Sava Mrkalj (1783—1833), Riznicasrpska.net

7/25/2019 Sava Mrkalj (17831833), Riznicasrpska.net

1/27

KNJIEVNOST

PROZA => Prozni pisci biografsko-bibliografski podaci i prilozi => Temu zapoeo: AngelinaDecembar 11, 2010, 10:14:53 pm

Naslov: Sava Mrkalj (17831833)Poruka od: AngelinaDecembar 11, 2010, 10:14:53 pm

*

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Sava_Mrkalj_%20(1783-1833)_odeljak_Prozni_pisci.png)

SAVA MRKLAJ(Gornja Krajina, selo Sjeniak 1783 Be, 1833)

KRATKA BIOGRAFIJA1

Sava Mrkalj (1783. Gornja Krajina, selo Sjeniak 1833. Be), srpski uitelj,monah i filolog. Poznat je po tome to je 1810. godine napisao tada veomaaktuelnu knjiicu o srpskoj azbuci Salo debelog jera libo azbukoprotres, u kojojse zalagao za reformu jezika i pravopisa. Ovo delo uticalo je i na VukaKaradia.

Sava Mrkalj je roen 1783. godine u Gornjoj Krajini, u selu Sjeniakuprvobanske pukovnije. Godine 1799. zavrio je kolu i zatim postao srpskiuitelj u Gospiu. Kasnije je otiao u Zagreb, u akademiju, pa onda i u Petu,gde je sluao predavanja iz filozofije i matematike na univerzitetu, a titulisan je

kao "svobodnih hudoestva i filosofije doktor."

Bio je dobar znalac latinskog i francuskog jezika, a razumeo je i grki ijevrejski, to je njegovom filolokom talentu bilo od velike koristi. Napadan jeod slubenih crkvenih krugova zbog svojih uenih pogleda, Sava je mislio da eih umiriti ako se pokalueri, i zato se 1811. godine u manastiru Gomirju zaistai zakaluerio i postao jeroakon Julijan. Gonjenja su se samo uveavala i on je1813. godine napustio manastir. Godine 1817. izdao je delo "Paliondija" u komese odrekao svoje grafiko-ortografske reforme. Godine 1827. je poludeo pa je1833. godine preminuo u bekoj bolnici za duevne bolesti.

VUKOV PREDHODNIK2

Ako iko od Srba zasluuje da bude uvren meu prvih 100 najveih inajumnijih ljudi naeg naroda, onda je to svakako reformator srpskog jezikaSava Mrkalj. To je najmanje ime bi mu se nove generacije mogle oduiti zasve to je uinio za svoj narod. Meutim, to se nije dogodilo. Sava Mrkalj jepao u zaborav.

Roen je 1783, u Lasinjskom Sjeniku, na (Kordunu), etiri godine pre VukaKaradia, zavrio bogosloviju, bio verski i privatni uitelj, arhigimnazista,daroviti student filozofije, logike, fizike i matematike, a ueni svet je fasciniraofilozofijom jezika. Vladao je latinskim, nemakim, francuskim i rusko-slavenskim, sluio se grkim i hebrejskim, a poznavao je italijanski i maarski.Bio je i vrstan pesnik, polemiar i besednik.

Godine 1810, Mrkalj je u Budimu malo ranije pre prvog susreta s Vukom,koji je prekinuo uenje u Velikoj koli u Beogradu i u Budim doputovao radileenja tampao slavnu knjiicu s naslovom "Salo debeloga jera liboazbukoprotres". U staroj azbuci, jer je bio znak za glas koji vie nije postojao usrpskom jeziku. Sava ga je izbrisao iz azbuke, kao i sva nepotrebna slova.Time je sebi stvorio mone neprijatelje, pre svih iz redova crkve koja je htelada zadri pravopisnu tradiciju u unijatskom okruenju.

Ve 1811, poto je kao vrstan logiar i jeziki mislilac nauno zasnovaoreformu azbuke i najavio da "Jezikoprotres", dolazi do neoekivanog i tekoobjanjivog obrta Mrkalj se povlai u manastir. Ubrzo se sukobljava sacrkvenim dostojanstvenicima, biva razmonaen i preputen dugom i munomlutanju. Teko zarauje nasuni hleb kao uitelj i verouitelj, odbijen kada je1825. molio da ga ponovo prime u manastir, u nervnom rastrojstvu je povredio


2/27

nekog oveka koji je od njega traio privatne asove latinskog jezika. Dospeoje u zatvor, gde je muen, prebaen je u karlovaku bolnicu, pa u duevnubolnicu u Beu, gde ga je i Vuk poseivao i gde je umro 1833.

Sava Mrkalj je, dakle, prvi postavio temelje kasnijoj Vukovoj reformi jezika,zalaui se za fonetski pravopis zasnovan na naelu "pii kao to govori" izahtev da narodni jezik postane knjievni. Iako Mrkalj nije istrajao u borbi zareformu pravopisa i uvoenje narodnog jezika za knjievni, ostaje dao je onnainio prvi veliki i presudni korak ka demokratizaciji jezika i pisma.

1Literatura: Mala Enciklopedija Prosveta Opta Enciklopedija (M - ). Izdavako preduzee"Prosveta", Beograd 1959.2Piu: Mr Radomir D. Raki i Vera Stanisavljevi Raki

O pesnikom delu Save Mrkalja vie na odeljku: Srpski pesnici IXX veka (http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=944.0)


*SAVA MRKLAJ

PESME

Od Mrkalja je ostalo, koliko se za sad zna, 25 pesnikih jedinica, od ega 13izvornih i 12 prevoda, prepeva i prerada. Prvi put se u poeziji ogledao 1805.godine u "Odi Kirilu ivkoviu", episkopu pakrakome, i to na ruskoslovenskom(novom crkvenoslovenskom) jeziku, a u koautorstvu sa izvesnim studentomPavelom Doktoroviem. Nekoliko pesama iz 1817. godine, ekale su dugo na

objavljivanje. Od 13 izvornih pesama samo su tri objavljene za njegova ivota, ito pred njegovu smrt, dok je bio u bekoj bolnici. Pet izvornih pesama i petprevoda sa prepevima otkrio je Vladan Nedi 1959. godine, meu njima iantologijsku pjesmu "Jao, jao, jao tristo puta". Tako ona poinje, a Mrkaljevnaslov u rukopisu glasi: "Sastavljeno kad u Gornjokarlovaku bolovaonicudospeo pobeen, i ostavljen od svega sveta!"

Meu ostalim njegovim pesmama istie se "Sonet preslavnu Arhipastiru" (tj.Muickom, episkopu Karlovake eparhije), u kome iz arne noi vape zapovezanou i jedinstvom Srba, koje samo "vera i jezik" mogu spasiti odprodrljivog vuka asimilacije. Valja navesti i pesmu "Starac" i sonet," JeleniDijakovi. Za pesmu "Jao, jao, jao tristo puta" Ljubomir Simovi je napisao da

je to moderan, vrlo evropski i svetski primer kritine poezije. Taj ubojiti tekst urimi o mitu, kae Milorad Pavi, mogao bi se smatrati manifestom novepredromantiarske kole.

MRKLAJ LINGVISTAPremda Srbin iz zapadnih krajeva, Mrkalj je pevao, kako kae "sremaki", tj.ekavski, i to devokalizujui bokalno "r" (Srbin, smrt umesto Serbin, smert).

Iako, naalost, nikada zvanino i slubeno, Mrkalj spada u najznamenitije Srbesvih vremena, pre svega po tome to je uspeo da na samo 18 strana teksta("Salo debeloga jera libo azbukopretres" iz 1810), uz dve strane predgovora,izloi problem i nae reenje za izuzetno zamrena pitanja srpske azbuke i dato krunie, pre susreta sa Vukom, zakljukom: "Od danas sve nae pravopisjepod ovo dolazi naelo: PII KAO TO GOVORI". Ostavimo po strani njegovopreputanje drugima da naprave grafike znakove za dananje lj, nj, , uzdopunu proputenoga d. Svojim reenjima otvorio je vrata demokratizacijisrpske kulture, tim pre to je zastupio i upotrebu narodnog jezika uknjievnosti, koji je i sam primenjivao u svojim pesmama, pismima i usvakodnevnoj komunikaciji. Drugo je jezik nauke, koji se i danas razlikuje odnarodnog jezika, a tree je jezik crkve i dopisivanje sa crkvenim institucijama.

LINGVISTIKI GENIJE IZ SJENIAKA NA KORDUNU (srez Karlovac)Historijska sudbina Srba u zapadnoj Krajini (dananja Hrvatska) bila jenepovoljna i zato to su se nalazili na rubu izmeu dve velike carevine, koje su


3/27

se borile oko proirenja vlasti nad naim zemljama. Organizirani s pomouAustrije da se bore protiv velikog zla, Turske, Srbi na Vojnoj granici, ivli su ustalnom vojnikom logoru uvk spremni za rat i to ih je odbijalo od mirnog,privremenog i duhovnog rada. U krajevima koje su naselili nisu nali nitadrugo osim puste i zaputene zemlje, naavi se daleko od nacionalnog jezgrakoje je ostalo na istoku. Bez veza s tim jezgrom i bez mogunosti da na ovomprostoru mirno ive, oni su teko dolazili do svesti o neophodnosti kulturnogstvaranja i do materijalne podloge potrebne za to stvaranje. Bez gradova, bezkulturnih sredita, bez drutvene kohezije koje stvara graansko drutvo, oni

su teko ulazili u svet koji je stvarao kulturu. I onda kad su se pojavljivalidaroviti pojedinci, oni u svojoj sredini, gde su roeni, nisu mogli biti prihvaeni,jer su jedina duhovna sredita bili manastiri i crkvene kole u kojima opi nivoobrazovanja i prosveenosti nije bio na potrebnoj visini.

I zato je bilo upravo tragino roditi se u Sjeniaku i biti lingvistiki genije, kaonpr. Sava Mrkalj. Postavljalo se pitanje gde nai podlogu na koju treba da seosloni taj genije, gde nai ustanove, zavode, drutvenu sredinu, mogunost za

javnu delatnost, a da se ne razmilja o svakodnevnom hlebu. Sava Mrkaljsvega toga nije imao. I zato se mora postaviti pitanje: gde je taj vrt u kojimoe da se postavi ova mona biljka i da daje plodove.

Mrkalj je pokazao to moe svojom odlinom knjiicom: "Salo debeloga jeralibo azbukoprotres" (Budim, 1810). Obeao je i druga opirnija i svestranijadela, koja nikad nije napisao, to je velika teta za srpsku kulturu, a moemorei i gubitak, jer je u Mrkalju ivela stvarna i znatna potencijalna mogunostda stvara. Nije napisao to je obeao, zato to je bio jedna od najtraginijihfigura meu zapadnim Srbima. To je bio kompletan intelektualac, s dubokim iirokim obrazovanjem, sa znanjem francuskog, nemakog, maarskog,latinskog, grkog i hebrejskog jezika. Studirajui na univrzitetu u Peti,matematiku i filozofiju s odlinim uspehom, pokazao je irinu i zamah svogazanimanja, osajui najbitniji kulturni problem koji je stajao pred Srbima, akoji je otvoreno i smelo postavio.

MRKALJEVA RODOLJUBIVA MISAO

Meutim, predstava o Mrkalju bila bi nedovoljna, ukoliko se ne osvrnemo nanjegovo uee u ivoj i praktinoj borbi za egzistencijalne ciljeve srpskognaroda. Nakon neoekivanog i nesretno okonanog pokuaja da se zamonai,ime je osujeeno ranije dano mu obeanje da e biti postavljen za uitelja uklerikalnom uilitu koje je trebalo da se otvori, Mrkalj obilazi sve krajeve ukojima Srbi ive misteriozno boravi kod Srba pod Turskom, zatim u Glini,Karlovcu, u ibeniku, Sremu, Sremskim Karlovcima i u Novom Sadu. Zatim uBanatu, Vojniu, pa opet u Karlovcu (1825).

Ovo njegovo krstarenje neki istraivai nazivaju lutanjem izgubljenog oveka.Meutim, iz podataka se moe zakljuiti da je Mrkalj u tim puteestvijamaobavljao patriotsku misiju obrazovanja i vaspitanja odabranog kadra. Predesetak godina otkriven je zanimljiv podatak: Mrkalj je bio privatni uitelj uapcu, gde mu je uenik bio Jovan Nini, koji je kasnije postao poznati rodoljubi mecena ora Markovia Kodera. O tome se 1844. godine u "Podunavci"pojavila i pesma u kojoj srpska mlade slavi Mrkalja i njegov uticaj na uenike.Malo je poznato i o Mrkaljevoj misiji u Dalmaciji, gde je vodio estoku borbuprotiv unijaenja, i u isti mah hrabrio srpsko neuko svetenstvo. Po svedoenjuprotosinela Kirila Cvetkovia, Mrkalj je nadmono pobeivao unijatskemisionare i zagovornike veto se odravajui u kancelariji unijaenju sklonogvladike Kraljevia, na koga je uskoro grupa zaverenika pokuala atentat. NaCvetkovievo upozorenje, da bi ga uskoro mogla "beda snai", Mrkalj jeodgovorio: "Ja u braniti svoj zakon (veru) i crkvu, i uiu svakoga (...) dapostojan i tvrd u veri bude i svoju ast i zaviaj, koji se ni za kakvo blago kupitine moe, da uva i brani."

Slian doivljaj stradanja, mraka i veite borbe suprotnosti nalazimo kasnijekod Njegoa, koji je tu poslanicu svojevremeno mogao da proita. Uspomenutoj studiji mitropolit Amfilohije Radovi govori o Mrkalju kao srpskomhamletu jobovske sudbine i kova, odnosno jobovskog nemira i bunta. Njegovaivotna krivulja, kae on, kree se izmeu svetlih i tamnih boja, pa zakljuujeda su i svetlo-tamne boje i boje njegovog religioznog lika. Istaknimo, meutim,da je i kod Mrkalja i kod Njegoa pobeivala vera u spasenje i otvaranje vidikasvome narodu. Razlika je u tome to je Njego bio u poloaju vladaoca, aMrkalj u poloaju egzistencijalno ugroene individue kojoj nije usliena niti eljada obrazuje brau u uilitu, u manastiru, te da tako umnoi broj istaknutihnarodnih pastira.


4/27

O Mrkalju pie i Stanko Kora, jedan od vrsnih poznavalaca knjievnosti Srba uHrvatskoj: "Danas mi jedva moemo sagledati koliko je bila zamana borba za

jezik i pravopis to ju je poeo Sava Mrkalj, a nastavio Vuk." Ta se borbamorala proiriti do pokreta, ali se esto deava da u tako krupnim poduhvatimapadaju prvi i najbolji borci. Mrkalj nije izdrao zbog siromatva i progona, a izbog toga to u sebi nije nosio energiju buntovnika i osvajaa, kakvu je imaoVuk, pred kojim su stajale iste tekoe. Jer da se uspe u ovako irokimakcijama nije dovoljna uenost i genijalnost. Ali ako je jedan pao, drugi jeizdrao i pobedio, zato to je bio vri, uporniji, ovek zamaha i njegov genije

vodio ga uvek i samo napred. I ba zato je Vuk morao pobediti, jer kako ono zanjega ree Ivo Andri: "Vuk je bio prek i vrletan ovek, kome je trebalo mnogoprostora u ivotu i na papiru." Tripod (http://govori.tripod.com/mrkalj.html)


**

PRILOG BIOGRAFIJI SAVE MRKALJA

U jednom od svojih radova Mladen Leskovac,1 na osnovu podataka Vukoveprepiske, korigovao je tvrenje ora Rajkovia2 o godini Mrkaljevog duevnogoboljenja i smrti. Leskovevo miljelje da Sava Mrkalj nije "pomerio pameu"uleto 1827, nego jo 1825, u mogunosti sam da potkrepim dokumentima izPatrijarisko-mitropoliskog arhiva (sada Arhiv SAN) u Sremsknm Karlovcima,koji takoe bacaju svetlost i na stav vojnih vlasti i mitropolita Stratimiroviaprema ovoj traginoj linosti nae kulturne istorije prolog stolea.

U prilog Leskovevom datiranju (1825) najpouzdanije svedoi leniki nalaz(Parere) Andrije ofera od 7 januara 1826, koji je krajem decembra 1825 dobionalog da pregleda duevno ve obolelog Mrkalja u zatvoru u Glini. ofer je uvie mahova posetio Mrkalja i u svojem nalazu o njegovom stanju pokuao daobjasni momente koji su nesrenog knjievnika doveli do umnog poremeaja.Ambicije i neuspesi da se one ostvare, nerazumevanje episkopa Miokovia imaterijalna oskudica, uzroci su njegovog sloma. (Arhiv SAN, ad 379/1826).

Na osnovu lekarskog nalaza general Radivojevi, 1 oktobra 1826, obratio semitropolitu Stratimiroviu, iznosei ukratko Mrkaljevu biografiju i traei, ponaredbi Dvorskog ratnog saveta, da se bolesnik primi u neki pravoslavnimanastir. (Isto, 379/1826) Posle vie od mesec dana, 10 novembra 1826,Stratimirovi je odgovorio Generalkomandi u Zagrebu da Mrkalj zbog svojenaravi nije pogodno lice za bilo koji manastir. Ve je bio u tri manastira (Sv.uru, Gomirju i Jasku), ali se uvek pokazivao vrlo "plahovit i nepodnoljiv",vreao je kaluere, pa je bivao iz njih otputan. Sad je stvar oteana njegovomboleu, no kako pravoslavni manastiri nisu ureeni kao katoliki da mogupreuzimati i negu bolesnika, to on, mitropolit, ne moe ni jednom od njih dastavi Mrkalja na teret i brigu. Stratimirovi je predloio da se Mrkalj, poto jegraniar, a ima uz to sposobnosti i lep rukopis, zaposli u nekoj vojnojkancelariji. (Isto, 380/1826)

Za to vreme, kao i cele 1827 i 1828, nesreni Mrkalj nalazio se u bolnici uKarlovcu. Vojne vlasti kojima je bio na teretu nastojale su da ga se na nekinain oslobode, pa su, neuspeno, pokuale da ga smeste u manastir Gomirje. 3

Vie razumevanja prema Mrkalju pokazao je Lukijan Muicki, predlaui daGeneralkomanda izdejstvuje da ga primi neki od sremskih manastira. Meutim,

i ovo je bilo bezuspeno. Dotiui se toga, Rajkovi misli da se ovom predlogu"po svoj prilici morala... odupreti kaluertina sremska, na elu s mitropolitomStratimiroviem".4 Ovo miljenje potpuno potvruje prepiska izzeuGeneralkomande i Stratimirovia tokom 1829 godine.

Kad je episkop Rajai odbio da primi Mrkalja u manastir Gomirje,Generalkomanda se ponovo obratila mitropolitu Stratimiroviu. U pismu od 6septembra 1829 uveravala ga je da je dosta vremena prolo od Mrkaljevogboravka u manastirima pa se on izmenio i postao zreliji, a njegovo zdravstvenostanje trai promenu sredine, sve vazduh, prijatan kraj, umeren fiziki rad ieste etnje, kao to je neto ranije predlagao Muicki. Treba mu dati jednosveteno lice kao uvara, koje e ga obuavati u veri i moralu i tako ga

osposobiti za povratak meu ljude. A takvi uslovi nalaze se samo u sremskinmanastirima. U pismu se podvlai da je Mrkalj od prirode nadaren "dragocenimznanjima", a da je sada isuvie potiten nesreom, to sve treba da utie naStratimirovia da se saali na jadnog knjievnika. (Isto, 246/1829)


5/27

Dva meseca kasnije, 12 XI 1829, mitropolit je odgovorio Generalkomandi uZagrebu da ostaje pri svojem stavu iz 1826 u pogledu Mrkaljevog neprimanja umanastir. Dokazivao je da Mrkalja ne bi imao ko da pazi u manastirima, jer sumlai kalueri zauzeti oko ekonomije i verskih obreda, a stariji jo i vrenjemobreda po oblinjim selima. Pored toga, manastiri nemaju apoteku niti svojeglekara, a upaniski lekar je predaleko da bi mogao leiti Mrkalja. (Isto,247/1828)

Tako su propala sva nastojanja vojnih vlasti da preko crkve kojoj je pripadao

pomognu umno bolesnom Savi Mrkalju.

_________________________

1Mladen Leskovac, Nekoliko podataka za biografiju Save Mrkalja. Nauni zbornik Matice srpske,serija drutv. nauka I, Novi Sad 1950, 134-141. -2 ore Rajkovi, Izabrani spisi I Novi Sad 1950, 118-135. -3 Isto, 124-125 -4 Isto, 126.

D-r Slavko Gavralovi

ZBORNIK MATICE SRPSKEZA KNJIEVNOST I JEZIKUrednici: Mladen Leskovac i Teodora Petroviknjiga etvrta i peta 19561967MATICA SRPSKA / 1958str. 256 i 257

[postavljeno 30.05.2009]


**

BELEKE SAVE MRKALJA IZ BEKE DUEVNE BOLNICE

Meu Vukovim hartijama koje se uvaju u Arhivu Srpske akademije naukanalaze se tri nedatirana zapisa Save Mrkalja.2 Poto se dobar deo njihovesadrine odnosi na tampani OpitLuke Milovanova, nije teko utvrditi kada sunastali. Opit je iziao i poeo se razailjati aprila 1833,3 a ve sredinomseptembra iste godine, najdalje, Mrkalj nije vie bio meu ivima:4 prematome, beleke su pisane u pomenutom razmaku, u prolee ili u leto 1833.

Kao to na njihovom omotu stoji, one su bile upuene "Gospodnnu Vuku" "Srbinu poeljenom, Srbinu visokopoitovanom, preslavnom, divnom, jedinom,besmrtnom, srcu i duhu (...) premilom", kao to u njima samina pie. Vuk jebolesnog Mrkalja obilazio u bekoj duevnoj bolnici i kako pisacAzbukoprotresanije mogao da govori,5a i uo je slabo, njih dvojica su se po svoj prilicirazgovarali pismeno, ovakvim ceduljama.

Vuk ih je sreom sauvao. Zajedno sa jednim ve objavljenim pismom, 6 onepretstavljaju sve to nam je ostalo iz poslednje godine Mrkaljevog ivota.Beleke odaju oveka koji ni na samrti nije prestao da se bavi pitanjima iz

mladosti, iz budimskih dana. Dalje, to je od jo vee vanosti, Mrkalj se tu jasno, da jasnije ne moe biti, i s gorinom koja se osea ak i u reeninomritmu osvre na svoj pretrgnuti rad "u polju knjievstva srbskog", na preljugueljeznu sudbinu, na "strano gonenije, silno gonenije, koje bi najtvre gradovei itave zemlje osvojiti moglo" i koje mu nije dalo da radi "znamenito ljudski,im jedinim spisatelj valja da je zadovoljan".

Prenos beleaka donosimo nie.

Vladan Nedi

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Arhiva%20-%20diplome%20-%20plakati%20-%20spisi/DrSlavkoGavrilovi-Prilogbiografi-1.jpg)


6/27

____________________

2) Br. 8552/104.3) Vukova prepiska IV, str. 264.4)Mladen Leskovac, Nekoliko podataka za biografiju Save Mrkalja. Nauni zbornik Matice srpske,Serija drutvenih nauka I, str. 138.5) Upor. u poslednjoj beleci: "premda sa starom, al opet govorio bi (h) da govoriti mogu..."6) Vukova prepiska III, str. 70-71.

[postavljeno 30.05.2009]


*

Tema nedelje: Odumiranje irilice

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Ostalo/Karikatura-JovanProkopljevi1.jpg)

MRKALJ PRVI REFORMATOR

Prvi slovenski knjievni jezik i pismo nastajali su u drugoj polovini devetogveka, misijom solunske brae irila i Metodija, koja se sastojala u irenjuhrianstva i vizantijskog uticaja meu moravskim Slovenima.

irilo i Metodije krenuli su sa saradnicima 863. godine put Moravske (prostordananje jugoistostone eke), da po pozivu kneza Rastislava stupe u borbu

protiv germanskih biskupa i misionara irei hriansku religiju na narodnomjeziku. irilo je utvrdio slova novog pisma, a ono je nastalo na osnovamagrkog. Za glasove iz slovenskog jezika, kojih nije bilo u grkom, oblikovani suposebni znaci. Ovako ureeno pismo dobilo je u nauci naziv glagoljica.

SLINOST SA GRKIM PISMOM

Drugo slovensko pismo irilica javlja se na prelazu iz 9. u 10. vek. Veinauenika irila i Metodija dolazi na dvor bugarskog cara Simeona i, iako nemapouzdanih podataka ko je sainio irilinu azbuku, sa sigurnou se moe reida je tvorac prve irilice neko od uenika brae prosvetitelja. Staroslovenska

irilica imala je 38 slova, od kojih je 26 preuzeto iz grkog pisma.

Prema "Kratkoj istoriji srpskog knjievnog jezika" Aleksandra Milanovia,profesora na Filolokom fakultetu u Beogradu, Konstantin (u monatvu nazvanirilo) u saradnji sa Metodijem, pripremajui se za Moravsku misiju, uinio jedva kljuna koraka: sastavio je prvu slovensku azbuku, prilagoenu glasovnomsistemu slovenskog jezika, i preveo je na slovenski jezik bogoslubeno

jevanelje. Tako se staroslovenski jezik duboko ukorenio u junoslovenskimzemljama i bio je to prvi knjievni jezik koji su i Srbi koristili.

"Srbi su u poecima svoje pismenosti uporedo pisali i glagoljicom i irilicom.Naporedna upotreba ova dva pisma nikako nije bila jeziki ekonomino reenje,

te se u takvoj konkurenciji nuno moralo izdvojiti funkcionalnije pismo, koje evremenom potisnuti manje praktino sve do njegovog potpunog odbacivanja.Prednost irilice bila je vea slinost sa grkim pismom, a samim tim i jaaveza sa grkom i vizantijskom kulturom. irilica je kao zvanino pismo kodSrba brzo odnela prevagu u upotrebi i tako postala srpsko nacionalno pismo.Na osnovu sauvanih spomenika moe se tvrditi da je ona u 12. veku imalaapsolutni primat u Rakoj, te da je bila osnovno pismo u Dubrovniku, Humu iBosni, sve do turskog osvajanja."

Meu spomenicima napisanim na staroslovenskom jeziku na srpskom tlusauvani su Marijino jevanelje, glagoljski spomenik nastao poetkom 11. veka,zatim irilski Temniki natpis (10. ili poetak 11. veka) i glagoljski spomenici

Grkoviev odlomak i Mihanoviev odlomak (11. ili 12. vek).

Prema Aleksandru Milanoviu, istoriju zasebne irilice, meu porodicomgenetski povezanih pisama srpske irilice, moemo pratiti od uvoenjaspecifinog slova koje se nazivalo "erv" (i imalo glasovnu vrednost , ponekad


7/27

i ) to se dogodilo u 12. veku. Vano je napomenuti da je srpski duhovniprostor od 9. do 11. veka bio homogen, upotrebom staroslovenskog knjievnog

jezika, preko kojeg su Srbi bili kulturno povezani i sa veim delom slovenstva."Jezika povezanost uslovila je bliskost slovenskih kultura, naroitopravoslavnog vizantijsko-slovenskog kulturnog prostora."

Srpska redakcija staroslovenskog jezika, odnosno srpskoslovenski jezik, odsauvanih tekstova iz 12. veka, pa do tridesetih godina 18. veka, kada seugasio, malo je izmenio svoju gramatiku i leksiku strukturu.

"Sama irilica je modifikovana na razliitim teritorijama do te mere da supojedini tendenciozni tumai pokuali da lansiraju ideju o posebnom pismu'bosanici', mada je nesumnjivo da je re samo o varijanti srpskog irilinogpisma."

Najraniji sauvani spomenici srpskoslovenskog jezika potiu sa kraja 12. veka.Najstariji datirani rukopisi su "Potpisi velikog upana Stefana Nemanje i knezaMiroslava" i "Potpis kneza Miroslava", dok su nedatirani Miroslavljevo

jevanelje (najstariji sauvani srpskoslovenski irilini rukopis, jedna odnajlepih rukopisnih knjiga sveta), "Hilandarska povelja Stefana Nemanje" iVukanovo jevanelje.

"Sem pomenutih jevanelja i ostalih najstarijih rukopisa i natpisa iz 12. veka,srpskoslovenskim jezikom napisana je i itava srpska srednjovekovnaknjievnost, poev od Stefana Nemanje, Svetoga Save i Stefana Prvovenanog,preko Teodosija, Domentijana, Konstantina Filozofa, sve do pisaca iz prvihdecenija 18. veka, uvenih Raana, Kiprijana, Jeroteja i Gavrila StefanoviaVenclovia."

BEKI KNJIEVNI DOGOVOR

Srpskoslovenski jezik dugo je vrio funkciju knjievnog jezika kod Srba, a

tridesetih godina 18. veka smenio ga je ruskoslovenski jezik, odnosno ruskaredakcija staroslovenskog jezika. Posle Velike seobe, u novoj katolikoj srediniAustrougarske imperije mitropolit beogradsko-karlovaki Mojsej Petrovi se zapomo obraao pravoslavnoj carevini Rusiji i caru Petru Velikom, traei ruskeknjige i uitelje, koji bi irili pravoslavlje na "slovenskom jeziku".

"U oba naroda bile su u upotrebi lokalne redakcije staroslovenskog jezika iirilica, dok je resavska reforma pribliila srpskoslovenski pravopisruskoslovenskom."

Ruskim knjievnim jezikom napisana su uglavnom sva srpska istoriografskadela u 18. veku, dok se posle pojave slavenosrpskog jezika zadrao samo u

srpskoj pravoslavnoj crkvi. Slavenosrpski jezik nastao je kao posledica eljesrpskih stvaralaca da piu jezikom koji e biti razumljiv veem broju italaca.Smatra se da je prvo delo tampano slavenosrpskim jezikom "Slavenosrpskimagazin" Zaharije Orfelina, objavljen u Veneciji 1768. godine.

Drugi slavenosrpski tekstovi tampani su ree ruskoslovenskom crkvenomirilicom, dok se u njima ee sree ruska graanska irilica. "Upotrebairilice predstavlja jedinu konstantu u slavenosrpskoj pismenosti. Mnogi autorimenjali su inventar slova u svojim delima, prihvatajui uticaje drugih autora ilireformatora azbuke."

Vie reda u grafijska i ortografska pitanja uneo je Sava Mrkalj, jedan od

najobrazovanijih Srba s poetka 19. veka. Mrkalj je zapravo bio prvi znaajnireformator srpske irilice, koji je iz ovoga pisma iskljuio suvina slova. Sve tovreme u srpskom drutvu, sve do Vukove reforme sredinom 19. veka,postojala je diglosija, funkcionalni rascep u jeziku. Jedan jeziki oblik korien

je za knjievnost, pravo, obrazovanje, a drugi za svakodnevnu komunikaciju."Revolucionarna Vukova reforma sredinom 19. veka potisnula je slavenosrpski

jezik iz srpske kulture, to ne znai da su Vukovi neistomiljenici bili protivnicisrpske kulture i pismenosti. U 'Srpskom rjeniku' iz 1818. godine Vuk je prviput na srpski pravopis primenio Adelungovo naelo 'Pii kao to govori',korienjem principa da jednom glasu u govoru odgovara jedno slovo u pisanju.Time je srpski pravopis postao gotovo u celini fonetski i to jedan od najboljih tevrste danas u svetu."

U Beu su se 1850. godine predstavnici srpske i hrvatske inteligencije susrelina neformalnom sastanku, kasnije nazvanom Beki knjievni dogovor, i sloilise oko izbora istonohercegovakog dijalekta, kao i jedinstva pravopisa.


8/27

Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Odumiranje-cirilice/t3252.lt.html)Karikatura: Jovan Prokopljevi


*

SAVA MRKALJ

GENIJE I STRADALNIK JEDAN OD NAJUENIJIH SRBA SVOG DOBA REFORMATOR AZBUKE PRE VUKA ROEN U PLETARI, U GRANIARSKOM SJENIAKU UMRO U BEKOJ DUEVNOJ BOLNICI

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Knjizevnost%20-%20pisci/SavaMrkalj2.jpg)

ZABORAVLJENI PRETEA IZamislite pitanje u kvizu Kako postati milioner: "Ko je prvi proglasio jezikopravilo PII KAO TO GOVORI i ponuene odgovore: 1. Vuk StefanoviKaradi, 2. Jernej Kopitar, 3. Ljudevit Gaj i 4. Sava Mrkalj.

Svi znaju za prva tri borca za reformu srpskog jezika, ali za etvrto ime maloko da je uo. Takmiar veruje da zna odgovor, naravno, ali plai se zamke.Odluuje da, prema pravilima kviza, zatrai pomo publike. Od gledalaca ustudiju stie nedvosmislen odgovor vie od 90 odsto se izjanjava da je autorpod brojem 1 Vuk Stefanovi Karadi.

Takmiar je odahnuo, publika je potvrdila ono to je i sam znao. Laknulo je,ini se, i voditelju bilo bi mu ao da na tako prosto pitanje dobije pogreanodgovor. Takmiar se vie ne koleba. Siguran u sebe izjanjava se vrstimglasom: "Moj odgovor je pod brojem 1 Vuk Stefanovi Karadi."

Naalost pogreno, kae voditelj, iznenaen, jer ni on nije znao taanodgovor pre nego to je pogledao u papire s tanim odgovorima. Taanodgovor je Sava Mrkalj.

I publika je zaprepaena to etvrto ime gotovo svima je bilo potpunonepoznato. Ko je taj Sava Mrkalj?

Nedavno su se u jednoj ozbiljnoj anketi ula meritorna miljenja da SaviMrkalju pripada visoko mesto na listi 100 najznamenitijih i najumnijih Srba. Dokta lista ne bude zvanino sastavljena, ovaj genije svog vremena i dalje e bitisamo jedan od najumnijih, ali zaboravljenih Srba.

Za delo Save Mrkalja znae se, izgleda, i ubudue samo u uskim strunimkrugovima srpske lingvistike, a legendu o njegovoj izuzetnoj linosti negovae,kao i do sada, s kolena na koleno, njegovi Kordunai, mada su i samizaboravljeni otkako se, najveim delom, ve deceniju i po lomataju izbeglikimstazama i bogazama, kao to se i on, skoro dva veka pre njih, "pobeen iostavljen od svega sveta", potucao po srpskim zemljama.

Po pravilu, mnogim uenim ljudima su tek tomovi knjiga doneli slavu i uzdigliih u vrh srpske intelektualne elite. U sluaju Sava Mrkalja dovoljno je njegovih18 stranica knjiice tampane 1810. godine u Budimu gradu "Sala debeloga

jera libo azbukoprotres". To je i godina u kojoj e se, u budimskom susedstvu,u Peti, prvi put sresti sa etiri godine mlaim Vukom, samo koji mesec posleobjavljivanja te svoje filozofsko-lingvistike rasprave u ijih je 18 strana stalocelokupno Vukovo potonje delo o reformi srpskog jezika i azbuke.

U svakom sluaju, izvesno je da je Vuk Stefanovi Karadi prva znanja oazbuno-jezikim pitanjima stekao upravo u tim petanskim druenjima saSavom Mrkaljem i jo nekolicinom uenih Srba tog vremena - DimitrijemDavidoviem, Lukom Milovanovom, Dimitrijem Fruiem... Nesumnjivo, tikontakti i docniji podsticaji Jerneja Kopitara usmerili su Vukov rad na polju

jeziko-azbune reforme.

Zakljuak je logian u tom mukotrpnom poslu Sava Mrkalj bio je pretea, a


9/27

Vuk njegov nastavlja.

"Ja sad ovde imajui za namjerenje uspjeh Serpskoga Knjiestva ne mogudruge Azbuke upotrebiti nego Mrkaljevu, jerbo za Serpski jezik laka i istija nemoe biti od ove", pisao je Vuk Karadi, 1814, etiri godine posle prvogsusreta sa Savom, u predgovoru svoje "Pismenice serbskoga jezika", nae prvegramatike.

Ali, posle samo tri godine (1817), Vuk e se, istina privremeno, pod pritiskom

spoljanjih, pre svega crkvenih faktora, vratiti staroj azbuci. Njemu manjeskloni istraivai nee propustiti da i danas podsete da je kasnije preutkivao iMrkalja i njegov rad. Tako je zbog tog njegovog preutkivanja koje su prihvatilii njegovi sledbenici i mnogi naunici ostalo da je samo Vukovo delo originalno.

U tu zamku ulovio se i onaj takmiar u napred pomenutom virtuelnom kvizu.Jednu injenicu, meutim, kao da ni najpaljiviji istraivai nisu primeivali:sve jezike rasprave u Mrkaljevo, dakle predvukovsko vreme odnosile su seiskljuivo na srpski jezik. Hrvatski niko ne pominje. Tek je Vuk, koju decenijukasnije, sredinom 19. veka, u vreme kad se arhiva u katolikim manastirima uBosni i Hercegovini jo ispisivala irilicom, kad Dubrovani svoj jezik nisu zvali

drugim imenom nego srpskim, podelio srpski jezik sa Hrvatima.

No, vratimo se Savi Mrkalju i njegovom delu "Salo debeloga jera liboazbukoprotres". U savremenoj verziji srpskog jezika ovaj naslov bi otprilikeglasio: "Salo debelog jera ili pretresanje azbuke". U ovom ironinom naslovu"debelo jer" je zapravo metafora. Re je o slovnom znaku koji nije oznaavaonijedan glas, a ispisivalo se, uglavnom nasumice, uz neke suglasnike u srediniili na kraju rei. Nedostatak znaenja inio ga je izlinim. Svesni njegovenepotrebnosti, Mrkaljevi savremenici i jednomiljenici podsmeljivo su gakarakterisali kao "peti toak u kolima".

A Mrkalj ga je prosto izbrisao iz azbuke. Ne samo debelo jer, ve i jo 19

suvinih znakova. Tako je doao do azbuke kojom se manje-vie i danassluimo.

Vukova zabluda

Delei s Hrvatima jezik svojih pradedova, Vuk neredovno kolovan i nesumnjivo s ozbiljnimrupama u obrazovanju, to je uobiajeno za samouke ljude verovatno nije slutio da im timeotvara put u srpsko etniko tkivo i prodor u literaturu ispisanu na srpskom jeziku. Zar bi, bezVuka, stari dubrovaki pisci pripadali hrvatskom literarnom korpusu?

Pie: Jovan Pokrajac


*

S KRVLJU RUAK, S KRVLJU I VEERA II

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Ostalo/SavaMrkaljfeljton-deo21.jpg)

Nije lako rei ta je bilo zlehudnije roditi se u pletari, u kui od kestenovog

prua oblepljenog blatom, u Sjeniaku, na Kordunu, ili umreti u bekomlazaretu, duevnoj bolnici carstvujue Vijene.

A jedno i drugo je sudbina Save Mrkalja, traginog genija, moda najuenijegSrbina svog doba filozofa, matematiara, filologa, vrsnog polemiara,esejiste i pesnika. Poliglotu koji je govorio francuski, nemaki, italijanski,maarski, ruski i hebrejski, latinski i grki, a razumevao i niz drugih jezika.

Da bi spoznao okolnosti u kojima je roen njegov ueni zemljak, akademikGojko Nikoli, drugi u rangu visoko obrazovanih Sjeniaraca, piui svoju"Povijest o jednom stradalniku" koja je psiholoki ili, preciznije,psihopatoloki Mrkaljev portret nije morao da traga za dokumentima. Sve o

svom zemljaku mogao je da uje od svog dede, a deda od svog oca, Savinogsavremenika iz druge blatnjave pletare, kakvih je bilo i u Nikolievomdetinjstvu, poetkom prolog veka.

"Rijetko, sasvim rijetko se moglo naii na drveni pod u tim kuama" belei


10/27

Nikoli. "Gola, uvijek vlana i hladna zemlja umjesto drvenog poda, po kojojgmiu polugola djeca. Uz djecu su i krmae. Kad se oprase, krmae su malodivlje, pa e nasrnuti na dijete u kolijevci... U takvim prilikama rodio se SavaMrkalj 1783. godine."

U godini Savinog roenja, Imanuel Kant, rodonaelnik nemake klasinefilozofije, na izmaku svoje este decenije, objavio je "Kritiku istog uma". Gete

je otpoeo da radi na "Faustu", mladi iler se proslavio dramskim prvencem,"Razbojnicima", a Jozef Hajdn je dvorski muziar ugarskog kneza Esterhazija.

Betoven, sa 13 godina, postaje orgulja u dvorskoj kapeli u Bonu, dok je Mocart(ima je tada 27 godina), jo ranije, posle trijumfalnih putovanja po Evropi,prekinuo s feudalnom klasom i postao prvi slobodni umetnik, dakle siromah.

Taj deli Evrope nikada, ni pre ni posle, nije stigao u Sjeniak. A Sjeniarci suiz tadanje Vojne krajine u Evropu izlazili samo pod orujem, u slubihabzburkog "pravednog cara". Budui pod trajnom vojnom obavezom,obraivali su zemlju kad je to ratovanje doputalo, nanovo gradili kue nazgaritima, raali decu i bili u stalnoj vojnoj pripravnosti, sluili kao rezervoarnajbolje vojske za najudaljenija austrijska ratita, estoko iskrvarili u ratovimasa Francuskom u poslednjoj deceniji 18. veka...

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Licnosti%20-%20ostali/SavaMrkaljDrGojkoNikoli-feljton-deo.jpg)

Dr Gojko Nikoli

Ovde su stizali samo pozivi za rat i obavetenja o poginulima. To je bio ivotSrba graniara za mladosti Save Mrkalja. "S krvlju ruak, s krvlju i veera."

Uznemiren sve jaim udarima turskih osvajaa, Be je, masovnimnaseljavanjem Srba poetkom 16. veka, organizovao Vojnu krajinu saslobodnim seljacima-vojnicima, koji su, vazda na oprezu, branili i "carsku

zemlju" i svoj mali posed i svoje selo.

Krajinik je bio lino slobodan, ali potinjen vojnoj disciplini. ivei na "carskojzemlji", kao doivotni vojnici nisu plaali porez sem danka u krvi. A ipak sukmetovi hrvatskih feudalaca sa zaviu gledali na slobodu srpskih graniara.

Sava Mrkalj je, kako je sam zabeleio, "ve u 16. godini svoga uzrasta dobiootpust iz vojne, graniarske, slube". Do tog otpusta moglo je doi ili zbogfizike nesposobnosti ili zbog uspeno zavrenog kolovanja, dakle kao izuzetnanagrada za umnu sposobnost. Ili je, nagaa Gojko Nikoli, "otac Petar prodao

jednu kravicu da bi nekako namakao mito komisiji kako bi sina oslobodio odsoldaije".

Ovo sa kravicom za potkupljivanje graniarske "regrutne komisije" ipak delujekao poalica. Da je u kui Baslaka - kako je glasio porodini nadimakMrkaljevih, s kolena na koleno prenoen sve do dananjih dana bilo vikakravica, verovatno bi se neka nala i za Savine kole. A on se, belee hronike,tokom celog kolovanja izdravao sam "poduavajui druge ake".

Bie, zato, da su se u Savinom otpustu iz "najjeftinije vojske na svetu" ukrstilenjegova fizika slabanost i intelektualna superiornost, jer se oslobaanje odvojne slube poklapa s Mrkaljevim zavretkom klerikalne kole u Plakom, ukojoj su se obrazovali budui svetenici. A svetenike je ve njihovo zvanjeoslobaalo vojne obaveze.

Gde je roen taj emines

O obraunu Save Mrkalja sa debelim jer bie jo rei, ali da se pre toga s njim upoznamo.

Roen je 1783. godine na Kordunu, u Sjeniaku, u kojem je "veina kua bila graena od pletera,od kestenova prua" pie dr Gojko Nikoli, lekar, akademik, diplomata, takoe iz Sjeniaka. "Po pleteru naboj od ilovae. Na krovu slama... Jo za moga djetinjstva bilo je ne malo kua, i dandananji ih ima, u kojima ovjek i stoka borave pod istim krovom..."

A Nikoli je 128 godina mlai od svog slavnog zemljaka. Eto odakle je startovao eminens bekih ipetanskih visokih kola, filozof, matematiar, pesnik i lingvista, poliglota Sava Mrkalj. Genije istradalnik.

Pie: Jovan Pokrajac



11/27

*

UITELJ GOLOBRAD, A ACI OBRKATILI III

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Ostalo/Austrijskavojnakrajina-Srpskigrania.jpg)

Austrijska Vojna krajina:

Srpski graniar

Nekako se, izgleda, pod tu regulu o oslobaanju svetenika od vojneobaveze smestio i Sava Mrkalj, iako, izuzimajui dve potonje monakegodine u manastiru Gomirje, nije ni obukao sveteniko ruho. Odmah pozavretku bogoslovije u Plakom, s najboljim ocenama i nepunih 17 godina,postavljen je za uitelja u srpskoj koli u Gospiu.

Najbolje ocene zavredio je Mrkalj ve i na poetku slubovanja u ovoj najveojlikoj varoi. Gospiki prota Milojevi, u izvetajima crkvenim vlastima, navodida mladi uitelj "svakom dobrom nahoenju nahoditsja i revnost naloenogadjela dobro soverajet". Takoe, da "trud je njegov nepotedan".

Ipak, Sava e u Gospiu da ostane samo dve godine. Da li zbog njegovihnesporazuma sa okolinom?

Ovde neka ostane zabeleeno da je bio neobian uitelj u jo neobinijoj koli.Samo jedan uenik bio je njegov vrnjak. Ostali su bili stariji po est, osam,ak i deset godina. I, naspram golobradom uitelju ve obrkatili.

Uz to, trudoljubivi uitelj se nije ustezao da se poali Konzistoriji, eparhijskomveu, to mu "militarska gospoda prave smetnje". Njegovi aci su, naime,

jedan po jedan, bili regrutovani za neka daleka bojita.

U osvetljavanju Mrkaljeve linosti svakako je vaan odgovor na pitanje da li suse njegova sukobljavanja sa okolinom a ta sukobljavanja su, nesumnjivo,imala znatnog uticaja u trasiranju njegovog traginog puta do beke duevnebolnice izbijala u toku njegovog dvogodinjeg uiteljevanja u Gospiu ili sepoetak Savinog raskola sa svetom desio jo ranije, na panjacima Slatnjaka,pitome doline u podnoju mrkaljskih kua, kroz koju jednolino ubori istoimenipotok.

Nije teko dokuiti da su Sava i njegovi parnjaci ba u Slatnjak javili, izvodili,goveda. Nalo bi se tu obilje skrovitih mesta gde se moglo uoriti uz vatru ili,daleko od oiju starijih, pei ukradene kukuruze. Bio je to svet deake igre,plaenja vilama i vukodlacima, zmajevima, veticama i neastivim silama, ali i

svet svaa i tua, svakojakog obanskog nadgornjavanja. Najomiljenija, modai najgrublja, bila je igra svinjkanja krajika varijanta hokeja na travi ukojoj igrai grubim tapovima ubacuju komad drveta, svinkulu, u rupu iliimprovizovani "gol".

Po svemu sudei, kao mlaahno obane Sava Baslak svi su se, uglavnom,oslovljavali po porodinom nadimku samo se delimino uklapao u svet svojihslatnjakih vrnjaka, ispunjen i grubim igrama i povremenim nepodoptinama.Po nekim potonjim opisima, izgleda da je dearac bio slabaak, nejak ibledunjav, verovatno najslabiji meu svojim vrnjacima.

"Kad se raspali igra svinjkanja, Savu svi guraju, rue, i on ne uspjeva da dobaci

svinjku do eljene mete. U rvanju je opet najslabiji. ta je sad prirodnije",zakljuuje Gojko Nikoli u svojoj "Povijesti jednog stradalnika" "nego da semalac, uvrijeen i potiten, pone povlaiti u stranu, u svoju usamljenost! ta

je prirodnije nego da donesemo presudu u korist Save, a na tetu surovesredine u kojoj je rastao"!

To deako izdvajanje iz drutva svojih parnjaka odvelo je, izgleda, Savu uosobenjatvo, koje ga je vodilo u sve dublji raskol sa sredinom sjeniakihpletara i slatnjakih panjaka. Ve tada se, verovatno, u njemu zaela elja dasvet kritiki posmatra. To je njegova vrlina, ali se u tome krije i poetaknjegove tragedije.

"Teko onome ko posmatra svoju druinu izvana i odozgo" veli akademikNikoli "ko se izdvaja i uzdie, ko hoe koraati izvan prtine, po celcu. Nitatako ne razdrauje osrednjost kao onaj ko se, makar i za glavu, izdigne iznadnje. Osrednjost oboava samo osrednjake, i to ba one koji svoju osrednjostpokrivaju lanim vrijednostima: uobraenou, nametljivou i nasiljem."


12/27

Sve to je Sava Mrkalj osetio na sopstvenoj koi. Ako se njegovo kasnijezlopaenje moe objasniti i raskolom sa surovim svetom, onda se korenistradavanja sputaju sve do u slatnjakih livada. Tu su se, izgleda, zaelinjegovi poetni nesporazumi sa okolinom, koje je kasnije, u vreme Savinogmonakog ivota u manastiru Gomirje, neki tamonji kaluer saeo u dosetku:"Jesi uen, al pametan nisi, jer da si pametan ne bi doao meu nas."

Bez hleba

U Mrkaljevim izvetajima crkvenim vlastima nalazimo podatak da se od njegovih aka tridesetakpriprema za sveteniki poziv. Neki su ve bili svetenici, ali su kod Save dospeli da steknu iodgovarajua kolska svedoanstva. Bar jo toliko je meu acima bilo sinova trgovaca igraniarskih oficira.

I sa jednima i sa drugima mladi uitelj je dolazio u sukobe. Ne samo da su vojne vlasti regrutovaleake, nego i trgovci nisu izvravali svoje obaveze prema koli. A njihova obaveza je bila da,zajedno sa svetenstvom, izdravaju uitelja. U dve godine Savine slube nisu dali nita.

Pie: Jovan Pokrajac

Naslov: Sava Mrkalj (17831833)

Poruka od: AngelinaDecembar 11, 2010, 10:49:42 pm

*

U NJEMU ZRI POBUDA IV

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Znamenitosti%20-%20gradovi%20i%20varosi%20iz%20davnina%20-%20tvrdj/GospicnajvecilickigradSavaMrkalj-fe.jpg)

Otiao ogorrn i nezadovoljan: Gospi, najvei liki grad

I evo nas opet u Gospiu, u mestu Savinog prvog uiteljevanja u slaveno-serbskoj koli, gde nesporazumi sa sredinom nisu bili nita manji nego oni naslatnjakim panjacima. Na njihovo smirivanje nisu uticale ni visoke ocenenjegovog pedagokog rada. U svojim dopisima Sava Mrkalj se potpisuje kao"uitelj like junosti", mladosti, to zapravo svedoi da se nije radilo oklerikalnoj koli, mada su se u njoj obrazovali i budui svetenici.

Kad se sagleda stanje u kolstvu Vojne krajine na razmeu 18. i 19. veka uvreme Mrkaljevog uiteljevanja nije nimalo udno to je u Gospiu izdrao

jedva dve godine. Srpske narodne kole radile su tada neredovno, njihovopstanak i rad i ivot uitelja zavisili su od ugovora, od ispunjenja neposredne

pogodbe s njim. Ako se obezbedi ivot uitelja kola radi, a ve iduegodine, ako uitelja niko ne plaa i on nema od ega da ivi nema kole.

Zato je tri godine pre dolaska Save Mrkalja srpska mlade u Gospiu bila bezkole. Ponovo je otvorena 1799. godine, ponajvie zahvaljujui zalaganju likogprote Jovana Milojevia. Svetenici, trgovci i oficiri u Gospiu citira arhivskugrau Vuko Opai-Leki u studiji "Sava Mrkalj ivot i djelo" preuzeli suobavezu da "izdravaju jednog dobrog i spremnog uitelja dok se takav neodgoji izmeu njihove dece, ne bi li se tako podiglo opte dobro. Pogodie seda e parosi plaati po 10 forinti, trgovci skupiti 50 forinti, a kapelani i oficirikako budu mogli."

Takva je pogodba postignuta sa Savom Mrkaljem. Ali, kao to e se pokazati:"Svetenstvo plaa nemarno, trgovci nikako."

Bezoni trgovci, da izbegnu sramotu to nisu ispunili obavezu da uplaujupriloge za izdravanje uitelja, optuuju Mrkalja ali ne da loe ui njihovepotomke, ve to je mlad i golobrad! Moemo samo da zamislimo koliko ga jeto ogorilo, pogotovo to je zbog svoje mladosti i razlike u godinama i inaeve imao dovoljno nevolja sa brkatim likim rmpalijama. I neko stariji iiskusniji, a ne tako mlad ovek, jo i fiziki slabanom, teko da je mogao dabude autoritet momcima od kojih neki nisu ni znali zato su ih poslali u tukolu. Zar e njih taj bledunjavi deak da ui pismenosti, i pameti!

Zbog tih nepravdi i zlobe, u Mrkalju zri pobuna nezadovoljan je i oseagorinu promaenosti. Njegov biograf s kraja 19. veka ore Rajkovizabeleie da se Sava, u Gospiu, "nije mogao slagati ni sa oficirima ni strgovcima". Drugim reima, osetljiva i astoljubiva dua mladog uiteljazapadala je u este i estoke sukobe i sa oholim oficirima i sa krtim trgovcima


13/27

koji mu bestidno uskrauju platu, iako su se na taj troak bili obavezalicrkvenim vlastima.

Kako da postupi, kako da se zatiti? Uradio je jedino to takav ovek moe utakvoj situaciji odlazi iz srpske kole. Crkvena vlast, ne manje bezona odtrgovaca, kao ali za njim, jer ne moe da nae drugog uitelja, i uspeva da ganagovori da se vrati u slubu.

Povratak u Gospi bie nakratko, jer se nita ne menja prilike u varoi i koli

nisu se poboljale, odnosi sa oficirima i trgovcima jednako su loi, a vojnevlasti su ve odvele polovinu njegovih aka. Sredinom 1801, Sava Mrkaljdefinitivno naputa slubu u Lici.

Sudei po preporukama koje su ga pratile od kole u Plakom do uiteljskogmesta u Gospiu, Sava Mrkalj se isticao vrednoom i lakim usvajanjem znanja.Oekivalo bi se da takav um odmah nastavi kolovanje. Ali, nije. Zato?Verovatno zbog sirotinje. Sve kota.

Pune tri godine posle odlaska iz Gospia gubi mu se svaki trag. Nema nijednogpodatka o njegovom kretanju. A onda ga, 1804. vidimo u Zagrebu, upisanog utamonju arhigimnaziju.

Sava odlazi 1801. I, poput kakva pustolova, zamee trag, da bi se tri godinekasnije obreo u Zagrebu, u tamonjoj arhigimnaziji, upisan kao polaznik "vjeregrke, ne unijatske, iz sela Sjeniaka, prve banske regimente, otac Petar,puanin... Sredstva za ivot ima poduavajui ake".

U Gospiu je, kao uitelj, Mrkalj bio mlai od svih svojih aka, od kojih je samojedan bio njegov ispisnik. U zagrebakoj arhigimnaziji je najstariji meuuenicima.

Najodliniji od odlinih

"Savi je tada dvadeset i jedna godina! Svi ostali aci su izmeu 13 i 17 godina. Tada se odnosizmeu njega i sredine korjenito izmijenio u poreenju s onim to je bilo u Gospiu. On je sadbrkajlija meu utokljuncima. Svi upiru prstom u tu izuzetnu linost koja stri nad ostalima. Da jebio slab ak postao bi predmet poruge. Ali Sava tu nejednakost uspjeno kompenzira i uutkujepakosnike: on je u svemu odlika, eminens, on je totalni odlika, najodliniji meu odlinima..." zapisuje Gojko Nikoli.

Pie: Jovan Pokrajac


*

I SVOJI PREZIRU "GRANIARE" V

Ponovo Sava Mrkalj zbunjuje i ono malo istraivaa koji su se bavili njegovimivotom i delom. U Zagrebu je, 1804, u drugom semestru arhigimnazije, ali teiste godine otpoinje i filozofske studije na Kraljevskoj akademiji znanosti. Ona

je u to vreme najvia nastavna ustanova u Hrvatskoj i ima tri fakulteta teoloki, pravni i filozofski.

Nema podataka gde je i kako zavrio prvi gimnazijski semestar. Istraivaimaje najverovatnije da je predmete iz prvog polugoa ispolagao vanredno, ne

pohaajui nastavu. Otvoreno je i pitanje kako je postao student Kraljevskeakademije u vreme kad je trebalo da pohaa drugi, zavrni razred gimnazije.

I tu je, izgleda, mogu samo jedan odgovor - da mu je, kao apsolutnomodlikau na kraju prvog razreda gimnazije, izuzetno doputeno da vanredno iprekoredno ispolae predmete iz drugog razreda ili, moda, da poloi kakavposeban prijemni ispit na fakultetu.

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Znamenitosti%20-%20gradovi%20i%20varosi%20iz%20davnina%20-%20tvrdj/SavaMrkalj-Svedoanstvospomen-ploana.jpg)

Svedoanstvo: Spomen-ploa na zgradi iz doba Savinih studija

Sava je, i kao student filozofije, eminens. Odlika je u logici i istoriji filozofije,u matematici je meu etrnaest odlikaa najbolji. Na kraju prve godine studija


14/27

sa odlikom polae javni ispit iz logike, istorije filozofije i matematike, a nakraju druge iz arhitekture, hidrotehnike i metafizike...

"Moramo se jo zadrati na fenomenu eminensa" kopka Gojka Nikoliasudbina njegovog zemljaka iz Sjeniaka, u prvoj banskoj regimenti, dananjemKordunu. "Kako moemo da ga objasnimo ako znamo svu Savinu predistorijui posve nepovoljne uslove pod kojima se morao kolovati u Zagrebu? Savapotie iz jedne dozlaboga siromane graniarske porodice iz koje nije ponionikakvo predznanje. On je plebius, puanin, a oko sebe, u Zagrebu, ima kolege

iji su roditelji graani, purgari, pa i plemii. Socijalne razlike su drastine, pa iantagonizmi u odnosima neizbeni.

Pisac ovih redova se dobro sea kako se, stotinu godina posle Save, ukarlovakoj gimnaziji s prezirom gledalo na "graniare", i to od strane kolegaiji su roditelji jo koliko jue nosili graniarske opanke, a iste su narodnosti iiste vere. Jue slunjski graniari, danas karlovaki purgari, i eto razloga da nadoljake-graniare gledaju s visoka.

Sava je zavrio nekakvu bednu kolu u Plakom, pa moemo zamisliti u kakvojse tekoj konkurenciji naao u Zagrebu, imajui oko sebe kolege iz franjevakihi jezuitskih kola. Sava je meu retkima za koga u katalogu kole stoji da se

izdravao dajui instrukcije. To jest, poduavajui druge.

Dakle, morao je da uloi mnoge dodatne napore da poduava lenjivce i umnozaostale, da preskoi dve godine redovnog kolovanja i, povrh svega, budimosigurni u to, da posluuje neku zagrebaku gospou, nosei joj drva i slino daima gde e prespavati - za kvadratni metar poda i slamaricu, gde je leao uvlazi i studeni.

Sve njegove kolege bili su u prednosti iveli su u porodinim gnezdima i, nena poslednjem mestu, u svom zaviaju. Svoje neprilike Sava je mogao dapobedi samo izuzetnim intelektualnim i fizikim naporom, samo snagom volje italenta. Ali, kako emo jo videti, sudbina e ga za sve to nagraditi svojim

iscerenim licem."

A videemo da Savi Mrkalju jo nije dosta kole. Po tadanjem stanju duha, odstotine graniarskih mladia sa diplomom Filozofskog fakulteta, 99 bi sepriklonilo graniarskom idealu - slubi u nekom magistratu, u sudu ili vojnojkomandi, samo da je dravna sluba.

Sava je izuzetak. Kod njega nauna radoznalost pretee nad egzistencijalnimpitanjima. Odlazi u Petu, na studije filozofije i matematike. I tamo je, opet,odlika!

Najueniji od Srbalja

Marljivim radom, a takav ga glas prati od klerikalne kole u Plakom, preko zagrebakearhigimnazije i Filozofskog fakulteta do petanskog univerziteta, Sava je stekao izuzetno irokoznanje, pa su mu i njegovi savremenici priznavali da je bio jedan od "najuenijih Srbalja, doktorfilozofije, iskusan astronom i matematiar..."

Temeljna studija

Istraivai belee da je, "pored filozofije i matematike, Mrkalj uio i jezike", ali nema svedoanstavagde je i kako sticao lingvistiko-filoloka znanja. A upravo u toj oblasti je dao svoje kljuno delokoje e tampati u Peti "Salo debeloga jera libo azbukoprotres", temeljnu studiju srpskog

jezika i azbuke koja je prethodila Vukovoj reformi.

"Opet se", veli Gojko Nikoli, "moramo zapitati kako to da se Sava upustio u jednu, u ono doba vrlo

izazovnu filoloku raspravu, on koji je uio filozofiju i bio prvak u matematici..."

I kako to, najzad, da se odjeci te rasprave uju do dananjih dana.

Pie: Jovan Pokrajac


*

SUSRET S VUKOM VII pre Save Mrkalja je "bilo raznih autora koji su isputali pojedina slova upisanju, meu njima i debelo jer", ali sve do pojave njegovog "Sala" "nijebilo nijednog koji jE, kao on, ne samo javno ustao protiv svih suvinih znakova


15/27

u dotadanjoj irilici, ve ih je i praktino iskljuio iz azbuke, pokazujui na delukako se moe bez njih pisati" ocenjuje dr Aleksandar Mladenovi, poznati

jeziki strunjak s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. "U tome je osnovniznaaj Mrkaljeve azbune reforme, njegov originalni postupak i njegov velikidoprinos razvitku i usavravanju irilice.

Naa dananja azbuka osloboena je svih nepotrebnih slova prvi put reformomSave Mrkalja, jer je ovaj deo njegove azbune reforme Vuk, poev od 1814. anaroito od 1818. godine, u potpunosti prihvatio."

"Otuda se" potvruje ovo gledite Mladenoviev kolega, prof. dr DragoljubPetrovi "pokazuje da je u velikoj meri neosnovano, kako se to esto u nasini, ponegde jo i danas, govoriti o tome da Vuk nije imao pretee u svojimrevolucionarnim reformatorskim poduhvatima. Imao ih je, i to dosta, a jednogznaajnog preteu imao je ak i u reformi grafije. Bio je to Sava Mrkalj, ije jedelo Vuk samo dovrio i definitivno ga uveo u na knjievni jezik."

Ovaj jeziki strunjak ukazuje da su, i tada i posle, "okolnosti bile takve da suile na ruku onome ko je posao do kraja zavrio, a zbog svoje nesrenesudbine Sava Mrkalj je, sasvim nezaslueno, ostao u Vukovoj senci".

"Naa je obaveza da, uvaavajui sve to je Vuk uinio, ne zaboravimo ninjegove prethodnike" istie dr Petrovi.

Peta je, izgleda, bila prekretnica u Mrkaljevim naunim interesovanjima.Podrazumeva se da je i ovde, na studijama filozofije i matematike, odlika. Alie, izgleda, na njegovo nauno opredeljenje, vie od studija, uticati druenje samladim srpskim intelektualcima koji su u to vreme boravili u Peti. Petanskaposlastiarnica "Kod Stefana" postala je neka vrsta alternativnog srpskoguniverziteta, u njoj su sastajali Mrkalj i njegovi drugovi, svi oni koji su bliokupljeni u intelektualnom krugu u kome raspravljaju, umuju, mataju... Tu su imedicinari Dimitrije Davidovi i Dimitrije Frui, poznati po tome to e u Beu1813. godine pokrenuti "Novine serbske". Tu je i Luka Milovanov, roen u

okolini Srebrenice, student prava, koji e kasnije napisati znamenitu raspravu opoetskim rimama "Opit k slinosti i slogomerju".

I jednog dana 1810. godine, ba u "Kod Stefana", Sava e zauti mukle udaredrvene tule kako se pribliavaju njihovom stolu.

Prilazi im mladi, hrom u levu nogu, omalen i slabunjav, ali iroko otvorenihoiju i upadljivih crta lica. Prispeo je iz ustanike Srbije, u odei evropskogkroja, ali duha i ponaanja posve narodnog. Govori istim narodnim jezikom,polagano, umno i razlono.

Bio je to prvi susret dvojice reformatora srpskog pisma i jezika, Save Mrkalja i

Vuka Stefanovia Karadia, briljantnog petanskog diplomca i hromogustanikog pisara. Savi je 27 godina, Vuku 23. Upravo je odtampano Savino"Salo debeloga jera..." I ono e ih, valjda, zbliiti vie od svega, dajui im danaslute ime e kasnije da se bave.

Moemo samo da zamiljamo uzbuenje dvojice mladia jednog ispodDurmitora, drugog podno Petrove gore - kad su otkrili da, iako poreklom iztako udaljenih krajeva, govore istim ijekavskim narejem, da imaju istepoglede na pitanja azbuke, pravopisa i jezika. Tu, pred Vukom, valjda prvi put,Sava otkriva svoju muku iz detinjstva, sa onih retkih asova veronauke, kadse, 10-ogodinjak, muio s reima koje ne razume.

Dok su drugi aci bubali rei napamet, ne pitajui za njihovo znaenje, Savu jetitalo pitanje: "Esam li ja benast ili je sve ovo oko mene subenasto? Kakva suto slova, kakve rijei, zato uim neto to ne razumijem? Tako ne govori niko.Tako ne divane ni moj aa Petar, ni seoske babe, ne govore ni orai, nietelice, ni govedari."

Tu munu zagonetku nosie punih sedamnaest godina i reie je, snagom svoguma i znanja, svojim "Salom debeloga jera", upravo pred susret s VukomKaradiem. Savina studija nije promakla buduem Vukovom mentoru JernejuKopitaru: "Od srca sam se obradovao jednoj gramatikoj brouri Salo debeloga

jera libo azbukoprotres... Na ovih 18 strana ima vie jezike filozofije nego ukakvoj debeloj gramatici. Tako bistar gramatiki um nisam naao u Izrailju..."

Posle e Kopitar traiti od Vuka da svoje knjige, pre tampanja, daje narecenziju Savi Mrkalju.

Najueniji od Srbalja


16/27

"Sava Mrkalj, spisatelj Sala debeloga jera, bio je jedan od najuenijih Srbalja, doktor filosofije,iskusan astronom i matematik znao je mnoge jezike. Pod starost ga nesrea postigne, da pametizgubi i dospe u beki lazaret, gdi je i umro" pisao je 1837, tri godine po Savinom upokojenju,Teodor Pavlovi, advokat, pesnik i sekretar Matice srpske u Peti, u asopisu "Serbskij narodnilist", koji je izlazio u tom gradu.

Pie: Jovan Pokrajac


*

VUKOVA ODA SAVI VII

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Znamenitosti%20-%20gradovi%20i%20varosi%20iz%20davnina%20-%20tvrdj/Budim-KadjeBudimbiosrpskigradnaselj.jpg)

Kad je Budim bio srpski grad: Naselje Taban 1863. godine

Osamnaest stranica filoloke rasprave "Salo debeloga jera libo azbukoprotres"donelo je svom autoru Savi Mrkalju trajnu slavu, ali ga je odvelo i u nevoljekoje e obeleiti itav njegov ivot. To delo, malo po obimu, ali veliko po svomnauno-filolokom, filozofskom i optekulturnom znaaju, obezbedie mu meusavremenicima oduevljene pobornike, ali biti i povod da se jave i ogoreniprotivnici.

Diskutabilna kvalifikacija "pod starost" kojom je Teodor Pavlovi, tri godineposle Savine smrti, objasnio njegove muke u poslednjoj deceniji ivota -verovatno je, i u to vreme, imala relativan znaaj. Naime, Mrkalj je umro u 50.

godini. No, kljuno je da Pavloviev zapis svedoi o tome koliki je ugled uivaomeu petanskim Srbima.

A njih nije bilo malo i iveli su na zavidnom ekonomskom i kulturnom nivou.Valja o tome zabeleiti neki podatak, tim pre to je ivot meu njimaumnogome opredelio rad Save Mrkalja.

Tokom itavog 18. i do sredine 19. veka Srbi su u Peti i Budimu, tadazasebnom, susednom gradu, inili znaajan procenat gradskog stanovnitva iimali vanu ulogu u ekonomskom ivotu tih gradova. Peta je za Srbepredstavljala centar trgovine i ekonomskog razvoja, kulturnog i obrazovnognapretka.

Anegdotski zvui odgovor Gradskog senata na albu budimskih Srba, doseljenihpod Arsenijem arnojeviem, da plaaju vee poreze nego ostali. Uobrazloenju koje je budimski senat dostavio Dvorskoj komori, na koju je albabila naslovljena, kae se kako u biografiji Teodora Pavlovia belei LazarMeki da su "Srbi imali jo vee namete pod Turcima i da ogromna veinaSrba u Budimu uiva najbolja zemljita, te da mogu plaati i vie od ostalog,istina mnogobrojnog, ali siromanog stanovnitva. Da srpski zanati i trgovinecvetaju u odnosu na ostale budimske graane, kao i da srpski vinogradi odlinoraaju, pa su prethodne godine budimski Srbi prodali samo engleskimtrgovcima 600 akova vina".

Nije stoga udno to je petanska srpska poslastiarnica "Kod Stefana", u kojojse okupljalo Mrkaljevo drutvo, na iroka vrata ula u srpsku kulturu. Sve suprilike da su upravo ta druenja sa srpskim intelektualcima uinila da Savapostane potpuno svestan svog nacionalnog bia i uvrstilo ga u nameri da radi"na polzu serbskog naroda i knjiestva". Ne, dakle, samo na korist svoggraniarskog naroda, nego celokupnog srpstva. Svojom reformom azbukeudario je vrst temelj srpskoj pismenosti.

"Vukova azbuka je tehniki savrenija od Mrkaljeve, ali njegovo shvatanjepisma nema one filozofsko-teorijske dubine koja odlikuje Mrkaljeve poglede" ocenjuje savremeni istraiva, dr Jovan Dereti. "Drugim reima" pridruujese ovoj oceni prof. dr Aleksandar Mladenovi "Sava Mrkalj je bio taj koji je

svojom reformom irilice 1810. godine raistio teren i pripremio praktino sveono to je bilo neophodno Vuku koji e moi, kasnije, svojom azbunomreformom ovo nae pismo da dovede do punog savrenstva... Samim tim nesmemo danas, pri objektivnoj oceni pitanja reforme nae irilice u 19. veku,neopravdano i nepravedno zaobilaziti ime i delo Save Mrkalja, tog malog


17/27

oveka, zaklonjenog do danas ogromnom Vukovom figurom, koji je imaohrabrosti i znanja da napie i objavi 'Salo...' etiri godine pre pojave VukaKaradia."

Do pojave Savinog "Sala" meu srpskim kulturnim pregaocima i piscimavladala je potpuna pometnja u upotrebi pisma. U srpskoj knjievnosti 18. vekabila su prisutna etiri tipa knjievnog jezika sa ak 46 slovnih znakova uirilinoj azbuci srpskoslovenski, narodni, ruskoslovenski i slavenosrpski. tose same azbuke tie, uzrok pometnje je, na jednoj strani, bio u postojanju

takvih slova koja nisu imala nikakvu glasovnu podlogu, a na drugoj to jebilo glasova u jeziku koji nisu imali odgovarajui znak.

Odbacio 20 slova

Sve je to za posledicu imalo izrazitu azbunu nefunkcionalnost, nejedinstvenost i proizvoljnost uupotrebi jezika i pisma.

Sava Mrkalj po obrazovanju filozof, lingvista i poliglota, u dui ovek iz naroda uspeo je dapronikne u postojei haos i da srpsku azbuku "protrese" i oisti od nepotrebnog trunja. Oddotadanjih 46 slova, odbacio je 20.

Pie: Jovan Pokrajac


*

SAMO 26 SLOVA VIII

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Znamenitosti%20-%20crkve%20-%20manastiri%20-

%20freske/ManastirGomirje.jpg)Manastir Gomirje

U "Salu debeloga jera libo azbukoprotres" Sava Mrkalj je formulisao svojenaelo kojim se rukovodio u "ienju" azbuke:

"Za jezik jedan, toliko pismena (to jest slova) treba koliko zvuia (glasova)imadu sve njegove proste rijei... Ako ih je pako vie, to, osim to sunepotrebna, s vremenom mogu biti jeziku vreditelna (tetna)... Ot danas, svenae pravopisanie pod ovo dolazi naelo: Pii kako to govori."

Ili, kako e to Vuk prihvatajui Savinu azbuku formulisati etiri godinedocnije u predgovoru svoje Pismenice (gramatike): Sava Mrkalj je "izdao nasvijet koja su meu slavenskim pismenima serbskom jeziku potrebna, koja line trebaju i koja jot nedostaju. Ovo rjeenje g. Mrkalja je tako istinito i tako

jasno da ga svaki Serbljin, koji zdrav razum ima i bespristrasno suditi oe,mora odobriti..."

Sava Mrkalj je u svojoj azbuci iz prethodnih preuzeo onih 26 slova koja suodgovarala naelu "jedan glas jedno slovo". Za lj, nj i je zadrao po dvaznaka dok se ne nae konano reenje, a za j je ustanovio privremeni znak.Tek da i Vuku ostavi neto posla.

E sad, ostaje i pitanje zato mu je ovako upakovana azbuka oznaila poetakdugog hoda po mukama.

Moe da bude umesno pitanje Gojka Nikolia, Savinog vek i kusur mlaegSjeniarca, kako to da Mrkalj filozof, filolog, poliglota svoje "tekimtrudom steeno znanje nije nastojao da pretvori u zanat, u profesiju koja bi mudonijela egzistenciju?"

Kako to da za umnog intelektualca, smelog jezikog reformatora, koji ima zaprijatelje i zatitnike ljude iz najviih krugova Bea i Pete, nema nastavnikogmesta u nekoj gimnaziji ili na univerzitetu? Ili bar u biblioteci, kojih ima iromtada mone carevine, iji je Sava podanik i ije slobodnjake privilegije, kao

naknadu za trajnu "bojnu gotovost", uivaju njegovi graniari? Bar na papiru.Oskudni podaci o Mrkaljevom ivotu ne nude pouzdane odgovore na ovapitanja. Umesto toga, Sava nam u amanet ostavlja nove nedokuive ivotnezagonetke. Svoje fascinantno delo "Salo debeloga jera libo azbukoprotres"


18/27

objavio je u septembru 1810. godine, koji dan pre prvog susreta s VukomKaradiem. Uz tu studiju kojom je temeljno "protresao" srpsku azbuku, najavio

je i "jezikoprotres" svoj rad na reformi srpskog jezika, koji bi ukljuio ipisanje "pismenice", gramatike, na kojoj je ve predano radio.

Tada, meutim, dolazi do iznenaujueg obrta. Na domaku potpune nauneslave, u 28. godini ivota, odluuje se na uzmak. Sredinom 1811. zatie se uPlakom, gde, precizno 26. jula, pie molbu "preasnoj eparhijskojkonzistoriji" da bude zamonaen: "Dole potpisani se sa strahopotovanjem

usuuje moliti da bi bio primljen i postrien u manastiru Gomirju."

Samo devet meseci posle "azbukoprotresa" Sava ovu molbu, kaligrafskimrukopisom, ispisuje na crkvenoslovenskom jeziku, azbukom sa etrdeset ikusur slova, koju je u tom znamenitom spisu ba dobro "protresao" i kojom senjegovo prezime pie "Merkailo".

Samo pet dana docnije, poslednjeg dana jula, njegova molba je "pozitivnoreena". I evo ga u Gomirju Sava Mrkalj se, bez iskuenikog staa,preobrazio u monaha Julijana.

Sava nije ostavio nijedan zapis koji bi objasnio motive svog zamonaenja, pa o

njegovoj naprasnoj odluci moe samo da se nagaa. Nikoli, na primer, neveruje da bi posredi mogao da bude verski zanos jer Srbi, i pravoslavni vernici,ni u to vreme nisu pokazivali naroitu sklonost ka mistici. Otvorena je imogunost da je matao o manastirskoj tiini i miru u kojem bi mogao danastavi svoj nauni rad. Ili je moda re o pokajanju, o elji za ispatanjemkakvih greha?

Ali, kakav zemaljski greh bi mogao da uini ovek koji je bio asketa i prestupanja u manastir i koji ni za ta nije mario sem za nauku? Njegov jedini greh

je zapravo njegova vrlina ljubav prema nauci, koja je iznedri la njegovo"Salo", ali ga i dovela u sukob s crkvom.

Nije nimalo sporno da je rad na reformi azbuke i objavljivanje knjiicepodrugljivog naslova izazvalo otru reakciju crkve, njenog vrha. Istraivai iistoriari su detaljno opisali gnev koji je Savino delo pobudilo u visokimcrkvenim krugovima.

Naizgled skromna knjiica od 18 stranica odjeknula je, moda i mimo voljesvog tvorca, kao bojni pokli protiv do tada neprikosnovenog monopola crkve usvim pitanjima kulturnog, drutvenog i politikog ivota preanskih Srba.Svojevrsnu hajku predvodio je mitropolit karlovaki Stefan Stratimirovi.

"Salo" knjiga jeretika

"Salo" je oznaeno kao jeretika knjiga, kojoj se pripisuje i da potkopava veze srpstva i majkeRusije. Prva javna osuda i prvi ozbiljan udarac nije bio upuen direktno autoru. Stigao jeposredno, preko Mrkaljevog prijatelja, saradnika i pobratima Luke Milovanova, ovde vepominjanog autora znaajne poetske studije "Opit k slinorenosti i slogomerju". Da je tampanana vreme, bila bi to prva knjiga, posle "Sala", napisana reformisanom, Mrkaljevom azbukom.

Pie: Jovan Pokrajac


*

UEN, ALI NEPAMETAN IX

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Licnosti%20-%20ostali/Nemilosrdnimitropolit-StefanStratim.jpg)

Nemilosrdni mitropolit:Stefan Stratimirovi

Knjiga Luke Milovanova, "Opit k slinorenosti i slogomerju" trebalo je da budetampan takoe u Peti, odmah posle Savinog "Sala", ali je u tampu predata

tek potkraj prolea 1811, skoro godinu dana kasnije, poto autor nije uspeo daobezbedi dovoljno para. U meuvremenu je Mrkaljev "azbukoprotres" ve dobro"protresao" preansku intelektualnu javnost.

Presudne za sve to e uslediti bile su otre reakcije crkvenih krugova koji su


19/27

se protivili naputanju stare crkvenoslovenske azbuke. Mitropolit karlovakiStefan Stratimirovi, koji je na tom poloaju bio skoro pola veka (17901836),lino se angauje da tome stane na put. Saznavi da je Lukin "Opit" pisanMrkaljevom azbukom, preko petanske cenzure uspeva da sprei njegovoobjavljivanje i ne samo te knjige, ve i svih tekstova koji bi ubudue mogli dase pojave napisani tom azbukom.

Kako sam Luka Milovanov navodi u predgovoru svoje knjige koju je tek 1833.tampao Vuk Karadi cenzor mu je tada rekao "da se ova knjiga sad

tampati ne moe iz uzroka, a je li pravedan neka drugi sude, to je nainpravopisanija u njoj isti kao god u Azbukoprotresu, i da je to ovomu i onomuprotivno".

Mrkalj i Milovanov su kako je zapisao jedan njihov savremenik "bili ukrassrpske petanske sredine". Ni Stratimirovi ih, izgleda, nije razdvajao kad jeizdejstvovao zabranu tampanja Lukine knjige.

Inteligentnom Savi je odmah bilo jasno ta tek on moe da oekuje im jetakva sudbina zadesila knjigu njegovog pobratima.

Da li je viak mudrosti ili manjak line kurai nagnao tvorca "Azbukoprotresa"

da molbu za monaki postrig pie ne svojom, ve crkvenoslovenskomazbukom? Vremenska podudarnost je oigledna: Mrkalj se na kaluerski ivot umanastiru Gomirje odluuje jedva mesec ili dva nakon zabrane knjige LukeMilovanova, u trenutku, dakle, kad je mogao da oekuje da e se na njegaustremiti jo ei napadi. Da li je izabrao manastirski mir da bi nastavionauni rad ili da bi izbegao sukob s crkvom? A i crkvenim vlastima je izgledaodgovaralo da ga imaju na oku, pod kontrolom, im su ga za samo pet dana,bez inae uobiajenog iskuenikog staa, prekrstile u monaha Julijana.

Bez obzira na motive svog zamonaenja, Sava Mrkalj se preraunao ako jetraio mir i tiinu, u Gomirju ih nije naao.

Ni raniji biografi Save Mrkalja, poput ora Rajkovia s kraja 19. veka, a nisavremeniji nisu sigurni kojem bi se objanjenju privoleli da li nameravao dau manastirskoj tiini nastavi nauni rad ili je prevagnula elja da izbegne daljiprogon crkvenog vrha upravo zbog njegovog dotadanjeg naunog rada, to biznailo da ga je u kaluersko drutvo odvelo pomanjkanje line otpornosti iistrajnosti u njegovom karakteru.

Po nekim istorijskim naznakama, povlaenjem u manastir i navlaenjemkoprene lojalnosti crkvenoj hijerarhiji hteo je da obezbedi mir koji bi muomoguio rad na "jezikoprotresu" nameravanoj reformi srpskog jezika nakonto je "azbukoprotresom" reformisao srpsku azbuku i navukao gnev crkve.

Meutim, kaluer Julijan mirski Sava Mrkalj vrlo je zbunjen ve prvihdana po stupanju u manastir. Kaluerska bratija provodi dane u neradu imeusobnim svaama, a ni verski rituali se ne obavljaju po propisima.

"Je li koji nastojatelj ikada nesrean bio to sam vaistinu ja" alio se, posvom postavljenju za stareinu manastira Gomirje, arhimandrit i potonjipatrijarh Josif Rajai episkopu karlovakom Mojsiju Miokoviu. "Ne samoto pri mojemu stupanju u ovu alosnu obitelj ni komad hljeba nisam naao, noneslogu, pale, da i samo razbojniestvo medu svojom bratijom trpjetimoram."

Eto gde je dospeo doktor filozofije, filolog, pesnik i poliglota, prevodilac

Horacija, Vergilija i Ovidija, pretea i putokaz Vukov u reformi srpske azbuke.

O delu svog nevoljnog sabrata Julijana, ranije Save Mrkalja - o njegovomznamenitom "Salu debeloga jera libo azbukoprotres" gomirski kalueri znalisu koliko da mu se narugaju: "Zato ne namae obuu kad ima sala oddebelog jera?"

Odnosi izmeu Julijana i bratije sve vie se zapliu. I on je, razjedenpromaenou svojih ideala, ljut na svakoga, najvie na samog sebe. Sve garazdrauje. U svakome vidi neprijatelja. A bratija ne proputa nijednu priliku dase naruga "veleuenoj budali". Prirodu sukoba najbolje doarava dosetka jednogod kaluera: "Jesi uen, al' pametan nisi, jer da si pametan, ne bi doao meunas."

Neuk da se prilagodi

"Taj naoko glupavi kaluer", koji e za Savu rei da jeste uen, ali nije pametan oblikuje dr


20/27

Gojko Nikoli Mrkaljev psihopatoloki portret "sjajno je prozreo sutinu karaktera Savinog:pametan, obdaren, ali i nepametan istovremeno, nesposoban za ovozemaljski ivot koji od ljudskogstvorenja zahtijeva mnogo lukavosti, gipkosti, prilagodljivosti, poslunosti i odricanja od samogsebe i svojih ideala."

Pie: Jovan Pokrajac


*

RAZOARAN MONAH X

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Znamenitosti%20-%20crkve%20-%20manastiri%20-%20freske/ManastirGomirjertvaizgona-ManastirG.jpg)

rtva izgona: Manastir Gomirje u kom Sava nije naao mir

Ueni monah Julijan je u manastiru Gomirje izloen ikaniranju i provokacijamasvoje neobrazovane monake sabrae. U svemu, kako belei Savin biografore Rajkovi, prednjai neki Partenije Oklobdija, kome nije dovoljno to gakinji, nego Mrkalja tui episkopu Miokoviu kao vinovnika nasilja u manastiru da kaluere naziva magarcima, tue se s njima, preti im ubistvom, a nekogRafaila Latasa je jednom napao "kamenom 17 funti tekim", drugi put drvenomlopatom...

Na osnovu ove prijave mogli bismo da zakljuimo da je taj Oklobdija bio nekablagorodna dua, ali iz manastirskih arhivskih spisa saznajemo potpunosuprotno: Partenije Oklobdija bio je pustolov i lutalica, s kojim su posla imale icrkvene i vojne vlasti. Govori se o njemu kao vrlo bistrom i i dovitljivom

oveku, ali i pokvarenom, sklonom skitnji, spletkama, zaduivanju, utajama iproneverama... Naposletku se, lien monakog ina, obreo u Krievcima, uslubi unijatskog vladike. I sam se pounijatio i, uz pretnje nasiljem, drugepravoslavne vernike terao na unijaenje.

Od takvog Partenija, dakle, moglo je svata da se oekuje i moe sepretpostaviti da niko ne bi poklonio ni najmanje panje i vere njegovoj prii.Ali, gle uda arhimandrit Josif Rajai je poverovao da je on postao potpunodrukija linost i monaha Julijana naziva "novim Partenijem".

Uprkos svojim ranijim opisima loeg stanja u manastiru, jo pre Savinogdolaska u Gomirje, sada sva zla koja nabraja u albi istom episkopu,

Miokoviu vee za dolazak Julijana, "Mrkalja prokletog", za koga tvrdi da mu"brau i sluge tue i progoni".

Savremenim jezikom reeno, monaha Julijana arhimandrit stavlja naraspolaganje episkopu, da radi s njim ta hoe, samo da ga ne vraa uGomirje.

Bilo je, izgleda, episkopu Miokoviu neto i ranije sumnjivo, u Partenijevojpritubi kako to da slabani Julijan potegne kamen od sedamnaest funti,skoro deset kila, na nesrenog Rafaila. Pa se i sada, kad je dobio Rajaievualbu, dvoumi zar da Mrkalj, fiziki slabiji od svih u Gomirju, tue i progoniostale kaluere?

Pozvao je monaha Julijana na razgovor i izgleda se u tom razgovoru sepreosveenom Miokoviu sve razjasnilo. Vraa Savu Mrkalja, monaha Julijana uGomirje, a arhimandritu Rajaiu poruuje da svojim kaluerima zapovedi daMrkalja ostave na miru.

U svom otpozdravu episkopu Miokoviu, Rajai ostaje pri svom da"pomenuti niti je zasluio, niti e zasluiti neizrecive milosti" i on milost kojumu episkop ukazuje ne moe "nikako shvatiti, niti joj se nauditi dovoljno".

Ipak, kao odani podanik, izvrie nalog episkopa kaluerskoj bratiji iposluiteljima svojim naredio je da Mrkalja "ostave na miru", da niko s njim nirei ne progovara! Znao je, nesumnjivo, budui patrijarh da e totalni bojkotkojem ga je izloio biti poslednja kap koja e preliti au Savinog monakognemira.

Razoaran onim to je video i doiveo u manastiru Gomirje, Mrkalj se sprema


21/27

na odlazak, na dugo putovanje u mrak. Vie ne dozvoljava da ga zovu nimonahom, ni akonom, ni Julijanom, ve samo Savom. Episkopska konzistorijadonela je 30. juna 1813. godine odluku da se autor "azbukoprotresa" liimonakog ina i otpusti iz manastira.

Sava je u Gomirju proveo nepune dve godine. Od njegove namere da napie iobjavi i "jezikoprotres" nije bilo nita. Usledie dvadeset godina tumaranja,bolovanja, gladovanja, raspadanja, bezuspenih trzaja ka spasenju. Svakipokuaj da skoi uvis zavravao se padom u jo dublji ponor. Sve do konanog

kraja u bekom lazaretu.

Napustivi manastir, Sava se naao sam i izgubljen pod svodom nebeskim. Kadse 1811. godine, u naponu stvaralake snage, zamonaio, Sava Mrkalj jepraktino pokidao veze sa svojim intelektualnim istomiljenicima, s kojima je uviegodinjim petanskim susretima razmatrao pitanja reforme srpske azbuke i

jezika. I sa pobratimom Lukom Milovanovim i sa Vukom Karadiem.

Posle izgona iz manastira Gomirje, nakon nepune dve godine mune kaluerskeslube, nije se vraao na stare adrese. Nove nije ostavljao, kao da je smiljenozametao trag.

Neki drugi Rajai

Napomena urednika: Odnos gomirskog arhimandrita Josifa Rajaia prema Savi Mrkalju potpuno jeneshvatljiv kad se uporedi s njegovim delovanjem u vreme kad je bio karlovaki mitropolit, od1842, a naroito i patrijarha srpske crkve, od 1848. godine. Bio je veliki prosvetitelj, a u toku"maarske rebelije", ustanka protiv habzburgovaca, pravi narodni tribun. Kao to e italac videtiu sutranjem nastavku feljtona o srpskim patrijarsima, Rajai je naroito delovao naunapreivanju prosveivanja srpskog naroda i nikako se ne moe razumeti da je, kao upraviteljmanastira Gomirje, tako grubo najblae reeno odbacio jednog od najuenijih ljudi tog doba,svog sabrata Julijana, Savu Mrkalja.

Pie: Jovan Pokrajac


*

NIKO GA VIE I NE POMINJE XI

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Znamenitosti%20-%20crkve%20-%20manastiri%20-%20freske/Nistareninovecrkve-BovikodVrginmost.jpg)

Ni stare ni nove crkve: Bovi kod Vrginmosta

Godinu dana posle Savinog razmonaenja, 1814, Vuk se priprema da Mrkaljevom azbukom, ustanovljenom u delu "Salo debeloga jera liboazbukoprotres" tampa svoje prvo delo, "Pismenicu (gramatiku) serbskoga

jezika".

Jernej Kopitar mu savetuje da, pre nego to "Pismenicu" preda u tampu,rukopis dostavi Mrkalju da ga pregleda. U odgovoru svom bekom mentoru Vukkae da bi to rado uinio, "ali je on daleko". Daleko od Budima, gde se tadanalazio Vuk.

Sava, izgleda, vie nije ni u Zagrebu, gde je kako Kopitar pie Vuku bio"uitelj kod nekog trgovca".

Vie od svakoga iz nekadanjeg Mrkaljevog drutva "Kod Stefana", JernejKopitar je, izgleda, jedini koji za njim iskreno ali. Vie od svih drugih,ukljuujui Vuka, i preko njega, nastoji da ue u trag Savi Mrkalju, strahujui,valjda, da je nepovratno izgubljen za nauku.

Nasuprot tome, prijatelji iz doba petanskih druenja, sagovornici i intelektualniistomiljenici iz poslastiarnice "Kod Stefana", vie ga ne pominju. Pa ni Vuk,osim kad Kopitar insistira da stupi u vezu s njim.

Vuk, meutim, kao da je Savu ve otpisao, izvetavajui svog mentora da jeMrkalj negde "daleko", ne proputa da mu napomene: "Ja ovde imam drugogMrkalja s kojim ja ovde zajedno ivim i svaki dan se razgovaram".

Taj "drugi Mrkalj" je onaj Luka Milovanov Georgijevi, koga Mrkalj spominje u


22/27

"Salu debeloga jera", pisac "Opita k slinorenosti i slogomerju".

Imajui "zamenu" u Milovanovu, Vuk se izgleda nije posebno trudio da pronaeSavu, iako i naredne, 1815. godine izvetava Kopitara da ne zna gde je Mrkalj,ali obeava da e ga potraiti im iz Sremskih Karlovaca doe u Be. Da li toznai da je u svom tumaranju Sava svraao i do carstvujue Vijene teko jerei. Pouzdano je samo da je od leta 1813. godine, kada je prekinut njegovmonaki postrig, Mrkalj zapoeo svoj lutalaki ivot.

Prebivao je od nemila do nedraga, ne nalazei ni mira ni razumevanja. Gde jesve mogao da stigne, putujui, verovatno, peice ili "stopirajui" zaprena kolaod vaara do vaara?

Oskudni podaci svedoe o njegovom boravku u "Turskoj" verovatno u Bosni,Hercegovini i Srbiji pod turskom okupacijom. Zatiemo ga i kao uitelja uKarlovcu, potom je optinski uitelj u Glini. Evo ga u banatskom manastiruSveti ore, pa u sremskom Jasku, prebiva po frukogorskim manastirima,bezuspeno molei mitropolita karlovakog Stefana Stratimirovia da ga unekom ostavi...

Ovo su samo delovi lutalakog mozaika Save Mrkalja. Praktino je nemogue

pratiti sve njegove staze od 1813. do 1825. godine. Ova poslednja je prelomnagodina, u kojoj e zapasti u nevolje iz kojih se nee izvui do kraja ivota.

Jedan od prvih Savinih biografa, ore Rajkovi, u knjizi "Sava Mrkalj.Biografsko-knjievna slika", tampanoj u Novom Sadu 1877. godine, belei: "Izmanastira Gomirja, kad ga ono raskaluerie, izneo je neku razdraljivostivaca, neki nemir due, koji mu nigde ne dade stanka nai."

U tom munom periodu Sava Mrkalj je najee bivao uitelj-lutalica. Tako je,uostalom, u to vreme bilo i sa drugim uiteljima, ne uvek njihovom voljom.Zadravali bi se po godinu-dve u jednom mestu, pa nastavljali dalje, jer nikole naroito ne srpske nisu bile stalne ustanove.

Ve na poetku lutalakog uiteljovanja, 1814. godine, zatiemo ga na mestuuitelja u Boviu, kod Vrginmosta, u to vreme jedine kole za jedanaest srpskihparohija. Dokumenti o toj slubi, uz istorijat bovike kole, do danas susauvani.

Iz jednog pisma arhimandrita dalmatinskog manastira Krupa, Gerasima Zelia,Vuku Karadiu, moe da se zakljui da je Mrkalj boravio u Dalmaciji od 1817.godine. Gerasimu je, Vuka, kao mogueg redaktora njegove upravo napisaneautobiografije navodi se u tom pismu preporuio "dostoueni G. SavaMrkalj, koji se od nekoga vremena nalazi u Dalmaciji, ali siromah ne imasree kakono to i mnogi visokoga uenija ljudi malo je imadu..."

Najbolji prvi ginu

O Mrkalju pie i Stanko Kora, jedan od vrsnih poznavalaca knjievnosti Srba u Hrvatskoj: "Danasmi jedva moemo sagledati koliko je bila zamana borba za jezik i pravopis to ju je poeo SavaMrkalj, a nastavio Vuk."

Ta se borba morala proiriti do pokreta, ali se esto deava da u tako krupnim poduhvatima padajuprvi i najbolji borci. Mrkalj nije izdrao zbog siromatva i progona, a i zbog toga to u sebi nijenosio energiju buntovnika i osvajaa, kakvu je imao Vuk, pred kojim su stajale iste tekoe. Jer dase uspe u ovako irokim akcijama nisu dovoljne uenost i genijalnost.

Ali, ako je jedan pao, drugi je izdrao i pobedio, zato to je bio vri, uporniji, ovek zamaha, jerga je njegov genije vodio uvek i samo napred. I ba zato je Vuk morao pobediti, jer kako ono za

njega ree Ivo Andri "Vuk je bio prek i vrletan ovek kome je trebalo mnogo prostora u ivotu ina papiru".

Pie: Jovan Pokrajac

Naslov: Sava Mrkalj (17831833)Poruka od: AngelinaDecembar 12, 2010, 12:06:45 am

*

POKAJANJE ILI PROTEST XII

U meuvremenu je neko vreme Sava bio prvi srpski pravoslavni uitelj unovoosnovanoj srpskoj koli u Dubrovniku. Potom dolazi u ibenik, u slubuepiskopa dalmatinskog Benedikta Kraljevia, koji se ubrzo, pod pritiskomaustrijskih vlasti i rimokatolike crkve, priklonio uniji. estok protivnikunijaenja, Sava naputa Kraljevia, ali i Kraljevi, pod pritiskom narodnog


23/27

nezadovoljstva nesklonog uniji, mora da napusti episkopski tron.

Prema raspoloivim podacima, Mrkalj se, neuobiajeno za njega, u Dalmacijizadrao itavih pet godina. Iz ibenika, 1821, alje dve pesme DimitrijuDavidoviu, u Be, za "Novine serbske". A godinu dana kasnije, njegovo imenalazimo u jednom sudskom aktu zemunskog magistrata, povodom kafanskogincidenta.

Dok je privatni uitelj Sava Mrkalj sedeo s drutvom o njega se u prolazu

spotakao srpski uitelj Vasilije Jovanovi. Sava ga je nazvao deranom, a ovajnjega ludakom i pijanicom. Sve je zavrilo pred magistratom, koji obojicu"upuuje na mir":

"Magistrat oekuje da e tim vie izbegavati svako neprijatno ponaanje, to suoni, kao uitelji kojima je povereno vaspitavanje i dobro mladei, duni da sesvojim naroitim primerom odlikuju pred drugima."

Jedan drugi incident, tri godine docnije, u Karlovcu, nee proi sa ovakoblagom opomenom. Pritisnut svakodnevnim brigama i mukama preivljavanja,Sava je u nervnom rastrojstvu noem nasrnuo na uitelja crtanja, kome je,inae, davao asove iz latinskog. Dospeva tako u nadlenost regimentnih vlasti,

kojih se nee osloboditi do smrti.

Moemo samo da nagaamo kakva bi bila sudbina Save Mrkalja da na samomstartu svoje naglo prekinute naune karijere nije izazvao gnev crkve, iz ijihkrugova su stizale estoke kritike njegovog "Sala debeloga jera liboazbukoprotres", u kome je, pre Vuka, proklamovao naelo "pii kako togovori" i dotadanju azbuku skratio za dvadeset nepotrebnih slova. Iz redovacrkve u preanskom delu srpstva njegovo "Salo" je oznaavano kao izdajnikaknjiga, usmerena protiv srpstva i pravoslavlja.

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-

Srbije/Arhiva%20-%20diplome%20-%20plakati%20-%20spisi/NovineSrbskeizclankaoSaviMrkalju.jpg)

Kad u manastiru Gomirje nije naao spokoj, Sava je jo jednom pokuao dapopravi svoj poloaj kod crkvenih vlasti. Sedam godina posle tampanja "Sala",u Davidovievim "Novinama serbskim" osvanula je, preko cele strane,Mrkaljeva "Palinodija libo odbrana debeloga jera". To je u srpskoj kulturnoj

javnosti odjeknulo kao grom iz vedra neba.

Da pojasnimo: palinodija je pesma ili tekst u kojem se porie neto uvredljivoto je reeno u ranijoj pesmi, u ranijem tekstu. U irem znaenju palinodija je

poricanje ranijeg sopstvenog gledita. Sava je, bar na prvi pogled, porekaosvoju prethodnu kritiku debeloga jera, koji mu je posluio kao oigledanprimer, metafora, nefunkcionalnosti svih slova u staroj azbuci koja neoznaavaju nijedan glas.

Pravu buru izazvao je pitanjem u svojoj "Palinodiji": "Ko je kadar tako dobrobez debeloga jera pisati?" I odgovorom: "Niko!"

Pride, i reenicom da bi debelo jer "svim pismenim narodima, radi savrenstvanjihova pisma, mogao preporuiti".

Crkvena hijerarhija, izgleda, nije poverovala u ovaj iznenadni Savin preokret,

ali njegovi prijatelji, kao i Vuk, jesu. Crkva ni za jotu nije promenila svoj odnosprema Mrkalju, a prijatelji, i Vuk, osuli su se na njega estokom kritikom,uglavnom preko "Novina serbskih".

Svi kritiari, i Vuk, pisali su nemilosrdne lanke starom azbukom, onom koju jeMrkalj reformisao, pa joj se vratio. Oni su ak i privatna pisma pisali tomazbukom, da ne bi ili uz dlaku monim protivnicima nove, Mrkaljeve, poto suznali kako stoji u Vukovoj prepisci da je zabrana pisanja novom azbukom"vea sila od turske".

U misiji patriote

Predstava o Mrkalju bila bi nedovoljna, ukoliko se ne osvrnemo na njegovo uee u ivoj ipraktinoj borbi za egzistencijalne ciljeve srpskog naroda. Nakon neoekivanog i nesrenookonanog pokuaja da se zamonai, ime je osujeeno obeanje koje mu je ranije dano da e bitipostavljen za uitelja u klerikalnom uilitu koje je trebalo da se otvori, Mrkalj obilazi sve krajeve ukojima Srbi ive misteriozno boravi kod Srba pod Turskom, zatim u Glini, Karlovcu, u ibeniku,Sremu, Sremskim Karlovcima i u Novom Sadu. Zatim u Banatu, Vojniu, pa opet u Karlovcu


24/27

(1825).

Ovo njegovo krstarenje neki istraivai nazivaju lutanjem izgubljenog oveka.

Meutim, iz podataka se moe zakljuiti da je Mrkalj u tim puteestvijama obavljao patriotskumisiju obrazovanja i vaspitanja odabranog kadra. Pre desetak godina otkriven je zanimljiv podatak.Kad je Mrkalj bio privatni uitelj u apcu, uenik mu je bio Jovan Nini, koji je kasnije postaopoznati rodoljub i mecena ora Markovia Kodera. O tome se 1844. godine u "Podunavci" pojavilai pesma u kojoj srpska mlade slavi Mrkalja i njegov uticaj na uenike.

Pie: Jovan Pokrajac

Naslov: Sava Mrkalj (17831833)Poruka od: AngelinaDecembar 12, 2010, 12:07:21 am

*

OSTAO JE SAM XIII

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Licnosti%20-%20ostali/IztekstaoSaviMrkalju1.jpg)

Jedino je Luka Milovanov, onaj koji je prvi poeo da pie Mrkaljevom,reformisanom azbukom uzdran. On nije verovao u Savinu promenu da sepokajao i odrekao svog dela. Bio je sklon miljenju koje su potonji istraivaiformulisali kao Mrkaljevu elju da raspravu o azbuci uini apsurdnom.

Vuko Opai-Leki u knjizi "Sava Mrkalj ivot i delo" ukazuje na jo jedanmogui aspekt Savinih pobuda da napie "Palinodiju":

"Dugo se Mrkalj sam borio protiv mnotva silnih, za novu azbuku, a 'Palinodija'je dola, moda, i kao protest na to to je ostao sam."

I posle "Palinodije" Sava Mrkalj ostaje sam u tumaranju i zlopaenju. Privatniuitelj ovde, privatni uitelj onde... I u Karlovcu, 1825. godine, te prelomnegodine koja ga je nepovratno usmerila ka turobnoj ivotnoj zavrnici.

Iz pisama Samuila Ilia, Savinog prijatelja, s kojim, po dolasku u Karlovac kozna odakle, ne htede, namor, "ni slova progovor

Sava Mrkalj (1783—1833), Riznicasrpska.net

Documents

Transcript of Sava Mrkalj (1783—1833), Riznicasrpska.net