Sveti Jovan Tobolski Božija Promisao

8/12/2019 Sveti Jovan Tobolski Boija Promisao

1/29

BOIJI PROMISAO

Sv. Jovan Tobolski

Glava I. U svetu nema nieg sluajnog.Glava II. Boiji Promisao o naim potrebama.

Glava III. Sve nesree i nevolje se deavaju po Boijoj volji.Glava IV. Bog doputa nevolje i grehe radi dobra ljudi.

Glava V. Nepostinost Boijih sudova.

GLAVA IU svetu nema nieg sluajnogta je to Promisao (2)? To je jedno od osnovnih Boijih svojstava da vidisve to postoji, to je postojalo i to e postojati u budunosti i poseduje

svemonu brigu o sauvanju tvorevine i razumnom upravljanju dogadjajakoje ona ostvaruje. Sveti Jovan Damaskin o tome kae sledee: Promisao jeBoija volja, koja sve sadri i svime razumno upravlja.Ono to nam se ini sluajnim se u stvari deava po Boijoj voljiUkoliko razmatramo bilo kakve dogadjaje i pojave, ne proniui u njihoveuzroke i posledice, onda nam se mnogo toga ini sluajnim. Ukolikopogledamo na njih sa istinske take gledita, to jest ukoliko sudimo opojavama po Boijem Promislu, uvideemo da u svetu nema nieg sluajnog

to se deava bez Boije volje i Promisla. Boiji Promisao (Boije staranje)je bezgranino i obuhvata sve to moemo da zamislimo. Svemogui Bog ujednom trenu pronie i vidi sva mesta: visinu neba i irinu zemlje, dubinumora i nepoznata mesta u preispodnji.

U svim delima Boijeg upravljanja divno svetli Njegova Promisao i briga,koja ne samo da se ostvaruje na svoj tvorevini, ve joj i svojstvena i prebivau njoj. Mi, slepi, mislimo da se mnogo toga u svetu deava po slepomsluaju, tada kada se sve bez izuzetka deava po predvenom Boijem

Promislu i Njegovoj blagoj volji.Avgustin je tano rekao: Sve ono to ne shvatajui smatramo da se deavasluajno, nerazumno ibez ikakvog Boijeg Promisla, se u stvari deava poBoijem ustrojstvu. Objasnimo to sledeim primerom: gazda alje dvojicu
http://pravoslanibiseri.blogspot.com/2011/07/boziji-promisao.htmlhttp://pravoslanibiseri.blogspot.com/2011/07/boziji-promisao.htmlhttp://pravoslanibiseri.blogspot.com/2011/07/boziji-promisao.html


2/29

sluga u jedno te isto mesto, ali razliitim putevima, ne rekavi za to nijednom ni drugom. Njihov susret u tom mestu je SLUAJAN u odnosu nanjih same: oni nisu znali da e se sresti, - ali nije sluajan u odnosu na gazdu.Tako siromah nalazi zakopano blago SLUAJNO, ali za Boga, Koji jeblagoizvoleo da blago bude tamo zakopano, kako bi ga siromah naao iobogatio se, - to ve nije sluajnost, ve Boiji oinski Promisao, Kojim

obogauje siromaha. Kod Boga nema sluajnosti. esto se prevarimonazivajui sluajnou to, u emu se otkriva najvia Boija Premudrost iPromisao.

Biblijski primeri.Nisu sluajno razbojnici bacili u Jelisejev grob telo oveka koga su ubili, gdeje isti dotaknuvi Jelisejeve kosti, tog trena oiveo. Nije sluajno Mojsije biostavljen u tranu korpu i puten uz vodu, gde ga je nala Faraonova erka iposinila. Nije sluajno Ahav, car izrailjski, bio pogodjen strelom, koja je

proletela izmedju avova pancira, a to se zaista desilo zbog nepanje vojnikakoji ju je odapeo (Paralip. XVIII, 33). Istina je da je ta strela bila napravljenaBoijom rukom, kao i ta koja je pogodila Julijana Odstupnika; to je bilasluajnost samo za onoga ko ju je odapeo. Nisu sluajno lastavice uletele uTovitov dom i ovog dobrodeteljnog mua liile vida, ispustivi mu izmet naoi (Tovit. II, 10). To se desilo po Boijoj volji da bi se pokazalo njegovotrpljenje kao primer narednim generacijama, to se vidi na osnovu reiAngela, Tovitovog pratioca. Nita ne biva sluajno. Nije sluajna bila

naredba Kesara Avgusta da se uradi popis stanovnitva u vreme HristovogRodjenja (Luk., II, 1 i sl.). Nije se Hristos sluajno sreo sa Samarjankom kodSiharskog izvora i razgovarao s njom. Sve je to bilo predodredjeno i zapisano

u knjigama Boanskog Promisla jo pre svih vekova.Sluajno Davidovo izbavljenje iz Saulovih rukuCar Saul je neprekidno traio Davida, elei da ga lii zdravlja i ivota; ali tatraganja su bila uzaludna jer je Bog titio Davida. Kada se David skrivao upustinji Maon, Saul je tu doao sa velikim brojem svojih vojnika; oni su

okruili Davida sa svih strana, odagnavi svaku njegovu nadu na izbavljenje.Svima se inilo da je David, slino zveri, okruen sa svih strana mreama ipsima, i svi su mislili da se nalazi u oajnom stanju. Saul je skoro ve biopobednik (kada je okruio Davida sa svojom vojskom) i svima se inio kaolav koji u zubima ve nosi plen. Ali uzalud: Bog je sakrio i zatitio Davida,jer je iznenada do Saula doao glasnik sa veu o napadu Filistimljana,govorei: Pouri, tri da spasava otadzbinu; jer su pripadnici drugogplemena ve stupili na tvoju zemlju; ne oklevaj da odbije neprijatelje, i

isteraj ih iz svoje zemlje. Ovaj sluaj koji je Bog uredio je spasaoDavidov ivot i slobodu: lukave zamisli njegovih neprijatelja su bilerazruene udnim Boijim Promislom.Neprestano Boije promiljanje o svakom od nas


3/29

esto nas Bog, mudro promiljajui o nama, vodi po mukotrpnim, jedvaprohodnim, ivotnim putevima, ali On dobro zna kojim putem nas vodi uSvoje rajske vrtove. Zbog ega da uznosimo alosne vapaje protivnajmudrijeg i veoma pouzdanog Putevoditelja u naemivotu? Zato daukoliko idemo putem koji nam je Bog odredio govorimo: Kuda nas Ti

vodi? ini se da smo ve odavno skrenuli sa pravog puta.Ne tuguj,

prijatelju moj!tajanstveno nam govori Bog: samo Mi veruj. Proveu tesreno, i nimalo nee aliti kada zavri putovanje. Tako svakoga od nasprati Boiji Promisao na ivotnom putu od dana rodjenja do dana ulaska uivot veni, samo ukoliko ostanemo verni Boijem rukovodstvu, na koje namje na Spasitelj ukazao u Svom Svetom Jevandjelju.Okolnosti postavljanja Saula za caraGovorei o Boijem Promislu, ne moemo a da ne spomenemo istorijuizrailjskog cara Saula, koga je njegov otac poslao da pronadje izgubljene

magarice, a on je pronaao svoje carstvo. Razmotrimo ovde Boiji Promisaoo ovom muu. Bog je rekao proroku Samuilu: Sutra u ovo vreme (bilo je tou podne) poslau ti oveka iz zemlje Venijaminove, i ti ga pomai nacarovanje narodu MojemuIzrailju. Bog je poslao Saula Samuilu nasledei nain: Saulovom ocu su negde pobegle magarice, i on je poslao svogsina da ih trai. Saul je uzevi sa sobom jednog od slugu krenuo da ih trai.Proli su goru Jefremovu i zemlju aliu, ali magarice nisu nali; i proli sukroz zemlju aalim, i kroz zemlju Venijaminovu, i nisu ih nali. I kada su

doli u zemlju Cuf, Saul je rekao slugi, svom saputniku: Podjimo nazad, dane bi otac zaboravivi na magarice poeo da brine za nas i bio prinudjen datrai nas same. Na to je sluga rekao: Ovde u ovom gradu se nalaziuvaavani Boiji ovek; sve to on kae se tako i deava; mogli bi da gapitamo za magarice?. Saul je ovaj slugin savet smatrao razumnim i

korisnim.Eto na koji nain je Bog poslao Saula Samuilu (1 Car. IX, 1 -7). Alipre nego to su oni videli jedan drugoga i poeli da razgovaraju, Gospod jeotkrio Samuilu, da je Saul taj ovek koga treba miropomazati na carstvo za

upravljanje jevrejskim narodom. Sve se to desilo po nepostinom BoijemPromislu, obinim i oiglednim redosledom: Saul je naao magarice i poredtoga dobio i carstvo, o kome nikada nije ni razmiljao. O kako je nepostianBoiji Promisao! Kakva najvea tajna! Kako se Boiji Sudovi razlikuju odljudskih misli: Saul uopte nije razmiljao o carskom vencu i ezlu, ali jeBoijom voljom doveden na presto. Dakle, nisu sluajno pobegle magarice,nije sluajno Saul bio poslat da ih trai, nije sluajno takodje da dugovremena nije mogao da ih nadje, i nije sluajno sluga dao savet svom gazdi

da ode kod prozorljivca Samuila: sve se to desilo po Boijem Promislu itajnom sugerisanju izvriocima Njegove volje kako bi Saul bio postavljen zaizrailjskog cara.

Nedoumica o Saulu


4/29

Pritom se samo po sebi radja pitanje: zbog ega je Bogu bilo ugodno dapomae Saula za cara, ako je Bog za njega predvideo da e naposletku upastiu neasnost i jadno zavriti svoj ivot?Umesto direktnog odgovora predloiu svoja pitanja: Zbog ega je Bogstvorio u Svojoj blagodati angele, za koje je unapred znao da e se usprotivitiBogu, i biti za vekove vekova odbaeni od Njega zbog greha, i muiti se u

geeni? Zbog ega je Bog naselio Adama u rajskom vrtu, kada je znao da eAdam kratko proiveti u raju i biti izgnan iz njega? Radi ega je Hristosuvrstio u Apostole Judu Iskariotskog, za koga je unapred znao da e bitiNjegov izdajnik? Zbog ega je Hristos poslao Svoje Apostole u Samarjanskoselo, znajui unapred da oni tamo nee biti prihvaeni?Koji je uzrok takvihBoijih odluka? Ali takvih sluajeva se moe nai na hiljade.Objanjenje blaenog JeronimaBlaeni Jeronim ovako odgovara na slina pitanja: eli da sazna uzrok

takvih odluka? Evo ga: Bog ne gleda budue postupke, ve sadanje, inikoga ne osudjuje po Svom providjenju, iako zna da e se trenutno dobarovek promenuti u zlog; On ga pri svemu tome po Svom milosrdju postavljana takav poloaj koji on trenutno zasluuje i na taj nain mu daje snagu, usluaju njegovog pada, za obraenje na istinski put kroz pokajanje. Adamnije sagreio zbog toga to je Bog predvideo njegovo sagreenje, ali zato jeBog i predvideo da e Adam sagreiti po svojoj slobodnoj volji.Rasudjivanje sv.Amvrosija

Slino ovome rasudjuje i sveti Amvrosije: Adam nije sagreio zbog toga toje dobio zapovest, ili Juda zato to je bio izabran u Apostole, jer Bog ne binaloio to na njih: jednome da prestupi zapovest, a drugome da postaneizdajnik. Obojica su da su sveto sauvali svoje obaveze mogli da se uzdreod greha. Oni, za koje Bog zna da e voditi dobrodeteljni ivot, su u poetkuesto zli; a oni za koje On zna da e greiti i postati zli, su u poetku dobri.Stoji li trenutno, uvaj se da ne padne. Sveti Apostol Petar je pao: ti budioprezan; Juda je pao da bi te upozorio na pad.

Boija pomo i ovekova elja treba da se poklapajuNikakav na trud ni revnost ne mogu da nas sauvaju bez Boije pomoi; alii Boija pomo bez ljudske elje (volje) nee doneti koristi: primeri za to suu Petru i Judi. Mi treba da izbegavamo krajnosti: ne treba da budemo lenjiprepustivi sve Bogu, a isto tako ne treba da mislimo da sami po sebi, bezBoije pomoi i Njegove volje, moemo bilo ta dobro da uradimo. Jer i SamBog ne radi sve, kako nas ne bi ostavio praznima, a isto tako ne predaje namada sve uradimo, kako se ne bi sujetno uznosili: Bog nas uklanja od svega to

moe da nam teti, a podstie nas i pomae nam u onome to je za naskorisno.Niko se od Boga ne moe sakriti


5/29

Opet podseam na Saulov primer: koliko je bio divan Boiji Promisao onjemu! Jer taj koji se u svojoj zlobi vie puta trudio da pogubi Davida je sambio okruen mnogobrojnom vojskom Filistimljana, i odbaen od Bogaobratio se vraari prestupivi Boiju zapovest. Ona je pozvala duu veumrlog proroka Samuila, koji je nagovestio Saulu brzu i neizbenu pogibiju.Nemajui hrabrosti niti da je izbegne niti da je podnese, Saul je zaboo svoj

ma u zemlju, pao na njegovu otricu i na taj nain sam sebe liio ivota(pogl. Detalje o tim dogadjajima u Prvoj Knjizi Careva, gl. XVIII-XXXI).

Kazna i osveta naruiocoma Boijeg zakona su neizbeni. Saul je sam sebepredao smrti, kako bi izbegao neprijateljsko podsmevanje, beae, poruge iprekore; ali nije izbegao ni to, jer su mu Filistimljani odsekli glavu sa mrtvog

tela, telo bacili zverima i pticama kao hranu, a glavu su nosili uz poruge poceloj Palestini! O, Boe! Niko ne moe da se sakrije od Tvoje Promisli nitida izbegne Tvoje sudove. Kao to se na tanoj vagi sve izmeri kako

ravnotea tako i preteg, tako se i kod Boga sve meri istinom (Prie XVI,11).Mudri sudovi BoijiBoiji Promisao treba posmatrati sa najveom mudrou: obino se svakiprestup ne kanjava istog trena, ali s druge strane ne ostaje ni potpuno bezkazne. Ako Bog ne bi kaznio ni jedno zlo delo, onda bi mnogi pomislili da

nikakvog Promisla ni nema. A ako bi posle svakog prestupa neizbenosledila kazna, onda bi u tom sluaju verovali da posle smrti nema ni nagrada,

ni kazni. I zato Bog kanjavajui samo neke prestupe, ostvaruje SvojPromisao; ako nekoga ne kanjava tog trenutka posle prestupa, onda mu pretikaznom posle smrti u buduem ivotu, ukoliko se ne pokaje u ovom.Bog sve okree na dobro ak i nae greheSve ivotne nevolje Bog okree na nau korist i na nae dobro: doputagrehovne padove radi postizanja i zavretka najuzvienijih, nepostinih,tajanstvenih dela Svoga Bogoupravljanja. Jer i injenje dobrih dela idoputanje zlih je svojstvo, koje iskljuivo pripada samo Boijem Promislu.

Istina, nikada Bog ne bi dopustio zlo, kada ne bi bio toliko silan i dobar, daod svakog zlog dela napravi dobru posledicu. Reci po savesti: kada se u svetupojavilo ljue i vee zlo od Adamovog prestupa i ubistva Hrista-Spasitelja,novog Adama? - Medjutim, prvorodni greh je nizveo Boga s neba na zemlju

radi primanja na Sebe ljudskog tela; Hristova smrt nam je otvorila nebo ipovratila sve to smo izgubili u Adamu. Najuzvieniji Bog je istovremeno inajmudriji umetnik, koji pretvara svako zlo delo u uzrok za najboljeposledice, slino kao to se od grube mase dobija zlato. Onima koji ljube

Boga sve je na dobro (Rim. VIII, 28): Magdalinina sagreenja su posluila zamnoge kao povod za sopstveno ispravljanje; Petrov pad je za bezbroj ljudibio primer istinskog pokajanja; Tominim neverjem su se mnogi utvrdili u

istinitost Hristovog Vaskrsenja. Odatle se uvidja najvea Boija slava:


6/29

anje, gde sejao nisi. Bog nije posejao grehe, medjutim od njih sabirabogatu etvu vrlina. Zaista Bog istoava med iz kamena, i jelej iz tvrdogkamena, kada od najveih zlodela stvara najbolje posledice.Na koji nain treba razmiljati o bolestima i nesreamaBoiji Promisao brine o nama tako da i nae najmanje telesne teskobe neostaju neprimeene s Njegove strane. Kao posledica toga, svako od nas pri

telesnoj teskobi treba ovako da razmilja: ova bolest ili druga nezgoda jeposledica ili mog neopreza ili ljudske zlobe, ili neeg drugog, - ali u svakomsluaju se ne bi desila bez Boijeg Promisla, koje ju je odredilo prema mojimsnagama, tako da njen poetak i njena teina (slabljenje ili pojaanje) zavisiod Njega. Na isti nain od Boije Promisli zavisi i nain isceljenja iste. Onurazumljuje lekara i ukazuje na sredstva, ili se suprtostavlja svemu, jer su idobro i loe, ivot i smrt, siromatvo i bogatstvo od Gospoda (Sirah. XI, 14).Na isti nain u svim dogadjajima koji nam se deavaju treba rasudjivati da su

predvidjeni i doputeni od Boga. Neprijatelj zloslovi i proklinje te, - znaj dasu sva njegova huljenja i rei koje izgovara zlobnim ustima, stavljeni preveka na vagu Boijeg Promisla: koliko mu je dozvoljeno toliko e i rei, i nijedne rei vie od toga. Zato se ti uzalud protivi i gnevi?Tako istorazmiljaj i o svim drugim tvojim nevoljama ije deavanje, broj, teina,trajanje i zavretak odredjuje Bog. Zato se pokori Boijem Promislu,govorei s Psalmopojcem: Ja sam nem i ne otvaram usta moja (Ps.XXXVII, 14). Neka bude volja Tvoja, Boe moj! Po Tvom Promislu i

doputenju se sve deava. A ukoliko si Ti to uredio, onda bih ja bio nesreanbezzakonik ukoliko bih Ti se usprotivio. Dakle, Tvojoj svetoj volji Boe mojse povinujem u svemu i sa blagodarnou u primiti od Tebe sve to mialje i trpeljivo u pretrpeti.Nedoumica koja se tie blagostanja nepotenih i stradanja pravednihAvgustin kae: Uzburkava se ivotno more, i Ti Gospode vidi zle danapreduju, a dobre ugnjetavane: eto iskuenja, eto bure. Gospode Boe! Je liu tome Tvoja istina da zli budu u blagostanju, a dobri da stradaju?I Bog ti

odgovara: je li to tvoja vera? Da li sam ti Ja to obeao (to jest blagostanje)?Ili se ti zato naziva hrianinom da bi se nasladjivao ovozemaljskimuspesima? (pogl. Avgust. Tumaenje na 55-i psalm). Smirimo se predBogom i umirimo naa srca verom u Boiji Promisao kada vidimo nepoteneda vladaju, a blagoestive da stradaju. Nita od toga ne bi bilo da Bog to nedopusti, On istina ne bi dopustio, ukoliko ne bi imao dovoljno razloga, radi

kojih smatra da je bolje da ih dopusti nego sprei. Reie: od tog doputenjanastaju mnogobrojne nevolje i najvee smutnje. Mogue je aliti o tome, ali

trezveno: jer je po veoma pravednim uzrocima tako bilo ugodno Bogu, Kojiod najveeg zla moe da uini divno dobro, tako lako, kao to se lako izvlaima iz futrole.U buduem ivotu e sve biti razjanjeno


7/29

Ne udi se tome to su Boiji sudovi tajanstveni i nepostini: na DrugiHristov Dolazak, u dan Stranog Suda ivot svakog oveka e bitipredstavljen kao u ogledalu; bie razjanjen i svaki uzrok zbog koga je BoijiPromisao uredio ovaj ili onaj dogadjaj, i radi ega je tako bilo uredjenosvuda: u svim carstvima, gradovima, porodicama i sa svakim ovekom. Svee se otkriti. Otkrie se kako je milostiv bio Gospod prema grenicima, i

svaki od njih e vie ili manje biti bez odgovora; a takodje e se pokazati ukom stepenu je bio saglasan nain Boijeg upravljanja svetom sa Njegovomslavom i pravdom, i koliko je bio prilian i blagodatan za svu tvar. Bog od zla stvara dobro

Ne zaboravimo da Bog od svakog zla stvara neko dobro. ta je bilo tunijeod grehopada Adama i Eve sa celim ljudskim rodom? Medjutim Bog ih jetako podigao da je sadanji poloaj hrianina vii od Adamovog rajskogpoloaja. A mi propovijedamo Hrista Raspetoga, Judejcima sablazan, i

Jelinima ludost; onima pak pozvanima i Judejcima i Jelinima Hrista, Boijusilu i Boiju premudrost; medjutim ona je postala spasenje celog sveta, svimzvanima ast i slava i zadobijanje venog blaenog ivota (1 Kor. I, 23). Primedbe:

(1) Preuzeto iz teksta sv. Jovana Maksimovia, arhiepiskopa ernjigovskog(1697-1712) i mitropolita Tobolskog i celog Sibira (1712-1715), koji se

upokojio 10 juna 1715 godine u ubrojan u lik svetih 1916 godine. Sam tekst

je svetitelj napisao najpre na latinskom jeziku za studente Kijevo-

Mogiljanske Akademije a posle ga je preveo na slovensko-ruski jezik podnazivom: Iliotropion, to jest suncokret, koji predstavlja saglasnost ljudske

volje sa Boijom. Za ovaj tekst redakcija je koristila prevod Ilitropiona sacrkvenoslovenskog na ruski jezik (Iliotropion, ili saglasnost ljudske volje saBoijom voljom, 5 knjiga Kijev, 1908 g., str. 4-40, 345-390).Podela naglave i zaglavlja pripada redakciji.Na nekim mestima je teak slogprevoda ispravljen.Citati iz Svetog Pisma od nama prihvaenog teksta,najveim delom su izmenjeni saglasno poslednjem.

(2) Treba primetiti da autor rei Providjenje, Promisao i Promiljanjeupotrebljava kao sinonime.GLAVA II

Boiji Promisao o naim potrebama.Bog je brini Domain. On u Svojim rukama dri sva velika i bogata ivotnablaga, i samo ih od Njega treba usrdno moliti. Pustinoitelj Marko je obinogovorio: ko se ne uzda u Boga u dobijanju od Njega privremenih dobara,onda taj tim manje moe da polae nadu na Boga da dobije od Njega to, to

vodi oveka u ivot veni, naprimer, veru, nadu i ljubav. Ne brinite seduom svojom, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni tijelom svojim, u ta ete seodijenuti. Nije li dua pretenija od hrane, i tijelo od odijela?(Mt. VI, 25).Kada nam je On darovao ivot (bez naih zasluga, kada jo nismo ni


8/29

postojali), koji je dragoceniji od hrane, i telo, koje je vanije od odee, ondae nam nesumnjivo dati i sve ono to doprinosi sauvanju ivota i potrebamatela. Tim pre nas nee odbiti u svemu tome, poto je Sam zaeleo, po Svojojogromnoj dobroti, da nam daruje ivot.I ako nam je kao dar rado dao ono toje za nas najvanije onda moe i eli da nam da i uvek nam alje i ono manjevano. Ali poslae nam pod uslovom, da i mi ne ostanemo prazni: jer nas je

On stvorio i prizvao na zemlju, da bi je obradjivali i odravali u redu (Post.II, 15), a ne uzalud, da bismo se uzdali na Njega Jedinog, Svemogueg iSvedareljivog, a ne na same sebe. Jov je molei hranu za vrane, a ne brinuio sebi, govorio: Ko epripremiti vrani njenu hranu, kada njeni ptii vapijuka Bogu, lutajui bez hrane= (Jov. XXXVIII, 41).Uenje Isusa HristaI Sam Hristos, uzevi ptice za primer, nas ui i govori: Ugledajte se na pticenebeske: one niti seju, niti anju, niti sabiraju uitnice; i Otac va Nebeski

hrani ih (Mt. VI, 26). Isti Uitelj Nebeski kae: Ne prodaju li se dvavrapca za jedan novi? Pa nijedan od njih ne padne na zemlju bez volje Ocavaega. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne bojte se dakle; vi stebolji od mnogo vrabaca (Mt. X, 29-31). Taj prvi primer protiv naegmaloverja predstavljaju ivotinje, koje se hrane bez ikakve brige o samimasebida bi se od njih nauili da spoznajemo svemogunost BoijegPromisla, u Kome samo i moemo nai smirenje i duevni mir.Drugi primer su nam divlje rastui cvetovi, krinovi poljski. Gospod Hristos

ukazavi na Boiji Promisao o malim pticama i o kosi na glavi, govori:Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali Ja vamkaem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odjenu kao jedan od njih(Mt. VI, 28-29). I odatle Hristos izvodi zakljuak: Pa kada travu u polju, kojadanas jeste a sutra se u pe baca, Bog tako odijeva; a kamoli vas,malovjerni?(Mt. VI, 30). Tome Spasitelj Gospod na dodaje i treu pouku ouzaludnosti nae samobrinosti, govorei: A ko od vas brinui se moepridodati rastu svome jedan lakat?(Mt. VI, 27). Svaka naa briga o samima

sebi koja nije sjedinjena sa uzdanjem na Boga je uzaludna, o emu Gospod igovori: A ko od vas brinui se moe dodati rastu svome lakat jedan? Akodakle ne moete ni najmanje, zato se brinete za ostalo? (Lk. XII, 25-26).Sujetan je, prazan i beskoristan va trud, ukoliko ga Bog ne podri iblagoslovi. Na svakom svom poetku i delu poloi svo uzdanje na Boga, iOn e (bez tvog truda) sve urediti onako kako je najbolje po Svojojneizrecivoj milosti: On otvara ruku Svoju i siti sve ivo Svojom dobrotom(Ps. CXLIV, 16).

Zato medju nama ima mnogo siromanih?Dakle, ako Gospod brine o zadovoljenju ivotnih potreba svih luopte: jer jeOn stvorio i malog i velikog i podjednako promilja o svima (Prem. Solom.VI, 7), zbog ega onda postoji veliki broj siromanih ljudi?udan je bratijo


9/29

Boiji Promisao o siromanima.Istinito je o tome rekao sv.Zlatoust, da nesamo da siromani imaju potrebu za bogatima, ve i bogati imaju jo veupotrebu za siromanima. Sve to je postojalo i to postoji u svetu dobro iBogu ugodno ustrojeno je staranjem i radom siromanih, ali trudoljubivih ibogobojaljivih ljudi. Budui lieni zadovoljstava i novca, oni su se trudili uznoju lica svog, prodavajui svoj rad bogatima; oni nisu zaboravljali Boga,

molili su se svome Tvorcu i Promislitelju, Koji im je bio Pokrovitelj unjihovom siromatvu. Mnogi sveti Boiji Ugodnici, prebivajui u krajjnjemsiromatvu, voleli su ga vie od svakog bogatstva i imali su za sebe najveiBoiji Promisao. Nemajui nita, ali kao da sve poseduju, oni su slobodno, uvelikoj duevnoj radosti uznosili molitvu: Oe na, Koji si na nebesima...imajui u ustima i srcu rei Psalmopojca: Stavi na Gospoda breme svoje iOn e te ukrepiti.Boija briga o onima koji su Mu se predali svim srcem

Zaista, Otac na Nebeski ima tako veliki Promisao i brigu o ljudima koji suMu predali svoje srce, da kada su lieni ljudske pomoi, On im alje Svojunebesku pomo. Naprimer, takvu pomo je Bog ukazao proroku Iliji. Kaoprvo, On je naredio vranama da mu donose hranu; i vrane su mu donosilehleb i meso ujutru i uvee, a vodu je pio iz potoka. Kao drugo, kada je tajpotok presuio, Bog je naredio Iliji da ide u Sarpetu Sidonsku kod ubogeudovice da se hrani. Sva imovina te udovice se sastojala od nekoliko akabrana u buretu i od male koliine ulja, ali se po Boijem Promislu za sve

vreme prorokovog boravka u njenoj kui brano iz bureta nije potroilo, nitise koliina ulja smanjivala. Tree, kada je Ilija u snu olakao svojesiromatvo, javio mu se Andjeo Gospodnji s neba i razbudio je Ilijudotaknuvi ga i govorei: ustani, jedi i pij. Ilija se probudio i video sledee:pored njegovog uzglavlja se nalazila peena lepinja i bokal vode. Pojeo jecelu lepinju, napio se vode i ponovo zaspao.Boiji Andjeo je to isto ponovioi drugi put. Takvu istu preslavnu blagodat javljao je Svedareljivi Bog imnogim drugim Svojim Ugodnicima, kada su se nalazili u razliitim

potrebama.Nae maloverjeIako esto dobijamo od Boga blagodat u svojim potrebama, esto sreemoveliko maloverje kod mnogih, koji se boje da ne budu lieni pristojnog ineophodnog za odravanje ovozemaljskog ivota. I mi danas govorimo saJudejima: Moe li Bog ugotoviti trpezu u pustinji? (Ps. LXXVII, 19), i saapostolima Filipom i Andrejem: Ni za dvjesta dinara hljeba nije im dosta,da svako od njih samo malo dobije, pet hljebova jemenih i dvije ribe ta

je to na toliko mnotvo? (Jn. Vi, 7-9). O, maloverni smo mi ljudi! Otac naNebeski zna, da nam je sve to neophodno: zar je blagodat Boija danasmanja u poredjenju sa predjanjim vremenima?Primeri iz crkvene istorije.


10/29

Svetom Pavlu, prvom pustinoitelju, vrana je u toku ezdeset godinadonosila po pola hleba; ali kada je kod njega doao sv.Antonije Veliki, vranaje donela ceo hleb. Jovan-pustinoitelj se etrnaest godina, u toku kojih ganiko od ljudi nije video, hranio mlekom enke jelena. Mnogi od pustinjaka suimali i hranu i odeu od urminog drveta: ono im je sluilo i za ivenje i zapeenje hleba. esto pedeset treeg leta od Hristovog Rodjenja Judok, sin

britanskog cara, je odrekavi se carskog prestola stupio u monatvo i postaootelnik. On je na ostrvu okruenom vodom napravio crkvu i osnovaomanastir. Bio je takodje dareljiv prema siromanima. Jednom se desilo da jeu manastiru ostao samo hleb za bratiju koja je radila, ali je on naredio da se

taj hleb podeli na etiri dela i da se prvi deo da siromahu. Taj siromah jepromenivi svoju odeu dolazio etiri puta u toku tog dana da prosimilostinju, i dobio je sva etiri dela, tako da nita nije ostalo za bratiju. Apotom je jedan od njih poeo da rope i ukorava igumana za njegovu

preveliku dareljivost. Judok je teei ga rekao da treba da oekuju pomoSvie. Posle nekoliko asova su do manastira doplovile etiri ladje punenamirnica, kojima se izobilno prehranila izgladnela bratija. Istinito je rekao

Avgustin: Misli li da onaj koji hrani Hrista (to jest siromane) nee i sambiti nahranjen od strane Hrista?. Nastojatelj jednog manastira je otpustiodvojicu bratije radi nekog manastirskog posla. Kada je putnike zateklo vee,oni su iscrpljeni od rada, izmoreni od gladi i tuni, poeli da uzdiu zbogtoga da e doi u siromano selo, i da tamo nee imati nikakvih poznanika, te

se tako nee ni odmoriti niti okrepiti hranom. Neki stranac ih je sreo i upitaoza uzrok njihove tuge, i kada su mu otkrili svoju nevolju, on im je rekao: Viste sve ostavili radi Boga sa najveim uzdanjem na Njega, a sada tugujetekao da ste lieni svake nade: Bog hrani ivotinje, a zar e ostaviti sinovegladne?. Rekavi to, postao je nevidljiv. Kada su uli u grad i pomolili se ucrkvi, gradonaelnik ih je pozvao kod sebe na veeru; ali jedan drugistanovnik tog grada im je priao, elei i molei ih da dodju kod njega kui;trei je priavi i videvi dvojicu da diskutuju, reio spor time rekavi da prvi

mu kao potovan od svih ima preimustvo; tom odlukom su svi bilizadovoljni, poli su kod njega kui i on ih je sve izobilno ugostio. Medjutim,ovi i slini primeri ne iskorenjuju nae maloverje; bez obzira na sve to namBog alje, mi se uasavamo oskudice, tugujemo ukoliko nemamo svega iprevie.Priaju ljudi o jednom siromahu, koji je pogledavi u svoju torbu uvideo daje ona puna korica hleba, koje je sakupio od mnogih darodavaca, i rekao:sada sam ja bogat. Na tog siromaha veoma liimo i mi sami: mi se tek tada

uzdamo u Boga kada su nae trpeze pune svakog dobra, koja e nam bitidovoljna za mnogo godina.Pouni primer sv.Jovana Milostivog


11/29

Takav nije bio i sveti Jovan, patrijarh aleksandrijski. Pretrpevi ogromnegubitkekada je morska bura unitila trinaest crkvenih brodova sapenicom, koje je na svakom brodu bilo po deset hiljada mera, -poloio jesvo svoje uzdanje u Jedinoga Boga, i u Njemu je naao najveu radost.Takav gubitak su istovremeno imali skoro polovina aleksandrijskih gradjana,

i zato su se svi spaseni putnici okupili u Aleksandriji, kao u tihom pristanitu.

Sveti Jovan je svima njima odmah poslao pismo, radi utehe, u kome je pisaosledee: Gospod dao, Gospod i uzeo; kako je ugodno bilo Gospodu, tako sei desilo; neka bude blagosloveno Ime Gospodnje!(Jov.I, 21). Potrpite deco,i niega se ne bojte!. Sutradan se kod njega okupio veliki broj gradjana radiutehe u nevolji. Ali on ih je preduhitrio, stavivi svu krivicu na sebe,govorei: Bog me je sauvao od velikog greha: nije se desilo to da bih seuznosei umom pogordio i imao o sebi visoko miljenje da delim mnogomilostinje siromanima, i da sam dareljiv; zbog toga je Otac pravedno

kaznio svoga voljenog i sujetnog sina, kako se ne bi preuznosio. Bog nasmilostivo ukorava, nanevi nam nekoliko rana, kako bismo Mu se brzoobratili. Ali On je Taj isti Sam Bog, Koji je bio i u vreme Jova, toliko

Svemogu i toliko milosrdan.On nas nee ostaviti.Tim reima je patrijarhrazveselio one koji su doli radi utehe. Ubrzo je Gospod Bog dvostrukonadoknadio Jovanov gubitak, a on je davao siromanima najobilnijumilostinju. Sumnjati ili biti maloduan povodom slinih sluajeva znai istoto i tvrditi: Bog je ili krt, ili zaboravan; ali takva rasudjivanja pripadaju

neasnima, bezbonicima; njih treba da se klonimo.Uzdanje u Boga pustinjaka AmatijaAmatije-pustinoitelj, sveti mu, je svojevremno bio ivo ogledalo. U njemusu bili obavezni da se ogledaju svi, koji Boiji Promisao shvataju nepravilnoili ga odbacuju i hule na njega. Amatije se potrudivi se trideset godina umanastiru, udaljio u pustinju, gde je na kamenu koji je izabrao iveo uvelikom uzdranju. Jedan od manastirske bratije mu je svakog treeg danadonosio komad hleba i au vode to je bila jedina njegova hrana. Takvo

uzdranje nije bilo ugodno djavolu: i doletela je vrana, prevrnula nogamaau sa vodom, a komad hleba uzela u kljun i odnela. Tako je podvinik biolien trodnevne hrane. Kako je na to gledao dobrodeteljni mu? Moda jeproklinjao vranu, ili je hulio na Boiji Promisao, ili je poeo da porie zamkezlih duhova?nita od toga on nije uradio. Mi tako postupamo u slinimsluajevima, a on je podigavi ruke i uznevi um ka nebu, uzviknuo:Zahvaljujem Ti Gospode Boe moj, to Ti je bilo ugodno da me ostavi uneto duem postu po Tvojoj svetoj volji. Znam da e mi to biti veoma

korsno ubudue, jer se u svetu nita ne deava bez Tvoje Promisli, bez Koganijedan listi ne pada s drveta. A mi greni mislimo, da gorenje kua upoaru, potapanje brodova, otimanje imanja, line uvrede se deavaju kadaBoiji Promisao spava ili ne vidi, -jednom reju ne verujemo u Boiji


12/29

Promisao. To su ak i idolopoklonici bolje shvatali od nas; jer su onizdravomislei medju njima rasudjivali da se sve u svetu ne deava poljudskoj volji niti po slepom sluaju. Zaista, sve dolazi od Boga, poNjegovom pravednom Promislu; zbog ega onda mi negodujemo i esto aki ropemo?Bezbrojna svedoanstva Boije pomoi

Na razmiljanje o Boijem Promislu nas navode mnogobrojni primeri. Jedanbogobojaljiv mu je preavi devet milja od grada, ali ne stigavi naodredite, izmuen vruinom, gladju i edji, uz jauke legao pod krukinodrvo; leei poeo je da izgovara molitve i tada je na vrhu drveta ugledaojednu voku. U to vreme je pored drveta prolazio neki stranac, pribliio seputniku namerniku, i saznavi uzrok njegove iznemoglosti od gladi i umora,izvadio je ist hleb i jedan njegov deo dao iznemoglom radi ukrepljenjanjegove snage. To je istina, i hiljade slinih primera postoje, i mi sami smo

imali prilike da ih vidimo. Bez obzira na to, mi se tako malo uzdamo u BoijiPromisao! Ukoliko nai sudovi, sanduci i itnice nisu napunjeni do vrhasvakojakim dobrom, mi klonemo duhom; ali kada je na dzak pun, novaniknabijen novcem, tada imamo nadu. O slepi li smo! Istinsko uzdanje u Boga jeonda kada nalazei se u velikim teskobama, najveoj nudi i siromatvu, neklonemo duhom, ve sa trpljenjem pobedjujemo sve nae nezgode: jer tovie stradanja podnesemo, to nam se vie slave i venaca priprema. BlaeniJeronim je pouavajui o tome rekao: ovek neka bude ono to treba da

bude, i tog asa e mu poslati sve Onaj, Koji je sve stvorio. Pravednouzvikuje blaeni Avgustin: O Boe moj! Ti se toliko brine za svakogoveka, kao da ima samo njega; tako se brine o svima, kao o svakomoveku pojedinacno. Sveti Grigorije kae: Bog se brine o svakom tako kaoo svima, i o svima primilja, kao o jednom. Tako se i za tebe itaoe brineBoiji Promisao, kao da nema ni o emu drugom da brine. Mnogobrojnostnaroda, o kome se Bog brine ne smuuje Boiji Promisao, niti Ga optereuje:za Njega je briga o jednom oveku takva kao i briga za bezborj hiljada ljudi.

Kao to je ranije brinuo o Noju sa lanovima njegove porodice ili o jednomAdamu u raju, tako Bog i sada podjednako brine o svima.GLAVA III.

Sve nesree i nevolje se deavaju po Boijoj volji.Sve u svetu, to ak izgleda i zlo (sem greha) se deava po Boijoj volji.Bogoslovi to objanjavaju na sledei nain. Zaetak zla je greh.Svaki grehima svoj 1) uzrok, i 2) njegovu neizbenuposledicuispravljanje kaznom.Uzrok greha je laljivost ili svojevoljnost goredljivog grenika; kazne se kao

gorke posledice svojih uzroka deavaju po Boijoj volji, radi ispravljanja iliiskorenjivanja greha. Dakle ako iz pojma greha odbacimo njegov uzroklaljivost i svojevoljnost, onda nee biti nijedne od njegovih gorkih ili zlihposledica, koje se ne bi deavale po Boijoj volji. Kako nevolje pojedinanog


13/29

oveka tako i ovozemaljske takozvane prirodne nepogode, kao to su: glad,sue, epidemije i tome slino, esto nemaju neposredan odnos prema grehupojedinca, ve se deavaju po Boijoj volji. Zato se sve ljudske nevoljedeavaju po Boijoj volji radi dostizanja pravednih ciljeva Boijeg Promisla;samo je greh protivan Bogu (slino tome kako je zloprotivno dobru, ili laistini), ali ga Bog doputa radi nenaruavanja line ljudske volje, ili njegove

slobode.Zlo, koje nam ljudi ine, nije van Boije voljeMnogi se varaju iz svog potpunog neznanja mislei, da samo zlo koje nastajezbog prirodnih uzroka (to jest: poplave, zemljotresi, nerodne godine,

neprijatne atmosferske pojave, bolesti, iznenadna smrt itd.) nastaje po

Boijoj volji; jer u najveem broju takve nesree nemaju direktan odnos kagresima. Ali zla dela, koja su posledica protivzakonitih ljudskih namera (kaoto su uvrede, ruganja, prevare, lukavstva, kradje, ubistva itd) se deavaju

nezavisno od Boije volje i Njegovog Promisla, ali zahvaljujui ljudskojzlobi i razvraenoj ljudskoj volji, koja sama priinjava i nanosi blinjimasvakovrsno zlo. I zato se ne samo u davno prolim vremena, ve i danasesto uju albe: Oskudica u hrani i neophodnim sredstvima za ivot nepotie od Boga, ve od zelenaa. Te albe su albe ljudi koji ne znaju zaBoga: one nisu dostojne hrianina.Temu, o kojoj trenutno govorimo, emo pojasniti primerom. Neko, ko jenamerio da lii blinjega sve njegove imovine i elei da ispuni svoje namere

u tajnosti, prikrada se tako da ga niko ne primeti u njegovu kuu, stavljazapaljene stvari pod nju i neprimetno izlazi iz kue. Uskoro nastaje poar;plamen se poveava, i prebacuje zbog vetra i na druge zgrade; ljudi sa svihstrana tre da gase vatru i da zatite od poara susedne kue. Piroman takodjetri sa drugim ljudima kako bi gasio poar, ali on ima drugu nameru: on sekoristi poarnom stihijom i iznosi iz zapaljene prostorije stvari kao da bi ihtoboe spasao od poara; a u stvari ih pljaka i skriva. Iako sva ova dela kojaje poinio piroman predstavljaju neposredan uzrok tete koju je podneo

domain kue i liavanja njegove imovine, ukoliko se razmatraju iskljuivosame po sebi to jest nezavisno od zle namere piromana, one se ni po emunee razlikovati od takozvanih fizikih nepogoda. One su od Boga: slinotome, kao to po Boijoj volji grom ubija oveka, munja pali kui ili drvo,uragan raznosi pokoeno seno, tako i piroman: on ne moe ni da udje u kuu,niti da izadje iz nje, niti da podmetne poar, bez Boijeg doputenja. Sama tadela su bezrazlina nisu ni zla, ni dobra, jer mogu da poslue kako na zlo,tako i na dobro. Ali, zla volja, lukava namera, kojima je rukovodjen piroman,

i iji uzrok vie nije Bog, ve slobodna volja piromana. To je njegov greh,iako mu je Bog dozvolio da na delu ostvari svoju zlu nameru; jer je Bogmogao i da sprei to delo, da Muje to bilo ugodno. Ali Gospod nije spreio


14/29

ostvarivanje te zle namere, ve je dopustio njeno ostvarenje po Svompravednom Sudu. O uzrocima takvog doputenja e biti rei kasnije.Ako u Bogu nije zaetak naeg moralnog pada (koji i jeste jedino istinskozlo) onda to ne moe ni biti: isto oko Njegovo ne moe videti zla (Avvak.I, 13) i zavole pravdu, i omrznu bezzakonje (Ps. XLIV, 8), onda je potpunoistinito da se sve nevolje, koje se deavaju zbog sporednih uzroka, razumnih

ili nerazumnih, bez obzira na koji nain se deavaju, deavaju po Boijojvolji, koja se alje Njegovom krepkom Desnicom, po Njegovom Promislu.Ljubljeni! Bog je usmerio ruku da te udari; Bog je pokrenuo jezik onoga koji

vredja ili klevetnika da te uvredi ili okleveta; Bog je dopustio neastivom date savlada. Sam Bog potvrdjuje to ustima proroka Isaije, govorei: Ja samGospod, i nema drugog; nema Boga sem Mene; Ja sam te opasao, dok nisiznao za MeneJa dajem svetlost i tamu, stvaram mir i nevolje; Ja, Gospod,radim sve to (Is. XLV, 5, 7). To jo jasnije potvrdjuje prorok Amos: Da li

u gradu biva nevolja a da je Gospod ne doputa (Amosa III, 6)? Kao dagovori: nema nijedne nevolje, koja se ne deava po Boijem doputenju, kojedozvoljava zlu nameru, a pritom za njeno ostvarenje ukazuje na nain i dajesnagu.Tako Bog, elei da kazni cara Davida za greh njegove preljube sa Urijinomenom i za ubistvo samog Urije, grehom meanja krvi njegovog sopstvenogsina sa njegovom enom govori Davidu preko proroka Natana: Evo, Ja upodignuti na te zlo iz doma tvojega, i uzeu ene tvoje na tvoje oi, i dau ih

blinjemu tvojemu (Avesalomu), te e spavati sa enama tvojim na vidikusvakomu. Jer ti si uinio tajno (to jest preljubu i ubistvo), ali u Ja ovo uiniti(to jest Avesalomovo meanje krvi) pred svijem Izrailjem i svakomu navidiku (2 Car. XII, 11, 12). Ovu misao je veoma dobro objasnio blaeniAvgustin, govorei: Na taj nain Bog ispravlja dobre ljude preko zlih.Nepoteni carevi, kao Boija orudjaBoije pravosudje takodje esto koristi nepotene careve i zle knezove, kaoSvoja orudja, radi uenja trpljenju pravednih i radi kanjavanja nepotenih za

njihove prestupe i postupke. Evo primera: Bog, preko proroka Isaije, pretirazvraenom izrailjskom narodu, njegovim pogubljenjem i pustoenjemPalestine od strane Asiraca, govorei: Teko Asiru, ibi gnjeva Mojega, akoi jest palica u ruci njegovoj Moja jarost. Na narod licemjerni poslau ga, izapovijediu mu za narod na koji se gnjevim, da plijeni i otima, i da ga izgazikao blato na ulicama. Ali on nee tako misliti i srce njegovo nee tako suditi,nego mu je u srcu da zatre i istrijebi mnoge narode (Is. X, 5-7). Ovde Bogjasno pokazuje da to nije volja asirskog cara, ve Njegova sveta volja koja se

ostvaruje pomou Asiraca. On ih naziva palicom gneva i ibom negodovanjaNjegovog na bezzakonja Izrailja, i Sam Sebi ih pripisuje kao kaznu. Ja samih poslao, - kao da On govori, da uzmu njihov plen i umire nepokorneMeni i veoma pogordjene umom svojim: oni su odbacili veru u Jednoga


15/29

Boga, i potovali mnogoboake idole bezumnim i surovim obredima irtvama. Sam asirski car (izvravajui Boiju volju) e misliti drugaije,smatrajui da to radi po svojoj sopstvenoj volji, i nee se urazumiti, ve e seusredsrediti na ubijanje i konanoistrebljenje naroda; medjutim, on eposluiti Mojoj volji. A kada kaznim ljude Moje ratom sa Asiricima, iispravim ih, o! teko tada ezlu tome, teko Asircima, jer u ih kao

nepotrebno orudje baciti u oganj. Na isti nain treba gledati i na drugepravedne kazne, koje Bog poputa na nas radi naih nepravdi.Rimski imperator Tit, je pri opsadi Jerusalima, sam lino obilazio njegovezidine i videvi jame, pune telima mrtvih ljudi, iz kojih je isticala krv, tekoje uzdahnuo i podigao je oi i ruke ka nebu,i rekao: Boe milostivi, to nijemoje delo!Zbog ega je mogue protiviti se Bogu u nevoljama? Neko moe da nas upita: ako je istina da nas sve nevolje snalaze po Boijem

doputenju, onda je znai uzaludno da se protivimo Njegovoj svetoj volji?Uzaludno je upotrebljavati lekove u bolesti?Zbog ega voditi naoruanepukove protiv neprijateljskog napada? Zato da mu dobrovoljno ne predamokljueve naih utvrdjenja i ne pustimo ga u nau zemlju a na nau pogibelj?Zbog ega ne sledimo blaenog arhijereja Lupa, koji je pozdravio Atilusledeim reima: Pozdravljam te Atila, biu Boiji!. Odgovaram onimakoji postavljaju ovo pitanje da se ruilaki ratovi i sline nevolje ne deavajubez Boije volje, i to je jasna stvar (kao to smo pokazali ranije); ali odatle ne

sledi da se ne treba ni naoruavati protiv neprijatelja, niti pribegavati leenjunaih bolesti, smatrajui te postupke suprotnim Boijoj volji. Medjutimbolesniku je nepoznata Boija namera o periodu trajanja njegove bolesti, izato njemu nije zabranjeno da pribegava razliitim sredstvima isceljenja.Ikada ve, posle upotrebe mnogih lekovitih sredstava ne ozdravi, onda moeda bude uveren da je to Boija volja da trpi dugotrajnu i teku bolest.Takosmireno rasudjuj svaki bolesni brate da je Bogu ugodno da jo budebolestan. Ali poto ne zna da li Bog ima nameru da strada do smrti, onda

nije greh da pribegava sredstvima za isceljenje radi ozdravljenja iliolakanja bolesti. Bezgrenost leenja se dokazuje jo i time da ukoliko Bogunije ugodno da ti povrati zdravlje, On moe da lii svako sredstvo njegoveisceliteljske sile. Tako treba rasudjivati o neprijateljima i ratovima. Bog jevie puta doputao neprijateljima da porobljavaju izrailjski narod, da tajnarod ne bi inio loa dela i zaboravljaona Boga svoga; I Izrailjci su se neznajui Boiju volju suprotstavljali svojim neprijateljima. Ali su zatodrugaije postupili kada im je prorok Jeremija otkrio Boiju volju da se

pokore caru Nabuhodonosoru.Na isti nain, ukoliko poar uz svo staranjenaroda i poarne brigade ne moe da bude ugaen, onda je oigledno da jeBoiji sud odluio da ta kua ne samo da treba da bude zapaljena ve i datreba da izgori radi ispitivanja trpeljivosti Boijih prijatelja i kanjavanja


16/29

neprijatelja.Na slian nain treba rasudjivati i o svim drugim dogadjajima unaem ivotu.Pouke blaenog AvgustinaPogledajte, ljubljena brao, -pouava blaeni Avgustin, - nikada negovorite: to mi je djavo uradio (tu nesreu mi je naneo pokvareni neprijatelj),ve sve to ti se deava, i dobro i zlo, pripisuj Bogu svojemu, znajui da

djavo ne moe nita da ti uradi, ukoliko Svevinji Bog, Koji ima vlast nadivotom i smru, ne dopusti mu da ti neto uradi radi kazne ili tvogaispravljanja. Kazne Bog doputa za neasne, koji svesno postupaju protivsvoje savesti, javno odbacujui istinu itd., a ispravljanje poputa na onesinove koji su u neemu pogreili: Kara onoga, koga prima (Jevr. XII, 6). Ine nadaj se da e ostati bez kazne ukoliko ne misli da bude odvojen odnebeskog nasledstva: Kara svakog sina, koga prima (priznaje zanaslednika). Da li je to tako?Da li svakog? Gde si hteo da se sakrije od

kazne? Kara svakoga i niko ne biva izuzet od kazne: neka ti bude jasno daSam Jedinorodni Sin Boiji, ne uinivi nikakav greh, nije bio izuzet odkazne. Ova pouka je zaista dostojna blaenog Avgustina.Pria o JosifuSetimo se Josifa Predivnog, prvog velmoe posle cara u Egiptu. Kakve je onnevolje i zla dela trpeo pre nego to je dobio najveu ast i vlast! Najpre jeimao problema sa bratskom mrnjom; ona je bila uzrok porodinenetrpeljivosti prema njemu, i poveavala se i dostigla takav stepen da je bio

prodan kao zarobljenik Ismailanima i odveden u Egipat. Ni tamo nije naiaoni na ta bolje: naklonost njegove gazdarice prema njemu se pokazalatetnijom i pogubnijom za njega, nego bratska mrnja. Jer kada je tajpredivni mladi zavoleo istotu i celomudrenost, nije pristajao na sablanjivepredloge svoje gazdarice na preljubu, i tada ga je ona oklevetala pred njenim

muem i bezkrivice je baen u tamnicu, gde je proveo tri godine. I zaista, onnije tog trenutka posle svog dolaska u Egipat bio uz poasti postavljen natrijumfalni presto, ve je iao ka njemu trnovitim stepenicama najveih

nevolja i nezgoda. Sve se to deavalo po nepostinom Boijem Promislu, uta nas uverava i sam Josif, koji je naposletku rekao svojoj brai: Niste mevi poslali ovde (u Egipat), ve Bog (Post. XLV, 8).Ne bojte se, zar sam jamjesto Boga?Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da uini to sedanas zbiva, da se sauva u ivotu mnogi narod (Post. L, 20). Sveti Zlatousto ovome rasudjuje na sledei nain: O tome nije dovoljno samo sluati, vetreba i mi sami da postupamo na taj nain. Dakle, umirimo i uteimo one kojisu nam uinili zlo, ne uzimajui im to za krivicu, ve podnosei sve trpeljivo

i dobroduno.Jer mudri Promislitelj Bog nevolje Svojih prijatelja obraa uradosne dogadjaje. esto nam nanesena uvreda donosi veliku sreu; mnogisu padali i kroz svoj pad dolazili do onoga to je za njih najbolje. BoijiPromisao, radi ostvarenja Svojih ciljeva, ne koristi samo dobre postupke, ve


17/29

i grehovne padove.Da li si spoznao Josifove puteve?uniti zlobu njegovebrae, udalji njihovu zavist, odbaci njihov predlog za Josifovo ubijanjeiiskorenie sve to to je doprinosilo ouvanju celog Egipta eli li daprati nepostinu tajnu Hristovog iskupljena celog ljudskog roda? unitisrebroljublje u srcu Jude Iskariotskoga, kao i zavist Judeja prema Hristu

Spasitelju: zajedno sa tim bi udaljio spasenje celog sveta, Hristovu prolivenu

krv i smrt. Iskoreni djavoletog trena e se umnogome smanjiti blagoestivipodvizi, pobede i nagrade dobijene za njih. Istrebi muitelje kako e nastatisveti muenici? Takvi su zakoni Boijeg Promisla: dostizanje dobra ne samokroz vrlinske, ve i kroz zlobne ljude pa ak i preko samih djavola. Josifovuprodaju od strane njegove brae je zaista uredio Sam Bog, ali samo izvrenjeiste, pokriveno zlobom brae, je bila delo njihove zlobne volje.Davidov odnos prema svom uvrediocu Simeju

Kada je car David pobegao od nepokornog sina Avesaloma koji je ustao

protiv njega, neko od Simeja, iz roda doma Saulova, istrao pred Davida ipoeo da ga vredja najuvredljivijim reima: Odlazi, odlazi, krvopijo izlikove! Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova, na ije si se mjestozacario, i predade Gospod carstvo u ruke Avesolomu sinu tvojemu; eto tesada u tvom zlu jer si krvopija (2 Car. XVI, 5-8).Eto poraavajueg obrascaljudske zlobe! Avesa, brat Joava vojnog naelnika, je videvi takvo vredjanjeDavida, rekao: Zbog ega taj mrtvi pas zloslovi gospodina moga, cara?Otiiu, i skinuu mu glavu. Ali car, uvidevi u tom odnosu Boiju volju,

postaje zatitnik svog gonitelja, govorei svojim saputnicima: Ostavite ganeka zloslovi, jer mu je Gospod naredio da zloslovi Davida: ko moe da kaezato ti to radi? Simej je teko sagreio, proklinjui Davida, jer iako gaje Bog upotrebio kao orudje za vredjanje cara, on nije bio uzrok njegove

zlobne volje: On juje samo mudro upotrebio radi kanjavanja Davida. SlinoDavidu, svako od nas treba da razmatra napade i zlobe zlih ljudi, ijusamovolju svemilostivi Bog koristi radi urazumljenja nevinih, ili kazne

krivih.

Stareva krotostSveti Dorotej pria da jedan starac bogougodnog ivota, tokom nekolikodana nije mogao da uzima hranu zbog bolesti svog eluca. Pomonik jeelei da ukrepi starca hranom, smislio da pripremi za njega prijatniju iukusniju hranu. On je iz dva suda, koji su liili jedan na drugi, uzeo grekomza spremanje hrane taj, u kome se uvalo staro pokvareno ulje. Tako je prisvoj svojoj dobroj elji da ugodi starcu, izobilno usuo u njegovu hranu nemed, ve skoro bukvalno reeno samu smrt, spremivi mu takvo jelo koje ne

bi jeo ni gladan pas. Bolesnik je jedva probao hranu koja mu je donesena itog asa je shvatio greku svoga pomonika, ali je preutao i jeo na silu.Potom, kada njegov eludac vie nije mogao da prima tu hranu, odloio jekaiku, ne izgovarajui ni rei o neodgovarajuoj hrani. Ali pomonik je


18/29

poeo da ga nudi da uzme jo vie tog predivnog jela, govorei: Spremaosam ga sa trudom i usrdnou; ono e ukrepiti tvoje zdravlje. Dobri staracne samo da nije izgovorio gnevnu re na pomonika, ve se ni u mislima nijeprognevio na njega i odbio je da uzme hranu samo zbog toga to je ve sit ito ne moe vie da jede. Tada je pomonik sam probao to jelo i tog trenutkase bacio pred stareve noge i s tugom mu rekao: Ubio sam te asni oe,

zbog ega si svojim utanjem sakrio moju nepopravljivu greku? Nesmuuj se sine moj; da je Bogu bilo ugodno da jedem slatko, ti bi mi doneoslatko. Pritom sveti Dorotej primeuje: starac je rekao istinu, da da je Bogubilo ugodno da bolesni starac jede ukusnu hranu, onda On ne bi dopustio da

pomonik napravi greku ili bi pokvareno ulje pretvorio u svee. Tako,slino starcu, postupa onaj, ko u svemu priznaje Boiji Promisao: on ni ukome ne eli da vidi zlonamernost, nikoga ne podozreva, ali istinski priznajeda sve to se sa njim deava biva po Boijem Promislu i volji.

Zahvalna molitva carice IrineGrka carica Irina se kada je u Carigradu bila svrgnuta sa carskog prestola odstrane prezrenog sluge, obratila Bogu sledeim reima: Zahvaljujem TiGospode to si Ti mene sirotu nedostojnu postavio na carski presto; ali potosi dopustio da budem liena tog prestola, smatram to posledicom svojihgrehova; neka bude sa mnom volja Tvoja!U svemu loem i dobrom nekabude blagosloveno Ime Gospodnje. Istina je da niko ne moe da namnakodi u tome, u emu sami kodimo sebi. Zbog toga je tano rekao blaeni

Avgustin:Veruj Gospodu Bogu bez ikakve sumnje, i prepusti Mu se upotpunosti, koliko je to u tvojoj snazi: tada te nee odbaciti, i nee prestati date privlai k Sebi, i nee popustiti nikakvo zlo natebe, iako bi ti bio ubog ineznatan. Ovu pouku svako od nas treba da zna u potpunosti i treba vrstoda dri na umu sledee: nita protivno nama ne moe da se desi bez Boijevolje i doputenja; ni djavo i niko od ljudi ne mogu da nam nakode, ukolikoto Bog ne dopusti. Treba vrsto verovati, da iako nas postiu najtee nevoljepo Boijem doputenju, On ih kao vrhovni Car alje na nas kao najmilostiviji

Otac na nau korist, radi naeg urazumljenja i ispravljanja, i radi naihnepravdi i greha. Tako da shodno tome, niko drugi sem nas samih ne moeda nam nakodi.GLAVA IV.Bog doputa nevolje i grehe radi dobra ljudiPoto ni djavo niti iko od ljudi ne moe da nam nanese nikakvo zlo bezBoijeg doputenja, onda razmotrimo sledee: ta Bog doputa, na kojinain, i radi ega koji je uzrok Boijeg doputenja?

ta Bog doputa?Treba razlikovati dve vrste zla koje Bog doputa. Prva vrsta zla obuhvatarazne tuge, tekoe, bolesti, nanesene uvrede ili poniavanja (osiromaenje,zatvor, izgnanstvo, deportovanje), smrt, - sve to ne moe da bude ak


19/29

nazvano u uem smislu zlom, ve samo gorkim lekom, koji nam Bog aljeradi duevnog isceljenja. Druga vrsta zla, koja predstavlja zlo u pravomsmislu, sunai gresi, prestupi Boijih zapovesti. Prvu vrstu zla Bogdoputa po Svojoj volji ili kao kaznu za neasnost, ili kao meru ispravljanjaza sinove i keri. O zlu druge vrste, to jest o gresima se ne moe rei da ihBog eli, ve ih samo doputa. Sve, to postoji u svetu, postoji po volji i rei

Gospoda, i bez Njega nita ne bi imalo ivot, ili istinsko postojanje (Jn. !,3).

Priroda grehaAli greh nije neto realno, ve samo prividna suprotnost istinskompostojanju. Greh postoji zbog nesavrenstva, lai i lukavstva razumno-slobodnih bia koje je Bog stvorio, a koja mu se ne povinjuju; tako je grehprvobitno i nastao i danas se deava suprotno Boijoj volji, ali nije od Boga,ve po Njegovom doputenju. Uzrok doputanja greha je sakriven do

vremena u tajni savrenog i nepogreivog Boijeg upravljanja svetom, iliNjegovog Promisla. Bogu je potpuno poznata itava budunost, i On moelako da ne dozvoli mrski Mu greh, ali ga doputa elei da od zla stvoridobro, i iz nepravilnog pravilno, radi urazumljenja i ispravljanja ljudi, da bioni uvideli kakve posledice povlai greh za sobom i u odnosu na onoga kojije sagreio, i u odnosu prema njegovim blinjim, i prema drutvu. U tome jerazlika izmedju Boijeg i ljudskog doputenja, koje se ne moe u poetkuspreiti i presei ljudskim merama, iako izvrenje doputenog nije poeljno.

Naprotiv, Bog ima i mogunost da ne dozvoli i da presee ispunjenje zlenamere, a pored toga i volju koja doputa izvrenje ovog ili onog zla. Pritomse postavlja pitanje: zbog ega Bog dozvoljava injenje greha, ili koji jepobudni uzrok radi koga Bog dozvoljava ljudima da ine greh?Zbog ega Bog dozvoljava greh?Beskrajna Boija milost nikada ne bi dozvolila da se na zemlji deavaju takozla bezzakonja, ukoliko se iz njih ne bi dobijala najvea dobra i ukoliko seono to je uinjeno iz zlobe ne bi obraalo na spasenje. Bog je dozvolio da se

pojaa mrnja brae protiv nedunog Josifa, ali da li je to bilo radi nekogdobrog dela? Nije li to bilo radi spasenja od smrti gladju ne samo njegovihroditelja, brae i rodjaka, ve i celog Egipta? Bog je dopustio neasnomSaulu da na sve naine zlobi krotkom, nezlobivom Davidu, ali nije li to biloradi koristi samog Davida i celog jevrejskog carstva? Da, bilo je to radinajvee koristi ne samo njih, ve i celog ljudskog roda, preko Davidovogpotomka, Hrista Spasitelja naega. Bog je dopustio da nevino oklevetanprorok Danilo bude baen u jamu sa razjarenim lavovima; ali radi ega? Radi

postizanja vieg stepena slave njega samog i njegovih prijatelja. Ali zato danavodim mnogobrojne injenice iz Starozavetne istorije, kada su Boijimdoputenjem zavidni prvosvetenici, fariseji i jevrejske stareine predali naraspee Jedinorodnog Sina Boijeg, Isusa Hrista, i to doputenje se


20/29

preobratilo u spasenje celog ljudskog roda? Na taj nain, od svakogdoputenja potiui otkrivaju nam se najvea bogatstva Boije slave iNjegovih dobrih dela prema svakom oveku i celom ljudskom rodu. Naosnovu svega nam se otkrivaju: Boija dobrota i Njegovo milosrdje,dareljivost, svemogunost i velianstvo, i Njegova Promisao. Odatle nasnama neznanim putevima obasjavaju i Njegova najuzvienija mudrost i

pravda, i samim tim podstiu mnoge ljude da se vrate dobrodeteljima, iumnoavanju tekih, ali slavnih podviga.Obraanje zla u dobroO, kako se divno i velianstveno projavljuje Boiji Promisao usvakodnevnim Svojim doputenjima! Nije nita udno napraviti dobro oddobra, ali je veoma zadivljujue delo pretvoriti zlo u dobro. Postoji izreka:Na mirnom moru svaki mornar moe da kormilari. Nije neka velikamudrost uz pogodan vetar, jak brod, mirno more, umenost mornara i

vidljivost pristanita dovesti brod do njega. Ali sasvim je druga stvar kada jena moru bura, brod oteen, posada malobrojna i loe opremljena, a prisvemu tome kapetan tako iskusno upravlja da bezbedno izbegava opasnostito je zadivljujue delo: kapetan broda je svojim delom dokazao svojumudrost i svoju iskusnost da upravlja brodom. Slino je i u Boijemupravljanju svetom: ono to biva doputeno Boijom voljom i ini nam se dane vodi ka dobru, Bog dovodi do najboljeg zavretka po Svojoj neizrecivojpremudorsti i pravdi. Doputanjem protivzakonitih dela i tunih deavanja

Bog ponekad bezzakonike obraa u Svoje najasnije prijatelje. Po BoijemPromislu, Koji sve usmerava ka najboljem zavretku, zlobne zamisli protivnekoga se esto obraaju na njegovu korist i ast; napadi i uvrede na nekogaesto poveavaju njegove snage. Najvea bezzakonja neasnih ljudiutvrdjuju mnoge u blagoestivosti i vrlinama i uvaju ih odpogibelji. Zamnoge ljude, za koje smatramo da su ve potpuno pogrueni u bezdanpogibli, pokazuje se da su ve kroz to samo ve spaeni.Dokazi iz Biblije

Josifu zatvor slui za poasti i njegovu najveu slavu; bratska zavist mu jedonela vie koristi nego dobre elje celog sveta; Saulova zloba je Davidudonela carski venac; jama sa lavovima je uvela Danila u ast i slavu, kakvunisu dostigli ni ovozemaljski carevi; Hristos je sa Krsta uao u raj zajedno sapokajanim razbojnikom, a sa Tavora se uzneo na nebesa i seo s desne straneBoga Oca. Pri Boijim doputenjima i dobra i zla volja radi u prilog Bogu, ibez obzira kakve namere ljudi imaju, sve se na kraju krajeva odvija radipostizanja najboljih ciljeva. Zaista, sveti su sve to to im se deavalo u

ivotu, prijatno ili neprijatno, pripisivali Boijoj volji, zbog toga to nisuobraali svoju panju na tudje grehe, ali su sve ljudske postupke razmatrali,kao Boiji dar ili Boije doputenje za svoje grehe. Sveti su rasudjivali na


21/29

sledei nain: sveblagi Bog nikada ne bi dopustio nita zlo, ukoliko ne biznao da e iz toga nastati mnogobrojna i velika dobra dela. Svedoanstva Svetih OtacaSlinu misao je izrekao i blaeni Avgustin: Bog pretvara zlo u dobro, jerbudui Sveblag, On ni na koji nain ne bi dopustio zlo u Svojim delima,ukoliko ne bi bio toliko svemogu i dobar, da ne bi mogao od zla da stvori

dobro. I opet, pravedno je govorio uitelj Teofil: Bogse nepostino uplieu nae zablude i u nae grehe, ne radi njihove pohvale niti uzimanja uea unjima, ve gnuajui se njima, mrzei ih i ispravljajui ih; Bog stvara iz zlamnogo toga dobrog, slino tome kao to je oganj pretvorio u vodu. Ovdetreba napomenuti i njegovu drugu pouku: Svako onaj ko nas rastuuje nabilo koji nain kao da u sebi ima dva aktivna lica jedno svesno, i drugonesvesno. Kao prvo, on eli radi svog zlog raspoloenja prema nama dadeluje neprijateljski protiv nas: s namerom da povredi nau linost, da nas

lii imovine itd., iako u toj svojoj nameri uvek ne uspeva; pri svom uspehu, akroz Boije doputenje, on postaje drugo nesvesno lice, u svojstvu orudja uBoijim rukama, Koji kanjava ili ispravlja nae ponaanje, i samim tim onnesvesno slui Bogu.Primeri iz istorijePoznate nesvesne Boije sluge su bili: Navuhodonosor, Atila, predvodnikHuna, Totila, car italijanskih ostrogota, Tamerlan, i drugi Boiji bievi; to subili i Vespazijan i njegov sin Tit, koji su se radi slave i irenja Rimske

imperije, trudili da unitavaju Jevreje, ali su se u tome prevarili.Od oveka zavisi samo elja, ali ne i deloDozvoli da te pitam, ljubljeni moj brate hrianine, ije albe veoma estoodjekuju nebom i zemljom. ta te toliko rastuujeda li volja, ili nameraoveka koji hoe da ti nanese bol, ili samo njegova vlast, mogunost daostvari svoju zamisao, ili i jedno i drugo? Ti odgovara: Rastuuje me ijedno i drugo zajedno. Kao odgovor u ti rei da ni zlonamerna volja, nitinjeno ispunjenje (vlast) ne mogu da ti nanesu bol: zla namera (volja) je

nitavna bez vlasti, i ne moe da ti nanese nikakvu tetu, a njeno ispunjenjezavisi od doputenja, to jest Boije volje, koja je pravedna i sveta. Poznato tije da je svaka vlast od Bogazbog ega onda tuguje i ali se na onoga kojiti nanosi bol, kad on nije uradio nita drugo sem onoga to mu je Bogdozvolio? U suprotnom, bez Boijeg doputenja, on ne bi mogao da ti nanesebol. Kae: Moj protivnik mi je naneo najveu uvredu - Reci, kakvu?jer te Bog kanjava za tvoje grehe, ili te ui trpljenju, ili poveava tvojunagradu za nevino pretrpljenu uvredu (bol)i ti se smatra uvredjenim?

Mrzim tog lukavog oveka, - reie, - i njegovu zlobnu volju.Ali, tiuvek obraa svoju panju na dela drugih ljudi, a ja ti savetujem da je boljeda svoj pogled obrati ka Bogu i ka svojoj savesti. ta je mogla da ti uradiljudska volja, pa bila ona zla i neasna?U emu je njen uspeh? Ti se ne ali


22/29

toliko na to, to je tvoj protivnik eleo da ti nakodi, koliko zbog toga to tije nakodio i to je mogao da ti nakodi! Od koga je to poteklo, i zato onmoe da ti nakodi? Nije li to po vlasti i volji Boijoj?Ako je tako onda je touvek pravedno, dostohvalno i sveto.

Dakle, ili se uuti ili obrati svoje albe Boijem doputenju i vrstozapeati u svojoj dui, da Bog nikada ne bi dopustio da ti tudja zla volja

nanese bilo kakvo zlo, koji ti ne bi posluilo na korist, ukoliko ti sam sebi nenakodi.Pouke blaenog AvgustinaI ko moe da nam uini zlo ukoliko revnujemo u svemu dobrom? Predivno jerekao blaeni Avgustin: Ne boj se neprijatelja: on moe toliko da ti nakodi,koliko je za to dobio vlasti od Boga. Boj se Onoga, Koji je silan da uini onoto poeli, i Koji ne ini nita nepravedno, ve sve to ini ini pravedno; aako bi nam se neto uinilo nepravednim, onda se to nesumnjivo desilo po

Boijoj volji, i veruj dakle da je pravedno i istinito. Pitae: Ako je nekoubio nevinog oveka, da li je to pravedno ili nepravedno?- Nema sumnje,da je to nepravedno i dostojno kazne.Zbog ega je Bog, -pitae opet, -dopustio takvu nepravdu? - Ti eli da vodi spor sa Bogom, pre nego tosi postao dostojan da pita Boga: iz kog razloga si Ti Boe dopustio to? Boije namere zato, ili Njegova doputenja ti ljubljeni moj ne moguobjasniti, jer je Premudrost Boija nedokuiva za ljudski um, ali mogu datvrdim samo to, da je s jedne strane ovek koji je ubio nevnog oveka uinio

nepravedno delo, a drugo da tog ubistva ne bi bilo da ga Bog nije dopustio iznama nepoznatog, pravednog razloga. Govorei drugim reima: ubica jeuinio nepravedno delo, koje zahteva kaznu; ali Boije doputenje jepravedno i premudro, ali skriveno od nas do vremena.Na slian nain blaeni Avgustin razmatra delo ubijanja Hrista, naegSpasitelja: Juda, bezzakoniti Hristov izdajnik, - kae Avgustin, - i Hristovigoniteljisu sve bezzakonici, nepravednici; medjutim Otac nije potedeoSina Svoga, ve Ga je predao (dopustio da bude ubijen) radi spasenja svih

nas. Eto tajanstvenog uzroka Boijeg doputenja za ubijanje JedinorodnogSina Svoga od strane zakonoprestupnikauzroka, koji je u to vreme bioneobjanjiv. Ne udi se tome to Bog doputa zlo: doputa ga po Svomnajpravednijem Sudu merom, brojem i teinom. U Njemu nema nepravde, tese ti sam u potpunosti predaj Njemu.

Odnos prema uvredama

Radi sopstvenog umirenja posle naneenih nam uvreda je poznato samojedno pravo sredstvo: kada te je neko uvredio ili raalostio, ne obraaj svoju

panju na njegovu zlobu, ve se obrati pravednom Boijem sudu, koji jedopustio protivniku da te uvredi, i ne vraaj mu zlim za zlo koje ti je uinio:jer je njega Bog dopustio radi postizanja dobrih i pravednih ciljeva, koji su ti

nepoznati do vremena. Toga su se drali svi sveti Boiji ugodnici: oni nisu


23/29

ispitivali ko i zato ih je uvredio, ve su uvek obraali svoja srca ka Bogu,smireno priznajui pravednost Boijeg doputenja; i zato su nanesene imuvrede smatrali dobrim za sebe, a svoje protivnikeza dobroinitelje,govorei: evo naih istinskih dobroinitelja, koji nam ne laskaju; oni koji nashvale i veliaju u oi, laskaju nam i tete naem unutranjem usavravanju.Zbog toga su sveti uvek svoj misleni pogled obraali ka Bogu, i u svakom

delu su se uzdali u Boiji Promisao i svako dobro su oekivali od Boga.Greh protiv blinjega ostaje greh, iako bi iz njega nastalo dobroS druge strane, iz gore reenog se vidi da greh koji uinjen protiv blinjegakroz Boije doputenje, zbog koga ne zasluuje ni najmanje olakanjegrenikove krivice samo zato to je njegovo protivzakonito delo dalo Bogupovod da od zla uini vee dobro. Namera onoga koji je sagreio je bila iostala zla. Tako naprimer ako bi neko od zlobnika zapalio kuu siromaha, adrugi dobri i asni ovek mu izsaaljenja izgradio novu na istom mestu i to

znatno bolju, onda to u tom sluaju ne bi moglo da poslui kao razlog zaumanjenje krivice piromana bez obzira na to koliko je kua bila loa, i to jeposle toga taj siromah dobio znatno bolju kuu.GLAVA V. NEPOSTINOST BOIJIH SUDOVAU toku celog svog ivota treba esto da ponavljamo izreku carskog Proroka:Pravda je Tvoja kao gore Boije, sudovi Tvoji bezdana velika (Ps. XXXV,7). Na taj bezdan kao da prstom ukazuju dve biblijske prvobitne sluge

Egipatskog Faraona: peharnik i pekar. Oba su sluge jednog cara, oba su upali

u njegovu nemilost, oba su uhapena i zatvorena zbog teke krivice, naobojicu je car poloio svoj gnev, obojice se setio u vreme svog dvorskogpirovanja, obojicu je mogao da pomiluje da je to bilo ugodno Boijoj pravdi,ili je obojicu mogao da osudi na smrtnu kaznu zbog podjednake krivice;medjutim, jednoga je osudio na neasnu kaznu, a drugome je povratio svojumilost i postavio ga na predjanje mesto sluenja: pekara je naredio da obesei daju kao hranu divljim vranama, a peharniku je naredio da se vrati svojojpredjanjoj dunosti da slui carskoj trpezi. Takvi su sudovi Boiji, jedne

po pravednom Svom sudu udaljava od Svoga lica, a druge udostojavagledanja Njegovog lica po velikoj Svojoj milosti. I ko moe istraivativelika dela Njegova? Ko moe izmeriti silu Njegovog velianstva? I ko moeizrei milost Njegovu? kae sin Sirahov (XVIII, 3, 4).Koliko su samo tajanstveni i nepostini Boiji sudovi o Navuhodonosoru,caru Vavilonskom, i o Faraonu, koji nije znao Josifa (Ish. I, 18)! Njih je lepo

opisao blaeni Avgustin: Jedan (Navuhodonosor) je za svoja bezbrojna zladela bio kanjen od Boga, i preko toga bio priveden ka spasonosnom i veoma

korisnom pokajanju (sopstvenom ispravljanju). Suprotno tome, Faraon je bioozlojedjen, i bez obzira na Boije kazne, prenebregao ih, i poginuo uCrvenom moru sa celom svojom vojskom. Oni su obojica bili ljudi: obojica

su bili mnogoboaki carevi i obojica su bili kanjeni. Zbog ega njihov kraj


24/29

nije bio isti?Jedan je razumeo karajuu Boiju ruku, raskajao se i ispraviosvoje ponaanje; drugi se nije povinovao Boijoj volji, ostao je u svojojgrehovnoj upornostii poginuo.Evo drugog primera nepostinosti Boijih sudova: jedan od najboljihjudejskih careva je bio Asa, koji je inio dobro pred Bogom i uvrstio svojecarstvo, svrgnuo sve idole po celoj judejskoj zemlji, iskorenio

idolopoklonstvotaj porok prvih careva u kolenu Judinom iVenijaminovom, razruio poklonjenje planinama i umama. Medjutim, tajslavni car, koji je dugo vreme pohvalno carevao, i trideset godina bio primerblagoestivog cara je pri kraju svog carevanja izgubio svoju prvobitnu slavu,promenivi se na gore. Zatvorio je u tamnicu proroka Ananiju, koji jerazobliavao njegove besmislene postupke, kaznio je mnoge nevine gradjane,i na kraju kada se strano razboleo na noge, nije se obratio Bogu sapokajanjem zbog svojih sagreenja i sa molitvom za svoje isceljenje, ve je

samo pribegao lekarima. O, kako se on promenio na gore, i kako njegovaposlednja dela ne lie na prva! Prvobitno blagoestivi car je postaosamopouzdani neposlunik Boije volje, koja mu je javljena preko proroka (2Paralip.XV-XVI).Naprotiv, najbezzakonitiji i tokom celog svog ivotanajneasniji Manasija, koji je judejski narod doveo do tog stepenanepotenja, da je postao gori od onih naroda, koje je Bog istrebio od licasinova Izrailjevih, spoznao je u svom nepotenju teku Boiju ruku na sebi,obratio se k Bogu, raskajao za svoje nepotenje i zadobio Boiju milost i

oprotaj (2 Par. XXXIII, 9). O, Boe! Sudovi Tvoji su bezdana velika,bezdana bez mere duboka!Saul i David (prvi carevi Izrailjskog naroda), su za nas zadivljujui zbograzliitosti Boijih sudova nad njima! Obojica su u poetku bili dostojn ipohvale, ali su obojica teko sagreili sablaznivi celo carstvo, obojica supodvrgnuti tekim kaznama, ali kako su samo te kazne delovale razliito nanjih! Saul je otvrdnuo u svom nepotenju i zavrio u mukama; David jekaznu preokrenuo na sopstveno isceljenje i postao omiljeni Boiji izabranik.

Ovde nema mesta za pitanja: zato je to tako? I radi ega?Takva pitanja sejavljaju prema sugestijama zlih duhova, i mnoge su pogubili. ta, zaista jeBog rekao: ne jedite plodove ni sa jednog drveta u rajskom vrtu? upitala jenekada enu (Evu) najlukavija ivotinja (Post. III, 1). Na to pitanje je Evatrebalo da odgovori lukavoj ivotinji na sledei nain: Znamo da nam jeBog zapovedio da ne jedemo plodove samo sa drveta poznanja dobra i zla,

ali zato i radi ega je On to zapovedio to ne treba da pitamo Boga.Njegovoj svetoj volji je tako bilo ugodno, a mi ne treba da ispitujemo uzroke

takve Njegove volje: Ko bi poznao um Gospodnji? Ili ko Mu je biosavetnik? Ili ko Mu je dao unapred, ta On treba da uradi? Jer sve (topostoji) je iz Njega, Njime i k Njemu (Rim, XI, 34-36). Mislim, da e seuvek nai oni koji tvrde da nije zabranjeno da se ponekad pita za uzrok ove


25/29

ili one zapovesti.Ali koga? Zar ne Boga, Kome je Jedinom poznato ta jedobro ili samo dozvoljeno? Ako sluga od svog gazde ili potinjeni od svognaelnika zahteva da mu objasni uzrok neke kazne ili rasporeda, onda e prvito smatrati za uvredu, a drugi za bunt i nepovinovanje njemu, I zar si se ti

drznuo protiv Boga? Osim Njegove svete volje nema drugog uzroka BoijegPromisla.

Sveti Antonije VelikiSveti Atanasije, arhiepiskop Aleksandrijski, opisuje u delima Antonija

Velikog sledei dogadjaj: dva monaha su se uputila na put, kako bi posetilasv.Antonija u njegovoj pustinji. Ali, poto suili po bezvodnoj vrelojpustinji, potpuno iscrpljeni od edji, jedan od njih je ve umro, a drugi je bioblizu smrti. Sveti Antonije se nalazio nekoliko milja daleko od njih. Sedei usvom manastiru na kamenu, on je hitno pozvao dva svoja monaha i rekao im:Trite to bre moete u pustinju, i ponesite sa sobom sud vode, jer je jedan

od dvojice bratije koji su ili prema nama ve umro od edji, a drugi jo die,ali veoma strada i veoma je oslabio; ako ne budete pourili, ni drugoganeete zatei medju ivima: to mi je Bog otkrio dok sam stajao na molitvi.Dobivi zapovest, monasi su se brzo i rado uputili na put: naavi stranike,telo umrlog su zakopali, a drugog su osveili vodom i ukrepili hranom, ipoveli sa sobom kod svetog Antonija. Pri tom opisu Atanasije blagorazumno

primeuje da niko ne moe da pita: A zbog ega sveti Antonije nije poslaosvoje monahe ranije radi spasenja stranika, jo pre smrti jednog od

njih?Takvo pitanje je zaista neprilino za hrianina, jer to nije bilo delosvetog Antonija, ve je to bio Boiji sud: Sam Bog je izrekao Svoj pravednisud nad umiruim i ednim ivim; On je otkrio Svoju svetu volju svetomAntoniju o spasenju stranika.Antonije Veliki, razmiljajui sam u sebi, divio se tajanstvnim i nedokuivimBoijim tajnama, i smireno govorio Bogu: O, Gospode, Boe moj! Tebiponekad biva ugodno da daruje dugogodinji ivot ljudima koji suoigledno nekorisni i pogrueni u bezdan bezzakonja, a ponekad prevremeno

liava ivota ljude koji su veoma korisni za dobro drutva. Jedni, koji sumalo sagreili, bivaju teko kanjeni; a drugi, naprotiv ive bez ikakvihnevolja, sreno, i tako dobijaju smelost da ine prestupe. U vreme tog svograzmiljanja Antonije je uo glas: Pazi na samog sebe: to o emu razmiljaje sud Boiji, i ne istrauj ga i ne ispituj.O, kako su velika dela Tvoja, Gospode! Veoma su duboke pomisli Tvoje!ovek nerazuman ne zna, i neznalica ne razume to (Ps. XCI, 6, 7).Zaista siTi Bog tajni.

udesno spasenje pri zemljotresuHiljadu sto sedamnaeste godine, kada je u celoj Italiji bio zemljotres, neki odstanovnika grada Milana su se okupili (pria Rogerije) u jednoj kui da biraspravljali drutvene potrebe. Odjednom se iz dvorita uo glas, koji je po


26/29

imenu zvao jednog oveka koji je bio u toj kui, da izadje. Taj ovek, kogasu zvali nije znao ko ga zove i zato je urio da izadje oekujui ponavljanjepoziva. Neoekivano se neki neznanac pribliio vratima, i zamolio dapozvani bre izadje; tek to je ovaj izaao nekoliko koraka iz kue, kua sesruila i pogubila svojim ruevinama sve koji su se u njoj nalazili. Postavljase pitanje: zbog ega je samo jedan ovek koji je bio u kui spaen od smrti,

a svi ostali su poginuli?Sudovi Gospodnji su velika bezdana! Ko ne vidijasno u tom dogadjaju ponavljanje drevnih uda? Tako je Andjeo Gospodnjiizveo Lota sa njegovom decom iz Sodoma, a sve ostale stanovnike je ostaviokao rtve ognja. Takvim udnim nainom su bili sauvani i mnogi drugiljudi, koji su bili zajedno sa velikim brojem ljudi, koji su poginuli iz nekog

razloga, koji je doveo do opte pagube.Neoekivano ispravljanje bezzakonikaHiljadu petsto devedeset sedme godine, iveo je naSiciliji, na mestu koje se

zvalo Carska Gora, ovek, koji je uporno provodio raspusni ivot. Njegovpoznanik, blagoestivi monah ga je mnogo puta savetovao da se ispravi inapusti bogoprotivan ivot, razvrat sa nepotrebnim enama, ali on i dalje nijeodustajao i nije se ispravljao. Prolo je nekoliko dana posle poslednjegsaveta, i on je poginuo u zagrljaju nepotrebne ene, na njenoj postelji,iznenada probijen bajonetom. Drugi neki ovek, slian prvom, bezzakonik,uo je za pogibiju svog druga i ostavioje bezzakonje.Postavi celomudrenpreko kazne i pogibije prvog bezzakonika, on je preostalih ezdeset godina

svog ivota proiveo u usrdnom pokajanju za svoje grehe. ta rei o svemuovome, sem pravedne izreke: Sudovi Tvoji Gospode su bezdana velika ineizmerna!

Divno Boije opredeljenje o Isaakovoj deciBoanstvenom apostolu Pavlu je bilo veoma divno Boije opredeljenje zadva Revekina blizancaIsava i Jakova, jer dok se oni jo nisu rodili, nitiuinili nita dobro ili loe, i zbog ega bi se jedan od njih pretpostavio onomdrugom, Bog je ve unapred rekao: Jakova sam Ja zavoleo, a Isava omrznuo.

ta da kaemo na to? Zar je Bog nepravedan? Nikako! O, ovee, ko si tida se spori sa Bogom? Hoe li stvar rei onome ko ju je napravio: zato sime tako napravio? Nema li lonar vlast nad glinom, kako bi od te smesenapravio jedan sud za poetnu upotrebu, a drugi za nisku (Rimlj. IX, 11-13.14.20.21)?Zar je izmedju lonara i gline manja razlika nego izmedju Boga i oveka,nitavnog crva?Ko e se drznuti da kae Bogu: zbog ega Ti Gospode takoradi?

Pria avve Doroteja o dvema devojicamaSveti Dorotej pria: u neki grad je stigao brod sa zarobljenicima, a u tomgradu je ivela jedna sveta devica. Ona se uvi da je stigao brod veomaobradovala, jerje sebi elela da kupi malu devojicu, i mislila je: uzeu je i


27/29

vaspitau kako ja hou, kako uopte ne bi znala za poroke ovoga sveta.Poslala je po vlasnika broda, i pozvavi ga kod sebe, saznala, da on ima dvemale devojice, upravo takve kakve je ona elela, i tog asa je s radouizgovorila cenu (za jednu od njih) i uzela je kod sebe. Kada je vlasnik tog

broda napustio to mesto, u kome je ivela ta sveta ena, i jedva se maloudaljio, srela ga je jedna bludnica, veoma razvratna, i ugledavi s njim drugu

devojicu, poelela da je uzme; dogovorivi se s njim, rekla je cenu, uzeladevojicu i otila s njom.Vidite li Boiju tajnu?Vidite li Boiji sud?Ko tomoe da objasni? U stvari, sveta devica je uzela tu maloletnicu, vaspitala je ustrahu Boijem, upuujui je na svako dobro delo, obuavajui je monakomivotu, to jest krae reeno, u blagouhanju svetih zapovesti. Bludnica jeuzevi drugu nesrenicu, napravila je djavoljim orudjem. Jer emu je onamogla da je naui sem pogubljenju sopstvene due? Dakle, ta moemo dakaemo o njenoj stranoj sudbi? Obe su bile male, obe su bile prodane, ne

znajui ni same kuda idu, i jedna se nala u Boijim rukama, a druga je upalau djavolje ruke (1). Ko e u ovom dogadjaju ispitati dubinu i tajanstvenostBoijih sudova? Sudovi su Tvoji Boe bezdana velika!Razliita sudbina tetaka svetog Grigorija VelikogNeto slino je pronaao i saznao Grigorije Veliki u krugu svojih rodjaka.Taj sveti mu je imao tri tetke: Emeljanu, Tarsinu i Gordijanu, koje su sve triposvetile svoj ivot Hristu, postupivi u enski manastir. Dve od njih sunenaruivo uvale svoje zavete i do kraja ivota su ostale u devstvu. Trea,

Gordijana, je ne sluajui nikakve savete i ne povinujui se manastirskojvlasti, prekinula svoje optenje sa svetimsestrama, udaljila se od njih ipredala svetskom ivotu: sudovi su Tvoji Boe bezdana velika!Ispovest Jova i proroka DavidaBog je svemogu i sve dri krepou Svojom, - I da li e se nai neko silankao On? Ko je u stanju da istrauje dela Njegova i daMu kae: Ti postupanepravedno (Jov. XXXVI, 22.23)? Blagorazumno i veoma obazrivo se potom pitanju izrazio carski Prorok, govorei Bogu o sebi: Bio sam neznalica i

nisam razumeo; bio sam kao ivine pred Tobom (Ps. LXXII, 22). Drugimreima: Tvoje sudove ja ne ispitujem Boe, ja, nitavan pred Tobom: mojeje da sluam Tvoj glas i da se povinujem svome Gospodu, a ne da istraujemTvoja dela i predodredjenja.Smirenost SerafimaTo jo nije nita udno, to je David od detinjstva napasavi stado, i nebavei se visokim naukama, shvatao samog sebe i sudio o sebi tako skromnopo dobroti svoga srca i po savetu Boijem. Ali sami Serafimi, vii Angeli

sluge Boije, tako postupaju pred Bogom; jer kada je Re Gospodnja oglasilanebo i zemlju o odbacivanju judeja od strane Boga, tada su Serafimi (svakiod njih ima po est krila) sa dva krila prekrivali svaki svoje lice, sa druga dvakrila su prekrivali svoje noge i sa preostala dva su leteli, pokazujui time, da


28/29

oni svojim razumom ne mogu da dosegnu do te visine, na kojoj se deavajuudna i nepostina dela Boija, jer nikakav razum tvorevine ne moe dadosegne Boanske sudove svog Svemogueg Tvorca: za njih je dovoljno daznaju i da budu uvereni da je Trisveti Bog Svet, i da jedni pred drugima

ispovedaju Njegova neizreciva Boanska dela, uzvikujui Mu: Svet, Svet,Svet, Gospod Savaot: prepuni su nebo i zemlja slave Tvoje (Isaija, VI). Ako

se nebeski razumni duhovi tako smiruju, i ispovedaju nepostinostBoanskih tajni, tim pre nama, praini zemaljskoj, iako smo po Boijem darudobili disanje ivota i re razuma prilii da se ispovedamo pred Bogom,uzvikujui: Pravedan je Gospod u svim putevima Svojim, i Svet u svimdelima Svojim (Ps.CXLIV, 17).

Nama ne samo da nije jasna budunost, ve ni sadanjostesto vidimo da se u vaseljeni deavaju udni prevrati i promene,neoekivani dogadjaji, i imamo dovoljno materijala za koji moemo upitno

da kaemo: Da vidimo kako e se to zavriti?. Ponekad se i nama samimadeava neto to nas zadivljuje svojom neoekivanou, i mi beskorisnoropemo i govorimo: Nisam ni mislio da e se to desiti. Jadne smo mineznalice u odredjivanju buduih dogadjaja! I u sadanjim dogadjajima tekomoemo da shvatimo njihove istinske uzroke, osim jednog koji proima svedogadjaje, a koji je pritom istinski i nesumnjiv. Ovo ili ono se desilo zbog

toga to je tako bilo Bogu ugodno da ustroji ili dopusti po Njegovompremudrom, za nas neznanom, ali uvek pravednom i blagom Promislu:

Moje misli nisu vae misli, ni vai putevi nisu putevi Moji, - kaeGospod. Ali koliko je nebo vie od zemlje, toliko su putevi Moji vii odputeva vaih, i misli Moje vie od misli vaih (Isaija, LV, 8.9). SvetiGrigorije je rekao: istraivati skrivene uzroke Boijih sudova znaisuprotstavljati nau grehovnu gordost Njegovim savetima ili opredeljenjima.Naa obaveza je da pri svakom neobinom dogadjaju ponovimo rei svetogPavla: O, bezdna bogatstva, i premudrosti, i znanja Boijeg! Kako sunepostini sudovi Njegovi i neistraivi putevi njegovi (Rimlj.XI, 33).

Mnogo toga e biti otkriveno tek u buduem ivotuU naem ovozemaljskom ivotu mi mnogo toga nikada neemo dosegnutisvojim razumom. Za nas je dovoljno da znamo i bez sumnje verujemo da

Bog nije nepravedan, i da se u poslednji dan nee nai niko od onihkojimase sudi, ko bi mogao Gospodu da kae neto drugo sem rei: Pravedan si TiGospode, i pravedni su sudovi Tvoji (Ps. CXXIII, 137). Nekada je CarDavid, videi neasne srenike ovoga sveta, koji su svojim primerompovlaili i neke iz naroda Boijeg,eleo da razume Boije sudove o njima.

Dugo i bezuspeno razmiljajui o tome, smireno je spoznao: Teko mi jeda to razumem, dok ne udjem u svetinju Boiju (Ps. LXXII, 16. 17).Predstoji nam da do budueg ivota odloimo potpunije razumevanjenepostinih sudova i ciljeva najuzvienije Boije premudrosti!


29/29

Dakle, prestanimo da irimo krila naeg radoznalog sudjenja o stvarima kojesu nam nepoznate.Talasi bezgraninog okeana Najuzvienijeg Uma, seneprestano prilivaju i odlivaju, podiu i sputaju, prevazilazei bistrinu svakemudrosti, ne samo ljudske, ve i angelske.I kako bismo mi mogli dadosegnemo krajnje uzroke najdubljih Boijih sudova?Ko moe da dosegneBoiju predodredjenost: zbog ega se neko rodio u paganstvu, a drugi u

hrianstvu? Zbog ega se Jevandjeljska propoved u mnogim zemljamaoglasila dovoljno kasno, tada kada se u drugima irila rano? Zbog ega jejedna drava puna jeretika, a druga slobodna od svih tih poroka lane vere, iu njoj je utvrdjena blagoestivost? Zbog ega Boija kazna nekoga zaobilazidok se ne ispuni vreme, a druge stie? Zbog ega nekad nevini bivaju predatisudu, bivaju okrivljeni i ginu, a gresi nekih ljudi se projavljuju na njihovojdeci i njihovim daljnjim potomcima? Zbog ega neko umire u mladosti, adrugi doivljava duboku starost? Zbog ega neko malo pogreivi u neemu

gine bez pokajanja, a drugi dugo vreme pogruen u teka bezzakonja se nakraju ispravlja i zasluuje smrt dostojnu hrianina? Zbog ega se neko kupau bogatstvu i raskoi, a drugi nema ni koricu hleba, niti kopejku?Nemirni i veoma radoznali ume! ta ti treba da to istrauje? Bog jedozvolio, Bog je eleo, Bog je sve stvorio. Volja Boija za nas treba da budenajsavrenija pravda, a najuzvienija mudrost dragovoljno i mirnosledovanje Njoj.

Sveti Jovan Tobolski Božija Promisao

Documents

Transcript of Sveti Jovan Tobolski Božija Promisao