svitac oktobar konacno

7/27/2019 svitac oktobar konacno

1/34

2013

SVITAC


2/34

eljko Lj. Krsti SVITAC, oktobar 2013

1

Urednik: eljko Lj. Krsti

Adresa: Karaoreva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : [email protected]

Mob.tel.: 065 300 1996

Fotografije: Katarina Krsti

Sadraj:

AKTUELNO: TUILAKA ISTRAGA

IZ PROLOSTI : SOLUNSKI FRONT

TEMA BROJA :

KVALITATIVNO MOTRENJE

ZNAKOVI I ZNAENJA

DEFINTIVNI VODI KROZ

GOVOR TELA. / DRUZI.

Naslovna strana: Olja Ivanjicki

UVODNIK

Govor neijeg tela ( neverbalnakomunikacija ) je u svakodnevnom ivotuod velikog znaaja. Naunici su se sloili dasu neverbalni gestovi od veeg znaaja, uodnosu na verbalne. To su izgleda nabolje

shvatili politiari, koji imaju potrebu daubeuju glasako telo, u ispravnost svojepolitike. Oni se tome ue. Ali, mi obinigraani u svakodnevnom ivotu, takoe smozaintersovani ta ko misli o nama. Jer da bi

SVITAC - onlajn bilten

oktobar 2013.

broj 2.

Vrhunski prevaranti i profesionaln i lopovi suljudi koji su razvili specijalnu vetinu

nadopunjavanja svojih neverbalnih signala i usmeno izgovorenih lai.Barbara Pizz.
mailto:[email protected]:[email protected]


3/34


2

ste to saznali, trebalo bi uoiti kako se nekoponaa prema vama a posle tek ta govori.Poznati su slatkoreivi ljudi, koji vas mogu ,reima umoenim u med i uvrediti. Takorecimo, ako vam neko okrene lea, im vas

ugleda to je pouzdan znak da vas ne gotivi, ili se ne slae sa vama. Ne treba ,naravno, u svakoj situaciji biti paranoian.Ali tu su bitni refleksi. Odnosno ko prvi

ugleda koga. U tome su eneneprikosnovene. One zbog veih beonjaa ,imaju naroito dara za neverbalnukomunikaciju i znake, putem minkanja,oblaenja...Ljudi esto ne vode rauna o svojimpokretima. Odnosno ne vide sebe u svim

situacijama kako izgledaju, koje pokreterukama ili prstima ine. U svakodnevnomivotu, rukovanje je bitan neverbalni znak.Nekada se znalo ko prvi prua ruku. Obinomukarac eni ili starija osoba mlaoj. Nebiva da mlai, recimo prue prvi rukustarijem. Sem miroljubivih pruanja ruku,rukohvat se moe koristiti kao demonstracijamoi. Dakle, ne treba misliti da je svakorukovanje prijateljsko. Postoji u svetu makar

desetak naina rukovanja , koji suneprijateljski: kidalica, mrtva riba...Vani neverabli znakovi su i naini

odevanja. U naem srpskom narodu, postojiizreka: Odelo ne ini oveka, ali ga iniovekom. Ona jasno govori ta znaioblaenje. Pa i kada oekujemo gosta, mimu preko odela dajemo do znanja koliko gacenimo. O potrebi da se na posao ide ist,uredan ne treba ni govoriti. Preko oblaenjapojedinac alje poruku, o sebi ali i potujeustanovu u kojoj radi.U poslovnom svetu neverbalna

komunikacija je veoma bitna. Kako e nekoizgledati na prvom predstavljanju, takoe.Oni koji dugo rade u nekoj ustanovi ilipreduzeu, tano znaju gde treba da sednuna sastancima. Raspored sedenja govori o

odnosima u kolektivu. Kod nas rukovodiocisu napravili svoje fotelje izdignutije. Tako

da kada saradnici sednu oni se i bukvalni

nalaze ispod efa. Oni koji su na sastankublizu efa su lojalni, dok oni koji su udaljenisu u nekom otporu....Takoe neijakancelarija ili ordinacija je najboljie

ogledalo onoga ko je koristi. Smatra se daoni koji, recimo dre cvee u svojojkancelariji su miroljubiviji i topliji.Oni koji

ne dre cvee u kancelariji, okrenuti sunjima bitnijim stvarimanapredovanju ukarijeri. Naravno, postoje kancelarije u

kojima se nema uslova za dranje cvea.Osim teme broja koja je posveena

NEVERBALNOJ KOMUNIKACIJI, uoktobarskom SVITCU, smo se bavili

aktuelnom temo u srpskom pravosuu.

Naime od 01. oktobra 2013. u voenjukrivinog postupka, dravni tuioci dobijajubitnu ulogu. Naime ukida se dosadanjapraksa u kojoj je istragu vodio istranisudija. Od 1.10. to e raditi dravni tuioci.Pored mnogih novina, nazire sa da eprofesija detektiva dobiti na znaaju.Iz prolosti izdvajamo godinjicuSOLUNSKOG FRONTA, koja se u

protekom mesecu u Srbiji, gotovo preutla.Mladi su, kako belee mediji totalnopoblesavili. Pogotovu u Novom Sadu gde suse u septembru desila prebijanja dve odrasle

muke sobe od strane opora maloletnika.Novine se pune senzacijama. Svi pokuavajuda nau odgovor, ta to mladi hoe dasaopte preko agresivnosti. Svi priaju. Nikone pita mlade to se tako ponaaju i ta ele.Umesto toga razni strunjaci i eksperti senadgorvonjavaju, o Gavrilu Principu. U

kontekstu jugoslovenstva, veli profesor

sociologije politikeKulji Todor, Princip jebio heroj.

Neverbalna komunikacija je bitna i u

psihijatriji. Poznata je scena u kojoj je

majka dola da poseti sina smetenog ubolnicu zbog leenja. Ona je odglumila damu se obradovala, jer mu se lepo nasmejala.

Sin je poverovao u to i stavio joj ruku narame. Ona se trgla i sklonila mu ruku .....


4/34


3

AKTUELNO:

NOVA TUILAKA ISTRAGA

U svom sudovima za sva krivina dela od

01. oktobra 2013 g. u Srbiji e seprimenjivati novi Zakon o krivinompostupku- ZKP-u : Advokatske komore se

pripremaju kroz niz svakodnevnih seminara

, za direktno i unakrsno ispitivanje svedoka

na glavnom pretresu. Ujedno i sami advokati

su najglasniji u kritici novog ZKP-a. O tome

u tekstu Odbrani se podmee kukaviijejaje, ( Politika; 19.09.2013. ) advokatAlksandar Popovi je podsetio da odbrani

nisu data neka naroita prava u novojTUILAKOJ ISTRAZI: - Za sve sve tonam bude potebno od istrumenata u

postupku moraemo da se borimo.Odbrani se podmee kukviije jaje i pravi seprivid jednakosti dokaznog oruja. Postavljase ak i pitanje naruavanja pretpostavkenevinosti u istrazi jer je uvedena obaveza

odbrane da pribavlja dokaze javnom

tuilatvu. Tuilac pokree istragu i u

potpunosti raspolae istragom. Protivnjegove naredbe o pokretanju istrage ne

postoji pravo na albu niti pravo na bilo kojipravni lek, a za donoenje te naredbedovoljne su i indicije. Meutim za podizanjeoptunice trai se opravdanja sumnja i tu jeansa za odbranu, pa je odgovor naoptunicu jedini efikasan lek koji odbranamoe da upotrebi- rekao je Popovi. On je

takoe u istom tekstu istakao da:- Temljena promena je u l. 15 ZKP-a ukojem se navodi da ne postoji vie obavezasuda da dokae materijalnu istinu, ve jeduan da dokae optunicu. Najveikritiari zakona upravo istiu suprotnu tezu,jer je uvedena i obaveza odbrane da utvruje

injenice koje idu u prilog okrivljenom. Izatuioca stoji itava mainerija drave, a izaokrivljenog je u veini sluajeva samo jedanbranilac.

U Politici od 22. septembra u tekstu: Istranim sudijama bie omogueno dabudu birani za tuioce, se navodi da jejedna od specifinosti tuilake istrage jemogunost posebne istrage koju vodiodbrana: Osumnjieni i njegov branilacmogu da prikupljaju dokaze, unajmljuju

detektive, ispituju svedoke ili preuzimaju

predmete ili dokaze od onih koji ih poseduju

i tako, praktino, vode paralelnu istragu s

tuilatvom.

AMERIKA PRAKSA IZ 1933 godine.

U asopisu KRIMINALNA BIBLIOTEKAiz 1933 u broju 24, u tekstu IZ USPOMENA

JEDNOG GANSTERA , autor FeriPizani,navodi situaciju u AMERIKANSKOM

ZATVORU, i na jednom mestu , naovod :udnovatu pouku iz amerikog sudstva kroz

rei pomonika dravnog tuioca iz 1933 g.

mi nismo u Engleskoj , gde je esto samojedan osnov podozrenja moe da povuekaznu. Ovde, kod nas, dravni tuilac morada pokupi apsolutne dokaze, inae jeokrivljenik siguran da e izbei kaznu,razume se , ako je pri novcu. Pomislite samo

da moram sukcesivno da ubedim tri razne

porote. Prvu koja nareuje izvetaj ili ga

odbacuje; drugu sastavljenu od dvadeset ietiri lana, koja se izjanjava o optunici, inajzad , treu, od koje zavisi presuda. Za svevreme trajanja tog postupka okrivljenik, ako

poloi kauciju, moe mirno i slobodno da sekree po svojoj volji. Dok se u Evropiporota izjanjuje veinom glasova, dotle u


5/34


4

Americi osuda mora da bude izreenajednoglasno. Neka odbrana uspe da potkupi

ili zastrai samo i jednog od 48 porotnika icela stvar je dovedena u pitanje da ne kaempropadanje. Kod nasu su svi aduti u

rukama ubice. ( istakao .K. ) Nae lisamo vetake , koji e pred porotom konstatovati da je u momentu zloina biotrenutno lud ( neuraunljiv pr. .K. ) eto ganapoljnu, na slobodi, pod nosom

unezverenog dravnog tuioca.

Al Kapone

...im je primio krivini poziv Al Kapone je

odmah otiao istranom sudiji. U draviIlinois retko kad da veliki zloinciizbegavaju dodir i optenje sa sudom. Onidobro poznaju nemo zakona, te ga se i neplae. Samo se po sebi razume, da jeokrivljenik odmah puten na slobodu, sakaucijom od 25.000 dolara. ( vie od miliondinara). ta je za Kaponea predstavljala tatriava suma? ( str. 586-587).

Preuzeto iz sveske Kriminalnabiblioteka , br. 24 izale 16. decembra1933 g. koja je izlazila dva puta meseno.Urednici: Mih. M. oki i Dragolsav M.Lazi. Redakcija je bila u Beogradu uFrancuskoj ulici. tampana je u irilici...

GOVOR TELA POLITIARA : Prstinai kau da smo moni

ake spojene tako da im se dodirujusamo vrhovi prstiju predstavljaju pozu

koja se najee naziva piramida i nisuje izmislili ni srpski, ni svetski politiari,ali su je, svesni znaenja koje ostavlja upodsvesti ljudi, oberuke prihvatili kaodeo svog imida. Bojana Leki, novinar i

medijski konsultant, objanjava za Blicda postoji nekoliko karakteristinihpiramida: visoka, niska, skrivena i

polupiramida.

- Svi ovi polaaji ruku predstavljajuznake samouverenosti. Neki ih koriste

ne samo zato to ele da iskausamouverenost ve i zato to sezauzimanjem takve poze i sami oseajusigurnijim u sebe. Meni je za visokupiramidu najkarakteristiniji Miloukanovi kome ta poza najee sluida nas uveri da je staloen ovek koji

suvereno vlada materijom o kojojgovori, te zna ta pria - kaeLeki.

Ona objanjava da Angela Merkelsamouverenost izraava i u stojeemstavu u kome esto dri ruke ispred sebeu niskoj piramidi, to je inae pozakarakteristina za ene, dok AleksandarVui najee zauzima pozu visokepiramide, ali je ree usmerava na gore,

a ee prema napred.

- To mu svakako pomae da usmeri mislii da kontrolie karakter koji je mnogoeksplozivniji, nego to eli da se prikae.Kada mu je lagodno da saoptava onoto hoe, bez obzira na to da li je ono togovori popularno ili upozoravajue, onnajee koristi tzv. polupiramidu kojaje suptilnija indikacija samouverenosti -

objanjava Bojana Leki.

Gorica Avali /autor tekstaobjavljen u Blicu-21.09.13.


6/34


5

U srpskom narodu i danas je ostala

uvena reenica, kao seanje na pogromvojske: KO NE ZNA TA SU MUKETEKE TAJ NIJE PREAO ALBANIJU

PEKE. PREIVELI SOLUNSKIFRONT: LAZI I JAKOVLJEVI

Komparacija knjiga : SRPSKA

TRILOGIJA, Stevana Jakovljeviai RATNI DNEVNIK: ivojinaLazia

15. 2013. 07:48

Filozofski fakultet

Mi se kao narod izgleda stidimo svoje

prolosti. A onaj ko se stidi svoje prolosti,pitanje je kakvu e imati budunost. Danas15. septembra je jubilej proboja Solunskog

fronta, u kojem je Srpska vojska odigrala

sudbonosnu ulogu. Posle pogroma, prelaska

preko Albanskih gudura i nedoija isti tajsrpski vojnik znao je da se oporavi i da

nastavi dalje. Kako opisuje ivojin Lazi uknjizi RATNI DNEVNIK srpski vojniknije zaboravljao na svoju krsnu slavu. I u

najteim uslovima on je znao skromno da jeobelei. Sigurno najbolju autobiografskuknjigu o Prvom svetskom ratu, napisao je

Stevan Jakovljevi, pod nazivom: "SRPSKA TRILOGIJA". On u svojoj knjizi

iznosi autobiografske podatke. Kao

pripadnik artiljerije srpske vojske, bio je u

situaciji da doivi povlaenje ispred jaegneprijatelja; da peadincima ne smejusaoptiti da su ostali bez granata; da suisekivali pomo saveznika, koja je izostala;da su se umorni bespotrebno sukobili sa

odmornom bugarskom vojskom... Da su

gladovali i jadovali...

Ono to se zapaao kao glavna stvar usrpskoj vojsci, jedna je pozitivna a druga

negativna. Prva stvar je humor, to se srpskivojnik znao naaliti i u najteim situacijama.Ima jedna scena kada su u povlaenjupreko Albanskih planina, napravili alu sapopom, kojeg je navodno komandant

pozvao na raport, a on je u to poverovao.

Ono to je negativno, a to je da je Srbin,

makar i sa najniim inom voleo dakomanduje. I to po principu, to je nii into je bio gori i suroviji. Takoe Jakovljeviopisuje bezbroj situacija u ratu, gde je konj

bio bitniji od oveka.

Srpski vojnik


7/34


6

Tu je i opis spretnosti i domiljatostinjegovog posilnog Tase, koji se po dolasku

u Solun snaao tako to se onesvestio predEngleskom kancelarijom. Nakon toga on se

okrepio, obukao u englesku vojnu uniformu,

i poeo da preprodaje vojnu opremu-atore...Zanimljivo je da su oba "solunca"preivela: ivojin Lazi je dugo iveo u seluSankoviu pored Mionice. ak je o njemunapravljen i dokumentarni film, u kome

on kao starac odlazi peke do Soluna.

Jakovljevi, roeni brat knjievnice MirJam, koja je napisala roman " Ranjeni orao"

po kojem je snimljena televizijska serija, je

bio rektor beogradskog Univerziteta posle II

svetskog rata. Obojica su napisali retka i

vredna svedoenja o dogaaju koji su idanas tabu tema, kome se ne daje dovoljno

znaaja. itajui Laziev "Ratni dnevnik"i Stevanovu Trilogiju, moe se zakljuiti dase u srpskoj vojsci itekako vodilo rauna ohijerarhiji. Na jednom mestu u romanu

Jakovljevi navodi susret sa crnogorskim

vojnikom, koji se tome posprda, i navodikako se on ne bi povinovao komandi. Lazi ,kao dete sa sela, je bio posluan vojnik, kojije u ratu bio lak kao perce a brz kao vihor;

on za as otri roditeljima svog stareine iodnese im novac i stvari. S. Jakovljeviporekom iz Beograda, kroz celu

svoju Trilogiju provlai vojnu hijerarhiju,koja se odrala i u najteim uslovima,prilikom prelaksa preko Albanskih gudura.

On osea i vidi veliku razliku izmeuoficira, koji su se skupljali oko vatre, sedeli

za stolovima u beogradskim kafanana.

Istovremeno su vojnici leali po olaisanimpodovima. Ono to je sutina vojne doktrineJakovljevi navodi u jednom pasusu :

" U vojsci sve ide po upravnoj proporciji;

najveu korist za tvoj podvig dobio jekomandant puka, manju komandant

diviziona a najmanju komandir baterije. A

opet ovaj nije lud da i tu mrvicu deli sa

tobom. ( str. 195) . Jakovljevi kaoobrazovan, lucidno zapaa VOJNIKULOGIKU, po kojoj visoki inovi dobijajulovorike a oni koji su direktni izvrioci, i onikoji su napravili neki podvig, dobijaju

grdnju ili kaznu. To je osetio na svojoj koi,

kada je onesposobio nepijateljski top, aumesto pohvale dobio grdnju. Zanimljiv je i

dogaaj vezan za kralja Petra koji je poto-poto, hteo da obie i prie obinom vojnikuu rovu. Ali to su mu onemoguili. Kralj jespominjao saveznike, koji su oiglednotaktizirali.

Politika od 14.09. 2013. na sedmoj strani

dala je kratku Tanjugovu vest o Solunskom

frontu: " Na dananji dan pre 95 godina -14.septembra 1918 g. - na Solunskom frontu

zapoela je artiljerijska priprema zaofanzivu i proboj tog fronta, koji je bio

jedan od odluujuih dogaaja za okonanjePrvog svetskog rata. Rano jutro 14.

spetembra 1918. godine, oko 2000

artiljerijskih cevi oglasilo je poetak napadasaveznikih armija, pri emu je udarni deoproboja iznela Srpska vojska. Taj

datum prihvaen je kao Dan artiljerije iDan meovite artiljerije brigade VojskeSrbije. Solunski front je probijen 15.

septembra, a rezultat toga je bio kapitualcija

Bugarske, ubrzo Austrougarske a zatim i

Nemake, ime je zavren Prvi svetski rat."


8/34


7

Srpski vojnik u rovu na ruku.

Smotra srpske vojske

Predaja raporta

Logor srpske vojske.

Autor slika: DRAGOMIR GLII


9/34


8

KVALITATIVNO MOTRENJE LJUDI

'' Kolege ( sociolozi pr. . K. ) nisu znaliniti verovali da intenzivno motrenje manjegbroja sluajeva moe otkriti vladajuetendencije i pravilnosti '' upozorila jedavne 1969 g. Vera St. Erlih u svom radu

Socijalne nauke i intuicija ,objavljenom u asopisu Sociologijagodina XI 1969 br. 3 str. 475-483 , u

kome je, najpre, postavila pitanje: Zatoje kod mnogih naih sociolokih studijadolo do precenjivanja kvantitativnihmetoda a potcenjivanja tanog motrenja

ljudi'' , a potom zapazila da: '' U mnogimasopisima koji donose socioloke teme,stranice se pune brojevima i tabelama'' i da

su '' mnogi radovi pisani u stilu da susastavljeni od strunih matematiara i da sebave matematikim problemima. Kodmnogih nauenih projekata rezultati neispadaju tako kako bi mogli premauloenom trudu i velikim investicionimfondovima, nego esto ostaju na nivou''grae'' , koju malo ljudi ita.'' Iz sveg sledi

zakljuak : '' Kod mnogih se radova gotovoini da autori dre kvantitativnekonstatacije za jedini znak nauneserioznosti. Tabele sa statistikama , brojevii procenti su centralni deo rasprave , a

ostaju kao najopseniji deo. '' Istiuiprednost kvalitativnog naunog istraivanjaV. Erlih navodi : '' Retka su istraivanjakod kojih se uopte citira ljudska re ,a joree se ubelei izraz lica , geste ,raspoloenja ispitanika''. Ali svesna

ogranienja u posmatranju ljudi , navodi :''Razumje se da impresije posmatraa nikadanisu dovoljne nego se moraju proveriti''. (vid. V. Erlih, 165 : str. 475-483 ) .

Metodoloku utemeljenost kvalitativnogistraivanje potencira Slaana uri uradu '' Kontrola kvaliteta kvantitavnihistraivanja'', objavljenom u '' Sociolokom

pregledu'' ( vol. XLIV ( 2010 ) , no. 4, str

485-502) , insitirajui na metodolokoj iinterpretativnoj strogosti , koju ine :autentinost, koherencija, recipronost,tipinost, reprezentativnost i prodornost

istraivakih namera..(vid. uri , 2010 :492 ) . Da bi se izbegla subjektivna prirodanalaza kao i oslanjanje posmatraana vlastite formulacije i konstrukcijerelanosti S. uri navodi osnovnu ''formulu '' koju mora primetiti kvalitativni

istraiva : '' Svi ovi napadi i sumnjienjaprimorali su kvalitativne istraivae nasistematskojaanje strogosti pristupa , oddefinisanja problema i ciljeva istraivanja,prikupljanje i analize podataka, kao i

interpretacije i izdvajanja o dobijenimnalazima '' . ( uri, 2010: 487 ) . Autorkastudije :''Izvori za istraivanje krve osvetena Kosovu i Metohiji , '' Sociologija ''(Vol. XXXVII, br. 2, apriljun 1995 . ) presvega istie da se : '' od istraivaazahteva sutinski doprinos empirijskomznanju i/ili unapreenju teorije ''.A da bi se ovaj bazini zahtev ostvario ,autorka, istraivaima predlae '' mnotvorazliitih naina: obezbeujui novepodatke ili replicirajui prethodne studije udrugom prostorno vremenskom okviru;ukljuujui nove segmente ljudi koji ranijenisu bili ispitivani; prouavanje grupakojima nije lako prii1, kao i novihsituacija; izvoenjem predrasuda kod ranijihistraivanja; postavljanje pitanja koja ranijenisu pokretana ''.. Navodei da je uliteraturi najvie panje poklanja diskusijioko uspostavljanja standarda kontrole

kvalitativnog istraivanja, kroz dvecentralne faze istraivanja : prikupljanja ianalize podataka, autorka istie bitanproblem kvalitativnih istraivanja koji se

1 Osuenika populacija po svojoj heterogenosti,spada u grupu kojoj je teko prii. Jer, nije istorazgovarati sa osuenim iz pozicije, novinara-reportera, eljnog senzacije i biti svakodnevno ukontaktu sa njima , upijajui njihovu agresivnost.


10/34


9

svodi : '' na razvijanje jasnih procedura

kontrole koja bi uspeno povezala vidljiverezultate istraivanja sa relativnonevidljivom i esto netransparentnomprocedurom prikupljanja i analize podataka

u kvalitativnim projektima'' ( vid. uri ,2010; 492)Po meni je ovo veoma bitan problem koji se

odnosi na okolnosti pod kojima se sprovodi

kvalitativno istraivanje. Jer nije isto kadaje istraiva u nekom istrivakom timu kojiima logistiku podrku svojih kolega irecimo, instituta koji sprovodi istraivanje.Ili '' solo'' kvalitativnog istraivaa kojiradi sam. U takvim sluajevima moe selako desiti da se istraiva ''izgubi'' u moru

dokumentacije koja mu je na raspolaganju ,kao i da nije svestan ta su mu sve izvoripodataka , koji su mnogobrojni i lako

dostupni. Zato je bitno da istraiva presvega odredi precizno temu koju eistraivati, recimo nasilnitvo u jednomzatvoru. Hipoteza da je : neformalni

osueniki sistem u jednom zatvoru glavnigenerator nesilnitva u jednom zatvoru bitrebalo da bude elastina a ne rigidnopostavljena. Jer, u svom istraivanju,recimo, i ako sam poao od pretpostavkeda je Neformalni osueniki sistem glavnigenerator nasilnikog ponaanja ujednom zatvoru, vremenom kroz

sreivanje grae i pisanje rada , samdoao da zakljuka da su vei izvorinasilnita u jednom zatvoru , sistemskipropusti , iz kojih izviru svi patolokifenomeni, pa i sam neformalani

osueniki sistem , koji nastaje poduticajem klika iz formalnog sistema.

Da nain postavljanja '' okamenjene ''hipoteze umanjuje ansu plodnogistraivanja smatra i V. Erlih , koja navodi :'' Na prvom mestu upitnika ili izloenogplana za anketu postavljena je esto hipoteza. Sve to sledi je postavljeno tako da bipotvrdilo ovu pretpostavku ''. Vrlo bitnapretpostavka uspenog kvalitativnom

motrenja jepozicija istraivaa. Jer nijeisto ako je istraiva godinama u jednojsredini ili je lan istraivakod tima kojisprovodi u okriru kvantitativnog

istraivanja- ankete za par sati u jednoj

ustanovi , recimo, zatvoru. To je vrlo bitnoda u odreivanju uzorka koji e se ispitivati,jer obino istraivai sa strane nemajuodreene ruke u odabiru ipitanika -osuenika koji e ui u uzorak, ve se estodeava da se dobijaju '' servirani uzorci'',koji nemaju reprezentativnost u odnosu na

ukupnu oueniku populaciju. S. urinavodi da '' kvalitativna istraivanjanajee ukljuuju mali broj ispitanika,'' iskree panju da '' posebno treba voditi

rauna o glavnoj opasnosti da se ukvalitativnom istraivanju namerni uzorakpretvori u prigodni. To se moe desiti kadase istraiva ogranii na izbor uesnika dokojih je lake doi i koji su voljni dauestvuju u istraivanju ili pak bira situacije, lokacije ili podatke koji su dostupni.( uri, 2010; 498 )

Ipak, smatam da se upenostkvalitativnog istraivanja nalazi ujednostavnosti koja ne bi trebalo da

zapadne u banalnost, ve preko svojevrsnelakoe u inetrpretaciji , objasni ono to jepisac hteo da kae. Okvir istraivanjaproistie iz umea samog istraivaa injegove pismenosti, adekvatne

dokumantacije, dobrog uvianja, fokusiranjana glavni problem i '' prodornostiistraivaivih namera'' , iza koje treba dastoji autentina emocija i dobre namere. Bezfoliranja i korienja ''vujaklijskih'' stranihrei. Za kraj navodim minjenja V. Erlih popitanju upotrebe strunih argona udomaoj sociologiji :'' Mnogi su radovipisani takvim jezikom, da ih kolege sa

susjednog odsjeka ne mogu lako razumjeti.Katkad vam se ini da je zavladalo miljenjeda nerazumljiv stil sam po sebi predstavlja

naunu vrednost. Engleske sociolokerasprave pisane su sve redom uzornom


11/34


10

jasnou i jednostavnim jezikom,koji moeveinom i laik razumeti

NE SLUAJ, UVEK, TA LJUDI

PRIAJU, VA TA RADE I KAKOSE PONAAJU.2

Kruka iz sela Lelia.

2Rot smatra da je : nain na koji se neto radi veomadosledna i zato vano, iako zanemareno,dijagnostiko sredstvo za upoznavanje linosti. Kao

prvog naeg domaeg naunika koji se bavniproavanjem nemog sporazumevanja navodiSimu Trajkovia, profesora etnologije naFilozofskom fakultetu i osnivau Etnografskog

fakulteta u Berogradu. Oslanjajui se na Darvina iVunt, gospodin Trajkovi ( 1982-1935) , je razmatraoulogu gestova u pozdravljanju i zakletvi. Profesr

Trajkovi u svoj knjizi o neverbalnoj komunikacijikoju je objavila SANU , prikazuje kako se bez reiizraavaju oseanja i oseajnost, kako nepismeniljudi u irem krugu stavljaju do znanja svoje namerei elje. On izlae brojne naine vabljenja i teranjedomaih ivotinja .- (za svilju: pajs coke coke, zaovce: prrrrr oca, za make: pis; ibe za psa- kera).

Napred je objavio prikaz prvog Svica.

Nikola Rot: ZNAKOVI I ZNAENJAVERBALNA I NEVERBALNA

KOMUNIKACIJA;

PLATO; 2004; BEOGRAD; str. 230.


12/34


11

SIMBOLI, SIGNALI I ZNAKOVI

Profesor Rot navodi da : Najvanijisimboli koji ljudi koriste pri komuniciranju

jesu rei i kombinacije rei, govora i

pisanog teksta. Druga vrsta znakova susignali. Oni su izraz nekog unutranjegstanja organizma, na primer afektivnog

stanja ili neke intenzivne potrebe, ili su

odraz neke relativno trajne karakteristikeosobe, na primer, neke crte linosti. Signalise ne proizvode namerno i ne biraju se kao

to je to sluaj sa simbolima. Oni sespontano javljaju kao nenamernamenifestacija i nenamerna ekspresija nekog

stanja neke odlike organizma. .Kada se

neko namerno smeje ili podeava izraz licada bi kod drugih osoba izazvao utisak kakoje veseo, smeh i izraz lica nisu vie znakovi-signali nego postaju nosioci poruke, postaju

znakovi simboli. I simboli i signali mogubiti razliite vrste drai koji slue kaoznakovi. Simboli nisu samo rei. Mogu tobiti i izraz lica i gestovi kad namernokoristimo da neto saoptimo. Na primer,na namerni osmeh pri pozdravljanju imapredstavlja signal u komunikaciji; minjime osobi koju pozdravljamo elimo dapokaemo naklonost. S druge starne, i reimogu postati samo signali u komunikaciji i

predstavljaju nenamernu ekspresiju nekogunutranjeg stanja. Na primer, spontanoizgovorena psovka u ljutnji. ( str. 15) .

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA-

( animal symbolicum)

Vana vrsta ljudske komunikacije je ineverbalna komunikacija, komunikaciona

interakcija koja se ne ostvaruje reima, neostvaruje reima, nego koristi neverbalneznakove. I ona moe imati simbolikufunkciju, ali pre svega njena funkcija je

signalnaVe razne vrste signala pruajumnogobrojne informacije o unutranjimstanjima i linost, a obavetavaju i o

mnogim eljama i oekivanjima osoba kojeemituju signalne znakove i onda kad ne

nameravaju da njima ita sopte. Ipak,bogatstvo i sloenost ljudske komunikacijezasnivaju se prvenstveno na veoma

razvijenom korienju simbola.Komunikacija meu ljudima, za razliku odkomunikacije kod ivotinja, pre svega jekomunikacija simbolima. Bitna je odlika

simbolike komunikacije da se ostvarujeznakovima koji su prihvaeni nosiociznaenja, kao sredstva saoptavanja poruka..ovek se za razliku od sostalih, ivihbia moe definisati kao ivo bie kojekoristi simbolekao animal symbolicum (animal simbolikuim). Kada nije uspena

komunikacija gubi svoju osnovnu funkciju:

- funkciju prenoenja i razmeneinformacija.

- neuspena komunikacija postajedodatni izvor sukoba i

dezintegracije ranije uspostavljenih

odnosa.- neuspena komunikacija oteava

ivot ljudi i funkcionisanjezajednica u kojima se odvija.st.28

Brojni su primeri koji pokazuju da

socijalna interakcija moe dobiti krajnjeiracionalan i destruktivan tok i svojimefektima unazaditi uslove ivota presvega onih koji u njoj uestvuju a zatim iireg okruenja koje na jedan ili druginain zahvata svojom izvitoprenomdinamikom .( Rot; st. 32) .

ta se ita neverbalnom komunikacijom

Veoma esti neverbalni komunikacioniznakovi su i promena u izrazu lica i drugi

pokreti, telesni dodir i razlike u odstojanjupri razgovoru sa drugima, usmeravanje i

zadravanje pogleda. Neverbalne znakovekoji pruaju prisutnima informacije ine inain odevanja i ukraavanja, hod i nain


13/34


12

pozdravljanja, nain sluanja sagovornika...Neverbalni znakovi mogu dopunjavati

sadraj verbalne komunikacije istiui onoto je reeno ili menjajui smisao onome toje verbalno saoptenoNeko od

neverbalnih znakova su signali a nekisimboli, a mnogi su neka i jedno idrugo..Informacije koje se prezentuju putem

neverbalnih sredstava komunikacije su

raznovrsne: o emocionalnom stanju uesnikau komunikaciji, o njihovim namerama i

oekivanjima, o njihovim uzajamnimstavovima, o mnogim sadrajima koje jeverbalno teko izraziti ili je to uoptenemogue.Bez praenja i razumevanja neverbalne

komunikacije mi ne moemo u potpunostirazumeti socijalno ponaanje ljudi, smatraArgajl

PET RAZLOGA KORIENJANEVERBALNE KOMUNIKACIJE

Po Argajlu:

1. Koriste ga zbog toga to jeneverbalnim znakovima mogueizraziti neke pojave koje je uverbalnim znakovima teko izrazitiili se na taj nain izraavajunepotpunije.

2. Neverbalno izraavanje esto jesnanije sredstvo saoptavanja, jerjasnije i otrije istie neku odlikustvari i ljudi, negoli re.

3. Neverbalni znakovi manje sukontrolisani pa stoga esto otvorenijegovore o osobi koja ih ihmanifestuje. ( eanje po glavi, nosu,podrigivanje, lupanje, pljuvanje)

4. Neverbalni znakovi estoomoguavaju da se stavovi ne izrazetako eksplicitno kao to bi to bilo dasu reima iskazani..3

3 Dobar nain da pokaemo da se ne slaemo saponaenjem neke osobe prema nama ili sa njenim

5. Neverbalna komunikacija poredverbalne, predstavlja jo jedan,dopunski, kanal uzajamnoginformisanja..

VANOST NEVERBALNEKOMUNIKACIJE

Neverbalna komunikacija je vaanoblik socijalnog ponaanja..Rot navodida je : od znaaja obraanja panje naneverbalne komunikacione znakove i

njihov neposredan kontakt sa ljudima,4

takoe u psihoterapiji i vaspitanju, ali i usvakodnevnom saobraaju sa ljudima.N.K. se ostvaruje posredstvom

neverbalnih komunikacionih znakova...Ali meu strunjacima koji se baveizuavanjem neverbalne komunikacijeima izvesnih razlika pri odreivanjupojma paralingvistikih i pojmaekstraligvinistikih znakova u kojespadaju : kineziki i proksemikiznakovi. ( str. 100-101) .

KINEZIKI I PROKSEMIKIZNAKOVI

Svi kineziki zakovi, navodi Rot,poivaju na pokretanju miia pojedinihdelova tela ili veih ili manjih grupamiia raznih delova tela istovremeno.Kao glavne vrste kinezikih znakovamoemo razlikovati : a) pokrete lica ilifacijalnu ekspresiju ukljuujui iusmeravanje pogleda; b) pokrete

pojedinih delova tela- glave, ruku, nogutrupa; c) dranje tela u celini ili poloaj

stavovima, je da kada ue u neku prostoriju, mi jenapustimo bez potreba da ita kaemo ili posvaamo.4 Neverbalna komunikacija je bitna za sve one

profesije u kojima postoje odnosi izmeu klijenata, (banke, agencije za nekretnine) , pacijeanta ( u

zdravstvu, stomatologiji) aka i studenata ( kole,fakulteti), osumnjienih, osuenih ( milicija, sudovi,zatvori ), saobraaju ( vozai, stjuardese . )


14/34


13

tela; d) sisteme vie raznih telesnihpokreta sa odreenom namerom, a kojise esto nazivaju gestovima.Proksemike oblike komuniciranja,komunikacione znakove koji poivaju na

razdaljini i na prostornim odnosimameu uesnicima u komunikaciji, presvega ine:a) fizika blizina, odnosno udaljenost

meu osobama u komunikacijskojinterakciji;

b) prostorni raspored uesnika ukomunikaciji

c) teritorijalno ponaanje, a pod kojimse podrzumevaju dranje i postupcikojima jedna osoba drugima stavlja

do znanja svoje pravo na odreeniprostor.

SOCIJALNA OLFAKCIJA - miris

Postoje komunikacioni znakovi koji nisu ni

kineziki ni proksemiki. Rot navodi da suto : razni oblici telesnog dodira, spoljniizgled i konzistentan, za pojedince i

pojedinane grupe karakteristian, nainobavljanja raznih radnji. Razne forme

telesnog dodira kao to su rukovanje,tapanje po ramenu, milovanje, ali i guranjeod sebe i udaranje nekog sredstva sukojima se izraavaju razni stupnjevi linevezanosti i naklonosti kao i odbojnosti i

neprijateljstva. U neverbalne znakove Rot

ukljuuje i : miris koji neko iri oko sebe ina koje druge osobe reaguju. Kod mnogih

ivotinja miris je veoma vano sredstvokomuniciranja. Ali od znaaja je i zaljude, koji ve svojim prirodnim telesnimmirisom mogu da izazovu razna

reagovanja osoba koje sreu, a esto inamerno koriste vetae mirise da biizazvali odreen utisak i oekivanoponaanje. Zato to moe da imasocijalnu ulogu o takvom delovanju

mirisa moe se govoriti kao o socijalnojolfakciji. ( Rot; 2005; 103 )

Obrad Gligorijevi iz s. Deguria.

IZGLED POJEDINCA

Rot istie kao veoma vaan i stalno korienneverbalni komunikacijski znak i izgled

pojedinca: njegov fiziki izgled, nain

odevanja i nain doterivanja. Telesni izgledu celini, a izgled i crte posebno i onda kadapojedinac nema nameru da ita saoptava,predstavlja komunikacioni znak za drugoga.Ispitivanja potvrdjuju da se osobama

odreenog fizikog izgleda, po pravilu,pridaju odreene osobine; punije osobeocenjuju se kao drutvene i tolerantne;miiave kao energine i smele; mrave kaonervozne i nedrutvene. Nainom odevanja,duinom kose i nainom eljanja, izgledom

koji se daje vlastitom licu (minkanjem kodena pr..K. ) mogu se i namerno upuivatiinformacije o statusu, grupno pripadnosti,

miljenju o samom sebi, odreenimstavovima i linim karakteristikama. (Rot;str. 107) .


15/34


14

NAIN HODA I RUKOPIS5

Gordon Oloprt autor kjnige : Otporautoritetu posebnu panju upoznavanja

linosti poklanja njenom hodu i rukopisu.On smatra da je mogue razlikovati sedammerljivih odlika hoda : pravilnost, brzinu,

vrstinu, duinu koraka, elastinost,odreenost pravca i promenljivost. Isti autorsmatra da je rukopis neka vrsta

kristalisanog pokreta kojim se manifestujevei broj ekspresivnih i nervnih impulsa itime daje individualno obeleje pokretimaruku. Poto je za pojedinu osobu trajan iodreen i mogue ga je detaljno analizirati,

rukopis je podesan za izuavanje osobinakoje se njima manifestuju.

5U naoj zemlji dva domaa psihologa, starijegeneracije su objavila dve knjige u kojima se bave

grafologijom odnosno prouavanjem rukopisa. To supsiholozi Jovan Krsti iz Beograda i Ratko Tomikoji je napisao Rukopis pod lupom psihologa. I

jedan i drugi autor daju mnotvo ilustracija i primera.

DEFINITIVNI VODI KROZ GOVORTELA, Alan i Barbara Piz, Autori

kjnige : Zato mukarci lau, a ene

plau, Mono & manana, 2005 g.Beograd, 398 str., prevod Tanja

Milosavljevi.

Knjiga Govor tela se sastoji od devetnaestoblasti, u kojoj moeno nai vredneinformacije koje se odnose na znaajgestova, poloaja ruke, tela. Paljivi italace saznati zbog ega ene bolje zapaaju.Takoe da sve to kaemo nije bitno i da su

neverbalni znakovi, daleko bitniji odvarbalnih.

6U ovoj zanimljivoj knjizi su

prkazani i svi moguu stilovi rukovanja (recimo tzv. mrtva riba ). Tu su pojanjeni i

6Do ovog zakljuka je doao i dr. Nikola Rot usvojoj knjizi : Znakovi i znaenja koja je doivelanekoliko izdanja.


16/34


15

signali rukama, odnosno kaiprsta i celeake. Zato ene bolje lau, mig obravma,ta znai pogled ispod obrva ili pakpojaano treperenje. Takoe italac moesaznati zato ene vode glavnu re prilikom

udvaranja. ta znai raspored sedenja, nasastancima u neformalnim razgovorima,

kako da preuredite kancelariju.

Vrtlo konkretna knjiga o govoru tela ,

pomoi e vam da postanete svesniji ineverbalnih aluzija i signala i pokazae vamkako da ih koristite da bi ste efikasnije

komunicirali i dobili reakcije koje elite. (str. 19.) Svi mi poznajemo nekog ko je u

stanju da, poto je uao u prostoriju punuljudi, da precizan opis njihovih meusobnihodnosa i onoga ta oseaju. ( da prepoznaizmeu kojih lanova grupe postoje topli ilipak hladni odnosi opa. .K. ) str. 21

Poeci prouavanja neverbalnekomunikacije u akademskom svetu se

vezuju za Darvinovu studiju: Istraivanjaemocija kod oveka i ivotinja,objavljena1872 g. Albert Meribijan , pionir u govoru

tela 1950tih, utvrdio je da je ukupan uticajporuke 7% vertalnih ( samo rei ) , 38 %vokalni ( ton glasa, promene tona i ostali

zvuci ) i 55 % neverbalni.

Meribijan je ustanovio da verbalna

komponenta razgovora licem u lice iznosi

manje od 35% i da preko 65% komunikacije

se odvija neverbalnim putem. ena moe

da uputi mukarcu ubitaan pogled i takomu, bez da otvori usta, saopti vrlo jasnuporuku.( str. 23 -24 )

Mnogim ljudima je teko da prihvate da suljudi, u biolokom pogledu, jo uvekivotinje. Pripadamo vrsti primata, koji su

nauili da hodaju na dve noge i imajupametan, napredan mozak. ( str. 25 )

Dakle, govor tela je spoljni obrazac

emocionalnog stanja neke osobe. Svaki

gest il pokret moe da predstavljadragocen nagovetaj onoga to osoba utom trenutku oseaene posedujuuroenu sposobnost da hvataju ideifruju neverbalne signale, kao i vrloistananoseaj za detalje. ( str. 25 ) .

Postoje tri pravila za tano tumaenjepravila:

Pravilo I .

Jedna od najozbiljnijih greaka koje inepoetnici u govoru tela jeste tumaenjepojedinih gestova nezavisno od ostalih

gestova ili okolnosti.( eanje po glavimoe da znai najrazliitij stvari preznojavanje, nesigurnost, zaboravnost ili

laganje ). Poput bilo kojeg govornika jezika,

govor tela ima svoje rei, renike i

interpunkciju. Svaki gest je kao jedna re, ajedna re moe da ima vie razliitihznaenja.

Pravilo II.

Istraivanja pokazuju da neverbalni signaliimaju oko pet puta vei uticaj od verbalnogkanala te da se dve nepodudarne osobe pogotovo ako su ene oslanjaju naneverbalnu poruku i u potpunosti

zenemaruju verbalni sadraj. ( str. 37 ) .

Pravilo III.

Tumaenje gestova u skladu sa kontekstomu kojem se pojavljuju..


17/34


16

Neke pravilnosti:

Dokazani ljudi prekrtaju ruke na grudima.

Gojazni ljudi ne mogu da prekrste noge

Starije ljude je tee proitati nego mlae,zato to imaju slabiji tonus miia lica . (Mlaa deca kada lau stavljaju obe ruke nausta )

Lairanje govora tela na due staze je teko,ali kao to e docnije biti rei, vano je danauimo kako da koristimo pozitivan govortela kako bi smo komunicirali sa drugima i

kako da eliminiemo negativan govor tela

koji moe da saoptava pogrenu poruku. (str. 43 ) .

Tumaenje neverbalnih zanakova i gestovase veba i ui. :

Dobar teren za tumaenje govora tela jesvuda gde se ljudi sreu i stupaju uinterakcije. ( aerodromi, drutveni skupovi,urke( str. 43)

Nauivi da tumaite govor tela, ne samoda postajete svesniji naina na koji drugipokuavaju da dominiraju i manipuliu, veshvate da i drugi ljudi ine nama to isto , toje najvanije od svega, uite se da budeteosetljiv na emocije drugih ljudi. ( str. 44)

Dranje ruku u depovima omiljena jesmicalica mukarca koji ne eli da sudelujuu razgovoru. ( str. 48) .

Vrhunski prevaranti i profesionalni lopovi

su ljudi koji su razvili specijalnu vetinunadopunjavanja svojih neverbalnih signala i

usmeno izgovorenih lai. ( str. 49 ).

Imati mo zapaanja znai imati sposobnostda se uoe protivurenosti izmeu neijihrei i govora tela. ( str. 27) .

Ruke su najvanije alatke u evoluciji ovekai izmeu mozga i ruku postoji vie vezanego izmeu bilo koja druga dva tela. ( str.46) .

Ako je osoba otvorena, pokazae dlanove,ali ve i samo pokazivanje dlanova oteavaosobi da izgovori ubedljivu la. To je zatoto postoji direktna veza izmeu gestova i

emocija. Na primer , ako se oseateugroenim, vrlo je verovatno da e te daprekrstite ruke na grudima. ( str. 49 ) .

Dlanpokoravanje

Gest - dlan najvie se modifikovao krozvekove i razvili su se dlan podignut uvis,

dlan na srcu i mnoge druge varijacije. Kad je

dlan okrenut nanie, time pokazujete daimate vlast. Dlan oktrenut direktno nanie bi

je sastavni deo nacistikog pozdrava isimbol Tiranije u vreme Treeg rajha.Ispruen kaiprst jedan je od najnaprednijihgestova koji neko moe da upotrebljava dokgovori, naroito ako udara takt reimagovornika.

U knjizi Definitivni vodi kroz govor tela,koju smo ve jednim delom prikazaliautori slikovito prikazuju najgore stilove

rukovanja na svetu, a koje mi susreemo:


18/34


17

Mrtva riba:

Opaki tip:

Kostololomac:

Hvatanje za prste:

Ukoena ruka:

Holandska poslastica:


19/34


18

SIGNALI OIMA

Prilikom direktnog razgovora, mnogo

vremena provodimo posmatrajui lice

osobe, tako da su signali oimasutinski deo sposobnosti, tumaenjastava i misli neke osobe. ( Pizz; str.

178 ) Proirene zenice: veliinazenica narasta onda kada ljudi

posmatraju neto to ih stimulie. Oisu kljuni signal prilikom udvaranja, asvrha minkanja oko oiju je njihovonaglaavanje. Ako ena smatra

mukarca privlanim, zenice e joj seproiriti dok ga posmatra. Proces jereciproan..( 180-181) acovanje :Ljudi su jedini primati koji imaju

beonjae- enski mozak je boljeopremljen za itanje emocija negomuki, a jedna od posledica je i tooene imaju vee beonjae nego

mukarci. Mig obrvama: jeuniverzalan i koriste ga obinoovekoliki majmuni kao drutveni

pozdrav. Obrve se na deli sekundepodiu i sputaju, a svrha ovog gestaje povlaenje panje sa lica, kako bimogli da se izmene jasni signali.

Glavno pravilo glasi da mig obrvama

dobacujete iskljuio ljudima koji vamse dopadju ili onima kojima elite dase dopadnete...ene, podiu obrve ikapke, ire oi, ne bi li svom licu daledetinji izgled, takozvani bejbi fejs.Ono ima snano dejstvona mukarce,

u ijem se mozgu oslobaaju hormonikoji kod njih stimuliu elju da tite i

brane ene. ( javlja se tzv. oevsindrom pr. .K. ) ene upaju i

crtaju obrve na elu , zato to, barempodsvesno znaju da se mukarcima tosvia. Pogled ispod obrva: Obaranjeglave i pogled odozdo jeste jo jedangest podinjavanja koji se dopadamukarcima. ( Taj pogled je koristila

princeza Dajana) , zato to ini da oiizgledaju krupnije, a ene nalik

detetu. To je zato to su deca fizikimnogo manja od odraslih i uglavnom

nas gledaju odozdo, to u mukarcimai u enama pobuuju roditeljskooseanje. ( str. 186) Pogled iskosa:kombinovnje s malice podignutimobrvama ili osmehom, saoptavazainteresovanost i esto se koristi kaosignal udvaranja, uglavnom od strane

ena. Ukoliko ide zajedno sasputenim obrvama, nabranim elomili povijenim uglovima usana,

signalizuje sumnjiv, neprijateljski ili

kritiki stav. ( str. 192-193). Ledi Di:


20/34


19

GEOGRAFIJA LICA

Alen i Barbara Pizz razlikuju tri

osnovne vrste pogleda: drutveni

pogled, intiman pogled i moanpogled.

1. Drutveni pogled : oiposmatraa nekih 90%vremena poivaju na trouglastojoblasti na licu druge osobe,

smetenoj izmeu oiju i usta.2. Intimni pogled:kree se preko

oiju i ispod brade, premadonjim delovima tela osobe.

Prilikom susreta iz blizine, to je

trouglasta oblast izmeu oiju igrudi, dok se pogled iz daljine

sputa od oiju sve do prepona inie. Ovaj pogled koriste svi ,

pa i kaluerice, tvrde suprunici

Pizz. eni iri periferni vidomoguava da odmerimukarca od glave do pete, a dajoj pogled ne bude uhvaen.Istovremeno, kada to mukarcradiguta enu pogledom.

3. Moan pogled: ovaj pogled sene koristi pri romantinim iprijaljeskim susretima. Pravo je

zadovoljstvo uputiti ga osobi

koju elite da zaplaite ili kojanee jednostavno da uuti.Zamislite da osoba ima treeoko nasred ela i gledajte utrouglastu oblast izmeu njena

tri oka. Uticaj koji ovaj pogled

ima na drugu osobu ne moeteda pojmite dok ga ne doivite.

Na koji ste kanal podeeni?

Pokreti oiju osobe mogu daotkriju nata je usesreen vaum, tako to kazuje:- Ako se osoba prisea neega

to je videla, njen pogled ebiti usmeren navie;

- Ako se prisea neegato jeula, gledae u stranu iprignuti glavu kao da

oslukuje;- Ukoliko se prisea oseaja

ili emocije, gledae nanieili udesno;

- Kad osoba u sebi razgovarasama sa sobom, gledaenanlie i ulevo. ( str. 200)

Melrin Monrointimni pogled .


21/34


20

Praktini prirunik: GOVOR TELA;Gordon R. Veinrajt; Alnari& Puna kua;Beograd; 2001; str. 147 ; Mek povez;

Prevod: Rada Grbi

Knjiga koja se bavi , takoe, neverbalnomkomunikacijom je podeljena na petnaest

oblasti, odnosno najbitnijim sredstvima u

interakcijama sa drugim ljudima. Autor

Veinrajt najpre navodi da je vreme da sepozabavimo uticajem neverbalnih faktora

u interakciji licem u lice.On na prvo mesto navodi OI,

smatrajui da je to najsnanije sredstvoneverbalne komunikacije koju posedujemo.On navodi da mi uspostavljamo kontakt

oima kada : Traimo informaciju;Pokazujemo panju i interesovanje; Traimoi kontroliemo interakciju; Dominiramo,pretimo i utiemo na druge; Pruamo priliku

za reakciju onih koji sluaju dok govorimo;Otkrivamo snove.

Veinrajt navodi jednu pravilnost kada je

obaranje pogleda u stranu. On smatra da

postoje dokazi da su oni koji su sklanjalipogled u levo, studirali umetnost i drutvenenauke, a ne prirodne nauke, kao da imaju

jaku sposobnost vizuelizacije i jaku matu.Oni koji odvraaju pogled u desno naginjuka prirodnim naukama i imaju slabiju

vizuelnu matu.

Namigivanje se takoe koristi za kontroluinterakcije da bi se ukazalo da neto ne treba

uzimati ozbiljno ili da se izrazi prijateljskistav prema drugome. Duge, neisprekidane

poglede koriste oni koji ele da dominiraju,zaplae ili na neki drugi nain utiu nadruge.

Stavovi se esto otkrivaju kroz voljnopruanje prilike za kontakt oima. Ljudikoji se dopadaju jedni drugom esto seuputaju u kontakt oima, za razliku od onih

koji se ne podnose. Agresija, ekstremnioblik dominacije, moe se signalizirati, krozprodueni kontakt ( kada se streljajuoima) . Stid, neprijatnost i tugu obinokarakterie namerni izbegavanje kontaktaoima. I ostale emocije, takoe, ispoljavajutipino ponaanje oiju. Kada su ljudiuzbueni, oi im naginju ka brzim,skenirajuim pokretima. Kada su uplaeni,oi im deluju razgoraeno i sleeno, kao da

ne ele da propuste ni najmanji pokret kojibih mogao jo vie da im priblii opasnost.Kada su ljuti, oi su im suene, esto lie namale proreze. Tuga se ispoljava gledanjem

na dole, smanjivanjem kontakta oima, a tose deava skoro svuda u svetu. ( str. 15 )


22/34


21

GOVORITE LICEM

Nije mogue da koristi lice kao pouzdanpokazatelj bilo ega, i ako je glavna ulogalica u naem korienju govora tela u

izraavanju emocija, pre svega u izraavanjustepena jaine te emocije, bez obzira na tokoliko je suptilna. Lice je sledee najmonijsredstvo kojim nevebalno komuniciramo.

Mnogo toga moemo rei licem. Moemoda koristimo izraze lica onda kada su reinepodesne.

ARTEFAKTI

Doprinose govoru tela. U njih spadaju :brkovi, brada, naoare, minue i upotrebaminke. Brkovi e esto ukazivati na veustarost. Brada se moe smatrati znakomnezavisnog uma koji se odupire pritiscima

za prilagoavanje. Naoare esto doprinoseda se osobama pripisuje vea inteligencijaond one koju poseduju.

MIKROTRENUTNI IZRAZI LICA

Posmatrai trae razliite emocije narazliitim delovima lica. Iznanaenje sepokazuje na elu u oima i na pokretimausana. Ljutnja se zakljuuje iz slike celoglica, a ne samo iz obrva i boje tena. Izraz

lica tokom komuninaikacije sae neprekidno

menja. Venlrajt, smatra da treba prepozanti

mikrotrnutne izraze lica. Oni samo trajudeli sekunde, kao to im samo ime kae i

esto ukazuju na prava oseanja. Osobamoe govoriti da joj je milo to nas vidi imoda se ak i smei, ali svoj pravi stavmoe otkriti mikrotrenutnim izrazomgaenja. Takvi izrazi su isuvie kratki , da biveina ljudi mogla zapaziti. ( str. 28).

POKRETI GLAVOM

Najoigledniji i najee korien pokretglavom je klimanje. U skoro celom svetu taj

pokret oznaava slaganje, potvdru ili

odobrenje i stoga moe biti veoma koristan,kada verbalne jezike razlike oteavajukomunikaciju.

Namigivanje vam se ini kao jednostavanpokret oima, ali je takoe i izraz lica, apoto se glava obino pomeri u jednu stranukada namiguje, on je i pokret glavom. Samo

kada se namiguje kriom pokret glavom bieizostavljen. Ustvari, prisustvo ili odsustvo

pokreta glavom moe biti presudan faktorpri tumaenju migova. ( str. 33) (Namigivanje ako je tajno, je znak

solidarnosti upuen onom uesniku koji sesa nama slae, po pitanju onoga kome jenamenjen, da je govornik neozbiljan ili

dosadan.

Pokreti glavom izravanju , svesnogili nesvesnog , stava neke osobe. Kada

je glava visoko i moda malo nagnutaunzad, to se tumai kao preziran, gordili moda ak i agresivan stav. Kadaje glava pognuta, to kazuje na

pokornost, pasivnost ili ak nadepresiju, smatra Majkl Arglaj.

GESTOVI I POKRETI TELA

Pol Ekman i Vols Frizen takoe smatraju dapostoji pet grupa, ali se kategorije razlikuju:


23/34


22

- amblemi ( pokreti koji zamenjujurei) .

- ilustratori ( pokreti koji prate govor)-

adapteri ( ekanje glave, igranje sanekim predmetomburma)

- pokazivai afekta ( pokreti kojidirektnije izraavaju emocije kaoizraz lica)

Isti autori su primetili da odreeni gestoviprate odreene stavove. Rotirajui pokretirukama sa slegnutim ramenima obinoilustruju nesigurnost i zbunjenost. Drmanje

ake obino prati izraavanje nesposobnostida se kontrolie neije ponaanje. Ljudi kojisu aktivni i koriste mnogo neverbalnih

pokreta bivaju ocenjeni kao topli,

neobavezni ,prijatni i energini. Kada suisti ljudi mirni i prave samo nekoliko

pokreta bie ocenjeni kao lojalni, hladni ianalitini.

PSIHOLOGIJA GESTOVA

Jedna studija je pokazala da veina enakoje sede skupljenih kolena i stopala

ispruenih nogu imaju linost koja imapotrebu za urednou i redu Druga studijaje pokazala da zapovedniki nastrojeneosobe imaju menje telesnih pokreta od

antizapovednikihNeki istraivai suotrkili da kada dvoje ljudi u razgovoru

koriste iste gesove i pokrete telom, oni

zakljue da su slini i da se vie dopadajujedno drugome. Takve slinosti mogu da

prue pozadinu za harmonian odnos kojimoe biti i svesno nprimeen.

DRANJE TELAOni koji su puni nade, samouvereni ili

dominantni e uglavnom imati uspravnijedranje od onih depresivnih, stidljivih ilipokornih. ( str. 55)

Pozitivni stavovi prema drugima su najeepraeni naginajanejem unapred, posebnokada sedimo. Negativan ili neprijateljski

stavovi su signalizirani naginjanjem unazad.

Negativni stav prema drugoj osobi takoese mo iskazati rukama prkrtenim nagrudima. Ako se ruke dre labavo poredtela, to se obino interpretira kao otvorenosti pristupanost. A. Mehrabina je otkrio daene , kad sede, zauzimaju stav otvorenihruku u prisustvizu nekoga ko im se dopada.

Ako su ruke prekrtene na to ukazuje naravnodunost ili nedopadanje.


24/34


23

RAZDALJINA I ORIJENTACIJA

Osim kinezike ( studija telesnih pokreta)

jedna od podisciplina neverbalne

komunikacije je proksemika ili nauka o

korienju prostora pri komunikaciji.Aduard Hol je smislio termin proksemika

i definisao je etiri zone korienjaprostora:

1. Intrimna zona, razdaljina od 0 do 50 cm.

tada se ljudi dodiruju il im je lako da se

dodirnu.

2. Lina zona ( od 0,56 m do 1,20 cm ) i tu

su ljudi u stanju da se rukuju ili makar su naduinu ruku udaljeni jedno od drugog).

3. Drutveno konsultacijska zona i prostirese od 120 cm. do 3 m. Najee se koristipri svakodnevnim susretima drutenog iposlovnog tipa.

4. Javna zona , prostire se od tri ( 3) metra i

navie.

Albet Mehrabian je otrkrio da kada se ljudidopadaju jedno drugom, imaju tendenciju

da se naginju jedno ka drugom. Seksualni

poziv se moe pokazati kroz dranje. enemogu da se nagnu napred i da pribiju ruke

blie uz telo, jer to pribija grudi iprodubljuje dekolte. Mukarci, naroitomlai, obino stoje sa palevima zakaenimza pojas pantalona ili za depove, sa labavostegnutim pesnicama. ( str. 59)

Agresija i pretee ponaanje obino sesastoji iz progresivno preteranog

ispoljavanja visokog statusa ili

dominantnog ponaanja. ake nee bitisklopljene pozadi ve e stajati sa strane sa

stiusnutim pesnicama. A elo e tratiunapred oiglednije . ( str. 57)

ZONSKE UDALJENOSTI

1.

Intimna zona: izmeu 15 i 45 cm.,zona koju osoba uva kao njenovlasnitvo. U nju smeju da zauiskljuivo oni koji su vamemocionalno bliski: roditelji, brtanidrugovi, deca, bliski prijatelji..) U

nau intimnu zonu moe da ueuljez kjoji je neprijateljski

raspoloen i moda spreman danapadne. Ima i nehotinih ulazaka u

intimnu zonu, u prolazu na ulici)2. Lina zona: izmeu 46 cm. I 1,22

cm., Ovo je distanca na kojoj se

druimo na koktel partijama,kancelarijskim urkama, drutvenimskupvovima i prijateljskim

okupljanjima.

3. Drutvena zona: izmeu 1,22 cm. I3,6 cm. ; re je o distanci na kojoj sedrimo od nepoznatih osoba,

majstora u kui ( vodoistlatera,stolara) . Ova udaljenost je i prema

novom kolegi..

4. Drutvena zona: preko 3, 6 cm.kadgod se nalazimo u veoj grupi ljudi,ovo je prijatna distanca. ( Piz,

Barbara i Alan; str. 208-209 )

MESTO SEDENJA

Ako su stolovi pravougaoni . Ljud ikoji eleda razgovaraju sedee direktno nasuprotjedno drugom ili jedno pored drugog. Ljudi

koji ne ele da razgovaraju sedee ilidijagonalno preko puta jednoi drugog za

duinu stola, ili jedno preko puta drugog na


25/34


24

elu i na zaelju. ( str. 69 ) . Tabelarniprikaz:

KONTAKT TELOM I DODIRIVANJE

Odnosi se na sluajne dodire, nesvesne iuinjene bilo kojim delom tele. Dodirivanjeukazuje na to da je ta akcija namerna, svesna

i uinjena primetno akama. Riard Hedingje stavio razliite vrste dodirivanja ukategorije:

1. Funkcionalno profesionalna (kroja sa muterijom, doktor sapacijentom )

2. Socijalno pristojni : rukovanje ilitapanje ruku o ruku.

3. Prijateljsko topli : prijateljskotapanje po leima ili zagrljaja oko

ramena.

4. Ljubavno intimni: dodirivanjeobraza voljene osobe ili poljubac

ljubavnika.

5. Seksualno uzbueni : uzajamnododirivanje.

Dezmond Moris autog knjige Golimajmun je uoio dvanaest koraka krozkoje zapadnjaki parovi prou na put dosvoje seksualne intimnosti:

1. Oi ka telu2. Oi u oi3. Glas na glas4. aka u aci5. Ruka na ramenu6. Ruka na struku7. Usta na usta8. aka na telu9. Usta na grudi10.aka do genitalija11. Genitaline na ( u ) genitalijama.

POJAVA I GRAA

Veliina i oblika naih tela i nain na kojito telo pokrivamo.ima znaajan uticaj nato kako nas ljudi doivljavaju i koliko nampanje posveuju.

Odea, poto se njome moe manipulisati,postaje vaan element nain na kojikominuciramo. Na izbor odee ( u naemnarodu se kae : Odelo ne ini oveka ali gaini ovekom ) govori drugioma ko smo, iliima bar govori o tome kako sebe vidimo.

Istie nau jedinstvenost, ili ako nosimouniformu, anu slinost drugima. Pokazujeim kako gledamo na svoju linost.Intorovertniji ljudi biraju mirnije i nejasnije

boje, a oni otvoreniji svetlije, pa ak ikontrasne boje.


26/34


25

Oblici tela se najee dele na 1.ektomorfne ( mrave i koate ) , 2.mezomorfne( miiave) i 3. endomorfne (debele) . Majk Arglaj tvrdi da ljudi estosmatraju prve ( mirnim i nepetim) druge:

nezavisnim avanturistima i tree : toplim,pristupanim i zavisnim. ( str. 93 )

MUKARCI I ENE

ene obino imaju ire kukove, to jeprirodno za njihovu ulogu majki. Imaju

tanke strukove i debele butine. Pupkovi su

im dublji a stomaci dui. Grudi obino tre.Imaju oblije zadnjice i vie njiu kukovima,

kada hodaju. enama ne raste brada.Mukarci su ee vii i tei od ena. Jai sui mogu da podignu vei teret. Imaju duenoge i vea stopala u odnosu na ostatak tela.Bre tre, bolji su bacai i bolje tre na dugestaze. Imaju ira ramena i due ruke, iregrudi, plua i srce, jae lobanje i vilice. Onitakoe imaju dublje glasove, kosmatiji su(esto oelave u srednjim godinama) i imajusklonost ka putanju stomaka.

Vremenska prognoza nakon Kamenka.

TAJMING I SINHRONIZACIJA

Vreme moe biti mono sredstvo neverbalnekomunikcije. Ovaj aspekt govora tela

obuhvaen je terminom kronemika, tj.

Studija o korienju vremena. . Mi moemopoboljati komunikaciju meu ljudima krozpoboljanje naina na koji upravljamosvojim vremenom. Pridajemo veliku

vanost tanosti i pridravanju unapredodreenog rasporeda. To je jedan od razlogazbog koga se ostavljanje ljudi da ekaju (obino pred neijom, kancelarijom ,alterom, ordinacijom pr. .K. ) smatraizuzetno neprijatnim inom. 7

Tampo naeg delovanja govori ljudimamnogo o nama. Jedan jednostavan nain daimpresionirate druge je da delujete da ste

7 U naoj kulturi to je uobiajeno mesto udemonstraciji moi. Tako da se pripadnicima viihslojeva i ljudima koji imaju mo i uticaj daje naznaaj tak oto se primaju preko reda. Obino ekaju

pripadnici niih slojeva i oni koji nemaju mo.alosno jeto se deava da se iza vrata vode obinirazgovoriOni koji namerno zadravaju klijenteispred svojih vrata, od kancelarija ili ordinacija

smatraju da na taj nain diu sebi rejting. I da e ihljudi zbog toga vie potovati. Na alost u naojkulturi je esto taj sluaj.. Pogotovu ako se strankeprimaju , one smatraju da su superiornije a ne da je to

do onoga koji dozvoljava da mu ue u svojukancelariju. Tu je bitan i nain kucanje na vrata...


27/34


26

stalno preoptereeni mnogim sastancima iposlovima.

8Brz ritam se na zapadu mnogo

vie ceni odd sporog. Spor ritam smatramolenjou, iako takvi ljudi moda u stvaripostiu vie nego oni koji stalno jurcaju, anigde ne stignu. 9

BIORITMOVI

Naa ponaanja kontroliu tri stalna ciklusa :

1. Fiziki ciklus koji traje 23 dana, ukome energija i izdrljivost skau dovrhunca a onda opadaju.

2. Ciklus osetljivosti28 dana.Gde variraju emocije i raspoloenja.

3. Intelektualni ciklus33 dana, gde semenjaju budnost i mentalne

sposobnnosti.

UPADANJE U RE

Ako elite da upadnete u razgovor, pomoie ako ste osoba visokog statusa. Podsvesno

se povlaimo pred onim koje smatramopostavljenim vie na lestvici socijalne iliorganizacione hijerarhije od nas samih.

8 Manipulatori, najee rukovodioci svoje posloveizdiu na kub, kako bi opravdali svoje ne male plate.U tu svrhu oni manipuliu terminologijom, tako daobine razgovore nazivaju sastanke. A same sastankena kojima vode monologe, bez potrebe odugovlae,kako bi se prialo kaoliko je sastanak trajao, bez

efekta.9 U nekim situacijama sporost moe da budetemeljnost, dok brzina povrnost. Meutim u naimuslovima stvorila se jedna filozofija nerada, koja je

metastazirala po naim institicijama. Naime, nailjhudi su nauili da se bave nebitnim stvarimazamajavajui jedne druge. Onaj koji pokua danametne bri tmpo rada biva eliminisan, najpre do

predpostavljenog ( koji ne moe da ga kontrolie) alii od samih kolega zbog brzine.

Gordon Veinrajt smatra da e i najponiznijibiti sasluan:

- ako elimo neto da kaemo ,moemo da jednostavno prekinemo

druge.

- Govorenje neto glasnije od optegtona razgovora esto moe da namobezbedi panju dovoljno dugo.Vano je da ne povisite ton previe.

- Trostruko klimanje glavom nijesignal panje. On pokazuje da mielimo da govorimo.

- Da bi spreili da vas neko prekida ,moete podii glas.10

PARALINGISTIKA

One se odnose na proporciju utiska koju

ostavlja poruka pri susretu licem u lice, a

stoje umesto izraza lica, neverbalnih

aspekata govora i samog govora.

Prouavanje odnosa neverbalnih i verbalnih

znakova naziva se paralingistikom.Neverbalni aspekti govora ukljuuju mnogeelemente. Kada procenjujemo kako da

interpretiramo ove spekte, uzimamo u obzir

jainu zvuka,ton, visinu tona, kvalitet glasa,brzinu govora, akcenat i naglaavanje.Takoe na nas utiu,kao to emo videti unastavku ovog poglavlja , i priroda i broj

greaka u govoru. ( str. 109 )

10 Veinrajt nije uzeo u obzir varijantu, kada se

pojedinac svesno iskljuuje iz komunikacije inedozvoljava da bilo ta kae. Igra iskljuivanja, se

postie tako to nakon prgog govornika, sledi njegovljubimac sa logoreinim nastupom. Iskljuivanjenekog iz zajedinke komunikacije se postie tako tose onome koji govori, okrenu lea i pone pria sadrugom osobom. Na taj nain se obino prekidajukakljive teme.


28/34


27

Politiari vode rauna o rukovanju.

POLITIKI GOVOR TELA

Jedan od prednosti demokratije je da se

politiari esto pojavljuju u medijima.Njihovo esto pojavljivanje na televiziji jeod najveeg uinku govora tela. Usedeempoloaju, svi se politiari trude dase naginju

unapred. To ukazuje na njihovu elju dasaruju sa sluaocem i diskutuju. Obinokoriste vie kontakata oima, dok govorevie nego to je normalno. ( pr. edaJovanovi , Ivica Dai pr. .K. )Pokuavaju da imaju poslednju re uintervijuima, jer su svesni i verbalnog i

neverbalnog efekta ukoliko to postignu.

Politiari se veoma trude da sakriju svojepokuaje da prevare ljude. Oni moraju davaraju ljude, ne zato to su sutinski manjeiskreni i poteni od veine nas, ve zbogtoga to moraju da predstve politiku koja jedovoljno razliita od one koju nude njegoviprotivnici.( str. 113-114) .

Kula od knjiga u Pragu.

Duri Mihailo, SOCIOLOGIJA

MAKSA VEBERA; Sociolokahrestomatija; Naprijed, Zagreb;1987; str. 442; tvrd povez .

SVOJSTVA BIROKRTIJE

Trajna birokratska vlast sa tanoutvrenim nadlenostima nije pravilo veizuzetak. Tako je bilo ak i u onimprostranim polikim tvorevinama kakve su

postojale na starom Istoku, u germanskim imongolskim osvajakim carstvima, a i umnogim feudalnim dravama. U svim ovimsluajevima najvanije mesto je preduzimaovladalac uz pomo svojih linih poverenika,prijtelja ili dvorskih slugu ija ovlaenjanisu bila tano utvrena: Maks Veber , (M. Djuri; str. 374)

inovnici obavljaju slubene dunosti na

osnovu pravila koja su manje ili viepostojana i iscrpna i mogu se nauiti .Poznavanje ovih pravila predstavlja posebnu

vetinu kojom inovnici raspolau. Onaobuhvata pravnu nauku, nauku o upravi i

nauku o privrednom poslovanju. ( M.Djuri; tr. 376 )


29/34


28

Vezanost moderne birokratije za pravila

duboko se koreni u njenoj prirodi. Moderna

nauna teorija, na primer tvrdi zakonskoovlaenje koje ima neki organ da regulieodreenu oblast drutvenog ivota ne daje

ovom pravo da to ini od sluaja do sluaja,ve samo na apstraktan nain. To je sasvimsuprotno praksi koja vlada u patrimonizmu,

po kojoj se svi drutveni odnosi, ukolikonisu osveteni tradicijom, reguliupomou individualnih privilegija i darovamilosti.(M. Djuri; str. 376 )

POLOAJ INOVNIKA

Posledice koje iz toga proistiu za unutranjii spoljanji poloaj inovnika bile bi ove:

I . Sluba je poziv. To se ogleda najpre utome to zahteva sticanje propisanogobrazovanja, a to za due vreme angaujesve radne aktivnosti i to je propisan ispitpreduslov za nametenje. Zatim u tome topoloaj inovnika ima karkter dunosti, a toutie na unutranju strukturu...Pravno i

fiziki, smatra se da vrenje odreene slubenije izvor koji se moe iskorisiti za sticanjerente ili nekih sporednih prihoda, kao to jeto bilo obino u srednjem veku, a estogotovo sve do naih dana, niti uobiajenarazmena usluga za novanu naknadu, kao usluaju ugovora o radu. Suprotno tome,smatra se da stupanje u slube znaipreuzimanje specifine obaveze na vernostslubi u zamenu za obezbeenje

egzistenicije. (M. Djuri; str. 377)

2. ist tip birokrartskog inovnika jneimenovan od jedne vie instance. Jedaninovnik koji je izabran od onih kojimatreba da upravlja nije vie isto birokratskafigura. Razume se, to to izbor formalno

postoji jo uvek ne znai da se iza izbora nekrije naimenovanje u okviru drave, naroitonaimenovanje od strrane efa stranke. Da lije tako ili drugaije ne zavisi samo odpravnih propisa, ve od naina

funkcionisanja stranakog mehanizma.

IZABRANINAIMENOVANI

...Odreivanje inovnika putem izbora ukome uestvuju podvlaeni, ublaavastrogost hijerehijske podreenosti. U naelu,inovnik koji je naimenovan putem izboraima izvesnu samostalnost prema inovnikukoji mu je pretpostavljen. Jer on ne izvodi

svoj poloaj odozgo ve odozdo, ili nebar od organa koj u hijerehiji slube stojiiznad njega, ve od ljudi monih u strancikoji odredjuju njegovu dalju karijeru.

Njegova kartijera ne zavisi ( ili bar ne

prvenstveno) od njegovog pretpostavljenog

u slubi. isto tehniki gledano, inovnikkoji nije izabran, ve je naimenovan,obino posluje tanije, jer pod istimostalim uslovima mnogo je verovatnije da

e na njegovu karijeru uticati istostruna svojstva i razmatranje. ( istako.K. ) Kao laici podvlaeni mogu doznatikoliko je neki kandidat struno kvalifikovanza slubu tek na osnovu steenog iskustva..(M. Djuri; str. 379).

4. Poloaj inovnika je obino doivotan,bar u javnim i njima slinimbirokratskim strukturama,ali u sve veoj

meri i u ostalim. Doivotni poloajpredpostavljenih se kao faktiko pravilo aki onde gde postoji otkaz ili periodinoponovno naimenovanje..Onde gde su

uvedene garantije protiv samovolje i

otputanja ili prmetaja inovnika njihovzadatak se sastoji samo u ovom: da


30/34


29

obezbede strogo vrenje odreenihslubenih dunosti, bez ikakvih linihobzira. Stoga u okviru birokratije, mera

pravno zajednike nezavisnosti nije uvekizvor poveanog drutvenog ugleda

inovnika iji je poloaj na taj nainzatien.. (M. Djuri; 381) ...proseaninovnik tei za tim da uspostavi inovnikopravo koje bi obezbedilo njegov materijalni

poloaj u starosti i povealo garantije protivsamovoljnog otputanje iz slube..Ali ovatenja ima svoje granice. Kad bi se pravo naslubu jako razvilo, to bi oteavalopostavljanje inovnika prema kriterijumu

tehnike efikasnosti i smanjilo bi izgledeonih koji ekaju mesto u slubi.Usled toga, a i zahvaljujui tom to sezavisnost od sebi ravnih predpostavlja

zavisnost od niih drutvenih slojeva,inovnicima ne pada teko to to zavise odonih koji su iznad njih. (M. Djuri; str. 382)

Marioneta kao neija politika figura....

4. inovnik redovno prima novanu nadoknaduu obliku tano utvrene plate i starosnoobezbeenje u obliku penzije. U naelu, plate sene odmerava prema uinsku kao nadnica, ve uskladu sa stalekim poloajem, to jest prema

vrsti funkcije ( rang) , a moda i prema duiniradnog vremena. Zbog relativno vee sigurnostiinovnikih plata, kao i zbog nagrade u oblikudrutvenog ugleda, sluba je vrlo traena stvar uzemljama u kojima vie nema izgleda zakolonijalni oblik privreivanja. Ovakvo stanjedoputa da su u tim zemljama inovnicimaodmeravaju relativno vrlo niske plate. ( M.

Djuri; str. 382.)

5. U skladu s hijerarhijskim poretkom organa,

inovniku tee karijera, poev od niih, manjevanih i manje plaenih mesta ka sve viim.Prosena inovnik prirodno eli da da se to jemogue vie mehaniki utvrde uslovinapredovanja, ako ne u slubama, ono bar uiznosima plate. I to po godinama provedenim u

slubi i s obzirom n uspeh postignut na strunomispitu, ukoliko je razvijen sistem strunih ispitaza inovnike. Ovo poslednje je karakteristinoza inovnike i moe da bude od trajnog uticajana njegovu karijeru. U vezi s tenjom za jaanjeprava na slubu, za sve otrijim stalekimodvajanjima i sve boljim ekonoskim

obezbeenjem inovnika, ovaj razvitak voditome da se sluba poinje da shvata kao izvorprihoda ( sinekura ) za one koji sukvalifikovani i na osnovu diplome o stepenu

obrazovanja. To to je neophodno uzeti u obzir iote i line i intekelektualne kvalifikacijenezavisno od isto sporednih dokaza o strunomobrazovanju dovelo je do toga da se najvie

politike slube, naroito poloaj ministra unaelu popunjava bez obzira na diplome. ( M.Djuri; str: 383) .


31/34


30

Desanka Maksimovi

Strepnja

Duko Trifunovi

IMA NEKA TAJNA VEZA
http://www.mudremisli.com/2012/12/ima-neka-tajna-veza/http://www.mudremisli.com/2012/12/ima-neka-tajna-veza/http://www.mudremisli.com/2012/12/ima-neka-tajna-veza/


32/34


31

KAKO SE PRAVE LUDACI

26. 2013. 20:07

Filozofski fakultet

" Klod levi Stros u svom delu Tunitropi ( 1955) , napravio je razliku izmeudrutva koje prodiru ljude -tzv. ANTROPOFAGINA DRUTVAidrutva koja povraaju ljude -ANTROPOEMINA DRUTVA, U KOJEJE SVRSTAO moerno rutvo , KOJE OBACUJE

O SEBE SVAKOG , KOGA NE MOE NATERATI

DA PRIHVATNINAMETNUTA SVOJEVRSNA

PRAVILA IGRE. POJEDINAC KOGA JE PORODICAPOVRATILA , PROERALA JE BOLNICA,

PROVARILA GA I METABOLIZIRALA, TAKO DA JE

PRESTAO BITI OREENA OSOBA,

navodi DEJVID KUPER u svojoj

knjizi PSIHIJATRIJAI ANTIPSIHIJATRIJA, (

Naprijed; ; Biblioteka psiha; Zagreb; 1987.

u kojoj pored ostalog navodi kako se u

jednom drutvu stvara neprijatelj radihomeostaze:" Naravno da taj proces,

pomou koga se eli nekog reiti, porie i touglavnom putem dokazivanja neke prirodne

zloetosti ili ludosti dotine osobe.Poricanje koje se javlja I u porodici I U

IREM DRUTVU je najsterilniji ,najvrdaviji, a ipak sveproimajui oblikdrutvene neloginosti: to jenegacijanegacije. Tok procesa je sledei. : NAPOETKU POSTOJI NEGATIVN IN, IN POMODU

KOGA RUGI VRE INVALIACIJU NEKE OSOBE.

TO UKLJUUJE OZNAAVANJE PUTEM

IJAGNOZE, PROLAZNU OSUU I FIZIKO

OVAJANJE OSOBE IZ NJENE RUTVENE

SREINE. ISTOVREMENO, TAJ SE NEGATIVNI IN

NA RAZNE NAINE PORIE. RI SE A JE SAMA

OSOBA OD SEBE NAPRAVILA INVALIDA ILI DA JE

DO INVALIDACIJE DOLO ZBOG NJENE

PRIRODNE SLABOSTI I ZBOG BOLESNOG

PROCESA. DRUGI S TIM NEMAJU PUNO VEZE.

POMODU TE VOSTRUKE NEGACIJE RUTVO (

RADNA SREDINA) SKRIVA OD SEBE SVOJU

VLASTITU PRAKSU. LJUI SE EFINIU KAO"OBRI" I " ZRAVI" JER RUGE EFINIU KAO

"LUDE" I "LOE". izbacujudi "LUE" I " LOE" iz

grupe , laudi o lai , oravaju sigurnu i

ugodnu HOMEOSTAZU.Izvojena rtvena

jagnja, esto u tajnom sporazumu s tim

procesom, a je uzimanje uloge luog ili loeg

jeini nain a se osedaju potpuni i a imaju

neki oreeni ientitet.Dejvid Kuper navodi

primer mladog studenta kojeg su rodiltelji

smestili u Psihijatrijsku ustanovu jer jenapravio " strane " prestupe: a) razbiooljicu za aj; b) lupio ulaznim vratima, c)jedanput namerno stao nogom na travnjak u

vrtu... Kuper objanjava da je reo receptoru, odnosno da je on bio

pripremljen da zbog loih odnosa njegovih


33/34


32

roditelja on postane deurni krivac. Tako jeslino i u radnim sredinama, pogotovu gdesu zatvoreni i napeti sistemi. DA BI SE TI

SISTEMI OSLOBODILI SVOJE NAPETOSTI, NJIMA

JE POTREBAN GROMOBRAN - EURNI KRIVAC-

PREKO KOGA DE SE ISPRAZNITI. TO OBINO

POSTAJE POJEDINAC...NA KRAJU A KAEM I

SLEEDE. KO NAS SE ESTO GOVORI KAKO

SMO PROPALI U SVEMU. JA SE NE SLAEM.

SMATRAM DA JE NAE RUTVO USAVRILO

JEDNU POSEBNU DISCIPLINU, A TO JE KAKO SE

MOE ISKORISTITI POJEDINAC OD STRANE

SISTEMA, ODNOSNO POJEDINACA KOJI SU

NAPREDOVALI U TOM SISTEMU. KADA SE

ISKORISTI ON SE POSLE OBACI. PRIAO SAM

SA SELJACIMA U VALJEVSKOM KRAJU O

RADNOM VEKU JEOG PROSENOG VOLA.

KAU A JEAN VO MOE A VUE TERET I A

RADI 10 DO 12 GODIN. POSLE TOGA IDE UMESARU. KO NAS SE OVEK ISKORISTI I POSLE

SE PROGLASI LUDIM DA BI SE UKLONIO...I TO

KADA JE NA VRHUNCU SVOJIH RADNIH I

KREATIVNIH SPOSOBNOSI NA POSLU.

RASKOL U ISLAMU

DRUZI

Druzi su se u 12. stoljeu

odvojili od ismaili siita, poeli

su sa vjerovanjem da se Alah

manifestira u odreenom kalifu

(vidi dolje). Druzi dolazi od

imena Darazija, iranskog

mistika. Sami sebe zovu

Movahidun.

Oni vjeruju da je fatmadski shiitski

kalif Hakim utjelovljenje Alaha na

zemlji, ponekad mu se mole i ak

ga zovu moj gospode. Isto tako

smatraju Jitra, Mojsijevog svekra,

najbitnijim prorokom. Najbitniji

voa im je Hamza ibn Ali (iz 11

stoljea); on je proglasio Hakimovo

boanstvo i za sebe rekao da ima

kozmikiintelekt.

Kod Druza je zabranjeno pricati o

vjeri outsiderima (zbog straha od

proganjanja, slino kao i kod

Alawita). Dijele se na akil, ili

upuene i dzuhal, ili neznalice.

Vecina druza ne zna bit svoje

religije. Druza ima dosta u

Libanonu (bili su jedna od strana u

graanskom ratu, voa im je bio

Walid Jumbalat), Siriji i na sjeveru

Izraela. U Izraelu su vrlo odani

dravi, gotovo fanatino slue u

vojsci, dok su sirijski Druzi veliki

neprijatelji Izraela. U Libanonu

vode svoju politiku.


34/34


Iz religijskog leksikona:

Druzi (arap. ad-Duruz), religijsko-

etnika zajednica nastala na

Blistom istoku poetkom XI. st. izIsmailitskog ijizma. Utemeljili su

je Muhamed ibn-Ismail ad-Darazi

(po kojem je dobila ime) i Hamza

ibn Ali, koji je razradio njen nauk.

Sekta je nastala u Egiptu za estog

kalifa Hakima, koji je sunitima htio

nametnuti ismailitsko uenje. Poto

su ih u Egiptu progonili suniti, Drzi

su se 1117. iselili u Siriju (gorje

Libanon i Antilibnon. Od te godine

poinje druska era. Sebe nazivaju

ispovjedateljima Boje jednote.

Druski nauk temelji se na

ismailitskom uenju (monoteizam,

mesijanizam, neki elementi

preuzeti su iz gnosticizma i

neoplatonizma). K tomu Druzi

vjeruju u inkarnaciju i

metempsihozu. Po druskom uenju

fatimidski kalif Hakim posljednje je

i glavno boansko utjelovljenje

(maqam). Hakim je utjelovljenje

Prajednog, a Hmza ibn Ali

kozmikog uma to ga je proizvelo

Prajedno. Iz kozmikog uma slijedi

ostalih pet poela utjelovljenih u

pet osoba. Tako su Hakim i Hamza

zamijenili Alija i Ismaila iz

ismailitskog uenja.

Druska zajednica zatvorenog je,

inicijacijskog i ezoterinog tipa.

Zbog estih progona sluili su se

prikrivanjem (taqiyya) svojih

vjesrkih obiljeja. Zajednica se se

dijeli na upuene ('uqqal) i

neupuene (guhhal), koji nakoninicijacije ulaze meu upuene i

prakticiraju strog vjerski ivot

(monogamija, suzdravanje od

alkohola i puienja). Zajednica je

ureena strogo patrijahalno.

Izmeu upuenih biraju se ejhovi

(glavari), a predvodi ih reis

(hrhovni glavar). Danas ih ima oko

700.000, od ega je vie od

polovice u Siriji (Gabal ad-Duruzu,

nekadanji Hauran), znatna

skupina u Libanonu te manjine u

Izraelu i Jordanu. Malik Tintilini

Kutija suvenir kojeg prave Druzi.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&ved=0CEAQFjAB&url=http%3A%2F%2Fmaliktintilinic.blogspot.com%2F2005%2F07%2Fraskoli-u-islamu_14.html&ei=CiNIUv_kD-n74QSE9oCYCg&usg=AFQjCNFtp26p4ZTXyZ9i08S3Ki-WtUeWLQ&sig2=_pJAlIl17LlUz6QDXUDK2whttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&ved=0CEAQFjAB&url=http%3A%2F%2Fmaliktintilinic.blogspot.com%2F2005%2F07%2Fraskoli-u-islamu_14.html&ei=CiNIUv_kD-n74QSE9oCYCg&usg=AFQjCNFtp26p4ZTXyZ9i08S3Ki-WtUeWLQ&sig2=_pJAlIl17LlUz6QDXUDK2whttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&ved=0CEAQFjAB&url=http%3A%2F%2Fmaliktintilinic.blogspot.com%2F2005%2F07%2Fraskoli-u-islamu_14.html&ei=CiNIUv_kD-n74QSE9oCYCg&usg=AFQjCNFtp26p4ZTXyZ9i08S3Ki-WtUeWLQ&sig2=_pJAlIl17LlUz6QDXUDK2w

svitac oktobar konacno

Documents

Transcript of svitac oktobar konacno