ШКОЛСКО

ФОРУМ ПОЗОРИШТЕ ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

Друга радна верзија

Љубица Бељански-Ристић и сарадници

Београд

2009

2

ШКОЛСКО ФОРУМ ПОЗОРИШТЕ ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ Друга радна верзија

(допуна: нови контакти и литература) Љубица Бељански-Ристић и сарадници

Реализација пројекта: Центар за драму у едукацији и уметности

ЦЕДЕУМ, Београд Подршка: УНИЦЕФ, Београд

Београд, 2009.

За све информације у вези с активностима «Школског форум позоришта за

школу без насиља», као и за Форум сцене у Београду и Форум мрежу у Србији, можете се обратити Љубици Бељански-Ристић, Центар за драму у едукацији и

уметности ЦЕДЕУМ (e-mail: cedeumidea@gmail.com, мобилни 062 373 307).

3

САДРЖАЈ

5 УМЕСТО УВОДА

5 Учествовање у процесу стварања

5 Жива прича у писаном облику

Први део

6 ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА

6 Истраживања и развој програма за спречавање насиља у школама

6 Покретање и реализација пројекта у Србији

7 Вршњачка компонента

8 ФОРУМ ПОЗОРИШТЕ ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА

8 Шта је Форум позориште и како је настало

9 Програм школског форум позоришта за школу без насиља

9 Циљеви програма

10 Учесници у програму

10 Спровођење програма

11 Очекивани резултати

12 Додатак: Разговор с Аугустом Боалом

Други део

13 ПОЗОРИШТЕ ПОТЛАЧЕНИХ И ЊЕГОВО ДЕЛОВАЊЕ

13 Упознати, разумети, практиковати...

14 Још мало о правилима...

Драматургија

Ликови

Гледаоци као глумци

Џокер

Форумовање

16 Шта је важно да зна публика

17 Екстремни случајеви и алтернативе

17 Проба за живот – уложена знања, тактике и искуства

18 АРСЕНАЛ ПОЗОРИШТА ПОТЛАЧЕНИХ И ФОРУМ ПОЗОРИШТА

18 Игре за глумце и не-глумце

19 Изабране вежбе и игре за Форум позориште

У кругу ритма и покрета

Машина ритма

Успорена трка

Глумци у ритму са столицама

Карневал у Рију

Колумбијска хипноза

Притисак једних на друге

Из серије вежби са огледалима

Из серије вежби моделирања

Из серије вежби лутке

Игре сликама

Театар слика

Илустровање теме телом

Представљање теме помоћу тела других

Слике транзиције

Вишеструка слика среће

Ритуални гестови

Слике тлачења

Опште вежбе за пробе

4

Трећи део

29 ПУТЕВИ ЗА ДОБРУ ПРАКСУ

29 Корак по корак

Искуства практичара

Уводне активности

Договор или уговор о заштити

Загревање

Размена прича

Избор приче

Рад на ликовима и постављање сцене

Прво гледање – дефинисање проблема

Друго гледање – улазак у ликове

Треће гледање – интервенције

Закључак и разговор

32 Од погледа у саме себе до друштвене акције

33 Изабрани примери радионица које могу да послуже као модели

Пример 1: Слике школских притисака

Пример 2: Бирамо специфично, актуелно, проблематично

Пример 3: Не постоји само једно решење

Пример 4: Шта се то с нама десило

Пример 5. Осетљиве теме – посебно актуелно

39 УЧЕЊЕ КРОЗ ИСКУСТВО

39 Форумовци у акцији

39 Радионице за наставнике на Битеф Полифонији 2005.

42 Додатак: Подсетник за наставнике

46 Семинари за наставнике у Центру за културу «Стари град»

61 Радионице за наставнике на Битеф Полифонији 2006.

81 ИЗВОЂЕЊА ФОРУМ ПРЕДСТАВА У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

81 Основна школа «Јован Јовановић Змај», Сремска Митровица

82 Основна школа «Синиша Николајевић», Београд

83 ПРИМЕР РАЗМЕНЕ ИСКУСТВА ИЗМЕЂУ ШКОЛА

83 Извештај о реализованим активностима тимова школа

85 ПЕТ НАШИХ ПРВИХ ФОРУМ СЦЕНАРИЈА

85 Силеџија

86 Жртва

88 Она Неваспитана

90 (О)цена из другарства

93 Правила и казна или Црни зна шта је ред

97 УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

97 Захваљујемо се...

98 Прилози

Шта је ЦЕДЕУМ

Шта је Битеф Полифонија

100 Литература

5

УМЕСТО УВОДА

Учествовање у процесу стварања

Ово је радни приручник настао из потребе да се подржи и даље развија

специфична врста драмског рада у школама под називом Школско форум позориште подстакнута популарним техникама ангажованог интерактивног театра познатог као Форум, а у оквиру УНИЦЕФ-овог пројекта Школа без насиља

– ка сигурном и подстицајном окружењу за децу.

Овај приручник је посвећен свима који су учествовали у процесу његовог стварања. Он је заједничко дело свих који су у овом процесу били активни без обзира да ли су били први или последњи, искусни или неискусни, велики или

мали... Зато свакоме припада право на део ауторства. Будући да је ово ауторско право отвореног типа по моделу отвореног дела, овај приручник је посвећен и

свима онима који ће учествовати у његовом мењању и стварању нових делова и у будућности.

Приручник је обликован тако да се у основи ослања на књигу »Игре за глумце и не-глумце«, Аугуста Боала, бразилског позоришног редитеља и драмског

педагога, творца Театра Форум као позоришта за социјалну акцију и аутора бројних књига о активизацији кроз позориште, али није превод књиге нити препричавање већ је жива прича једног искуства и процеса забележеног на

различите начине – од изабраних игара, вежби и модела онако како их је забележио сам Аугусто Боал, преко материјала који су били део учења кроз

учествовање на семинарима и упознавање различитих приступа оних који примењују технике Форум позоришта у свом раду, до непосредног практиковања сопствених приступа у виду Школског форум позоришта за школу без насиља у

нашој земљи.

Жива прича у писаном облику Као жива прича која ће у писаном облику у виду радног материјала отворене

форме бити основа и подстицај за откривање, истраживање и креирање једне специфичне поставке, овај приручник у себи садржи, поред онога што је

Аугусто Боал желео да каже и докаже, и све оно што су они који су учествовали у овом нашем процесу имали да кажу са своје стране и кроз своје позоришне и

животне погледе. Јер, основни принцип ове врсте рада и позоришта јесте његова динамика и отвореност за нове елементе и њихове варијације и комбинације са познатим и постојећим облицима.

И као што Аугусто Боал воли приче које претвара у књиге и кроз које на

различите начине говори о својим открићима и поставкама позоришта које делује на и за живот, и ми ћемо, кроз овај приручник, испричати једну причу у којој ће се, верујем, по ономе што су доживели, искусили и осетили (често више

као питања и подстицаје, него као одговоре и готова решења), пронаћи сви они који су радећи на сличан начин тражили и налазили своје путеве у стварању тих

важних нових и другачијих приступа који, можда, неће променили свет, али ће ипак утицати да се догоде неке промене у средини у којој су се дешавале. И то је неки свет, његов део... мали, али променљив, а будући да се шири, може да

се деси...

Хајде да кренемо на почетак!

6

Први део

ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА

Истраживања и развој програма за спречавање насиља у школама

Иако сви знају да се насиље у школи догађа, овај проблем остао је дуго занемарен. Шта је заправо насиље у школи? Деловање школе као институције

на децу, насиље одраслих над децом, насиље међу децом, насиље деце над одраслима...

Прва систематска истраживања насиља у школама урађена су 1970. године. Већ 1983. године Норвешка је започела националну кампању за борбу против

насиља у школама. То је био први случај да се нека држава на челу са својим министарством образовања одлучила за сличну акцију. На жалост, разлог је

било неколико случајева самоубистава проузрокованих дугорочним излагањем насиљу у школи.

Од тада, многе друге земље у Европи, као и САД, Јапан, Аустралија и Нови Зеланд почеле су са истраживањима на ову тему. Паралелно са истраживањима,

експерти су почели са развојем различитих програма за спречавање насиља у школама који су укључивали не само школе, наставно особље и ученике већ и њихове родитеље, медије и целокупну заједницу.

Покретање и реализација пројекта у Србији

По угледу на различите програме који су имали за циљ спречавање насиља а који су били примењени у многим Европским и другим земљама, УНИЦЕФ је

2005. године заједно с многобројним партнерима у Србији започео реализацију програма Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу...

Главни циљ овог програма који је намењен ученицима, наставном особљу, родитељима и целокупној заједници је да се смањи и спречи насиље међу

школском децом у Србији. Програм нуди одговор на насиље на начин да се деструктивном супротставља конструктивно, учи децу и одрасле различитим

техникама понашања у конфликтним ситуацијама, процедурама и начинима решавања конфликата, изражавања осећања и потреба и промовише

пријатељство и толеранцију у школи. Пројекат Школа без насиља - ка сигурном и подстицајном окружењу за децу

реализује УНИЦЕФ у сарадњи са Министарством здравља, Министарством просвете, Министарством за рад, запошљавање и социјалну политику, Саветом

за права детета и Заводом за унапређивање образовања и васпитања. Пилот фаза започела је у четири школе октобра 2005. године, а пуна

реализација покренута је у 50 школа почетком другог полугодишта 2006. године. Пројекат се наставља у новој школској години и у 2007. и даље, шири

се и развија укључивањем нових школа.

7

Вршњачка компонента

У свету пуном насиља у каквом данас живимо, насиље међу децом је, на жалост,

постало тренд. Иако је свима нама познато да се насиље у школама дешава, овај озбиљан социјални проблем се често игнорише. Често се дешава да већина

у школама мирно посматра насиље или га подржава и навија за њега. Истраживање покренуто у четири пилот школе у Србији показало је да је

насиље широко распрострањено у нашим школама и то кроз разне облике агресивног понашања деце према другој особи, себи или имовини. Школски

узраст деце, показало се, повезан је с различитим врстама насиља – од вербалног (ругање, вређање...), физичког (ударање, гурање, уништавање ствари...), социјалног (избегавање, изолација...) до психолошког (претње,

уцењивање, оговарање, исмевање...). И дечаци и девојчице су подједнако склони насилном понашању. Разлике постоје у врсти насиља – док дечаци више

испољавају физичко насилништво, девојчице више користе друге врсте насиља, као што су понижавање, ширење гласина, искључивање из групе... Скоро једна трећина ученика основних школа је бар једном доживела неку врсту насиља,

било да је у питању физичко или вербално насиље. У исто време, та иста деца су признала да су и они омаловажавали или физички нападали своје вршњаке.

Ово јасно показује да је немогуће поделити децу на ону која се насилно понашају и на ону која су жртве насиља. Многа деца спадају у обе групе, што показује да постоје компликовани кругови обостраног насиља.

Пројекат Школа без насиља - ка сигурном и подстицајном окружењу за децу се

заснива на низу акција и поступака с циљем да се смањи насиље у школском контексту. Будући да се реализација пројекта у школама ослања на ангажовању ресурса саме школе, школа треба да буде промотер промена и она снага која ће

је реализовати.

Од посебне важности је вршњачка компонента односно рад у оквиру пројекта којим се подстиче развој ненасилних вредности међу децом и подржава иницијатива деце да школу учине мање насилним местом. Подршка је, дакле,

посебно усмерена према деци да оснаже једни друге, да учествују у креирању и спроводе активности којима ће промовисати вредности сарадње и међусобног

прихватања у школском окружењу.

У оквиру вршњачке компоненте пројекта Школа без насиља – Ка сигурном и подстицајном окружењу за децу, реализује се и програм Школског форум позоришта за школу без насиља који кроз интерактивне облике базиране на

драмским формама, од игара до интерактивних представа, остварује на специфичан начин заједничке циљеве и процес спровођења активности.

8

ФОРУМ ПОЗОРИШТЕ ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА

Шта је Форум позориште и како је настало

Форум позориште је, као један од облика Позоришта потлачених, поставио и

испробавао већ од педесетих година двадесетог века, његов аутор и промотер, Аугусто Боал, као специфичну врсту отвореног позоришта које својим представама реагује на актуелне друштвене теме посебно се фокусирајући на

друштвене притиске које је углавном тешко, али не и немогуће решити.

Аугусто Боал је своју прву књигу о томе написао 1973. године и у њој је објаснио основе своје филозофије. У протеклих тридесет година, овај нови метод прављења позоришта је постао врло популаран и проширио се по целом

свету те данас представља незаобилазан облик рада када се жели на популаран начин подржати одређена друштвена акција која тежи да се потлаченост

креативно освести и конструктивно мења. Позориште потлачених је по Боалу демократско позориште и оно припада

потлаченима. Оно не тражи од своје публике да прихвати идеје аутора, већ жели да им помогне да изразе своје сопствене тежње и потребе, да испитају

своје могућности, да користе позориште како би испробавали акције које могу да примене у свакодневној реалности да би се изборили са притисцима где год да и у ком год се облику појављују, у кући или у целој земњи, у односу на род,

доб, пол, националност, расну или религијску припадност, психолошке односе или друштвене класе...Позориште потлачених тежи да трансформише и креира

боље друштво. Оно жели да покрене енергију своје публике. Форум позориштем, истиче Аугусто Боал, треба да се баве они којих се

проблеми и теме презентоване у представама тичу. Они су тада сви глумци Форум позоришта, али глумци који су прошли кроз процес - од игара и вежби

преко истраживања тема и садржаја за представу до интеракције с публиком – када заједно истражују могуће теме или испробавају могуће начине «понашања и деловања ликова у проблемским ситуацијама» како би пронашли

најприхватљивија решења и оснажили се за такву врсту ситуација у свакодневном животу.

За оне који желе да се баве Форум позориштем, постоји цео «арсенал» (како га

Аугусто Боал назива) игара, вежби, техника и стратегија које подстичу акцију и стварају услове да се истраже и испробају могући начини деловања у свакодневним ситуацијама које се доживљавају као опресивне, конфликтне или

насилне. С тим у вези, посебно се истиче да Форум позориште онима који у њему учествују кроз наведене активности нуди специфично осветљавање и

разумевање таквих ситуација, препознавање извора социјалних притисака и претњи, испробавања препоручених, али и алтернативних могућности разјашњења и разрешења.

Показало се да Форум позориште овим активностима постиже јачање

самопоуздања и самопоштовања, као и ослобађање од осећања зависности и беспомоћности. Од посебне је важности што Форум позориште омогућава сагледавање нових и алтернативних решења, утицање на промену, окретање

тока догађаја у позитивном правцу и тражење излаза из потешкоћа које су предочене покретањем наде и оптимизма као мотивационе силе и извора снаге

за превладавање.

9

Иако подстиче оснаживање кроз акцију, Форум позориште заступа приступ

конструктивне и ненасилне акције и превладавања притисака кроз ненасилно решавање проблема и разрешење конфликата, тако да су све активности

обликоване да би биле вођене у том правцу.

Програм Школског форум позоришта за школу без насиља Форум позориште, као позориште друштвене акције, треба оне који учествују у

његовим активностима или присуствују представама, покренути и активирати како би непосредно радили на превладавању друштвених притисака који их се

тичу. Програм Школског форум позоришта за школу без насиља користи ову технику као један од облика рада у школи који треба да доприносе стварању безбедне и

ненасилне средине за одрастање деце. Активно се укључујући у позоришне радионице и позоришне представе ове врсте, сама деца треба да пронађу

начине да превладају ситуације вршњачких притиска и насиља и то треба да постигну ненасилним путем. У томе им помажу наставници, разноврсним активностима кроз игре, вежбе и импровизације, а посебно организујући мале

представе које подстичу дијалог и активно укључивање присутних гледалаца у решавање приказаних проблема кроз деловање »из ликова« у изабраним

ситуацијама које су приказане. Циљеви програма

У Форум позоришту су сви активни учесници, и они на позорници и они у

публици, јер кроз игру улога и изабране проблемске ситуације и сцене, прорађују проблеме који их се тичу и који их притискају, заједно покушавајући наћи прихватљива решења.

Основни циљ је да сви заједно постану свеснији онога што треба променити и

како то учинити корисним «за живот», како наћи снагу за промену и како ту снагу усмерити ка позитивним исходима у односу на оног који трпи притисак и који је жртва притисака или насиља. Овај основни циљ остварује се кроз

упознавање и практиковање активности које нуди модел Форум позоришта. Пратећи опште циљеве пројекта Школа без насиља и заједничке кораке свих

његових делова, активности Форум позоришта крећу од активности сензитизације до реализација специфичног облика за овај део програма – у

овом случају новог облика школске сцене – Школског форум позоришта за школу без насиља.

Посебни циљеви на овом путу су: подстаћи развој специфичног модела Школског Форум позоришта уз пуно

коришћење могућности које овај иновативни, креативни и партиципаторни облик носи у себи као позориште социјалне акције,

кроз рад Школског форум позоришта повећати пажњу окружења на

актуелна и конкретна питања насиља која су од важности за децу у школи,

подржати иницијативе учитеља и наставника у школама које се односе на драмски рад с децом и обогатити га активностима Школског форум позоришта кроз тренинг радионице и размену искуства,

укључити позоришне уметнике и младе вршњачке едукаторе у размену искуства кроз радионице, импулс представе и непосредан рад на

креирању приручника за Школско форум позориште.

10

Осим тога, за младе људе суочене с насиљем, добро је да откривају да је

насиље једна од најстаријих и најважнијих тема позоришта. Истине, које позориште таквим представама открива важе и данас због живог и снажног

приказивања односа између оних који врше насиље и оних над којима се насиље врши. Порука коју нам шаље позориште јесте да је насиље инструмент

моћи коју насилници ипак имају само привремено. Такође, позориште снажно и бескомпромисно разоткрива насилнике и упозорава их да размишљају о својим лимитима.

Учесници у програму

Програм Школског Форум позоришта је, као и целокупан пројекат Школе без насиља, намењен пре свега ученицима и њиховим наставницима као

водитељима. Али, као што општи пројекат Школе без насиља кроз седам корака гради окружење у коме ће се деца штитити од насиља и подстицати да негују

међусобне пријатељске односе и здраве стилове живљења, програм Школског форум позоришта прати тај заједнички процес - од обуке ментора и наставника до непосредног рада и активизације ученика и отварања активности за

родитеље, локалну средину, али и размену са другим школама.

Будући да ће на основу конкурса бити биране школе различитих величина и из различитих средина, урбаних и руралних, као и са различитим саставом, социјалним статусима и другим специфичностима, учесници пројекта ће чинити

широк круг оних који ће бити упознати или ће непосредно подржавати остваривање активности Школског форум позоришта…

Посредно, преко едукованих учитеља, наставника и стручних сарадника који ће бити носиоци активности с групама деце у изабраној школи, током развоја

програма могу активно на различите начине да буду обухваћени и други наставници и друге школе.

Број ученика, учитеља, наставника, родитеља и свих других из локалне средине, од оних који ту у близини школе станују до представника

локалне власти, зависиће од развоја активности Школског Форум позоришта у школи и отворености за јавне наступе и локалне акције.

Спровођење програма

Програм Школског форум позоришта до сада није у облику који је замишљен у овом пројекту организован и спровођен у нашој средини, тако да ће његова

реализација, у сваком случају, представљати новину како за ученике тако и за наставни кадар, родитеље и локалну заједницу.

Будући да се, што се форме тиче, базира на познатој и популарној техници «позоришта за друштвену акцију», а садржаје црпи из конкретних података

произашлих из истраживања и анкета које попуњавају школе учеснице (ученици, наставници и друго особље) и актуелних питања из свакодневног

живота школе, спровођење програма представља жив процес који ће свој пуни облик добити у заједничком откривању тема и проблема који се наметну у непосредним активностима и интеракцијама.

Иначе, у свету, Форум позориште у школе улази на два начина. Један је преко

представа које као Форум група играју глумци на теме које се тичу школског живота или неког другог актуелног проблема важног за ученике у тој средини,

11

а онда ученици и наставници постају активни учесници у интеракцији поводом

представе. Интеракцију води водитељ фацилитатор који се у Форум позоришту зове Џокер.

Други начин је преко пројеката где ученици уз помоћ Форум групе пролазе кроз

процес вежби, игара, импровизација и стварања представе на одређене теме и онда те представе, они као Форум група, играју за своје вршњаке, наставнике, родитеље и све заинтересоване уз помоћ водитеља фацилитатора који пре и

после представе активно укључује присутну публику у интеракцију.

Будући да се у нашој земљи спровођење програма Школе без насиља првенствено ослања на јачање ресурса самих школа укључених у пројекат, програм Школског форум позоришта конципиран је тако да едукује и подржи

заинтересоване наставнике и стручне сараднике школе који ће непосредно радити с ученицима на нивоу школе, у оквиру драмске секције, на пример, али

и едуковати своје колеге у самој школи за примену Форум технике у својим одељењима, посебно на часовима разредног старешинства, на родитељским састанцима и слично.

Очекивани резултати

Како би се остварила жељена постигнућа, спровођење програма Школско форум позориште прати кораке предвиђене општим пројектом, од повећања нивоа

знања и освешћености, преко успостављања и операционализације заштитне мреже, до самопроцене адекватности и постигнућа у односу на школу као

сигурног и подстицајног окружења за децу. Поред остварења основног и специфичних циљева Школског форум позоришта

који су постављени овим програмом и за које очекујемо да се остваре у броју и на начин који ће потврдити вредност ове врсте деловања, верујемо да ће Форум

позориште остати у школи као нова иницијатива и нов облик школског позоришта – Школског форум позоришта – који играју ученици уз пуну подршку и помоћ наставника, школског особља, родитеља и локалне заједнице… Јер,

школа која има своје Форум позориште..., показаће се, јесте школа која је отворена и спремна да се мења ослањајући се на сопствено ангажовање

потврђујући се као промотер промена и она снага која има снаге да их освари.

А да би се постигло пуно деловање ове врсте позоришта у заједници, очекује се да школе које су оформиле своја школска форум позоришта опишу шта су радиле, шта су урадиле и шта даље планирају да раде. То је важно како би се

боље разумели њихови пројекти и како би могли да размењују искуства с онима који раде слично њима, који се суочавају са сличним проблемима и који налазе

оригинална решења. Зато школе треба да створе мрежу форум група јер ће то највише помоћи и омогућити учење једних од других. Тада ћемо имати једну интегрисану заједницу на добробит свих нас и свих оних који се укључују у

један овакав процес. Даљи развој програма треба да резултира из претходних процеса, а општи пројекат Школе без насиља треба да допринесе развоју

програма у многим другим школама у земљи, посебно у подручјима која су под различитим облицима притисака.

И што је посебно важно, очекује се да се резултати виде и по томе колико се наставника активирало и преузело на себе улогу оних који даље воде и

промовишу овај специфичан програм и целокупну идеју не само у својој школи и својој средини већ и шире – придружујући се светској заједници, зашто не!?

12

Разговор с Аугустом Боалом

УМЕТНОСТ И АЛТЕРНАТИВА - ПОЕТИКА ПОЗОРИШТА ПОТЛАЧЕНОГ

Позориште као медиј друштвене акције

Милена Драгићевић-Шешић

Са Аугустом Боалом разговарала сам фебруара месеца 1983. године у Паризу, у

Позоришту источног Париза, у коме је у том тренутку Боал режирао Маркесову

“Причу о невиној Ерендири и њеној злој баби”.

Изводи из разговора:

Милена Драгићевић-Шешић: Господине Боал, ваш позоришни рад, књиге које сте

написали, а које доживљавају и више издања, веома су познати и цењени у Европи.

Створили сте концепт Позоришта потлаченог полазећи од неопходности социјалне

акције и интервенције путем позоришта. Да ли бисте на могли изнети основне

премисе Позоришта потлаченог?

Аугусто Боал: Па сигурно је да смо ми сада на почетку истраживачког рада – заснивања

метода и форме. Позоришта потлаченог, и да ће нам за то бити потребно доста

времена. Позориште потлаченог није превасходно позориште добрих социјалних

текстова, нити је позориште изузетних режијских или глумачких остварења. Реч је,

пре свега, о неколико позоришних форми које настоје да активно укључе гледаоце у

саму представу, да им развију свест или подстакну размишљање о одређеном

проблему најчешће неком облику тлачења, притиска...Све те форме омогућују

људима да открију себе, па и своје стваралачке и имагинативне способности, у

тренуцима када су мислили или очекивали да буду само гледаоци. Јер у представама

Позоришта потлаченог не постоје гледаоци, постоје само активни посматрачи –

учесници. Центар догађаја је сала, а не сцена. Глумци започињу акцију, али је

завршавају гледаоци.

Милена Драгићевић-Шешић: Позориште потлаченог може бити и веома погодан

образовни медиј.

Аугусто Боал: Можда највећи број акција, група и захтева који долазе до нас, потиче

управо из школа, од просветних радника и ђака. И највећи број програма одвија се у

школама, у којима и после нашег одласка групе које су се формирале настављају да

примењују методе и технике позоришта потлаченог. Је у школи је однос тлачитељ –

потлачени веома изражен...

Милена Драгићевић-Шешић: Мислите ли стварно да присуство и учешће на једној па и

на више представа театра-форума могу да изазову тако велике промене у психи

човака, у његовом усмеравању ка одлучнијем, самосвеснијем изграђивању

сопственог животног пута и пута друштвене заједнице којој припада?

Аугусто Боал: Чудо се у сваком случају не може очекивати. Многи гледаоци говоре о

промени коју су доживели, али то ништа не доказује. Многи од гледалаца који су се

променили били су у суштини већ зрели, спремни за промену, а театар форум је само

варница. У основи, театар форум активира гледаоца и чини га спремнијим за

активнији животни став у ситуацији када већ постоји одређена свест о потреби

деловања, када и други друштвени чиниоци дају томе свој допринос...Али течајеви

које организујемо, као много комплексније форме иницијације, а посебно радионице,

које могу трајати и месецима у некој средини, сигурно ће томе дати већи допринос...

Милена Драгићевић-Шешић, Уметност и алтернатива, Едиција: Култура-Уметност-

Медији, Институт за позориште, филм, радио и телевизију, Факултет драмских

уметности, Београд, 1992.

13

Други део

ПОЗОРИШТЕ ПОТЛАЧЕНИХ И ЊЕГОВО ДЕЛОВАЊЕ

Упознати, разумети, практиковати...

Да би се боље упознале, разумеле и практиковале технике Форум позоришта у оквиру различитих пројеката, као што је то и Школско форум позориште за

школу без насиља, добро је знати нешто више о Форум позоришту у оквиру опште поставке Позоришта потлачених и оних правила које, поред бројних

игара и вежби и примере истиче његов творац и промотер, Аугусто Боал, бразилски позоришни редитељ, драмски педагог, народни посланик, и аутор бројних књига о позоришту за друштвену акцију и промене у свету.

Кад говори о Позоришту потлачених, Аугусто Боал увек напомене да је

Позориште потлачених највише познато по три тзв. главне форме, а то су: Позориште слика, Невидљиво позориште и Форум позориште. Ове форме се међусобно преплићу и избор зависи од ситуације о којој се ради и циљева који

се постављају и да у овом тренутку делује много различитих облика који су његова манифестација широм света. Овај начин позоришног рада користи се у

школама, фабрикама, центрима за дневни боравак, центрима тзв. месних заједница, са људима који су маргинализовани, подређени, бескућници, са онима који су онеспособљени и хендикепирани, са мањинским групама и

слично, односно са свима и свуда где постоји нека групација или заједница која је под притиском. Циљ је подстаћи дебату (у форми акције, не само речима),

показати алтернативе, омогућити људима да делују и да постану протагонисти: «главне личности свог сопственог живота».

А ево шта о Форум позоришту, као једној од главних форми Позоришта потлачених, и о неким његовим правилима посебно истиче његов творац,

Аугусто Боал. Форум позориште, каже Боал, је врста игре и као код свих врста игара и овде

постоје правила. Она се могу мењати, али и даље постоје. То је зато да би се потврдило да су сви играчи увучени у исту врсту подухвата и да би се

омогућила озбиљна и плодоносна дискусија.

За Форум позориште се каже да је то техника за коју важи правило да су то игре за глумце и не-глумце, што значи да свако може да игра (делује) и да позоришна представа није само подручје за професионалце. Двоструко значење

речи «act» које може да значи и играње (представљање, глумљење, извођење...) и деловање (покретање акције...) су у основи рада Позоришта

потлачених. Када се у Форум позоришту каже «дебата» или «дискусија», то се никада не

односи на говорну размену идеја у седећем положају већ на изражавање погледа кроз интервенцију у виду позоришне форме. Јер, у Форум позоришту се

више ради на томе да се делује него да се говори о томе како деловати, да се пита више него да се дају готови одговори, да се анализира више него да се просто прихвата...

Овај приручник је, као што то они који практикују Форум позориште истичу, за

све оне које занима «позориште као деловање».

14

Форум позориште, истиче Аугусто Боал, је етапа у којој се учи како

упражњавати позориште као живи и актуелни језик, а не као завршен продукт јер ту гледаоци директно интервенишу у драмској радњи и играју,

модификујући је.

Оно што је најважније јесте начин на који се долази до «приче» која даје основу за представу. Прича увек треба да произилази из конкретне средине у којој се игра Форум. У Форуму се никада не намећу идеје – даје се публици могућност да

изрази све своје идеје, да испроба сва решења и да их провери у пракси. Форум не може да одреди најбољи пут ако притом не пружи могућност да се проуче сви

они који су понуђени. То је важно, јер гледалац који постаје глумац остварује практично реалан чин, чак иако је то у фиктивном свету позоришта. Покушавајући фиктивно да уради нешто, он конкретно учи како се то ради.

Искуство иако стечено у свету фикције, јесте конкретно искуство.

Још мало о правилима... Драматургија

Форум позориште, каже Боал, може да буде било ког жанра (реализам,

симболизам, експресионизам, изузев надреализма или онога што је ирационално...). Стил није важан. Важан је циљ односно могућност разматрања конкретних ситуација кроз медиј позоришта. Ситуација мора да има неке

«погрешне кораке» главног јунака односно потлаченог (протагонисте) и да буде појачана наступом «тлачитеља» односно насилника (антагонисте), тако да

гледаоци буду приморани да нађу решење и смисле нове начине супротстављања насиљу. Комад мора постављати добра питања, а гледаоци морају да налазе добре одговоре.

Ликови

У Форум позоришту се мора јасно означити природа сваког лика. Ликови морају да буду прецизно дефинисани, морају да јасно изражавају своје ставове у

оквиру исто тако добро дефинисаних ситуација како би гледаоци могли лако да их разазнају . Они који играју Форум позориште морају физички да дају одлике

којима ће успешно да осликавају лик који играју, његове погледе, оно што ради, друштвену функцију... Сваки лик мора бити представљен визуелно, да би био

препознатљив што може да се постигне једноставним елементима костима. Врло је битно да постоји логика у развоју лика у свакој новопостављеној ситуацији.

Важно је да они који су глумци играју своје ликове тако да основни коцепт није да питамо «ко је то» већ «шта тај лик хоће» и да то што хоће не остане на идеји

већ да се конкретизује. Гледаоци као глумци

Представа се поставља тако да приказује одређену слика света. Када се заврши,

она постаје игра између глумаца и гледалаца. Од гледаоца се тражи да кажу да ли се слажу са решењем које је приказао главни лик односно потлачени (протагониста). Гледаоци углавном одговарају да се не слажу. Гледаоцима се,

тада, саопштава да ће представа бити одиграна још једанпут, исто као што је и одиграна први пут. Глумци ће покушати да доведу комад до истог краја, а

гледаоцима се даје могућност да покушавају да промене решење и да покажу да су нова решења вредна и могућа.

15

Публика се информише да је први корак да се замени место главног јунака

односно потлаченог (протагонисте) кад направи «погрешан корак» у циљу да пронађе решење. Све што треба да ураде је да се приближе простору на коме се

игра и да викну «Стоп!». Тада, глумци морају да застану. Тада настаје незнатна пауза и гледалац мора да каже одакле хоће да се сцена игра. Глумци онда

започињу сцену од затражене тачке са гледаоцем као главним јунаком (протагонистом)

Глумци који су замењени не напуштају одмах сцену. Они стоје са стране као подршка гледаоцу у случају да он почне погрешно. Од момента када гледалац

замени протагонисту и почиње да нуди нова решења, сви други глумци трансформишу себе, а ако су већ били представници тлачења, они настављају своју игру или чак интезивирају тлачење показујући гледаоцу како је тешко

променити реалност.

Кад гледалац изађе са сцене, глумац преузима опет улогу, и комад се креће ка добро познатом крају. Други гледалац онда може да дође на сцену, говорећи: «Стоп!» и каже на ком месту хоће да преузме улогу. Испробаће се ново решење.

Али, наравно циљ форума није победити већ научити и вежбати. И глумци и

публика играјући уче могуће последице својих поступака. Они уче вештину тлачитеља и могуће тактике и стратегије потлачених.

Глумци држе своје ликове према њиховим погледима на свет и сходно томе се труде да бране тај свет какав јесте и да ствари остану какве јесу... Али, ако

гледалац тако интервенише да то може да изазове промену, ликови изазвани таквом интервенцијом показују промену у својим погледима света каквог јесте у свет какав би могао да буде. У једном тренутку сви глумци могу да буду

замењени гледаоцима. Сваки глумац помаже гледаоцу који га замењује.

«Spect-actor» је кованица којом се описује активан гледалац, неко из публике који на било који начин учесвује у акцији коју нуди представа и водитељ игре звани «Џокер».

Џокер

У Форум позоришту неко мора увежбати и вештину тзв. Џокера, водитеља игре.

Његов задатак је да објасни правила игре, да помогне да се решавају «погрешни кораци» и да подстакне обе стране да учествују.

Џокеров посао је да једноставно охрабри оне које желе да нешто кажу да добију шансу да то и ураде, а да они који се усуђују да нешто ураде, то ураде још боље

и да покажу за шта су способни. Џокер у Форум позоришту је, дакле, особа која делује као посредник између

гледалаца и извођача и није ни на чијој страни – као што то није ни «џокер» у картама.

Практичари све више употребљавају реч «џокерисати» што је, сматрају они са најдужим искуством, сасвим добра реч. Битно је да се изазове тензија – ако

нико не промени свет у коме се нашао, ако нико не промени свој поглед, доћи ће се до истог краја као и раније. И неће бити промене. Џокер зна да ће ефекат

форума бити много моћнији ако се објасни публици да ако се не промени свет, нико га неће променити за њих и све ће неизбежно остати исто као што је било.

16

Форумовање

Форумовање је изузетно одговоран и, може се рећи, скоро најважнији део

Форум позоришта. Форумовање се дуго учи, али тешко може да се каже да постоје они који су све научили. Јер, то није улога која може да се научи. То је

улога која се увек изнова савладава у сусрету како са гледаоцима тако и са глумцима и кроз увек нове изазове у интеракцији која се ту створи.

Зато, није на одмет да поновимо основна правила и неке савете искусних Џокера:

Пре почетка, водитељ - Џокер поздравља гледаоце и упознаје их с правилима Форум позоришта. Затим се без прекида одигра припремљена форум сцена.

Након првог извођења, Џокер проверава да ли је прича свима разумљива,

сматрају ли је гледаоци вероватном, реалном и одмах наводи гледаоце да постављају ликовима питања да би добили додатне информације о томе ко су, шта су и шта желе, како би појаснили њихове односе и сазнали што више о

њима и о разлозима њиховог таквог поступања. Џокер поново подсећа публику на правила и проверава да ли су им правила јасна.

Форум сцена се игра други пут, онако како је припремљена, а кад год гледалац подигне руку, Џокер повиком "Стоп!" зауставља играње сцене и даје гледаоцу

прилику да или постави питање или да упутство «глумцима» шта да учине у којем моменту, или да сам уђе у неки од ликова и испроба своју интервенцију.

Задаци Џокера су следећи: – да јако добро прати како публика "дише" и реагује, те да их подстакне на

учествовање, поготово на улажење у ликове, – да одржава основни смер приказане приче,

– да након сваке интервенције направи резиме са публиком, подстичући публику на исход учињеног, не намећући своје мишљење при том.

Шта је важно да зна публика

У тражењу решања приказаног проблема, не могу се користити насилне интервенције, једно је од основних правила које истиче Боал. Такође нису

прихватљива као реална ни «магична» тј. немогућа, нереална решења. Гледаоци могу учествовати, интервенисати, на следеће начине: – постављајући питања ликовима,

– задавањем предлога ликовима за деловање, – уласком у сцену и интервенцијом кроз лик.

Кад гледалац интервенише улазећи у улогу, мењајући неки лик, не може мењати основни карактер лика који игра, већ треба да покуша провести своју

интервенцију као реалну унутар тако постављеног карактера лика.Драстична промена карактера лика у сцени било би магично решење. Интервенције

гледалаца треба пре свега да се усмеравају ка оснаживању лика «потлаченог», али могу се реализовати и кроз све друге ликове.

Једино лик тлачитеља остаје глумцима који су први играли сцену и њега не мењамо с гледаоцима јер је циљ да се промена деси деловањем потлачених на

тлачитеља.

17

Екстремни случајеви и алтернативе

Екстремни случајеви тлачења и насиља постоје у животу, каже Боал. Међутим,

они који желе да припремају овакву врсту сцене за Форум позориште ограничавају га на опције које су мале или их уопште нема. У том случају они не

уводе гледаоце у могућности већ у немогућност! Гледаоци у таквом Форуму немају никакве могућности за деловање. У таквим ситуацијама не постоји ништа или скоро ништа што би неко могао да уради, нико ко би могао да доведе

ситуацију до другачијег разрешења. А циљ Форум позоришта је да отвори путеве ослобађања, а не да људе доведе до зида и резигнације. Такви случајеви

нису од користи у представама Форум позоришта зато што не представљају тлачење против кога се можемо борити, него агресију коју нико не може да избегне. Ако је ситуација блокирана, једино што је преостало публици да уради

је да постане сведок трагедији. Слика човека који не може да буде спашен је неупотребљива.

Мој закључак је, истиче Боал, да је Форум позориште увек могуће када постоје алтернативе. У супротном случају, он постаје Театар Фатализма.

Проба за живот – уложена знања, тактике, искуства

И на крају, ево како у најкраћим цртама описује Позориште потлачених Адриан Џексон, лондонски редитељ и драмски педагог који се, уз Аугуста Боала,

Позориштем потлачених бави дуги низ година. Овај опис је узет из његовог предговора Боаловој књизи «Игре за глумце и не-глумце» коју је он први и

превео на енглески и тако омогућио широку употребу у целом свету: «...Позориште потлачених никад није дидактичко у односу на своје гледаоце.

Оно у себи садржи процесе заједничког учења више него једнострано подучавање и заснива се на претпоставци да гледаоци подједнако као и глумци

могу да знају и дају одговоре... Форум позориште је позоришна игра у којој се приказује проблем у форми која не даје решење и где се гледаоци, као тзв. spect-actor и (игра речи од гледалац spectator и глумац аctor) позвани да

сугеришу и одиграју могућа решења. Проблем је увек симптом потлачености (опресије) и генерално укључује на видљив начин тлачитеља – опресора

(антагонисту) и главну личност (протагонисту) који је тлачен. У својој најједноставнијој форми, и глумци и гледаоци треба да буду људи који су жртве

потлачености коју разматрају зато што су они ти који су способни да понуде алтернативна решења јер су лично погођени тлачењем. После једног приказивања сцене (то може да буде и цела представа), она се, вешто убрзана,

поново приказује у потпуно истом правцу док неко из публике не викне Стоп!, заузме место главне личности која је потлачена (протагонисте) и покуша да

осујети, победи односно порази тлачитеље (опресоре). Ова игра је облик који се дешава у контексту «spect-actor», који покушава да доведе представу до другачијег завршетка (у коме је циклус потлачености прекинут), и глумца који

улаже сваки могући напор да доведе представу до њеног оригиналног завршетка (по коме је потлачени побеђен и тлачитељ тријумфује). Цео поступак

води лик који се назива Џокер који има функцију да осигура глатко одвијање игре и који гледаоце учи правилима... много различитих солуција може да се одигра - резултат су уложена знања, тактике и искуства, и у исто време, како то

Боал зове, проба за живот...»

18

АРСЕНАЛ ПОЗОРИШТА ПОТЛАЧЕНИХ И ФОРУМ ПОЗОРИШТА

Игре за глумце и не-глумце

У својој књизи «Игре за глумце и не-глумце», Аугусто Боал нуди велики избор

игара и вежби које, они које желе да се баве Позориштем потлачених и Форум позориштем, могу да користе комбинујући их према сопственом избору, потребама, афинитетима...

Он их је назвао новим системом. Вежбама сматра све физичке активности

(вежбе дисања, моторике, вежбе гласом). Циљ ових вежби је већа свест тела и његових механизама, могућности и немогућности. Свака вежба сваком учеснику даје физичку рефлексију њега самога. Вежбе су монолог. Унутрашња акција.

Игре, с друге стране, односе се на изражајност тела као пошиљаоца или

примаоца порука. Игре означавају дијалог. Оне су спољашња акција. У ствари, многе од ових активности су у ствари «вежбигре» јер имају у себи подједнако вежбе у игри односне игре у вежби. Разлика је у једино у томе шта желимо

постићи.

Избор игара и вежби за «арсенал» Боал објашњава на следећи начин: «...Неке вежбе и игре су адаптиране, као што је то случај с неким познатим дечјим играма, док су неке измишљене током практичног рада, а неке су старе као и

оне на Бројгеловој слици...

Полазиште је да је човек јединствено и недељиво биће. Прво јединство је јединство физичког и психичког. Друго јединство је јединство пет чула. Ни једно не постоји одвојено. Телесне активности су активности целог тела. Ми дишемо

целим телом, раменима, ногама, стопалима, ми певамо целим телом, не само гласовним апаратом, цело тело мисли, а не само мозак... У борби тела са светом,

чула пате. Ми јако мало осећамо шта додирујемо, чујемо шта слушамо, видимо шта гледамо. Ми осећамо, слушамо и видимо у односу на оно што је наша животна усмереност и адаптирамо их према послу који радимо. И тај посао их

умањује или повећава. Како би тело могло да буде способно да шаље и прима све могуће поруке, морамо то поново да доведемо у хармонију. Велики део

вежби је зато фокусиран управо на ту де-специјализацију...».

У првој категорији циљ је да се премости јаз између «осетити» и «додиривати» (осетити оно што додирујемо), у другој између «слушати» и «чути» (чути шта слушамо), у трећој покушати да се развија више чула истовремено. У четвртој

категорији да се покуша видети оно што се гледа.

На крају, истиче Боал, «...Чула такође имају меморију - ми покушавамо да то пробудимо!».

Поред вежби и игара у књизи «Игре за глумце и не-глумце» постоје и предлози за опште вежбе за пробе, посебне вежбе за Позориште слика и модели за Форум

позориште. Уз предлоге увек иду коментари и често варијанте извођења онако како су се изводиле у пракси и биле записане или запамћене. Изабране вежбе и игре из књиге «Игре за глумце и не-глумце» дате су како би их они који су

посебно заинтересовани за Форум позориште, поред искуства стеченог на семинарима и радионицама, имали онако како их описује лично њихов аутор,

Аугусто Боал.

19

Неке од ових, али и бројне друге вежбе, игре и технике Позоришта потлачених и

Форум позоришта, описане су у трећем делу овог приручника који даје примере из праксе водитеља ове врсте позоришта, као и записнике са семинара Школско

Форум позориште за школу без насиља тако да се може видети на који начин, када и како их разни практичари примењују и описују.

Верујемо да ће се у периоду који следи наћи издавач који ће омогућити да се књига «Игре за глумце и не-глумце» преведе у целости и тако на најбољи начин

нађе у рукама оних којима посвећујемо овај наш први радни приручник Форум позоришта.

Изабране вежбе и игре за Форум позориште

У кругу ритма и покрета

Глумци формирају круг. Један улази у круг и уради покрет с одређеним ритмом (може и звук). Сви остали понове верно репродукујући његов покрет (и звук) заједно с њим. Глумац који је био у средини бира неког из круга. Тај полако

промени покрет и ритам (и звук). Сви га следе. Улази трећа особа и тако редом.

Машина ритма Један глумац стане у средину круга и замисли да је покретан део једне

компликоване машине. Започиње механичке, ритмичке покрете и прати их звуком. Један по један, други глумци се прикључују и постају неки други део те

машине својим покретом и звуком док сви не буду једна сихронизована вишеделна машина. У једном тренутку водитељ тражи од првог глумца да убрзава машину. Сви морају да следе. На тачци највећег убрзања, водитељ

смирује машину и она је све спорија и спорија док се потпуно не заустави.

Успорена трка Сви глумци стану у низ као тркачи када почиње трка. Али у овој трци, победник

је онај ко последњи стигне. Зато се трка трчи што је спорије могуће и једном када трка почне, глумци не могу да прекину своје покрете иако треба да трче

највећим могућим корацима што могу подижући стопала до нивоа колена. У овом кретању глумци морају да истегну тело активирајући одређене, неискоришћене

мишиће. Када се стопало спушта на земљу, све би требало бити нечујно. Ова вежба захтева равнотежу и стимулише све мишиће у телу. Друго правило - оба стопала не могу у исто време бити на земљи. У моменту када се десно стопало

спусти, лево мора да се подигне и обрнуто. Увек само једно стопало може да буде на земљи.

Глумци у ритму са столицама

Неколико глумаца сваки са столицом. Редом, сваки глумац треба да направи својим телом и столицом неку слику. Укупно пет. Водитељ сваком глумцу док

изводи пред другима своје слике одређује број слике редом како их изводе од један до пет. Онда се сви глумци крећу по простору и када водитељ узвикне одређени број, сви глумци треба да стану у своју слику с тим бројем. После

одређеног времена водитељ изговори два броја и глумци треба да ураде обе слике - једну за другом. Следе три броја и три слике и тако редом.

20

Карневал у Рију

Састави се неколико група од по три глумца. Сваки глумац у групи је одређен

број: 1, 2 или 3. Када водитељ радионице каже: "Број 1" сви бројеви један се крећу по соби различитим ритмом. Остала два члана сваког трија морају

имитирати свог вођу. Водитељ радионице онда каже "Број 2" и онда сви бројеви два почну да производе различите звукове и покрете, које остала два члана трија морају имитирати. Онда број 3, итд.

С времена, на време водитељ радионица каже: "Промена група!» и може да

узвикне неки други број како би се формирале нове групе са већим бројем чланова. Увек када се формира нова група одређују се бројеви унутар групе.

Колумбијска хипноза

Глумци се распореде у парове, један наспрам другог. Један у пару држи руку, односно длан исправљених прстију, неколико сантиметара удаљену од лица другог глумца који мора да буде стално на истој удаљености од руке првог – у

овој игри у улози хипнотизера. Хипнотизер започиње серију покрета својом руком, горе – доле, лево – десно, напред – назад, рука је у вертикалном

положају у односу на земљу, затим хоризонтално, па дијагонално – партнер мора савијати тело на све могуће начине да би одржао исту раздаљину између лица и руке. Руком се не могу правити покрети сувише брзи јер онда не могу да

се прате, нити се може у потпуности стати са покретима. Хипнотизер може приморати хипнотисанога да дође у најневероватније положаје, смешне,

гротескне позе. Његов партнер ће због тога да покрене низ мишићих структура које се никад, или веома ретко активирају - користиће "заборављене" мишиће у телу.

Замена улога. Онај који је био хипнотизер постаје хипнотисани и обрнуто.

Варијација Хипноза са две руке. Иста вежба, само што овај пут глумац води двоје односно

пар глумаца, сваком руком по једног, и он може да уради било шта што жели с циљем да глумце избаци из равнотеже, једино што не сме јесте да престане да

помера руке. Глумци који су вођени не смеју да се додирну. «Вођа» не сме да начини ниједан покрет који је насилан - он је пријатељ, а не непријатељ иако

се труди да изведе из равнотеже своје партнере. Улоге се затим замене, тако да сва три глумца прођу искуство «вође».

Варијација Хипноза са два руке и две ноге. Као и претходна верзија, али са четири глумца

(сваки глумац на по једну руку – шаку или ногу – стопало). Особа која води може да чини разне покрете, а глумци морају да га прате

фокусирајући се на део који су добили као задатак. Један глумац улази у центар круга и почиње да покреће цело тело стојећи на истом месту. Остатак групе

формира широк круг око њега. Први добровољац улази такође у центар круга и бира део глумчевог тела и прати тај део тела - било да је то нос, било да су то уши, стопало или слично.Онда улази други глумац и ради исто, бирајући неки

други део тела који ће да прати и тако редом док се не формира групација. У једном тренутку први глумац успорава покрете и прави залеђену слику. Сви се

заустављају.

21

Притисак једних на друге

Ово је веома важна вежба, пре свега зато што симболички, кроз физичку радњу,

даје слику онога што би требало да буде деловање глумаца током извођења Форум позоришта. Вежба се користи да би се испробале снаге деловања, а не да

неко победи! Глумци се распореде у парове, један наспрам другог ослоњени један другоме на

рамена. Постоји линија (замишљена или стварна) на поду између њих. Почињу да се гурају свом својом снагом. Када један осети да је његов "противник"

слабији, он попусти тако да не пређе линију и да не победи. Ако један од учесника смањи притисак, такође и друга особа то уради, тако да обе особе користе исту количину снаге. Ово је управо оно што учесник мора да уради

током Форума: нити да све препусти интервенцији гледаоца, нити да га надјача, већ пре да уложи у своју снагу.

Из серије вежби са огледалима

Обично огледало

Глумци се распореде у парове, један наспрам другог. Линија А и линија Б. Гледају се директно у очи. Они у линији А су субјекти, они у реду Б су одрази. Вежба почиње тако да сваки субјекат изводи серију покрета и промена израза

лица које његов одраз мора да подражава до најситнијих детаља. Субјекат не би требало да буде непријатељ свог одраза, ова вежба није надметање, нити је

идеја да се праве покрети које је немогуће поновити; напротив, идеја је пронаћи савршену синхронизацију покрета, како би одраз могао да репродукује покрете субјекта што је тачније могуће. Степен тачности и синхронизације би

требало да буде такав да неко ко посматра споља не може да одреди ко води а ко прати. Сви покрети би требало да буду спори, тако да одраз може тачно да их

изведе, чак и да их предвиди. Сваки покрет би природно требало да следи из претходног. Подједнако је важно да учесници буду сконцентрисани на најситније детаље било да је у питању покрет тела или експресија лица.

Комуникација је искључиво визуелна и свачија пажња треба бити

сконцентрисана на партнера. У чину гледања неког право у очи и пратећи покрете, руке и стопала, а онда и цело тело, ће природно ући у видно поље.

На знак водитеља, субјекат и одраз мењају улоге - субјекат постаје одраз и обрнуто.

На знак водитеља, глумци у обе линије могу истовремено да буду и одраз и

субјекат. Од тог тренутка сваки глумац има право да ствара покрете које жели или да прати покрете свог партнера. Апсолутно је неопходно да се свако осећа слободно у својим покретима, а у исто време солидаран са својим партнером,

тако да подражава његове покрете. Слобода и солидарност су неопходни. У суштини, у целој овој секвенци, циљ није да се праве покрети које је тешко

подражавати. Све мора бити изведено без «тлачења» другог.

22

Групно огледало

Глумци су распоређени у две линије једна насупрот другој. У овом стадијуму

нови елемент улази у игру. Ако је до сада комуникација била само визуелна, од сада она постаје и физичка. Сви се у својој линији ухвате за руке и свако се

загледа у очи глумца који је у линији насупрот њега. Глумци започињу да стварају покрете које желе и да прате покрете изабраног партнера у линији насупрот. Свако даје и добија визуелни стимуланс од партнера који стоји

насупрот њему, али и физички од глумца с којим се држи за руке са десне и леве стране. Ако су покрети успорени и глумци концентрисани, процес визуелне

и физичке сарадње омогућиће континуирани ток. Свако треба да тежи да не наруши синхронизацију и савршеност подражавања. Једна особа ће бити одраз друге и унутар овог одраза, сваки глумац ће сачувати своју слободу покрета

истовремено са одговорношћу да подражава покрете других. Учесници покушавају, имајући у види замишљено огледало које као да дели простор на

два дела, да формирају групни одраз оних других. Сви чланови једне линије стварају тако један одраз који се добија у односу на групу која стоји насупрот. Обе групе су истовремено и субјекат и одраз. Свако у групи мора да делује с

истом слободом и саосећајношћу према својој групи и групи која стоји насупрот. Важно је да се нико не дели на посебне индивидуе или групице јер сви у групи

морају бити укључени у велику међусобну синхронизацију. Огледало се разбија

У једном тренутку, на знак водитеља, велико огледало се разбило на хиљаду

комадића по соби. Сходно томе, свако парче, односно сваки пар ради по сопственом нахођењу, приближавајући се свом парченцету огледала, или удаљавајући се од њега, или окрећући се, али увек остајући у истом односу. У

овој тачки удвајања, потребни су пажња и концентрација – свест о присуству партнера, осећај простора, простор који се константно мења развојем сваког

пара и њиховим делом огледала. Простор постаје све више динамичан. Захтева већи ступањ концентрације и бриге. Битно је да се сваки пар креће и развија, користећи читав простор.

Искривљено огледало

На знак, у огледало се уводи «коментар» односно «одговор». Свакој особи је

дозвољено да ради шта год хоће и на сваки нови стимуланс партнер «одговара», «коментарише», «повећава», «смањује», «карикира», «засмејава», «уништава», «релативизује»... укратко, прави одраз одговарајући на добијени

одраз, али у супротном односу... као у искривљеном огледалу.

Нарцисоидно огледало Сваки се учесник огледа у другима и види себе лепим. Свака особа мора да

прикаже, што је прецизније могуће, све знаке задовољства које пружамо, сву срећу коју доживимо, када смо суштински срећни, када нам је драго да будемо

оно што јесмо. Осећамо се срећно, нас прати покрет којим изражавамо срећу и огледамо се у огледалу. Оно што видимо је наш сопствени израз у телу другог. У исто време, друга особа види себе у мени - у мени он види себе срећног, он

види себе задовољног. Ја сам тај који је својим гестовима и покретима понудио срећу и задовољство.

23

Уједињење

На крају, водитељ даје знак за покушај уједињења – «покушај» значи да не би

требало да буде присилно. Свако покушава да се уједини са целом групом. Понекад, цео простор је потпуно синхронизован, потпуно уједињен у једном

ритму, једном покрету. Из серије вежби моделирања

Скулптор ваја модел

Учесници се поставе у два реда стојећи један наспрам другог. Једни су скулптори, а други статуе. Свако од скулптора почиње да моделира своју статуу

померајући их и намештајући до најситнијих детаља. Скулптори не објашњавају речима нити показују шта статуа треба да уради. Моделирају. Према томе,

неопходно је додиром моделовати другог и разумети се. Скулптори се удаљавају од својих статуа, али настављају да изводе исте гестове

које су радили и раније док су додиривали статуе. Статуе морају да се саме моделују као да осећају додир, као да их скулптори и даље додиром вајају. Сви

покрети статуе морају бити управљани од стране скулптора. Скулптори морају увек да праве стварне покрете који су неопходни да натерају статуу да изведе жељену промену, од израза на лицу до положаја тела.

Скулптори праве једну заједничку скулптуру

Скулптори покушавају да статуе скупе тако да све оне формирају једну скулптуру састављену од више особа којој скулптори морају да дају неко

заједничко значење.

Из серија вежби лутке Лутке на концу

Двоје стоје једно наспрам другог на одређеном растојању. Један је марионета

други онај ко управља марионетом. Обоје морају замислити да конац иде директно од руку онога ко води марионету до дела где је марионетино тело, које

онај ко управља марионетом води означавајући га јасно погледом: рука, лакат, колено, глава, стопало марионете итд. Онај ко управља марионетом - моделар се претвара да вуче конце, а марионета одговара покретом.

Игре сликама

Комплетирати слику

Два глумца се рукују. Зауставити слику. Питати оне који гледају о могућим значењима које носи ова слика: то може да буде пословни састанак, растанак

пријатеља, договор око дроге... Истражити различите могућности. Онда се сви поделе у парове и праве залеђене слике руковања. Један у пару се измакне и остаје онај други сам у залеђеној слици. Каква је сад прича. Онај који је изашао

поново улази и мења своју позицију у односу на то шта он мисли да је значење слике. Онда из слике излази први, погледа и враћа се мењајући слику према

свом виђењу.

24

Грађење односа међу ликовима

Један глумац започиње неку радњу покретом. Други му се придружује и на

основу онога што види успоставља однос с њим с тим што узима неку улогу – оца, брата, сина... Први глумац мора да одговара у односу на тог другог. Улази

трећи глумац и поставља се у однос према ова два лика својом радњом и улогом.

Ликови у покрету

Глумац излази испред осталих и треба да различитим радњама покаже одакле долази, где је дошао, шта ради и куда одлази. Остали морају да га разумеју кроз те радње и кажу шта су видели.

Испричати своју причу

Један глумац исприча своју причу, лично искуство, нешто што се стварно десило. Остали глумци приказују ту причу. Глумац који је испричао причу не

може да интервенише и исправља причу док се игра. На крају сви разговарају о разликама и упоређују их.

Занимања

Свако се креће у простору и покушава да покретом и звуком представи неко занимање. У једном тренутку, на знак водитеља, и даље приказујући своје

занимање, свако покушава да пронађе онога који је истог занимања. На крају сви разговарају о сличностима и упоређују их.

Театар слика

Вежбе Театра слика су, без сумње, неопходне уколико се озбиљно ради Форум позориште јер постоји уграђена и континуирана унутрашња веза између вежби, игара и техника свих облика Театра потлачених.

Али, током припреме Форум театра није неопходно да водитељ спроведе

учеснике кроз све облике вежби које су предложене у оквиру Театра слика. Да би се лакше разумела техника која се назива Театар слика следи опис

најефектнијих метода са «динамизацијом» за сваки тип модела. Илустровање теме телом

Избор теме. Неколико учесника, један за другим, излазе у средину круга да

сликом (тело у «залеђеном» положају) изразе тему која је дата. Када заврше, водитељ пита остале да ли би они другачијом сликом изразили своју мисао. Ко жели изађе у средину и покаже. Слике морају бити статичне слике, чак и када

тема у себи наговештава покрет. Када се сви који желе изређају, наставља се са динамизацијом ових слика. Динамизација се ради у три фазе.

Прва динамизација

На знак водитеља, сви учесници који су били у средини, остају тамо и представљају исте слике као и пре, али овај пут сви у исто време, а не један за

другим. Шта се онда дешава?

25

Претходно, сваки глумац је правио своју слику на субјективан, личан начин,

како је он видео дату тему. Представљајући истовремено своје слике, индивиуалне визије постају мултиплицирана визура саме теме, другим речима,

објективан приказ теме. У првој динамизацији циљ је да се иде даље од онога шта свака индивидуа мисли, већ шта сви мисле. Индивидуална презентација

слика даје нам психолошку визуру, а ова друга социјалну, односно показује нам је како одређену тему види једно друштво, једна заједница.

Друга динамизација

На знак водитеља учесници покушавају да се усагласе са другим учесницима на сцени. Другим речима, није више довољно само приказати своју визију, мора се покушати да се повеже са другима. Свака особа може да варира тему, може да

иступи напред или назад, какогод жели, све док је њена поза повезана на неки начин са позама других људи и са темама које су други људи замислили. Ако је

свака слика претходно имала сопствену вредност, садржај, сада је веома битна ствар међусобни однос, низ слика, макрокосмос. Сада, ово што видимо није само социјална представа, већ организована социјална визија. Слика више не

приказује вишеструке тачке гледишта, већ једну глобалну, свеобухватну слику.

Трећа динамизација На знак водитеља све слике прелазе у своју супротност. У игру улази један

сасвим нов аспект што може бити од зачаја у оквирима тумачења мисли, емоција и идеологије групе и што може бацити светло далеко и продубити слику која је

приказана. Представљање теме помоћу тела других

Извори прве технике су ограничени на коришћење сопствених тела. Ова друга

техника дозвољава коришћење тела других. Водитељ консултује групу и одстрани из слике оне елементе за које група сматра да немају функцију или да не преносе никакву поруку. У сваком моменту, група треба бити консултована,

пошто је она крајњи "градитељ" свеобухватне слике на предложену тему.

Прва динамизација

Направити ритмички покрет који је саставни део слике. Друга динамизација

Као и прављење ритмичких момената, изговара се фраза која се по глумчевом

мишљењу поклапа са ликом представе. Говорник је лик, а не особа. Трећа динамизација

Слика се понавља кроз свој ритмички покрет, изговара се фраза, а онда почиње

да се ради нешто што следи из претходне радње чији су се наговештаји већ налазили у залеђеној слици.

26

Слике транзиције

Тема овог модела би морала бити тлачење, било које врсте, оно које група предложи. Сходно томе, ово ће бити реалан модел тлачења. Онда се од групе

затражи да се створи идеални модел, у коме је тлачење елиминисано и где су сви у моделу дошли до једног баланса, у стање одређене радње где нико од ликова није тлачитељски настројен. После овога вратите се реалној слици и

динамизујете је.

Динамизација Сви су позвани да дају своје мишљење о преласку стварне слике у идеалну. Сви

учесници морају да дају своје мишљење, да кажу да ли је одређено решење реалнио или магично, али без употребе речи већ помоћу промене слике.

Покрети морају одговарати лику кога глумац тумачи. Сваки учесник мења све што он мисли да је неопходно да би трансформисао стварност и елиминисао тлачитеље. Свака особа треба да дође на ред. На знак водитеља сви ликови

стварају своје слике успореним покретом и на други знак погледају унаоколо да би видели у каквом су односу са осталим ликовима. Покрети престају када су

све могућности пређене, када су сви конфликти разрешени без обзира да ли су с тужним или срећним крајем.

Вишеструка слика среће

Ова техника, иако веома специфична, врло је блиска претходној. Она открива, боље од било које друге, тлачитељску страну учесника.

Учесници праве слике које год желе. Шта је срећа? Без сумње, то је одсуство тлачења. Сходно томе, слике среће које се приказују треба да буду лишене

тлачења. Приказују се различите идеје и учесници треба да креирају своје сопствене слике среће да би се избегло понављање исте врсте слика, исте врсте среће.

Динамизација

Динамизација презузима форму игре. Пола групе приказује своје слике среће, а

друга половина на знак водитеља мора да донесе одлуку ко је најсрећнији. Сви они морају да утрче у слику и да замене особу која је по њиховом мишљењу

најсрећнија. Људи који су замењени излазе из игре. Ако двоје људи изаберу исти лик, први који је стигао замењује лик, а други мора да нађе други лик,

односно другу особу по реду која је по њему најсрећнија. На други знак водитеља, сви они који су замењени имају право да се врате и да изаберу најсрећнију особу по сопственом избору. Али овога пута, уместо

замењивања особе, долази до усаглашавања са том особом, односно до постављања у исту позицију поред изабране особе. Уколико двоје или више

људи изабере исту особу, сви заузимају исту позицију у близини изабране особе и сви остају на сцени. На трећи знак, сви учесници почињу да се крећу с циљем да помере своја тела у бољи положај од онога са којим су почели. Сви се у исто

време могу померати, покушавајући да успоставе однос максималне среће са сваком особом.

27

Ритуални гестови

Свако друштво има своје ритуале, сходно томе знакове и гестове. Ова техника

покушава да их открије. Од нас зависи да ли ћемо их открити и да ли ћемо их изнети на светлост дана и проучавати их. Колико ствари радимо пошто немамо

храбрости да разбијемо утврђени ритуал? Ово је једноставна и ефектна техника која је изузетно откривајућа. Грађење модела је већ динамизација: своја сопствена динамизација. У постављању модела Форум позоришта, ритуал

представља функцију од великог значаја. Али такође служи као анализа дате ситуације. Значајна ствар је да се тражи ритуал који открива тлачење: ритуал

доласка на посао, ритуал инспекције, ритуал сина који тражи од оца паре... Водитељ замоли некога да уђе у средину круга и направи ритуални гест,

односно радњу која припада одређеној друштвеној структури. Остатак групе пажљиво посматра тај гест. Када неко помисли да је схватио ком ритуалу овај

гест припада, он уђе у средину круга и "доврши" га са исто тако ритуализованим гестом. Друга особа, затим трећа, и сви они који мисле да су схватили почетни гест, као и модификован – довршен гест, такође улазе у сред круга и формирају

велику, статичну слику од ритуала који је предложен првим гестом.

Динамизација Ова је иста као и динамизација код друге технике: ритам, речи, покрет.

На знак водитеља, сви чланови слике која је створена од ритуалног геста као

почетне позиције морају да направе ритмички покрет који је наметнут позицијом у којој су. Ритам побољшава наше разумевање слике.

Слике тлачења

Четворо људи хода, пети човек плеше Четворо људи хода, помало марширајући, а пети човек игра валцер. Четворо

људи га баца на земљу. Он устаје и придружује се групи која маршира. Шта нам ово говори? Пројектујте шта год желите на ову динамизовану слику,

избегавајући случај придруживања групи која маршира. Шта бисте урадили на месту особе која игра?

Препреке

Столице као препреке. Једна столица која лежи на поду, једна столица која стоји нормално и неколико столица наслаганих једна на другу. Један човек

погледа прву препреку. Други човек дође и помогне му да је савлада. Први човек погледа у другу препреку. Други човек дође и помогне му да је

савлада. Први човек погледа у трећу препреку. Други човек дође и покаже му да ово мора да реши сам. Први човек је разочаран – могао је да савлада прве

две препреке кад је имао помоћ, али не и трећу за коју нема помоћ. Шта би ти урадио на његовом месту?

28

Касно је

Један човек и три стола. Један сто је близу човека, други на средини собе,

трећи баш удаљен. Човек трчи до удаљеног стола. Особа која седи иза стола, устаје и каже: «Касно је!». Човек се враћа на почетак, помало растужен, али

поново почиње мањом брзином него прошли пут у правцу стола који се налази на средини, где опет седи особа, која устаје и каже: «Касно је». Потпуно деморалисан, човек се враћа на почетак, овога пута више ходајући него трчећи

и иде до најближег стола. У сваком случају, када стигне до стола, особа устане и каже му исту реченицу: «Касно је!». Шта би урадио на месту тог човека?

У овој техници је нарочито важно, да се не објашњава значење слике. Значи управо оно што каже и свака особа ће да пројектује на њу и учествовањем ће да

спречи тлачење. Слика није ништа више од празне структуре коју неко попуни према свом личном животу и искуствима. Порекло ових слика није било битно –

оно што је битно да слике унутар групе могу да пробуде битно искуство. Опште вежбе за пробе

Вежбе са и без текста

Ово је класична вежба која се састоји од импровизовања сцене која треба да се изгради од неколико основних елемената. Глумац добија задате елементе и

треба да употреби све задате елементе и комплетира импровизацију. Ни један задати елемент не може да буде изостављен. Тема за импровизацију може да се

узме из новина. Једна прича причана од неколико људи

Један глумац започиње причу коју наставља следећи глумац, за њим следећи и

тако редом. Група се може поделити у два дела. Док једни причају причу, други је играју покретом.

Сузбијање притиска

Глумац покушава да се сети тренутка у свом животу када је био објекат тлачења – када је био протагониста. Вежба се ради у три фазе. У првој догађај се

репродукује тачно како се десио без икаквих додатака и избацивања ствари. У другој фази глумац – протагониста не прихвата да буде тлачен. У трећој фази глумац – протагониста мења улогу и игра свог супарника – антагонисту,

тлачитеља.

У последњој фази водитељ пита глумца да ли се сећа тренутка у животу када није био потлачени већ тлачитељ.

29

Трећи део

ПУТЕВИ ЗА ДОБРУ ПРАКСУ

Корак по корак

Искуства практичара

Форум позориште многи називају народским позориштем, формом која се базира на едукацији потлачених друштвених заједница како би они сами

идентификовали и испробали друштвене проблеме од важности управо за њих као заједницу и како би били подстакнути да као заједница препознају оно што им је важно, да то истраже и да се активирају, да делују кроз акцију како би

могли да утичу на промену.

Због таквог приступа и постигнутих резултата Форум позориште је као метод рада постао врло популаран и са највиших нивоа се званично признаје као најраспрострањеније «средство за друштвене промене». Форум позориште

пружа много могућности онима који у њему учествују. Оно је едукује, отвара простор за животне приче одређене заједнице и пружа прилику да сви заједно

искажу своје проблеме и оно што их притиска, да истражују алтернативна, али ненасилна решења, која могу да примене и у свом свакодневном животу у реалности.

Искуства практичара Форум позоришта су различита, али сви се слажу у једном:

важно је проћи процес из којег ће изаћи представа која је резултат тог процеса, али истовремено и дешавање које отвара нов процес...Ево како ове кораке описују они који практикују Форум позориште дужи низ година и који на основу

свог искуства препоручују свима који желе да се баве овом врстом позоришта да што више размењују искуства и сами пролазе различите тренинге:

Уводне активности

У уводним активностима увек је добро рећи нешто о Позоришту потлачених и цитирати неке од популарних изрека Аугуста Боала као што су:

- Урадити је најбољи начин да се нешто каже. - Заједно смо јачи него што смо кад смо сами.

- Позориште може да се ради било где, чак и у позоришту, и могу да га раде сви, чак и глумци.

- Живот је позорница...

Ове изреке се могу и с времена на време током процеса поновити увек кад им се нађе место.

Договор или уговор о заштити

У уводни активностима добро је заједно с учесницима одредити правила учествовања. Учесници су ти који их одређују и који на себе преузимају

одговорност да их поштују. Основно је да учесници прихвате Форум као заштићен простор у коме брину

како о себи тако и о другима и не инсистирају на исувише свежим личним причама, на исувише болним садржајима или онима који су потпуно

непримерени учесницима који сачињавају групу која ради Форум позориште.

30

Загревање

У овом делу с групом се раде различите активности које помажу да се створи

динамика групе, да буде забавно, да учесници буду покренути да кроз вежбе и игре раде ствари које су ван онога што раде у свом свакодневном животу.

Загревање има за циљ да уђу у свет деловања односно играња кроз улоге и глуме. Ове активности су изазов учесницима да испробају себе у просторима који су ван њихове «зоне комфора». Аугусто Боал ове активности назива

«демеханизацијом».

Активности загревања које учесницима изгледају посебно смешне су, према речима практичара, најбољи примери «демеханизације».

Време за активности загревања зависи од општег времена које стоји на располагању. На пример, савет практичара је да уколико радионица траје два

сата, активности загревања не треба да трају дуже од 10 до 15 минута. Размена прича

После активности загревања, многи практичари крећу у размену прича са

учесницима. То су приче које учесници добровољно причају у групи и које говоре о проблемима из њиховог искуства када се према њима поступало кроз притиске и због чега су осећали да то није у реду.

Водитељ треба да подстиче учеснике да испричају приче чији садржај дотиче

све, као што су на пример дискриминација, односи међу људима, насиље... Практичари истичу да учесницима треба стално давати до знања да то што раде је замишљен план у оквиру кога, заштићено и без стварних последица, цела

група има могућност и треба да испроба много солуција у односу на проблем.

Избор приче Када су учесници дали примере кроз различите приче о неправдама,

проблемима или притисцима, водитељ их подстакне да заједнички изаберу једну причу на коју ће се сви фокусирати. Овај део рада можемо, у слободном

преводу, да назовемо и «гласање за оно што нас се тиче». Наиме, учесници се питају да гласају за причу коју би највише желели да виде као решену имајући

у виду следеће: - да ли прича дотиче мене као појединца, - да ли је од важности за групу,

- да ли прича има исход који није задовољавајући, - да ли у причи има места за интервенције.

Рад на ликовима и постављање сцене

Када се изабере прича, водитељ и учесници честитају ономе чија је прича на избору приче која се у овом тренутку показала од значаја да на њој сви заједно

раде. Уколико постоје могућности, посебно временске и ако има довољно учесника, група може радити на више прича које онда понуди гледаоцима који бирају једну на коју ће се сви заједно фокусирати. После избора приче, онај

чија је прича треба да опише сваки лик из приче. Овај увид у ликове из приче даје базу другим учесницима радионице да могу да играју ликове из приче.

Опис ликова такође помаже групи да боље разуме комплексност целе ситуације која је изнета у причи.

31

Учесник чија је прича, базирајући се на своје сопствено добро осећање за прву

верзију приче, може да бира глумце за ликове у сцени. Учесници својим сугестијама дају допринос избору. Учесник чија је прича добија задатак да са

изабраним глумцима постави своју причу у кратку сцену. Свима се нагласи како ће се сцена играти три пута и то сваки пут са фокусом на одређеној компоненти

која је од важности за решавање проблема. Прво гледање – дефинисање проблема

Учесници који не играју у сцени постају гледаоци. Кад се сцена одигра, водитељ

пита гледаоце да ли је проблем у сцени јасан. Све што није јасно, кроз разговор разјашњава онај чија је прича како би се у потпуности разјаснила природа проблема. Честитати глумцима на урађеној сцени.

Друго гледање – улазак у ликове

Глумци играју сцену још једном. Учесници који су били гледаоци фокусирају се на ликове и од пасивних гледалаца постају активни. Имају могућност да током

играња сцене узвикну «Стоп!» и постављају питања глумцима на сцени. Глумци одговарају на питања из лика који играју. Кад нема више питања, сцена се

наставља из залеђене слике у којој је била заустављена. Циљ је помоћи глумцима да боље уђу у лик, а гледаоцима да боље разумеју ликове, њихове мотиве, осећања, односе према другима, разлоге таквог понашања и слично.

Питања могу, уместо током играња, да се постављају и после одигране сцене. Глумци увек одговарају из ликова.

Треће гледање – интервенције

Гледаоци се још више активирају и постају гледаоци-глумци. Водитељ (у Форум позоришту се назива «Џокер») напомиње да је сада фокус на тренуцима које

они као гледаоци препознају да су тренуци у којима протагониста (онај који је потлачен) може да поступи другачије како би исход био бољи по њега. Водитељ наглашава да гледаоци могу да на сцени замењују прво (протагонисту), после

могу и друге ликове који могу да помогну да се ситуација разреши у корист потлаченог, једино се не улази у лик тлачитеља (антагонисте) јер потлачени

треба кроз сопствено деловање да промене ситуацију у своју корист. Форум позориште их за то увежбава.

Сцена се игра трећи пут. Гледаоци могу током играња сцене да узвикну «Стоп!», сцена се зауставља и гледалац-глумац улази у сцену и замењује глумца који

игра улогу протагонисте (оног који је под притиском, потлачен). Уколико покушај није дао очекиване резултате, водитељ позива друге гледаоце да

испробају своја решења те да користе различите стратегије како би причу преокренули. Услов је да покушаји буду реални. Остали глумци треба да остану у својим ликовима, али морају да реагују на интервенцију као што би тај лик

реаговао у реалности.

Кад се испробају понуђена решења у тренутку у коме је сцена заустављена, игра се враћа на тај тренутак , слика се заледи и сцена тече даље док је неко не заустави у тренутку који препозна као могућ за деловање. Водитељ истиче

важност правовременог деловања које може предупредити ситуацију. Исто тако, водитељ треба да објасни учесницима да и кад се решење не покаже успешним

да то ипак не значи да покушај није био од користи.

32

Интервенције, пре свега, служе да би се неки друштвени проблем испробао кроз

проблемску ситуацију у којој неко интервенише, а остали реагују. Активирају се и проширују свој «арсенал», могућности сопственог и снагу заједничког

деловања.

Закључак и разговор Увек је добро завршити радионицу разговором о томе како су се учесници

осећали. Уколико нису пронађена добра решења, учеснике треба питати да ли се осећају као да су узалуд утрошили своје време. Ово питање усмерава

учеснике да размисле о искуству кроз које су прошли и потреби да се развијају способности и стратегије. На крају питати онога чија је била прича да ли налази да је било вредно за њега ово искуство и како сада види своју причу.

Продискутовати с групом да ли би нешто изменили или додали у заједнички уговор – договор и која би им прича била вредна пажње у даљем раду.

Од погледа у саме себе до друштвене акције

Сви примери наведени у овом приручнику су комбинације разних радионица које су аутори, сарадници, а и наставници – учесници семинара прошли или

водили у различитим облицима. Ови примери су могући начини креирања процеса од вежби и игара којима сваки учесник радионице ради на себи преко рада у групи и са групом до рада на форум сценама које постају представе за

играње пред гледаоцима и за рад с њима.

Време није строго одређено. Оно зависи од могућности и потребе школе, ученика, наставника, проблема, средине... Процеси могу да се пређу целовито, у једном маху, а могу и да се распоређују у више целина које ће се остваривати

као јединствен процес. Наставник и ученици који изаберу да се баве Форум позориштем улазе у свет уметности. А деловање у области уметности је

учествовање у процесу који даје другачији облик и ред осећањима, мишљењу и искуству користећи симболе и средства својствена одређеној уметничкој дисциплини.

Најснажније од свих уметности, позориште открива човека у процесу деловања.

Позориште открива човекову способност да делује, успоставља ситуације (збивања која су важна многима, већини, можда свима) и показује могуће

начине понашања у тим ситуацијама. Форум позориште, са вежбама, играма, драмским техникама и интерактивним приступом у односу на гледаоца, омогућава управо истраживање таквог «деловања» јер нуди осмишљене

процесе преображавања импулса имагинације, експресије и комуникације у симболичке форме које укључују изабране драмске структуре и стратегије, али

остављају отворен простор за учеснике да утичу на тај процес и да непосредно осете како су људи и догађаји повезани и међусобно утичу једни на друге а када се деси контакт, отварају се нове димензије од којих свака има потенцијал

да се деси промена и достигне нова вредност.

Зато је Форум позориште изузетно важан и вредан облик рада у условима школе.

Условима који се отварају за учење кроз уметност и замишљено искуство. Они који изаберу тај пут изабрали су авантуру уласка у непознате пределе који тек

чекају да буду откривени и представљени свету.

33

Изабрани примери радионица које могу да послуже као модели

Пример 1: Слике школских притисака

Врста активности: радионица с процесом који се развија кроз све познате етапе

Позоришта потлачених Општи циљ: проћи с групом ученика кроз цео процес – од вежби и игара до стварања форум сцена које могу да буду основа за представе са гледаоцима

Прва етапа: Открити «школске притиске» у себи

Циљ: опустити се кроз вежбе и упознати своје тело кроз рад на откривању притисака које свако има у зависности од својих «школских активности», успоставити свест о њима код себе и осетити какви су код других.

Сви раде заједно и истовемено с концентрацијом на себи: - сви стоје у кругу и свако за себе се разгибава (сопствени избор вежби од

главе до пете, како ко хоће, посебно се разгибавају делови тела где осећамо неки притисак као последицу «школских активности») - сви и даље стоје у кругу и истовремено на знак водитеља, на свом месту, с

потпуном концентрацијом на самога себе и без гледања и коментарисања онога што други раде, мало успоренијим покретима приказује свој уобичајен «школски

дан» (сви стану у «залеђену слику» изабраног тренутка који је почетак њихове приче, на пример улазак у школско двориште и школу, крећу у своју причу покретом и завршавају је изласком из школе или школског дворишта)

- свако сада има задатак да изабере из своје приче једну слику која је приказ неког притиска и поставља је у «залеђену слику» (свако ради за себе)

Приказ залеђених слика редом у круг (без коментара, као ланац «залеђених слика» које се нижу без прекида једна за другом). Наставак рада у кругу:

- свако у кругу (за себе) сада оживљава покретом своју залеђену слику (залеђена слика, оживљавање, поновно заустављање у залеђену слику)

стварајући кратку покретну слику једне ситуације која у себи садржи неки «школски притисак», додати покрету звук и пробати неколико пута. Приказ ситуација редом у круг кроз покрет и звук (без коментара, залеђена

слика, оживљавање, поновно заустављање у залеђену слику), један ради, остали гледају.

Учесници бирају ситуације за које мисле да су прави израз «школског притиска», могу да изаберу оне који им се чине најтежима за оне које их трпе...

изабрани поново приказује своју ситуацију кроз покрет и звук, остали сви заједно покушају да у потпуности понове шта су видели и осетили - циљ је бити свестан сваког «притиска» и његових утицаја на тело и онога који га трпи.

Кратко опуштање (лагано се «истрести») и припремити за следећу етапу.

Друга етапа: «Школски притисци» удружени изражајним капацитетима групе Циљ: учесници кроз вежбе и игре уче како се изражавати телом, а притом не прибегавати уобичајеним свакодневним формама изражавања, како развијати

своје изражајне капацитете и заједнички креирати заједничке сцене на тему «школских притисака».

- учесници ходају по простору и на знак водитеља «Стоп»“ када се зауставе ураде своју сцену настојећи да на најбољи начин искористе «изражајни капацитет» свог тела кроз изабрани покрет и звук.

- поновно ходање кроз простор и на знак водитеља «Стоп»“ успостављање контакта са неким другим, једни другоме изражајно прикажу своју сцену,

- поновно ходање кроз простор, али сада у пару, и на знак водитеља «Стоп!» успостављање контакта са неким другим паровима, и онда парови који су се

34

тако груписали једни другима, не засебно него заједнички, прикажу своју сцену

(предлаже се груписање највише три пара за једну већу групу), - групе постављају своје мале комаде од сцена које имају (креће се од залеђене

слике, приказују сцене и завршавају залеђеном сликом).

Трећа етапа: «Школски притисци» као тема за жив и актуелан позоришни дијалог Циљ: групе формиране од парова приказују своје сцене «школских притисака»

једни другима и увежбавају њихово играње, њихово понављање и различите начине (симултана драматургија, позориште слика, позориште форум…)

интервенција водитеља и гледалаца како би их променили: 1. Они који гледају сцене добијају могућност да интервенишу и да предложе

свој наставак: - играње сцене

- сцена се понавља - у току поновљеног играња водитељ има право да заустави сцену узвикујући «Стоп»“ и од оних који су играли затражи да остану у «залеђеној слици», а од

оних који гледају тражи да предложе могући наставак радње како би се унела промена у зависности од тога шта они виде и шта они мисле да та ситуација

представља, - они који су на сцени на знак водитеља настављају сцену играјући је по предлогу из публике,

- увек следи питање шта смо видели и шта смо успели да променимо.

2. Они који гледају, директно интервенишу не користећи говор већ «вајају» оне који су играли и тако посредством «статуа» мењају постојећу слику и изражавају своје виђење притиска и могућности промена:

- играње сцене - понављање сцене

- у одређеном тренутку водитељ узвикује «Стоп»“, зауставља сцену и тражи од оних који су играли да остану у «залеђеној слици», а гледаоци имају могућност да «вајају» (не смеју да објашњавају већ да их поставе у одређену позицију и

кроз то изражавају своје ставове, погледе, мишљење и осећања у односу на приказани притисак и промену,

- после тога могућа варијанта да више гледалаца изађе и трансформише целу сцену у нову залеђену слику вајајући оне на сцени у нове слике - у негативно

или у позитивно, - увек следи питање шта смо видели и шта смо успели да променимо.

3. Они који су гледаоци директно као глумци интервенишу у драмској радњи и модификују је:

- играње сцене - водитељ уводи оне који гледају у акцију тако што сада они могу да зауставе сцену узвикнувши «Стоп» и да предложе решење.

- понављање сцене - гледаоци заустављају сцену узвикујући «Стоп!» и интервенишу тако што не

говоре шта глумац треба да уради већ улазе на место глумца, замењују глумца и уносе нова решења из улоге. - увек следи питање шта смо видели и шта смо успели да променимо.

И на крају увек је добро опустити се и провести неко време заједно у

неформалном разговору и дружењу.

35

Пример 2: Бирамо специфично, актуелно и проблематично

Врста активности: радионице с процесом који је уобичајен у раду Форум

позоришта и који се завршава форум представом

Општи циљ: проћи с групом учесника процес од вежби и игара до стварања форум сцена које се играју пред гледаоцима и форумују.

Први део: Учесници пролазе низ драмских игара и вежби с циљем да се створи компактна и сложна група. То су драмске игре и вежбе које развијају поверење,

комуникацију погледом, вербалну комуникацију, ритам групе, контролу покрета. Кроз овај део радионице тело постаје активно, свесно и спремно да буде основно сценско изражајно средство. У овај део спадају и динамичне креативне

вежбе које су модели тлачења, што је увод у технику позоришта потлачених тј. Форум позоришта.

Други део: Пролази се техника позоришта слика. То је врло креативан и подстицајан део радионице у којем учесници својим телима приказују догађаје и

односе, изражавају своја стања и ставове, и баве се њиховом анализом. Пролазећи овај креативан процес, група ће доћи до тема и формираће приче за

форум-сцене у којима ће бити приказана актуална проблематика групе, средине или појединаца.

Трећи део: Следи припрема форум-сцена. Помоћу драмских метода развијају се форум-сцене које ће се приказати на јавној изведби, фиксира се текст,

полазници раде на биографијама својих ликова, раде се технике пробе помоћу којих учесници добијају добру подлогу за градњу својих ликова и сцена, што је нужно потребно за сналажење у будућим импровизацијама с активном

публиком.

Четврти део: Избор форум сцена. Углавном се изаберу две или три сцене с различитим темама тј. облицима тлачења, који су специфични за групу с којом се ради. Увежбавање сцена са интервенцијама унутар групе учесника, што је

уједно и генерална проба за интерактивно извођење. Кроз ту завршну пробу обрађује се и улога Џокера.

Јавно извођење: Одржава се јавно извођење на коју су позвани сви

заинтересовани или они који су везани за проблематику обрађену у сценама. Водитељ радионице постаје Џокер – особа која је спона између глумаца и публике и која координира заустављање сцена, разговор и интервенције

публике. Основна правила која публика треба да зна за учесвовање у форум позоришту Џокер објашњава на почетку с тим што се правила могу написати у

програмима који се деле публици пре извођења или могу да буду истакнути на плакатима.

Пример 3: Не постоји само једно решење

Врста активности: радионице с процесом који се завршава форум представом која је усмерена на тему насиља и међусобне односе међу учесницима

Општи циљ: проћи с групом учесника процес и одиграти представу пред гледаоцима која демонстрира и даје могућност испробавања алтернативног

понашања у циљу решавања социјалних проблема

36

Почетак рада: Рад почиње с радионицом импровизација. Ове вежбе обухватају

игре у којима учесници развијају вештине сарадње, слушања, посматрања и брзе реакције, а ту су и игре поверења. Такође уче како да прихвате идеје које

даје остатак групе.

Развој рада: Истражују се одређена друштвена питања за које је група заинтересована кроз рад са »сликама« и »преобликовањем слика«. Када се учесници осете сигурно у оваквом метафоричком начину рада, тема се може

учинити мање апстрактном и конкретнијом у смислу њиховог личног искуства. Ове конкретне ситуације дефинишу се у облику сукоба. На пример: ученик који

се осећа надмоћан због неког свог успеха постаје насилан према ученику који је слабији и малтретира га...

Испитује се понашање лика насилника, лика који трпи насилно понашање и сваког од ликова у смислу мотивације кроз игру »испитивања« (врућа столица)

у којој група продубљује сваки лик постављајући недвосмислена питања глумцу у улози. Овакав рад на ликовима допуњују боље разумевање и схватање сваког глумца о његовој улози и улогама других.

На овом ступњу учесници могу да поновљају сцене, или их прекидају у

тренуцима када осете да могу предложити алтернативне начине понашања било ког лика. Почиње да се одиграва креативно решавање проблема. Учесници могу записивати идеје за алтернативно понашање и свако из групе може преузети

улогу једног од ликова и показати како се сцене могу одиграти другачије.

Резултат рада: Поставља се и утврђује основна сцена и бирају се и утврђују алтернативне сцене које су се испробавале. Оне су основа за форум представу која се игра пред гледаоцима и која се форумује.

Оваква поставка комбинује при извођењу представе и форумовању решења која

дају гледаоци са алтернативним сценама које је испробавала група. Овакав начин рада нарочито је користан учесницима којима иначе није дат простор да развију вештину у друштвеним и интерперсоналним односима. Кроз

дистанцирано и безбедно окружење створено позориштем даје им се могућност да науче емпатију (разумевање осећања и мотивација других) и самоконтролу

(препознавање њихових личних осећања и учење да се она раздвоје од неконтролисане радње). Ово им помаже да се смањи потреба да прибегну

насиљу као једином решењу. Пример 4: Шта се то с нама десило

Загревање

Користећи оно што Аугусто Боал зове својим «арсеналом», водитељ проводи групу кроз серију игара загревања, вежби поверења и чулне осетљивости. Посебан акценат се савља на вежбе и игре телесне експресије.

Улазак у тему

Група стоји у кругу окренута леђима према кругу. Водитељ изговара одређене речи које су у вези са свакодневним ситуацијама у школи – од речи које означавају школске просторе преко речи које означавају узрасте или послове у

школи до речи које означавају различите врсте насиља у школском окружењу и мећу вршњацима. Када водитељ каже одређену реч сви се окрену према центру

круга и стану у залеђену слику којом свако на свој начин приказују своје виђење те речи.

37

Прелазак на приказивање ситуација. Од некога се тражи да у центру круга заузме положај који сугерише одређену ситуацију из школског живота. Група не

коментарише, већ свако покушава да замисли шта се дешава, али не вербализује оно што види. Друга особа улази и поставља се у везу са првом и

својим уласком, односно «деловањем» даје нов квалитет односно ствара нову ситуацију. Група посматра. Трећа особа улази и додирује једно од тих двоје по рамену. Онај који је дотакнут одлази, ови што су остали остају у свом пожају, а

трећа особа заузима нови положај којим ствара нове односе и нову слику. Ово се наставља све док сви макар једном нису били у кругу. Може се улазити по

више пута. Цела група одлучује о конкретној теми односно питању које је произашло из

ситуација које су приказали, а коју или које заједно жели да истражи везано за вршњачко насиље у школи. Водитељ замоли пет добровољаца да уђу у круг –

један по један – и да својим телима направе слику која сугерише ту конкретну тему. Редом, са по петоро у једној групи, групе приказују своје виђење. Онда се све групе замоле да заједно поставе своје слике у простору. Сви заједно, на

знак водитеља, оживе своје слике. Од групе се тражи да понове то што су извели, с тим да оживе своје слике додајући звук.

Развој теме Група расправља о томе шта је створила. Од групе се онда затражи да размисли

о узроцима насиља у сликама које је створила свака група и у заједничкој слици. Рад у групама. Кад учесници истраже и укажу на узроке насиља,

водитељ тражи од сваке групе да створи колико год могу »залеђених слика« различитих узрока. Групе, свака за себе, раде своје слике узрока. Свака група увежбава да прикаже своје узроке као слајдове (залеђене слике у низу).

Групе приказују своје слике у низу осталим групама.

Рад на теми из другог угла Онда им водитељ каже да створе алтернативу која ће бити супротна од овога.

Идеал. Рад у групама. Групе, свака за себе, стварају идеалне слике, супротности онима које су приказали као узроке. Све групе редом приказују своје слике

идеала.

Стварање приче Рад у групама. Групе, свака за себе, ствара причу од својих сцена – ситуације конкретног насиља, узрока насиља и идеалне слике. Спаја их на начин и по

редоследу који сама изабере.

Презентација Групе приказују своје сцене осталим групама. Иза сваког извођења гледаоци се питају шта су видели и како би назвали овај комад.

Завршна слика догађања

Све групе треба заједно да се поставе у простор који сада постаје заједнички сценски простор и да на знак стану у залеђену слику завршетка своје приче. Водитељ изговара следеће реченице и сви се постављају у залеђене слике

којима означавају своје виђење догађања: …неколико тренутака после десило се… следећег дана догодило се… после десет година било је… свима у сећању

остало је… Разговор са целом групом о томе шта се то десило.

38

Пример 5: Осетљиве теме – посебно актуелно...

Увод у тему – страхови и снови

- представљање,

- зашто додирујемо осетљиве теме, - на листове папира група пише своје страхове и своје снове, - подела у групе од по четворо,

- заједничка категоризација од највећих страхова до недостижних снова (по реду важности, који је њихов најважнији страх, који сан…),

- група бира два до три у свакој категорији и прави залеђене слике, - кроз успорени покрет утапање једне слике у другу (у ритму бројања до четири односно шест),

- дељење новинских исечака, - селекција речи или фраза,

- убацивање ових речи односно фраза у покретне слике као риме. Документаристички рад

- различити исечци сакупљени из новина које дају различите погледе на исту

причу, - издвојити кључне речи, издвојити и ставити на листиће папира и тражити од

сваке групе да изабере три,

- направити три залеђене слике и уметнути речи и неку врсту ритма, - приказати једни пред другима.

Фокусирање на причу

- избор приче и лика на којима ће се радити (проналажење фокуса), - дограђивање лика и приче: нацртати лик по обрисима (поставити довољно

велики пак-папир на под, учесници, један по један, легну и наместе се у одређен положај у односу на лик и причу, остали га обцртавају фломастером тако да на папиру остане обрис, изабрани лик се тако појављује у обрису

који је вишеструка слика), - пак-папир ставити на зид, тај вишеструки обрис постаје симбол лика који

желимо да обрадимо, - уписивање осећања унутар нацртаног обриса, споља уписивати питања,

- моделовање – групе моделују једног у групи у положају који је кључан у причи, који је прави, дебата, померање из једне слике у другу,

- врућа столица – лик седи на столици и одговара на питања, може се

започети тако да учесници бирају питања која су написана на пак-папиру, а после по сопственом нахођењу,

- грађење импровизација – од материјала који смо добили креирају се групне сцене које могу бити урађене на бази питања која су се поставила,

- повезивање са залеђеним сликама, импровизоване сцене везују се са

иницијалним залеђеним сликама које су настале из новинских исечака, - презентације и форумовање.

Завршни разговор.

39

УЧЕЊЕ КРОЗ ИСКУСТВО

Форумовци у акцији

Радионице које следе реализоване су у оквиру семинара за наставнике

укључене у пројекат Школско Форум позориште за школу без насиља у периоду од септембра 2005. до септембра 2006. године.

Записници су део радног материјала пројекта и изузетно су значајни јер пружају увид у непосредан рад, приступе, избор игара и вежби, грађење процеса и

интеракцију са гледаоцима већег броја водитеља и тренера који се баве Форум позориштем код нас. Будући да покривају активности у периоду од дванаест месеци, они су и документ о континуитету процеса који се водио, али и о првој

активној мрежи наших Форумоваца која се окупила и презентовала 8 организација са више од 20 позоришних уметника и других стручњака који се,

поред свог редовног рада у позориштима или својим групама, баве Форум театром код нас. Ове радионице су поново окупиле и групу младих као вршњачких едукатора. У понуђеним радионицама и семинарима учествовали су

представници 54 основне школе из целе Србије са више од 120 наставника и стручних сарадника.

Неки од водитеља, својим деловањем и пројектима везаним за Форум позориште, све више постају снажна и стабилна база за даљи развој

специфичних облика Форум позоришта у условима школе. Преко својих организација и новонастале мреже они представљају базу за наставак започетих

процеса и могу их реализовати заједничким снагама са школама како кроз нове семинаре тако и кроз могуће нове партнерске пројекте и акције од локалног до међународног нивоа.

Ови записници су и вредан документ о подстицајној сарадњи и размени

искуства са Форумовцима који су реализовали УНИЦЕФ-ов пројекат Стоп насиљу у школи у Хрватској.

Радионица за наставнике на Битеф Полифонији 2005.

Семинар је одржан у Београду у оквиру 6. Битеф Полифоније, пратећег програм 39. Београдског интернационалног фестивала нових позоришних трендова

БИТЕФ. Семинар је одржан у Дому омладине Београда и трајао је два дана (12 сати). Трећег дана је одржана отворена презентација са укључивањем гледалаца.

Радионица: Форум позориште – Вођење процеса

Простор: Дом омладине Београда Датуми: 16, 17. и 18. септембар 2005. Водитељ: Ивана Маријанчић, Хрватски центар за драмски одгој ХЦДО, Загреб

Учесници: наставници и стручни сарадници 7 основних школа и организација планираних да буду укључени у прву фазу пројекта Школе без насиља

Број учесника на радионици: 24 Записала: Олга Лакићевић

Уводни део Представљање...

- Ја сам (име) и волим да... Представљање уз придев и покрет...

40

Сви учесници стану у круг - свако треба да изађе и каже своје име плус неки

придев на прво слово сопственог имена плус покрет, остали понове;

Пауци и муве - пауци намигну, муве покушавају да побегну и мењају места, ако их њихови пауци не ухвате; ко изгуби муву постаје паук.

У паровима: парови наизменично изговарају 1-2-3; потом један по један број замењује покрет+звук…

Презентација парова: водитељ уноси драмске елементе; на шта вас подсећа,

шта би ово могло да буде или «тихо истим ритмом»; «раздвојте се и бројте прилазећи…»

Ритам машина: водитељ демонстрира, један по један учесник се укључује својом идејом покрет+звук; потом даје задатак групама - направити ритам машину на

одређену тему: љубав… образовање… Србија Моделовање: један је моделар, позива онолико учесника колико му је потребно

да изваја одређену скулптуру на задату тему, нпр. породица...

Учесници се распореде у простору и свако има задатак да зажмури и замисли једну ситуацију опресије из реалног живота и да је прикаже симболом, користећи своје тело и лице... учесници отварају очи и траже по простору оне

који су им слични... тако се формирају групе. У групама свако исприча своју причу, даје јој наслов и онда свако даје бодове за све приче; на тај начин се

изабере тема којом ће се група бавити. Последња провера: водитељ гласно чита питања; ако задовољава све

критеријуме онда значи да је тема добро одабрана...

Први корак Три кључне тачке - групе имају задатак да осмисле три кључне тачке своје приче:

- упознавање са ликовима - односи, ко са ким, догађај

- кулминација сцене и то је крај без решења, затим то треба да прикажу кроз замрзнуте слике

Презентација: водитељ најави, даје инструкције да публика зажмури док се постави сцена и тако док се не представе све сцене (жмурење као клапа);

публика даје одговоре, групе које презентују покушају да појасне сцене...

Други корак «Спојте сцене у логички след, целину...» Нема експлицитног насиља, ако мора, онда у виду успореног покрета.

Презентација група.

Трећи корак Методе за добијање текста

- унутрашњи монолог лика, шта лик мисли, не дијалог,

- лик изговара шта мисли када га водитељ дотакне по рамену - вербализује своје мисли,

- публика даје текст лику... водитељ заустави радњу и даје прилику да публика каже шта би тај лик рекао или могао да каже у том тренутку...

41

- добацивање лоптице; учесници сцене стану у полукруг, истовремено кажу

и баце лоптицу неком другом и тако док се не исцрпу све варијанте и могуће реплике за дату сцену... Правила: једно бацање - једна реплика;

говори док баца (као да пребацује енергију)... - замрзнута сцена, публика одређује реплику за лик који водитељ обележи

лупкањем по рамену

Задатак: реплика за сваки лик на основу добијеног разним методама

Сценске пробе-технике:

- ликови распоређени по простору говоре своје реплике редом без мизансцена

- аналитичка проба стилова: учесници сцене стану у полукруг: публика за

сваког одабере која животиња би магао да буде и лик треа да осмисли позу и изговара текст у складу са додељеном животињом. Правила: не

мењати реплику, мизансцен се може променити, али текст и сцена не. - приказ сцене по неком популарном жанру (на пример, као да је у питању

кунг-фу филм),

- приказ сцене као да је опера...

«Не верујем»: за уверљивост изговорених реченица; публика има право да заустави сцену и тражи да се одређена реплика понови, довољно је да се каже «Не верујем»; лик понавља све док публика не каже да је у реду.

Вруће столице: лик има прилику да одговара на питања публике - неко из

публике дигне руку, водитељ каже «Стоп!», покаже лик и он седа у врућу столицу и одговара на питања публике... То може да буде и атак-интервју са ликом.

Биографија лика:

- питања која поставља публика помажу да се коначно попуне све рупе, последња прилика да се сцена допуни

- не допустити да се претвори у дебату

- не дати публици да одвуче од теме - име измислити, сем ако није неки лични проблем

- тема се може бирати и помоћу галерије тема или састава на горући проблем

- правила се могу публици представити у форми летка - за тлачитеље: оставите у свом лики место за интервенције, нешто мора

бити подложно утицају, оставите простор за то

Џокер (ако нема интервенција): Вама је ово све ОК?

Завршни део Презентација сцена пред публиком и форумовање.

42

Додатак: Подсетник за наставнике

Аутор: Ивана Маријанчић, ХЦДО, Загреб, Хрватска

Општа правила форум позоришта:

У тражењу решења приказаног проблема не могу се користити насилне интервенције. Такође нису могућа ни «магична» тј. немогућа, нереална решења.

Гледаоци могу учествовати, интервенисати, на следеће начине: - постављајући питања ликовима,

- задавањем нових задатака ликовима, у моментима у сцени у којима то гледалац жели, - уласком у сцену, мењајући лик.

Интервенције гледалаца могу се реализовати кроз све ликове, осим кроз лик тлачитеља. Кад гледалац интервенише улазећи у улогу, мењајући неки лик, не

може мењати карактер лика који игра, већ треба покушати провести своју интервенцију унутар већ постављеног карактера лика. Драстична промена карактера лика у сцени било би магично решење.

Поступци код извођења интерактивне форум-сцене:

Пре почетка, џокер гледаоце упознаје с правилима форум-позоришта. Затим се без прекида одигра припремљена форум-сцена. Након првог извођења, џокер

проверава да ли је прича свима разумљива, сматрају ли је гледаоци вароватном, реалном и одмах наводи гледаоце да постављају ликовима питања да би добили

додатне информације о томе ко су, да би појаснили њихове односе и да би сазнали што више о њима и о разлозима таквог њиховог поступања. Џокер такође подсећа публику на правила и проверава да ли су им правила јасна.

Форум сцена се игра други пут, онако како је припремљена, а кад год гледалац подигне руку, џокер повиком «Стоп» зауставља играње сцене и даје гледаоцу

прилику да или постави питање или даје упутство «глумцима» шта да учине у којем моменту, или уђе у неки од ликова и проба да сам учини интервенцију.

Задаци џокера су следећи: - да јако добро прати како публика «дише» и реагује, те да их подстиче на

учествовање, поготово на улажење у ликове - да одржава основни смер приказане приче

- да након сваке интервенције направи резиме са публиком, подстичући публику на кратку евалуацију учињеног, а при том не намећући своје мишљење.

Обавезни елементи форум-сцене:

1. Форум сцена приказује неки облик тлачења, притиска, злостављања, насиља... који је актуелан у одређеној групи људи, у одређеној заједници или актуелан проблем једне особе.

2. До проблема који ће бити проказан у форум-сцени може се доћи на више

начина: - кроз позориште скулптура - спровођењем анкете

- прављењем изложбе с новинским чланцима, деловима чланака или фотографијама које приказују честе проблеме групе са којом се ради и

гласањем изабрати тему за форум-сцену. 3. За драмску ситуацију потребно је најмање два лика:

43

а) протагониста (потлачена особа)

б) антагониста (тлачитељ)

4. Пожељно је да у форум-сцени протагониста има једног или више потенцијалних помагача, јер они (зависно од интервенција публике) могу

указати на повољна решења проблема или покушати утицати на тлачитеља. 5. Форум-сцена треба садржавати могућност променљивог исхода (у приказаној

причи не дајемо решења, не смемо блокирати канале за деловање публике).

6. На јавној интерактивној представи неопходан је водитељ тзв. џокер, јер је његов задатак посредовање између извођача и публике и усмеравање процеса интеракције.

7. Код припреме форум-приче тј. форум-сцене потребно је мислити о следећим

питањима: - да ли је проблем који желимо приказати реалан, вероватан, препознатљив? - да ли је прича јасна, разумљива?

- да ли је тлачење видљиво, јасно? - да ли су јасни тлачитељ и потлачена особа (антагониста и протагониста)?

- да ли је јасно шта протагониста жели? И зашто? - постоје ли у причи места за интервенцију тј. тренуци у којима би протагониста или неко од помагача с другачијим понашањем могао да промени ток збивања и

доведе до повољнијег исхода?

8. Код обликовања ликова у причи, да би били спремни за интеракцију с публиком, за сваки лик пожељно је одредити: - пол и узраст

- образовањеи занимање, професионална ситуација - породична ситуација

- карактерне особине - особине изгледа, држања и понашања - однос са другим ликовима у приказаној причи

- шта лик жели (мотивација лика): у приказаној причи - у животу...

9. Биографија лика може се градити: - писменим путем (писање састава),

- усмено, појединачним интервјуима, - током вежбања сцене, стопирањем сцене и испитивањем.

10. Кораци (вежбе) према форум-сцени, упознавање групе са начинима рада (тело као сценски знак, као сценско изражајно средство - од слике до приче и

сцене – моделирање/скулптуре): - један моделира остале, пазити на сваки детаљ, стављати скулптуре у

односе,

- моделирати слике на теме (нпр. обитељ, школа, у зависности од групе са којом радите),

- у паровима, особа А моделира особу Б на тему – тлачење, затим се особе А прошетају и погледају остале скулптуре. Прокоментарисати са ученицима запажања,

- особа Б моделира особу А на тему – потлаченост, затим се особе Б прошетају и погледају остале скулптуре. Прокоментарисати са ученицима

запажења,

44

- у простору, затворених очију, присетити се ситуације у којој смо осећали

немоћ, страх, закинутост, - полагано направити скулптуру везану за ту ситуацију, било да та

скулптура одражава потлачену особу или тлачитеља или било какву реакцију на ту ситуацију,

- отворити очи, груписати се, прићи некој скулптури или групи, било да нас та скулптура интригира по сличности или по различитости од наше (у зависности од броја полазника, добити 2 или 3 доминантне групе),

- стављајући већ формиране скулптуре у односе, унутар добијених група, направити анализе, набацити могуће ситуације, теме за приче

- групе седају у кругове, свако прича своју праву причу по којој је направио скулптуру,

- група свакој причи даје називе, те свако појединачно на свом папиру

бодује сваку причу по критерију – колико је проблем горући, чест у друштву; укупни бројеви се зброје и прича која је добила највећи број

бодова, уз пристанак групе, ће се даље разрађивати, - проћи питања која су услов за постављање и функционисање форум-

сцене (одговори на сва питања требају бити потврдни),

- приказати одабрану причу у 3 (ако је потребно до 5) замрзнуте слике, које су кључне тачке приче. Призори се могу приказивати на пљесак

водитеља или као слајд шоу (публика затвара очи, отвара и гледа слику 5 секунди, па опет затвара, итд),

- публика покушава да преприча шта је видела у замрзнутим сликама, а то

даје извођачима смернице шта је јасно, а шта није, - повезати замрзнуте слике у сцену без текста, додати покрете колико је

потребно, бити јасан у експресији. Методе за добијање текста:

- Стоп! – сцена се замрзава – рука на раме = унутарњи монолог лика, подизање руке - престанак говора,

- Стоп! – сцена се замрзава – публика прозваном лику «ставља у уста» реплике које иду уз експресију у којој је лик замрзнут,

- Лоптица - ликови се додају лоптицом - репликама (добро за чишћење

реплика и односа међу ликовима)

Технике пробе: - аналитичка проба стилова (служи за физичко држање и кретање тела,

утиче и на глас): играј као нпр. животиње, карате филм, опера, балет, сапуница или неки стил који предложи публика,

- "Не верујем": када из публике неко викне «Не верујем» особа која је

последња рекла реплику, ту реплику понавља на више начина док публика не дозволи даље (служи за уверљивост говора),

- направити биографију ликова по питањима, - играње са интервенцијама.

Форум позориште као пројекат у условима школе:

Форум позориште једна је од најраширенијих техника савремене драмске

педагогије, која постаје све занимљивија и у хрватском школском простору. Оно је облик партиципативног позоришта у ком сви учесници и на «позорници» и у «гледалишту», покушавају да реше заједнички проблем. У протеклих

тридесетак година овај се начин рада проширио по целом свету, а нарочито велику употребу нашао је у васпитању и образовању, те данас представља

45

редовни метод у раду с групама када се настоји освестити и решити неки

проблем.

Циљеви који се могу постићи Форум позориштем у школи:

Први и основни задатак јесте да техника Форум позоришта послужи освешћивању и сузбијању насиља међу ученицима. С упознавањем технике Форум позоришта наставници-учесници радионица моћи ће да на лакши и

занимљивији начин воде рад у одељењској заједници или васпитној групи, даће прилику деци и младима (али и њиховим родитељима) да кроз фикцију

драмско/позоришне игре дотакну теме и проблеме о којима је неки пут врло тешко говорити у властито име. Међу таквим «тешким» темама обично су узроци и околности насиља међу ученицима. Форум приче, осим тога, могу се понудити

и другим гледаоцима, вршњацима у одељењу или школи, родитељима на родитељском састанку, ученицима и учитељима других школа придоносећи тако

освешћивању проблема везаних за насиље међу децом али и могуће узроке таквог понашања. Управо овај значај Форум позоришта који се састоји у јавном приказивању најразличитијих актуелних и блиских проблема буди код његових

гледалаца природну потребу да се укључе, да искажу своје мишљење и да показане проблеме покушају да реше. На тај начин Форум позориште јача

социјалну свест и одговорност, јер уместо крајњих аргумената снаге и силе уноси у решавање проблема аргументе друштвене и личне оправданости онога што чинимо и како поступамо. Као друго, усвајањем ове технике, учитељи и

стручни сарадници у школама биће спремнији за суочавање са другим проблемима који муче њихове ученике и школу. Премда је оваква врста

пројеката углавном ограничена на једну школску годину, не ради се само о едукацији за једнократну употребу, већ о преношењу знања која ће се и касније моћи користити, надопуњавати и развијати и која ће, уз помоћ драмског медија,

придонети развоју опште културе комуницирања. Као треће, Форум позориште и остале остале технике драмског васпитања и педагогије још увек се више могу

научити у оквиру ваншколских облика едукације. Како ће драмско васпитање и педагогија неминовно ући и већ улазе у школе, напросто зато јер их ученици и учитељи осећају и прихватају као потребне и корисне, реализацијом оваквог

пројекта остварује се делић онога чему бисмо требали тежити, а то је хуманизација међусобних односа у школама, те иновација васпитно-образовног

процеса.

Уз конкретне поводе, којима дневно сведочимо како у школама тако и на другим местима где се деца и млади окупљају, један од циљева у оваквим акцијама јесте и сензибилизација свих потенцијалних учесника у оваквом пројекту за

драмски и позоришни медиј као средство побољшања међуљудских односа и квалитета живљења, те за ненасилне методе решавања сукоба. Наиме, у

драмском и позоришном медију видимо древну могућност да се људи, деца и посебно млади, изразе, да искажу шта их мучи и што их љути, јер таква могућност изражавања први је корак према разумевању проблема и њиховом

другачијем, хуманијем и ненасилном решавању. Осим тога, овакво бављење драмским и позоришним радом у оквиру групе такође је добар облик

спознавања самог себе, властитих способности, али и недостатака. Сматрамо да су социјалне, етичке и психолошке могућности што их доноси

употреба технике Форум позоришта изузетно потребне друштву у овим раздобљима великих друштвених промена, а за чије прихватање већина људи

није осопособљена. Посебно је важно да те могућности понудимо најугроженијем сегменту друштва, а то су наши млади нараштаји.

46

Семинари за наставнике у Центру за културу «Стари град»

У Центру за културу «Стари град» у Београду у оквиру едукације наставника за

Школско форум позориште за школу без насиља одржана су два дводневна семинара (сваки по 12 сати). На оба семинара приказане су тзв. импулс

представе у извођењу Форум сцене групе младих вршњачких едукатора Центра. На семинару су свој рад презентовале и две школе – Основна школа "Синиша Николајевић" из Београда и Основна школа «Јован Јовановић Змај» из Сремске

Митровице, које су с посебним успехом реализовале активности Школског форум позоришта у оквиру пројекта Школа без насиља.

Семинар: Школско форум позориште за школу без насиља Датуми: 20. и 21. мај и 3. и 4. јун 2006.

Простор: Центар за културу "Стари град", Београд Водитељ: Љубица Бељански-Ристић

Сарадник – водитељ: Александра Марковић Сарадници-асистенти: Мирела Павловић и Мирослав Николић Учесници: наставници и стручни сарадници 50 основних школа и организација

укључених у другу фазу пројекта Школа без насиља Број учесника на семинару: 2 х 50 односно око 100 учесника

Записивала: Александра Јанковић Напомена: У овом приручнику, записници са два дводневна семинара су

обједињени и дају преглед општег тока рада током два дана, с тим што су извучени занимљиви одговори или примери водитеља и учесника – наставника

са оба семинара. Дати су записи неких разлика у реализацији ова два семинара које су се десиле због праћења интересовања групе са којом се радило, као и оба записа презентација непосредног рада наставника из две школе које су

биле гости семинара – једна школа на првом семинару, а друга на другом семинару. Записници су радне верзије и занимљиви су као документација.

Први дан семинара

Уводни део (један сат) Сви учесници заједно.

Поздрав и представљање присутних. Презентација пројекта и рада семинара.

Учесници се деле у две групе које раде паралелно, свака у свом простору, а онда се размењују тако да свака група прође обе основне радионице:

радионицу А и радионицу Б.

Преподневни блок «Основе искуства Форум позоришта» (два сата са сваком групом)

Радионица А: Од разгибавања до форумовања Водитељ: Љубица Бељански-Ристић

Асистент: Мирела Павловић Сви седе. Круг.

- Колико нас има? Спонтани одговори.

- Да проверимо! Ако сам ја 1, ви сте 2... и тако даље редом у круг. Добија се укупан број и број сваког учесника.

47

- Ја кажем свој број и позовем неки број из круга. Прозвана особа понови свој

број и позове неки други број: 1-7, 7-19, 19-7... Зашто је ова игра добра (концентрација, уритмљавање, заједничко

функционисање...). Развој игре кроз додавање нових елемената.

Убацивање заједничког пљеска: ...1-7, пљесак, 7-23, пљесак... Увођење новог елемента (наместимо руке на колена и значајно кажемо а-ха гледајућу у правцу прозваног) 23-15 ...пљесак, а-ха... 15 – 5... пљесак, а-ха...

Додавање драмског израза (а-ха кажете на свој начин, гласно или тише, уводите неко расположење...) ...5-3... пљесак и а-ха са изразом...3-8...

На пљесак и узвик а-ха са изразом надовезује се устајање са столице и промена места... 8 – 12... пљесак, а-ха са изразом, устајање и промена места... 12-4 пљесак, а-ха са изразом, устајање и промена места... уз успостављање контакта

с неким у кругу... 4-6... пљесак, а-ха са изразом, устајање и промена места, контакт... као да сте се срели после 100 година... 6-18... пљесак, а-ха са

изразом, устајање и промена места, контакт као да сте се срели после 100 година и повратак на почетно место. Смех. Расположење. Смирење.

Рад целе групе. Сви стоје. Круг. - Сад ћемо да устанемо. Станимо испред столица за једно лепо загревање.

- За Форум је важно да своје тело разгибамо. Водићу вас кроз процес разгибавања. Учинићемо своје тело активним. Вежбе доприносе да своје тело упознамо, да спознамо његове могућности, да осетимо притиске,

деформације, да покушамо да их откријемо како бисмо могли да их отклонимо...

Свако за себе, на месту на коме стоји, креће у разгибавање тела, од главе до пете.

- Мислите на то да се разгибавате из зглобова. Учесници раде свако за себе.

- Идемо на структурирање те ваше слободне форме. Сад правите малу причу од вашег разгибавања, као линију која има свој почетак, средину и крај.

Учесници, свако за себе, ради.

- Ко је посебно уживао у својој вежби? Учесник који се јавио приказује своју вежбу другима. Још једна показана вежба.

Док други учесник показује група гледа, али сада добија и задатак да ради то што види пратећи у потпуности онога који вежбу изводи. Истицање да сви

следимо онога који води и покушавамо да осетимо оно што он осећа. Цела група. Круг. Сви стоје на свом месту.

- Ово је сценски простор за вашу свакодневну животну причу. Један ваш уобичајени радни дан. У стилизованом покрету наместите се у позу спавања,

следи буђење, јутарњи ритуали, излазак из куће, долазак у школу... до поновног спавања… Приказујете кључне делове дана, с променама које се дешавају. Не причате, не гледате друге... пролазите свој дан, освешћујете

структуре како ваше тело пролази кроз дан.

У наставку радионице може да се следи Варијанта 1 или Варијанта 2. Варијанта 1:

Издвајање слика које означавају професију учесника. - Размислите која је то слика из приче коју сте прошли која вас одређује,

извуците је и направите залеђену слику.

48

- Учесници испробавају, свако за себе, а онда редом у круг свако покаже

залеђену слику себе у својој професији. Добијен богат материјал. - Поставите се у своју слику. Шта ви то радите? Неколико пута заредом

поновите покрет из неутралног положаја у своју залеђену слику као да сте нека машина која свој покрет понавља.

Роботизација покрета: - Учесници ходају кроз простор и реагују на инструкције водитеља. - Размислите о свом покрету, ходаћете по простору у свим правцима и кад

кажем контакт, окренућете се ка некоме, стати у залеђену слику, оживети је кроз покрет који се понавља уз остварујући тако неку врсту контакта...

комуникације кроз размену слике кроз поновљање Шетња, стоп, контакт с неким, залеђене слике из покрета... - Ходамо кроз простор, опуштено и када кажем неки број, нпр. 3, стварате

групе од по троје окренути једни према другима, остварите контакт између вас троје, залеђену слику, оживети је и остварити контакт, комуникацију у

оквиру групе... - Ходање, спајање по налогу водитеља у групе са различитим бројем чланова,

на крају формирање мањих група тако да у свакој групи буде 6 учесника.

Машина покрета у мањим групама од по 6 учесника: - Сада ћете урадити једну игру која се зове ритам машина или машина

покрета. Учесници праве машину користећи своје покрете. Први стане и ради свој покрет у одређеном ритму, други се прикључује, трећи, четврти... Стоп! Разговор о

свакој машини као слици професије.

Наставак рада у групама од по шесторо: Први задатак: заједно направити једну залеђену слику. Други задатак: из залеђене слике направити заједничку композицију оживљене

слике користећи технику успореног покрета... Трећи задатак: Из залеђене слике кренути у вербални театар, убацујемо жив

језик у ситуацију, говор, дијалог. Договарање... Свака група презентује шта је урадила: прво само залеђену слику, затим у

покрету, невербалну, и трећу, вербалну. После сваке презентације водитељ пита о чему се ту ради, шта смо видели, наслов, каква је то врста ситуације, да

ли су глумци задовољни насловом... важно је да се гледаоци не питају да ли им се свиђа већ шта су видели. Форум театар нас вежба да видимо оно што

гледамо. Варијанта 2

Цела група ради пратећи инструкције. - То је један ваш дан, неки лепи тренуци, а можда неки који и нису тако лепи...

Сада извуците један леп тренутак дана, када се осећате лепо и пријатно. - Постоје тренуци када ви делујете, када ви у односу на неког другог вршите неки притисак...

- А сад изаберите тренутак кад на вас неко делује. Тренутак када неко на вас врши неки притисак...

- Најнепријатнији тренутак. Онај тренутак који бисте волели да избришете и што не волите да вам се дешава током дана... Кратак разговор и наставак процеса.

- Ходамо кроз простор, опуштено...Ја ћу у једном тренутку да кажем неки број и ви формирате групу у наведеном броју са онима који су вам

најближи...3....6...4...

49

- Остајете у групама од по 4 члана. Имате ваше залеђене слике (пријатан

тренутак вашег дана, слика вас који вршите притисак на неког другог, слика вас када неко други врши притиса на вас, најнепријатнији тренутак у дану).

Подсетите се, поновите... Поставите своје слике у неки свој редослед и одредите им бројеве од 1 до 4. Коју стављате прву, коју другу... трећу...

четврту... - Остајете у својим групама, ја ћу сада да говорим бројеве од 1 до 4, а ви ћете

да станете у заједничку залеђену слику према томе којим сте бројем

одредили ваше појединачне слике. Изузетан материјал!

- Имамо сада групне слике и богат материјал. Поразговарајте шта то имате, какве приче могу да изађу из тих слика, из ових покрета. Развијте једну заједничку причу, имате пуну слободу, али немојте да изгубите карактере

које сте узели. Крећете од залеђене слике, покрећете је, ликови имају неки однос између себе и завршавате у залеђеној слици. Све треба да урадите

само покретом, успореним, без речи. Групе граде причу, ликове... Разјашњавају односе који постоје међу њима. Начин како повезују своје слике... Договарају се како би назвали овај комад...

Намештање позорнице, где су глумци, где публика... - Сада ћемо да погледамо ове наше нове приче које су произашле из тренутака

вашег живота, а које сада постају материјал за наше форум сцене. Ово је могући начин како доћи до материјала за форум сцене и када се ради с децом.

Презентације група

Рад с гледаоцима после презентације једне од група: - Ово је нека прича из свакодневног живота? Шта смо видели? - Неки су опуштени, неки су устали на леву ногу. Мени личи на зборницу...

Људи који почињу радни дан. Зборница, ходник, фабрика, код куће...Пауза или почетак дана...Школа...

- Ако је ово школа, ко су они? - Три наставника и теткица... Деца, ученици... Сувише су озбиљни...

Родитељи... Нервозни, дете је добило лошу оцену. Родитељи деце из неке

школе. Дошли су на родитељски састанак... Поновно играње сцене с напоменом да гледамо родитељски састанак.

- Шта смо видели? - Председник савета родитеља. Да, тата је нервозан.

- Шта овог родитеља очекује? - Лоше вести. - Какав однос има овај родитељ према школи?

- Лежеран. - А овај родитељ?

- Врло захтеван, амбициозан. Хвата за гушу и дете и наставника. - А ова особа? Мама? - Попустљива је, воли своје дете, шири руке. Мислим да је у фазону – само да

си ти мени жив и здрав.

Разговор о поставци сцене и како да буде јасно о чеми се ради. Водитељ користи сваку групу која презентује своје сцене (на оба семинара) да

практично демонстрира различите технике активирања публике: - техника «врућа столица»: гледаоци могу да постављају питања онима који су

одиграли сцену, али питања морају да постављају лику на основу онога што су видели у сцени. Глумци одговарају из лика (оно што су кроз процес

50

изградили као биографију лика, или импровизују, али тако да се држе лика,

односно онога што би такав један лик могао да да као одговор) - вежбање да видимо оно што гледамо и могућности деловања кроз ликове:

варијанта – објаснити лику шта да уради; варијанта – одиграти лику како да уради; варијанта – ући на сцену, заменити глумца и одиграти оно што би лик

могао да уради да смањи притисак у приказаној ситуацији.. - техника «позитивно-негативно», сцена се понавља и у неком моменту

водитељ каже «у негативно» и тада глумци воде ситуацији у правцу који не

може да разреши конфликт већ га још више појачава, а када иде «у позитивно» тада граде ситуацију која има изгледа да се позитивно разреши...

- техника «вајање»: учесник из публике може по принципу вајања скулптуре да промени положај лика који је под притиском, кад заврши, остали на сцени имају задатак да реагују на нову ситуацију онако како изнутра осете

користећи успорен покрет док сви не стану у нову залеђену слику која даје нову ситуацију...

- испробавање технике промене жанра – група је изабрала да све одиграју у жанру «вампира» (може и као опера, балет, сапуница, каубојац, хорор... )

Радионица Б: Из вежбе, игре и бајке до актуелне форум сцене Водитељ: Александра Марковић

Асистент: Мирослав Николић - Представићемо се именом, изабраном бојом и проценом како се осећамо кроз

број од 1 до 10. Пример: Сандра, црвена, 9

Објашњење техника Форум театра кроз вежбу: - Једна особа је у центру, а четири особе стоје око ње распоређени на четири

различите тачке са сваке њене стране. Њихов задатак је да погледају особу

у центру и кажу шта од ње виде. Након тога мењају место и поново кажу шта виде. Четири промене позиције са које се гледа и самим тим четири

различита виђења нечега што се види. Још један пример који кроз вежбу илуструје како комуницирамо и како се

преносе и примају информације!? - Две особе су у центру седе леђа уз леђа, имају по фломастер и велики бели

папир. Једна особа има задатак да нацрта нешто апстрактно. Трећа особа има задатак да пренесе другој особи (која седи окренута леђима девојци која

је цртала и самим тим не зна шта је ова нацртала) шта је нацртано, треба да јој даје инструкције како би исти цртеж био нацртан на том другом папиру. Она даје само инструкције и не види како се те њене инструкције преносе на

папир. Разговор.

Презентација изабраних игара са коментарима:

«Карактери» - Покушајте да се сетите неке особе из ваше ближе или даље околине, с

карактеристичним покретима, емоцијама... и нагласите их једном реченицом. То може бити неко с ким радите, директор, ученик...

Приказивање карактера пред осталима.

«Кишобран»

Игра се игра тако што једна особа излази на сцену и стаје у позу кишобрана и каже «Ја сам кишобран!». Прикључује се друга особа изговара рецимо «Ја сам

51

девојчица која носи кишобран» и стаје у тај положај у односу на особу који је

«кишобран». На сцену улази и трећа особа и стаје у односу на њих изговарајући шта је. Особа која је прва ушла на сцену одлучује кога ће да покаже и тиме

одведе са сцене. Тако да на сцени остаје једна особа која треба да понови шта је она и игра се наставља даље по истом принципу прилажења и излажења из

сцене. Водитељ објашњава у кратким цртама како та иста игра може да се игра на тему

изабране бајке. Ако је "Снежана", ко су ту ликови који се појављују, у каквим су односима. Ако прва особа изађе на сцену и каже да је маћеха, у односу на њу

стаје друга особа, у овом примеру то је било огледало. Може да се уведе и апстрактан лик, емоција, предмет...

«Нека промене места сви који...». У игри се користе столице и треба да их буде једна мање од учесника. Један

особа је у центру круга и она нема столицу, а жели је. Да би дошла до столице мора да каже неку истину за себе, задатак за остале је да уколико је та изјава истина и за њих, треба да устану и да промене место, али забрањемо је

премештање на суседну столицу, а особа из центра такође покушава да дође до столице. Особа која је остала без столице остаје у центру круга и игра се

наставља даље. Нека промене места сви који... (истаћи нешто што је део физичког изгледа, одеће, навике, догађаја, расположења, отпора, притиска...).

О постављању правила понашања када се ради с групом. Договор. Уговор.

- Прођете са групом све ово што сте написали, ставку по стваку и ако је ово заједнички договор, онда се они и потпишу. Дозвољено је мењање ових правила, али у договору.

Игра «Тапш»

Како група функционише као тим... Водитељ пљесне у правцу онога који је до њега као да му шаље тај пљесак. Овај као да хвата пљесак и шаље га даље и тако редом у круг.

Игра се усложњава тако што водитељ шаље, док игра траје, други пљесак на другу страну... који пљесак стиже с које стране...?

Начини стварања мањих група...

Учесници шетају кроз простор и када водитељ каже неки број они праве групу, нпр. 5 и њих петоро праве групу. И тако шетња, број, група, док водитељ не направи групу од онолико учесника колико жели.

Модел: Из бајке до актуелне форум сцене

Зашто бајке, зашто су оне занимљиве деци? Борба добра и зла, бајке нису реалност, дају тензију, ликови су познати, зна се

ко је позитиван, а ко негативан, изнете су препреке и решења, зна се крај... Форум је реалан, бави се садашњошћу ликова, не зна се крај, износе се

препреке, али не и решења, нема краја, испробава се, вежба се како да се реагује у одређеним ситуацијама, да се осети шта се може... проба за реалност, као превенција...

- Ви ћете сад да размислите у групама, треба да изаберете једну бајку. Слика

коју урадите треба да буде препознатљива. А публика ће после да погоди која је бајка.

52

Презентација – залеђене слике... После сваке презентације водитељ пита публику шта су видели, која је бајка, ко

су ликови у бајци, а кад би то преселили у садашњост, ко би били ти ликови и шта би се ту могло дешавати.

Бајка коју су учесници препознали: Три прасета Исто, али сада је то 21. век: Застрашивање у школском дворишту.

- Шта смо видели? Која је то бајка? - Три прасета. Срушене куће... Најстарији брат прима своју браћу...

- А када ту слику пребацимо у садашње време, у реално стање ствари, ко су они?

- Млађи ученици... Ученице које траже заштиту.

- Ко би био овај најстарији брат? - Заштитиник, другар, школски полицајац, учитељ, наставник.

- Шта је ово? (преврнуте столице) - Школска имовина. - Вук?

- Насилник. Застрашује их!

Следећи корак је постављање сцена у садашњости, групе треба да отворе проблем, поставе га на сцену, не да га решавају. Сцена мора да буде кратка и ефектна. Ликови треба да су јасни, где се дешава, ко је тлачитељ, ко је

потлачени, ко је онај ко може нешто решити.

- Не треба да решавате проблем, само да га поставите, само га прикажите. Рад у групама. Презентације.

Избор сцене под називом: Дилер прилази девојчици и нуди јој наркотике. Напомена: Подстицај за ову сцену била је сцена развијена из Снежане (зла

краљица која као старица нуди Снежани јабуку). Укључивање публике: «Вруће столице» Неко из публике приђе глумцу на сцени, стави му руку на раме да би остварио

контакт и постави питање које га занима, а глумац одговара из улоге нпр: Питање упућено дилеру: «Како вас није срамота?»

Одговор из улоге: «То је у моди. Од тога живим.»

Показује се техника: Разговор из улоге Неко из публике приђе глумцу на сцени, додирне га по рамену и пита нешто што га занима, глумац одговара из улоге, не он лично.

- Зашто су потребне информације? - Да се чује из визуре лика зашто реагује како реагује.

Испробано и како је то када се уђе на сцену и делује из лика. Бира се једна сцена која је изазвала највећу пажњу, највећи утисак...

Избор: Насиље у породици. - Сцена иде испочетка.

- Када мислите да треба реаговати, кажете «Стоп!», дајете сугестију или излазите на сцену и мењате глумца.

Испробане различите варијанте могућих решења.

И за крај одиграна је «Сава рака...».

53

Завршни део

Заједнички рад обе групе А и Б.

Презентација рада и размена искуства. Кратка евалуација. Представљање Марине Миливојевић, драматурга, која ја написала неколико

текстова за могуће представе Форум театра користећи резултате истраживања у пројекту Школа без насиља.

Други дан семинара

Уводни део (један сат) Сви учесници заједно.

Радионица: Избор из «арсенала» и нешто о основама за Форум представе и форумовање

Водитељ: Љубица Бељански-Ристић Сарадник-водитељ: Александра Марковић Асистенти: Мирела Павловић и Мирослав Николић

Кратко објашњење и испробавање игара и вежби из «арсенала» за глумце и не-

глумце Форум позоришта: Огледала

Постоји вежба огледало. Један у пару је огледало, други се огледа. Боал је од ове драмске вежбе направио вежбу од 12 секвенци. Прво се одигра лик у

огледалу, па у пару, па у групи... укључују се разне врсте огледала, као нпр. искривљена огледала... огледало које се разбија... све је у процесу.

Колумбијска хипноза Овом игром Боал започиње своје сесије и каже да је ово типична вежба за онога

ко тлачи и потлаченог. Игра се ради прво у пару, са променом пара, а онда се гради даље. Једна особа држи руку на удаљености од 10 до 20 см од носа свог пара а пар има задатак да увек одржава ту раздаљину и да лицем прати руку

где год се она креће. После промене улога, иде усложњавање, могуће су различите варијанте, једна особа води две, три особе. Особа која води може да

користи обе руке па тако има могућност да води истовремено више људи. Слике које се добијају овим начином рада су веома занимљиве.

Ритам машина Јуче смо правили машину професије. Кренули смо од једноставних вежби,

извукли одређен покрет, тај покрет смо стално понављали, мултиплицирали га. Јуче је то био један тренутак у једном дану. Машина се игра тако што се покрет

стално понавља. Прва особа улази у центар и креће са својим покретом, како ко осети да може да се надовеже својим покретом на предходни, прикључује се. И све време док траје игра покрети се понављају.

Показана машина професије.

Моделовање Ова се игра ради у паровима, један у пару је скулптор, други је глина. Моделује се у тишини, без приче. Намештате свог пара, не говорите му како да стане,

него га ви наместите. Израз лица наместите или покажите пару како треба да га намести.

Правите скулптуру вашег најбољег друга/другарице. (скулптуре - залеђене слике)

54

- Шта показује ова скулптура, каква је ово слика? Какав је ово друг? Како су

му постављене руке? - Отворене су.

- Отворене руке показују шта? - Да је поуздан, ведар, добар...

У следећем примеру показано је како се још ова игра може користити у Форум позоришту. На сцени су три пара и имају задатак да направе ситуацију

насилника у школском дворишту. Један пар ради скулптуру насилника, други жртву, трећи помагача.

Залеђена слика. - Шта видимо?

Наставак моделирања у залеђене слике с променом положаја потлаченог.

Игра с лоптицом Ово је игра у којој се развија говорна вештина. Играју је четири играча и једна лоптица. Сваки играч има своју улогу, насилник, жртва, помагачи и из тих

ликова граде ситуацију. Развија се дијалог између ликова, како ко добије лоптицу, каже реченицу. Може да се почне са нпр, реченицом – «Хајде да се

играмо...» или «Изађимо у двориште...» или већ којом се договори. Прича са Западне стране

Учесници се поделе у две групе и свака група има свог представника. Ово је вежба надигравања. Иде напад од стране једне групе, односно представника, а

њега прати и понавља његов покрет његова група. Као одговор на ову акцију следи реакција супротстављене групе, односно представника, а њега прати његова група. Циљ ове игре је деловање, акција, реакција. Такође постоје

различите варијанте, може само покретом, покрет и звук, покрет и говор... Измишљајте разне ствари. Правите дијалоге. Из ове вежбе можете да добијете

подстицај за грађење форум сцена. Форум представе (два сата)

Уводничар: Љубица Бељански-Ристић

Асистенти: Александра Марковић, Мирослав Николић и Мирела Павловић

Гостујуће школе са својим Форум сценама: Први семинар: ОШ «Синиша Николајевић», Београд Други семинар: ОШ «Јован Јовановић Змај», Сремска Митровица

На оба семинара: Форум сцена «Тигар» по тексту Марине Миливојевић, драматурга, у извођењу групе вршњачких едукатора Центра за културу «Стари

град» Презентација: Школско форум позориште ОШ «Синиша Николајевић», Београд

Прича о искуствима наставника ОШ «Синиша Николајевић» у раду са ученицима

свог петог разреда на Форум театру. Разредни старешина Славица Обрадовић је изнела нека своја запажања. Мисли да је добро да наставник не ради сам, него да има неког колегу или неког од стручних сарадника, психолога, педагога...

Радили су после часова. Сматра да је Форум театар добра техника јер све ученике укључује, ангажовани су и кад су у публици, смењују се у улогама,

испробавају различите начине деловања. Увек им треба напоменути која су општа правила, а то је да нема насилних решења, нема чаробних решења јер

55

насилник не постаје одједном добар. Они су се бавили проблемима из њиховог

свакодневног живота и презентоваће две сцене за форумовање.

Љубица Бељански-Ристић је поновила неке основне поставке: ...Оно што је карактеристично за Форум је управо интеракција публике и глумаца на сцени.

Када се погледа представа, прва фаза је то да публика може поставити питање лику и он одговара из улоге коју игра, било да је у питању жртва, насилник, или неко са стране ко гледа шта се дешава. Питања могу бити – колико имаш

година, како се осећаш... Публика пита све оно што јој није јасно и тим питањима и одговорима које добија ствара се јаснија слика о ликовима, о

односима међу њима, о томе шта се дешава. Након постављених питања представа се одигра поново и сада публика има право да реагује, сугерише, шта, како, ко... Публика може да да задатак неком лику, може да дође на сцену

и покаже, и може да замени лик на сцени и одигра уместо њега интервенцију. Такође постоји могућност увођења неког новог лика. Један од циљева Форум

театра је оснаживање, дати детету могућност да само разреши ситуацију ненасилним путем, могућност да се дете испроба у различитим ситуацијама. Овде се не тражи коначно решење.

Прва сцена

Ученици ОШ «Синиша Николајевић», пети разред, су приказали сцену у којој старији момци отимају фудбалску лопту млађима. Питања публике:

Питање за жртву – Зашто ниси побегао? Одговор из улоге – Почели би да ме јуре.

Питање за насилника – Да ли знате колико су они млађи? Одговор из улоге – Није битно, хоћемо лопту. Питање за насилника – Да ли би се исто понашали да су то дечаци вашег

узраста? Одговор из улоге – Па, не баш.

Питање за жртву – Да ли ти се већ дешавало да те нападну? Одговор из улоге – Јесу, узимали су ми лопту. Питање за помагача жртви – Да ли си увек помагао другу?

Одговор из улоге – Јесам. Питање за насилника – Како си се ти осећао?

Одговор из улоге – Био сам поносан што ћемо да отерамо мале. Питање за насилника – Чиме се ти бавиш у животу?

Одговор из улоге – Гледам ТВ-е, ништа посебно. Питање за насилника – Зашто малтеретираш ову децу? Одговор из улоге – Зашто би позамљивали лопту, кад можемо да је узмемо од

млађих. Питање за насилника – Како је бити силеџија?

Одговор из улоге – Одлично. Поновљена презентација, сада публика интервенише. Зауставља сцену тамо где

мисле да може да се реагује другачије. Мењају ликове на сцени и делују из улоге.

Друга сцена Сцена у школској кухињи. Ученици у реду, гужва је и долази до гурања. Млађи

дечак је оптужен да је гурнуо старијег. «Врућа столица» (питања публике ликовима на сцени):

Питање за дечака који је гурнуо – Зашто ниси био искрен и рекао да си ти гурнуо?

56

Одговор из улоге – Били смо гладни, а била је гужва.

Питање за дечака који је гурнуо – Да ли си се плашио да изговориш ја сам гурнуо?

Одговор из улоге – Нисам. Питање за дечака који је гурнуо – У каквом си односу са тим дечацима?

Одговор – Другови смо, нисмо у истом оделењу. Питање за насилника – Зашто си рекао девојчици шта си урадио? Одговор из улоге – Заљубљен сам у њу, па да је задивим.

Питање за девојчицу – Да ли си била свесна шта се дешава? Одговор из улоге – Не, читала сам часопис.

Следи поново гледање сцене и интервенције публике узвиком «Стоп!» када мисле да лик који је тлачен може да реагује на насилника на неки другачији

начин. Важно: ненасилним средствима! Гледаоци – наставници излазе на сцену и покушавају да «савладају» насилника. Није им лако! Изузетно вешто играње

из улога од стране деце када интервенишу гледаоци – наставници. Презентација: Школско форум позориште ОШ «Ј.Ј.Змај», Сремска Митровица

Тања Љубишић, наставница:

- У току школске године смо радили и видећете једну импулс представу коју су урадиле ученице шестог разреда. Један школски проблем. У првом гледању битно је да схватите ликове, позитивне и негативне. Знате да интервенција

може бити на свим ликовима осим на негативном. Затим иду ваша питања, откривање биографије. Други пут када будете гледали можете стопирати

сцену и интервенисати. - Интервенција – питате, кажете како да делује или уђете у лик и делујете из

лика, само водите рачуна да не промените карактер лика из кога делујете јер

све друго је магија. Не можете мењати насилника. Али можете преко других ликова да мењате његову свест.

Форум сцена: Две девојчице за клупом, једна објашњава другој задатак из математике, долазе

три девојчице и крећу да малтретирају једну од оне две за клупом, девојчица која седи с њом брани је, у тренутку пада сока улази наставница и оне три

окривљују девојчицу коју су малтретирале за неред на који наставница наилази. Наставница прихвата причу коју јој сервирају.

«Врућа столица»: Питање за насилницину другарицу: Зашто ти је битно где се облачи?

- Зато ако се облачи код Кинеза није добра као ми. - А какве сте ви?

- Добростојеће, богате, битно нам је како се облачимо. Питање за насилницу: Од кога си научила улогу вође? - То се не учи, то се рађа.

- Како се осећаш? - Осећам се одлично.

Питање за жртву: Да ли ти се већ дешавало да те малтретирају? - Да, оне то стално раде… Питање за насилницу: Шта су твоји родитељи по професији?

- Држе ресторан. - Зашто не волиш штребере?

- Не волим их, не волим да учим.

57

Питање за жртвину другарицу: Да ли помажеш свима или само Ани?

- Свима. Питање за насилницину другарицу: Да ли ти смета да будеш у сенци?

- Не, битно ми је да будем на вишој позицији од ових штребера.

Улазак публике на сцену. Интервенције. После одређеног времена поново могућност испитивања ликова.

Питања за жртву: Да ли родитељи знају за твоје проблеме? - Мама зна, али тату би то повредило.

- Да ли си се поверила неком у школи? - Педагогу, рекла ми је да покушам да се дружим са њима. - Зашто се плашиш наставнице?

- Зато што се плашим, оне су њене миљенице. Питања за наставницу: Наставнице, зашто тако строго улазите у учионицу?

- Зато што често наилазим на такав крш у учионици. - Да ли размишљате да промените посао? - Зашто?

Поново интервенције публике, улазак у ликове...

У Форуму је битно да будемо свесни проблема. Нећемо увек пронаћи решење, али ћемо неке ствари да освестимо. И увек се захвалимо глумцима.

Презентација: Млади вршњачки едукатори Центра за културу «Стари град»

Базирано на тексту «Тигар», Марине Миливојевић

Марина: - Теме којима сам се бавила су произашле из анкета добијених из школе.

Прочитала сам та истраживања и на основу тога направила неколико прича. Занимало ме је ко је жртва и како се понаша? Једно од решења је било да дете које је жртва бежи у имагинацију. Ово је ситуација где се управо дешава

ситуација реално-фиктивно.

Играње сцене «Тигар».

Да ли је прича јасна? Реална? Да ли се овакве ствари дешавају? Да ли је јасно ко трпи злостављање? Ко је овде насилник? (Игор – жртва, Иван – насилник, Ангелина и Миша – помагачи насилника)

«Врућа столица»

Нека од питања учесника са првог семинара ликовима након одгледане презентације: Питање за насилника – Често нападаш Игора?

Одговор из улоге – Да, када ми је досадно. Питање за насилниковог друга – Да ли су тебе некада напали?

Одговор из улоге – Не, ја се дружим са Иваном, а он је јак. Питање за насилникову другарицу – Допада ти се да се тако забављаш? Одговор из улоге – Да, сви ме виде, и дечаци.

Питање за насилникову другарицу – Какав је твој однос са Иваном? Одговор из лика – Он је највећа фаца у одељењу...

58

Нека од питања учесника са другог семинара лику насилника након одгледане

презентације: - Да ли те је Игор нешто увредио кад сте били мали?

- Не, дружили смо се у детињству, али он је остао дете. - Иване, рекао си да си најјачи, што га малтретираш?

- Не малтретирам га, смешно ми је и досадно, ја никог не малтретирам. - Иване, да ли си позвао Игора да се игра са вама? - Он је толико досадан.

- Иване, како се ви играте? - Не играмо се. Нисмо више деца. Причамо, коментаришемо.

- Иване, шта би Игор морао да промени да уђе у ваше друштво? - Све. - Иване, шта ћеш бити кад порастеш?

- Неки директор.

Поновљена презентација и испробана решења из публике о могућностима деловања лика који је жртва (Игор).

- Фокусирајте се на то да видимо шта може жртва (Игор) да уради у оваквој ситуацији... Знамо ситуацију и упознали смо мало више лик насилника (Иван) и

његове мотиве. Сада ћемо испробати могућности решења овакве ситуације у којој се нашла жртва. Треба тражити тренутак када се може реаговати и да би се постигао помак ка бољој ситуацији. Вежбајући у оваквим ситуацијама,

вежбамо се за реалне ситуације.

Утисци после презентација. Питања и одговори о основама форума и форумовању од значаја за наставнике.

Питање: Колико ликова треба да буде на сцени?

Одговор: Најмање два, насилник и жртва. Ако их има више, то могу да буду ликови који су или уз жртву или уз насилника или неутрални посматрачи... У Форуму су јако важни и ликови који могу да посредују између насилника и

жртве, ликови који могу да делују на насилника... Ликови треба да имају своје биографије, то радите са децом како би могли да одговарају и делују из лика

када интервенише публика...

Питање: Како направити добар анти-модел? Одговор: Форум представа се назива анти-моделом зато што приказује нешто што не желимо да нам се догађа у свакодневном животу. То градите с децом,

питајте их о томе шта им се догађа... и из тог материјала из личног искуства заједно кроз процес креирајте анти-модел...

Наставак рада на сценаријима које су креирали сами наставници – учесници семинара, у малим групама током паузе, на актуелне школске теме:

- Ученици су претходног дана добили домаћи задатак и наставник једном ученику цепа исти.

- У учионици су само деца. Жртва је неко ко је био некада агресиван, а сада му не дају да се поправи.

- Учионица. Сви чекају шта ће одредити наставничко веће јер можда због

једног наставника неће ићи на екскурзију и сад га сви нападају. - Дежурство наставника у ходнику. Расправа.

- Разговор у зборници када ће плата. Расправа.

59

- Наставник је оценио са 5 рад ученика који иначе добија само двојке и улази

у расправу са другим наставником...

Разговор о избору теме и грађењу сцене као «анти-модела».

Завршни разговор - Прошли сте дводневни семинар Форум позоришта за ваше деловање у оквиру

програма «Школа без насиља». Размислите од тренутка када сте дошли, како су кренуле информације ка вама, шта сте прошли, шта сте сазнали, научили,

испробали... У односу на семинар, шта вам је пријало, шта вам није пријало? Да ли сте мислили шта је ово, шта то мени треба или то је права ствар за мене? С ким сте комуницирали, кога сте боље упознали, с ким сте поделили

своја знања, вештине? Колико су морали други да вас покрећу, колико сте ви били та покретачка енергија? Шта сте понели са собом? Шта је то што бисте у

овом тренутку поделили са нама? Изволите... - Допада ми се што свако може речи оно што види, нема погрешних мишљења. - Један колега је написао песму подстакнут јучерашњим даном.

- Допала ми се слобода мишљења, јер сам се често сусретала са стереотипним мишљењима итд.

Следе питања учесника о различитим елементима на које треба да обрате пажњу кад раде Форум позориште у школи.

Неки од одговора на основу постављених питања и искуства у пракси:

- До Форум представе покушајте да не дођете директно, пробајте да теме извучете из деце, то је мало дужи процес. Комбинујте приче из реалности са

вашим искуством. Од игре можете да направите Форум представу, у старијим узрастима она чак може да изађе у симболичкој форми. Када добијете нуклеус,

градите даље. - Градите ситуације, ликове, правите анти-модел – насиље међу вршњацима, јер је то наш сценски материјал. Ту имамо ученике различитог узраста, ко ту трпи

насиље, ко је најпопустљивији, ко је можда још гори од насилника, али скривенији, ко може да помогне? Представа мора да покаже неки облик насиља,

не мора то да буде само физичко насиље, него и оговарање, изругивање... Тема мора да буде деци актуелна. До приче можемо да дођемо и радећи на

скулптурама, кроз анкете... Можемо да тражимо од деце да у новинама погледају чланке који их се тичу... - Пожељно је да потлачени има једног или више помагача јер они могу да

инструкцијама публике помогну жртви и пронађу пут ка решењу. - Форум позориште поставља на сцену анти-модел, не даје решења.

- Не смемо да блокирамо канале за деловање публике. - Не ради се представа ради представе, већ да се том представом покрене публика и ту је неопходан џокер који посредује између публике и глумаца.

Џокер може да поставља следећа питања: - Да ли је ово реална ситуација?

- Да ли препознајете ситуацију - Да ли разумете ситуацију? - Да ли је притисак јасан?

- Да ли је притисак видљив? - Да ли је јасно ко је тлачитељ?

- Да ли је јасно ко је онај ко трпи насиље? - Да ли је јасно зашто врши насиље?

60

- Чему тежи онај ко је тлачен?

- Шта би он желео? - Зашто би он то желео?

- Да ли постоји место у причи где би потлаченом могао неко од помагача да помогне, да промени ток дешавања и доведе до другачијег исхода?

Током рада на престави гради се биографија сваког лика. Однос са другим ликовима... Мотивација лика – шта је то што тај лик генерално у животу жели.

Биографија лика може у непосредном раду, у импровизацијама, писању биографије, у облику интервјуа - одговор из лика.

Стопирањем сцена и испитивањем такође се ради на лику. Питате публику – да ли желите да сазнате нешто о лику, изволите, питајте. Грађење лика и са публиком. Неке важне ствари публика ће сазнати само ако

пита.

Како гледаоци учествују: постављају питања, кажу ликовима шта да ураде, неко из публике покаже како би желео да лик делује, неко из публике уђе уместо лика и одигра.

Циљ Форум позоришта је отварање могућности позитивног деловања.

Форум слабима отвара могућности да се изборе за своје место, али да остану у свом карактеру. Форум нуди ненасилна решења, нема магичних решења.

Форум представа почиње тако што Џокер најави, каже шта ће се дешавати. Представа се одигра без прекидања.

Проверава се да ли је разумљива. И следи постављање питања, Џокер подсећа на правила и пита да ли је све јасно.

Представа се одиграва поново и публика сада реагује, интервенише – помаже се потлаченом.

Џокер треба да осети публику, види подигнуту руку, подстакне оне који желе да дају сугестије. Џокер направи резиме после интервенције.

Џокер не намеће своје мишљење. Увек пита публику, шта ви мислите, од публике тражите одговоре.

Када су вам деца као глумци на сцени, они су ликови и говоре само из ликова и то онда када су питани.

Форум није игра погађања, него подстицај да се разговара о одређеној теми и могућим решењима. Свако ко испроба решење не сме да се врати на место и лоше се осећа, ту сад

долази до изражаја умеће Џокера.

Још једно питање... - Како да поведемо децу у процес, које би њима теме биле актуелне?

Одговор: - Овако радећи с децом можете да откријете суштинске теме о животу и времену

у коме расту. Добићете одговоре од деце који ће вас изненадити, али видећете и осетићете њихову актуелност. Да је ово време добро за децу, не бисмо седели овде и разговарали о свему овоме.

Самоевалуација и додела сертификата

Свечани тренутак. Игра за евалуацију.

61

Свако каже једну реч у односу на ово шта сте прошли. И нека то буде наша мала завршна евалуација.

Речи: ...тешко, оптимизам, хармонија, озбиљно, истраживање, отварање, узбудљиво, изазов, авантура, једва чекам, пробаћу, јој, радозналост,

узбудљиво, вештина, усхићење, игра, конструктивно, напорно, велики изазов... Игра за доделу сертификата.

Подела диплома уз реченицу којом сваки учесник каже шта је то што је важно и

што може да истакне да је радио и тиме заслужио ову диплому: На труду и залагању. Заиста сам се трудила.

Трудићу се више. На покушајима глуме.

Па остала сам до краја. За жељу, игру и смех. На групном раду.

На лепом игрању. Пронашла сам део себе.

Због учешћа у игри. Што сам научила нешто ново. Због свега што сам научио.

На смеху из срца. Зато што нисам ни знала да могу да будем тако добра глумица.

Што сам дала себе својој групи. На томе што сам била храбра и активно учествовала. За сналажење у тимском раду.

Научила сам да будем стрпљива. На храбрости, било је храбро у овим годинама ући у нешто ново.

Због пажње коју сам посветио. За активности које сам научила. Хвала што сте извукли из мене самопоуздање да се јавим и будем и прасе

и зликовац итд.

Задовољство постигнутим, добра атмосфера, смех, честитања, жеље за наставком.

Завршетак семинара.

Здравица за наставак, за ширење пројекта и за још много добрих, успешних и делотворних наставника и ученичких група школског Форум позоришта за

школу без насиља. Радионице за наставнике на Битеф Полифонији 2006.

Радионице су одржане у Београду у оквиру 7. Битеф Полифоније, пратећег

програм 40. Београдског интернационалног фестивала нових позоришних тенденција БИТЕФ.

Цео семинар је одржан у Центру за културу «Стари град», трајао је једанаест дана од 18. до 28. септембра 2006. Свака радионица је трајала 3 сата. Кроз

радионице је укупно прошло око 100 наставника.

62

Радионице записивала: Александра Јанковић

Датум и време: 18. септембар 2006. од 11 до 14 сати

Радионица: ПОСЕБНО АКТУЕЛНО... Страхови и снови Водитељке: Љубица Бељански – Ристић и Александра Марковић, ЦЕДЕУМ,

Београд Уводни део. Представљање.

- Назив ове радионице је посебно актуелан због недавних дешавања, бомба у

школи, ситуације насиља, панике... а ако причамо о безбеднијем окружењу деце које су то супротне ситуације, ситуације у којима можемо да кажемо да је та школа безбедна, да је то школа без насиља...Размислите који су то

страхови, као ситуација са бомбом, и с друге стране који су нам снови (као ситуације о миру...)

- Једна реч, фраза, нпр. ученик држи нож у школској торби... Мислите на праксу, напишите само ситуацију, не ваше осећање у вези с тим. На један папир напишите једну ствар, на други другу. Напишите тако да се добро види

јер радићемо са тим папирима.

На листовима папира свако индивидуално пише страхове и снове с којима се сусреће у пракси. Читање редом. Простор је подељен на два дела и учесници у две групе рангирају и постављају

једни страхове, а други снове по тежини...

Ситуације насиља: - После изгубљене утакмице дечак песницом у груди ударио другарицу из

разреда која је пришла да га утеши.

- Доношење ножа у школу – трећи разред. - Родитељ «осветник».

- Дечак, пијан затвара децу у WC и прети им! - Поломљена врата. - Ученик иглом повредио двадесеторо деце исте школе, покренут судски

поступак. - Ученик донео сатару у школу! Освета због увреде родитеља!

- Пера је Саву «мало» давио пертлом. - Ученик је донео пиштољ који је личио на прави – други разред.

- Мика је Пери псовао тату који је умро прошлог лета. Има још двоје ученика који су без једног родитеља и које Мика на исти начин малтретира.

- Пиштољ у школи. - Коришћење лекова и наркотика.

- Ученик носи палицу. - Ученик IV разреда носи нож у торби и прети вршњацима. - Метални бокс на руци за време одмора.

- Пси луталице јуре децу по дворишту. - Ученик извадио нож на часу српског и хтео да насрне на професорицу.

Разлог слаба оцена и укор. - Скинхедси. - Уцењивање.

- Претња. - Сатара.

- Наркотици у школи. - Отимање.

63

- Крађа.

- Ношење оштрих предмета и алкохола. - Палице, шипке.

- Бомба на столу директора. Ситуације снова:

- Квиз без граница. - Скупљање новца да помогну другу у невољи. - Луткафест.

- Шала. - Смех.

- Нашао новац и дао учитељици. - Љубав за све људе. - Шале.

- Дружење и у школи и ван ње. - Ученици су на великом одмору исхеклали чарапе и послали деци на

Косову. - «Уаааа! Неправда!» Браво за цртаћ. - Одбојка, наставници – ученици.

- Модна ревија – хаљина кроз време. - Шала.

- Ученици иницирали приредбу. - Насмејана деца. - Радост доласка у школу.

- Хајде да певамо! - «Између две ватре», ученици и учитељи.

- Радионица – моје место за опуштање где су сва деца заспала. - Ученици доносе цвеће и поклањају га.

Подела у неколико мањих група и прављење две залеђене слике по избору, један страх, један сан.

- Поразговарајте о томе шта је од свега набројаног вредно вашег труда. Треба да направите залеђену слику ситуације, да својим телом дочарате ситуацију.

Презентација: Свака група је презентовала прво страх, а онда сан. Следећи корак је био

повезивање те две слике успореним покретом. Стане се у прву залеђену слику, па се у себи полако броји од 1 до 5 и успореним покретом се прелази у другу

слику. Бројање помаже да се направи ритам, контролише се покрет, поглед. Подела новина:

Рад у мањим групама. - Погледајте мало новине и потражите текстове, кључне речи, фразе, наслове

из овога што нас занима - насиље, теме везане за децу, насиље међу децом, у школи....

- Издвојите неколико, заокружите их у новинама.

- Погледајте шта сте издвојили, исеците и на лист папира их поређајте и залепите као да пишете модерну поезију, да имају неки редослед, ритам. Не

измишљајте ништа, не додајте ништа своје, само онако како је написано у новинама.

Наслови и фразе: - Добро дошли у Београд.

- Између маште и стварности. - Марихуана у школи.

64

- Тероризам, па агресија.

- Помажемо свима, а нама нико. - Знање увек на првом месту.

- Годишње убијемо један цео град. - Дотакли смо само дно, сада је време да кренемо из почетка.

- Бомба разнела 4 возила. - Тероризам, па агресија. - Марихуана у школама.

- Службеници мете напада. - Између маште и стварности.

- Добродошли у Београд. - Извињење из Ватикана. - Пожар у црквама.

- Напад на полицијску станицу...

- Имате текст. Сада смислите како ћете као група, хорски, појединачно, двоје, изговорити и испратити овај ваш текст покретом. Размислите која вам је прва залеђена слика, како хорски ритмички презентујете текст и која вам је

последња залеђена слика којом завршавате презентацију.

Договарање у групама. - Немојте да заборавите шта сте урадили. Памтите јер сада нећете то да

одиграте, већ тај материјал чувате за своју форум представу коју градимо, а

да имамо форум представу треба нам прича. Радићете у групама у којима сте били. Сада радимо обогаћивање текстова. Имате своје слике, текстове из

новина... - Који вам лик изгледа занимљив у вашој причи, којим ликом бисте се бавили,

ко је у тој причи одговоран, ко је крив, ко је иницирао нешто, коме се нешто

страшно десило. Изаберите лик и њиме ћемо да се бавимо. - Нека неко од вас легне на папир у тренутку ситуације овог лика, кључни

тренутак када лик делује, опцртавате само обрисе, не доцртавате очи и слично.

Свака група је изабрала лик и добили су велики бели папир на коме праве обрисе тела изабраног лика – један од учесника се поставља у позицију лика

који су као група изабрали, а неко из групе га опцртава. Сада свака група има своје ликове.

Ови ликови су симболи оних ликова које желимо обрадити. Свака група уписује осећања лика у том тренутку, тренутку везаном за ову ситуацију. А споља – која су то питања важна за тај лик, разне ствари везане за тај лик, питања која

бисте ви поставили лику у тој ситуацији, интимно, породично...

- Одаберите некога из ваше групе и моделујте га да прође кроз ова осећања покретом, као мали филм успореног покрета, али да буде стилизовано. Покушајте да то буде као мали плес. Имате почетни положај и осећања,

осећања... и залеђена слика за крај, а остали из групе се тада распоређују око лика и постављају му питања.

- Сада имате материјал од кога градите основу представе. Залеђену слику као

почетак, песму, реп, ситуацију са ликом, осећања, питања, искомбинујте то и

направите мали перформанс. Почињете залеђеном сликом страха и завршавате сликом сна.

- Запамтите шта сте урадили.

65

- Као што смо имали ситуације које су мучне, ситуације о којима не причамо, тако имамо и ситуације које прижељкујемо у нашим школама. Тражили смо у

новинама оно што је актуелно, а сада ћемо да покушамо да нађемо нешто што је лепа и добра вест. У групама у којима сте радили пронађите лепе

реченице, позитивне и конструктивне фразе које би лепо легле у ваш перформанс. Покушајте да нађете речи за овој наш сан, нешто што је услов за безбрижно окружење деце.

И поново су ту новине, али сада са другим циљем.

Речи за сан:

- Помоћ деци са оштећеним слухом.

- Мењање стварности. - Концерт сваког месеца.

- Младост лудост. - Срећа сачувала живот. - Најбољи на свету итд…

Датум и време: 19. и 20. септембар 2006. од 11 до 14 сати

Радионица: ПОЗОРИШТЕ КАО ВЕЖБА ЗА РЕАЛНОСТ Водитељке: Марија Гајић и Војислава Томић, Центар за креативни развој «InterArt», Београд

Уводни део:

О театру потлачених из приче водитеља: Театар потлачених је настао је 50-тих и 60-тих година у Бразилу. Аугусто Боал је имао политичко позориште и анегдота везана за њега је да му је после представе пришао човек из публике и

рекао - узимамо оружје и идемо. Постоји и анегдота везана за то је кад је једна жена реаговала на сцену где муж малтретира жену, изашла на сцену и почела

да бије глумца... Ово позориште је вежба за реалност... учесници се испробају на сцени и онда ако им се деси слична ситуација у животу. Поента је да то буду личне теме, да људи на сцени препознају своју угроженост и реагују, улазе на

сцену и реагују из лика. Данас се Форум театар, као једна од форми Позоришта потлачених, ради по целом свету.

После представљања уследиле су игре:

Бомба Учесници су имали задатак да из групе присутних људи изаберу једну особу и та

особа је њихова бомба, али та особа то не сме да зна, Затим да изаберу још једну особу која ће бити њихов штит, и та особа то не сме да зна. Њихов

задатак је био да се крију од бомбе користећи штит. Све време се крећу по простору и у тренутке када водитељ заустави игру живи су само ако је њихов штит између њих и њихове бомбе.

Индијанци

Игра се игра без речи, само звуком и пантомимом. Они су једно индијанско племе и имају поглавицу. Задатак је да прате поглавицу и раде све шта ради он.

Шта радиш? Ходање по простору, нормално, брже, спорије, вратити се на нормалан ход.

Уследео је задатак да свако за себе измисли неки необичан начин ходања. У

66

једном тренутку водитељ их замрзава и пита: - Шта радиш? Они из те позе

одговарају.

1,2,3... Игра се ради у пару (један је А други је Б) и треба без прекидања наизменично

да броје од 1 до 3 по следећем: А каже 1, Б каже 2, А каже 3, Б каже 1, А каже 2 итд. То се понавља неко време док водитељ не одреди следећу инструкцију које гласи да уместо броја 1 употребе неки звук и покрет, после неког времена

замена звуком и покретом број 2, па онда и 3. Остаје само звук и покрет. Презентација парова.

Хипноза Игра се у паровима. Један у пару води другог, тако што свом пару стави длан

испред лица на удаљености од 10-так центиметара и води га. Задатак другог у пару је да све време прати телом покрете које изводи вођа, увек одржавајући

исту раздаљину. Игра може да се игра на месту или крећући се кроз простор. Игра је изазовна у смислу да се проналазе различити положаји тела. После неког времена следи промена вођства.

Магнет позитиван, магнет негативан

Учесници затворених очију шетају простором. У игри се користи неколико инструкција: магнет позитиван - задатак им је да око додакну некога приљубе се и наставе заједно кроз простор, магнет неутралан – ако дотакну некога само

наставе сами даље и магнет негативан – ако дотакну некога одмичу се што даље.

Стаклена кобра Учесници направе мали круг, стану тако да су окренути леђима особи иза себе,

затворе очи. Задатак им је да опипају главу, врат, рамена особи испред себе и упамте карактеристике. Држе затворене очи. Водитељ их размешта по простору

и они на знак водитеља да крену, затворених очију, у потпуној тишини, треба да нађу особу која је била испред њих у кругу и поново формирају истоветни круг. А све то у потпуној тишини.

Театар слика

Брзи скечеви

Прва особа стаје у центар круга у одређеној пози, друга особа долази и стаје у одређену позу у односу на прву правећи заједно једну слику. Тако остају неко кратко време. Особа која је прва изашла на сцену одлази са ње, а неко из круга

ко има импулс улази и стаје у позу у односу на особу на сцени. И тако се мењају релативно брзо, стварајући увек нове слике.

Спори скечеви Спори скечеви се играју исто као брзи само са једном разликом. Особе које су

направиле слику су залеђене у тој пози и не говоре. Водитељ пита остале – ко су, шта су? Следе асоцијације на виђену слику.

Реч - статуа Учесници су леђима окренути кругу. Водитељ каже неку реч и док броји од 1 до

10 учесници размишљају како би је представили покретом, на 10 се окрећу и стају у статуу, односно у залеђену слику. Неке од речи су биле: школа, кућа,

дом, родитељи, дете, мушкарац, жена, мржња, љубав, будућност...

67

Ритуални гест

Игра се као и претходна игра. Учесници се на реч окрећу и стају у позу с тим што је овде додат покрет и звук. Више нису залеђени него се на инструкцију -

додај звук и покрет - крећу по простору у одређеној улози све време понављајући звук и покрет. Код прве речи (политика) и шетње кроз простор

требало је да нађу неког сличног њиховом покрету и речи и уследило је спајање и представљање парова. На следећу реч (брак) требало је да да нађу некога ко их допуњује и такође је уследило представљање. Последња реч (насиље) и то је

представљало улазак у тему.

Моделовање Учесници су подељени у групе и имају задатак да чланове своје групе измоделују на тему насиља. Свако од њих прави своју слику тако што људе у

групи моделује. Ради се без приче. Следи презентација сваке групе, слика има колико има учесника у групи и публика не зна чија је која слика. Следи гласање

за слику која је оставила најјачи утисак. Људи из групе који су презентовали стају у слику која је изгласана и водитељ пита публику – ко су они, шта су они, идеје... и ово је један од начина како се добијају кључне речи које даље

отварају тему која се ради. Неке од речи су биле: потпуна немоћ, страх, очај, паника, затвореност,

земљотрес, катаклизма, мајке које су изгубиле синове, невидљиви насилник... Покрет и звук у круг

Први крене са својим покретом и звуком и сви понављају, док не крене други са својим покретом и звуком. Кратак и јасан покрет и звук који се ради све док

други не дође. Други део:

Јурке

Једна особа је она која јури остале. Ствара се ланас. Циљ је да сви буду ухваћени у ланац а победник је онај који остане последњи.

Ходање на различите начине Ходали су као кроз мед, по песку, кроз траву, по камењу, по великим стенама,

по облацима, као бебе које уче да ходају, као војници, као пијане особе, као бодибилдери, као фаталне жене...

Индијанско племе Учесници су подељени у две врсте и стоје једни преко пута других. Свако племе

има свог поглавицу који је испред свог племена. Циљ игре је да се оствари комуникација између племена на тај начин што поглавица каже нешто звуком и

покретом 3 пута, затим његово племе то понови. Следи реакција поглавице другог племена и понављање од стране његовог племена. После неког времена се племена приближавају док поглавице не дођу лицем у лице један испред

другог.

Слепи ауто Игра се игра у паровима. Један у пару има затворене очи, а други га води по простору додиром прста по леђима. Уколико вођа свог пара додирне по леђима

ближе врату то значи напред, ближе струку то значи натраг, додир левог рамена лево, десно, на десну страну, а ако пар не осети прст значи да треба да стане.

68

Вампири

Игра се игра затворених очију. Учесници се полако се крећу кроз простор. Међу њима један је вампир. Када вампир, који такође има затворене очи држећи руке

у висини вратова осталих, наиђе на неког обухвати му врат и то је знак да га претвара у вампира. Пошто је то страшно, нови вампир испушта крик ужаса и

тиме обавештава остале у ком се делу простора налази и он сад даље иде као вампир и претвара људе у вампире. Уколико се деси да вампир вампира ухвати за врат, овај испушта уздах олакшања јер су обоје вампири.

Два саопштења

Двоје треба да се договоре ко су, у каквим су односима, да ли су мајка и кћерка, момак и девојка, пословни партнери... где се налазе, да ли у кухињи или... неко од њих двоје већ треба да се налази на месту радње, други тек долази. Следи

импровизација разговора. У неком моменту водитељ каже – прво саопштење - и неко од њих треба да каже нешто што преокреће ситуацију, неку тајну,

скривену истину, а други у пару реагује на саопштену му изјаву. На инструкцију – друго саопштење - овај други сада саопштава неку своју тајну и сада први реагује. Сви парови раде у исто време.

Ова игра служи за откривање тема... Теме које су изашле могу даље да се

разраде, али у овом случају служе као увод у тзв. «бреинсторминг» (олују у мозгу или мозгалицу).

Тема је угрожавање и прве асоцијације: патња, страх, непријатност, политика, медији, средина, јачи, злостављање, наметање, неслушање, нетолеранција,

неуважавање, хладноћа, безосећајност, немоћ, бекство, затвор, некултура, аутобус, Стоја, терор, гранд шоу, рутина, рат, антислобода, стандард, банка, пороци, норме, оквири, брендови, новац, Америка, грубост, глупост, завист,

амбиција, љубомора, себичност, егоизам, завист, брза храна, загађење, нарцизам, дијета, мајка, очекивање, алкохол, ограниченост, простаклук…

Три асоцијације.

Следећи корак је био – шта је угрожавање за мене лично. Имали су задатак да напишу три појма која их асоцирају на угрожавање, било

са малопређашње листе или нека нова асоцијација. Неки од њих: велики брат, говори српских политичара, безосећајност, амбиција,

лаж, угрожавање људског достојанства, некултура, медији... Уследило је груписање по категоријама и након тога бирање тема које би се

радиле. Са највише гласова изабрани су медији и глупост.

Медији: говори, изјаве српских политичара, црна хроника у медијима, форензичке серије, цртачи пуни насиља, велики брат, дневник – моћан извор манипулације, страха, апатије…

Глупост: лаж, људи од утицаја, неодговорност, нерад, амбиција, лаж,

злопамтило... Затим су правили мини скечеве на тему – насиље и угрожавање.

Први корак је био да размене лично искуство и ситуације које они перципирају

као угрожавање. Приче треба да имају везе са њиховим личним искуствима и онда да изаберу једну од њих или да направе комбинацију.

69

У причи треба да постоје два главна лика, онај који тлачи и онај који је

потлачен, остали ликови могу да буду на страни једног или другог или да буду неутрални. Поента је да се види насиље, али из угла жртве.

Уследиле су презентације и улазак публике у улоге ликова, с тим што се у лик

тлачитеља не улази. Поента је промена стратегије жртве, различита испробавања да би се виделе реакције, нема једноставних решења и није у питању решење, већ различите стратегије које могу дати импулс даље. Није

поента решити ситуацију, већ испробавање за реалност...

Неки од коментара учесника у последњем кругу су: - Јако лепа два дана, научила сам нешто ново и пријало ми је. Сматрам да

треба што више људи укључити у ово.

- Мало нас је расположено за овакав рад. - Имам утисак да кад се у учионици чује смех то се гледа као рушење

ауторитета. - Силно сам се забавила, а с друге стране осећам да се мој канал

креативности отвара, све делује подстицајно... и сл.

Море и таласи различите јачине од најслабијег до најјачег као игра за крај.

Датум и време: 21. и 22. септембар 2006. од 11 до 14 сати

Радионица: ПОЗОРИШТЕ ЗА НЕНАСИЛНУ АКЦИЈУ Водитељке: Јелена Манић и Слађана Лазић, Центар за интерактивну уметност

«In Stage Organisation», Београд Представљање Центра за интерактивну уметност « In Stage Organisation».

Представљање учесника. Представљање програма – феномен опресије и игрице из арсенала Форум театра

и Позориштa слика. Уводне игре са објашњењима.

Круг и крст:

Левом руком правимо круг, десном руком правимо крст. Сад то заједно у исто време. Практично је немогуће то урадити у исто време...

Хипноза: Учесници су подељени у парове. После игре уследило је питање – шта вам се

више допало, да водите или да будете вођени...

Да ли вас ова ситуација подсећа на неку ситуацију у животу? - Ред за ужину, ред у војсци. - Систем је такав, увек има неко ко нас води, притиска, тлачи...

- Ујутро сам ја водила децу у школи глуме, увече је мене водио редитељ.

Ова игрица се зове Колумбијска хипноза и Боал је осмислио ову игрицу као илустрацију једног система, она осликава феномен тлачења којим се Боал посебно бавио.

Феномен опресије – како ви схватате овај појам?

70

Асоцијације:

Музика која не прија за уши, притисак, временски период, малтретирање на дуже стазе, не свиђа ми се а мора, грубо спуштање на земљу, добровољно

морање, војска, стега, диктатура, моћ, гушење, немоћ, тескоба, понижење и вређање, санкције, једноумље, хијерархија...

- А када бисте размишљали о форми комуникације? - Висок тон, непосредност, монолог, директно, с висине, надмено, шиштање,

притајено...

Обично се каже да је опресија када дијалог престаје да буде дијалог и постаје монолог. Треба разграничити опресију и агресију. Особи под опресијом се не дозвољава да буде оно што јесте. Боал каже да ако се не спречи опресија,

опресија постаје агресија. У агресији увек неко страда и не може се благовремено реаговати.

Председникови телохранитељи Подела у групе по петоро.

- Замолићу сваку групу да направи круг од четворо и са једним у средини. Особа која је у средини ради одређене покрете, а особе око ње опонашају

оно што виде из свог угла. Током игре водитељ лупне и то је знак да се свргава председник и телохранитељи мењају место како би га видели из свих углова.

- Ово је било дивно гледати, а како је било учествовати? - Најбоље је било бити председник.

Ова игра служи за разгибавање, јер има пуно покрета, али и као игра за подизање енергије. Видели сте како са различитих позиција имате различиту перцепцију, а Форум театар каже да тек из перспективе жртве може да се види

њена истина.

Позориште слика Поента је да слика говори више од речи и сад ћемо вежбати како један објекат има више улога, у зависности од тога како се користи.

Свако мора да препозна у овом објекту (у овом случају мања пластична флаша) нешто што он то није, остали могу да погађају.

Па је тако флаша била: четка, четкица, маскара, кишобран, флаута, тег, бомба, моб, лопта, палица, оловка, крема за сунчање, свећа, фото апарат, сендвич,

даљински, цвет, гудало... - Игрица је корисна да види се богатство могућности слика, али и као

охрабрење да се одређен предмет креативно користи и покретом покаже

много тога.

Огледала - Да видимо како можемо да уђемо у нечију улогу, јер и у животу знамо да

имитирамо разне улоге.

Подела у две врсте. Једна страна је огледало, друга страна се огледа. - Варијација је следећа, претеривање и карикирање. Особа која се огледа

нешто уради, а огледало то повећа, уради то онако претерано. Сад смо се мало блесавили, намерно јер ако имате децу која неће да глуме овим

се деца ослобађају и охрабрују да им не буде непријатно пред групом.

71

Игрица за добро јутро

Прошетајмо по простору. Желим да пожелите добро јутро овим људима овде, али тако да употребите обе руке.

Као да...

- Сада ћете опет мало да шетате. Најнормалније ходање... - Сад као да сте тужни..., десило се нешто што вас је растужило..., бацило вас

у депресију...

- А сад као да сте срећни... - Сад смо заљубљени... и идемо на састанак и много смо нервозни...како ће да

буде, да ли ће да касни... - Сад смо уморни... враћамо се кући с посла и није нам ни до чега и само би да

легнете...

- И очајни сте јер и сутра треба да радите то исто... - А сад сте срећни јер вам јављају да сте добили 1000 ЕУР ... и замрзните се у

својој најсрећнијој пози... - И искрсава нам проблем и тих 1000 ЕУР морамо да потрошимо како нисмо

планирали и љути смо... замрзните се.

- Вратимо се у тај дивни мали круг.

Праве круг тако да им се рамена скоро додирују. Окренути су леђима кругу и када се каже појам, на пљесак се окрећу и стају у залеђену слику. Појам – школа

Појам – пријатељство Појам – сукоб

Појам – насиље... - Останите у пози и погледајте остале, нађите партнера који има слику

најсличнију вашој. Вежбаћемо позориште слика у паровима. Договорите се ко ће бити особа 1 и особа 2. Треба да моделирате свог пара на одређену

тему и онда се ви уклапате у слику. Рад у паровима.

Тема – ненасилна акција.

Представљање слика: плесање, шапутање, помагање...

Структура Форум театра (перформанса): Главни елементи су два лика: антагонист и протагонист. Они су у сукобу током перформанса, антагонист је јачи у сукобу, а протагонист трпи. Имамо почетну

сцену у којој се ништа не дешава неуобичајно или лоше, долази до конфликта, кулминације и пораза. Радња тече и долази до конфликта, неким импулсом

долази до кулминације и ту протагонист покушава да сломи отпор. У перформансу увек протагонист остаје поражен. Завршава поразом протагонисте јер није био довољно јак, публика емпатише са њим и реагује. То је укратко

структура која помаже, јер даје смернице.

Боал је веровао да тиме што публика излази на сцену и улази у лик и тиме покушава да нађе различита решења да се реши ситуација, учи да се избори са ситуацијом која му не одговара.

Џокер води процес. Прво води дискусију, а током другог гледања подстиче

улазак публике на сцену. Улази се у улогу протагонисте, али џокер може дозволити и да се уђе у улогу помагача.

72

Магична решења:

1. не може се мењати антагониста 2. не могу се уводити нови ликови

3. не може се мењати карактер протагонисте Форум театар је експериментално поље, не постоје крута правила, само

Савети. Сами ћете видети који је вама најбољи начин џокерисања... Подела у групе.

Форум сцене опресије - Имате задатак да лоцирате опресију, било из вашег личног живота или

професиолналног. Имате 15 минута да се договорите на којем проблему желите да радите, који су односи међу ликовима у причи... Треба да направите три залеђене слике: почетак, кулминацију и пораз.

Презентације. Уследила су питања типа – шта видимо, где се дешава, ко су ликови...

Показана техника – стоп... водитељ дотакне некога на сцени и пита га нешто у вези са приказаном ситуацијом... Разговор.

Датум и време: 23. и 24. септембар 2006. од 11 до 14 сати

Радионица: ФОРУМ ТЕАТАР – ВЕШТИНЕ ЏОКЕРА Водитељка: Ивана Маријанчић, Хрватски центар за драмски одгој ХЦДО

Разговор о протеклој години, како су се осећали када су џокерисали... Циљ је да се људи активно позабаве могућим решењима...

Грешке у вези са џокерисањем – окрене леђа публици, седи на столици, его трип, гледа у под уместо у људе...

Начин добијања форум сцена:

- Кроз скулптуре Груписање скулптура – по сличности, различитости Стављање у односе – ко ту тлачи...

Вађење проблема који је актуелан, на коме жели да се ради...

- Из новина Горући проблеми, наслови, слике без наслова...

Изводи из новина. Учесници шетају, разгледају, размишљају шта виде и стају испред фотографије, наслова... Скулптурама прикажу шта виде...

- Анкетирање

Написати пет горућих проблема у друштву. Онда их бодовати по важности: са 5 најважнији, са 1 најмање важан. У зависности од групе, може се тражити да напишу састав о томе.

Учесници онда њих бодују по актуелности и ради се проблем који је најактуленији.

У зависности од броја људи, то може да се ради и по групама, па свака група бира најактуелнији проблем по њиховом мишљењу.

Сада треба урадити форум сцену – одредити ликове, место радње, информације

ко, шта, где... који је проблем, када и како проблем кулминира, забрањено је показивање физичког насиља.

73

Џокер се обраћа директно публици и ту је већ пробијен лед, џокер треба да следи осећај, Џокери питају публику нешто у вези са сценом да би се дигле

руке... чак и пре него што се погледа сцена... циљ је добити глас...

Импулс: Игра се у кругу, затворених очију, учесници се држе за руке, водитељ шаље импулс (стисак руке), прво један на једну страну, па други, трећи...

Прозор – Џокерска игра:

Игра се у паровима. Треба да договоре одређене звукове. Звук завођења или привлачења, звук упозорења или аларм и звук навијања или слављења. Кроз оне који су «врата», а које праве парови распоређени по

простору, пролазе други учесници затворених очију. Циљ парова је да привуку што више људи да прођу кроз њихова врата. Звуком завођења привлаче их и

ако ови успеју да прођу, онда «врата» славе навијањем и ако је нешто опасно, онда упозоравају алармом. Ако је мало учесника, «врата» се могу кретати по простору.

Рад на сценама и испробавање улоге џокера:

- џокер треба да буде у равни са сценом, - пита публику након одгледане сцене да ли је ово реална сцена, ситуација, - обавештава их да у Форум театру постоји једна дивна техника која не

постоји у класичном позоришту а то је могућност постављања питања ликовима, на пример: ко су, зашто је урадио то и то, шта мисли у том

тренутку... - једно од питања џокера публици је и да ли мисле да постоји нека могућност

да направимо да ова сцена делује мало боље,

- затим и ко је у сцени најсимпатичнији, а ко је овде у најтежој ситуацији, ко је овде притиснут...

- користити трик питања као што је: Да ли је ово у реду? - такође користи и реплику: Помозите ми! - добро је и питање: Да ли је ово главни проблем, шта је проблем, да ли сада

видимо проблем...? - лик се конкретно пита и он одговара из улоге,

- увек питати онога из публике који је интервенисао да ли је задовољан помаком,

- ако неко из публике жели изаћи на сцену, рећи му да не прича да не би насилник чуо и припремио решење, већ да уђе и испроба или тихо шапне инструкцију глумцу,

- уколико дође до насиља на сцени, Џокер виче «Стоп!», зауставља насиље, загрли насилника...

- ако публика гледа сцену и не реагује на џокера, џокер може употребити трик, подигнути руку, направити корак напред и ако не реагују, сцена се наставља,

- увек питати да ли се десио бар мали помак, да ли ово можемо прогласити добрим путем ка решењу...

Игра за крај.

Датум и време: 25. и 26. септембар 2006. од 11 до 14 сати Радионица: ОПАСНЕ ИГРЕ

Водитељи: Ана Томовић, Центар за интерактивну уметност «InStage Organisation», Београд, и Борис Чакширан, ЕргСтатус плесни театар, Београд

74

Радионица се састојала из два дела. Тематски се базирала на увек актуелној причи о двоје младих који доживљавају трагедију због сукоба одраслих.

Радионица Ане Томовић је презентовала слепстик технику, а радионица Бориса Чакширана театар покрета.

Први део: Водитељ радионице Ана Томовић

Слепстик техника се базира на музици и покрету, то је нема комедија која се изводи на неку музику, Чарли Чаплин ју је нарочито користио. Kарактеристична

је стална комуникација са публиком и преувеличавање осећања... «Да – не»

Игра се у паровима. Први у пару говори да, други не и интонацијом треба да се убеди свој партнер

да промени мишљење. У глави треба да имају причу зашто говоре да, односно не. Водитељ пита после игре око чега су се расправљали.

«Емоције» - Ходате по простору, задаваћу вам неке емоције и ударићу дланом о длан,

ви треба да станете и експресијом лица и покретом тела покажете ту емоцију.

- Мала срећа

- Покушајте сада да та срећa нарасте 10x. И још 10x. - Мала љутња

- Сада та љутња нарасте 10x. И сад сте стварно бесни. - Страх - Дупло јачи страх. Најјачи страх.

- Мало заљубљени у некога - Пронађите некога да вам буде пар. Сада градирајте да та заљубљеност

буде дупло јача. И најјача љубав, шта ћете урадити? Објашњење да је за слепстик је јако битно да све буде јако природно, да то

произилази из нас. Суштина степстика је музика која подстиче на акцију.

Приказ разлике како нас музика подстиче, како класична, а како џез. - Вас троје сте три независна лика, играте дечака који је веома стидљив,

последња рупа на свирали и сви га зафркавају... Учитељица поставља питање на које он зна одговор и диже руку да одговори, учитељица га не примећује и он доживљава можда највеће разочарење у животу и одлази

из разреда.

Презентација на класичну музику.

- Сада ћете исту причу испричати уз други квалитет музике и да видимо

како се сад уз други квалитет музике нешто мења – иста радња – друга музика и сад имате могућност ступања у интеракцију.

Презентација на другу музику.

- Како сте се осећали?

- Код класичне музике осећања су унутра, а ова музика тера те на карикатуру, да се добро осећаш, зезаш. Други пут музика је јача, понесе

те. Зараћене породице (мотив Ромео и Јулија)

75

Подела у две врсте, тако да свако има свог пара.

- Ви сте две зараћене породице и свака породица има свог лидера, а остали су браћа, рођаци... Они се срећу и треба да се заобиђу, а улица је широка

колико су они широки, а нико се не жели помаћи. Без гласа (приче) треба да покажете шта у ствари мислите једни о другима.

- Лидер изађе корак, добије подршку својих, уради нешто, то исто ураде

његови иза, на то реагује лидер супротстављење породице, понове његови...

Треба да пређете на другу страну, али да стално нападате на другу страну. Није лако смишљати стратегију «ко мени нешто, ја њему јаче».

Ситуације: - Парк. Ти чекаш твог драгог који касни, ту се појављује један тип, види те и

жели да ти се удвара, али је смотан и на теби је да ли ћеш да му помогнеш или не.

- Мајка жели да од своје трапаве кћерке направи даму и то мора да уради у рекордном року

- Код зубара. Кукавица пацијент и зубар садиста.

- Наивчина с дебелим новчаником у продавници и лукав продавац који ће убедити купца да купи све, буквално од игле до локомотиве.

Избор музике: џез музика 20-их и 30-их година.

Други део: Водитељ радионице Борис Чакширан

Уводни део. Представљање.

- За почетак бих вас замолио да станете у круг, затворите га тако да вам се рамена додирују... Останите затворених очију, окрените се до пола особи са

десне стране и шапните јој своје име и то исто на десну страну. - Знамо сада особе са десне и са леве стране.

Затворене очи. - Идите 3 корака назад, 3 корака удесно, корак напред, 2 корака назад...

- Одаберите правац и слободно идите до прве препреке, мимоиђите се и наставите даље. Нађите место које вам прија и седите. Тихо шапатом

говорите своје име и полако градирајте до вике... Сад шапат поново. - Крените по простору. Тражите особу са ваше десне стране шапћући њено

име.

Сви траже, формира се круг, пронађени су, смех...

- Хвала! Отворите очи...Погледајте се међусобно, погледајте једну особу и не говорите ништа, знате ли име? Јесте ли нашли особу која вас занима?

- Свако постави питање тој особи и она одговара. Раздвојте се и размислите о

том одговору, на тај одговор дајете коментар у слици. Када се наместите погледајте слике.

Промена парова.

- Ми стварамо вокабулар, да примамо и предајемо даље, ако нам исту ствар различита особа каже, ми ћемо то различито схватити у зависности колико

нам те особе значе и какав однос имамо према њима и тако те опасне игре почињу...

76

- Ходајте по простору и гледајте некоме у очи, међусобно, прелазите с једног на другог, али увек морате неку особу гледати у очи, без празног простора...

- Сад само једну особу, даље по простору, даље, далеко од те особе, широко по простору... На знак тражите другог патрнера и настављате даље... близу,

јако близу... далеко... Новог партнера тражите... приђите ближе... примакните се и приближите се и пробајте погледом да одгурнете особу... Једно од вас у пару нека затвори очи, опустите руке.

- Ви који имате затворене очи слушајте особу испред вас и она ће шапатом говорити ваше име и на тај начин вас води кроз простор...

Водитељ поставља препреке по простору. Водитељ показује како се пар води.

На пљесак промена партнера.

Прича о Ромеу и Јулији - дијалог између Ромеа и Јулије, и где их таква ситуација води... - о информацији која није стигла на време...

- у животу постоје разне ствари које нас окружују, нешто што је увек близу нас, а опасно је... Бодеж и отров, у пренесеном значењу...

Круг окренут споља. - Урадите неки гест, нешто што радите несвесно или нешто што не радите пред

другим људима. Кад смислите, окрените се. - Када пљеснем улази једна особа у центар круга и њему радите све оно што

су ваше личне акције (пуно смеха)

Загревање и концентрација на физичку акцију У групама су по троје, четворо...

- Испричајте једни другима једну опасну игру, изаберите једну и направите је

у залеђеној слици.

Презентације.

Питања – шта видимо... Постављање «бодежа и отрова» у односе са ликовима и самим тим мењање

односа између њих... Интервенције. Дискусија.

Датум и време: 27. и 28. септембар 2006. од 11 до 14 Радионица: ФОРУМ ТЕАТАР – ИСКУСТВА, ТЕХНИКЕ, ВЕШТИНЕ...

Водитељке: Александра Марковић и Ивана Јоксимовић, РАФТ Реални Артистички

Форум Театар, Београд

Уводни део - Направићемо једну малу истраживачку радионицу... Проћи ћемо кроз игре

упозавања, игре загревања, игре поверења и галерију слика...

Представљање.

Питања: Како сте се сусрели са Форум театром и шта очекујете?

77

Игра: Име, расположење од 1 до 10 и боја данашњег дана.

- Зашто овако почињемо? То је оно питање: Како сте?, али са целом групом...

- Да ли знате неку игру са именима?

Име + придев Нека особина која почиње словом нашег имена. Нека наша карактеристична особина: срећна Сандра, активна Александра,

искрена Ирена, врцава Валерија, тајанствена Тања...

Име + тапш - Има једна игра за коју нам треба тапшање. - Свако каже своје име 2 пута и остали пљесну 2 пута.

- Сад ово исто, али да говоримо своје име тихо, али разговетно. - И трећа верзија, кажемо своје име, тихо, тихо, скоро да се не чује.

- Шта мислите, зашто, чему ова игра? Упознавање, усклађивање групе, концентрација, уважавање, памћење имена...

Име, име, име... - У центру сам, кажем 3 пута нечије име, он мора да каже своје име да би се

спасио, а ако не каже или закасни, иде у центар. - Ову игру зовемо позив на акцију. Добра је и за памћење, концентрацију,

слушање, памћење...

Нека промени место...

- Игру можете да зовете и игра истине. Ја сам у центру и кажем нешто што се тиче мене обраћајући се осталима реченицом: Нека промени место свако ко је...

- Видели сте како ова игра може да се игра и шта добијате. Гледајте по себи, видите како најједноставније вежбе могу да направе гужву, акцију. Шта

даље? Акција и размрдавање. Улазимо у игре загревања. Да ли знамо неку? Детектив

Један учесник ради одређене покрете. Остали имитирају све што тај ради, а да га не гледају директно... Детектив је неко у средини који открива ко задаје

покрете. Детектив има право да погађа 3 пута и онда се мења.

Шашаво пиле Водитељ броји и покретима прати бројање 8,6,4,2,1...пролази редом сваки број прво десном руком, па левом, па десном ногом, па левом и на крају на број 1

скочи. Остали прате покрете водитеља. Коментар: Ова игра је супер јер загрева тело за акцију.

Клузо Један је онај који води хотел. Остали су у паровима и они су гости у хотелској

соби. Клузо је особа која је сама. Клузо долази у хотел и пита: - Да ли имате слободну собу? Власник може да одмахне главом или да каже да покуша

следећи пут. Ако неко из пара оствари контакт погледом са неким из неког другог пара, то двоје мењају место, а Клузо покушава да пронађе себи место у соби.

78

Ледени чика

- Ледени чика се труди да нас што више заледи. Ако вас којим случајем заледи, залеђени сте, све док вас неко не одледи и то тако што стаје у исту

позу као и ви и стоји тако док не изброји до 3.

Простор – мало, велико - Мирнија игра, ходате и на пљесак заузмете што више простора... - Ходате по свим правцима, пљесак, слика...

- Сваки пут смишљате како можете да заузмете што више простора... - Следећи пут кад будем пљеснула, рећи ћу део тела, ви треба да тај исти део

тела да «залепите» за исти део тела онога ко вам је најближи, а истовремено што више простора да заузмете....

- Лакат... десно колено... леђа...

- Идемо даље, и даље ходате простором и заузмите најмање места... приближавате се једни другима као да се «лепите» једни за друге, користите

руке, главу, стопала... Ово је игра загревања, заједништва, ако један пада падају сви...

Театар слика Круг. Сви окренути леђима средини круга.

- Са окретањем и бројањем 5,4,3,2,1 и стајете у залеђену слику на задату тему. Тема: Како ја себе видим у школи...

- Шта то видимо? Редом у круг. Објективно – субјективно.

- На пример: Објективно – женска особа стоји у раскораку... - А субјективно – одлучност...

- Да ли се неко осећао овако? Ту неко подигне руку и модел се осети да није сам.

Тема: Како други мене виде. - Објективно, субјективно...

- Остали могу да стану у залеђену слику у односу на модел... Овде можете да тражите да први модел изађе из слике и погледа остале...

- Да ли имаш неки коментар?

Ове слике можете да користите као почетак форум слика.

Тема: Какав сам ја у ствари. - Модел у средини. Да ли смо се некада овако осећали? Сетите се...

- Станите у односу на модел и урадите нешто. Модел мења свој став у односу на особу која јој је пришла, изброје до 3, и из слике излази модел. Остаје онај други који сада постаје модел...

Људи имају потребу да се мењају. Она је таква каква је и она ће се променити ако она хоће, не ако ми хоћемо.

Театар слика је полазна основа за форум сцену

Увод у сагледавање себе

Односи међу људима Развијање осећања за које нисмо знали, рецимо емпатија

На основу те почетне слике развија се сцена Слика даје поруку Омогућава интроспекцију

Фокусирана је и тиме омогућава препознавање Пуно је лакше мимиком и покретом нешто рећи, него изговорити

Разбијање треме Можда је искреније

79

Погодан је јер омогућава свашта

Подстиче на акцију

Подела у групе. У групи једни другима говоре шта им смета свакодневно, нешто што се понавља,

што их иритира... записују... Поставити се као група у ситуацију и ликове из проблема и убацујете и себе... Прави се онолико слика колико има људи у групи – моја слика, мој проблем.

Презентације

Бирање једне слике из сваке групе на којој ће се радити. Игра за крај првог дела.

Наставак следећег дана: Име, расположење од 1 до 10...

Подсетник: Игре и вежбе које су учесници посебно запамтили

Правила Форум сцене - Реална, стварна

- Јасни ликови - Тлачитељ/потлачени - Отворити проблем

- Емпатија

Питања о ликовима на која треба да имамо одговоре: - Ко сам ја - Где сам (смо)

- Када се то дешава (сцена), временски период, доба дана - Коме се обраћам, коме чиним нешто – грађење односа

- Како то «нешто» чиним – уживљавање у улогу, задатак - Зашто некоме «нешто» чиним – грађење ситуације и лика - На који начин – питање које у себи укључује сва предходна – однос, лик,

проблем...

Шта је оно што је најбитније за једну форум сцену: - Може да траје од 2,3, 5 до 15 минута највише

- Да буде реална, стварна - Ликови јасни, трудите се да у једној реченици кажете ко сте, шта сте... - Тлачитељ и потлачен

- Отворити проблем - Осећај емпатије, јер ако сцена не погађа нико се неће покренити

- Потлачени треба да доживи промену - Талчитељ држи своју улогу - Џокер балансира између њих и публике јер много тога зависи од публике

- Важно за џокера, интеракција са публиком

Питања која можете поставити: - Да ли вам је позната ситуација? - Да ли су вам јасни ликови?

- Да ли имате нека питања која би поставили ликовима? - Зашто се постављају питања?

- Да спознамо лик.

80

После питања, када се публика упеца можете да покушате са интервенцијама.

- Да ли неко има идеју како да променимо ситуацију? Ликови на сцени се пре презентације договоре да ли ће кратко и јасно

одговарати или дуго и нашироко. Када будете џокерисали, препознаћете моменат када би рекли публици – Да ли

би неко ушао у лик и покушао да промени нешто? Не дајте лику из публике да прича шта би урадио, да тлачитељ не би чуо и већ припремио реакцију.

Стоп – када жели да се уђе и покуша промена.

Водите рачуна о људима који улазе у ликове на сцену. Нема опуштања за Џокере јер не знате како ће неко интервенисати, да ли ће неко насилно покушати, да би то предупредили, кажете деци – нема пипања,

додиривања... Када су тешке ситуације постоји промена жанра, то може и да се користи са

групом с којом дуго радите... Разговор за крај са закључком о важности едукације и жељом да се што пре

организују нове радионице и размене искуства.

81

ИЗВОЂЕЊА ФОРУМ ПРЕДСТАВА У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

Основна школа «Јован Јовановић Змај», Сремска Митровица

Форум представа је изведена 9. маја 2006. године од 11 до 14 часова у ОШ

«Јован Јовановић Змај» у Сремској Митровици

Форум тим:

Група ученика Тања Љубишић, наставник и координатор форум представе

Љиљана Дудић, психолог школе Биљана Вујинов, педагог Александра Голић, дефектолог

Снежана Кољевић, менторка

Пре форум представе, Тања Љубишић, наставник и координатор форум представе, је изјавила да је деци било занимљиво у току самог процеса припремања представе и сада све занима реакција публике. Пред сам почетак

представе Тања Љубишић је публици, у којој су у већини преовладала деца, објаснила појам Форум театра односно на могућност публике да се умеша у

представу и да покуша да реши проблем, уколико га уочи. Она је објаснила да сваки од ликова има свој карактер, и да деца могу ући у сваки од њих, само не улазимо у лик главног насилника јер желимо да га променимо деловањем

ликова који су потлачени и које својим предлозима оснажујемо да нешто промене..

Представа

Две девојчице седе у школској клупи и прелиставају уџбенике. Једна од њих је

нова ученица у разреду. У учионицу улазе три девојчице. Једна од њих представља главног насилника. Оне почињу на агресиван начин, како вербално

тако и физички да провоцирају друге две девојчице. Изненада улази учитељица. Девојчица – главни насилник тужи нову ученицу и измишља читаву ситуацију. Сцена се завршава примедбом учитељице да од како је дошла та нова ученица

само ствара невоље.

Наставница Тања Љубишић објашњава публици своју улогу Џокера и позива их да поново погледају представу и прекину у тренутка када мисле да неки лик

може да реагује и промени ситуацију тлачења. У првој реакцији, једна ученица се јавила из публике и заменила је учитељицу.

Учитељица допушта новој ученици да исприча своју верзију приче. Ситуација се разјашњава. Главни насилник се извињава.

Друга ученица замењује другарицу девојчице која је нападнута. Улази у расправу са главним насилником, јасно брани своје ставове. Џокер (Тања Љубишић) ју је упитао да ли је успела нешто да промени. Она је одговорила да

је то урадила, али само делимично. Барем је успела да задржи насилника док наставник не дође.

Из публике се јавља наставница из школе.Она је прокоментарисала да је највећи проблем вербално насиље и жели да уђе у лик наставника. Покушала је да главног насилника наведе на ненасилни језик.

Један ученик такође мења наставника. Жели да истакне неодговорност главног насилника према школским задацима.

82

Ученица из публике мења највише угњетавану девојчицу. Она, као угњетавана

девојчица почиње, да се супротставља. У разговору са Џокером долазе до закључка да је превише променила карактер девојчице уместо да је оснажи у

деловању. Друга ученица из публике мења другарицу угњетаване. Она мирним тоном

покушава да избегне главног насилника. Тања Љубишић, као Џокер, захваљује се публици на деловању. Публика

изузетно активно и позитивно реагује на могућности које им је понудило Форум позориште и исказује велико интересовање и потребу да се оваква врста

активности дешава у њиховој школи. Основна школа «Синиша Николајевић», Београд

Форум представа је изведена 16. маја 2006. године од 11 до 14 часова у ОШ

«Синиша Николајевић» у Београду

Форум тим:

Група ученика петих разреда, Славица Обрадовић, разредни старешина одељења које је уз њену помоћ

припремило форум представу, Сања Богдановић, педагог школе, Весна Свобода, наставник ликовног,

Смиљана Грујић, ментор за наставнике.

Пре самог почетка представе сви присутни су се представили, укључујући и децу, актере форум представе. Глумци су ученици петог разреда основне школе. Разредни старешина Славица Обрадовић испричала је о начину на који је

радила са децом. Она је одговорила да су на почетку разрађивали скулптуре и затим се присећали сцена насиља које су доживели и које су код њих изазвале

страх. Било је четири групе од по седморо деце на тим радионицама. Свака група је имала своју причу. Она је изабрала две групе са најрепрезентативнијим причама. Пре саме представе разредни старешина Славица Обрадовић је

представила Форум театар.

Представа: Три другара играју фудбал на фудбалском терену. Двојица шутирају лопту (они

су из истог одељења), а трећи (није) је голман. Друга два старија дечака, који представљају главне насилнике, долазе. Почињу да терају друга два дечака, претећи им узимањем лопте. Један од дечака каже да је то лопта њиховог друга

и да не могу да је дају. Они им и даље прете. Девојчице, које су ту да бодре своје другаре, интервенишу. Насилници и њих отерају са терена.

Након изведене форум представе уследила су питања везана за карактере и ситуације. Једно од првих питања се односило на дефинисање односа међу

друговима.

Затим је уследило друго извођење представе, где су ђаци могли да преузимају улоге актера, тражећи најадекватније решење. Ученици су били активни и радо су се укључивали. Форумовање је било врло успешно.

83

ПРИМЕР РАЗМЕНЕ ИСКУСТВА ИЗМЕЂУ ШКОЛА

Извештај о реализованом сусрету тимова школа

Радни састанак реализован 23. марта 2007. године од 17,30 до 19,00 часова у

ОШ «Синиша Николајевић» у Београду Извештај сачинила: Тања Шијаковић

Циљ састанка: Размена искустава у вези са реализацијом пројекта «Моја школа

- школа без насиља», са посебним освртом на припрему и реализацију Форум театра.

Састанку присуствовали: ОШ «Бранко Радичевић», Батајница (гости):

Весна Живановић, психолог, координатор тима ОШ «Бранко Радичевић» Анита Петровић, професор српског језика и књижевности Светлана Дражета, професор енглеског језика

Тања Шијаковић, педагог, ментор у школи ОШ «НХ Синиша Николајевић», Београд (домаћини):

Јелена Старчевић, психолог, координатор тима ОШ «НХ Синиша Николајевић», Славица Обрадовић, професор српског језика и књижевности, Деца, ученици 6. разреда, реализатори форум представа у школи «Синиша

Николајевић».

Састанак је реализован на иницијативу ментора и чланова школског тима ОШ «Бранко Радичевић».

Зашто смо бирали баш ову школу? Зато што су у пилот фази пројекта (имају нешто дуже и другачије искуство од нас) и зато што (по нашим сазнањима) код

њих Форум театар веома добро функционише па су искуства која на том пољу имају, нама драгоцена.

Разлога за реализацију сусрета било је неколико: Разрешавање дилема и недоумица у вези са припремом и постављањем

форум представе у школи Бранко Радичевић Размена искустава у вези са пројектом у целини

Међусобно оснаживање и мотивисање за истрајавање у наставку пројекта Наша иницијатива наишла је на одобравање и велику предусретљивост чланова

тима ОШ «Синиша Николајевић». Састанак није претходно строго структуриран, али су Јелена Старчевић и Тања Шијаковић оквирно дефинисале теме и начин

рада. Ток активности: Одмах по упознавању, присутни су се сместили у учионицу у

којој је дванаестак нестрпљиве деце - глумаца једва чекало да покаже шта зна. Представљене су нам две форум представе уз детаљна упутства и објашњавања

од стране домаћина о томе шта је важно у припреми; шта су тешкоће, али и лепота рада Џокера; како постављати питања и храбрити децу да их постављају; о чему водити рачуна приликом постављања питања; како се

односити према решењима, итд. Кроз обе представе и гости су добили прилику да се опробају у постављању питања и покушајима проналажења решења, као и

да питају све што им је нејасно.

84

По завршетку овог дела, деца су отишла кућама, а чланови тимова су наставили

разговор и дружење уз кафу и чај. У овом делу рада дефинисана су два основна поља делања на форум представи. Један део везан је за саму припрему, за

бирање теме, осмишљавање текстова, бирање улога. Други део почиње оног момента када су деца у улогама и када се у представу уводи публика. Искуства

школе домаћина су да је први део лакши, некако сличнији класичним припремама представе, док се у другом делу захтевају посебна знања и вештине рада Џокера. Домаћини су међутим истицали да, иако захтеван, рад се исплати

као и то да је најтеже одважити се на први корак. Колегиница Славица Обрадовић припремила је и неколико листова штампаног материјала, као и

посебан папир на коме је објединила нека своја искуства у вези са радом на форум представама.

Чланови тима ОШ «Бранко Радичевић» исказали су задовољство оним што су видели и имали прилику да размене. Ментору се чини и да су страхови од

«фамозног форума» бар мало распршени. Још у току састанка јављале су се идеје како то урадити «у Бранку», како доћи до тема и коју децу у које време ангажовати.

На крају су размењени телефони, са потенцирањем неког наредног сусрета у

Батајници, на форум представи, наравно. Посебан коментар ментора: Чини ми се да су овакви сусрети веома важни и

корисни како за оне који траже помоћ у реализацији, тако и за оне који су своје знање спремни поделити. Да је члановима тима ОШ «Бранко Радичевић» било

занимљиво и корисно видело се већ по томе што су одмах вредно прионули на промишљање како све то што су чули и сазнали најадекватније применити у својој школи. Али чини ми се да је добити било и за оне од којих смо дошли да

сазнамо и научимо: стављање у улогу експерта свакако да бар помало импонује и даје посебан значај свему што је урађено. И не само то, припремајући

материјале и постављајући представе изнова су откривали колико тога су до сада урадили. А то није мало. Петак је последњи дан радне недеље и већина запослених сматра га «првим даном викенда». Тог петка, 23.марта, пљуштала је

киша, дувао је грозан ветар, а чланови тима из Батајнице нису били «моторизовани». Користили су градски превоз и дошли да сазнају и деле.

Славица и Јелена завршиле су своје обавезе за претходну радну недељу. Остале су да нас дочекају и помогну нам да се одважимо на реализацију нове пројектне

активности. Мени је то улило нову снагу и поверење да се може, а да се још увек (макар и ретко) и хоће.

85

ПЕТ НАШИХ ПРВИХ ФОРУМ СЦЕНАРИЈА

Ових пет форум сценарија је написано на основу истраживања - спроведене

анкете и одговора ученика, наставника и особља о најчешћим облицима агресивног понашања и вршњачког насиља у школама.

Аутор: Марина Миливојевић, драматург

Силеџија

Лица: Силеџија – нешто старији дечак Дечак – жртва насиља

Прва, Друга и Трећа девојчица

Школско двориште. (силеџија малтретира дечака, група девојчица стоји са стране и немо посматрају

сцену)

Силеџија Ти си један обичан клинац, шмркавац. Мамино дете од главе до пете! Је ли тако да си ти мамино дете, од главе до пете ...

Прва девојчица

Немој да дозволиш да те испровоцира! Силеџија

Мама ти је сигурно спремила и књигице за школицу, дај вамо торбу да видим шта имаш.

Дечак Немој.

Силеџија

Шта немој?! Шта ти мени «немој»?! Сад ћу да ти главу набијем у торбу...

Друга девојчица Престани да га малтретираш!

Силеџија Тишина тамо! (дечаку) Хоћеш да ти набијем главу у торбу?

Дечак Немој.

Силеџија

Отварај торбу! (Дечак послушно отвори торбу, Силеџија истресе садржај торбе. Испадају књиге, свеске и један сендвич) Опа! Мамица је послала свом синчићу и сендвич. Да видимо каква је мамица куварица (загризе сендвич, дечак почиње

тихо да плаче)

Прва девојчица Немој да плачеш...

86

Силеџија

Мамина девојчица плаче?

Друга девојчица Прекини! Позваћу наставника!.

Силеџија Скидај патике. Скидај кад ти кажем мамина девојчице.

Прва девојчица

Немој да му даш патике! Силеџија

Шта ти хоћеш мала?! Бежи одатле! (крене према првој девојчици)

Прва девојчица Бежимо! (повуче за собом другу девојчицу)

Прва и Друга девојчица беже. Трећа девојчица стоји и посматра призор. Силеџија обори дечака, скида му патике. Дечак остаје, сам бос, плаче као киша.

Силеџија прилази Трећој девојчици. Замахне на њу. Она врисне, савије се, али не побегне. Силеџија се смеје. Одлази.

Трећа девојчица Шта сад да урадимо?

Дечак Молим те остави ме на миру...

Жртва Лица:

Дечак Други дечак

Трећи дечак Девојчица

Школско двориште.

(дечак се игра сасвим сам, током игре са стране се појављују Други и Трећи дечак и Девојчица који га посматрају...)

Дечак (игра се с торбом) Тарзан скаче са лијане на лијану, са дрвета на дрво, угледа великог белог

тигра, баца се тигру на леђа, тигар се отима – ах...! Тарзан се бори...Тарзан пада ... тигар прилази Тарзану... Тарзан устаје ...

(прилази му с леђа Други дечак)

Други дечак Шта радиш то?

87

Дечак

Молим? Шта? Ах. Ништа.

Други дечак Шта си то радио? Играш се?

Дечак Не...

Други дечак

Еј, друштво, овај се игра сам са собом! (прилазе Трећи дечак и Девојчица)

Трећи дечак

Он глуми сам са собом. Девојчица

Он је луд.

Деца се смеју дечаку. Дечак повије главу. Хоће да оде. Други дечак

Где ћеш?

Девојчица Пусти га. Видиш да је сав јадан. Види га како се смешно облачи.

Трећи дечак Облачи га баба – мода јесен-зима 1887.

Деца се смеју.

Дечак Пусти ме да прођем.

Девојчица

Пусти га... (дечак хоће да прође, девојчица га гурне ка другом дечаку, овај га гурне назад,

отимају му торбу...)

Дечак Пустите ме! Вратите ми торбу!

Други дечак Где ћеш? Хајде, играмо се!

(гурају га између себе и бацају једни другима његову торбу тако да не може да је дохвати)

Дечак

Ма, пустите ме! Вратите ми моју торбу!

88

(дечак хоће да прође, али га они гурну и он падне...)

Девојчица

Бедник. Неће да се игра!

Трећи дечак Досадан је!

Други дечак Хајдемо. (баца торбу)

Дечак је поново сам. Неко време стоји скрушено, узима торбу, а онда загледан негде у даљину ...

Дечак

Тарзан је рањен, али, други пут, други пут...

Она Неваспитана

Лица: Прва Девојчица Она Неваспитана

Дечак Друга Девојчица

Учионица.

Прва Девојчица У нашем одељењу влада другарство... (погоди је куглица од папира) Ау! У

нашем одељењу сви се међусобно поштујемо и уважавамо (још једна куглица папира). Сви се волимо... (куглица, али овог пута девојчица је избегне) Сви, осим Оне Неваспитане.

(долази Она Неваспитана)

Она Неваспитана

Зашто ти мене не волиш? (гађа је) Прва Девојчица

Тебе нико не воли. Ти си груба, неваспитана и лош си ђак. (Она Неваспитана је гађа) Зашто ме гађаш?

Она Неваспитана Зато што си досадна.

(долазе Дечак и Друга Девојчица)

Друга Девојчица Слушај, Ти Неваспитана! Разредна ти је рекла да ако се не поправиш смањиће

ти оцену из владања... А ти опет тераш по своме.

(Она Неваспитана јој баци свеску и оде на други крај учионице)

89

Прва Девојчица

Она Неваспитана је најјача девојчица у одељењу. Јача је и од многих дечака.

Дечак Она Неваспитана није јака. Она је само дебела. Бела, дебела, најела се

пепела... (Она Неваспитана му приђе и стручно му заврне руку)

Друга Девојчица

Ти Неваспитана! Пусти мог друга иначе ћу те рећи разредној! Разредна! Она Неваспитана пусти дечака и гурне Другу Девојчицу на клупу. Дечак побегне. Друга девојчица плаче.

Она Неваспитана

Тужибабо! (кревељи се) Сви сте ви обичне кукавице. Кукавице! Кријете се иза разредне! Кукавице!

(Она Неваспитана излази са сцене, троје деце се скупи)

Друга Девојчица Јако ме боли!

Дечак Није то ништа како је мени заврнула руку.

Друга Девојчица Ти си дечак и не би смео да плачеш. Ти си сека перса – бије те девојчица.

(Дечак појури Другу Девојчицу)

Друга Девојчица Бије га девојчица, бије га девојчица.

Прва Девојчица

Смирите се, прекините, прекините!

Дечак Она је прва почела! Рекла ми је да сам сека перса.

Друга Девојчица Он је први почео, рекао је да то што ме је Она Неваспитана ударила није ништа.

Прва Девојчица Нисте почели први ни ти, ни она. Прва је почела Она Неваспитна. Шта да

радимо?

Дечак Не знам. Да је кажемо код разредне?

Прва Девојчица То смо више пута урадили, али ништа никад није помогло. Још нам после каже

да смо тужибабе.

90

Друга Девојчица

Сетила сам се! Знате ону причу о браћи и прутевима? Један прут се лако може сломити, али удружени... Треба да се удружимо против ње. Сви!

Дечак

Тако је! Треба да јој покажемо како то изгледа кад ти неко разбаца ствари! Друга Девојчица

Разбацаћемо њене ствари!

Прва Девојчица Не! Ако то урадимо онда ми нисмо ништа бољи од ње.

Друга Девојчица Или си с нама или против нас!

(О)цена из другарства

Лица:

Први ученик Други ученик Прва ученица

Друга ученица

Школско двориште. Први ученик

Цело одељење се спрема да побегне са контролног. Зашто се ти ту муваш? Хајде излази из одељења! Хоћеш да те хемичарка види па да сви будемо кажњени?

Други ученик Ма не, него...

Први ученик

Него шта?

Други ученик Јеси ли ти учио за контролни?

Први ученик Наравно.

(долази Прва ученица)

Прва ученица Хајдмо људи, пожуримо, чекају нас доле, шта радите још увек у учионици?

Други ученик Да ли си учила за контролни из хемије?

Прва ученица

Ух још и питаш, целу ноћ! Рачунала сам са да ћу на овом контролном поправити оцену, то би ми требало за просек.

91

Први ученик

Па зашто онда бежиш?

Прва ученица Зашто бежим?

Први ученик Да, зашто бежиш?

Прва ученица

Па ти си стварно глуп! (пауза) Па зато што сви беже. Нећу да се издвајам. Први ученик

Нормално, идемо, хајде, хајде!

Други ученик Али ми смо учили, глупо је да бежимо!

Прва ученица Није! То је доказ другарства, солидарности.

Други ученик А зашто се не бисмо сви солидарисали са тобом којој је важно да поправи

оцену, уместо да се солидаришемо са онима који нису учили и који никада и не уче? Зашто се увек солидаришемо са најгорима у одељењу?

Прва ученица Па, ја могу да одговарам и неки други пут, а они ...

Други ученик

А шта ако професорка одлучи да казни цело одељење и ти не успеш да поправиш оцену ...

Прва ученица То како ти причаш, то уопште није уреду. Ти хоћеш да ме одвојиш од пријатеља,

да ја испаднем нека професорска улизица, а ја то нисам.

Други ученик Нисам ја то опште рекао.

Прва ученица Али ја нисам таква. Ја сам увек уз своје пријатеље и ја ћу, ја ћу побећи.

(долази Друга ученица)

Друга ученица Хеј, ви сте још ту? Па то значи да ипак нећемо бежати са контролног. Супер!

Други ученик И ти си, значи учила?

Друга ученица

Па свако ко има ишта у глави учио је за овај контролни.

92

Прва ученица

Да ли се и остали враћају?

Друга ученица Ја сам видела да се ви враћате, па сам помислила, што не бих и ја?

Прва ученица А, остали? А остали?

Други ученик

Вратиће се и остали. Прва ученица

Немој да ми останемо, а да су сви остали отишли... Треба пороверити, треба добро проверити, да не испаднемо...

Први ученик Идем да проверим!

(први ученик одлази да провери)

Прва ученица Учила сам ноћас до два, за викенд нисам ишла у биоскоп због контролног, тата

ми је рекао ако будем одлична купиће ми нови мобилни.

Друга ученица Ма овај контролни је ужасно важан. Ако га добро урадимо, можемо да одахнемо од хемије до краја школске године, питаће само оне који морају да поправљају

оцену.

Други ученик Ја сам спреман.

Прва ученица И ја!

(враћа се Први ученик)

Први ученик Друштво, сви су отишли, остали смо само ми.

Прва ученица

Знала сам! Хајде идемо! Други ученик

А контролни, а то што смо учили?

Прва ученица Ко остане он је професоркса улизица.

Други ученик

Слушај ти мала, немој да вређаш, и сама си рекла ...

93

Друга ученица

Идемо, идемо!

Први ученик Ко задњи остане - мућак!

Правила и казна или Црни зна шта је ред

Лица:

Брат Сестра Црни

Школско двориште.

(брат и сестра разговарају, у позадини наслоњен на зид стоји Црни)

Брат Ја нисам крив.

Сестра Верујем ти бато.

Брат

Црни нас је послао да обавимо посао, обојицу су нас видели, али само су мене казнили, само мене...

Сестра Кажу да је тата оног друго дечака ишао код директора и молио за њега. Обећао

је педагогу. Брат

Његов тата је кукавица.

Сестра И наша мајка је ишла да моли за тебе. Психолог јој је рекао...

Брат Нећу да нико моли за мене...

Сестра

Психолог јој је рекао за оно кад си оном малом отео патике. Брат

Каква глупост! Рекао сам јој да не иде...

Сестра Мама је плакала. Стварно зашто си клинцу отимао патике? Па то је била чиста глупост! Те патике су ти биле мале, шта си урадио са њима?

Брат

Црни је тражио.

94

Сестра

Тек њему су мале, и зашто си морао да га извређаш, да му узмеш ужину и то пред свима, и торбу си му просуо... пред свима!

Брат

Ја бих му узео само патике, али он је почео да дрхти, да плаче и изнервирао ме је. Не подностим кад неко нема своје ја.

(Црни звизне)

Брат Зове ме Црни. Идем.

Сестра Ти имаш своје име, ти ниси пас да те зове звиждањем. Молим те хајдемо у

школу. Ако будеш имао још један неоправдани, још само један укор избацићете из школе.

(Брат посматра црног)

Брат Обећао сам Црном да ћу поћи са њим.

Сестра Мајка има слабо срце. Молим те, хајдемо у школу, само док се ово мало не

заборави. (Црни крене)

Брат

Црни, чекај ме! Црни! (Црни се и не окрене, одлази)

Сестра

Ти би пустио да ти мајка умре због Црног!

(Црни је отишао, Брат се разбесни) Брат

Какве су то глупости?! Какве су то будалаштине?! Ја вас не терам ни да живите ни да умрете због мене! Оставите ме на миру! Нећу да идем у ту вашу глупу

школу! У ту вашу школу где иду све сами бескичмењаци и ништарије. Ђаци се крију иза родитеља и разредног старешине, наставници се крију иза педагога и психолога, а та двојица иза директора! Нико ту нема петље да сам стане на

црту.

Сестра Па добро свако се сналази како може.

Брат Е па ја нећу тако. Ја нисам такав, ја имам своје ја.

95

Сестра

Зашто си отео патике које ти не требају?

Брат Ти не разумеш! Ја и другар смо заједно ишли да обавимо посао за Црног, ја сам

сређивао киоск као искуснији, другар је пазио, наишла је патрола. Ја се нисам уплашио, али другар није имао искуства, узмувао се...

Сестра Ви сте пљачкали киоск за Црног?

Брат Слушај ме кад ти говорим! Нису имали право! Киоск није био власништво школе,

разумеш?! Немају они право да ме казне укором! Ништа нисам урадио у школи, то је било ван школе!

Сестра Испред школе.

Брат

Ван школе! Они немају појма ни о чему! Кажњавају како им падне на памет. Једног казне, другог не! Пусте те за оно што урадиш у школи, а казне за оно што урадиш ван школе.

Сестра

Испред школе. Брат

Ван школе.

Сестра Да си им рекао да те је Црни на то натерао, не би ни тебе казнили. Послали би Црног поново у дом и сви бисмо били мирни. Педагог је мами рекао...

Брат

Црни је цар! Црни има своје ја! Знаш кад би продао Црног због њих? Никад!

Сестра Али педагог мисли...

Брат Код Црног нема циле-миле. Или радиш како се ради или ти следује казна! Нема

ти код њега ни родитеља, ни разредног, никога... Сам си и сам за себе одговараш. И зна се шта је за шта награда, а кад и коме следује казна ... Он се не крије иза ничијих леђа и не воли те ствари... Црни је праведан, поштен и

храбар. Он је човек. Он има своје ја!

(Црни се поново појави и звизне, Брат крене ка сестри и загрли је како би се опростио, али у тренутку кад се окрене да крене, застане...)

96

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Захваљујемо се...

Захваљујемо се Канцеларији УНИЦЕФ-а у Београду на подршци и могућности да

се у оквиру најзначајнијих пројеката за здравље, развој и партиципацију младих, а посебно у пројекту «Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу», нађе простор и за позориште. Речи захвалности посебно

упућујемо Јелени Зајегановић-Јаковљевић, координатору пројекта «Здравље, развој и партиципација младих», и Драгани Коруга, координатору програма

«Школа без насиља», као и свим школама, деци, наставницима и менторима који су учествовали у првим корацима упознавања и овладавања програма «Школског Форум позоришта за школу без насиља» у Србији.

Захваљујемо се и Хрватском центру за драмски одгој и Ивани Маријанчић,

драмском педагогу и тренеру УНИЦЕФ-овог пројекта «Стоп насиљу у школама» у Хрватској за презентацију свог рада, размену искуства и сарадњу која све време траје, као и Боу Отерстрому, координатору данског ECU-Net пројекта «Форум

театар за едукацију водитеља» који је подржала Европска унија и у оквиру кога су наши сарадници добили тренинг за водитеље Форум позоришта

Посебна захвалност припада сарадницима Центра за драму у едукацији и уметности ЦЕДЕУМ, Марини Миливојевић, Александри Марковић, Мирославу

Николићу, Мирели Павловић, драмским педагозима и тренерима, младим глумцима – вршњачким едукаторима Ангелини Станојевић, Игору Коруга, Ивану

Киринчићу, Миши Премовићу, посебно Александри Јанковић, Сашки, тихом и преданом опсерверу семинара за наставнике «Школског Форум позоришта за школу без насиља», као и многих других семинара и радионица, који би без

њених записа остали без писаног трага, често заборављени и касније помињани тек у магловитим траговима када се покрену сећања.

Захваљујемо се и др Милени Драгићевић-Шешић која је била први преводилац Боала код нас и откривала нам Позориште потлачених упућујући нас на његов

велики значај како као методе социолошког експериментисања тако и као методе савремених захтева перманентног образовања и методе културне

анимације.

Уколико се не заборављају они који су на међународном плану ширили идеје Позоришта форум и утицали на његов развој и примену у васпитању и образовању и у нашој земљи, онда се захваљујемо представницима одбора

Секције драме у образовању међународне организације АИТА (AITA), који су још 1982. године у Филаху, Аустрија, организовали шестодневни стручни скуп где су

аутор овог приручника, Љубица Бељански-Ристић, и др Мирјана Пешић, учествовале на Петом међународном конгресу драме у образовању на тему «Изазови драме у образовању» радионицама које је лично водио Аугусто Боал, а

теоретски део велики ерудита Иван Илић, аутор књиге «Доле школе».

И на крају, захваљујемо се и ономе који је све ово покренуо и отворио путеве да се у целом свету започну неке нове позоришне активности и акције. Своје велико поштовање упућујемо Аугусту Боалу, творцу Позоришта потлачених и

Форум позоришта, што је имао и још увек има снаге и велики ентузијазам да непосредно развија и широм света подстиче да се бавимо позориштем за

друштвену акцију које своју сврховитост, пре свега, тражи у остваривању хуманистичке визије људског живота.

97

Прилози

Шта је ЦЕДЕУМ ЦЕДЕУМ окупља позоришне и друге уметнике, педагоге, психологе, социологе,

васпитаче, учитеље, наставнике, професоре, лекаре, правнике. стручњаке за нове медије и друге ствараоце које занима и који желе да буду активни носиоци

иновативне, креативне и партиципаторне праксе и политике развоја интерактивног позоришта и драме у едукацији и уметности.

ЦЕДЕУМ је основан 29. октобра 1999. године, али његови оснивачи се

континуирано баве овом облашћу више од двадесет година као промотери нових приступа у драми и позоришту у раду с децом, младима и одраслима, посебно уметницима и кадровима из области образовања, с визијом да драма и покрет

постану део културне политике и образовног система и мисијом да активно делују кроз различите формалне и неформалне облике непосредног рада,

размене искуства и сарадње.

ЦЕДЕУМ подржава друге организације које се баве драмом и позориштем и има широку мрежу сарадника, како у Београду тако и у целој земљи. ЦЕДЕУМ има интензивну сарадњу и размену искуства на регионалном и интернационалном

нивоу кроз заједничке пројекте са међународним организацијама из области стваралачког и уметничког образовања, посебно драме/позоришта у образовању/васпитању, као и областима као што су култура и комуникација,

васпитање за развој и мир, људска и дечја права итд.

ЦЕДЕУМ је члан и национални центар Интернационалне асоцијације за драму/позориште и образовање IDEA.

Сталне активности:

Драмска почетница – програм стручног усавршавања васпитача, учитеља, наставног кадра и стручних сарадника предшколских установа и школа за

нове области и методе у уметности и образовању (драма и покрет)

Битеф Полифонија – пратећи програм Интернационалног фестивала нових позоришних тенденција БИТЕФ

Млада IDEA – стварање мреже младих који се баве различитим савременим, партиципативним и креативним облицима драме и позоришта

Стварање мреже позоришних уметника и других стручњака који се ангажују у овим областима на различите начине и са различитим популацијама, посебно са маргинализованим групама и оних са посебним

потребама.

Реализација партнерских пројеката кроз подршку организација као што су Фонд за отворено друштво, UNICEF, UNESCO, EU, EC, CARE International, COOPI Internazionale и други.

Реализација пројеката по конкурсу и уз подршку града Београда, односно

градских секретаријата за културу, дечју и социјалну заштиту, спорт и омладину и сл, као и Министарства за просвету и спорт, Министарства за културу и сл.

98

Шта је Битеф Полифонија

Битеф Полифонија, као пратећи програм Битеф Фестивала, бави се новим

тенденцијама у области драме и позоришта у раду с младима, али се исто тако придружује питањима које Битеф Фестивал редовно поставља својим ужим

тематским поднасловима истражујући најактуелније теме везане за живот и развој младих и улогу уметника у раду с младима. Каква је улога позоришта у раду с младима… шта о томе кажу млади, а шта уметници, теоретичари и други

стручњаци који се ангажују у овој области и с младима деле једно велико и значајно искуство.

Битеф Полифонија је први пут одржана у време Битеф Фестивала 2000. године као презентација и евалуација двадесет и седам пројеката «Игром против

насиља» који су реализовани у оквиру програма «Уметност за друштвене промене» Европске фондације за културу из Амстердама уз подршку мреже

Фондација за отворено друштво у седам земаља југоисточне Европе. Од 2001. године Битеф Полифонију организују Битеф Фестивал и ЦЕДЕУМ Центар за драму у едукацији и уметности (Национални центар Међународне организације

за драму/позориште и образовање IDEA). У 2005. години у програм се укључује и Национални центар ASSITEJ Србије (Светска асоцијација позоришта за децу и

младе ASSITEJ). Битеф Полифонија је покренута 2000. године као програм семинара и тренинг

радионица намењен уметницима и њиховој улози у раду с младима. Тема 34. Битефа те, 2000. године, била «Позориште и зло». Битеф Полифонија се бавила

темом насиља кроз презентацију пројекта «Уметност за друштвене промене – Игром против насиља» који је покренут на иницијативу Европске културне фондације и реализован у партнерству са мрежом Сорос фондација у седам

земаља југоисточне Европе кроз двадесет и седам пилот-пројеката које су водили позоришни уметници с младима.

Углавном, кроз радионице, презентације пројеката и представе које се настављају кроз рад са гледаоцима, као и до сада, активно и кроз непосредну

размену искуства, учесници се упознају са иновативним, партиципаторним и интерактивним облицима рада у области драме/позоришта у образовању и

другим областима живота.

Програмска концепција Битеф Полифоније – семинари и тренинг радионице намењене уметницима и њиховој улози у раду с младима - која је обликована на првој Битеф Полифонији 2000. године, наставља да се развија и надограђује,

увек по принципу вишегласја и многозвучја, током протеклих година с посебним усмерењем ка иновативној пракси позоришних стваралаца и других стручњака у

различитим областима уметничког, образовног и социјалног ангажмана у раду с младима.

Школско форум позориште на Битеф Полифонији 2005.

Тема Битеф Фестивала 2005. носила је вишеслојан и прилично многозначан наслов «Нa трагу бајке и антибајке...», а Битеф Полифонија се својом програмском поставком такође нашла «На трагу бајке…, али... трагом позоришта

за велике и мале личне приче.»

Битеф Полифонија 2005. се одржавала од петка, 16. до недеље, 18. септембра у програмским блоковима у преподневним и поподневним терминима у

99

просторима «Школигрице» Центра за културу «Стари град», у Дому омладине

Београда и на изабраним пунктовима који постају отворени сценски простори на путевима између ова два простора у којима ће се одржавати радионице,

перформанси и презентације пројеката.

У малој сали Дома омладине Београда, 16. и 17. септембра одржавала се дводневна семинар-радионица «Форум казалиште за школу без насиља» за наставнике и стручне сараднике који ће бити укључени у пројекат «Школа без

насиља» у Србији. Водитељ је била Ивана Маријанчић, ХЦДО Загреб.

У суботу, 17. септембра, одржана је представа «Мостарска гимназија» представа Форум театра Мостарског театар младих. Представа у којој је гледатељ-глумац позван да ступи на сцену како би покушао, на театарски начин, пронаћи

решење проблема којег поставља представа. Тема: Забрањивање родитеља да њихова деца иду у исту школу с децом друге националности. Водитељ (Џокер):

Сеад Ђулић Представљен је Центар за драмски одгој Босне и Херцеговине ЦДОБиХ и

Пројекат «Млада ИДЕА»

У недељу, 18. септембра одржана је презентација под називом «За школу без насиља» са укључивањем публике - интерактивна изведба форум-представе настале као резлултат дводневне радионице на коју су позвани сви

заинтересовани или везани за проблематику обрађену у сценама. Извођачи: учесници дводневне радионице

Водитељ у улози Џокера: Ивана Маријанчић, ХЦДО, Загреб Представљен је Хрватски центар за драмски одгој ХЦДО, Загреб, и пројекат

«Форум казалиште за школу без насиља» у оквиру општег програма под називом «Стоп насиљу у школама» који је реализовао УНИЦЕФ у Хрватској.

Школско форум позориште на Битеф Полифонији 2006.

Седма Битеф Полифонија је и 2006. године, као и претходних година, откривала, истраживала и презентовала, кроз размену међу учесницима,

оне просторе нових позоришних тенденција које се појављују и развијају кроз ангажовање позоришних уметника и других стручњака у заједничком

раду с младима у неформалним и/или алтернативним облицима, али и кроз различите развојне програме, пре свега у образовању, интеркултуралним пројектима и другим областима живота.

Седма по реду Битеф Полифонија, носила је назив: Варијације за живот...

Посебно била посвећена актуелним питањима свакодневног живота младих и њиховог одрастања, образовања, интеграције у друштво, осетљивим питањима и темама, односима између генерација, људи, народа, култура...,

али пре свега о сталним настојањима и покушајима очувања континуитета и стварања услова за заједничко деловање и откривање нових, за живот

важних и вредних позоришних тенденција и веза. Такође, Битеф Полифонија је посебно била фокусирана на сарадњу регионалних центара за драму и позориште у образовању и драмско васпитање Хрватске, Србије

и Босне и Херцеговине – чланице међународне асоцијације драме/позоришта и образовања IDEA.

100

Први пут на Битеф Полифонији је био присутан и Национални центар

ASSITEJ Србије - члан Међународне асоцијације позоришта за децу и младе ASSITEJ.

Седма Битеф Полифонија почела је 16. септембра отварањем и уводним

догађањима којима се покренула основна тема односно «арија» која се провлачила кроз све програме - отворене представе, радионице, презентације, сусрете, предавања, перформансе… као варијације на тему...

и завршила се 29. септембра завршним догађењем, враћајући се на тему и отварајући нови циклус којим је отворила нове редовне програме и,

наравно, осму по реду, Битеф Полифонију 2007. Програмски блок «Школа без насиља – право на игру, право на

деловање...» одржавао се од 18. до 28. септембра од 11 сати до 14 сати у Центру за културу «Стари град» кроз једну уводну и пет дводневних

радионица – презентација. Циљ је био размена искуства базираног на техникама Театра Форум. Учесници радионица и презентација рада с ученицима били су наставници изабрани по конкурсу из педесет и четири

школе из целе Србије укључени у УНИЦЕФ-ов национални пројекат «Школа без насиља» Водитељи радионица били су позоришни уметници,

наставници и други стручњаци по позиву.

Литература

Аугусто Боал, Позориште потлаченог, Библиотека Откривања, Градина, Ниш, 1984. (превод: Радмила Недељковић и Милена Драгићевић-Шешић)

Аугусто Боал, Позориште потлаченог, Библиотека Откривања, Просвета, Ниш, 2004. (превод: Радмила Недељковић и Милена Драгићевић-Шешић)

Милена Драгићевић-Шешић, Уметност и алтернатива, Едиција: Култура-Уметност

-Медији, Институт за позориште, филм, радио и телевизију, Факултет драмских уметности, Београд, 1992.

Augusto Boal, Games for Actors and Non-Actors, Routledge, London, 1992 (превод: Adrian Jackson)

Марија Гајић, Ronald Matthijssen, Моћ дијалога, Приручник за вођење радионица партиципативне драме и интерактивних позоришних представа, Формаат, 2007.

Augusto Boal, Igre za glumce i ne-glumce, Hrvatski centar za dramski odgoj – Pili

Poslovi d.o.o, Zagreb, 2009. Ne priaj