novo

sads

kiNovi Sad • II godina • br. 101 • četvrtak, 19. 1. 2017. • 19 dinara

Sedamdeset pet godina od mađarskog pogroma

Ambiciozni planovi NIS-a

KravčenKo: Ulažemo milijardU evra

Grad, Pokrajina i rePublika zajedno na keju žrtava racije

Prva je ljUbav došla tiho iz StUdija m

Đole balašević i bogica mijatović

2

КУЛТУРЕdigitalizacija.ns.rs

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

19. JANUAR 2017.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Marija Magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov

redakcija@nsreporter.rs

FoTo-reporTer Miloš pavkov

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

19. JANUAR 2017.

KravčenKo: Ulažemo milijardU evra

Ambiciozni planovi NIS-a na domaćem i regionalnom tržištustr. 8

vreme nisKih KriterijUma je prošloIntervju: Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miroslav Štatkićstr. 10/11

Zaboravljena KUltna mesta novosađana

Kako se zabavljalo u našem gradu pre interneta i društvenih mrežastr. 13/15

dositej obradović, prosvetitelj UstaničKe srbije

Austrofil koga je Beč držao na poternicistr. 24/25

igre olimpijsKe U iZborU predsedniKa

Menja se Statut Olimpijskog komiteta Srbijestr. 28/29

godišnjica mađarsKe racije biće obeležena 23. janUara na KejUKonačno zajedno pred senima žrtava pogroma str. 4/5

sadržaj

prva je ljUbav došla tiho iZ stUdija m

Uticaj Bogice Mijatovića na razvojni put Đoleta Balaševićastr. 18/20

4 19. JANUAR 2017.

U ponedeljak, 23. januara na Novosadskom keju obele-žava se 75. godišnjica raci-je. Kako saznajemo, posle niz godina prvi put će po-čast mučki ubijenom civil-nom stanovništvu zajed-

no odati Grad Novi Sad, Pokrajinska vlada i Skupština, najviši predstavnici Republike Srbije, Spska pravoslavna crkva, Jevrejska opština Novog Sada, Savez jevrejskih op-ština Srbije, ambasade Izraela i Mađarske u Beogradu i Matica romske zajednice.

Bez političkih podela. Ranijih godina bila je tužna slika u gradu kad se ovaj do-gađaj, podjednako tragičan za sve građane, nije obeležavao u istom danu u prisustvu svih onih koji žele da ga obeleže na dosto-janstven način, nego je bilo velike podele radi sticanja političkih poena, što je izazvalo zgranutost građana. Sad se konačno prome-nila situacija zahvaljujući velikom angažova-nju gradonačelnika Novog Sada Miloša Vu-čevića, predsedniku Pokrajinske vlade Igora Mirovića i predstavnika Srpske pravoslavne crkve da svi u istom danu na dostojanstven način, bez razjedinjenja, odaju poštu nevi-nim žrtvama koje su ubili mađarski fašisti u danima racije januara 1942. godine bacajući njihova tela pod zaleđeni Dunav. Zajedniš-tvo pozdravljaju sve političke stranke.

– Godišnjicu racije u Novom Sadu, kao i u celoj Šajkaškoj oblasti treba da obeleža-vaju svi na dostojanstven način, kao što se sada radi. Tu ne sme biti nikakve podele po političkoj liniji jer to nije mesto za politi-zaciju, nego mesto za izražavanje i odava-nje pošte onima koji su mučki ubijeni. Ova manifestacija treba da pokaže da smo svi okrenuti tome da se ovakve stvari nisu sme-le dogoditi, niti se smeju ponoviti bilo kad u budućnosti – kaže šef poslaničke grupe Socijalističke partije u Skupštini Vojvodine Pavle Budakov.

Dostojanstveno obeležavanje. Isti stav je izrazio i nekadašnji predsednik Skup-štine Vojvodine Šandor Egereši, koji je u go-dinama podele bio u ime pokrajinskog par-lamenta među onima koji su odali počast nevino stradalom stanovništvu.

– Tu nema mesta za politizaciju i ne sme biti podele kao što je, nažalost, bilo u proš-losti. Treba zajedno da se sećamo žrtava, predstavnici političkih stranaka, crkava i civilnih organizacija treba zajedno da oda-ju poštu i polažu vence, kako će se to odsad raditi. Tako se radi svugde u civilizovanom svetu – naveo je on.

Predsednik Odbora za bezbednost u Skup-štini Vojvodine Miroslav Španović, koji je i poslanik PUPS-a u tom parlamentu, kaže da svaka vlast treba da brine o tome da se datum racije obeležava zajedno, jer su nam i žrtve zajedničke, bez obzira na političku pripadnost.

– Godišnjica racije ove godine bila je do-stojanstveno obeležena i u Šajkaškoj oblasti

u Čurugu, gde je održana centralna manife-stacija. Svi koji je trebalo da budu tamo bili su tamo. Tako to radi svaka narodna vlast – istakao je on.

Lutka za rođendan. Novosadska racija pre više od sedamdeset godina kao najstraš-niji horor iz života ostala je duboko urezana u sećanju osamdesetogodišnje Eme Zađva Merei iz Sombora, čija je tetka Apolonija La-upert iz Novog Sada ubijena u raciji. Ema svake godine dolazi u naš grad da oda poštu svim žrtvama koje su našle smrt pod zale-đenim Dunavom.

– Tog 23. januara 1942. godine bila je ciča zima i sneg. Deca nisu išla u školu zbog lede-nih dana i snega. Imala sam tada osam go-dina. Doputovala sam s majkom u Novi Sad da posetimo tetku Poli, kupila mi je veliku lutku za rođendan, a majka je trebalo da pla-ti advokatu plac na Fruškoj gori koji su moji roditelji želeli da kupe – priseća se Ema.

Priča nam da ju je majka tog kobnog dana

povela u centar grada da joj pokaže Dunav-ski park i crkve u centru. Ni slutile nisu da će se njihova šetnja pretvoriti u pravi pa-kao.

– Nismo ni stigle do centra kada nas je za-ustavio naoružani mađarski vojnik. Tražio je od majke papire, lične dokumente. Nije ih imala kod sebe jer su ostali u koferu, s novcem za plac. Bila sam smrtno preplašena i nije mi bilo jasno zašto nas vode na neki trg. Kasnije sam saznala da je taj trg bio kod stare pošte. Tu je već bila grupa odraslih i dece, koje su vojnici stalno dovodili i odvo-dili kamionima – priča ona.

Kuš, kopile. Seća se da su na tom trgu ljudi bili strogo čuvani, dok su kamioni do-lazili i odlazili.

– Bilo mi je strašno hladno. Zima i strah su mi se uvukli u kosti. Užasno su me pla-šili naoružani vojnici, žandarmi i gruvanje topova. Tad nisam znala šta to toliko gru-va, kasnije sam saznala da su se čuli topovi

Autor: Eržebet MArjanov

I državnI vrh na obeležavanju godIšnjIce mađarske racIje 23. januara na keju

Konačno zajedno pred senima žrtava pogromaU ranijim godinama bila je tužno gledati podele na dan obeležavanja bola svih Novosađana, kad bi svi trebalo da budemo kao jedan

nsreporter.rs

519. JANUAR 2017.

s petrovaradinske strane. Razbijali su led na Dunavu da pripreme grobnicu ljudima. Blizu nas je stajao neki čovek sa starijim de-čakom. U jednom trenutku čovek se srušio na sneg, pozlilo mu je. Dečak je zaplakao i otrčao kod jednog vojnika da mu pomogne. Kuš, zaurlao je vojnik i kundakom udario dečaka u glavu!

Počela sam histerično da plačem. – Majka me je čvrsto zagrlila, htela je da

me ućutka da ne bismo privukli pažnju voj-nika. Međutim, bilo je kasno. Vojnik mi je prišao, uneo mi se u lice urlajući: „Kuš, ko-pile, i ti ćeš uskoro da putuješ”. Ta slika mi se stalno vraća. Majka je preklinjala vojnika da me ne dira, ali on je i dalje urlao na mene – kaže Ema.

Otkup života. I kad su već mislili da im spasa nema, zadihana od trčanja, stigla je tetka, koja je u međuvremenu saznala da je racija u gradu i da kupe sve.

– Donela je lične dokumente i novac u ko-

verti da pokuša da im otkupi živote. U prvi mah se učinilo da više neće pomoći ni do-kumenti jer je vojnik koji je urlao na Emu odlučno rekao da papiri više nisu potrebni. Tetka Ana je bila mudra žena. Znala je da na novac nisu gadljivi pa je vojniku ili žandar-mu gurnula koverat u ruke.

– Ovde imate dosta novca, pustite ih da

pođu sa mnom – preklinjala ga je.I on je, naravno, uzeo koverat i rekao

da brzo nestanemo dok se ne predomisli. Strašno vreme, ne ponovilo se nikad – kaže Ema.

Tako su se njih dve iščupale iz pakla, ali za ostale ljude pomoći nije bilo. Bili su osu-đeni na smrt. Stradala je i tetka Poli. Ona i njen suprug povedeni su u stanu i streljani na obali zaleđenog Dunava kod Štranda. U novosadskoj raciji, prema nekim podacima, ubijeno je 1.300 ljudi, mahom Srba, Jevreja i Roma. Drugi podaci govore o nekoliko hi-ljada ubijenih ljudi.

Prebrojavanje žrtava. Društvo za očuvanje sećanja na Holokaust u knjizi Novi Sad i Petrovaradin Živka Markovića, koju je objavio Muzej Grada Novog Sada 1984. go-dine, naišlo je i na podatak o 25.000 pobi-jenih u raciji u Šajkaškoj i Novom Sadu, gde se kao razlog ovog zločina navodi zastra-šivanje stanovništva zbog širenja ustanka u Bačkoj.

Prva ubijanja pokrenula je mađarska oku-paciona vlast već 4. januara 1942. u Čurugu, gde je ova zločinačka akcija u mrak odnela 35 odsto ukupnog stanovništva tog mesta na desnoj obali Tise.

Talas smrti kulminirao je u Novom Sadu od 21. do 23. januara, a utihnuo u Bečeju 29. dana istog meseca. Prema podacima hon-vedskih krugova, koje je obelodanio Endre Bajči-Žilinski, poslanik tadašnjeg mađar-skog parlamenta i veliki borac protiv na-cizma, januarski pogrom je u zagrljaj smr-ti bacio tačno 12.763 žrtve. Ovaj podatak o broju stradalih u trouglu Dunava i Tise dokazan je i u nedavno otkrivenom članku Nilsa Horneja, objavljenom u švedskom listu Socijaldemokrata 12. oktobra 1943. Hornej je podatke dobio od mađarskih zvaničnika i izbeglica iz Bačke.

Aplauzi za Kepira. Predsednik Društva za očuvanje sećanja na Holokaust iz Novog Sada Aleksandar Veljić kaže da je pobro-jano tek 5.940 ubijenih, uz velike napore, jer je živih svedoka sve manje, a rodbina je rasuta na sve strane. Vrlo često i ne znaju za sudbinu svojih predaka, zahvaljujući pre svega ideološki obojenoj posleratnoj isto-rijskoj agendi.

Na Štrandu, gde su hladnih januarskih dana 1942. godine kamionima ili peške do-vođeni građani koji su formirali redove pred daskama smrti, koridorima ledenih grob-nica, još uvek nema obeležja na taj strašni događaj.

Hortijeva produžena ruka, okupacio-ni žandarmerijski kapetan Šandor Kepiro ostaće upamćen kao krvnik Novog Sada i deportator njegovih građana na zapad. Doživeo je duboku starost i izbegao ka-znu. Sud u Budimpešti ga je 2011. godine, tokom kontroverznog procesa, u prvostepe-nom postupku oslobodio usled nedostatka dokaza. Građani u sudnici odluku su pro-pratili aplauzom.

Zahvaljujući velikom angažovanju gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i predstavnika Srpske pravoslavne crkve svi ćemo moći da se u istom času poklonimo nevinim žrtvama

I državnI vrh na obeležavanju godIšnjIce mađarske racIje 23. januara na keju

Konačno zajedno pred senima žrtava pogromaU ranijim godinama bila je tužno gledati podele na dan obeležavanja bola svih Novosađana, kad bi svi trebalo da budemo kao jedan

6

vesti

19. JANUAR 2017.

četvrtak, 12. januarSindikat Solidarnost podelio novogodišnje paketiće

U prostorijama Sindikata Solidarnost deci i unu-cima članova novogodišnje paketiće podelio je Deda Mraz s pomoćnicom Plavom Vilom. Zauz-

vrat su dobili dečje pesmice i recitacije, dve pesme od-svirane na flauti i obećanja da će mali Novosađani i u 2017. godini biti dobri i da će odlično učiti.

– Proslavljamo obe nove godine, ali paketiće za mali-šane tradicionalno delimo uoči Srpske nove godine jer dotad uglavnom prođu Deda Mraz i Božić Bata. Kod nas je uvek skromno, ali nađemo toliko novca da kupimo pa-ketiće i organizujemo malu priredbu – kaže predsednica Sindikata Solidarnost Gordana Kojić.

petak, 13. januar Vučević razgovarao s Gudrun Mosler Tornstrom

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno sa saradnicima održao je sastanak u Gradskoj kući s novoizabranom predsednicom Kongresa regionalnih i lokalnih vlasti Saveta Evrope Gudrun Mosler Tornstrom

i sekretarom Saveta Evrope Andreasom Kiferom. Oni su došli u posetu Sr-biji na poziv predsednika Vlade Aleksandra Vučića i borave u zemlji od 12. do 14. januara, a domaćin posete je ministarka državne uprave i lokalne sa-mouprave Ana Brnabić.

Na sastanku su predstavnici Grada Novog Sada s delegacijom Kongresa razgovarali o više aktuelnih tema koje su se odnosile prvenstveno na funk-cionisanje grada odnosno upravljanje lokalnom samoupravom i na isticanje primera dobre prakse. Delegacija je posebno istakla multietničnost, multi-konfesionalnost i multikulturalnost kao prepoznatljive karakteristike No-vog Sada, i dala punu podršku za sprovođenje politike u pravcu podsticanja skladnog suživota i tolerancije mnogobrojnih nacija u jednom gradu.

subota, 14. januar Muzejska igraonica o muzici u antičko doba

Služba za odnose s javnošću i pedagoški rad organizovala je drugu mu-zičku igraonicu, koja prati stalnu postavku Muzeja Vojvodine pod na-zivom “U doba antičke Grčke i Rima muzika je bila važna, baš svima”.

Nakon razgledanja stalne postavke koja se odnosi na period antike na pro-storima Vojvodine deca su saznala kako je muzika dobila ime, na koji način su stari Grci vaspitavali decu muzikom, kako su Rimljani proslavljali vojne pobede, gde se krije muzika u mitološkim pričama kao i da brojna muzička pravila, instrumenti, pozorišta i pevanje u horu potiču iz tog vremena.

Primenjujući nova saznanja, zajedno su pevali, slušali i stvarali muziku, iz podršku muzičkih pedagoga Mirjane Rastović i Vijeročke Šipke.

SedaM

nSdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

nsreporter.rs

719. JANUAR 2017.

nedelja, 15. januar Mirović: Štednjom do suficita od 5,6 milijardi

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je da je u budžetu Vojvodine ostvaren suficit više od 5,6 milijardi dinara, kao rezultat perioda štednje u proteklih šest meseci u realizaciji budžeta i pro-

cesa restrukturiranja duga. Mirović je na televiziji Pink rekao da je proces restrukturiranja duga u dve faze okončan, pri čemu je druga faza završe-na pre dva dana.

– Jeftinijim kreditima zamenjeni su stari, skupi krediti kojima nas je opteretila vlada u mandatu pre naše vlade, a uz to su u budžetu povećana sredstva za deset odsto pa on sada iznosi 63,6 milijardi dinara. Pokrajin-ska vlada će sprovoditi razvojnu politiku u dve oblasti – kroz mnogo više infrastrukturnih investicija i u gradovima i u lokalnim upravama u celoj Vojvodini, ali i direktnim podsticanjem privrede – rekao je Mirović.

ponedeljak, 16. januar Naredni računi Informatike s nižim cenama

Novosađanima će računi Informatike koji stižu u februaru, biti niži zbog sniženja cene grejanja i tople vode. Skupština grada je na sed-nici krajem novembra usvojila predlog Novosadske toplane da gre-

janje pojeftini za 3,8 odsto, a topla voda za 2,4 odsto. Grejanje će tako po kvadratnom metru koštati 88,86 dinara a za toplu vodu 225,99 dinara po kubnom metru.

To je drugo traženo pojeftinjenje za godinu dana jer su prošlog leta cene već spuštene za šest odsto. Kako je gradonačelnik Miloš Vučević rekao, niže cene grejanja rezultat su dobrog i odgovornog poslovanja Novosadske to-plane i dobrih komercijalnih ugovara sa Srbija-gasom, kao isporučiocem energenata.

utorak, 18. januarMilorad Šušnjić novi načelniknovosadske policije

Umesto dosadašnjeg načelnika Policijske upra-ve Novi Sad Siniše Radakovića, na tu funkciju postavljen je Milorad Šušnjić. Radaković je na

mestu načelnika PU Novi Sad bio od septembra 2014. godine, pre toga je bio komandir Policijske stanice Vračar u Beogradu. Kako je rečeno, ubuduće će obav-ljati dužnosti u direkciji Policije Srbije.

Milorad Šušnjić je poslednjih šest meseci bio na-čelnik Policijske uprave Subotica, a pre toga je bio na različitim operativnim pozicijama u Policijskoj upravi Novi Sad, između ostalog, i na mestu šefa Grupe za razbojništva, iznude i otmice.

sreda, 18. januarIvani Španović februarska nagrada

Dobitnica Februarske nagrade Grada Novog Sada je Ivana Španović, jednoglasno je izglasala Grad-ska komisija za obeležavanje praznika, dodelu pri-

znanja i međugradsku saradnju, saopštila je novinarima predsednica te komisije i potpredsednica Skupštine No-vog Sada Branka Bežanov.

Nagrada će našoj najtrofejnijoj atletičarki u istoriji Sr-bije biti dodeljena 1. februara na svečanoj akademiji po-vodom obeležavanja Dana Novog Sada.

Februarska nagrada je najznačajnije gradsko priznanje i dodeljuje se 1. februara na dan kada je 1748. godine Novi Sad proglašen slobodnim kraljevskim gradom. Nagrada, koja je prema odluci komisije za dodelu priznanja pripala Ivani Španović, sastoji se od skulpture golubice – simbo-la Novog Sada, dela vajara Andreja Vasiljevića, i novčane nagrade od 130.000 dinara.

8 19. JANUAR 2017.

Direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko na-javio je da će ta kompani-ja investirati u vrednosti milijardu evra u naredne tri godine. Kravčenko je s predsednikom Srbije To-

mislavom Nikolićem razgovarao o budu-ćim poslovnim projektima NIS-a i istakao da očekuje i nove investicije partnera s ko-jima NIS radi. On je informisao Nikolića o poslovanju NIS-a u prošloj godini i naveo da je, uprkos niskim cenama nafte na svetskim tržištima, ta kompanija ostvarila neto dobit na istom nivou kao 2015. godine. NIS, kako je saopštila pres-služba predsednika Srbije, redovno isplaćuje poreske obaveze, što je Nikolić ocenio izuzetno bitnim.

Kako je rečeno, uprkos niskoj ceni nafte koja je u prošloj godini bila manja od 50 do-lara za barel, i naftnoj krizi koja je pogodila gotovo sve naftne kompanije u svetu, NIS je zadržao radna mesta i sačuvao zarade, a nije odustao ni od ključnih investicija.

NIS je nedavno usvojio biznis-plan za ovu godinu kao i osnovne pravce razvoja kom-panije do 2019. godine. Vrednost investicija za narednu godinu procenjuje se na više od 28 milijardi dinara, što je na prošlogodiš-njem nivou. S još znatnijim ulaganjima NIS nastavlja i u 2018. i 2019. kada planiraju da ulože još oko 80 milijardi dinara, što je uku-pno milijarda evra za tri godine.

U NIS-u kažu da je najbitnije da nasta-ve poslove na realizaciji ključnih projekata. Jedan od njih je duboka prerada u Rafineriji nafte Pančevo, kako bi dobili što veću količi-nu belih, kvalitetnih derivata. U taj projekat će u naredne dve-tri godine biti uloženo 300 miliona evra i očekuje se da počne da radi 2019. godine. Zatim, znatna ulaganja biće i u modernizaciju maloprodajne mreže i na-stavak širenja mreže benzinskih stanica u zemlji i regionu.

Pored toga, planira se razvoj premijalnih brendiranih goriva i dodatnih usluga na ma-loprodajnim objektima NIS-a, a takođe u na-redne tri godine biće rekonstruisano i izgra-

đeno više od 50 benzinskih pumpi u Srbiji i regionu. Nastaviće i da ulažu u istraživanje i proizvodnju nafte, rekao je Kravčenko ta-kođe nedavno u intervjuu za Politiku.

Nastavili su da s gotovo 15 odsto doprino-se republičkom budžetu.

– Rezultati koje smo postigli još jednom dokazuju da smo kreirali dobar poslovni model, povećali smo efikasnost poslovanja i ostvarili brojne uštede. Očekujemo da u 2016. godini efekat mera za povećanje efi-kasnosti u NIS-u bude veći od osam i po milijardi dinara.

Suvlasnici NIS-a su ruska kompanija Ga-spromneft, koja poseduje 56,15 odsto kapi-tala, i Republika Srbija s udelom od 29,87 odsto, a 13,98 odsto vlasništva poseduju manjinski akcionari. Sedište NIS grupe je u Novom Sadu, a njeni osnovni proizvodni kapaciteti nalaze se širom Republike Srbije, koja zahvaljujući svom geografskom polo-žaju, predstavlja centar trgovine i investi-cija na Balkanu. U Srbiji poseduje prerađi-vački kompleks s dva pogona u Pančevu i Novom Sadu, zatim pogon za proizvodnju TNG-a, kao i mrežu benzinskih stanica u Srbiji i u zemljama u regionu. U skladu sa svojom strategijom da postane lider u okruženju, NIS je poslovanje proširio i na tržišta u regionu – BiH, Mađarsku, Rumu-niju i Bugarsku.

Ambiciozni plAnovi niS-A nA DomAćem i regionAlnom tržištu

Kravčenko: ulažemo milijardu evra

Samo u projekat duboka prerada u Rafineriji nafte Pančevo u naredne dve-tri godine biće

uloženo 300 miliona evra

nsreporter.rs

919. JANUAR 2017.

Žiri u sastavu Jasna Đuričić, glumica, Miroslav Miki Radonjić, teatrolog, i Igor Burić, pozoriš-ni kritičar, ovogodišnju nagradu za najbolje glumačko ostvarenje „Predrag Peđa Tomanović” do-delio je Radoju Čupiću za ulogu Ćorkana u predstavi “Na Drini ću-prija” Ive Andrića, u režiji Kokana Mladenovića. Kako se navodi, Ču-pić je na izrazito ubedljiv i suge-stivan način predstavio čuvenog Andrićevog čaršijskog zgubidana, kakvog ima svaka, ne samo bo-

sanska kasaba.Nagrada Zadužbine „Predrag

Peđa Tomanović” dodeljena je i najboljem diplomiranom studentu master studija glume na srpskom jeziku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu čiji prosek ocena nije niži od devet. Ove godine to je Mia Simonović, koja je 2016. godine završila master akadem-ske studije, studijski program Gluma na srpskom jeziku u klasi prof. Borisa Isakovića s proseč-nom ocenom 9,89.

Nagrada „Predrag Peđa Tomanović“ Čupiću i Simonovićevoj

Da bi se poboljšao finansijski položaj porodica s troje i više dece, u skladu s odlukom o utvr-đivanju kriteriju-ma za umanjenje

obaveza plaćanja komunalnih uslu-ga porodicama s troje i više dece u 2017. godini, ove porodice imaju pravo na umanjenje cena komunal-nih usluga. Tom odlukom je predvi-đeno da umanjenje mogu da ostvare porodice s troje i više dece do za-vršetka njihovog redovnog školova-nja, a najduže do 26 godina života, članovi tih porodica treba da imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Novog Sada odnosno boravište za raseljene s Kosova i Metohije, na adresi stana za koji traže umanje-nje, i da redovno izmiruju jedin-stveni mesečni račun koji glasi na njihovo ime.

U skladu s odlukom, umanjenje može da se ostvari za komunalne usluge koje pružaju JKP Novosad-ska toplana, Vodovod i kanalizacija i Čistoća, a naplaćuje ih JKP „In-formatika“, putem jedinstvenog mesečnog računa. Umanjenje oba-veza plaćanja komunalnih usluga utvrđeno je u visini do 30 odsto za porodice sa troje, četvoro i petoro dece, 40 odsto za porodice sa še-storo, sedmoro i osmoro dece i 50 odsto za porodice s devetoro i više dece.

Zahtev za umanjenje plaćanja ko-munalnih usluga za 2017. godinu može se preuzeti u pisarnici Grad-ske uprave za opšte poslove i na saj-

ZNaTNo maNji raČuNi iNformaTike

Veliki popust za velike porodice

tu Grada Novog Sada novisad.rs, a popunjen zahtev podnosi se Grad-skoj upravi za socijalnu zaštitu pu-tem pisarnice Gradske uprave za op-šte poslove. Uz zahtev je potrebno priložiti i fotokopiju izvoda iz matič-ne knjige rođenih za decu u porodi-ci, fotokopiju lične karte, odnosno raseljeničke legitimacije za rodite-lje i punoletnu decu, potvrdu o re-dovnom školovanju za decu i jedin-

stveni mesečni račun za prethodni mesec.

Na osnovu podnetih zahteva Gradska uprava za socijalnu i dečju zaštitu sačiniće spisak porodica koje ostvaruju pravo na umanjenje oba-veza, i to najkasnije do kraja januara 2017. godine. Porodice koje podne-su zahtev do 25. u mesecu za teku-ći mesec, u 2017. godini ostvarivaće umanjenje počev od tog meseca.

10 19. JANUAR 2017.

Pokrajinski sekretar za kulturu, javno in-formisanje i odnose s verskim zajednica-ma Miroslav Štatkić u intervjuu za Novo-sadski reporter kaže

da je prioritet njegovog sekretarija-ta za ovu godinu, pre svega, jasna podrška u tri bazična umetnička a time i kulturna segmenta – književ-nom, likovnom i muzičkom.

Kakvo je dosad bilo stanje u esencijalnim oblastima pokrajin-ske kulture?

– Sva tri su, u vremenu koje je za

nama, u velikoj meri bila zanemare-na. Odmah da kažem, podržaćemo i razvoj svih drugih grana umetno-sti. Prioritet je takođe, što je mož-da još važnije, i izdizanje umetnič-kih kriterijuma na nivo mnogo viši od dosadašnjeg. Prošlo je vreme niskih kriterijuma, u kojem je, da ne kažem, svako, ali gotovo svako, ono što radi sam mogao da progla-si za umetnost i na osnovu toga ne da traži, nego da zahteva novac iz budžeta. To je, najzad, i reafirma-cija srpskog kulturnog identiteta u Vojvodini. Jer, ona je deo srpskog korpusa u kojem je, posebno u 19.

Decenijama je najviše zanemarivan kulturni identitet većinskog, srpskog naroda u Vojvodini, ali njegova reafirmacija, naravno, ne isključuje negovanje i razvoj kulturnih stvaralaštva svih drugih koji u njoj živeAutor: Eržebat Marjanov

Vreme niskih kriterijuma je prošlo

IntervjuPokrajInskI sEkrEtar za kulturu, jaVno InforMIsanjE I odnosE s VErskIM zajEdnIcaMa

Miroslav Štatkić

1119. JANUAR 2017.

veku, utemeljen naš gotovo celoku-pan kulturni pa i nacionalni identi-tet. A u decenijama koje su za nama u njoj je najviše zanemarivan upra-vo kulturni identitet većinskog, srp-skog naroda! Reafirmacija srpskog kulturnog bića Vojvodine, naravno, ne isključuje negovanje i razvoj kul-turnih stvaralaštva svih drugih koji u njoj žive, naprotiv, i mi ćemo i na tome posvećeno raditi.

Da li su i za koliko u pokra-jinskom budžetu za 2017. poveća-na sredstva za oblasti koje obu-hvata vaš sekretarijat?

– U odnosu na prethodnu godi-nu, ukupno povećanje sredstava kojima raspolažemo iznosi oko 160 miliona dinara pa ćemo u većoj meri moći da finansiramo niz segmena-ta u oblasti kulture i, što je veoma važno, u oblasti javnog informisa-nja. Ono što ovde želim posebno da napomenem jeste da smo zahvalju-jući razumevanju Pokrajinske vlade i njenog predsednika Igora Mirovi-ća uspeli da obezbedimo povećanje plata od pet odsto u institucijama kulture čiji smo osnivači. Dakle, ne u delu pokrajinske administracije koji se bavi kulturom, već tamo gde se ona stvara.

Koliko je sredstava izdvoje-no za oblast javnog informisanja i kako će ona biti raspodeljena?

– Ukupna ovogodišnja izdvaja-nja za segment javnog informisa-nja iznose 328 miliona dinara, što je za 16,8 odsto više nego u 2016. U okviru toga, nešto više od 264 mi-liona dinara će, kao i prošle godine, biti izdvojeno za direktno subven-cionisanje listova na jezicima naci-onalnih manjina. Reč je o 22 lista na mađarskom, slovačkom, rumun-skom, rusinskom, bunjevačkom, hr-vatskom, makedonskom i ukrajin-skom jeziku koje izdaju ustanove „Mađar So„, „Hlas ljudu„, „Ruske slovo„, „Libertatea„, „Bunjevačke novine„, „Hrvatska riječ„, Make-donski informativni centar i „Ridne slovo„, čije je održivo funkcionisa-nje na ovaj način obezbeđeno.

Koliko je to, procentualno gledano, u odnosu na sva izdva-janja za javno informisanje?

– Gotovo 85 odsto ukupnih iz-dvajanja iz pokrajinskog budžeta za sistem javnog informisanja ide za medije na jezicima nacionalnih manjina, dok će preostalih oko 15 odsto otići medijima na srpskom jeziku. Prošle godine je ta dispro-porcija bila još nelogičnija, jer je za podršku medijima na manjinskim jezicima išlo preko 95 odsto, a za podršku medijima na srpskom jed-va pet odsto ukupnih izdvajanja. Tu disproporciju ćemo postepeno eli-

minisati, ne, naravno, smanjivanjem podrške manjinskim medijima, već povećanjem podrške medijima na srpskom. Pošto je to moguće samo kroz konkursno finansiranje, za to ćemo u 2017. godine izdvojiti oko 58 miliona dinara, što je gotovo pet puta više nego u 2016. godine.

Kada će biti raspisani kon-kursi za projektno finansiranje i u oblasti kulture i u oblasti javnog informisanja?

– U toku je njihova priprema i objavljivanje se može očekivati do kraja ovog i tokom narednog me-seca. Smisao konkursnog finansi-ranja jeste podrška stvaralaštvu u oblasti kulture odnosno proizvodnji medijskih sadržaja od javnog zna-čaja u oblasti javnog informisanja, ali nije nevažno ni kada će ta po-drška biti realizovana. Važno je da oni koji stvaraju zaista prave vred-nosti, sredstva dobiju što ranije, da bi tokom godine svoje projekte mo-gli uspešno da realizuju. I, razume se, da ih pravovremeno finansijski opravdaju na način na koji to zakon predviđa.

Kako ocenjujete ukupan po-ložaj medija u Vojvodini?

– U našoj pokrajini danas funk-cioniše oko 230 što štampanih i elektronskih medija, što internet portala. Ako se izuzme RTV kao pokrajinski javni medijski servis i korpus manjinskih listova o koji-ma sam već govorio, a čije je održi-vo funkcionisanje obezbeđeno što iz republičkog, što iz pokrajinskog budžeta, svi drugi su u nezavidnom materijalnom položaju. Paradigma urušavanja od 2000. godine do da-nas jeste „Dnevnik„, jedini dnevni list pokrajine na srpskom jeziku. Način na koji su te novine privati-zovane 2003. godine, a potom pre-prodate 2012. bio je katastrofalan, a posledice i danas trpe njegovi za-posleni! U okviru svojih mogućno-sti učinićemo sve da pomognemo opstanak tog lista, kao što ćemo u najvećoj mogućoj meri pokušati da pomognemo i drugim medijima da prežive velike izazove ovog vreme-na. Najzad, a to svakako treba po-sebno istaći, mi smo, posle jalovih priča svih prethodnih pokrajinskih vlasti, zajedno s republičkom vla-dom i Gradom, ušli u veliki proje-kat podizanja nove zgrade RTV-a. Za to je već odvojeno gotovo mili-jardu dinara.

Prema vašoj oceni, koliko su danas mediji objektivni i od čega, po vama, zavisi ta objektivnost?

– Zavisi od jedinog kriterijuma od kojeg objektivnost uošte može da zavisi, dakle, od istine. Kod nas je, nažalost, mnogo manje medija ko-

jima je istina prvi i najvažniji krite-rijum. Mnogo je više onih koje više od istine zanima propaganda samo jednog političkog stava i, razume se, političko opredeljenje njihovih vlasnika ili onih koji ih finansira-ju. Tu, dabome, nema objektivno-sti. I da ne bude nikakve zabune: u ovoj drugoj grupi su, u najvećoj meri, mediji koji pišu protiv aktu-elne vlasti u Srbiji, a među njima, da paradoks bude još veći, ima i onih koji se direktno finansiraju iz budžeta. To situaciju na neki način čini paranoičnom, ali šta je tu je, sve su to ostaci dosovskog vremena u kojem se etablirala većina medi-ja koji danas funkcionišu u Srbiji, a čiji su gorljivi propagandisti bili su upravo ljudi koji te medije i da-nas vode.

Da li ste saglasni s ocenom da su razni rijaliti programi koji se daju na televiziji štetni za pu-bliku, pogotovo za maloletnike?

– Ne samo za maloletnike, oni su svojevrstan mentalni otrov za celo-kupnu populaciju. Oni su potvrda drastičnog spuštanja vrednosnih kriterijuma, a to je najgore što jed-nom društvu može da se desi. Kada se na taj način dotakne dno, kada sve drugo počnete da upoređujete s onim što gledate u tim programi-ma, onda vam se dobrim učini čak i nešto što po normalnim kriteriju-mima ne bi zasluživalo takvu oce-nu. To je taj mehanizam duhovnog razaranja koji je veoma opasan.

Da li onda te programe treba zabraniti?

– Vreme zabrana je prošlo, ali je neophodno mnogo jasnije definisa-ti i obezbediti opštu prihvaćenost novih, mnogo viših kriterijuma za sve koji emituju program, naroči-to na frekvencijama s nacionalnom pokrivenošću.

Predstavnici zavoda za kul-ture manjinskih zajednica kažu da ti zavodi ne mogu da funkcio-nišu jer nisu imenovani novi čla-novi UO, a dosadašnjim članovi-ma je istekao mandat. Poseban problem ima Zavod za kulturu Slovaka jer su dosadašnji člano-vi UO napustili to telo. Kada će biti imenovani novi članovi?

– Članovima dela upravnih odbo-ra nekih zavoda jesu istekli manda-ti, ali to ne znači da oni ne mogu normalno da funkcionišu, napro-tiv. Procedura imenovanja novih je pokrenuta i uskoro će biti završe-na, tako da nema razloga za stra-hovanje da će to ugroziti normalan rad zavoda za kulturu nacionalnih manjina. Ti zavodi su veoma važni i ova pokrajinska administracija o tome strogo vodi računa.

Prošle go-dine je za podršku

medijima na ma-

njinskim jezicima

išlo preko 95 odsto, a za podrš-

ku me-dijima na srpskom jedva pet

odsto uku-pnih iz-

dvajanja. Promeni-ćemo taj nelogi-

čan odnos, tako da će za medije na većin-

skom jezi-ku ići oko 15 odsto

12 19. JANUAR 2017.

Prema programu rada za 2017. godinu JKP „Vodovod i kanalizacija” napravio je plan koji je Skupština gra-da usvojila i, kako su nam nadležni u tom preduzeću rekli, on je ambiciozan i

vredan milijardu i 200 miliona dinara bez PDV-a. Glavni inženjer u JKP „Vodovod i kanalizacija” Ikonija Karadžić smatra da će uspeti da realizuju ovako složen i obiman program koji obuhvata i održavanje siste-ma kao i investicione aktivnosti.

Nova fabrika vode povećala troškove. Održavanje sistema je poskupelo izgrad-njom Fabrike vode jer su troškovi proce-sa proizvodnje veći nego prethodnih go-dina.

– Ove godine ćemo to i osetiti u svom poslovanju pošto će ti izdaci opteretiti budžet, a cena vode je ostala ista kao i pri-hodi u slučaju naplate. Takođe, novac koji smo dobili od Grada bezmalo je na istom nivou kao i prethodne godine. To znači da su kapitalne subvencije iste, oko 446 milio-na dinara, a troškovi su nam znatno porasli – rekla je Karadžićeva.

Prema njenim rečima, nabavka hemika-lija, aktivnog uglja i drugih neophodnih elemenata za novu Fabriku vode uvećaće

troškove same proizvodnje vode, a prava cena proizvodnje znaće se u junu kada će se praviti presek nakon godinu dana od po-četka rada novog postrojenja za proizvod-nju pijaće vode.

U održavanje sistema prvenstveno spa-da vodovodna mreža koja je, prema reči-ma glavnog inženjera, prilično stara i ima dosta nerekonstruisanih delova distribu-cione mreže.

– Vodovodna mreža je prioritet jer u ka-nalizacioni sistem dosta ulažemo zbog pri-prema za budući prečistač otpadnih voda, a dosta se ulaže i u projektovanje – navela je Karadžićeva.

Priprema za centralni prečistač. Urađeni su projekti za velike kapitalne in-vesticije, poput projekta za novu crpnu sta-nicu, za povezne kolektore GC-1 i GC-2 koji su pri kraju, za kolektor od Stražilovske do Radničke ulice, duž Bulevara cara Lazara do GC-1.

– To su sve projekti koji će tek biti reali-zovani u budućnosti, a za ovu godinu smo se odlučili da uradimo niz manjih za koje imamo obezbeđen novac i moći ćemo od-mah i da ulažemo u njih. Tako da smo u 2017. predvideli 30 manjih projekata, od čega je osam za pripremu sistema za pre-čistač kanalizacionog sistema, a dvadese-

tak je za rekonstrukciju vodovodne mreže, čime smo zadovoljni bez obzira na manjak novca – rekla je Ikonija Karadžić.

Pored ovih projekta, Vodovod je planirao i oko 15 onih koje će uraditi sami.

– To znači da bismo ove godine imali ukupno oko 45 novih projekata, što jeste zavidan broj s obzirom na to da je urađena projektno-tehnička dokumentacija predu-slov da se krene u realizaciju kada se novac obezbedi – istakla je Karadžićeva.

Begečki vodovod. Ove godine u pla-nu je da se uradi i preuzimanje vodovoda Begeč, a to je zajednička obaveza predu-zeća i Grada.

– Završavaju se dve projektne dokumen-tacije za snabdevanje vodom naselja Begeč. Jedan projekat je dovodnik vode od Novog Sada, tačnije od Adica do Begeča u dužini od 17 kilometara rađen u dve faze. Uradili smo ugao Branka Ćopića i Veterničke ulice, a ostalo je da se uradi dovodnik do Begeča. To je izuzetno skupa investicija od 4,4 mi-liona evra. A drugo je rekonstrukcija vodo-vodne mreže u samom Begeču i rezervoara sa stanice za dohlorisanje, a vrednost tog posla je oko 150 miliona dinara. Očekujemo da se realizacija ubrza i okonča ove godine – navodi Karadžićeva.

Izgradnjom ove mreža rešiće se dugogo-dišnji problem s vodosnabdevanjem Adica, Veternika i Futoga.

Nova vozila. Takođe, radi se i na po-vezivanju na vodovodnu mrežu naselja Saj-lovo od Rumenačke prema Veterniku, gde će se i s te strane poboljšati snabdevanje Veternika na bregu.

– Ove godine smo završili generalni pro-jekat kompletne mreže, levo i desno od No-vosadskog puta i naselja Šumice, koje je ne-legalno izgrađeno na Klisi. To je preduslov za projektovanje sekundarnih vodova u na-seljima, što je građanima i najvažnije – na-pomenula je glavni inženjer.

Karadžićeva ističe da će ove godine na-kon dužeg vremena preduzeće nabavljati specijalna vozila neophodna za nesmetan i svakodnevni rad.

– Kupićemo tri specijalna vozila za Ka-nalizaciju, što spada u nabavku osnovnih sredstava i novac smo opredelili iz kapital-nih subvencija jer nam je vozni park dotra-jao. Ranijih godina smo od kapitalnih sub-vencija isključivo ulagali u infrastrukturu. Ipak, sveukupno posmatrano, ova godina biće godina projektovanja za preduzeće, mada smo i u prethodne dve uradili dosta velikih kapitalnih projekata – objasnila je Karadžićeva.

JKP „VodoVod i KanalizaciJa” oVe godine ulaže u mrežu 1,2 miliJarde dinara

izrada projekata prioritet

1319. JANUAR 2017.

KaKo se zabavljalo u našem gradu pre interneta i društvenih mreža

zaboravljena kultna mesta novosađanaKo krajem sedamdesetih nije bio u Točku u Petrovaradinu – kao da nije ni izašao u gradAutor: marija magdalena idei trifunović

14 19. JANUAR 2017.

Ulice, zgrade, mesta okupljanja, provodi, kulturna dešavanja, sport i pre svega ljudi jednog grada podsećaju nas da je život u našem No-

vom Sadu bio i otmen i zabavan i da je išao u korak sa svetskim dešava-njima, a opet bio tipičan i u skladu s vremenom u kom se živelo. Tragove prošlosti kazaljke na satu i kalenda-ri neminovno brišu. Ima i onih koji revnosno zapisuju dnevna dešavanja kao što su hroničari i istoričari koji beleškama svedoče o životu Novosa-đana od davnina pa sve do današnjih dana.

Najjasniji prikaz navika i običaja ljudi jednog vremena prepoznaje se preko fotografija i nekoliko reči jer verodostojno stvaraju sliku prošlosti. Dilema je na šta konkretno skrenuti pažnju i šta oteti od zaborava u trista godina dugoj novosadskoj istoriji.

Novosadski balovi. Zgrada u Je-vrejskoj 1 izgrađena je 1852. godine, a vlasnik je bio Vasa Vasiljević. On je nakon bune došao u Novi Sad i kupio kuću koja je bila potpuno uništena bombardovanjem 1849. i na njenom mestu podigao je spratno komforno zdanje, nadaleko čuveni hotel „Kod sunca”, u kome su održavani balo-vi. U njegovoj velikoj sali izvođene su, tada veoma popularne pozorišne predstave, piše u monografiji „Novi Sad od kuće do kuće” autorke Don-ke Stančić.

Zanimljivo je da je Vasiljević samo godinu dana pošto je podigao objekat, želeo da ga proda po ceni od 75.000 forinti i da njegova buduća namena bude vojna kasarna. Prodaja nije us-pela i 1854. godine kuća je adaptirana kako bi u nju bila smeštena okružna i sreska vlast, piše Stančićeva.

Već odavno to zdanje ne dominira i nije važno kao nekada tokom istori-je, iako je, kao prvo u nizu, u Jevrej-skoj ulici i dalje veoma dominantna zgrada. U drugoj polovini 20. veka u prizemlju se nalazio jedan od dva ili tri dragstora u Novom Sadu koji je radio 24 sata, a na spratu se na-lazilo Osiguravajuće društvo „Du-nav”, kasnije i druge poslovne firme. Danas se u prizemlju objekta nalaze radnje i butici zbog čega je u parteru ostalo malo od autentične prvobitne gradnje.

Streljana „eđšeg”. Zgrada sta-re Streljane nalazi se u Ulici Antona Čehova, pored kompleksa starog Ka-toličkog groblja. Na mestu današnje zgrade nalazila se trošna kućica i tu je 1790. godine osnovano najstarije

sportsko udruženje u Novom Sadu – Streljačko društvo. Povodom sto-godišnjice društva 1890. godine iz-građena je nova, današnja zgrada po projektu Georga Molnara, građevin-ske radove je obavio Karl Lerer, a en-terijer je osmislio Anton Tikmajer.

Velelepno zdanje bilo je više od 70 godina sportsko društvo i ste-cište mladih sportista Novog Sada. Tu je bila prvobitno streljana, zatim su se priključili i stonoteniseri, sve dok nije sagrađen Spens. Pedesetih i šezdesetih godina 20. veka tu su se u popodnevnim satima održava-li ples i čajanke, koje su zapravo bile igranke.

U dvorištu zdanja bila su dva ko-šarkaška terena gde su se igrale oz-biljne utakmice između gradskih ri-vala KK „Vojvodina” i KK „Partizan” u ženskoj konkurenciji. Muškarci su igrali odličan basket, a odvijale su se i druge razne sportske aktivnosti.

Dugo godina objekat je propadao jer u njemu nije bilo korisnika. Pre nekoliko godina zgrada je renovirana i trenutno je u njoj sedište organiza-cionog odbora za evropsku prestoni-cu kulture.

Bioskop JNA. Prva filmska pro-jekcija u Novom Sadu održana je nepunih godinu dana posle svetske premijere pa su Novosađani već 7. novembra 1896. u pozorištu Dun-đerskih gledali žive slike braće Luja i Ogista Limijera.

Prvi pravi bioskop u Novom Sadu otvoren je 1910. godine – „Apolo” na mestu gde se danas nalazi istoimeni tržni centar.

Po završetku Prvog svetskog rata nastavljeno je otvaranje bioskopa. U dvorištu hotela „Sloboda”, današnje Vojvođanske banke, na Trgu slobode otvoren je bioskop „Odeon”. Prize-mna sala je bila smeštena u dnu dvo-rišta, pored zgrade SNP-a i izlazila je praktično na Trifkovićev trg. Posle Drugog svetskog rata preimenovan je u bioskop „Slavica” po istoimenom domaćem filmu, a nedugo posle toga nazvan je bioskop JNA i tako se zvao sve dok ga nisu zatvorili, tj. dok Voj-vođanska banka nije kupila Dom JNA i potom bioskopsku salu pretvorila u svoj magacin.

Večera uz tamburaše. Resto-ran „Piroš čizma” nalazio se na Grba-vici u nekadašnjoj Železničkoj ulici, danas Ulici Lasla Gala. Bio je veoma poznat prvenstveno po dobroj ribljoj čorbi, odličnim mađarskim i slovač-kim specijalitetima, kolačima i dru-gim poslasticama. Iako je bio van centra grada, bio je veoma posećen i tražilo se uvek mesto više. U njega

su na kulinarske specijalitete odlazi-li svi poznatiji i viđeniji Novosađani posleratnog doba.

„Piroš čizma” bila je poznata i po sviračima i tamburašima. Svi vrsni muzičari svirali su u tom restora-nu jer je to bio prestiž, a i davale su se dobre napojnice. Restoran je bio smešten u prizemlju ugaone zgrade, na raskrsnici Lasla Gala i Gogoljeve. Iznad njega bio je hotel „Odeon”, a kasnije su u njemu živeli studenti i samci.

Dok ih je bilo u Novom Sadu, tram-vaji su prolazili tik pored ulaza u „Pi-roš čizmu”. Tom trasom prolazio je i voz jer je glavna novosadska stanica bila na mestu današnje Limanske pi-jace i Pošte u susedstvu ovog resto-rana. Zbog toga je i naziv nekadašnje ulice bio Železnička a pružala se sve do centra, da bi izgradnjom Buleva-ra 23. oktobra bila presečena pa je deo ulice na Grbavici preimenovan u Lasla Gala. Dugo godina restoran je bio prazan pošto je „Piroš čizma” bila zatvorena, a danas se u njemu nalazi samoposluga. Fasada zgrade je u lošem stanju.

Prvo klizalište. Novosađani su se oduvek klizali, počevši na jezeru u Dunavskom parku, a kad zazimi, onda i na Dunavu. To je bilo i mon-denski i šmekerski a i dečja radost, a pošto su zime bile ozbiljno hladne, kao i ovog januara, ledilo se sve pa i Dunav.

Najpopularnije mesto za klizanje bilo je na Šociki (Šodrošu) koji se na maloj okuci Dunava zavlačio pored Ribarskog ostrva i iza Kamenjara sve do Veternika i ta mirna tekuća voda opet se ulivala u Dunav. Kad se Šo-droš zaledi, to je bila najduža i najši-ra staza na kojoj su Novosađani igrali hokej, vije, gde su uvežbavali piruete i gde je bilo mesta za sve i u sličuga-

„Piroš čizma” bila je čuvena po dobroj ribljoj čo-rbi, odlič-nim ma-đarskim i

slovačkim specija-litetima,

kolačima i drugim poslasti-

cama

1519. JANUAR 2017.

ma i u cipelama da se raduju zimskim čarolijama.

Prvo otvoreno klizalište napravlje-no je u okviru kompleksa s bazenima kod hotela „Park” 1972. godine. Novi Sad dobija prvo veštačko klizalište kada su na prostoru neposredno uz otvoreni plivački bazen kod Sajmišta bili postavljeni uređaji za pravljenje leda. Građanstvo je jedva dočekalo da se kliže na veštačkom ledu i noću, a više nisu zavisili ni od minusa i le-đenja Šodroša. Klizači su se vrteli ukrug, pravili zmije i razne prepre-ke kako bi bili primećeni, a obično su u večernje smene išli malo stariji i veoma vešti klizači, a mlađi su se sličugali u prepodnevnim i popod-nevnim smenama.

Hokej na otvorenom. Pored građana klizalište su koristili i hoke-jaši HK „Vojvodina”. Prva zvanična utakmica odigrana je 18. decembra 1972. kada je, u okviru kvalifikacija za B-grupu skopski Vardar savladao domaću Vojvodinu sa 8 : 5. Četiri go-dine kasnije uređaji za pravljenje leda su s otvorenog stadiona prebačeni u nov objekat Sportskog i rekreativnog centra Novi Sad, prelepog i supermo-dernog objekta izgrađenog za potre-be svetskog stonoteniskog šampio-nata. Od tada je ledena dvorana na Spensu dom hokejašima Vojvodine, kao i kasnije osnovanim hokejaškim klubovima „Novi Sad” i „NS Stars”. Spens je danas najveća zatvorena le-dena arena za igranje hokeja u nas, s kapacitetom od 6.000 mesta za se-denje.

Zahvaljujući toj promeni, intereso-vanje za otvoreno klizalište je spla-snulo i već dve decenije ono se ne koristi za sličuganje pa je tu naprav-ljena balon sala koju koriste drugi sportisti.

Novosadski korzo. Prvi korzo nalazio se u Ulici Modene duž neka-dašnje trgovine Uzor. Zbog ubistva jednog mladića mladi su se premesti-li na Bulevar maršala Tita, današnji Bulevar Mihajla Pupina, preko puta zgrade Izvršnog veća Vojvodine.

Taj novosadski korzo ili Štrafta, kako su ga zvali, protezao se 60-ih i 70-ih godina 20. veka od apoteke Bulevar do Dunavskog parka, pored poslastičarnice Carigrad. Omladina se okupljala u predvečerje, kad padne mrak, i stajala s jedne i druge strane puta, a parovi i pojedine grupice še-tale su se duž korzoa. Alkohol se u to doba nije konzumirao jer je bilo sramota ulaziti u kafane, a naročito piti, iako je jedna kafana postojala na Štrafti. Svi su se doterivali za te izlaske i glavni provod bio je da se

društvo ispriča, da se vidi ko se kome dopada, razmene pogledi, a kući se odlazilo, za današnje pojmove, veoma rano, već oko 21 sat. Osamdesetih i nešto ranije, vremena se menjaju kao i norme i omladina prelazi preko puta gde su se nalazile dve kafane, od ko-jih je jedna legendarni Mrca, a druga je bila Kafe, kako su je u ono vreme karakterisali šminkeri koji su stajali ispred nje i družili se leti pa čak i zimi jer je tu bio ceo Novi Sad.

Prirodna smrt Štrafte. Isto-vremeno, deo mladih počeo je da od-lazi na kej. Na uglu Radničke i Keja žrtava Racije nalazila se kafana Mala Vojvodina. U to doba razbijeni su ta-bui odlazaka u kafane i bilo je po-pularno stajati ispred lokala i piti, a šetalo se i kejom. Dosta mlađi, pre-težno srednjoškolci osamdesetih su odlazili u Dunavsku ulicu, gde su na pragovima radnji sedeli i družili se, a završavali su takođe na keju u šetnji pre povratka kući.

Nakon ekspanzije kafića u dru-goj polovini osamdesetih godina 20. veka, omladina bi se okupljala ispred nekog kafića i kasnije odlazila u diskoteke ili u kafane koje su bile na obodu grada i radile su duboko u noć. Štrafta je zamrla potpuno pri-rodno.

Mile Pica. „Točak” je prva dis-koteka u staroj Jugoslaviji. Vlasnik je bio Mile Pica, koji je pre toga držao jednu od prvih picerija u gradu. Otud mu i nadimak. Krajem sedamdesetih godina 20. veka otvorio je diskote-ku „Točak” u Petrovaradinu i ko nije bio tamo u toku nedelje kao da nije ni izašao u grad. U „Točak” su dolazili Beograđani, ljudi iz cele Vojvodine, pa i Jugoslavije da se provedu i poslu-šaju neki koncert i dobro i kvalitetno pojedu. „Točak” je bio restoran-dis-koteka gde se mogla slušati odlična muzika po izboru di-džeja, ali isto tako organizovani su živi nastupi tadašnjih najpopularnijih pevača i grupa iz bivše SFRJ.

Diskoteka je mogla da primi oko 2.000 ljudi u dve odvojene sale, gde se u jednoj sedelo a u drugoj igralo, a spajao ih je petnaest metara dugi šank za kojim nikada nije bilo mesta. Pilo se i veselilo do sitnih sati svake večeri, a četvrtkom je za devojke bio besplatan ulaz pa je te večeri disko-teka uvek bila prepuna. Deceniju i po kasnije pošto je Mile Pica zatvorio „Točak”, poznati estradni menadžer Raka Marić pokušao je da je aktivira. Nedugo potom preuzeo ju je Rajica Panić i od prve diskoteke napravio folkoteku koja je izgorela u požaru.

SJAJAN POČETAK GODINE NA NOVOSADSKOJ PRODUKTNOJ BERZI

PROMET TRIPUT POVEĆAN

Preko novosadske Produktne berze od 4. do 13. januara prometovano je 1.079 tona robe, finansij-ske vrednosti 19.443.400 dinara, što je triput veći promet nego poslednje radne nedelje 2016. Prve radne dane ove kalendarske godine usled pra-zničnog perioda i nepovoljnih vremenskih uslova obeležilo je slabije prisustvo trgovaca.

Registrovani su prvi ugovori na kukuruz i pšenicu u ovoj godini. Prosečna cena kukuruza za posma-trani period za 0,53% je niža od one registrovane u poslednjoj nedelji prošle godine – kilogram je u proseku koštao 15,92 dinara bez PDV-a (17,51 sa PDV-om).

Cena pšenice SRPS kvaliteta, ali s boljim parame-trima od prethodno prometovane, registrovana na nivou od 18 din./kg (19,80 sa PDV-om). Ta cena je za 2,27% viša od prethodno zaključene. Koliko je cena hlebnog zrna stabilna, vidi se upoređiva-njem s cenom iz istog perioda prošle godine, koja je bila na gotovo identičnom nivou.

Pored kukuruza i pšenice, prometovana je i suncokretova sačma sa 33% proteina po ceni od 20,20 din./kg bez PDV-a (24,24 sa PDV-om). Ber-zanski indeks PRODEX 13. januara bio je na nivou od 205,07 procentnih poena, što predstavlja rast od 1,61 poena.

U Čikagu se cena pšenice nije menjala od pret-hodne nedelje, dok je kukuruz pojeftinio za 0,83%. U Čikagu je od prethodne nedelje soja poskupela za 2,85%, a sojina sačma za 3,12%. U Budimpe-šti je u odnosu na prethodnu nedelju kukuruz poskupeo za 0,16%. U Parizu je pšenica za 0,15% jeftinija nego prethodne sedmice, a kukuruz je pojeftinio za 1,18%.

v. d. direktorMiloš Janjić

16 19. JANUAR 2017.

Po minusu i snegu u srpsku Novu godinu

19. JANUAR 2017. 17

Ne tako masovno, ali buč-no i veselo Novosađa-ni su na Trgu slobode dočekali i srpsku Novu

godinu. Ispred bine i Gradske kuće, a najviše sa strane i pod nadstreš-nicama okolnih zgrada Novosađa-ni koji su se odlučili da ipak izađu i u društvu zaigraju, mogli su da uživaju u fantastičnim muzičkim nastupima Simfonijskog orkestra Novi Sad 2021, duvačkog orkestra Bobana Markovića i DJ Fanatika. Zahvaljujući tome što je Novi Sad evropska prestonica kulture 2021. godine, izvođači su u okviru pro-jekta “Dve.Nove” pažljivije oda-brani nego ranijih godina.

Pod dirigentskom palicom Mi-kice Jevtića i uz specijalnog go-sta Sergeja Trifunovića i vokalne solistkinje Jelenu Končar i Milenu Popović Srdić, Simfonijski orke-star predstavio je savršen spoj klasičnih instrumenata i filmske, moderne muzike. Trifunović je na-javljivao numere, a krenuli su pe-smom iz filma “Otpisani”. Uz muzi-ku iz domaćih filmova Simfonijski orkestar Novi Sad 2021. premijer-no je u simfonijskom aranžmanu izveo i najpoznatije strane ever-grin i disko hitove pa se Trgom slobode orila muzika iz filmova “Balkan-ekspres”, “Grlom u ja-gode”, “Nacionalna klasa”, “Mara-tonci trče počasni krug”, “Tito i ja” i mnogi drugi.

Pored fantastičnog zvuka i ja-sne slike, i rasveta je bila savrše-na te je ugođaj muzičkog kolaža u izvedbi simfoničara bio pose-ban doživljaj. Posetioci su pra-tili koncert imajući utisak da se simfoničari nalaze upravo ispred njih, na bini. Kako bi program bio još atraktivniji, tim Novi Sad 2021. uspeo je da poveže muziku sim-fonijskog orkestra i elektronsku muziku.

DJ Fanatik i pravi hitovi koje je odabrao, odlično su se nadovezali na muziku simfoničara. Na kra-ju večeri, pred ponoć, nastupio je svetski poznat majstor trube Bo-ban Marković sa svojim duvačkim orkestrom. Dinamičan nastup za pamćenje priredilo je više od de-set muzičara, čijem ritmu publika nije mogla da odoli te je igraju-ći dočekala srpsku Novu godinu, a tačno u ponoć nebo je obasjao spektakularan vatromet.

Simfoničari i BoBan marković zagrejali novoSađane

Po minusu i snegu u srpsku novu godinu

Autor: marija magdalena idei Trifunović

18 19. JANUAR 2017.

Uticaj Bogice Mijatovića na razvojni pUt Đoleta Balaševića

Dohvati se nepoznati momak gitare ispred zgrade u Pariske komune a ono... Život je more, Ljubio sam snašu na salašu, Vasa Ladački, Neki novi klinci... Jedini

problem je bio što nikako nije mogao da ih plasira dalje od svog Bloka

prva je ljubav došla tiho iz Studija M

Autor: zoran Surla

1919. JANUAR 2017.

Sedamdesetih godina pop scena u Novom Sadu bila je neverovatno razvijena, ne samo izvođačka nego i ona na radio-talasima. Čitava ple-jada muzičkih urednika i njihove ori-ginalne emisije putem Radio Novog Sada širile su dobre vibracije do sva-kog kutka države, pa i dalje u Mađar-sku, Bugarsku, Rumuniju...

Kao original. Neoplanti su ima-li samostalnu karijeru pre nego što su počeli da sarađuju s Balaševićem, objavili su tri singla i bili najbolji ka-ver bend u SFRJ, priča Bogica.

– Prvi pevač bio im je Bata Vraneše-vić, kasnije vokal Laboratorije. Svako leto po tri meseca svirali su u Pore-ču, gde je uglavnom dolazila izbirlji-va strana klijentela. Kad oni skinu hit, zvučalo je poput originala. U bečej-skoj diskoteci sredinom sedamdesetih puštao sam muziku i dovodio goste muzičare. Pravilo je bilo da naizme-nično ide blok moje muzike s ploča, zatim gosti uživo pa ponovo s ploča... Prilikom jedne pauze kaže mi Cisko iz Neoplanta da na kraju mog bloka pu-stim pesmu „Sejling” Roda Stjuarta. Dok je išla numera, oni su se popeli na binu, u pola pesme sam isključio gramofon, a oni su nastavili da izvode tu kompoziciju toliko dobro da gotovo niko nije mogao da primeti razliku.

Randevu s nepoznatim. Đole je sa Žetvom 12. septembra 1977. go-dine završio snimanje singla „U raz-deljak te ljubim” i izazvao senzaciju na muzičkoj sceni. Vesela, draga pe-smica u ritmu tanga ne baš po ukusu muzičkih urednika, ali tiraž od preko 150.000 primeraka nagoveštava veli-ku karijeru.

– S Đoletom me je upoznao moj kum Slobodan Bobe Pavković, fudba-ler Voše i kasnije Partizana, pošto su obojica iz Bloka kod Železničke stani-ce. Stalno mi je govorio kako njegov drugar ima strašne pesme, ali nikako nismo našli vremena da se sretnemo s njim. Ipak, jedno veče, posle emi-

sije Randevu s muzikom, koju sam vodio, dogovorili smo da se nađemo kod Bobeta. Seo sam na trojku, pre-ma Detelinari. Siđem na stanci kod Bobetove zgrade u Ulici Pariske ko-mune i, naravno, odmah prepoznam momka s kojim sam povremeno igrao mali fudbal. Da dotični nešto kompo-nuje, međutim, nisam imao pojma. A muzika mi je bila zanimanje.

Napusti Žetvu. Sećam se da je došao s kesom punom banana, koje ja inače ne volim, priča Bogica.

– Uglavnom, dohvati se momak gitare a ono... Život je more, Ljubio sam snašu na salašu, Vasa Ladački, Neki novi klinci... Imao je već tada tridesetak gotovih pesama. I te ka-kvih pesama. Jedini problem bio je što nikako nije mogao da ih plasira. Zato sam mu rekao:

– To su strašne stvari, ali ta Žetva nije u stanju da te prati. Ti si ozbiljan igrač, a oni su druga liga.

I nagovorim Đoleta da napusti Že-tvu!

Po ključu. Šef zabavne redakcije Radio Novog Sada Angelo Vlatković, inače otac Ivice koji je drugi čovek Pink televizije i direktor marketinga i svih tamošnjih studija, došao je kra-jem februara 1978. godine sa sastan-ka komisije JRT-a. Rekao je Anđelku Maletiću, Viti Simurdiću i meni:

– Pošto radite festival u Subotici, trebaće mi vaša pomoć jer sam ove godine, po ključu, imenovan za direk-tora Opatijskog festivala. Znate ono – organizacija manifestacije, pres, probe...

Jasno nam je bilo šta treba da ra-dimo, ali nije bilo mnogo vremena. Stvar je bila u tome što je Opatija održavana svake godine u martu, dakle, nije ostalo ni mesec dana do početka festivala.

Mlade snage. Pitam Angela:– Gazda, ko će nas predstavljati ove

godine?

Niko nije prorok u svom selu pa nije ni Đorđe Balašević u Novom Sadu, ali da je zbog njegovih pesama naš grad na dobrom glasu širom Balkana, nema nikakve sumnje. U predvečer-je njegovog novosadskog bogojavljen-skog koncerta, s muzičkim uredni-

kom i publicistom Bogicom Mijatovićem podsetili smo se Đoletovih početaka na velikoj sceni.

Svaki RTV centar davao je po dva predstavnika, ukupno 16 takmičara iz šest republika i dve pokrajine. An-gelo odgovori:

– Nemoj da mi staješ na muku.– Pa, neće valjda opet neko od onih

naših standardnih po nacionalnom ključu – Katica Farkaš, Kuki Boroš, Kvetoslava Čanji ili Sunčeve pege. S njima smo tamo samo kvorum, dovo-dimo narodnosti i uvek smo posled-nji. Ja sam za to da pošaljemo nove mlade snage pa ako nas ispljuju prve godine, druge neće, a treće ćemo biti bar 14. I to je uspeh – rekao sam u dahu.

– Pa, koga da vodimo – pita me An-gelo.

– Zašto ne bismo mog drugara, onog što je napisao hit „U razdeljak te ljubim’’?

Ništa bez benda. A Angelo, ina-če uvek odmeren, koji nikad nije pso-vao, odgovori:

– Daj, ne zaj...! Kakva je to pesma, pa taj ne ume da peva.

Angelo je, da podsetim, bio posled-nji gospodin u Novom Sadu; otkad je on umro, više gospode ovde nema.

Kažem mu da Đole ima mnogo oz-biljnijih i boljih pesama, i Vlatković mi reče:

– Pa dobro, neka sutra dođe da ga čujem.

Sutradan je stvarno Đole s gita-rom i tekstovima petnaestak pesa-ma došao u Radio Novi Sad. Odsvi-rao je one koje je Angelo želeo da čuje. Odabrao je pesmu „Moja prva ljubav’’.

Međutim, nastao je problem kako da je snimimo jer je Đole nekoliko meseci ranije napustio Žetvu i više nije imao grupu. Čak je zbog toga hteo da ide sam u Opatiju, kao kan-tautor.

– Nemoj sam, sad su popularni bendovi. Teško ćeš proći bez prat-nje – rekao sam mu.

Milionski tiraži u SSSR-u. Po-što su i Neoplanti s Angelom svake godine išli u SSSR, tamo su bili po-znati kao sastav ABC, i prodavali su albume u milionskim tiražima, pred-ložio sam da oni snime matricu za opatijsku pesmu. Logično je bilo da ih Angelo zamoli da to urade, ali...

– Bolje im ti reci, znaš da to treba da urade besplatno, nezgodno mi je... – odgovori mi je.

I tako pozovem Ciska.– Imamo termin, hitno je. Snimak

za Opatiju za onog tipa što je napra-vio „Razdeljak”. Sve mora da bude gotovo za dva dana. Nema love, ali on će vam zauzvrat napraviti pesmu, a ja ću srediti da vam izađe singl. Usluga za uslugu.

Naiđemo u Titogradu na oglasni stub s pla-katom za pozorišnu predsta-

vu „Godo je došâ”. Po-crkasmo od sme-ha, Đole mi dao

lopovske, popnem mu se na ramena i odlepim

plakat da ga imamo kao suve-

nir

19. JANUAR 2017.20

Nađu se tako Neoplanti s Bala-ševićem, urade nekoliko proba i za jedno prepodne snime matricu u Studiju M. Tog poslepodneva od 17 do 19 sati Đole je imao termin za snimanje glasa. Baš u to vreme vodio sam emisiju na radiju pa kad sam bio gotov u 19 sati, odem gore u režiju. Naravno, očekujem da je sve u redu, kad tamo pokunjena atmos-fera.

– Jel’ gotovo – pitam.– Ma kakvi gotovo – odgovara mi

Angelo – pa ovaj to ne može da ot-peva.

– Svoju pesmu?! Pa kako ne može?– Ma, evo, patimo se već dva sata...

Moramo da produžimo termin – kaže Angelo.

Siđem do Đoleta u Studio M.– Majstore, šta je bilo, jesi li se upla-

šio?– Ne nego ne mogu, visoka mi ma-

trica – odgovara.

Iskreno minimalno. A obeća-li smo da će materijal ujutro biti u Zagrebu jer je trebalo da se pesma objavi na zajedničkom albumu svih učesnika Opatije i još posebno kao singlica.

I šta sad? Vreme curi.– Gazda, ajde da sednem u kola i

odem do Ciska, neka skupi bend pa da odsviraju užvio. Nema druge.

Dođu Neoplanti, odsviraju ma-tricu niže i Đole nasnimi glas bez problema. Uzmem traku i u ponoć je pošaljem autobusom u Zagreb. Tamo je u šest sati preuzme ured-nik zabavne muzike Vojno Kundić. Oko deset sati ga zovem i pitam da li je preuzeo traku i preslušao pe-smu.

– Je, ali ćujte, gosn Mijatovič, iskren ču bit, meni se to uopće ne dopada. Ali štampat čemo je za Ju-goton u minimalnoj tiraži od 5.000 singl primjeraka i ide na zajednićku ploću – kaže Kundić.

Tip u farmericama i patika-ma. Nisam se iznenadio takvom sudu jer je bio to stariji čovek pred penzi-jom i očekivao je sigurno nešto poput Razdeljka.

– Priča o prvoj ljubavi nije ga pre-više zanimala. Ali ode Đole u Opa-tiju i napravi darmar. Međutim, pobedio je Oliver Dragojević s pe-smom koju niko živ ne zna, vero-vatno je više nikad nije izvodio po završetku festivala. Bilo ih je sra-mota da pobedi tip koji je došao u farmericama i patikama, s jaknom od džinsa koju mu je pozajmio moj kum Peca Popović, jer Đole nije poneo svoju. A onaj Kundićev mi-nimalni tiraž na kraju je otišao na 120.000 primeraka! Bio mu je to ve-

rovatno najveći promašaj u karije-ri. Kad se vratio iz Opatije, Đole za Neoplante napiše Horoskop (Hej, koji si znak) i snimimo kod nas u Studiju M njihov najveći hit. Posle su postali drugari.

Brkati s pištoljima. Došlo je vreme da Balašević objavi i prvi al-bum, i to za PGP.

– Vrlo je važno kako će ti se zva-ti ploča i kako će izgledati – kažem Đoletu.

– Imam ideju za omot. Sedim na keju okrenut leđima Dunavu, a bend gore na Tvrđavi i svi se vidimo.

Pa da, genijalno. Đole u prvom pla-nu, a bend tamo preko reke, jedva se nazire.

A onda se setio i genijalnog naslova – Mojoj mami umesto maturske sli-ke u izlogu. S jakom autobiografskom porukom.

Kakvo osveženje na muzičkoj sce-ni, hitovi se ređaju jedan za drugim.

– Đoletova karijera je krenula pu-nom parom, gostovao je već na sve strane, ali u Crnoj Gori nikako. Od-bijao je pozive da gostuje u Titogra-du i Budvi.

– Neću da mi u prvom redu sede oni s brčinama i oružjem za pasom. Ne pada mi na pamet – stalno je brundao na pomen Crne Gore.

Ponoćna avantura. Posle ne-kog vremena kantautor Miladin Šo-bić upozna me s jednim momkom i kaže:

– Ako njemu pomogneš, kao da si i meni. Hoće da pokrene prvu rok emi-siju na Radio Titogradu.

Naravno da sam to uradio, slao sam mu snimke i povezao ga s nekim lju-dima. Kasnije je taj drugar počeo da organizuje i koncerte pa me je zamo-lio da ubedim Balaševića da konačno nastupi u Crnoj Gori.

Prenesem mu poziv, a Đole će:– Hoću, ali pod jednim uslovom

– da pođete ti i Peca Popović i da tri dana igramo preferans!

Sećam se, stigli smo posle podne avionom s košarkašima Partizana, koji su sutradan igrali protiv Buduć-nosti. Uveče je bio koncert, a posle smo šetali ulicama jer niko nije mo-gao da zaspi. Pokazujem im grad u kome sam služio vojsku.

Naiđemo na oglasni stub, a tamo visoko zalepljen plakat za pozorišnu predstavu „Godo je došâ”.

– Naravno, kad smo to videli, po-crkali smo od smeha. Morali smo da imamo taj suvenir. Đole mi dao lo-povske, zatim mu se popnem na ra-mena i odlepim plakat. Da li je kod njega ili kod mene, ne znam, ali taj plakat nam je ulepšao prvo Đoletovo gostovanje u Crnoj Gori!

Pa, neće valjda u Opatiju opet neko od

onih naših standardnih po nacionalnom ključu

– Katica Farkaš, Kuki Boroš, Kvetoslava Čanji ili Sunčeve pege.

2119. JANUAR 2017.

Dok se ledolomci iz Mađarske po-lako nizvodno probijaju, a naj-kritičnije je kod daljske krivine, na Dunavu u

Novom Sadu o prohodnosti reke brine potiskivač „Sloga”. Deoni-ca Dunava kod Novog Sada zbog krivina i mostova posebno je pro-blematična jer stubovi usporavaju protok leda. Osim toga, kada se ukloni ledena barijera kod dalj-ske krivine, sav taj led stiže i do

Novog Sada pa treba preventiv-no delovati i obezbediti što širi koridor kako bi led bezbedno bio propušten nizvodno. Zbog toga je veoma važno da Sloga ne dozvo-li stvaranje čepa kod Varadinskog mosta i nizvodno kod drumsko-železničkog mosta. Zasad je vode-ni koridor sredinom toka Dunava kroz Novi Sad stabilan i sante lede mogu da odlaze nizvodno. Nema opasnosti da se zamrzne cela po-vršina reke, a meteorolozi najav-ljuju više temperature za vikend i narednu nedelju.

Velika količina leda usporava rad mađarskih ledolomaca pa je neizvesno koliko će im trebati vre-mena da dođu do Vukovara, gde bi trebalo da budu usidreni. Rad ledolomaca usporava i to što oni trenutno rade nizvodno, a pravi-la struke nalažu da rade uzvodno. Ledolomci uglavnom uvek rade u paru, a led lome postepeno kako se led ne bi gomilao nizvodno.

Mađarski ledolomci angažovani su od ponedeljka, nakon trilateral-nog sastanka na kom su učestvova-le Srbija, Hrvatska i Mađarska.

S ledenim dunavom bore Se tri broda

Sloga brani Novi Sad

22 19. JANUAR 2017.

Luka Stojanović je odličan student treće godine no-vih likovnih medija na Akademiji umetnosti u No-vom Sadu. Pored umetnosti, voli da putuje, upozna-je nove ljude, posećuje muzičke festivale... Njegovi radovi su već zapaženi i oni su mu, između ostalog, omogućili da dobije stipendiju u Granadi.

– Trenutno se najviše interesujem za 3-D mode-lovanje i animaciju pa tako i svoje radove često formiram u takvim softverima. Teme mojih rado-va najčešće se provlače kroz prizmu pop kulture i negativnih aspekata društva i današnjice. Pored toga, interesujem se za telo i njegovu korelaciju s virtuelnim prostorom – kaže Luka.

U ovom trenutku bavi se problemom naglašene estetske hirurgije (projekat „Inflate”) i prikazuje ga kroz bespolna, sterilna i napumpana 3-D tela.

– Pod uticajem slikara Dejvida Hoknija, ovakve oblike postojanja poredim s dušecima i gumama na naduvavanje, tako što ih stavljam u ekvivalen-tan odnos.

U vreme globalne povezanosti i pristupačnih avionskih lini-ja pohađanje semestra ili master studija na fakultetima širom Evrope pa i sveta više nije nikakva senzacija.

– Mislim da je mobilnost studenata odlična prilika za mlade. Ponekad je potrebno promeniti sredinu i testirati svoje moguć-nosti. To svakako donosi razna iskustva i, naravno, nova znanja, koja kao mladi treba što više da prikupljamo. Smatram da sluša-nje jedne godine ili master studija na stranom fakultetu ne pred-stavlja veliku opasnost da će neko zbog toga ostati u razvijenoj

zemlji, ali to svakako zavisi od osobe do osobe. Ponekad nas sav taj spektar mogućnosti povuče. Što se mene tiče, planiram da se posle Španije vratim i završim fakultet u Novom Sadu i nastavim da podražavam i razvijam umetničku scenu našeg grada – ističe Luka.

Kako kaže, u program za Granadu ušao je kad je video konkurs na sajtu novosadskog Univerziteta.

– Na početku nisam bio previše zainteresovan jer imam više afiniteta ka severnijim krajevima, ali sam shvatio da treba probati, a potom i iskori-stiti dobru priliku. Na kraju krajeva, topla klima i Mediteran na sat vremena od fakulteta nikad ne mogu biti loša opcija.

U Španiji će provesti pet meseci, od februara do kraja juna.

– Studiraću na Fakultetu lepih umetnosti, a neki od predmeta koje ću pohađati jesu audiovi-zuelni mediji, umetnost i telo, kao i umetničke instalacije i intervencije. Ovaj fakultet nudi fanta-

stičnu opremu za studente, kao i veoma stručne profesore. Zato smatram da ću se vratiti s dosta novog znanja, inspiracije i novih, interesantnih radova.

Na profesionalnom planu najavljuje nekoliko izložbi u skorijoj budućnosti.

– Sredinom ovog meseca imam samostalnu izložbu s projek-tom „Inflate” u Owl Clubu u Laze Telečkog 10. Potom sledi veli-ka zajednička izložba s mojim kolegama Vanjom Novakovićem i Vasilijem Vujovićem u beogradskoj galeriji Progres, a otvaranje je zakazano za 13. mart.

Student Akademije umetnosti do juna uči u Granadi

Lukina španska inspiracija

U Granadi ću, iz-među ostalog, po-hađati predmete:

audiovizuelni me-diji, umetnost i telo, umetničke instala-

cije i intervencije

Autor: Isidora Filipov

2319. JANUAR 2017.

Stranu o ekologiji omogućio vam je

Moderno društvo zavisi od kretanja robe i lju-di, ali cena nije niska – negativan uticaj na zdravlje ljudi i okolinu. Zbog toga znatnije korišćenje električnih vozila može biti jedno od rešenja koje bi zadovoljilo obe strane.

Trenutno postoji više vrsta ovih vozila. Kada je reč o automobilima, razlikujemo

čista električna vozila, vozila s pogonom isključivo na električ-ni motor i različite vrste hibridnih električnih vozila sa spoljnim punjenjem, koja imaju električni motor i motor s unutrašnjim sagorevanjem. Ali i druga vozila mogu da se pokreću električnom energijom. Na ulicama vidimo sve više električnih bicikala, kom-bija, tramvaja, trolejbusa i autobusa. Što se tiče drugih načina prevoza, tu su železnica, brodovi, trajekti...

Prodaja električnih automobila u Evropi raste iz godine u go-dinu.

– Prošle godine u EU prodato je oko 150.000 novih električnih vozila. Iako prodaja brzo raste u postocima, još uvek je reč o vrlo malom udelu u ukupnoj prodaji – samo 1,2 odsto u 2015. Proce-njuje se da je još uvek, od svih vozila na putevima, samo 0,15 od-sto onih na električni pogon. Drugim rečima, jedan automobil od 700. Treba, međutim, pohvaliti Norvešku. U zemlji s enormnim zalihama nafte prošle godine prodato je 34.000 novih električnih vozila, što je svaki peti automobil uopšte.

Evropska unija podržava napore da se zamene konvencionalne tehnologije motora s unutrašnjim sagorevanjem i fosilna goriva. Gradi se infrastruktura potrebna za električna vozila, poseb-no stanice za punjenje širom Evrope. Električna vozila samo su

jedan od elemenata u tom kontekstu jer je naglasak i na korišće-nju obnovljivih goriva. Osim toga, posebnim zakonskim aktima određena je dopuštena količina emisija ugljen-dioksida po kilo-metru za nova vozila. To je nateralo automobilske kompanije da proizvode vozila s niskim nivoom emisija, uključujući i električna vozila.

Korišćenje fosilnih goriva u prevozu šteti kvalitetu vazduha i klime uopšte.

– Na udaru je prvenstveno CO2, ali i neki drugi elementi i če-stice. Pored toga, drumski saobraćaj daleko je najveći izvor buke u Evropi. Jasno je da se uvođenjem električnih vozila može znat-no smanjiti ukupna količina emisija gasova s efektom staklene bašte i zagađenost vazduha, naročito ako se koristi električna energija iz obnovljivih izvora. Čak i u slučaju korišćenja električ-ne energije proizvedene iz fosilnih goriva, prelazak na električna vozila još uvek bi bio koristan za životnu okolinu.

Gotovo sve zemlje nastoje da popularizuju električna vozila, ali prodaja i dalje nije naročita.

– Čak 90% svih novih električnih vozila prodato je samo u šest država Evropske unije prošle godine – u Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Holandiji i Britaniji. Norveška je, kako smo rekli, na vrhu te liste, ali ona nije članica EU.

Naravno da to nije slučajno.– Norveška subvencioniše kupovinu električnih vozila, tako da

cena bude približna onoj za uobičajene automobile. Takođe, za elektromobile manji je porez, bepslatno je parkiranje pa i punje-nje, njihovi vozači mogu u gradskom saobraćaju da koriste trake za autobuse...

Brzi, bešumni, ekološki testirani

Elektromobil za čist vazduh i duži životPriredila: Isidora Filipov

24 19. JANUAR 2017.

historia magistra vitae est

prosvetitelj ustaničke Srbije

Austrofil koga je Beč držao na poternici Priredila: Isidora Filipov

Nekad oduševljeni pobornik zapadnih ideja prosvetiteljstva i Habzburgovaca, Dositej traži od Karađorđa da se okrene Rusiji

Dimitrije Obradović je rođen u Čakovu u Banatu, na teritori-ji današnje Rumuni-je, pretpostavlja se 1739. godine, ali se u nekim dokumen-

tima kao godina njegovog rođenja pominje i 1742.

– Otac mu se zvao Đurađ i bio je ko-žar i trgovac. Umro je 1748. godine i ostavio udovicu i četvoro male dece. I ona umire posle četiri godine, a decu preuzmu rođaci. Dimitrija je udomio teča, išao je u mesnu srpsku osnovnu školu. Učitelji su odmah primetili ko-liko voli knjigu i nauku, posebno ži-tija svetaca. Jednom prilikom naišao je na kaluđera iz Dečana i poželo da s njim krene na dalek put, da postane pustinjski monah čak u Svetoj zemlji. Trezveni teča, srećom, odvede deča-ka u Temišvar da izučava zanat.

Dimitrije postaje Dositej. Ali Dimitrije ipak nije mogao da se otr-gne od misli, ponovo poželi da bude monah pustinjak.

DOSITEJ OBRADOVIĆ

2519. JANUAR 2017.

– Srećom, nije otišao predaleko. Zakucao je 31. jula 1757. godine na vrata fruškogorskog manastira Ho-pova. I dalje čita živote svetaca, šta-više, sad pada u verski zanos i glađu muči telo, po uzoru na stare svece. Posle pola godine je zamonašen i do-bija ime Dositej, po jednom od svojih svetih uzora, starog hrišćanskog sve-ca koji je kao mladić iz bogate kuće pobegao u samoću i mučio telo gla-dovanjem i molitvama. Ubrzo je u Sremskim Karlovcima rukopoložen za đakona.

Evropski putnik. Ali u manasti-ru mu je tesno, muči ga kruta sredina u kojoj ne može mnogo da nauči i dve godine kasnije beži iz Hopova.

– Odlazi u Dalmaciju i tri godine radi kao učitelj. Tamo sastavlja „Bu-kvicu”, odabrane besede Sv. Jovana Zlatoustog. Zatim kreće dalje, boravi u Grčkoj pa u Smirni. Naučio je grčki jezik i upoznavao se s reformističkim idejama 18. veka, stiče osnovna zna-nja iz filozofije i književnosti. Preko Albanije i Venecije vraća se u Dalma-ciju i priprema prva dela.

Dositej postaje propovednik u Skradinu 1770. godine, sastavlja po-učni zbornik „Venac od Alfavita”, za-vršava „Ižicu” i prevodi Hristoitiju Antonija Vizantijskog. Iako predaje i prenosi znanja, glavni cilj mu je da i dalje uči. Školuje se u Beču, Modri i Požunu, upoznaje se sa srednjoe-vropskim prosvetiteljstvom i zain-teresovan je za kulturno-prosvetne i socijalne reforme. Obišao je Italiju, Rumuniju i usput se zadržao neko vreme u Sremskim Karlovcima, ta-dašnjem najznačajnijem srpskom kulturnom centru.

Pohvala Josifu II. Za njegovo dalje obrazovanje presudan je bio boravak u zapadnoj Evropi. U Haleu je slušao filozofiju i teologiju, u Laj-pcigu fiziku kod čuvenih profesora. Prosvetiteljski racionalizam uzeo je za filozofsku osnovu svog programa, vezujući ga s praktičnim potrebama svog naroda. U Lajpcigu je štampao svoje programske i druge spise, među kojima se ističu „Pismo Haralampi-ju„, „Život i priključenija„, „Sovjeti zdravago razuma„, „Slovo poučitel-no”, „Basne” te drugi deo „Života i priključenija„.

Dugo je verovao da će Josif II oslo-boditi Srbe od turskog ropstva i zato su „Pisma Haralampiju”, Srbinu iz Hrvatske, puna hvale za austrijskog cara. U prvom delu „Života i priklju-čenija” iznosi biografske detalje do bekstva iz manastira Hopovo, a u drugom delu životna iskustva do 39. godine, tj. do boravka u Lajpcigu gde počinje da izdaje knjige.

Životne basne. Dositej veruje u svemoć razuma i nauku ističe iznad svega. Učiniti nauku i filozofiju do-stupnim svima ljudima, i onim u naj-zabačenijim selima – to je on posta-vio kao najviše načelo. Svi njegovi radovi su uglavnom zbirke prevede-nih i prerađenih raznih poučnih stva-ri, od svega po malo, ali lepo, kako sam kaže.

Basne nisu samo prerada Ezopa, Lesinga i drugih autora. Dositej, na-ime, u tom delu raspravlja o mnogim temama, navodeći primere iz živo-ta, istorije, mitologije, književnosti, uvodeći i narodne poslovice i drugo, pa naravoučenija na kraju basni pred-stavljaju njegove originalne stavove.

Putovao je u Pariz i London i tamo prevodio Ezopove basne s grč-kog na engleski, a u Rusiju je pozvan za nastavnika vojne škole. U Beču je radio 13 godina, tamo 1793. godine izdaje „Sobranije raznih naravou-čitelnih veščej„. Radio je četiri go-dine u Trstu, a zatim je u Veneciji štampao svoju „Etiku”. Posmrtno su mu objavljeni „Mezimac”, „Spisi iz Dalmacije” i „Pisma”, a sabrana dela su izašla tokom 19. veka u tri maha, kao i 1911, 1961, 2007-2008. godine.

Vostani, Serbije! Poslednja etapa njegovog životnog puta u ino-stranstvu bio je Trst.

U Veneciji štampa delo „Etika” 1803. godine. Na glas o početku Pr-vog srpskog ustanka u Veneciji je Do-sitej napisao „Pjesnu na insurekciju Serbijanov”, imao je tad 65 godina. Pesma je mnogo poznatija pod kao „Vostani, Serbije!”. S mnogo volje i optimizma poslao je poruku Srbiji da se digne iz srednjovekovnog mraka i da zaplovi u svetlo i slobodu. Tako je Karađorđev ustanak dobio i himnu. Posvećena je, kako je Dositej napisao, „Serbiji i hrabrim jeja vitezovom i ča-dom i bogopomagajemu ih Vojevodi gospodinu Georgiju Petroviću”.

Vostani, Serbije! Vostani, carice!I daj čadom tvojim videt tvoje lice!Obrati serca ih i očesa na se,I daj njima čuti slatke tvoje glase.Vostani, Serbije!Davno si zaspala,U mraku ležala;Sada se probudiI Serblje vozbudi!

Ljubimac Evrope. Na poziv Ka-rađorđa od 1807. do smrti 1811. godi-ne živeo je u ustaničkoj Srbiji.

– Vožd je bio vojnik prvenstveno, njegove pobede oduševile su mnoge u Evropi, čak i Napoleona. O njemu su pisali Lamartin, Hans Kristijan An-

dersen, Aleksandar Puškin, a ruski car Aleksandar poslao mu je sablju s posvetom – braniocu pravoslavne vere i otečestva. To, međutim, nije ponelo Karađorđa. Pustio je da spolj-nu politiku vodi neko kompetentniji – Dositej. Beču se to nikako ne do-pada, nazivaju ga zloglasnim Obra-dovićem.

– Mržnja koju gaji prema Austriji bezgranična je. Trudi se da je razvi-je ne samo kod srpskih vlastodržaca već i kod njihove dece, kao direktor škola, i kod celog naroda – stoji u jed-nom izveštaju.

Kako kaže istoričar Miloš Ković, nekad oduševljeni pobornik zapad-nih ideja prosvetiteljstva i Habzbur-govaca, Dositej traži od Karađorđa da se okrene Rusiji. Naravno da to znaju preko Dunava i Beč izdaje na-log da se Dositej trenutno uhapsi ako nogom stupi u Srem ili Banat.

Imperator odbio vožda. Tad je čak izgledalo da će Rusi poslati voj-sku da zajedno s Karađorđevim če-tama oslobode Srbiju, ali...

– Pomoć nije stigla, odnosi s Mo-skvom su se pogoršali naročito na-kon bekstva Rodofinikina iz Beo-grada u avgustu 1809, pa Dositej pravi nov plan. Predlaže Karađor-đu da piše Napoleonu i od njega traži pomoć za oslobađanje zemlje. Francuzi su tad držali Dubrovnik, Dalmaciju i krajnji zapad Balkana u okviru provincije Ilirije. U pismu vožd čak predlaže da se Srbija stavi pod Napoleonovo pokroviteljstvo, poziva njegove trupe i prilaže od-luku Praviteljstvujuščeg sovjeta u tom smislu.

Međutim, Francuzi su tad ratova-li s pola Evrope, spremao se pohod i na Rusiju, pa Napoleonu nisu trebali problemi još i s Osmanlijama. Odgo-vorio je Karađorđu da uvažava hra-brost njegovog naroda i da će nasta-viti da održavaju izvesne odnose, ali da od pomoći nema ništa.

Pored Vuka. U oslobođenoj Srbi-ji proveo je poslednje godine života, od 1807. do 1811. godine radi na pro-svešćeniju i izobraženiju svog roda. Osnovao je Veliku školu, budući be-ogradski univerzitet, 1808. godine i Bogosloviju 1810. Kao član Pra-viteljstvujuščeg sovjeta bio je prvi ministar prosvete u Srbiji. Umro je 28. marta 1811. godine u Beogradu i sahranjen je u porti Saborne crkve. Njegovo telo je dvaput izmeštano – 1837. zbog zidanja nove Saborne crkve umesto stare koja je srušena i drugi put 1897. da bi se njegov grob postavio pored Vukovog, čiji su po-smrtni ostaci te godine preneti iz Beča.

Posle nes-porazuma s Rusima,

Dositej predlaže Karađor-đu da piše

Napole-onu i od

njega traži pomoć za oslobađa-nje zemlje od Turaka

26 19. JANUAR 2017.

SalašarSki divani tamo od Srbobrana prema Starom bečeju

ispod starog mileninog hrasta u belom jarošu

Trudimo se moja Slavka i svi moji da na salašu bude kô nekada kad je bio živ deda Živko. Radimo po ceo dan i valjda se to vidi

Zna se i u Srbobranu, al’ i u Bečeju i na Čikeriji da su salaši familije Ni-ćin poruganije i prepo-znatljive – Korini, mal-ko od opasne okuke na putu od Sentomaša ka

Starom Bečeju. Skreneš na Mlaki i ondak uz nekadašnju Elanovu zemlju ideš pored salaša Lalinog, Milanovog, Ivanovog, Radinog sve do Živka i Mi-lene Nićin. Znam taj put napamet, svako drvo, svaku tablu, stoput sam tuda prolazio u mladosti. Eh, kad se setim... Al’ nije priča o meni.

Dika i ponos roditeljski. Ušuš-kano je međ’ bagremima kô što je i red, natkriveno velikim hrastom, a tu su i čardaci, svinjci i štala, kao i stari kućarak za poslugu u dnu velike sala-šarske avlije. Kô nekad kad su čika Živ-ko i teta Milena bili među nama, divni vredni ljudi. Znali su sve, i s ljudima i s decom, i sa zemljom i sa stokom.

Kuća i posebno gong i dalje su za-tegnuti, vidi se da je Sofija ili Sokica, kako je znadu u Sentomašu, diplo-mirani inženjer i profesorka, njihova mezimica, sačuvala stari dobri salaš. Sve je na svom mestu, na diku i po-nos roditeljski.

Još malo pa vek. Njen muž Ra-doslav ovdašnji profesor i 32 godine direktor Gimnazije „Svetozar Mile-tić”, veoma marljiv čovek. Verujte, nije nimalo lako toliko dugo čuvati ugled i sve vrednosti škole u našim prevrtljivim uslovima. Znate onu o đacima i profesorima još iz vremena čika Jove Zmaja, a sad je još i gore, kažu.

Uspevao je profesor Radoslav Fili-pendin da sačuva Gimnaziju, al’ i da skoro svakodnevno šipči na Sokicin salaš, da ore i unapređuje ga. Sada je stari salaš, sagrađen još davne 1925. godine na dobrom putu, u marljivim rukama Raše i Slavke Kaćanski, koji su kao neki napoličari ili moderni-je rečno akcionari, a i budući ozbilj-ni ovčari i govedari. Planovi Raše i Slavke podudaraju se sa Sokicinim i Radoslavovim, a to je za život jednog salaša vrlo važno.

Detinjstvo i mladost. Ne damo se mi salašarska deca, kaže Sokica pomalo i patetična kad se razdivani o svom detinjstvu na Belom jarošu.

A ko i ne bi kad vidi ovu milinu, raj-ske boje i zvuke prirode kakvih valjda samo ovde ima.

– Tu smo mi Nićini u nizu, tu su naši dedovi i bake, kao i roditelji od kojih je većina pomrla, sigrali se i ra-dili. Onol’ko kol’ko se od dece traži, a i učili smo. Naši roditelji želeli su da izučimo velike škole i tako je dosta

Autor: jovan tanurdžić

2719. JANUAR 2017.

nas Nićinih s fakultetskim diploma-ma. Al’ salašarski život je naš i detinj-stvo i sadašnjost – priča Sokica.

Ko da je juče bilo kad smo ovde na salašu imali i mače i kuče, jare i tele i pile i ždrebe, seća se.

– Volela sam mladunčad... Eh, moje sreće kad dođem na raspust i sve ih vidim na broju. Moji roditelji su to znali i sačuvali su moje ljubimce. Kako su rasli, tako sam i ja sazrevala i od deteta postala devojka. Mladun-čad domaćih životinja bila su moja slabost i ta ljubav ostala je sve do da-nas. E, kamo sreće da i moja unuka može da doživi takve radosti igrarija, da trči za kozama, da gaca po vodi za guščićima i pačićima... Da gleda kao se baca kukuruz živini, da čuje kad kokoška snese jaje...

Kakav je salaš bez bagrenja. Ajmo iza kuće da vidite jedan hrast, poziva.

– Pre više od trideset godina zasa-dila ga je moja mama Milena i drži se staro drvo dobro, ladovina je ovde najveća. Leti ne može da probije sun-čev zrak, teško i ona plahovita kiša. A svuda oko salaša moj tata Živko je sa-dio bagrenje. Pa, kakav bi to bio salaš bez bagrenja, jelda! Nije Balašević bez razloga pevao onu o bagrenju, tamo još kadgod, kad smo bili mladi.

Gledam okolo, ima tu i voća, i osta-taka vinograda, a bašta iza kuće samo traži vredne ruke pa će biti i luka, krompira, zeleni i paradajza. Salaš je okružen zemljom i drvećem pa i sam mora biti zaokružena celina, kako to kažu oni što se u poljoprivredu ra-zumedu. Da može sam da opstane i kad prži sunce i na vetrometini, kad zafijuče košava s jeseni i proleća il’ severac zimi.

Treba opraviti đeram. Ne može sve prikonoć – treba vremena i novca da se uradi na salašu i oko sa-laša, veli Raša Kaćanski.

– Trudimo se moja Slavka i svi moji da na salašu bude ko nekada kad je bio živ deda Živko. Radimo po ceo dan i valjda se to vidi. Kako da ne budemo vredni kad su i naši prethodnici ovde taki bili. A uveče sednem u mir ovog gonga, špekulišem i baš volem da sam sam. Raduje me kad dođe gazdarica Sokica i njen osmeh kaže da je zado-voljna kako salaš vraća neki stari sjaj – priča Raša.

– Treba opraviti đeram, bunar ima vodu kô arterska da je piješ, al’ i da stoka može da se napije posle ispaše. Đeram je bio simbol i ovog našeg sa-laša – glasno komentariše Sofija Fili-pendin Nićin.

Baš neki dan sam ‘teo da Radosla-va pitam da l’ mogu jedan bagrem da odsečem i taj đeram popravim.

SalašarSki divani tamo od Srbobrana prema Starom bečeju

ispod starog mileninog hrasta u belom jarošu

Trudimo se moja Slavka i svi moji da na salašu bude kô nekada kad je bio živ deda Živko. Radimo po ceo dan i valjda se to vidi

– Samo popravljaj, Rašo, dabome, i pitaj, al’ da znaš, imaš sva prava kad je salaš u pitanju.

Dudara za svaki dan. Živko Ni-ćin je važio za vrednog paora, znao je i da popravlja stvari po kući, ser-sam i sve za konje bila je njegova bri-ga. Kažu da je ustajô u tri-četir’ sata, naravno, u letnje doba, i da je radio sve do mraka. Pekao je najbolju ra-kiju međ svim Nićinima. Kajsijevača ili rakija od trešanja bila je za jedno doba dana ili za toplije vreme, a du-dara za svaki dan i leti i zimi.

– Moj baba Živko je stvarno bio marljiv, ništa mu nije bilo teško kad su salaš i zemlja u pitanju. Uz sve po-slove na salašu svaki dan je biciklom išô u varoš i stizô je i kod kuće da sve uradi. Leti kad je najviše posla, dan je dug, pa ko oće – može da postigne sve što naumi.

A znate li kako su salašarska deca čuvala ovce na pašnjaku?

– Već s četir’-pet godina stavlja-le im majke crvene kapice na glave kako bi se videli među ovcama. Kad bi pulini zaopšijali stado, iz te beline virile bi samo dečje crvene kapice pa su mame mogle da ih viknu i pozovu na ručak. A onda trk do salaša pa na supu i krompir, nađe se i batak pileći pa i makovnjača nedeljom.

Ne samo u pesmi. A danas kako je, pitate?

– Sve je manje ovaca na salašima, malo je i stoke na utrinama, a to je već neka druga priča, verovatno dr-žavna i politička jer se o Vojvodini i cenama naših proizvoda ne vodi do-voljno računa. Eto, sada ima na na-šem salašu ovaca, tu su i Bogar i Ma-dar – pulini. Baš kô nekada, tako su se zvali i naši pulini pre tridesetak il’ već ima četrdesetak godina. Vraća se nešto staro a dobro na ove naše sala-še – kazuje Sofija.

A divanu kao da nikad kraja nema. U gongu posedali i gosti i domaćini, stigao i Rašin sin Dragan i njegov paj-taš pa bi i prezalogajili. A Raša Kaćan-ski kao da naređuje:

– Još je dan ubogi i treba raditi, di-vanićemo kad se smrkne. Nikud ne žurimo, a dan mora biti iskorišćen za posô – mudro zbori.

E, ko da čujem babe Živka reči, i on je stalno požurivô na poso. Takvi su naši salašari bili i sada su. Manje ih je, ruku na srce, više je razloga za to, al’ nećemo o tom ovom prilikom. Bitno je da su tu, u stvarnom životu, a ne samo u pesmi i priči. Da opsta-ju uprkos svemu i svačemu, da ima mladih koji će ih naslediti. A vremena su uvek bila i dobra i loša pa će posle ovih doći i ona druga. Izdržaće sala-šari, sve oni mogu.

Znate li kako su

salašarska deca ču-

vala ovce na pašnja-ku? Već s četir’-pet

godina stavljale im maj-

ke crvene kapice na

glave kako bi se videli među ov-

cama

28 19. JANUAR 2017.

Menja se statut OliMpijskOg kOMiteta srbije

igre OliMpijske u izbOru

predsednikaOlimpijski komitet Srbije izašao iz bojkota pokretanjem procesa

promene i dopune Statuta na zahtev 20 sportskih saveza, po povelji MOK-a rok je 21. februar da se izabere novo rukovodstvo

na zahtev 20 sport-skih saveza Izvršni odbor Olimpijskog komiteta Srbije odlučio je da po-krene inicijativu za izmene i dopu-

ne odredaba Statuta, podsetimo, o uslovima koje treba da ispunjava predsednik, koji su bili kamen spoti-canja izazvavši blokadu pokrenutog izbora prvog čoveka olimpijske kuće. Javna rasprava trajaće 30 dana i rok je da Olimpijski komitet dobije novo rukovodstvo do 31. februara.

Podsetimo, 28. decembra prošle godine odloženo je održavanje Iz-borne skupštine OKS-a jer se nije pojavio dovoljan broj delegata. Tada je jedini kandidat da nasledi Vlada Divca bio Ivan Todorov. Samo neko-liko dana pre sednice, međutim, Fud-balski savez Srbije apelovao je da se ona odloži i promene kriterijumi, ali je taj zahtev odbijen.

Nema mnogo vremena. Po mom mišljenju, izmene i dopune Statuta mogu se doneti do tog roka, može se obaviti i izbor, upisati sve u APR, ali da MOK sve verifikuje do tog datuma skoro je nemoguće. Znači, mogu da nastanu veliki pro-blemi u odnosima između OKS-a i MOK-a. Nadam se da će se naći modus za najbolje i tako omogući finansiranje i realizacija usvojenih programa. U komisiji izabranoj po volji saveza koja treba da sprovede čitav postupak, jesu: Đorđe Višac-ki, generalni sekretar OKS-a, Ne-nad Petković, sekretar Streljačkog saveza, Mirko Nišović, predsednik Kajakaškog saveza, i Željko Traj-ković, predsednik Rvčakog saveza Srbije. Javna rasprava će trajati 30 dana kao i kompletna procedura, i sve će biti obavljeno po važećim ak-tima OKS-a. Toliko o takozvanim formalnostima!

I još nešto bitno. Vlade Divac je okončao svoj osmogodišnji man-dat. Trenutno je u Americi i utisak je da se mnogo ne meša u ovu ra-šomonijadu oko izbora naslednika. Predodredio je Ivana Todorova, do-sadašnjeg potpredsednika OKS-a, ali nije išlo još u fazi predlaganja i, konačno, Todorov je odustao od kandidature. U toj fazi bili su po-minjani Mitar Mrkela, kao predlog Fudbalskog saveza Srbije, i Božidar

Autor: jovan tanurdžić

2919. JANUAR 2017.

Maljković, eminentni košarkaški stručnjak, kojeg je predložio Atlet-ski savez Srbije!

Boža Maljković već ustoli-čen? U međuvremenu mnogo toga se menja pa 20 sportskih saveza prvo traži izmenu Statuta, a zatim i staje iza Maljkovićeve kandidature. Boža se još nije oglasio, ali beogradska sportska čaršija ga je već ustoličila.

U ranijim izborima bilo je i tako i onako. Često nije bilo sportskog fer-pleja. Jugoslovenski olimpijski komi-tet (JOK) između 1946. i 1993. godine nije birao predsednika između dvo-jice kandidata. Socijalistički savez je predlagao kandidata, a on je biran po redosledu republika, po takozvanom ključu. Uglavnom su predsednici bili politički aktivni i iz redova sportsko-političkih pregalaca. Tek 1993. godi-ne izabran je prvi demokratski pred-sednik JOK-a Aleksandar Bakočević u nadmetanju s Milanom Galetom Muškatirovićem, legendarnim ve-terpolo golmanom i profesorom Be-ogradskog univerziteta. Predstavnik tadašnjeg političkog režima pobedio je prvog olimpijca i nosioca olimpij-ske medalje. Bilo je i tada političkih pritisaka za izbor Bakočevića. I poli-tika je pobedila.

Jednopartijski u višestra-načju. Ali četiri godine kasnije Ba-kočević je trčao i treći put izbornu trku, bilo je i tada političkih pritisa-ka, ali s druge strane bio je Dragan

Kićanović. Nije bilo spasa Bakočevi-ću! Kićanović, pravi sportista i olim-pijac nosilac zlatnog odličja iz Mo-skve 1980. godine, izabran je velikom većinom za predsednika JOK-a. Do-bio je posle Sidneja 2000. godine i drugi mandat pobedivši u nadmeta-nju Vlada Divca, Aleksandra Boričića i Miloša Srejovića iz atletike.

Popularni Kića izašao je na crtu i treći put, ali nekako bez volje i u lo-biranju ga je pobedio biznismen Fi-lip Cepter, kog je predložio Sportski savez Srbije. Konačno, Ceptera je po-razio Ivan Ćurović i već posle šest meseci Cepter je odstupio, a fudbal-ski golman je u naredne četiri godine rukovodio Olimpijskim komitetom. Sve do izbora Vlada Divca, kojem je upravo istekao mandat i, kao što re-koh, već je u SAD, gde direktoruje NBA ligašem iz Sakramenta.

Stiže zimska olimpijada. Da li je priča o kandidaturi Bože Maljko-vića gotova ili tek počinju igre olim-pijske oko izbora predsednika – sve-dočićemo za mesec-dva.

U svakom slučaju, ko god da dođe na mesto prvog čoveka olimpijskog pokreta u Srbiji, čeka ga veliki i težak posao. Najpre, obavezivaće ga odlični rezultati s prošlogodišnje Olimpija-de u Riju, ali i mnogo ozbiljniji rad i uspostavljanje zdravije atmosfere u pojedinim sportovima.

Iako mnogi zaboravljaju, OKS po-kriva i zimske sportove, održavaju se i Zimske olimpijske igre na kojima su

naši sportisti dosad uglavnom samo učestvovali. Pre Tokija 2020. godi-ne na redu su ZOI u Pjongčangu na-redne godine. Nevena Ignjatović nije više tako mlada, ali ove godine po-kazuje da gotovo ravnopravno može da se nosi s najboljim slalomašicama sveta i svakako vredi u nju ulagati.

Veliki planovi. Izvršni odbor OKS-a usvojio je prošle nedelje kri-terijume za individualne i ekipne sportove za programe „Tokio 2020„ i „Razvojni program OKS„ i zaklju-čio da je uz realizaciju programa u ovom trenutku veoma važno u pred-stojećem periodu dnevno koordini-sati s Međunarodnim olimpijskim komitetom kako bi se prevenirale potencijalne konsekvence i sankci-je iz matične kuće, a sve u interesu sportista.

Kroz program „Razvoj zimskih sportova – Pjongčang 2018„ OKS nastoji da kontinuirano razvija zim-ske sportove, u cilju daljeg napredo-vanja i obezbeđivanja kontinuiteta nastupanja na najvećim međuna-rodnim takmičenjima, pre svega na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu 2018. godine. OKS na-stoji da primenom koncepta direk-tnog finansiranja, i u okviru ovog programa određenom broju spor-tista obezbedi optimalne uslove za trening i takmičenje, uz paralelno razvijanje okruženja i infrastruktu-re za bavljenje zimskim sportovima u Srbiji.

Vlade Divac

okončao je mandat, Ivan Todo-rov, nesu-đeni pred-

sednik, odustao

je od kan-didature, a Božidar Maljković

je zasad je-dini kandi-

dat

30

sport

19. JANUAR 2017.

Fudbaleri Vojvodine počeli su pripreme za nastavak sezo-ne pod vođstvom novog šefa stručnog štaba Dragana Iva-novića. Crveno-beli trenirali su u FC „Vujadin Boškov” u Veterniku a u četvrtak putu-

ju na glavni deo priprema, koji će ove zime biti u Budvi.

U Crnoj Gori Voša će boraviti do prvog februara i biće smeštena u hotelu „Brace-ra”, a tokom priprema odigraće i pet pri-jateljskih utakmica. S Bokeljom igraju već u subotu, sa Sutjeskom u utorak, s Petrov-cem i Grbaljem 28. januara te s Metalcem 31. januara.

Iako je prvobitno bilo planirano druga-čije, odigravanja prijateljske utakmice do odlaska ekipe na najvažniji deo priprema ipak nije bilo. Konačan spisak igrača koji će putovati na pripreme doneo je šef stručnog štaba Dragan Ivanović neposredno uoči po-laska na put.

Predsednik kluba Dušan Mijić rekao je igračima i stručnom štabu da je potrebna maksimalna koncentracija.

– Klub prošle godine nije mogao da vas isprati. Vi ste svoj deo posla odradili i stal-

no ste bili pri vrhu tabele, a mi smo doš-li da pokušamo da vas ispratimo u tome. To što ste uradili na terenu jeste za svaku pohvalu i tako morate i nastaviti. Između nas i vas mora postojati odlična saradnja, a uprava koja je došla daće maksimum da tako bude. Samo tako možemo ostvariti željeni rezultat, a vi vrlo dobro znate šta Vojvodina hoće i koji su joj prioriteti.

Kao bivši igrač, Mijić zna da fudbaleri če-sto padaju u raznorazne klopke i zamke.

– Zato apelujem na vas da to ne činite i da razmišljate samo o svom klubu, a to je Voj-vodina. Ne opterećujte se ni menadžerima, ni navijačima, već samo radom, treningom i onim što pred vas postavi novi šef struke. Želim vam mnogo sreće, uspeha, zdravlja i što manje povreda – rekao je Mijić.

Predsednik Nadzornog odbora FK „Voj-vodina” Dragoslav Vuković poručio je igra-čima da im klub neće praviti nikakve smet-nje ukoliko neko od njih dobije priliku da karijeru nastavi u nekoj drugoj sredini, ali i apelovao da budu vrlo oprezni prilikom eventualnog odlaska.

– Svi ste svedoci turbulencija koje su se dešavale u klubu u prethodnom periodu, što je verovatno ostavilo traga i na vas. Mi

smo preuzeli nezahvalnu ulogu i susreli smo se s dosta problema. U prethodnim danima neki od vas su tražili ispisne pa-pire, a i razni menadžeri su se pojavljivali u klubu. Međutim, polako s tim. Svako ko nađe klub koji je u boljoj situaciji od Voj-vodine, može da dođe na razgovor. Treni-rajte i budite spremni, pa da ukoliko se i desi da neko od vas promeni sredinu, neka tamo ode potpuno spreman da zadovolji ono što ta sredina od njega zahteva – kaže Vuković.

Za srpske uslove, Vojvodina je velik klub, kaže Vuković.

– U trenutku kada smo došli u klub, ne-kima od vas se dugovalo i po sedam plata. Deo toga je izmiren, a naša velika želja je da do kraja prelaznog roka dođemo u situaciju da vam FK „Vojvodina” ne duguje ništa. To neće biti lako, ali zato morate i vi da nam pomognete tako što nećete dolaziti s nere-alnim zahtevima – istakao je Vuković.

Kad se igrači i stručni štab budu vratili u Novi Sad, klupska administracija već će biti preseljena, bolje rečeno vraćena sa stadio-na „Karađorđe” u FC „Vujadin Boškov” u Veterniku. Tako će svi biti na okupu i moći da još bliže i brže sarađuju.

Počele glavne PriPreme crveno-belih za Prolećni deo sezone

Voša iz Budve na vrh tabelePlanirano je pet utakmica: s bokeljom igraju već u subotu,

sa sutjeskom u utorak, a zatim s Petrovcem, grbaljem i metalcem

Foto: Miloš Pavkov

3119. JANUAR 2017.

ISSN 2406-2022