitanju Kosova idijaloga Srbije i Kosova, te i Zapadnog Balkana. Ta se politika može tumačiti i kao da perspektivačlanstva u EU za zemlje Zapadnog Balkana postoji u načelu, a kada su Srbija i Crna Gora u pitanju,to je jasna i nedvosmislena perspektiva, jer su one zemlje-kandidati. Podvlači se obavezaispunjavanja prihvaćenih obaveza. Kao model ili inspiracija za postizanje sporazuma o punojnormalizaciji, odnosno pravno obavezujućeg sporazuma, sugeriše se iskustvo dve Nemačke. Inače,duh pa i slovo sporazuma između dve Nemačke (na primer, odrednice o oficirima za vezu) suugrađeni u prvi sveobuhvatni sporazum koji su Beograd i Priština uz podršku EU parafirali 2013.godine. U ime Beograda paraf je stavio tadašnji premijer a sadašnji ministar spoljnih poslova Dačić.Uzimajući u obzir ove činjenice, može se zaključiti da su predstavnici Berlina dosledni u zastupanjuonoga što je dogovoreno, a da to ne važi za predstavnike Beograda.

Premijerka Ana Brnabić strategiju vidi kao dobru šansu koju članovi Vlade treba da iskoriste i „dajusve od sebe da ovaj ambiciozni, ali svakako ostvariv plan, realizujemo”.241 Pozitivan pristup strategiji imai ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović koja je ocenila da je usvajanje strategije dobravest i najsnažnija politička poruka EK i EU da treba da nastave sa politikom proširenja.242

Reagujući na izjavu ministra spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija da je Srbija važanfaktor mira i stabilnosti na Balkanu i da Beograd može mnogo da doprinese prihvatanjemčinjenice da je Kosovo nezavisno, Joksimović kaže: „Mi smo kroz dijalog i Briselski sporazumpokazali da pomažemo i doprinosimo zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, što neznači obavezu priznanja Kosova, čega je očigledno i Pacoli svestan.“243

Španski non paper, objavljen nekoliko dana pre strategije za Zapadni Balkan, ponovo je podstakaoočekivanja da će potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma biti odloženo i da će proces EU integracija bitizaustavljen. Ovaj španski „dokument“ nije dočekan sa nepodeljenim optimizmom u javnosti Srbije jerpostoje procene da će njegov efekat biti upravo suprotan, tj. da će Srbiji suziti manevarski prostor. Uz to,on će pojačati delovanje protivnika evrointegracije Srbije, ali i pritiske onih koji podržavaju nezavisnostKosova. Inače, kako je navedeno u ovom dokumentu, Španija smatra da

239 http://www.dw.com/sr/%C5%A1ta-je-gabrijel-zapravo-rekao/a-42612329, DW, 16. februar 2018; http://rs.n1info.com/a364660/Vesti/Vesti/Gabrijel-u-Pristini-Kosovo-vise-nikada-nece-biti-deo-Srbije.html, TV N1, 14. februar 2018.

240 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3041183/dacic-neprihvatljive-arogantne-poruke-srbiji.html241 Brnabićeva: dobili smo veliku šansu, Politika, 7. februar 2018.242 Reagovanja, Danas, 7. Februar 2018.243 Da li je Priština spremna na kompromis, Blic, 31. januar 2018.


proširenje EU ne bi trebalo koristiti za rešavanje političkih problema na Zapadnom Balkanu, daKosovo nije deo procesa proširenja i da bi trebalo razjasniti šta znači WB6, jer Španija smatra dau tom delu Balkana postoji samo pet država i da Kosovu nije mesto za stolom na planiranomsamitu EU, koji bi trebalo da se održi maja 2018. godine u Sofiji.244

„(…) Razložno je očekivati da će, kako vreme bude odmicalo, španski stav u odnosu na Kosovopostajati sve tvrđi, uostalom, kao što je vidno očvrsnuo otkako je latentni katalonski problem počeoda postaje sve otvoreniji“, piše novinar „Pečata” Nikola Vrzić.245 Međutim, on navodi i da nije svebaš tako jednostavno: „Špansko protivljenje nezavisnom Kosovu može da izazove neželjenuposledicu u vidu pojačanog pritiska na Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova.“246

Ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni izjavio je sledeće: „Mislim da predsedniki Vlada Srbije znaju, a znam da srpski narod takođe zna, da neće biti integracije Srbije u EU bezsporazuma o Kosovu.“247

Eduard Džozef, profesor američkog univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu, ocenjuje da jepitanje severa Kosova „strateško pitanje za Kosovo i može da se reši samo u kontekstu jednogsveobuhvatnog sporazuma Kosova i Srbije“. „Za to je potrebno da se uključe SAD jer one nemogu da prebace problem Kosova EU i da pritom očekuju od EU da ponudi rešenje za sever“,smatra Džozef.

Senator SAD, demokrata Ben Kardin, autor najnovijeg izveštaja senatskog Odbora za spoljnupolitiku, objašnjava da SAD moraju biti aktivne u regionu. „Ukoliko to izostane, samo ćemo gledatinastavak uticaja Rusije248 preko njenih aktivnosti u Srbiji, koje će zavađati države u regionu, unastojanju da zemlje Zapadnog Balkana nikad i ne uđu u Evropsku uniju. Zato je izuzetno važno davođstvo Srbije i vladajuća elita na Kosovu ostanu posvećeni svojim sopstvenim nacionalnim idržavnim interesima, a ne da podležu uticajima spoljašnjih igrača“, smatra Kardin.249

Stav o potrebi da se SAD angažuje na Zapadnom Balkanu već mesecima mnogi američkianalitičari i diplomate tumače i kao nužnost aktivnijeg praćenja dijaloga Srbije i Kosova. Ovajstav, koji je inače suprotan stavu koji zastupa Tajani, zagovara i Eduard Džozef, profesor DžonHopinks univerziteta u Vašingtonu, u intervjuu za Slobodnu Evropu. On taj stav argumentujepotrebom da se suzbije uticaj i umešanost Rusije u prilike na Zapadnom Balkanu i u odnoseSrbije i Kosova.250

Nakon što je ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli krajem januara izjavio da navodnoima informacije da je Srbija izdvojila 300 miliona dolara za lobiranje kod država koje su priznale

244 Živadin Jovanović, Ko je za budućnost, a ko za prošlost, Politika, 1. februar 2018.245 Nikola Vrzić, Evropski teatar apsurda, Pečat, 2. februar 2018.246 Nikola Vrzić, Evropski teatar apsurda, Pečat, 2. februar 2018; Nikola Vrzić, Strategija magarca, Pečat, 9. februar 2018.247 http://rs.n1info.com/a358349/Vesti/Vesti/Mondoloni-Bez-sporazuma-o-KiM-nema-integracije-Srbije-u-EU.

html, N1, FoNet, 21. januar 2018.248 „Mi jesmo registrovali taj ‘povratak’ Rusije i nemamo nikakvu sumnju u to da je cilj Moskve da na sve načine

sprečava evropsko jedinstvo. Moskva pokušava da prepozna gde su rupe, pukotine, međuprostori, kako bi gospodinPutin pokušao da na tim tačkama uspostavi ili ojača rusku dominaciju. Videli smo, u tom smislu, kako je Rusijakoristila svoje trupe koje su trenutno u Gruziji, u Moldaviji, u Ukrajini; videli smo kako širi svoju propagandu, kakokoristi energente kao sredstvo uspostavljanja i zadržavanja zavisnosti drugih zemalja. Cilj svega toga je usporavanješirenja Evropske unije i NATO saveza ili kompromitovanje i degradiranje demokratskih institucija drugih zemalja“,https:// www.slobodnaevropa.org/a/intervju-ben-kardin/28985576.html, Slobodna Evropa, 19. januar 2018.

249 „Smatram da Sjedinjene Države moraju biti više ‘fizički’ prisutne u Srbiji i to na najvišem nivou. To [Srbija] jeveoma značajna zemlja u regionu, bilateralni odnosi između Sjedinjenih Država i Srbije su izuzetno važni i zatopozivam na posete visokog nivoa. Ja, razume se, znam da su delegacije Kongresa bile u poseti Srbiji, takođe sam isam preko naše Helsinške komsije za bezbednost i saradnju u Evropi imao mnogo aktivnosti sa Srbijom i širimregionom. Zato mislim da bi i Bela kuća trebalo da pokaže više interesovanja za Srbiju upravo preko poseta najvišegnivoa“, https:// www.slobodnaevropa.org/a/intervju-ben-kardin/28985576.html, Slobodna Evropa, 19. januar 2018.

250 Ivanović je upozoravao, ako sve strane razmotre zašto..., Slobodna Evropa, izvor: Beta, Beograd, 24. januar 2018.


nezavisnost Kosova da tu odluku povuku, kao i da „ne postoji država na afričkom kontinentu gdeSrbija nema delegaciju koja lobira protiv kosovske nezavisnosti“.251

Predsednik Rusije Vladimir Putin je svoje viđenje posete Vučića Moskvi iskazao sledećom ocenom:„Nastavićemo da pružamo podršku Srbiji i njenoj teritorijalnoj celovitosti. Situacija mora političkimputem da se reguliše u skladu sa Rezolucijom 1244. Zapadu je poručeno da će Rusija kroz podršku Srbijištititi njen teritorijalni integritet. Dalje, situacija se mora rešiti političkim putem. Dakle, ne pokušavajteratom. I na kraju, ne zaboravite, po Rezoluciji SB 1244, Kosovo i Metohija je još uvek deo teritorijeSrbije.“ Po Putinu, ova rezolucija je još uvek pravno obavezujuća i na snazi, i „niko je, pa ni Srbijapotpisivanjem bilo kakvog sporazuma sa ‘Kosovom’ ne može otkazati. Rezolucija se može izmeniti ilidoneti nova, ali samo uz saglasnost Rusije. Dodao je i da rešenja do kojih će Srbija doći vođenjemunutrašnjeg dijaloga, kao i dijaloga sa Briselom i Prištinom, a koja su u suprotnosti sa Rezolucijom 1244,ne znače ništa bez potvrde u SB UN. To je stoga što Kosovo i Metohija, na osnovu Rezolucije 1244, nijeviše samo unutrašnje pitanje Srbije. „Ono je i legalno i legitimno pitanje Rusije i to, ako ne više, onda istotoliko koliko je ono pitanje ostalih zemalja članica Saveta bezbednosti UN koje imaju pravo da razmestesvoje bezbednosne snage na Kosovu.“252

Odgovarajući na optužbe o umešanosti Rusije u događanja na Zapadnim Balkanu, ruskiministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavljuje da se Rusija „svuda optužuje za umešanost uzbivanja“, ističući pritom da „ne vidi nijednu drugu ulogu Moskve u zemljama Balkana, osim daje reč o državama ‘tradicionalnim i bliskim prijateljima’“.253

I u ovom izveštajnom periodu je naglašena aktivnost mnogih analitičara i političara iz Rusijei Srbije koji zastupaju stavove predsednika Rusije.

Tako istoričarka iz Istraživačkog instituta za moderne krize na Balkanu dr Elena Gruskova izražavaskepsu prema „geostrateškoj inicijativi stabilne, snažne i ujedinjene Evrope“, i dodaje: „Rusija je svesnatoga da politika EU prema Srbiji i Crnoj Gori pokazuje antiruske tendencije, jer poznato je da su se narodiSrbije i Crne Gore uvek veoma orijentisali ka Rusiji. Stoga se sve pokušava ne bi li udaljavanje izmeđuRusije i Srbije, tj. Crne Gore bilo zacementirano.“ 254 Uz to, Guskova je primetila i da EU članstvo,fundamentalno posmatrano, ipak ne poseduje tako veliki potencijal za napetost koliko članstvo u NATO.„Što se tiče integracija u NATO, Rusija zauzima ozbiljno i čvrsto stanovište, da te integracije odnoseRusije i Crne Gore, te i Srbije mogu veoma da otežaju.“255

U osnovi isti stav da je strategija deo pokušaja da se ograniči uticaj Rusije na Balkanuzastupa i Marko Gašić, komentator međunarodnih poslova: „Radi se o tome da se na neki načinisključe Rusija i Kina iz tog regiona, da bi se on učinio monolitnim EU-Zapad-Blokom… Srbijaje ključ za to, jer Srbija je jedina zemlja na ovoj listi koja se stvarno mora ubeđivati. A razlogzašto se mora ubeđivati leži u tome da je cena za članstvo u EU Srbije, za razliku od ostalihzemalja, neverovatno visoka. Srbija se mora ubediti da dopusti metamorfozu svoje provincijeKosovo u drugu Albaniju, a da za to ni jedan srpski političar ne bude odgovoran.“256

„Imajući u vidu činjenicu da je proces EU integracije Zapadnog Balkana potrajao duže nego štoje prvobitno planirano na samitu u Solunu 2003, Rusija je dobila veliku šansu da se ponaša kaodržava koja izaziva probleme u regionu i dodatno podriva stabilnost, što, uglavnom, ostvarujepolitičkim manevrisanjem, javnom diplomatijom i propagandom. Kremlj vodi kampanju lažnog

251 https://www.dnevnik.rs/politika/pacoli-srbija-dala-300-miliona-usd-na-lobirane-31-01-2018252 Tomislav Stanković, Kakav je stav Rusije prema srpskom „unutrašnjem dijalogu o Kosovu“, NSPM, 10.

februar 2018, http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/kakav-je-stav-rusije-prema-srpskom-unutrasnjem-dijalogu-o-kosovu.htm l?alphabet=l#yvComment191619.

253 https://www.dnevnik.rs/politika/lavrov-rf-se-optuzuje-za-sve-u-svetua-srb-za-sve-na-balkanu-24-01-2018254 Ali Özkök, EU želi da ubrza integracije Balkana – Srbija u fokusu, 6. januar 2018, RT Deutsch255 Isto.256 Isto.


informisanja. Rusija nastoji da osujeti proces EU integracije država Zapadnog Balkana i otkrijeslabosti EU i Zapada. U takvim okolnostima još je važnije da EU i SAD nastave da podržavajuBalkan u kontinuiranom sprovođenju demokratskih reformi i integraciji u EU“, ocenjuje EndiHodžaj, profesor Univerziteta Vorik.257

Ekspert za Jugoistočnu Evropu Florian Biber ističe: „Smatram da je trajna orijentacija [Srbijei drugih zemalja Balkana] ka Rusiji manje realistična. Većina država regiona ima jasnu zapadnuorijentaciju, čak i Srbija, koja je možda i najklimaviji kandidat za EU.“258

* * *

U ovom periodu je intezivirana aktivnost zvaničnika Srbije na upoznavanju predstavnika stranihdržava, međunarodnih organizacija, a i međunarodne javnosti o inicijativi i toku unutrašnjeg dijaloga.To se posebno odnosi na EU i rezultat je činjenice da je predstavljena Strategija EU za ZapadniBalkan, kao i da su se brojni političari i diplomate uputili put Zapadnog Balkana i podstakli raspravui reagovanja na ovu strategiju. Pri tome je posebna pažnja posvećena pitanju ispunjavanja uslova izpoglavlja 35, kao i sadržaju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma. Reakcije političara ijavnosti Srbije su posebno bile burne po pitanju priznavanja (realnosti) nezavisnosti Kosova koje jepodstakao ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmund Gabrijel. Iz EU su stigle i poruke suštinskisuprotne od politike vlada članica EU i institucija EU. Najdrastičniji primer takvih poruka su onekoje je u Beograd doneo vicekancelar Austrije.

* * *

Primetna je veća prisutnost teme uloge SAD i odnosa Srbije i SAD, što je uključilo i podrškuvlastima Srbije da nastave evrointegracije Srbije. I dalje je Rusija značajnija kao inspiracija i kaotema. To samo potvrđuje snažan uticaj Rusije na vlast, javnost i posebno medije u Srbiji.

Međutim, počevši od 1. februara 2018. godine, EU je postala tema broj jedan.

257 https://www.danas.rs/politika/endi-hodzaj-moguce-je-da-srbija-prizna-kosovo, Danas, 2. februar 2018.258 http://www.deutschlandfunk.de/eu-und-westbalkanstaaten-risiko-besteht-dass-sie-sich.694.

de.html?dram:article_id=410156, Deutschlandfunk, 6. februar 2018.

REZIME

Treći izveštaj o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu je rezultat projekta Foruma za etničkeodnose „Monitoring i izveštavanje o unutrašnjem dijalogu o Kosovu“, koji je podržala Fondacija zaotvoreno društvo. Ovaj izveštaj obuhvata period od 16. januara do 15. februara 2018. godine.

U periodu od 16. januara 2018. do 15. februara 2018. godine unutrašnji dijalog je obeleženpromenjenim bezbednosno-političkim okolnostima koje su kulminirale ubistvom istaknutogsrpskog vođe sa Kosova Olivera Ivanovića, destabilizacijom stanja na severu Kosova i međupripadnicima srpske zajednice na Kosovu, privremenim zastojem institucionalizovanog dijaloga ipojačanim dejstvom međunarodnih aktera.

Od početka februara 2018. godine došlo je do primetnog porasta zagovaranja članstva Srbije uEU, te i normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Ali, među predlozima koji imaju većinsku podršku idalje dominiraju zagovaranja politike status quo i etničkog razgraničenja, pa i „vojne“ ili ratneopcije. Opominje to što je podstrek ovakvim stavovima dolazio i od pojedinih vođa vladajućekoalicije, pa i ministara u Vladi Srbije. Takođe, u izboru učesnika okruglih stolova u organizacijiRadne grupe Vlade Srbije za podršku unutrašnjem dijalogu preovlađuje etnonacionalističkikriterijum. To se vidi po stavovima koji se iznose na okruglim stolovima, po političkim i stručnimodređenjima ustanova, kao i po izuzetno selektivnom izboru takozvanih nacionalnih institucija.

Radna grupa je, posle perioda uočljive neaktivnosti, od 1. februara 2018. godine ponovo pokrenulasvoj rad i organizovala tri okrugla stola. Uz to, organizovani su i brojni politički događaji (od posetepredsednika i ministara Srbima na Kosovu do organizovanja brojnih donatorskih aktivnosti). Ovo jeinstitucionalizovanom dijalogu dodalo još jednu dimenziju. Ukupni utisak koji stvara institucionalizovanidijalog je da se radi o mešavini planiranih aktivnosti (okrugli stolovi) i ad hoc reakcija na privremenudestabilizaciju prilika na severu Kosova i među Srbima koji žive na Kosovu.

Analiza organizovanja i dometa okruglih stolova unutar institucionalizovanog dijaloga ukazuje nato da se nastavlja praksa da se na okrugle stolove pozivaju predstavnici institucija, organizacija islično. Time se postiže usmeravanje rasprave i kontrola poruka koje se šalju javnosti. učešća. To,pak, predstavlja nepoštovanje cilja koji je proklmovan u inicijativi predsdnika Srbije da se dođe doonih koji su u stanju da daju primenjive predloge. Rasprave su se vodile pre svega oko toga kakonastaviti ili unaprediti dosadašnju politiku, a ne u cilju traganja za novim rešenjima.

Potresavši Srbiju, Kosovo, region, međunarodnu javnost, ubistvo Olivera Ivanovića je bacilou senku druge događaje o Kosovu.

Postala je vidljiva i duboka destabilizacija srpske zajednice, odnosno simbioza fizičkog iinstitucionalnog pritiska je poprimila sve karakteristike kriminalno-mafijaško-političko-paramilitarnestrukture koja upravlja sredinama nastanjenim Srbima, sa uporištem na severu Kosova.Paradoksalno, pokazalo se da u periodu normalizacije Srbi na Severu žive u „nenormalizaciji“.

Podela ili teritorijalno razgraničenje duž sadašnjih etničkih linija (u slučaju severa Kosova iMitrovice duž reke Ibar) je opcija zagovarana od brojnih učesnika unutrašnjeg dijaloga. Međutim,praksa u poslednje tri decenije je pokazala da je teritorijalno razgraničenje duž etničkih linijaneadekvatno rešenje jer odnosi mnogo ljudskih života, stvara izuzetne materijalne i finansijske

63


troškove, a ne ostvaruje proklamovani ideal etnički čiste države. To je iznuđeno rešenje koje nedonosi rešavanje sukoba i stabilizaciju mira, već vodi trajnom zamrzavanju konflikta. Razmenateritorija je potkategorija koncepta podele, koja podrazumeva zamenu opština naseljenihAlbancima u centralnoj Srbiji, Preševa i Bujanovca za opštine Zubin Potok, Leposavić, Zvečanei severni deo grada Mitrovice na Kosovu. Ova opcija je u sadašnjim bezbednosnim i političkimokolnostima malo verovatna.259 Upozorenja na posledice ovakvog rešavanja kosovskogproblema kroz podelu su retka u javnosti Srbije, što osnažuje potrebu da se ponovi predlog izprethodnog izveštaja da je neophodno da se u Srbiji otvori javna rasprava o svim aspektimaprimene koncepta etničkog i teritorijalnog razgraničenja na Kosovu, u Srbiji i na Balkanu.

U ovom izveštajnom periodu beleži se oživljavanje interesa i zagovaranje normalizacijeodnosa Srbije i Kosova. Na to su uticali sledeći događaji: ubistvo Olivera Ivanovića koje jeotvorilo pitanja realnog života i traženje odgovora na životna pitanja, pa i samu bezbednost uširem okviru; oživljavanje strepnje od mogućih rizika obnove etničkog sukoba i iseljavanja kaoposledice eventualne pobede zagovornika politike razgraničenja; ublažavanje retorikekonfrontiranja i govora mržnje, pre svega u medijima i na društvenim mrežama, i zaokret karetorici kompromisa koji je najavio sam pokretač inicijative, predsednik Vučić; osnaživanje nadeu bolju budućnost kao posledica objavljivanja strategije EU za Zapadni Balkan, kao i većinskipozitivnog prijema ove strategije od vodećih ljudi vlasti Srbije. Interesantno i opominjuće je tošto je u prvi plan došlo pitanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma izmeđuBeograda i Prištine. Istovremeno, po strani su ostavljena pitanja i problemi koje bi trebalosavladati na putu do momenta postizanja „pune normalizacije“. Stoga se može reći da je stvorenapovoljna politička klima, ali da još nije obezbeđena podrška za ostvarivanje uslova iz poglavlja35, koje se tiče Kosova, ali i drugih poglavlja pregovaračkog okvira koja treba otvoriti i zatvoritido poželjnog roka – decembra 2023. godine.

U ovom periodu izveštavanja nije bilo novih predloga u vezi sa rešenjem statusa Kosova, alije otvorena tema referenduma, odnosno načina kako da se verifikuje rešenje. Za sada postojebrojne nedoumice oko tog predloga. Više se nagađa o motivima predsednika Srbije Vučića zapokretanje ove teme, nego što se govori o samoj temi i konkretnim problemima i rešenjima kojerefendum donosi.


TREĆI IZVEŠTAJ Ofer.org.rs/wp-content/uploads/2018/02/Izveštaj-III... · 2018-03-12 · može...

Documents

Transcript of TREĆI IZVEŠTAJ Ofer.org.rs/wp-content/uploads/2018/02/Izveštaj-III... · 2018-03-12 · može...