SOCIJALNO OSIGURANJE SKRIPTA­ Bojana

41. POJAM SOCIJALNOG OSIGURANjA

­ U savremenim uslovima radno pravo kao samostalna grana prava obuhvata i socijalno osiguranje,kojim treba da se obezbedi socijalna sigurnost svih građana;

­ Cilj socijalnog osiguranja je da zaštiti najšire slojeve stanovništva koje zbog bolesti, starosti,iznemoglosti, nezaposlenosti ili smrti staraoca porodice nemaju obezbeđenih sredstava za izdržavanje;

­ Pri određivanju pojma socijalnog osiguranja uvek se polazi od instituta socijalnog rizika. Međutim, opojmu sociajlnog rizika ne postoji jedinstveno stanovište. Po jednima pod socijalnim rizikom sepodrazumeva svaka neprilika ili opasnost koja može zadesiti čoveka u toku rada i života, a da bi se koliko –toliko ublažile neprijatnosti, neophodno je da društvena zajednica interveniše svojom normativnomdelatnošću. Po drugim autorima, adekvatniji je termin socijalni rizik, jer obuhvata kako nesrećne, tako isrećne događaje svakog čoveka ponaosob. Postoje i autori koji ne prave razliku između socijalnog rizika isocijalnog slučaja (svaki događaj ili pojava koji su regulisani pravnim propisima, a u vezi sa kojim osiguraniciimaju tim propisima utvrđena prava, obaveze i odgovornosti);

­ Socijalno osiguranje je poseban društveni odnos koji se uspostavlja između dva subjekta od kojih jejedan uvek nosilac osiguranja, a drugi uvek korisnik usluga osiguranja. Prijavom na osiguranje građani stičustatus osiguranih lica i preuzimaju obavezu plaćanja doprinosa za osiguranje koji se slivaju u fondovesocijalnog osiguranja. Na ovaj način osigurana lica obezbeđuju sebe, tj. osiguravaju se za slučaj nastupanjaodređenih osiguranih rizika. Da bi otklonilo posledice socijalnog rizika, osiguranoi lice ima pravo da odnosioca socijalnog osiguranja zahteva da mu pruži zdravstvenu i materijalnu zaštitu u zavisnosti od togakakve je posledice nastupeli rizik izazvao;

42. GRANE SOCIJALNOG OSIGURANjA

­ Grane socijalnog osiguranja se razlikuju prema prirodi rizika koje pokrivaju i prema vrsti prava kojase obezbeđuju osiguranim licima. Sistem socijalnog osiguranja može se podeliti na:

1. Zdravstveno osiguranje

­ Njime se obezbeđuje zaštita lica u slučaju: bolesti, povrede, nege bolesnog člana porodice,praćenja bolesnog lica upućenog na lečenje, davanje tkiva i organa i smrti;

­ Prava iz zdravstvenog osiguranja su:

a) Pravo na zdravstvenu zaštitu;

b) Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad;

v) Pravo na naknadu putnih troškova;

g) Pravo na naknadu pogrebnih troškova;

2. Penzijsko i invalidsko osiguranje

­ Ovim osiguranjem, osigurana lica su zaštićena od: starosti, invalidnosti, opasnosti od nastupanjainvalidnosti, telesnog oštećenja, smrti i u slučaju potrebe za pomoći i negom drugog lica;

­ Prava iz penzijsko – invalidskog osiguranja su:

a) Starosna penzija;

b) Prevremena starosna penzija;

v) Invalidska penzija;

g) Prekvalifikacija ili dokvalifikacija;

d) Novčana naknada za telesno oštećenje;

đ) Novčana naknada za pomoć i negu drugog lica;

3. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti

­ Osiguranje za slučaj nezapsoelnosti pokriva rizik nezaposlenosti;

­ Nezaposlenom licu se obezbeđuju sledeća prava:

a) Informisanje o mogućnosti i uslovima za zapošljavanje;

b) Posredovanje pri zapošljavanju;

v) Priprema za zapošljavanje;

g) Novčana naknada...;

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Vrste:

1.Obavezno – Zakon o zdravstvenom osiguranju ­ Ovo osiguranje može da bude punogkapaciteta. Osiguranici: svi zaposleni i lica oja su izjednačena sa zaposlenima, lica koja sebave samostalnom delatnošću i poljoprivrednici. Status zaposlenih imaju i lica koja su uugovornom odnosu (lica koja obavljaju povremene i privremene poslove,..). Tu spadaju i civilnalica u vojsci, lica upućena u inostranstvo, sveštenici... Kod samostalnih osiguranika: advokati,...Ovo osiguranje može da bude i ograničenog kapaciteta, i odnosi se na lica koja obavljajuprivremene i povremene poslove preko studentskih zadruga, lica u ug.o str.osposobljavanju,upućena na usavršavanje, studenti upućeni na obuku.

Ovde su osigurani za slučaj povrede na poslu i prof.bolesti.

2. Dobrovoljno – mogu da ostvaruju svi, i koji jesu osigurani po obaveznom principu, a žele daostver veća prava, veći standard, ili da se osiguraju za neka druga prava. Ili lica koja nisuosigurana, pa žele da ostvare ona prava koja su predviđena kod obaveznog zdr.osiguranja ilidruga. Ovaj vid osiguranja sprovodi Republički zavod za zdr.osiguranje na osnovu podzakonskihakata – Uredbom Vlada može na predlog Ministra da uredi princip organizovanja i sprovođenja

dobrovoljne zdr.zaštite

Stanja od kojih zavisi ostvarivanje prava na penzijsko osiguranje, a to su uslovi za ostvarivanje pravakada se dogodi osigurani slučaj:

Povreda na radu

Profesionalna bolest

Invalidnost

Telesno oštećenje

Sredstva se obezbeđuju na osnovu uplaćenih doprinosa.

Prava koja se ostvaruju:

1. Pravo na zdravstvenu zaštitu2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad3. Pravo na naknadu zarade za putne troškove u vezi sa zdr.zaštitom

­ Obim prava na zdr.zaštitu: mere prevencije, pregledi, ali izuzetak predstavljaju bolesti usta kodkojih zdr.zaštitu ostvaruju deca do 18g, trudnice i stari preko 65g.

Lečenje u inostranstvu je moguće pod uslovom da ne postoje nikakve mogućnosti da se lice lečiu državi i da postoji izvesnost da će se lice u inostranstvu lečiti u nekoj od medicinskih ustanova.

Participacija omogućuje, pored doprinosa, uvećanje sredstava za ostvarivanje ovih prava.

­ Naknada zarade za vreme bolovanja, nege deteta – tj.privremene nesposobnosti za rad, i nju do30 dana plaća poslodavac, a posle Fond. Povreda ili bolest van posle plaća se 65% od osnovne zarade,povreda ili bolest na radu plaća se u visini osnovne zarade. Ukoliko je radnik sam prouzrokovao bolest, iliako je odbio da se leči ili zloupotrebio pravo na bolovanje, nema pravo na ovu naknadu zarade.

Naknada putnih troškova obezbeđena je u slučaju da je udaljenost zdr.organizacije u kojoj trebada se leči i mesta prebivališta veća od 50 km. Ukoliko je lice mlađe od 18 godina, ono ima pravo napratioca, a pratilac ima pravo na te troškove pod istim uslovima.

Organ pred kojim se ostvaruju ova prava naziva se Zavod za zdravstveno osiguranje. Centrala

je u BG.

Organi Zavoda su:

Direktor – organ rukovođenja Upravni odbor – organ upravljanja Nadzorni organ – organ nadzora

Da bi zdr.osiguranje funkcionisalo potrebno je ugovaranje zdr.usluga sa zdravstvenimorganizacijama, čak i sa privatnim zdr.org., i ono uslovljava ostvarivanje prava. Ako je zaklj.ugovor sa jednomorganizacijom, oni koji su korisnici usluga mogu da se leče samo u toj zdr.organizaciji.

Ostvarivanje prava:

Podnosi se Zahtev organu filijale, i to filijali koja se nalazi u mestu prebivališta lica, nakon čega sedonosi Rešenje. Žalba na Rešenje je dozvoljena i ona se podnosi Zavodu centrali, kao II stepenom organu.Odluka po žalbi takođe može da se pobija, i to u parničnom postupku pred Opštinskim sudom (samo kodostvarivanja prava na zdr.zaštitu ne pokreće se upravni spor). Razlika treba da se napravi između ostv.pravana zdr.zaštitu (lečenje..) i ostv.prava na zdr.osiguranje. Kod ostv.prava na zdr.zaštitu postoje tri organakojima se obraćamo: lekar, pa ako nismo zadovoljni I­stepenoj lekarskoj komisiji, pa II­stepenoj lekarskojkomisiji, ali navedeno je vezano za struku, ne za prava iz soc.osiguranje.

43. ZDRAVSTVENO OSIGURANjE

­ Zdravstveno osiguranje je obavezno osiguranje zaposlenih i drugih osiguranika kojim oni obezbeđujusebi i članovima svoje porodice pravo na zdravstevnu zaštitu, pravo na novčane naknade i druga prava –sprovosi se u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje;

­ Dobrovoljno zdtavstveno osiguranje je osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovimazdravstvene zaštite, osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani, kao i osiguranje na veći obim istandard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja;

­ Prava iz obaveznog i dobrovoljnog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica, niti se mogunasleđivati (sem novčanih naknada koje su dospele za isplatu, a ostle su neisplaćene usled smrti);

­ Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:

1) Osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada;

2) Osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti;

OSIGURANA LICA

­ To su osiguranici i članovi njihovih proodica;

­ Osiguranici su:

1. Lica u radnom odnosu;

2. Lica koja obavljaju privremene ili povremene poslove;

3. Civilna lica na službi u Vojsci;

4. Izabrana, imenovana i postavljena lica koja imaju zaradu, tj, naknadu zarade;

5. Lica koja obavljaju poslove van prostorija poslodavca;

6. Lica koja obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja;

7. Državljanin RS koji je na teritoriji RS zaposlen kod stranih ili međunarodnih organizacija;

8. Lica upućena na rad u inostranstvo;

9. Naši državaljani na radu u inostranstvu ako tamo ne mogu ostvariti osiguranje;

10. Strani državljani i apatridi koji su na teritoriji RS zapsoelni kod stranih fizičkih i pravnih lica;

11. Zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne nacrši 3 godineživota, dok mu miruje radni odnos;

12. Lica koja imaju pravo na novčanu nakkanu po osnovu nezaposlenosti;

13. Lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu iliprofesionalne bolesti;

14. Lica koja obavljaju poslove na osnovu ugovora o delu;

15. Osnivači privrednih društava (koji u njima nisu zasnovali radni odnos);

16. Preduzetnici;

17. Sportisti;

18. Sveštenici;

19. Poljoprivrednici stariji od 18 godina;

20. Korisnici penzije;

21. Strani državljani koji na teritoriji RS rade kod domaćih organizacija na osnovu posebnih sporazumao međunarodno – tehničkoj saradnji;

22. Starni državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji RS;

­ Ako osiguranik ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova prednost ima:

osiguranje po osnovu zaposlenja, osiguranje po osnovu osnivanja privrednih društava, preduzetništva iobavljanja samostalne delatnosti, osiguranje po osnovu bavljea poljoprivredom;

PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

1. Pravo na zdravstvenu zaštitu;

­ Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;

­ Pregledi i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice kao i toku trudnoće, porođaja i materinstva do12 meseci nakon porođaja;

­ Pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povrede;

­ Lekovi i medicinska sredstva...

2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (ovo pravo mu ne pripada ako jenamerno prouzrokovao nesposobnost za rad, ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnimpijanstvom, ako je namerno sprečavao ozdravljenje...);

­ Usled bolesti ili povrede van rada;

­ Usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;

­ Zbog nege bolesnog člana prodice;

­ Zbog dobrovoljnog davanja tkiva...

3. Pravo na naknadu troškova prevoza;

­ Da bi stekli ova prava osiguranici moraju da imaju staž osiguranja u trajanju od najmanje 3 mesecaneprekidno ili šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci;

­ Pravo iz zdravstvenog osiguranja može ostvariti lice kome je priznato svojstvo osiguranog lica, a onose utvrđuje na osnovu prijave za zdravstveno osiguranje. Licu kome je priznato svojstvo osiguranog licaizdaje se isprava o zdravstvenom osiguranju (zdravstvena knjižica);

44. POJAM PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANjA

­ Penzijsko osiguranje je jedno od važnijih stubova socijalne politike svake moderne države;

­ Osnovni cilj penzijskog osiguranja jeste da korisnicima obezbedi stabilan i siguran prihod akonastupi socijalni rizik: starost, trajna nesposobnost za rad i smrt hranioca porodice;

­ Kod penzijskog osiguranja osiguranik se obezbeđuje od rizika starosti, a članovi porodice seobezbeđuju za slučaj smrti osiguranika. Penzijsko osiguranje predstavlja jedan socijalni odnos koji seuspostavlja između osiguranog lica, kao subjekta prava i fonda kao nosioca osiguranja;

­ Invalidskim osiguranjem se obezbeđuje zaštita osiguranicima za slučaj: invalidnosti, opasnosti odnastupanja invalidnosti, telesnog oštećenja, potrebe za pomoći i negom drugog lica i za slučaj potrebe zanabavkom specijalnog pomagala;

­ Penzijsko i invalidsko osiguranje može da bude:

1. OBAVEZNO – osnoj je rad (državni penzijski sistem je redovno obavezan);

2. DOBROVOLjNO – nastaje ugovorom po istim rizicima kao i obavezno, s tim što se može obezbeditiveći obim prava nego što je to zakonom propisano i što se mogu odrediti i druge vrste prava;

­ I kod obaveznog i kod dobrovoljnog osiguranja obezbeđuju se prava za slučaj starosti, invalidnosti,smrti ili telesnog oštećenja;

­ Prava se obezbeđuju uplatom određenih sredstava, bilo pod okriljem države, bilo privatno;

­ Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su:

1. Za slučaj starosti – pravo na starosnu penziju;

2. Za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju;

3. Za slučaj smrti – pravo na porodičnu penziju i pravo na naknadu pogrebnih troškova (licu koje izvršisahranu);

4. Za slučaj telesnog oštećenja koje je prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću –pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje;

­ Pojedina prava iz socijalnog osiguranja (pre svega prava za slulaj invalidnosti i telesnog oštećenjapovredom na radu ili profesionalnom bolešću) ostvaruju osiguranici i lica koja obavljaju povremene iliprivremene poslove (npr. rad preko studentskih zadruga, radne akcije...). Sredstva za ostvarivanje ovih pravapadaju na teret poslodavca, tj. organizatora akcije ili rada;

­ Prava iz penzijskog i invaliskog osiguranja su lična i ne mogu biti predmet pravnog saobraćaja iprava koja ne mogu zastarevati (osim dospelih i neisplaćenih iznosa);

­ Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja se ostvaruju kod republičkog fonda za penzijsko iinvalidsko osiguranje;

45. OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE

­ Osiguranici su zaposleni kod poslodavca, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici;

­ Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova osnov osiguranja određuje se nataj način što postojanje osnova osiguranja po prethodnoj tački isključuje osnov osiguranja iz naredne tačke;

1. Osiguranici zaposleni jesu:

1) Lica u radnom odnosu, tj. zaposleni u preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu, organu

jedinice lokalne samouprave ili kod fizičkih lica (poslodavac);

2) Izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, tj. naknadu zarade;

3) Lica koja rade van prostorija poslodavca;

4) Lica koja pobavljaju povremene i privremene poslove;

5) Lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga a imaju navršenih 26godina života, tj. bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;

6) Civilna lica na službi u Vojsci;

7) Lica upućena na rad u inostranstvo (ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje);

8) Domaći državljani koji su na teritoriji RS zapsoleni kod stranih ili međunarodnih organizacija iustanova;

9) Domaći državljani zaposleni u inostranstvu (ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje);

10) Strani državljani i apatridi koji su na teritpriji RS zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica;

11) Lica za čijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja,likvidacije, tj. u svim slučajevima prestanka rada poslodavca;

2. Osiguranici samostalnih delatnosti jesu:

1) Lica koja samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovuzaposlenja;

2) Lica koja su osnivači, tj. članovi privrednih društava, koji u njima rade,bez obzira da li su u radnomodnosu u tom privrednom društvu (pod radom se smatra predstavljanje i zastupanje privrednih društava odstrane njihovih osnivača, tj. članova na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanjeposlovodstvenih ovlašćenja i psolova upravljanja);

3) Lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, tj. poslove po osnovu autorskog ugovora, kao ipsolove po osnovu drugih ugovora kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, a nisu osiguarni po drugomosnovu;

4) Sveštenici i verski službenici ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja;

5) Lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novčanu naknadu;

3. Osiguranici – poljoprivrednici

­ To su lica za koja se po zakonu smatra da se bave poljoprivredom (poljoprivrednici, članovidomaćinstva poljoprivrednika i članovi mešovitog domaćinstva), ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranicisamostalnih delatnosti, korisnici penzija i na školovanju;

­ Po domaćinstvom se smatra zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda ostvarenih radomnjenih članova, bez obzira na srodstvo;

­ Obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog društva, tj. najmanje jedan član domaćinstva, dok seostali članovi domaćinstva mogu osigurati pod uslovima propisanim zakonom;

­ Svojstvo osguranika stiče se danom početka, a prestaje danom prestanka zaposlenja ili obavljanjasamostalne ili poljoprivredne delatnosti, tj. obavljanjem ugovorenih poslova. Svojsrvo osiguranika ne može sesteći pre navršene 15 godine života. Ispunjenost uslova za sticanje svojstva utvrđuje se na osnovu prijave, tj.odjave osiguranja;

­ Osim penzija i drugih prava, sistem penzijskog i invalidskog osiguranja sadrži sledeće institute:najniža i najviša penzija, usklađivanje penzije i novčane naknade za telesno oštećenje, penzijski staž, stažosiguranja koji se računa sa efektivnim trajanjem, staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem,poseban staž, ostvarivanje i korišćenje prava i matična evidencija;

46. LICA KOJIMA SE OBEZBEĐUJU PRAVA ZA SLUČAJ INVALIDNOSTI I TELESNOG OŠTEĆENjAPROUZROKOVANIH POVREDOM NA RADU ILI PROFESIONALNOM BOLEŠĆU

­ Prava za slučaj invalidsnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu iliprofesionalnom bolešću ostvaruju:

1) Lica koja obavljaju privremene ili povremene poslove preko omlaidnskih zadruga do navršenih 26godina života, ako su na školovanju;

2) Lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputiorganizacija nadležna za zapošljavanje;

3) Učenici i studenti kada se nalaze na obavaznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ilipraktičnoj nastavi;

4) Lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustanove zaizdržavanje kazne zatvora i na drugom mestu rada;

5) Lica koja obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu;

47. STAROSNA PENZIJA

­ Starosna penzija je pravco osiguranika koje on stiče i ostvaruje za slučaj nastupanja rizika starosti;

­ Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:

1. Kada navrši 65 (muškarac), tj. 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;

2. Kada navrši 40 (muškarac), tj. 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života;

3. Kad navrši 45 godina staža osiguranja;

­ Starosna penzija isplaćuje se od dana ispunjenja uslova, tj. od dana podnošenja zahteva. Od danaispunjenja uslova penzija se isplaćuje ako je zahtev podnet u roku od 6 meseci od dana ispunjenja uslovapropisanih za sticanje prava na starosnu penziju, tj. ako je zahtev podnet u roku od 6 meseci od danaprestanka osiguranja;

48. INVALIDSKA PENZIJA

­ Invalidska penzija je pravo osiguranika koje on ostvaruje za slučaj gubitka radne sposobnosti i uslučaju kada mu se zbog navršenih godina života ne obezbeđuju prava po osnovu preostale radnesposobnosti;

­ Pravo na invalidsku penziju uvek stiče osiguranik kod koga se utvrdi gubitak radne sposobnosti;

­ Invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promeneu zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ilibolestima koje se ne mogu otkloniti lečenjem;

­ Povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj iuzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, a koja je prouzrokovana udarom ilipadom. Povredom na radu smatra se i povreda koju osiguranik – zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na kojinij raspoređen, ali koji obavlja u intersu poslodavca kod koga je zaposlen. Povredom na radu smatra se ipovreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto, na službenom putu kaoi oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja iliviše sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran. Povredom na radu se smatra i povreda utoku bolovanja – time se ne dira u pravo na naknadu štete;

­ Povredom na radu smatra se i povreda koji osiguranici pretrpre učestvujući:

1) U akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda;

2) U vojnoj vežbi;

3) Na radnom kampu ili takmičenju;

4) N adrugim poslovima od opšteg interesa;

­ Profesionalne bolesti su određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim

neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima – mora biti uvedena u listu profesionalnihbolesti;

­ Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju:

a) Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću;

b) Ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću – pod uslovom da je gubitak radnespososbnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da imanavršenih 5 godina staža osiguranja;

49. PORODIČNA PENZIJA

­ Pravo na porodičnu penziju je subjektivno pravo članova porodice osiguranika. Opšta i prvapretpostavka za sticanje porodične penzije jeste smrt osiguranika, tj. korisnika prava. Druga opštapretpostavka je da su posle smrti osiguranika ostali članovi porodice koje je korisnik osiguranja izdržavao;

­ Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice: umrlog osiguranika koji je nvršionajmanje 5 godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju i umrlog korisnika starosne iliinvalidske penzije. Ako je smrt osiguranika nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti,članovi njegove porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.Članovi porodice umrlog osiguranika mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju samo ako ispunjavajuzakonom propisane uslove;

­ Članovima porodice umrlog osiguranika smatraju se:

1. Bračni drug;

2. Deca;

3. Roditelji;

4. Pravo na porodičnu penziju može ostvarivati i bračni drug iz razvedenog braka ako mu je sudskompresudom utvrđeno pravo na izdržavanje;

­ Porodična penzija može biti određena za jednog člana porodice ili za dva ili više članova porodice. Uslučaju da penzija pripada samo članovima šire porodice, a neki od njih žive odvojeno ukupna penzija se delina jednake delove;

­ Lice koje je prouzrokovalo smrt osiguranika namerno ili krajnjom nepažnjom ne može ostvariti pravona porodičnu penziju;

50. NOVČANA NAKNADA ZA TELESNO OŠTEĆENjE PROUZROKOVANO POVREDOM NA RADU,ODNOSNO PROFESIONALNOM BOLEŠĆU

­ Telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnijaonesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje većenapore u ostvarivanju životnih potreba;

­ Telesna oštećenja i procene tih oštećenja utvrđuje ministar nadležan za poslove penzijskog iinvalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja na predlog fonda;

51. PENZIJSKI STAŽ

­ Penzijski staž obuhvata:

1) Vreme koje se računa u staž osiguranja i poseban staž;

2) Vreme koje je kao staž osiguranja i poseban staž računato u penzijski staž po ranijim propisima;

­ U staž osiguranja računa se i vreme koje je osiguranik proveo u svojstvu vojnog osiguranika;

­ U staž osiguranja računa s evreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu koga je bioobavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje;

­ Staž osiguranja predstavlja vreme koje je osiguranik proveo na radu i po osnovu koga je bioobavezno osiguran i za koje j euplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. U staž osiguranjaračuna se i vreme za koje osiguranik prima novčanu naknadu za koju je plaćen doprinos, vreme koje provedena obavljanju privremenih i povremenih poslova i vreme za koje je ostvario ugovorenu naknadu za koju jeplaćen doprinos;

­ Osiguraniku samostalnih delatnosti u staž osiguranja računa se i vreme za koje je privremenoobustavio obavljanje delatnosti ako je za to vreme uplatio doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje;

52. STAŽ OSIGURANjA KOJI SE RAČUNA SA UVEĆANIM TRAJANjEM

­ Osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima iosiguraniku koji radi na radnim mestima na kojima posle navršenja određenih godina života ne možeuspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanimtrajanjem;

­ Stepen uvećanja staža osiguranja zavisi od težine, opasnosti i štetnosti rada, tj. od prirode posla, amože iznositi najviše 50%;

­ Radno mesto na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem je radno mesto na kome jerad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posbne zaštitnemere;

­ Radno mesto na kome je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenihgodina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njenodalje uspešno obavljanje;

­ Osiguraniku se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnom mestuefektivno proveo ukupno najmanje 10 godina, tj. ukupno najmanje 5 godina, ako je utvrđena invalidnost;

­ Radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem kao i stepen uvećanjastaža osiguranja utvrđuje ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja tako da se svakih12 meseci efektivno provedenih na tim poslovima računa se najviše kao 16 meseci staža osiguranja uzavisnosti od težine posla;

PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Vrste:

1. Obavezno – Zakon o PIO ­ ostvaruje se automatski, uspostavljanjem radnog, ilinekog drugog pravnog odnosa izjednačenog u pogledu osiguranja sa radnimodnosom. Ovo osiguranje može da bude punog kapaciteta – odnosi se na pravo nastarosnu penziju za slučaj starosti, pravo na invalidsku penziju za slučaj invalidnosti,pravo na porodičnu penziju i naknadu pogrebnih troškova za slučaj smrti, pravo nanovčanu naknadu telesno oštećenje prouzrokovanog povredom na poslu iprofes.bolesti. Osiguranici: svi zaposleni i lica koja su izjednačena sa zaposlenima,lica koja se bave samostalnom delatnošću i poljoprivrednici. Status zaposlenih imajui lica koja su u ugovornom odnosu (lica koja obavljaju povremene i privremeneposlove,..). Tu spadaju i civilna lica u vojsci, lica upućena u inostranstvo,sveštenici... Kod samostalnih osiguranika: advokati,... Ovo osiguranje može da budei ograničenog kapaciteta, i odnosi se na lica koja obavljaju privremene i povremeneposlove preko studentskih zadruga, lica u ug.o str.osposobljavanju, upućena nausavršavanje, studenti upućeni na obuku.Ovde su lica osigurana za slučaj povrede na poslu i prof.bolesti.

2. Dobrovoljno – Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima. Ovo osiguranje mogu dakoriste i osiguranici obaveznog osiguranja ako hoće veća prava iz osiguranja, s timda moraju da plate dodatne premije­doprinose(čl.4 Zakon o PIO). To mogu da uplatei druga lica pod istim uslovima. Ovaj zakon predviđa da se ovim bave Društva zaupravljanje penzijskim fondovima. To je zatvoreno društvo i to može da bude samoona organizacija koja je dobila dozvolu od NBS. Dobrovoljni penzijski fond nije pravnolice, to je Fond imovine (za razliku od Fonda PIO..). To su fondovi imovine.Ti fondoviokupljaju imovinu onih koji hoće dobrovoljno da se osiguraju i iz te imovine sealimentiraju prava, odnosno to se plasira kao investicioni kapital, koji se umnožava iiz koga se stvaraju sredstva iz kojih se kasnije plaćaju penzije...Ovim može da sebavi Društvo za upravljanje koje jeste pravno lice, a fond je samo imovina. Sredstvase investiraju uz pomoć Penzijskog plana, što je na neki način Ug.u korist III lica kojizaključuju Društvo za upravljanje i neko kome se investira i ko će ta sredstvaoplođavati i umnožavati. Treća lica su korisnici ovog fonda, koji su platili doprinose.Investiranje može da se obavlja samo preko kastodi banke koja se bavi pružanjemkastodi usluga, a ta banka zna ko su pouzdani partneri. Kamate možda neće bitivisoke, ali će biti pozdane. Iz ovoga se još vidi kako je ovo društvo zatvorenogkaraktera. Nadzor nad celokupnim procesom vrši NBS. Ovaj zakon predviđa ikaznene mere za prekršaje iz ove oblasti.

Treba pomenuti i stanja od kojih zavisi ostvarivanje prava na penzijsko osiguranje, a to suuslovi za ostvarivanje prava kada se dogodi osigurani slučaj:

PENZIJSKI STAŽ:

1. Staž osiguranja: vreme provedeno na radu po osnovu bilo kog obaveznogosiguranja i za koje vreme su uplaćeni doprinosi za PIO. Može da se računa na dvanačina: u efektivnom trajanju – staž osiguranja traje koliko i rad, irelevantno da li seradi sa punim ili nepunim radnim vremenom; ­ sa uvećanim trajanjem – beneficiranstaž, odnosi se na rad na naročito teškim poslovima, pa se 12 meseci rada smatra14 ili 16, a najviše 18, odnosno staž sa uvećanim trajanjem može najviše 6 mesecida uveća efektivan rad, pod uslovom da se takvi poslovi obavljaju već 10 godina.

2. Poseban staž osiguranja: samo za žene koje su rodile treće dete (i to dvegodine). To znači da licu ulaze u staž za penziju te dve godine, iako nije radilo.Ranije: ­ i za učestvovanje u osl.ratovima... Postojao je i dodati staž – stažkorekcije, važio kod ostvarivanja starosne penzije za žene i invalidske penzije zasve. Koristi se ako novi zakon propisuje drugačije norme, pa ovaj dodati staž služida izjednači uslove za penziju u zakonima­služio samo obračunski.

POVREDA NA RADU:

Zakon o PIO­definicija.

To su udari, padovi, uzrokovani poslom koji radnik obavlja (prostorna, vremenska iuzročna veza udara i padova sa obavljanjem poslova osiguranika). Povreda na poslu jeste i povreda naredovnom putu od kuće do posla i obrnuto, na službenom putu, na putu do lekara, radna akcija (pravnafikcija da je lice na radu). Ove povrede nastaju kao isključiva posledica nesreće na poslu, i javlja se u vidubolesti.

PROFESIONALNA BOLEST

Određena bolest koja nastane toku osiguranja prouzrokovana dužim obavljanjemposlova. Listu prof.oboljenja utvrđuje ministar zdravlja i ministar rada, i samo bolesti sa te liste smatraju seprofesionalnim. Ovo se razlikuje od povrede na radu, koja je trenutnog karaktera, jer je prof.bolest nastajepostepeno, zbog dužeg izlaganja određenoj vrsti posla. Međutim, u nekim situacijama može trenutno danastane npr.bolničarka dodirne pacijenta i nakon kratkog vremena umre, a utvrdi se da je njena smrtdirektna posledica kontakta sa pacijentom, to će se smatrati prof.oboljenjem.

INVALIDNOST:

Trajni i potpuni gubitak sposobnosti za rad zbog promena u zdravstvenom stanju

prouzrokovanih:

povredom na radu prof.bolešću povredom van rada bolešću van radaa koje se ne mogu otkloniti lečenjem.

Ranije su važili propisi po kojima su invalidi mogli da obavljaju delatnost u kada jeradna sposobnost smanjena, pa se rade slabije plaćeni poslovi. Sada više ne postoji smanjena radnasposobnost, nego samo potpuni gubitak radne sposobnosti. Oni koji su stekli prava po ranijem zakonu, idalje rade u granicama smanjene radne sposobnosti. Novi invalidi koji nisu u potpunosti izgubili radnusposobnost, nemaju nikakva prava po osnovu invalidnosti. Onaj ko izgubi radnu sposobnost­deficit radnesposobnosti, može da ostvari pravo na invalidsku penziju.

TELESNO OŠTEĆENJE

Znatnija onesposobljenost pojedinih organa i pojedinih delova tela koje otežava funkcionisanjeorganizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih aktivnosti. Tu postoji deficit organa­umanjenje opšteživotne aktivnosti, ne radne sposobnosti (ostalo bez ruke, noge, oka..)­bez obzira da li je invalid. Na osnovuovog oštećenja ostvaruje se pravo na naknadu za telesno oštećenje. Međutim, nije svako oštećenjerelevantno, postoji VIII stepena oštećenja i izražavaju se u procentima. Relevantno je oštećenje u granicamaod 30% ­ 100% ­ kojima se znatnije onesposobljava životna aktivnost.

________________________________________________________________________

Da bi se ostvarila navedena prava, lice mora da uplaćuje doprinose, što se uređuje Zakonom odoprinosima na obavezno socijalno osiguranje (PIO, Zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučajnezaposlenosti) ­po kome se uređuju doprinosi i stope doprinosa. Stoga, kada se dogodi osigurani slučaj, auplaćivani su doprinosi, onda se ostvaruju i prava iz soc.osiguranja.

Prava iz PIO: (određena čl.18 Zakona o PIO)

1. starosna penzija za slučaj starosti2. invalidska penzija za slučaj invalidnosti3. porodična penzija i naknada pogrebnih troškova za slučaj smrti4. naknada za telesno oštećenje za slučaj povrede na radu i telesnog oštećenjaOva prava su lična što znači da se ne nasleđuju (npr.porodična penzija je lično pravo srodnika

osiguranika­nije nasleđeno). Uslovi za sticanje ovih prava utvrđeni su takođe ovim zakonom. Neke odredbe

koje stoje u zakonu počeće da se primenjuju tek od 2011.godine (čl.19).

Prava iz PIO se ostvaruju putem Fondova. Postoje tri Fonda u našoj zemlji:

1.Fond PIO zaposlenih

2.Fond PIO samostalnih zanatlija

3.Fond Pio zemljoradnika

Ti fondovi će raditi još tri godine, kada će raditi samo jedan Fond PIO sa 2 podsistema – jedan zasamostalna zanimanja i drugi za PIO osiguranje. Zatim, posle još dve godine postojaće samo jedan FondPIO.

Organi Fonda su:

Direktor – organ rukovođenja Upravni odbor – organ upravljanja Nadzorni organ – organ nadzora

Ostvarivanje prava:

Podnosi se Zahtev Fondu za PIO, i to filijali koja se nalazi u mestu prebivališta lica, nakon čegaFond donosi Rešenje. Žalba na Rešenje je dozvoljena i ona se podnosi Fondu centrali, kao II stepenomorganu. Odluka po žalbi takođe može da se pobija, i to u upravnom sporu i tada odlučuje Okružni sud – to jejedini slučaj kada Okružni sud odlučuje u upravnom sporu; u svim ostalim slučajevima je to VSS. Pre negošto odluka postane konačna, po službenoj dužnosti vrši se revizija svih slučajeva.

Inače, ako se Zahtev za ostvarivanje prava na penziju podnese u roku od 6 meseci od navršavanjaradnog veka, dobija se i zaostatak – za period od prvog dana od kada se ostvarilo pravo na penziju, a ako seto kasnije uradi, lice gubi to pravo. Organi fonda odlučuju na osnovu podataka iz matične evidencije, u kojojsu evidentirani svi osiguranici (osim BIA, organi un.poslova...koji imaju svoju evidenciju) i koja sadrži podatkeod značaja za ostvarivanje prava na penziju i ima snagu javne isprave­smatra se da su podaci u njoj tačni.Licu moraju da budu dostupni podaci iz evidencije i ako misli da neki podatak nije tačan. On može da tražiRešenje iz matične evidencije, i da se na rešenje žali, a ako mu žalba bude odbijena, može da pokreneupravni spor tužbom. Takođe, ako se posumnja u tačnost podataka koji se unose u matičnu evidenciju odstrane organa fonda, onda se pristupa proveri tih podataka. Ukoliko je radnik slagao, pa neosnovano ostvariopravo na penziju, platiće naknadu štete.

13.OSIGURANjE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

OBAVEZNO OSIGURANjE

­ Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti i to:

1. Novčana naknada;

2. Zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje;

3. Druga prava;

­ Obavezno osiguranje je obavezno učešće zaposlenog, poslodavca i lica koja samostalno obavljadelatnost u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti;

­ Obavezno osigurano lice za slučaj nezapsolenosti kod Nacionalne službe je:

1. Zaposleni koji u u skladu sa propisima o radu ostvaruje zaradu, tj. naknadu zarade;

2. Lice koje obavlja privremene i povremene poslove;

3. Izabrano ili imenovano lice koje za svoj rad prima platu, tj. naknadu plate;

4. Fizičko lice koje u skladu sa zakonom samostalno obavlja privrednu i drugu delatnost;

5. Osnivač, tj. suosnivač preduzeća;

­ Sredstva za ostvarenje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za obaveznoosiguranje;

DOBROVOLjNO OSIGURANjE

­ Dobrovoljno osiguranje je osiguranje lica koje nije obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti, kaoi lica koje je obavezno osiugurano za slučaj nezaposlenosti radi obezbeđenja većeg obima prava od pravakoja se ostvaruju obaveznim osiguranjem, i drugih prava koja nisu utvrđena obaveznim osiguranjem;

PRAVO NA NOVČANU NAKNADU

­ Obavezno osigurana lica imaju pravo na novčanu naknadu ako su bila osigurana najmanje 12meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci;

­ Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana;

­ Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju:

1. Prestanka potrebe za obavljanjem psolova;

2. Stečaja, likvidacije i u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca;

3. Neostvarivanja predviđenih rezultata rada, tj. utvrđene nesposobnosti za rad;

4. Premeštaja bračnog druga;

5. Ako je bilo zapsoelno u inostranstvu;

­ Pravo na novčanu naknadu pripada i nezaposlenom koji je bio u radnom odnosu na određeno vremeili je obavljao privremene i povremen poslove;

­ Nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem nainicijativi zaposlenog ili otkaza ugovora o radu ili ugovora o privremenim ili povremenim poslovima od stranezaposlenog ili otkazom ugovora ili ugovora o privremenim ili povremenim poslovima od strane poslodavcaoako postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog nema pravo na novčanu naknadu;

­ Nezaposleni koji je dobrovoljno osiguran ima pravo na novčanu naknadu;

­ Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka osiguranja ako se prijavii podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestankaosiguranja;

­ Nezapsolenom koji podnese zahtev Nacionalnoj službi po isteku roka od 30 dana od danaprestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, novčana naknada pripada samo za preostalo vremeprema utvrđenoj dužini trajanja prava na novčanu naknadu;

­ Ne računa se vreme za koje je nezaposleni po propisima o zdravstenom osiguranju bio nesposobanza rad;

­ Osnovica za utvrđivanje novčane naknade je prosečna zarada ili naknada zarade koja jenezaposlenom isplaćena u skladu sa zakonom u poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu u kojem jeprestalo osiguranje;

­ Ako je isplaćena zarada niža od osnovice na koju je plaćen doprinos, osnovicu za utvrđivanjenovčane naknade čini osnovica na koju je plaćen doprinos;

­ Novčana naknada utvrđuje se u visini od 60% od osnovice;

­ Novčana naknada ne može da bude viša od prosečne mesečne zarade niti niža od minimalnezarade;

­ Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

1. 3 meseca, ako osiguranik ima staž osiguranja od 1 do 5 godina;

2. 6 meseca, ako osiguranik ima staž osiguranja od 5 do 15 godina;

3. 9 meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja od 15 do 20 godina;

4. 12 meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja od 20 godina;

5. 24 meseca, ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranja i 61 godinu starosti muškarac,a žena 56, ili navršenih 38 godina staža osiguranja muškarac, tj. 33 godine staža osiguranja žena inajmanje 51 godinu života;

6. 24 meseca ako je osiguranik stariji od 55 godina i ima staž osgiranja duži od 25 godina;

­ Izuzetno od prethodne situacije nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade:

1. Za vreme dodatnog obrazovanja i obuke;

2. Za vreme privremene sprečenosti za rad;

3. Za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege i odsustva sa rada zbog posebne negedeteta;

­ Jednokratna isplata novčane naknade nezaposlenom može se odobriti;

­ Nezaposlenom se iznos novčane naknade srazmerno umanjuje za iznos prihoda koje ostvari naosnovu autorskog ugovora, obavljanja zanatskih i drugih poslova ili na drugi način stečenog prihoda;

­ Isplata novčane naknade nezaposlenom obustavlja se za vreme trajanja ugovora o obavljanjuprivremenih i povremenih poslova;

­ Prestanak prava na novčanu naknadu:

1. Nejavljanja Nacionalnoj službi u utvrđenom roku;

2. Neodazivanja na poziv Nacionalnoj službi bez opravdanog razloga;

3. Neobaveštavanja Nacionalne službe u roku od 5 dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje,ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu;

4. Odbijanja odgovarajućeg zaposlenja;

5. Odbijanja ili samovoljnog prekida dodatnog obrazovanja ili obuke;

6. Utvrđivanja od strane nadležnog organa da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora oprivremenim ili povremenim psolovima;

­ Nezaposelnom prestaje pravo na novčanu naknadu i u slučaju promene statusa osguranika i to:

1. Zasnivanja radnog odnosa sa punim radnim vremenom;

2. Ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starsonsu penziju ili ostvarivanja prava na porodičnu iliinvalidsku penziju;

3. Utvrđene potpune nesposobnosti za rad;

4. Samostalnog obavljanja zanatske ili druge preduzetničke delatnosti;

­ Osiguranik koji je zapsoeln sa nepunim radnim vremenom zadržava pravo na isplatu novčanenaknade u visini razlike između iznosa novčane naknade i iznosa isplaćene zarade kod poslodavca, ako jeiznos zarade niži od pripadajućeg iznosa novčane naknade;

PRAVO NA ZDRAVSTVENO, PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE

­ Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje za vremeostvarivanja prava na novčanu naknadu;

OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

Vrste:

Obavezno­Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

Dobrovoljno – ugovara se, mogu da ostvaruju svi, i koji jesu osigurani po obaveznom principu, a želeda ostvre veća prava.

Prateći propisi za ovaj vid osiguranja još nisu doneti.

Ovde je osigurani slučaj nezaposlenost (i u situaciji kada lice nije niti radilo, odnosno kodzapošljavanja, i u situaciji kada je ostalo bez posla).

Prava za slučaj nezaposlenosti:

Da bi se ista ostvarila, potrebno je da su uplaćivani doprinosi.

1. novčana naknada – koju ostvaruju lica koja su imala najmanje 12 meseci neprekidnograda i 12 meseci rada sa prekidima u poslednjih 18 meseci, i to samo oni koji su izgubiliposao zbog stečaja, likvidacije, zatim oni koji su izgubili posao zbog neostvarivanjarezultata rada, zbog premeštaja bračnog druga u neko drugo mesto i posle rada uinostranstvu. Pravo koje ostvaruju zavisi i od staža osiguranja i ono traje privremeno: 3meseca ako osiguranik ima od 1 – 5 godina staža osiguranja, 6 meseci ako osiguranikima od 5 – 12 godina staža osiguranja, 9 meseci ako osiguranik ima do 20godina stažaosiguranja, 12 meseci ako osiguranik ima preko 20 godina staža osiguranja Visinanaknade zavisi od osnovice (koju čini prosečna zarada) koju radnik ostvario u poslednjih6 meseci, a novčana naknada se utvrđuje u visini od 60% od te osnovice za prva trimeseca a 50 % za naredne mesece, a visina naknade ne može biti veća od prosečnezarade koju je radnik ostvario. U slučaju da radnik hoće da osnuje sopstveni posao –samozapošljavanje, on će ovu naknadu dobiti u jednom kapitaliziranom iznosu.Naknada se ostvaruje dok se lice ne zaposli, po principu bilo kojeg vida zapošljavanja –privremeni povremeni poslovi... dok to zaposlenje traje. Međutim, može da dođe i doprestanka prava na novčanu naknadu, i to kada lice ne izvršava svoje obaveze premaNacionalnoj službi­lično javljanje u određenim periodima, obaveštavanje o promeniadrese...

2. pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje (samo dok postoji pravona novčanu nadoknadu). Organizacija zadužena za ostvarivanje ovih prava je Nacionalnaslužba za zapošljavanje.

Organi Nac.službe su:

Direktor – organ rukovođenja Upravni odbor – organ upravljanja Nadzorni organ – organ nadzora

Ostvarivanje prava:

Podnosi se Zahtev organu filijale, i to filijali koja se nalazi u mestu prebivališta lica, nakon čega sedonosi Rešenje. Žalba na Rešenje je dozvoljena i ona se podnosi Nac.službi centrali, kao II stepenomorganu. Odluka po žalbi takođe može da se pobija, i to u upravnom postupku pred VSS.