SADR@AJ

SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE

TEMA: ANARHIZAMSADRZAJ

Uvod.................................................................................3 Anarhizam........................................................................4 Nastanak anarhizma.....................................................4 Ideje i principi anarhizma.............................................5 Drustvo bez vlasti drzave.............................................6 Funkcionisanje anarhistickog drustva..........................7 Nasilje i kriminal u anarhizmu.....................................9 Kako postizi anarhisticko drustvo..............................10 Zakljucak........................................................................12 Literatura........................................................................13UVODOgor~en krajnje neljubaznim odgovorom na moje prosto pitanje o tome kako da steknem uslov da iza|em na ispit, a nisam radio kolokvijum i seminarski, zapitao sam se {ta je profesoru dalo za pravo da me maltene izvre|a. Diploma profesora, status, bio je nervozan {to su drugi galamili dok je pri~ao...?! [ta god da je, smatram da je on tu zbog mene, a ne ja zbog njega, i da je najnormalnije da mi na pristojno upu}eno pitanje da pristojan odgovor. Taj slu~aj kao i ~injenica da moram da napi{em seminarski rad, me je naveo da razmi{ljam o nekom dru{tvu gde su svi jednaki, sa maksimalnom tolerancijom.

To dru{tvo jednakih bi moralo da bude bez ikakvih institucija vlasti, ali ne bezvla{}e. Samim tim {to ne bi bilo vlasti, prvo {to mi je palo na pamet bio je anarhizam. Radoznao po prirodi, po~eo sam da istra`ujem. Poku{a}u u ovom radu da objasnim ideju, nastanak, principe anarhizma, kao i da razjasnim osnovne dileme u vezi anarhizma kao mogu}eg oblika dru{tvaANARHIZAMAnarhizam je socijalna, ekonomska i politika teorija i praksa koja odbacuje sve oblike hijerarhije, autoriteta, dominacije i prisile, sa ciljem osnivanja istinski slobodnog drutva za sve ljude. Pojam anarhizam nastao je od gr~ke re~i grke rijei anarkhos to znai drutvo bez vladara (an - bez, arkhos - vladar). Anarhizam predstavlja drutvo blagostanja" ili dru{tvo jednakih (iako ovo zvui pomalo patetino, ali dobro), drutvo u kojem vlast i autoritet zamenjuje samoorganizacija, drutvo ravnopravnosti, ravnopravne i pravedne distribucije svih proizvoda, ukratko, drutvo u kojem svaka osoba moe zadovoljiti svoje osnovne i sve ostale potrebe u maksimalnoj meri, a da pri tome ne radi na tetu drugih. Moda se u ovom poslednjem skriva jedna od osnovnih ideja - iveti svoj ivot potpuno slobodno, ali uz punu odgovornost prema tuoj slobodi.NASTANAK ANARHIZMA

Od po~etka postojanja ljudske svesti, ~ovek je poku{avao da prona|e savr{eno dru{tvo u kome bi svaki pojedinac bio jednak. Kroz istoriju su poznati mnogi prostori bez vlasti (plemena, komune, farme, sela, gradovi) do ijeg je gaenja dolazilo, najee, zbog represije drave. Ipak, anarhizam je preteno teoretski drutveni poredak, jer njegova delotvornost jo uvek nije ispitana u granicama veih drutvenih grupa, to jest nikad se nije desilo da je u nekoj zemlji usled anarhizma prestala da postoji drava.

Koreni anarhizma se mogu pronai u dalekoj prolosti kod kineskog taoizma, kao i kod grkih sofista, cinika i stoika. U srednjem veku anarhizam pronalazimo meu bogumilima na Balkanu, katarima irom Evrope, kao i meu pripadnicima pokreta slobodnog duha (Free Spirit) i kopaima (diggers) u Engleskoj. U vreme Francuske revolucije, anarhizam nalazimo kod najradikalnijih aktera revolucije, sankilota i besnih (enrages). Ova revolucija je naroito inspirisala Vilijama Godvina, koji se smatra preteom anarhistike teorije, zbog njegovih prosvetiteljskih ideja, velianja individualizma i naglaavanja da drutvo postoji zbog pojedinca, a ne obrnuto.Anarhizam je u drugoj polovini 19. veka izrastao kao teorija sa sistemskim, razvijenim programom zahvaljujui pojavi takozvane velike etvorke: Nemca Maksa tirnera (1806-1856), Francuza Pjera Prudona (1809-1865), i dvojice Rusa Mihaila Bakunjina (1814-1876) i Petra Kropotkina (1842-1921). Roen u atmosferi nemake romantiarske filozofije, tirnerov anarhizam je predstavljao ekstreman oblik individualizma ili egoizma, postavljao je pojedinca iznad svega ostalog - drave, zakona ili dunosti. Prudon je prva osoba koja je samog sebe nazvala anarhistom. Njegove teorije mutualizma i federalizma imale su izuzetan uticaj na rast anarhizma kao masovnog pokreta. Predlagao je ukidanje vlasnitva, ali ne i linog, poto je efektivnu kontrolu nad sredstvima za ivot smatrao preduslovom za individualnu slobodu. Bakunjin, centralna figura u razvoju modernog anarhistikog aktivizma naglaavao je ulogu kolektivizma, masovne pobune i spontanog revolta kod zasnivanja slobodnog i besklasnog drutva. Kropotkin je oblikovao sofisticiranu anarhistiku analizu i povezao ju s anarho-komunizmom - koji je postao jedna od najrairenijih teorija meu anarhistima.

Osnovnih ideja anarhizma ima i u danas najrasprostranjenijim oblicima organizovanog dru{tva: demokratskom svaki gra|anin ima ista prava i slobode, i socijalisti~ko-komunisti~kom - sistem drutvene organizacije u kojem su vlasnitvo i raspodela dobiti od proizvodnje podreena drutvenoj kontroli, tj. svako dobija isti deo.Anarhizam je bio najrazvijeniji u paniji izmeu svetskih ratova. 1936. godine u paniji je izbio graanski rat izmeu pristalica anarhizma i malobrojnih pristalica dravnog komunizma na jednoj strani i pristalica faizma na drugoj strani. Kao rezultat tog graanskog rata panija je 1939.g. primila faistiko drutveno ureenje.

IDEJE I PRINCIPI ANARHIZMA

Anarhizam se moe opisati kao jednostavno ivljenje sopstvenog ivota bez meanja i uticaja sa strane. U anarhizmu, svaka osoba je potpuno slobodna uiniti ta god eli i kako god eli, dokle god to ne teti drugima u drutvu. Naravno, to zahteva visoki stepen odgovornosti u drutvu. Zato je za anarhizam vana drutvena promena, za razliku od mnogih drugih ideja koje uglavnom propagiraju promenu vlasti. Promena vlasti ne znai drutvenu promenu, ve samo promenu imena monika. Drutvena promena se ne dogaa preko noi, ve se zajedniki stvara kroz dugotrajan proces uenja, kreativnih poduhvata i pokuaja.

Anarhizam odbacuje sve oblike autoriteta, koji su nuno represivni i samim time ne doputaju li~nu slobodu niti preispitivanje tih autoriteta. To pronalazimo u svim razdobljima i segmentima ljudskog ivota - od vrtia do kole, od porodice do posla, itd. Autoritet ne stvara samo podelu na one koji vladaju i one nad kojima se vlada, ve i druge podele, kao to je, na primer, ona rodna, dakle, u naem drutvu kroz patrijarhalnost. Osnova anarhistikog delovanja je saradnja i meusobna pomo, za razliku od toliko uobiajenog koncepta konkurentnosti. Takoe, to delovanje se takoe bazira na manjim, neformalnim, decentralizovanim i nehijerarhijskim grupama (uglavnom lokalnim) koje meusobno sarauju, slobodno se udruuju i transformiraju, ve zavisno o potrebama.

DRUSTVO BEZ VLASTI I DRZAVE

Glavni stav anarhizma je da drava kroz svoje represivne organe vlasti (sud, policija, vojska) donosi vie zla nego dobra i da dravu treba ukinuti.

Ve danas drutvo neretko funkcioni{e bez autoriteta i vlasti. Drava ne moe funkcionisati bez tih modela prisile. Drutvo moe. Dananju drutvenu strukturu i organizaciju uslovljava postojanje drave. Institucija drave svoje postojanje bazira na toj strukturi i organizaciji, koja je autoritativna, hijerarhijska, patrijahalna i strogo kontrolirana. ak i tzv. liberalna" drava praktikuje visoki stepen kontrole i to na vie naina. S jedne strane, drava mora voditi rauna o tome da se autoritet ne dovodi u pitanje (npr. nedopustiva je neposlunost, neplaanje poreza, ekonomsko i politiko organizovanje koje nije povezano s dravom i sl.), dok sa druge strane, pazi na to da se odri privid individualne moi svake osobe u procesu odluivanja, pa se tako svake etiri godine odravaju izbori, koji se takoe dogaaju u strogo kontrolisanim uslovima. Kako? Re je uvek o istom krugu ljudi, politikoj i ekonomskoj eliti, kojima njihov poloaj u drutvu dozvoljava u~estvovanje u trci do pozicija moi.

Ceo sistem zapravo poiva na ideji odravanja moi jednog drutvenog sloja, to u stvarnosti nema nikakve veze s mogunostima funkcionisanja celog drutva. Drutvo bi funkcionisalo i bez politike i ekonomske elite, koja sebe voli predstavljati "nunom" i "izrazito potrebnom", dok je zapravo re o pukom odravanju na poziciji moi. Anarhistiki odnos prema drutvu je potpuno suprotan. U anarhizmu mo ne bi niko posedovao i svi bi posedovali mo. Naravno, ne mo nad nekim, ve mo ispunjavanja svih svojih potreba, mo zajednikog delovanja i iznad svega mo odluivanja o svom ivotu. Anarhizam se ne protivi organizaciji, ve predstavlja oblik organizacije, koji bi mnogi anarhisti nazvali savrenim oblikom organizacije. Savrenim zbog potrebe ravnopravnog u~estvovanja svih osoba u drutvu, to za razliku od trenutne drutvene organizacije nudi stvarnu mogunost odluivanja. Naravno, to se ini nemogue zbog same veliine drutva. Me|utim, nije nemogue. Drutvo je danas organizovano kao ogromna zajednica i centralizovano, to zapravo nema nikakve veze sa svakim od nas. Ljudi u svom svakodnevnom ivotu nikada ne dolaze u dodir sa svim osobama u drutvu, a najee nemaju nikakve (direktne ili indirektne) veze sa delovima drutva kojima ne pripadaju. Odreuje nas mesto stanovanja, mesto gde radimo, mesto gde se zabavljamo i provodimo slobodno vreme. Imamo odreen krug prijatelja i poznanika. Zapravo, imamo nekoliko interesnih grupa unutar kojih praktikujemo svoje svakodnevne aktivnosti. To ujedno predstavlja i dobru osnovu za temeljnu zajednicu unutar anarhistikog drutva. Takve zajednice se mogu udruivati, saraivati, meusobno koordinirati, zajedniki odluivati, a sve to na ravnopravnom nivou i po principu mree, a ne piramide, kao to je to sluaj kod dravne organizacije drutva.

Zajednice ljudi bi se organizovale prema li~nim afinitetima i prema lokalnim potrebama, vezano uz proizvodnju, stanovanje, prevoz, ili bilo koji drugi deo ivota. Njihovu povezanost uslovljavale bi potrebe, a obavljanje poslova unutar njih stvorilo bi punu zaposlenost i znatno krae radno vreme, jer puna iskori}enost radne snage znai maksimalni uinak i kra}e radno vreme.

Postavlja se pitanje ko bi naterao ljude da rade. Odgovor je niko, jer kada radimo za puno zadovoljavanje svojih potreba, ne treba nam prisila. Uostalom, izbor radnog mesta bi bio potpuno slobodan, a li~na odgovornost nam uvek nalae da obavimo i neke poslove koji nam se moda i ne svi|aju, ali nam je jasno da bez obavljanja tih poslova nita ne bi funkcionisalo. Takve poslove radimo i danas i to bez prisile. Recimo, istimo svoje stambene prostore, peremo sudove, istimo toalete, gradimo kue i stanove, gradimo puteve i fabrike, popravljamo razliite ma{ine... Sve to se radi zbog potrebe, a kada je jasno da to radi za sebe i ljude oko sebe, a ne za efa, onda je takva podela posla jo prirodnija i tada emo biti spremniji raditi stvari koje nam moda i ne odgovaraju najbolje, ali znamo zato ih radimo.

Me|utim, ne bi bilo dobro rei da se osporavaju ba svi autoriteti. Postoji neto to zovemo racionalni autoritet, koji poiva prvenstveno na znanju. Tako e autoritet lekara ili arhitekte uvek imati konanu rije u odlukama o tretiranju neke bolesti ili u izgradnji neke graevine. Sasvim je jasno da nee doi do situacije u kojoj ljudi grade kuu koja e se sruiti ili neto slino. To bi bilo krajnje nerazumno.

Hijerarhijska, autoritativna i centralizovana organizacija drutva je, kada to vrlo pojednostavimo, neprirodna i bazira se (kao to je to puno puta ponovljeno) iskljuivo na potrebi politike i ekonomske elite da se odri na vlasti. Samim tim se onemoguava zadovoljavanje potreba drutva. Dok jedni (manjina) profitiraju kroz takav pristup, drugi (veina) rade i gube - to je neprihvatljivo. Trenutak kada dolazi do stvarne promene je onaj kada ta veina preuzme stvar u svoje ruke i kroz zajedniki napor s celim drutvom u potpunosti reorganizuje drutveni ivot. To se nee dogoditi brzo ili preko noi, ve je re o dugotrajnom procesu, (r)evoluciji.

FUNKCIONISANjE ANARHISTICKOG DRUSTVA

Ne postoji "univerzalno reenje" koje e svuda u svetu funkcionisati. To je ideja koje neguju razne totalitarne i autoritarne ideje (kao novi svetski poredak), a to je u stvaranju jednog zaista slobodnog drutva potpuno neprihvatljivo. Do danas su svi pokuaji organizovanja na jedinstven (univerzalan) nain propali - istorija je prepuna takvih primera. Strana je pomisao na postojanje pokuaja primenjivanja istog modela na svako drutvo, bez obzira na kulturni, lokalni i svaki drugi kontekst.

Drutvena organizacija i oblik koji e ona imati zavisi iskljuivo od samog drutva, odnosno od zajednice o kojoj je re. Ideja o anarhistikom drutvu bazirana je na manjim zajednicama, decentralizovanim, ali povezanim. Unutar manje zajednice je puno lake donositi zajednike odluke, te je jednostavnije uskladiti razliite elje i potrebe. To je jedan od osnovnih uslova op{teg zadovoljstva - svako mora u potpunosti ostvariti svoje potrebe i svako mora biti u mogunosti u~estvovati u procesu odluivanja. Dakle, organizacija bi poivala na tim malim zajednicama (da li je re~ o desetinama, stotinama ili hiljadama ljudi, to je takoe pitanje samih zajednica) i svakoj pojedinoj osobi unutar njih, a njihova povezanost i koordinacija bi postojala u onoj meri u kojoj je to uistinu potrebno. Danas se najee govori o povezanosti koja zadovoljava formu (ulazak u razne federacije, integracije, institucije i sl.), dok zapravo takav oblik udruivanja i povezivanja ne zadovoljava potrebe drutva. Ali zadovoljava centre mo}i {to, je o~igledno.Drugo bitno pitanje kod organizacije drutva je pitanje teritorija. Granice, kakve danas poznajemo, su neprirodne i kao takve nemaju drugu funkciju osim to oznaavaju teritoriju koju kontroli{e pojedina politika i ekonomska elita. Kao takve, postaju nepotrebne, a organizacija zemlje postaje prirodnija, kroz stvaranje bio-regija, koje nisu podjeljene strogim granicama i koje su usko povezane. Bio-regije oduvek imaju vanu ulogu u ivotu ljudi. Ljudi su oduvek naseljavali pojedine bio-regije zbog odreenih pogodnosti - pitke vode, plodne zemlje, ume i na hiljade drugih razloga koji su omoguavali zadovoljavanje ovih ili onih ljudskih potreba. Svaki nau~nik }e kao odgovor na pitanje o bio-regijama re}i da su to jedine granice koje priroda poznaje. S obzirom na to da je ovek sastavni deo prirode, onda bi bilo najprirodnije ravnanje prema samoj prirodi.Naravno, organizovati ivot u skladu sa prirodom ne znai u potpunosti napustiti tehnologiju i sve ono do ega je ljudska vrsta dola kroz proces evolucije. Sasvim je sigurno da e postojati zajednice koje e napustiti tehnologiju i vratiti se primitivnim oblicima tehnologije i proizvodnje, meutim, to nije neophodan korak za celi svet.

Danas se tehnologija upotrebljava vrlo neodgovorno i esto kao jo jedno sredstvo sticanja mo}i (bilo koje vrste). Ipak, odgovorno kori}enje tehnologije i, to je naro~ito va`no, kori}enje zbog stvarnih potreba zna~ilo bi stvarnu pomo} u organizaciji proizvodnje, prevoza i sl. Automobili su dobar primer dananjeg pogre{nog odnosa prema tehnologiji. Sasvim je jasno i poznato da su automobili i cela prate}a industrija izrazito tetni (na vie na~ina), me|utim, manje je poznato da postoje jednako efikasne alternative u prevozu, koje nisu tetne ili su mnogo manje tetne. Ali ne koriste se zato to stara tehnologija nije dovoljno iskori}ena i zato to novi oblici prevoza ne smeju postati deo masovne proizvodnje dok se u potpunosti ne iscrpe stari. Velike industrije imaju kontrolu nad tim i uprkos ~injenici da su sve tetnosti poznate, nastavljaju sakrivati nova nau~na dostignu}a i promovisati stara, vo|eni isklju~ivo profitom. To je tipi~an primer neodgovornog kori}enja tehnologije, a sli~nih primjera ima na hiljade.

Takvo kori}enje tehnologije je posledica drutvene organizacije kakvu danas poznajemo - umesto da je tehnologija u slu`bi ljudi, ljudi su u slu`bi tehnologije. Odgovorna upotreba tehnologije mo`e uveliko olakati organizovanje proizvodnje i samim tim osigurati neke od ljudskih potreba, a da se pri tome troi to manje rada, vremena i prirodnih sirovina..

NASILjE I KRIMINAL U ANARHIZMUJedno od te`ih pitanja je pitanje nasilja i kriminala. Ne zbog toga {to ne postoji odgovor, ve} zato to su te dve pojave usko povezane s duboko ukorenjenim vrednostima koje proizilaze iz dananje drutvene organizacije i strukture. Nasilje i kriminal naj~e}e su posledica dananjih drutvenih odnosa, prvenstveno odnosa mo}i i ekonomske neravnopravnosti. Manji deo tih pojava mo`emo pripisati psihi~kim problemima osoba koje pose`u za njima. Iako su i ti psihi~ki problemi ~esto povezani s drutvenim odnosima.

Danas bogatstvo, odnosno posedovanje novca i silne imovine, predstavlja drutvenu vrednost, dobar" polo`aj u drutvu, i kao takvo daje mo}. Sasvim je jasno da u takvoj situaciji ljudi pose`u za kriminalom kao jednom od mogu}nosti sticanja novca ili imovine. Zapravo, pose`u za ilegalnim kriminalom, jer kriminal (ali moralni) je i sticanje bogatstva na temelju tu|eg rada, a to je ono to politi~ka i ekonomska elita u postoje}em ekonomskom sistemu rade.

Nasilje je tako|e bazirano na odnosima mo}i u drutvu. Naj~e}e se koristi za postizanje dominacije, bilo u porodici, koli, na poslu, unutar vlasti, u me|udr`avnim odnosima... Gde god se koristilo i na koji god na~in, uvek ima isti cilj - dominaciju nad nekim ili ne~im. Tu treba naglasiti da unutar bilo kojeg drutva monopol nad nasiljem ima ba dr`ava. Dr`ava poseduje vojsku, policiju, razne represivne slu`be, naoru`anje, fabrike naoru`anja, institucije i kole koje razra|uju strategije upotrebe nasilja i njegove u~inke. I opet, ceo taj sistem nasilja je usmeren na jedno odr`avanje mo}i. Samim tim mo`emo re}i da dr`ava po~iva na nasilju, iako ne uvek fizi~kom (uprkos ~injenici da ta pretnja uvek postoji i uvek je prisutna), ve} i na neto sofisticiranijim oblicima nasilja, kao to su prijetnje kaznom, raznim ukidanjima prava i to je u poslednje vreme opet aktuelno, stalnim upozoravanjem na opasnost od terorizma, to pove}ava potrebu za boljom kontrolom.

Rat, odnosno, totalni rat, koji je danas naj~e}i oblik ratovanja, predstavlja krajnji oblik nasilja i glavno je sredstvo obra~una izme|u dr`ava ili grupa koje `ele uspostaviti svoju vlast. Legalni i ilegalni teroristi (zavisno ko je u poziciji mo}i proglaava ovaj ili onaj terorizam legalnim ili ilegalnim) se koriste istim metodama i u iste svrhe - za sticanje mo}i.

Sasvim je jasno da postojanje autoriteta, mo}i nad nekim, vlasti, hijerarhije, ekonomske neravnopravnosti i svega ostalog to obele`ava savremeni na~in `ivljenja uveliko doprinosi porastu kriminala i nasilja u drutvu i to na svim nivoima. Re~ je o modelu delovanja koji je postao prihvatljiv i koji se vrlo jednostavno prenosi na svaki segment drutva. Tako dr`ava vlada nad svima nama, na ni`em nivou vlasnici fabrika i preduze}a vladaju nad poslovo|ama, poslovo|e nad radnicima, radnici nad svojim `enama, roditelji nad decom, deca nad ku}nim ljubimcima... Ovaj banalan primer samo dobro prikazuje na koji na~in se upotreba autoriteta i nasilja prenosi sa najvieg hijerarhijskog nivoa na najni`i. Mo`emo ~ak re}i da je svaka vlast nasilje. Nametanje svojih `elja nekome drugome predstavlja nasilan ~in, bez obzira to to ne uklju~uje nu`no fizi~ko nasilje.

Sa jedne strane i samo postojanje sistema pravila i kazni nesvesno tera ljude na njihovo kr{enje. Prakti~ni dokaz toga je eksperiment sproveden u sedam gradova i provincija u EU. Tamo su ukinuli lokalne semafore i znakove. U okviru tog eksperimentalnog projekta su, danski Ejbi, engleski Ipsvi~, belgijski Ostende, vedski Nor~eping. U Drahtenu, holandskom gradi}u sa 45.000 stanovnika, automobili ve} tri godine voze po crvenom prirodnom kamenu. Asfalt je skinut, putevi poplo~ani, ivi~njaci uklonjeni kao nepo`eljna granica izme|u voza~a i peaka, biciklisti dizanjem ruke pokazuju promenu smera, voza~i se sporazumevaju prstima, klimanjem glavom i mahanjem I {to je posebno va`no: u Drahtenu se znatno smanjio broj nesre}a! Dakle, prijateljskim pokazivanjem rukom, klimanjem glavom i pogledom, a ne zabranama, ograni~enjima, upozoravaju}im tablama i pretnjama krivi~nim sankcijama.Tu dolazimo do mogu}eg odgovora. ^ini se da bi, nakon svega iznesenog, promena sistema vrednosti i na~ina organizacije drutva umanjila i minimalizovala bilo koji oblik nasilja i kriminala u drutvu. Nepostojanjem autoriteta i hijerarhije u organizaciji, nestaje mogu}nost i potreba postizanja dominacije i mo}i nad nekim, a kao to je ranije re~eno, put do toga je nasilje. to se ti~e samog kriminala i sticanja imovine, odgovor je vrlo jasan - ekonomska ravnopravnost, puno ispunjavanje svih potreba i ~injenica da posedovanje vie od onoga to nam stvarno treba ne predstavlja nikakvu drutvenu vrednost, niti daje nekome na va`nosti, bi u potpunosti umanjila ili ~ak uzrokovala nestajanje kriminala u tom obliku.

Naravno, uvek ostaje otvorena mogu}nost da }e psihi~ki poreme}ene osobe posegnuti za nasiljem, ali to je sada ve} medicinsko pitanje, koje zahteva i medicinski pristup. Ipak, mo`emo zaklju~iti da bi i takvih pojava bilo manje u drutvu u kojem bi ljudi `iveli punijim i kvalitetnijim `ivotom, a sasvim je jasno da puno psihi~kih poreme}aja nalazi uzroke u nezadovoljstvu op{tim kvalitetom `ivljenja.

KAKO POSTI]I ANARHIJU

Tokom istorije bilo je razliitih pokuaja stvaranja takvog drutva. Nijedan od tih pokuaja nije trajao due od par godina. Zapravo, jedini pokuaj koji je bio najblii tom cilju dogodio se u paniji, izmeu 1936. i 1939. godine. Taj primer se ~esto navodi kao vrlo uspean, meutim, sve je bilo je kratkog veka, jer su komunisti (po Staljinovom nareenju) slomili svaki pokuaj dalje drutvene promene koja se tamo dogaala.

Sasvim je jasno da do drutvenih promjena ne dolazi preko noi". Na taj nain se menja vlast, ali ne i drutveno ureenje, jer postojei sistem vrednosti se ne moe promeniti od danas do sutra. Dakle, re je o procesu. Taj proces moda najbolje opisuje re (r)evolucija.

Za razliku od revolucije, koja znai promjenu preko noi, barem u onom klasinom shvatanju te rei, (r)evolucija ukljuuje proces pre same promene, samu promenu i vreme nakon promene, jer neprestano traje i pitanje je da li ikada prestaje. Taj proces se dogaa postupno, dug je i obuhvata sve segmente ivota, traei prvo li~nu promenu kod svakog pojedinca, to zapravo postupno vodi i drutvenoj promeni, kao konanom cilju. On ukljuuje primenu novog sistema vrednosti na svakidanje situacije, praktikovanje novih oblika organizacije i razne drutvene, ekonomske, i sline eksperimente, kojima bi se pokazalo kako je stvarno mogue organizovati ivot na drugaiji nain, ali i koji bi pokazali neke od moguih puteva za postizanje samog cilja.

Pokuaj postizanja nagle promene, kada se malo bolje pogleda, u ovom trenutku bi (ba kao i u istoriji) znaio ogroman drutveni sukob, prvenstveno zbog postojeeg vrednosnog sustava koji ne prihvata ni najmanje promene, a kamoli neke koje bi ga u celosti dovele u pitanje. Pokretanje takvog drutvenog sukoba bi znailo rat, a kao konaan ishod tog rata imali bi nametnuti sistem vrednosti, bez obzira na to ko bi bio poraena, a ko pobednika strana. Time bi zapravo svi bili poraeni, a drutvo bi ostalo (u vrednosnom i organizacijskom smislu) tamo gde se nalazi i danas - jedni bi vladali, drugi bi izvravali.

To ipak ne znai da se treba prepustiti apatiji i uverenju kako danas nije mogue bilo to promijeniti. ak naprotiv, nuno je svim moguim i prihvatljivim sredstvima pokuati pribliiti sebe i druge tom drutvu ravnopravnosti i potpune slobode. Novi sistem vrednosti zahteva i nove modele delovanja. Razni projekti solidarnosti, uzajamne pomoi, nehijerarhijske organizacije, alternativne edukacije, zatite prirode, alternativnih oblika proizvodnje, itd. su samo jedan od naina delovanja. Takoe, neophodno je opet i iznova dovoditi u pitanje sve nametnute autoritete i strukture, te svojim primerom nuditi alternativna reenja, a ne prihvatati kompromisne situacije koje nas na kraju, iz kompromisa u kompromis, odvode u krajnju poslunost i pretvaraju u neije podanike. Ne treba imati podanike i ne treba biti podanik. To je jednostavna filozofija.

Na svakodnevni ivot i delovanje nas odvode u jednom ili drugom smeru. Time, zapravo, sami biramo to elimo, uprkos injenici da smo ponekad prisiljeni uiniti neke stvari i protiv nae volje. To nikoga ne treba spreiti u pokuaju ostvarivanja drugaijih ciljeva. Naprotiv, to nas samo moe ohrabriti da se jo jae potrudimo promeniti takvo stanje stvari.

Sve to je dug i ponekad teak proces, ali ako u njemu ne u~estvujemo aktvno, bie jo dui i jo tei.

ZAKLjU^AK^itaju}i ovaj rad, gledaju}i istoriju i sve promene koje su se dogaale tokom ljudske istorije, anarhizam se mo`e nazvati i utopijom. Tako je ukidanje robovlasnikog drutva i prelazak u feudalno smatrano utopijom. Nestanak monarhija i uspostavljanje parlamentarne demokratije je takoe smatrano utopijom... Zapravo je svaka promena dominantnog stanja i uspostavljanje novih vrednosti smatrana utopijom, barem do trenutka kada bi se dogodila.

Zapravo je sve stvar naeg li~nog shvatanja stvari. Sve kree od oveka. Ideja o autoritetu lei u glavi, a ne u stvarnom autoritetu koji neko ima. Naravno, ako osporimo neiji autoritet, protiv nas e upotrebiti silu, meutim, sila je samo sredstvo postizanja poslunosti, a ne stvaran i razuman razlog zato bi netko imao autoritet nad nama.

Zato je krajnje vreme da se ~ovek okrene sebi, odbaci od sebe sve primere civilizacijske bedasto}e kao {to su sila, zavist, srebroljublje, i kona~no po~ne da `ivi kao ^OVEK.LITERATURA

Mihail Bakunjin, Dr`ava i sloboda, Zagreb 1979, Danijel Guerin, Anarhizam, Zagreb 1979, Petar Kropotkin, Anarhizam i moral, Beograd 1984, Laslo Sekelj, O anarhizmu, Beograd 1987, Noam ^omski, Politika bez mo}i, Beograd 2005,

The Anarchist Media Group, Sve {to ste hteli da znate o anarhizmu, a pla{ili ste se da pitate, Beograd 1994

@eljko Vukovi}, Evropski znakovi pored puta, Ve~ernje Novosti, Beograd 16.02.2007,

PAGE 3