SPEC EDU 2 2011

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU IZDAVAKI CENTAR - CIDD

Izdava Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Visokog Stevana 2, Beograd Izdavaki centar - CIDD Za izdavaa Prof. dr Jasmina Kovaevi, dekan Glavni i odgovorni urednik Doc. dr Vesna Vuini Ureivaki odbor Prof. dr Milica Gligorovi Prof. dr Svetlana Slavni Prof. dr Nadica Jovanovi-Simi Prof. dr Danijela Ili-Stoovi Prof. dr Vesna uni-Pavlovi Mr Slobodanka Anti Meunarodni ureivaki odbor Doc. dr Mira Cvetkova-Arsova, Univerzitet u Sofiji St. Kliment Ohridsky, Bugarska, Prof. dr Igor Leonidovi Trunov, Akademik Ruske akademije prirodnih nauka, Rusija, Prof. dr Zora Jaova, Univerzitet Sv. Kiril i Metodije Skoplje, Makedonija, Prof. dr Viviana Langher, Univerzitet La Sapienza, Rim, Italija Prof. dr Tina Runji, Sveuilite u Zagrebu, Hrvatska Dr Ingrid olgar Jerkovi, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija Prof. dr Vassilis Argyropoulos, Univerzitet u Tesaliji, Grka Jezika redakcija teksta Mr Maja Ivanovi Prevodilac za engleski jezik Maja Ivanevi Otanjac Sekretar redakcije Sanja iri Tira 200 tampa Planeta Print, Beograd ISSN 1452-7367 asopis izlazi etiri puta godinje. Od 2010. godine u finansiranju asopisa uestvuje Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Beograd, Visokog Stevana 2, 2920 451 Email: [email protected]

Publisher: University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation Visokog Stevana 2, Belgrade Publishing Center - CIDD For the Publisher Prof. Jasmina Kovaevi, PhD, Dean Editor-in-Chief Doc. Vesna Vuini, PhD Editorial Board Prof. Milica Gligorovi, PhD Prof. Svetlana Slavni, PhD Prof. Nadica Jovanovi-Simi, PhD Prof. Danijela Ili-Stoovi, PhD Prof. Vesna uni-Pavlovi, PhD Slobodanka Anti, MA International Editorial Board Doc. Mira Cvetkova-Arsova, PhD, Sofia University St. Kliment Ohridsky, Bulgaria, Prof. Igor Leonidovi Trunov, PhD, Academician of the Russian Academy of Natural Sciences, Russia, Prof. Zora Jaova, PhD, University St. Cyril and Methodius, Macedonia, Prof. Viviana Langher, PhD, University La Sapienza, Roma, Italy, Prof.Tina Runji, PhD, University of Zagreb, Croatia, Ingrid olgar Jerkovi, PhD, University of Ljubljana, Slovenia, Dr Vassilis Argyropoulos, PhD, University of Thessaly, Department or Special Education, Greece Serbian Proofreading Maja Ivanovi, MA Translation into English Maja Ivanevi Otanjac Secretary Sanja iri Number of copies: 200 Printed by: Planeta Print, Belgrade ISSN 1452-7367 Published four times a year. Financial support since 2010: Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia. Belgrade, Visokog Stevana 2, +381 11 2920 451 Email: [email protected]

ISSN 1452-7367 Vol. 10, br. 2. 2011.

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU IZDAVAKI CENTAR - CIDD

SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA SPECI AL EDUCATION AND REHABILITATION SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA SPECIAL EDUCATION AND REHABILITATION

2

Beograd, 2011.

SADRAJSPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA ISTRAIVANJA Lidija BANJAC, Sneana NIKOLI SOCIJALNA I EMOCIONALNA ZRELOST ZA POLAZAK U KOLU DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM . . . . . . . . . . 179 SOCIAL AND EMOTIONALSCHOOL READINESS OF CHILDREN WITH CEREBRAL PALSY . . . . . . . . . . . . . 191 Milica GLIGOROVI, Vesna VUINI KVALITET CRTEA DECE MLAEG KOLSKOG UZRASTA . . . . 193 DRAWING QUALITY IN YOUNGER SCHOOLCHILDREN . . . 205 Miodrag STOLJEVI, Gordana ODOVI, Milosav ADAMOVI MOTORNE PERFORMANSE GORNJIH EKSTREMITETA KOD DECE SA SMETNJAMA U UENJU . . . . . . . . . . . . . . . 207 UPPER LIMBS MOTOR FUNCTIONS IN CHILDREN WITH LEARING DISABILITIES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Dragana STANIMIROVI, Luka MIJATOVI DRUTVENA PODRKA INSTITUCIJA ZDRAVSTVENE ZATITE SLEPIM ADOLESCENTIMA I NJIHOVIM PORODICAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 HEALTH CARE SOCIAL SUPPORT TO BLIND ADOLESCENTS AND THEIR FAMILIES . . . . . . . . . . . . . . 235 Nenad GLUMBI, Ljiljana IROVI STAVOVI BUDUIH PRAVOSLAVNIH TEOLOGA PREMA EUGENICI I SOCIJALNOJ INKLUZIJI OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOU . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 ATTITUDES OF THE FUTURE ORTHODOX THEOLOGIANS TOWARDS EUGENICS AND SOCIAL INCLUSION OF THE PERSONS WITH INTELLECTUAL DISABILITY . . . . . . . . . . 246

VII

SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA TEORIJSKI KONCEPTUALNI OKVIRI Milica GLIGOROVI, Marina RADI ESTI PROCENA RADNIH SPOSOBNOSTI OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOU U PROCESU SEKUNDARNE TRANZICIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 WORK ABILITY ASSESSMENT IN PEOPLE WITH INTELLECTUAL DISABILITY DURING THE SECONDARY TRANSITION PROCESS . . . . . . . . . . . . . . . 269 Mirjana OREVI, Slobodan BANKOVI SUBKLINIKI ZNACI AUTIZMA KOD OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOU . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 SUBCLINICAL SIGNS OF AUTISM IN PERSONS WITH INTELLECTUAL DISABILITY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 Ivana TERZI, Bojana DRLJAN DEFICITI POJEDINIH ASPEKATA PRAGMATIKE OSOBA SA POREMEAJIMA AUTISTIKOG SPEKTRA . . . . . . . . . . . . . 285 CERTAIN ASPECTS OF PRAGMATIC DEFICITS IN PERSONS WITH AUTISTIC SPECTRUM DISORDERS . . . . . . 299 Slobodan BANKOVI, Mirjana JAPUNDA-MILISAVLJEVI, Branislav BROJIN KONCEPTUALNE ADAPTIVNE VETINE KOD DECE SA INTELEKTUALNOM OMETENOU . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 CONCEPTUAL ADAPTIVE SKILLS IN CHILDREN WITH INTELLECTUAL DISABILITIES . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 Ivona MILAI-VIDOJEVI, Nada DRAGOJEVI STIGMA I DISKRIMINACIJA PREMA OSOBAMA S MENTALNOM BOLEU I LANOVIMA NJIHOVIH PORODICA . 319 STIGMA AND DISCRIMINATION AGAINST PEOPLE WITH MENTAL ILLNESS AND THEIR FAMILY MEMBERS . . . . . . 337

VIII

OPTE TEME Maja IVANOVI, Zorka KAI VARIRANJE TRAJANJA SEGMENATA U GOVORNOJ EKSPRESIJI EMOCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341 VARIATIONS OF SEGMENT DURATION IN SPEECH EXPRESSION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 SAOPTENJA RESURSNI CENTAR ZA ORGANIZACIJU PODRKE DECI SA MOTORIKIM POREMEAJIMA RAMENKI . . . . . . . . . . . 357

IX

SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA ISTRAIVANJA

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 2. 179-191, 2011.

Lidija BANJAC1* Sneana NIKOLI**

UDK: 376.1-056.26-053.4/.5; 159.923.5.072-056.26-053.4/.5; 159.942.072-056.26-053.4/.5 ID: 185077772 Originalni nauni rad

Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju* Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju**

SOCIJALNA I EMOCIONALNA ZRELOST ZA POLAZAK U KOLU DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOMOsim kognitivne i fizike zrelosti za polazak u kolu, adekvatno funkcionisanje u kolskoj sredini zahteva i odreeni stepen socijalne i emocionalne zrelosti. Imajui na umu uoene socio-emocionalne tekoe dece sa motorikim poremeajima, ispitali smo socijalnu i emocionalnu zrelost za polazak u kolu kod uenika sa cerebralnom paralizom. Istraivanje je obuhvatilo 37 ispitanika sa cerebralnom paralizom, oba pola, podeljenih u dve grupe: 19 uenika, koji se koluju po redovnom programu i 18 uenika, koji se koluju po specijalnom programu, u O Miodrag Mati i O Dr Dragan Hercog u Beogradu. Kao merni instrument koriena je Skala integrisanosti ponaanja. Za ispitivanje socijalne zrelosti, koriene su dve subskale: Prihvatanje radnih obaveza i Spremnost na saradnju, dok su za ispitivanje dostignutog nivoa emocionalne zrelosti, koriene tri subskale: Sposobnost za samokontrolu, Samokritinost i Emocionalna prilagoenost. Veina ispitanika nema odgovarajui nivo socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u kolu. Utvrene su statistiki znaajne razlike u nivou socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u kolu u odnosu na ukljuenost u redovni ili specijalni obrazovni program. injenica da su u pitanju kolska deca apostrofira znaaj ovih aspekata zrelosti i ukazuje da je njihov odgovarajui nivo jedan od kriterijuma za izbor obrazovnog programa za decu sa cerebralnom paralizom. Kljune rei: cerebralna paraliza, emocionalna zrelost, socijalna zrelost, spremnost za kolu1 E-mail: [email protected]

179


UVODPolazak u kolu je jedan od prelomnih dogaaja u ivotu deteta. Ono treba da se adaptira na kolski kolektiv i prihvati autoritet uitelja, odgovori na zahteve i oekivanja roditelja i usvoji drugaiji raspored dnevnih aktivnosti. U kontekstu poznavanja psiho-socijalnih tekoa, koje se javljaju kao posledica motorikih poremeaja, moemo pretpostaviti da je za dete sa motorikim smetnjama, polazak u kolu visokostresni ivotni dogaaj. Liena spontanog sticanja iskustava, zbog prirode motorikog oteenja s jedne strane i zbog izostanka ili neadekvatnih podsticaja u predkolskim vaspitno-obrazovnim ustanovama s druge strane, mnoga deca sa motorikim poremeajima, ne pokazuju spremnost za polazak u kolu i ne mogu da odgovore zahtevima koji se pred njih postavljaju. U kontekstu savremenih tenji za inkluzijom dece sa posebnim potrebama, ova pitanja dobijaju na teini i znaaju. Analizirajui dostupne istraivake rezultate, ocenjujemo da nedostaju podaci, koji bi govorili o specifinom i diferencijalno-dijagnostikom statusu dece sa poremeajima u motorikom ponaanju, u odnosu na decu tipine populacije, prilikom polaska u kolu. Ovi podaci ne bi imali samo saznajnu i teorijsku vrednost, ve i vane praktine implikacije. Naime, samo na temelju objektivnih i pouzdanih istraivakih nalaza, mogue je planirati i organizovati adekvatnu pripremu ove kategorije dece za polazak u kolu.

Teorijska razmatranja Ogranieni uslovi za sticanje iskustva, nedostatak vizuelnih, taktilnih, i, pre svega, kinestetikih i vestibularnih stimulacija, kao i kvalitativno i kvantitativno oskudna socijalna interakcija, ine da deca sa poremeajima u motorikom ponaanju, ve u najranijem uzrastu, pokazuju zastoj u socijalnom razvoju. Ona kasnije ovladaju (nekad i samo delimino) aktivnostima samozbrinjavanja (samostalnog hranjenja, oblaenja, odravanja line higijene), jo kasnije se ukljuuju u brojne aktivnosti ivota u porodici, kao i sa vrnjacima i liena su sticanja drugih iskustava.

180

Banjac, L., Nikoli, S.: Socijalna i emocionalna zrelost za polazak u kolu dece sa cerebralnom paralizom

Kamenov (1997), kao komponente socijalnog razvoja i razvoja linosti, koje doprinose spremnosti za polazak u kolu, navodi: aktivnu tenju deteta da poe u kolu, tenju da izmeni dotadanji nain ivota; odreenu svesnost u ponaanju i delovanju; umee deteta da usmeri svoju aktivnost u skladu sa zahtevom ili pravilima koje postavljaju odrasli, u vezi sa ponaanjem i uenjem; umee da se samostalno primenjuju odreene norme i pravila u svakodnevnom ivotu, prilikom zajednikih ili individualnih aktivnosti (socijalno normativna usmerenost); svesnu tenju za prijateljskim i sadrajnim komuniciranjem sa ljudima i dr. Sniena socijalna zrelost i samostalnost, snien opti adaptacioni kapacitet i posebno tekoe u socijalnoj adaptaciji i tekoe u uenju, esto su povezane, sa brojnim emocionalnim problemima, pre svega sa problemima prihvatanja sopstvenih ogranienja i percepcijom odnosa okoline prema deci sa motorikim poremeajima (Radivojevi, 2002). Socijalnost odojeta predstavlja sasvim osoben vid ispoljavanja jedinstvene i neponovljive socijalne situacije njegovog razvoja (Mateji-urii, 1994:38). Deca sa motorikim poremeajima, najee, imaju izmenjene sredinske uslove za razvoj u odnosu na uslove deteta bez invaliditeta. Nepotpuna i neadekvatna interakcija u porodici deteta sa motorikim poremeajima moe nastati usled redukcije kvantiteta i kvaliteta meusobno poslatih i primljenih signala, stimulansa ili zahteva i odgovora koji samim tim nemaju odgovarajuu podsticajnu snagu, a esto ni pravi, oekivani i potpuni odgovor (ivkovi, 1994:81). Prisutno je i kanjenje ili ak potpuno izostajanje socijalnih uticaja koji se odnose na samostalnost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao i ovladavanju skladnog ponaanja i interakcije sa socijalnom sredinom uopte. Neophodan medicinski ili rehabilitacioni tretman, namee deci sa motorikim poremeajima privremeni ili trajni boravak u bolnici. Poznati su negativni uticaji deprivacija razliitih vrsta i stepena na ukupan razvoj dece u domskim, bolnikim, uopte institucionalizovanim uslovima, kao i efekti psihikog stresa, pri odvajanju dece od porodice, radi smetaja u bolnice (ivkovi, 1994:96). Podsmevanje, ignorisanje, izbegavanje i odbacivanje su mogue deje reakcije u kontaktu sa detetom koje ima smetnje u razvoju. Ove reakcije mogu biti uzrok socijalne izolovanosti i odbaenosti ove dece i posredno se odraziti na uspenost socijalnih odnosa i socijalnu kom-

181


petenciju. Brojna istraivanja pokazuju da smanjena socijalna kompetencija dece sa posebnim potrebama, bilo da je uzrok ili posledica prethodne socijalne interakcije, utie negativno na dalji razvoj socijalne interakcije sa vrnjacima. Prema Gai-Pavii (2002), socijalna kompetencija i uspeno ostvarivanje socijalnih odnosa su u uzajamnoj vezi. Od socijalne kompetencije deteta zavisi uspeh u ostvarivanju socijalnih odnosa, dok, s druge strane, uspeni socijalni odnosi sa vrnjacima znaajno doprinose razvoju detetove socijalne kompetencije. Stepen socijalne integracije dece sa posebnim potrebama zavisi od socijalne kompetencije, stepena ometenosti (tee ometena deca imaju vie problema u interakciji sa vrnjacima i neuravnoteenije odnose), ali i od odbacivanja ili neprihvatanja od strane odraslih i dece iz okruenja. Nedovoljno esti kontakti i nedostatak iskustava u komunikaciji sa odraslima i decom tipine populacije utiu na smanjenje socijalne kompetencije dece sa smetnjama u razvoju (Gai-Pavii, 2002). Iskustva u odnosima sa vrnjacima deluju na razliita podruja ivota i razvoja dece. Osim uticaja razliitih oblika ponaanja na uspenost u socijalnoj sferi ivota, interesantno je utvrditi kakvu ulogu imaju socijalni odnosi i socijalno ponaanje uenika u ostvarivanju odgovarajuih akademskih ishoda. Drugaije reeno, da li su i na koji nain bihejvioralne odlike pojedinca povezane sa prilagoavanjem na kolu i sa postizanjem kolskog uspeha. Spasenovi (2009), navodi istraivanja veze izmeu akademske uspenosti, s jedne strane, i vrnjake prihvaenosti (Estell et al., 2002) i socijalne kompetencije (Bursuck & Asher, 1986; Chen, Chang & He, 2003; Wentzel, 1991), s druge strane. Pokazalo se da su vrnjaka prihvaenost, prosocijalno ponaanje, neagresivnost i socijalna odgovornost znaajno povezani sa kolskim postignuem uenika. Naime, uenici koji su prihvaeni od strane vrnjaka, koji ispoljavaju prosocijalne i odgovorne forme ponaanja, najee postiu i visok kolski uspeh, dok agresivni, socijalno neprilagoeni i odbaeni uenici ee postiu nie obrazovne rezultate. Uenici koji ne uspevaju da ostvare pozitivne socijalne odnose sa vrnjacima ine rizinu grupu za pojavu bihejvioralnih, emocionalnih i akademskih problema u narednim godinama ivota. tavie, smatra se da su neke bihejvioralne i interpersonalne forme kompetentnosti esto pouzdaniji prediktori kolskog postignua, nego intelektualne sposobnosti.

182


Indikatori socijalne zrelosti deteta za polazak u kolu su: relativna samostalnost pri zadovoljavanju linih potreba i kulturno-higijenskih navika (samostalnost u hranjenju, oblaenju, svlaenju, obuvanju, odlaganju odee i obue, pravilna upotreba toaleta), interesovanje za svoje vrnjake, spremnost na saradnju, komunikaciju i operativnost u zajednikim aktivnostima, razvijena svest o sebi, poverenje u sebe i svoju okolinu, izbor omiljenog druga, pokazivanje zatitnikog ponaanja prema mlaoj deci, potovanje pravila igre sa vrnjacima, itd. Zbog motorikih deficita, dete doivljava esto emocionalne konflikte, usled prirodne potrebe za nezavisnou i stvarne potrebe da se drugi o njima staraju. U emocionalnom razvoju ove dece javljaju se, zbog toga, razne tekoe kao to su: emocionalna nestabilnost, oseanje bespomonosti, suvinosti, stalna strepnja, zlovolja, niska tolerancija na frustracije, esto promenljivo raspoloenje, itd. ain i sar. (2001), pod emocionalnom zrelou za polazak u kolu podrazumevaju izvesnu emocionalnu stabilnost i kontrolu emocija. Ovi autori navode da se zrelost deteta u emocionalnom pogledu sastoji u sledeem: da dete moe da kontrolie svoje emocije, da je postiglo izvesnu emocionalnu stabilnost, to znai da bez veeg razloga ne bi trebalo da prelazi iz jednog emocionalnog stanja u drugo, da je steklo poverenje i samopouzdanje u sebe i da ima odreenu sopstvenu sigurnost, da ume da reaguje na adekvatan nain na raspoloenje ljudi oko sebe, da prepoznaje svoja i tua emocionalna stanja, da ima veu kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju i emocionalnu neizvesnost, da moe da odloi zadovoljavanje potreba i drugo. Emocionalno labilna deca, zbog svog ponaanja u koli, vrlo esto stvaraju znatne probleme, naruavaju kolsku disciplinu, ometaju u radu ostalu decu. Zdrava i emocionalno stabilna deca, preteno su dobro raspoloena, vesela, vedra i motivisana za rad i uenje. Lako se podvrgavaju kolskoj disciplini i lako usvajaju kolska znanja, programom odreena. Kod dece sa motorikim poremeajima, stid zbog vlastite razliitosti, generalizovan je na celokupnu linost u oseaju inferiornosti, to utie na stvaranje negativnog self koncepta i manifestuje se povlaenjem, izolacijom, negativizmom, depresijom (koja dovodi do gubitka motivacije, nedovoljne angaovanosti i aktivnosti, raanja suicidnih ideja) i izbegavanjem komunikacije i kontakata sa socijalnom sredinom. Pored toga, zbog kasnog postavljanja zabrana od strane roditelja,

183


ova deca ispoljavaju razliite oblike asocijalnog ponaanja, impulsivna su i preosetljiva, niskog praga tolerancije na frustraciju, agresivna ili anksiozna, egocentrina ili nervozna i esto deluju kao vaspitno zaputena, a u stvari nemaju formirane navike (ivkovi, 1994). Indikatori emocionalne zrelosti deteta za polazak u kolu, su: mo sagledavanja situacije iz ugla druge osobe, decentriranje, komuniciranje sa odraslima, spremnost na saradnju, meusobno razumevanje, ispoljavanje simpatije i empatije, prisustvo elementarne samokontrole i autoregulacije, poveanje sposobnosti voljnog upravljanja svojim ponaanjem i drugo.

METODOLOGIJA ISTRAIVANJAiri projekat, u okviru koga je nastao ovaj rad, imao je za cilj utvrivanje nivoa ispunjenosti niza indikatora za polazak u kolu, kod kolske dece sa motorikim poremeajima. U ovom radu prikazani su rezultati koji se odnose na socijalnu i emocionalnu zrelost za polazak u kolu dece sa cerebralnom paralizom. Istraivanje je obuhvatilo 37 ispitanika sa cerebralnom paralizom oba pola, podeljenih u dve grupe: 19 uenika, koji se koluju po redovnom programu i 18 uenika koji se koluju po specijalnom programu, u O Miodrag Mati i O Dr Dragan Hercog, u Beogradu. Kao merni instrument koriena je Skala integrisanosti ponaanja (Hrnjica,1992). Za ispitivanje socijalne zrelosti, koriene su dve subskale: Prihvatanje radnih obaveza i Spremnost na saradnju, dok su za ispitivanje dostignutog nivoa emocionalne zrelosti, koriene tri subskale: Sposobnost za samokontrolu, Samokritinost i Emocionalna prilagoenost.

Statistika obrada podataka Statistika obrada podataka podrazumevala je primenu deskriptivnih statistikih metoda, uz upotrebu apsolutnih i relativnih pokazatelja, kao i komparativnih statistikih metoda (metod utvrivanja korelacije). Rezultati su obraeni u programu SPSS 17, a predstavljeni su grafiki.

184


REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOMGrafikon 1 - Distribucija ispitanika sa cerebralnom paralizom prema nivou socijalne zrelosti i vrsti motorikog oteenja

Grafikon 1 prikazuje distribuciju ispitanika sa cerebralnom paralizom prema nivou socijalne zrelosti u odnosu na vrstu motorikog oteenja. Socijalno nedovoljno zrelih ispitanika ima 18 (48,6%), 8 sa kvadriparezom, 3 sa hemiparezom i 7 sa paraparezom. Adekvatnu socijalnu zrelost ima 15 (40,5%) ispitanika, 3 je sa kvadriparezom, 5 sa hemiparezom i 7 ispitanika je sa paraparezom. Bez ikakvog socijalnog kontakta je 4 ispitanika, 3 sa kvadriparezom i 1 sa hemiparezom. Nije utvreno postojanje statistiki znaajnih razlika. Grafikon 2 - Distribucija ispitanika prema nivou socijalne zrelosti i programu koji pohaaju

185


Grafikon 2 prikazuje distribuciju ispitanika prema nivou socijalne zrelosti i programu u koji su uenici ukljueni. Uoava se da je kod samo 2 ispitanika (13,3% ), koji prate specijalni program, socijalna zrelost na nivou koji zadovoljava oekivanja za pohaanje kole. Kod njih 12 (66,7%) socijalna zrelost je ispod oekivanja, a kod 4 ispitanika, koji prate specijalni program, nije bilo mogue ni ispitati socijalnu zrelost, zbog nemogunosti bilo kakve komunikacije. Kod ispitanika koji pohaaju redovni program, situacija je bolja. Meutim i kod ove grupe ispitanika uoavamo 6 ispitanika (33,3%), ija socijalna zrelost ne zadovoljava kriterijume za pohaanje nastave (razliite manifestacije asocijalnog ponaanja, izolacija, negativizam, depresija, i slino). Ova deca imaju snien adaptacioni kapacitet i pokazuju probleme u prilagoavanju zahtevima programa. Procena socijalizacije dece sa motorikim poremeajima predkolskog uzrasta (Nikoli i sar., 2003) u dve oblasti: kontakt i samostalnost, pokazala je, i pored toga to je najvei broj ispitane dece bio sa dijagnozom cerebralne paralize, da odgovarajue kontakte sa okruenjem uspostavlja 77,42 % dece, to ukazuje da je i kod ove dece socijalnost, kao spontana elja za druenjem i drugima, prisutna i u velikoj meri izraena. Deci sa motorikim poremeajima, ogranien je, a u nekim sluajevima ak potpuno uskraen, dobar deo (kvalitativnih i kvantitativnih) neophodnih iskustava i sociopsiholokih efekata druenja tokom itavog ivotnog veka. Ovakva distribucija frekvencije uslovila je postojanje statistiki znaajne korelacije izmeu nivoa socijalne zrelosti i programa u koji su uenici ukljueni, utvrene Spearman-ovim testom, na nivou p < 0,000 pri vrednosti r = 0,616.

186


Grafikon 3 - Distribucija ispitanika prema stepenu emocionalne zrelosti i vrsti motorikog oteenja

Grafikon 3 prikazuje distribuciju ispitanika prema nivou emocionalne zrelosti i topografskoj distribuciji motorikog oteenja. Emocionalno nedovoljno zrelih ispitanika ima 18 (48,6%). U toj grupi ima 9 ispitanika sa kvadriparezom, 3 sa hemiparezom i 6 sa paraparezom. Adekvatnu emocionalnu zrelost ima 16 ispitanika (43,2%), 3 sa kvadriparezom, 5 sa hemiparezom i 8 sa paraparezom. Bez ikakve emocionalne reakcije ima 3 ispitanika (8,1%), 2 sa kvadriparezom i 1 sa hemiparezom. Oigledan je uticaj neuroloke distribucije oteenja na nivo emocionalne zrelosti. Spearman-ov test pokazuje znaajnost korelacije izmeu neuroloke distribucije oteenja i nivoa emocionalne zrelosti, na nivou p = 0,037 pri vrednosti r =0,344. Grafikon 4 - Emocionalna zrelost ispitanika i program koji pohaaju

187


Na grafikonu 4 se uoava da je kod samo 2 (13,3%) ispitanika koji prate specijalni program, emocionalna zrelost na nivou koji zadovoljava oekivanja za pohaanje kole. Kod 13 (68,4%) emocionalna zrelost je ispod oekivanja, a kod 3 ispitanika iz specijalne kole, nije bilo mogue ni ispitati emocionalnu zrelost, zbog nemogunosti bilo kakve komunikacije. Kod ispitanika koji pohaaju redovnu kolu situacija je bolja, meutim i kod ove grupe ispitanika uoavamo 6 ispitanika, ija emocionalna zrelost ne zadovoljava kriterijume za pohaanje nastave. Ovakva distribucija frekvencije uslovila je postojanje statistiki znaajne korelacije izmeu emocionalne zrelosti ispitanika i programa koji pohaaju, na nivou p < 0,000 pri vrednosti r = 0,607.

ZAKLJUAKSocijalna zrelost je kod 15 ispitanika naeg uzorka (40,5%) u okviru oekivanog, kod 18 (48,6%) ispitanika je ispod oekivanog, a sa 4 ispitanika (10,8%) nije bilo mogue ostvariti bilo kakav socijalni kontakt. To su ispitanici sa teom ometenou u mentalnom razvoju. Uoava se da je kod samo 2 ispitanika (13,3% ) koji prate specijalni program, socijalna zrelost na nivou koji zadovoljava oekivanja za pohaanje kole. Kod njih 12 (66,7%) socijalna zrelost je ispod oekivanja, a kod 4 ispitanika, koji prate specijalni program, nije bilo mogue ni ispitati socijalnu zrelost, zbog nemogunosti bilo kakve komunikacije. Kod 6 ispitanika koji pohaaju redovni program, evidentirali smo niu socijalnu zrelost. Ovaj podatak objanjavamo injenicom da su ispitanici koji pohaaju redovni program svesni svoje razliitosti i gde nastaje problem. Oni su svesni objektivnog ogranienja motornih funkcija i u neprekidnom su strahu i pod tenzijom zbog neuspeha. Tu se manifestuju razliiti oblici asocijalnog ponaanja, najee povlaenje i izolacija, negativizam, odbijanje saradnje i gubitak motivacije. Na skali emocionalnog razvoja, dobili smo sline rezultate: emocionalni razvoj kod 16 ispitanika (43,2%) je u okviru oekivanog, ispod oekivanog je kod 18 (48,6%) ispitanika, a od 3 ispitanika (8,1%) nismo dobili nikakav emocionalni odgovor. Emocionalna prilagoenost je najmanje ugroena, slabiji rezultati postignuti su na skali za ispitivanje samokontrole i na kraju, najvie je ugroena samokritinost.

188


Istraivanjem smo utvrdili da je socijalna zrelost u okvirima oekivanog kod 86,7% ispitanika koji prate redovni nastavni plan i program. Takoe, socijalna zrelost ispitanika koji prate specijalni plan i program je kod 68,7 % ispod oekivanog za pohaanje nastave. Emocionala zrelost je u okviru oekivanja kod 86,7% ispitanika koji prate redovni nastavni plan i program. Kod 68,4 % ispitanika koji pohaaju specijalni program, emocionalna zrelost je ispod oekivane. Analizom uticaja socijalne zrelosti i emocionalne zrelosti, u odnosu na spremnost za praenje redovnog i specijalnog programa, utvrdili smo visoko statistiki znaajnu korelaciju, na nivou p < 0,001, to ukazuje na injenicu da je via socijalna i emocionalna zrelost kod dece,koja pohaaju nastavu po redovnom programu. Veina ispitanika nema odgovarajui nivo socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u kolu. Utvrene su statistiki znaajne razlike u nivou socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u kolu u odnosu na ukljuenost u redovni ili specijalni obrazovni program. injenica da su u pitanju kolska deca apostrofira znaaj ovih aspekata zrelosti i ukazuje da je njihov odgovarajui nivo jedan od kriterijuma za izbor obrazovnog programa za decu sa cerebralnom paralizom.

LITERATURA1. Banjac, L. (2010). Spremnost za polazak u kolu dece sa motorikim poremeajima. Magistarska teza, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. 2. Gai-Pavii, S. (2002). Vrnjako socijalno ponaanje dece sa smetnjama u razvoju, Nastava i vaspitanje, 5, 452469. 3. Hrnjica, S. (1992). Zrelost linosti. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 4. Kamenov, E. (1997). Metodika vaspitno - obrazovnog rada III. Beograd: Zajednica viih kola Srbije. 5. ivkovi, G. (1994). Psihologija telesno invalidnih lica. Beograd: Defektoloki fakultet. 6. Mateji-urii, Z. (1994). Senzomotorna inteligencija i socijalno posredovanje. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

189


7. Nikoli, S., Ili, D., Simonovi, S. (2003). Socijalizacija dece sa telesnim invaliditetom, Istraivanja u defektologiji, 2, 67-77. Beograd: Centar za izdavaku delatnost Defektolokog fakulteta. 8. Radivojevi, D. (2002). Rano otkrivanje, dijagnostika i tretman poremeaja psihomotornog razvoja, Cerebralno ugroeno dete i dete sa cerebralnom paralizom, Beograd. 9. Spasenovi, V. (2009). Kvalitet socijalnih odnosa i kolsko postignue uenika razliitog uzrasta, Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, 41, 2: 331-348. Beograd: Institut za pedagoka istraivanja. 10. ain, M., Topi, S., akovi, N., Boi, D. i Gali, B. (2001). Kako pripremamo dijete za polazak u kolu. Banja Luka: Centar za predkolsko vaspitanje i obrazovanje. 11. Vujai, M. (2006). Problemi i perspektive dece sa posebnim potrebama, Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, 38, 1: 190-204. Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.

190


SOCIAL AND EMOTIONALSCHOOL READINESS OF CHILDREN WITH CEREBRAL PALSYSpecial Hospital for Cerebral Palsy and Developmental Neurology, Belgrade* University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation**

Lidija Banjac*, Sneana Nikoli**

SummaryThe achieved developmental level of skills necessary for assessing school readiness of children with motor disabilities is shown from the aspect of emotional and social development. The research included 37 participants with cerebral palsy, of both genders, divided in two subgroups: 19 students attending regular schools and 18 students attending special programs in Miodrag Matic and Dr Dragan Hercog elementary schools in Belgrade. Behavioral Integration Scale was used as a measuring instrument. Two subscales were used to assess social maturity: Accepting Work Obligations and Readiness to Cooperate. Three subscales were used to assess the achieved level of emotional maturity: Self-control Ability, Self-criticism, and Emotional Adaptation. As emotional and social development of the participants significantly correlate with their maturity to follow the curriculum, we can conclude, by observing significant differences in children attending regular and special programs, that emotional and social maturity are significant indicators of school readiness and one of the criteria for selecting appropriate programs for students with cerebral palsy. Key words: cerebral palsy, emotional development, social development, school readiness Primljeno, 14. 3. 2011. Prihvaeno, 17. 5. 2011.

191


UDK: 159.937.52.072-053.5; 159.946.4.072-053.5 ID: 185078540 Originalni nauni rad

Milica GLIGOROVI1 Vesna VUINI

Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciji i rehabilitaciju

KVALITET CRTEA DECE MLAEG KOLSKOG UZRASTA2Imajui u vidu da kvalitet crtea zavisi od nivoa organizovanosti praktognostikih sposobnosti, ije su najvanije komponente vizuelna panja, vizuelna percepcija, vizuelno pamenje, vizuospacijalne, vizuokonstruktivne i motorike sposobnosti, kao osnovni cilj rada definisali smo utvrivanje nivoa razvoja vetine crtanja kod dece mlaeg kolskog uzrasta. Uzorkom je obuhvaeno 400 uenika IIIV razreda beogradskih osnovnih kola, uzrasta 8-11 godina. Za procenu vetine crtanja korieni su subtestovi Crtanje oblika i Crtanje ACADIA testa razvojnih sposobnosti. Analizom rezultata utvreno je da su postignua ispitanika u oblasti crtanja neto bolja (ali ne i statistiki znaajno p>0.05) od postignua na zadacima precrtavanja oblika, gde se zapaa i izraenija disperzija. Rezultati veine (81.8%) ispitanika na subtestu Crtanje oblika pripada kategoriji oekivanih prema uzrastu, postignua 18.2% odstupaju od normi za uzrast, i to 4% dve ili vie SD od definisanih normi, a 14.2% jednu SD. Utvreno je prisustvo statistiki znaajne povezanosti izmeu razreda koji ispitanici pohaaju i kvaliteta crtanja (p0.000-0.001). Postignua devojica na subtestovima Crtanje oblika (p=0.048) i Crtanje (p=0.001) su statistiki znaajno bolja od postignua deaka. Statistiki znaajna razlika rangova rezultata izmeu deaka i devojica je utvrena na subtestu Crtanje1 E-mail: [email protected] 2 Rad je proistekao iz projekta Kreiranje protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa, broj 179025 (2011-2014), iju realizaciju finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

193


(p=0.029), dok je na subtestu Crtanje oblika distribucija odstupanja ravnomerna (p=0.029). Kljune rei: crte, vizuospacijalne sposobnosti, mlai kolski uzrast

UVODNivo razvoja crtea zavisi od zrelosti sposobnosti koje determiniu vetinu crtanja, prvenstveno vizuospacijalnih i praksikih sposobnosti, ali i bazinih mehanizama panje, pamenja i miljenja. Iako decenijama u fokusu istraivakih i metaanalitikih studija, vizuospacijalne sposobnosti jo uvek nisu jasno fenomenski i strukturalno definisane. Najee se konceptualizuju kao set sposobnosti namenjenih obradi neverbalnih informacija, ije su osnovne komponente: spacijalna percepcija, mentalna rotacija i spacijalna vizualizacija (Watson, Kidd i Horner, 2003). Tekoe u ovoj oblasti se ispoljavaju u pozicioniranju objekta u prostoru, odreivanju pozicije u odnosu na svoje telo i druge objekte. Smetnje vizuospacijalne analize odraavaju se i na mogunost lokalizacije i orijentacije u prostoru i precizne manipulativne aktivnosti, posebno u oblasti grafomotorike (Gligorovi, Vujani, 2003). Tekoe sloenih vizuelnih funkcija oteavaju stvaranje mentalne reprezentacije objekta, to moe da utie na sposobnost deteta da prepoznaje i koristi slova, cifre, simbole, rei ili slike. To se odraava na akademske vetine, kognitivne i adaptivne sposobnosti (Gligorovi, Radi esti, 2010; Moguel-Ancheita i dr., 2010). Smatra se da su vizuospacijalne sposobnosti jedan od najvanijih preduslova kreativnosti u oblastima likovnih umetnosti i tehnikih nauka (Silverman, 2005). Razvoj crtea poinje najee krajem senzomotornog perioda, fazom vrljanja ili krabanja, u kojoj crte nema reprezantacioni karakter. Pojavom semiotike funkcije, crte, kao oblik reprezentacije, u isto vreme poseduje obeleja simbolike igre i mentalne slike to detetu omoguava da spontanim tragovima na hartiji pripie znaenje (period tzv. sluajnog realizma). Vremenom, ono poinje da tei ostvarivanju vizuelne slinosti. To je faza tzv. promaenog realizma, koja se manifestuje tekoama prostorne organizacije crtea, proporcija, povezivanja elemenata i sl. Tokom predkolskog i ranog kolskog perioda,

194

Gligorovi, M., Vuini, V.: Kvalitet crtea dece mlaeg kolskog uzrasta

deiji crte prolazi kroz fazu intelektualnog realizma, ija je osnovna odlika da dete crta ono to zna o objektu, a ne ono to vidi. Rukovodi se mentalnom slikom objekta, definiuim parametrima koje ona sadri, nezavisno od toga jesu li ti parametri vidljivi na objektu tokom crtanja (Anning i Ring, 2004; Golomb, 2004; Hope, 2005). Razvojem logikih operacija i figurativnog aspekta miljenja prevazilazi se topoloki doivljaj prostora i razvija pojmovno, projektivno i euklidovsko poimanje prostora (Piaget, Inhelder, 1956), to omoguava detetu da predstavi izgled objekta u zavisnosti od take posmatranja. Crte se koristi kao jedan od indikatora intelektualne zrelosti, linosti i emocionalne prilagoenosti deteta (Watkins, Glutting i Youngstrom, 2005). U naem ranijem istraivanju je utvreno da rezultati vie od polovine ispitanika sa smetnjama u uenju znaajno odstupaju od normi za uzrast na subtestu Crtanje Acadia testa razvojnih sposobnosti, to naglaava znaaj vetine crtanja kao dimenzije kognitivnog razvoja (Gligorovi, Radi esti, 2010). Premda korelacije sa drugim testovima nisu uvek dovoljno znaajne da bi se smatrao pouzdanom merom intelektualne zrelosti, crte moe da bude znaajan pokazatelj razvoja deteta. To se posebno odnosi na odstupanja u razvoju (u oba smera), pa poslednjih godina postoji tendencija prevazilaenja klasinog koncepta akademskih postignua kao mere potencijala deteta. Ovaj pristup favorizuje kreativnost i spontano izraavanje (Sternberg i Davison, 2005; Treffinger, 2004).

Cilj rada Imajui u vidu da kvalitet crtea zavisi od nivoa organizovanosti praktognostikih sposobnosti, ije su najvanije komponente vizuelna panja, vizuelna percepcija, vizuelno pamenje, vizuospacijalne, vizuokonstruktivne i motorike sposobnosti, kao osnovni cilj rada definisali smo utvrivanje nivoa razvoja vetine crtanja kod dece mlaeg kolskog uzrasta.

195


METOD RADAUzorak Uzorkom je obuhvaeno 400 uenika IIIV razreda beogradskih osnovnih kola, uzrasta 8-11 godina. Distribucija uzorka prema polu i razredu prikazana je u tabeli 1. Tabela 1 - Distribucija uzorka prema polu i razreduPOL Muki enski Total broj % broj % broj % drugi 70 17.5% 61 15.3% 131 32.8% RAZRED trei 64 16.0% 69 17.3% 133 33.3% Total etvrti 72 18.0% 64 16.0% 136 34.0% 206 51.5% 194 48.5% 400 100.0%

Prema rezultatima 2 testa, uzorak je ujednaen prema parametrima uzrasta (p=0.749) i pola (p=0.238). Iz dokumentacije kola dobijeni su podaci o uzrastu, nivou edukacije, intelektualnim sposobnostima i kolskom uspehu. Instrumenti Za procenu vetine crtanja korieni su subtestovi Crtanje oblika i Crtanje ACADIA testa razvojnih sposobnosti (Atkinson, Johnston i Lindsaz, 1972.), prevedenog i adaptiranog 1985. godine (Novosel i Marvin Cavor, 1985). Test je dodatno adaptiran prema specifinostima srpskog jezika, a izvrena je i normiranje rezultata na osnovu postignua dece mlaeg kolskog uzrasta nae populacije (Gligorovi i dr., 2005). Moe da se primenjuje individualno ili grupno. Nije brzinskog tipa, pa daje mogunost prilagoavanja ritmu svakog deteta. Crtanje oblika (Subtest IV) sadri 20 modela rastue sloenosti koje dete treba da precrta. Za svaki ispravan odgovor dobija se po jedan bod. Crtanje (Subtest XIII) zahteva od deteta da nacrta oveka koji stoji ispod drveta, pored kue. Ocenjuje se na osnovu prepoznatljivosti,

196

Gligorovi, M., Vuini, V.: Kvalitet crtea dece mlaeg kolskog uzrasta

tanosti proporcija, bogatstva detalja i meusobnog odnosa zadatih elemenata. Maksimalan skor je 20 poena. Statistika obrada podataka U obradi dobijenih podataka korieni su: raspon, mere centralne tendencije, mere varijabilnosti, parametrijska i neparametrijska analiza varijanse, t-test, Pearson-ov koeficijent korelacije, Spearman-ov koeficijent korelacije i 2 test.

REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOMAnaliza rezultata procene crtanja prema modelu i reprezentacione dimenzije crtea prikazana je u Tabeli 2. Tabela 2 - Rezultati procene crtanja kod dece mlaeg kolskog uzrastaSUBTEST Crtanje oblika Crtanje Min 0 3 Max 20 20 AS 13.18 14.63 SD Var. r 4.173 17.418 0.320 2.843 8.085 p 0.000

Postignua u oblasti crtanja, posmatrano iz ugla raspona i srednjih vrednosti rezultata, kod naih ispitanika su neto bolja (ali ne i statistiki znaajno p>0.05) od postignua na zadacima precrtavanja oblika, gde se zapaa i izraenija disperzija rezultata (detaljnije u Tabeli 2). Utvrena je znaajna korelacija izmeu posmatranih parametara (r=0.320, p

SPEC EDU 2 2011

Documents

Transcript of SPEC EDU 2 2011