SAOBRAĆAJNO PRAVO

Predavanja

ODGOVORNOST ZA ŠTETU

• Prouzrokovanje štete – pojam, subjekti odnosa, sadržina odnosa i vrste

odgovornosti za štetu (ugovorna i vanugovorna)

• Osnovi odgovornosti za štetu:

1. Odgovornost po osnovu krivice (subjektivna odgovornost)

2. Odgovornost po osnovu stvorenog rizika (objektivna odgovornost)

3. Odgovornost po osnovu pravičnosti (u užem i širem smislu)

• Klasifikacija slučajeva odgovornosti za drugog:

Odgovornost roditelja i drugih lica za maloletna lica

Odgovornost roditelja i drugih lica za punoletna lica koja su potpuno lišena

poslovne sposobnosti

Odgovornost pravnog lica za svoje organe

Odgovornost poslodavca za zaposlene

Odgovornost za pomoćnike

• Prouzrokovanje štete: poseban izvor obligacija kod kojeg obligacioni

odnos nastaje iz same činjenice da je šteta prouzrokovana drugome.

• Subjekti odnosa:

Štetnik – lice koje je štetu prouzrokovalo

Oštećeni – lice kome je šteta prouzrokovana

U određenim slučajevima i odgovorno lice – lice koje štetu nije prouzrokovalo,

ali za nju odgovara.

• Sadržina odnosa: obaveza štetnika da prouzrokovanu štetu naknadi i

pravo oštećenog da zahteva naknadu štete.

• Razlikujemo ugovornu i vanugovornu odgovornost za štetu.

Prouzrokovanje štete

Razlike između ugovorne i

vanugovorne odgovornosti

• Ugovorna odgovornost:

1. Postojanje pravnog odnosa

2. Regulisana je propisima dispozitivnog

karaktera

3. Naknada štete – sekundarna obaveza

4. Odgovornost poslovno sposobnih lica

5. Odgovornost po osnovu krivice

6. Duguje se predvidljiva šteta (samo u

slučaju prevare ili namernog

neispunjenja, kao i neispunjenja zbog

krajnje nepažnje duguje se celokupna

šteta)

7. Početak zastarevanja – od dospelosti

potraživanja za isplatu. Potraživanje

naknade štete nastale povredom

ugovorne obaveze zastareva za

vreme određeno za zastarelost te obaveze.

• Vanugovorna odgovornost:

1. Povreda zabrane da se drugom

prouzrokuje šteta

2. Propisi imperativnog karaktera

3. Naknada štete – osnovna obaveza

4. Odgovorni – lica bez potpune

poslovne sposobnosti, podstrekač,

pomagač, odgovornost za drugog

5. Odgovornost po osnovu krivice i bez

krivice

6. Duguje se potpuna naknada štete

7. Početak zastarevanja – od trenutka

saznanja za štetu i štetnika.

Potraživanje naknade štete zastareva

u subjektivnom roku od tri godine,

odn. objektivnom od pet godina.

Odnos građanske i krivične

odgovornosti odgovornost: • Krivična odgovornost:

• Građanska

1. Broj građanskopravnih delikata nije

ograničen taksativnim nabrajanjem

2. Nije neophodno da uvek postoji

protivpravna radnja

3. Za prouzrokovanu štetu može

odgovarati i neko drugi osim štetnika

4. Krivica se pretpostavlja

5. Za nehat se odgovara

6. Posledica građanskopravnog delikta

je obaveza štetnika da naknadi

prouzrokovanu štetu oštećenom licu.

1. Broj krivičnih dela je ograničen i

taksativno određen zakonom

2. Proizilazi iz protivpravne radnje

3. Krivica je vezana za ličnost učinioca

krivičnog dela

4. Krivica mora da se dokaže

5. Za nehat se ne odgovara, osim ako je

zakonom propisano

6. Posledica krivičnog dela je krivična

sankcija za počinioca krivičnog dela.

• Osnov odgovornosti: razlog zbog kojeg se odgovara za štetu.

• Osnovi odgovornosti za štetu:

1. Odgovornost po osnovu krivice (subjektivna odgovornost)

2. Odgovornost po osnovu stvorenog rizika (objektivna odgovornost)

3. Odgovornost po osnovu pravičnosti.

Osnovi odgovornosti za

štetu

• Odgovornost po osnovu krivice (subjektivna odgovornost):

Najstariji i najjači razlog građanskopravne odgovornosti

Pretpostavljena krivica

Odgovara se u slučajevima:

Za svoje štetne radnje

Za štetne radnje drugog (u nekim slučajevima odgovornosti)

Kada dužnik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem

(kod ugovorne odgovornosti).

• Stepeni krivice: namera (umišljaj) – direktni i eventualni, i nepažnja

(gruba, obična i pažnja koja se pokazuje u sopstvenim poslovima).

• Pretpostavlja se obična nepažnja, dok je teret dokazivanja namere i

grube nepažnje na oštećenom.

Odgovornost po osnovu krivice

(subjektivna odgovornost)

• Uslovi odgovornosti:

Opšti

Šteta

Uzročna veza između štete i štetnikove radnje

Posebni

Štetnikova krivica

Protivpravnost štetnikove radnje.

Odgovornost po osnovu krivice

(subjektivna odgovornost)

• Odgovornost bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost):

nastanak ove vrste odgovornosti vezuje se za pojavu novih tehničkih

pronalazaka.

• Odgovornost koja postoji bez obzira na krivicu, ZOO vezuje za opasne

stvari i opasne delatnosti.

• Opasne stvari: stvari od kojih preti prekomerna opasnost štete.

• Opasna delatnost: svaka čovekova delatnost od koje preti prekomerna

opasnost štete.

Odgovornost bez obzira na krivicu

(objektivna odgovornost)

• Suština objektivne odgovornosti:

Da se za štetu odgovara bez obzira na krivicu

Da šteta potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti

Da od opasne stvari ili opasne delatnosti preti prekomerna opasnost štete.

• Uslovi odgovornosti:

Šteta

Uzročna veza između upotrebe opasne stvari, odn. obavljanja opasne

delatnosti i nastale štete.

• Oštećeni ne mora da dokaže da je opasna stvar, odn. opasna

delatnost uzrok štete – postoji oboriva pretpostavka da šteta nastala u

vezi sa opasnom stvari, odn. opasnom delatnošću potiče od te stvari, odn.

delatnosti.

Odgovornost bez obzira na

krivicu (objektivna odgovornost)

• Odgovorna lica:

Imalac opasne stvari i lice koje obavlja opasnu delatnost

Protivpravni držalac stvari

Ako je imalac svojom krivicom omogućio protivpravnom držaocu da dođe u

posed opasne stvari – imalac stvari je solidarno odgovoran sa

protivpravnim držaocem

Lice u službi imaoca samo ukoliko je štetu namerno prouzrokovalo

Treće lice

Ako je šteta proizašla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na

koje imalac nije trećem licu skrenuo pažnju – imalac stvari je solidarno

odgovoran sa trećim licem.

• Razlozi za oslobođenje od objektivne odgovornosti: viša sila, radnja

oštećenog i radnja trećeg lica.

Odgovornost bez obzira na

krivicu (objektivna odgovornost)

• Odgovornost po osnovu pravičnosti: korektivni osnov – dolazi do

izražaja u onim slučajevima naknade štete koji nisu obuhvaćeni ni

štetnikovom krivicom, ni stvorenim rizikom.

• Razlikujemo: odgovornost po osnovu pravičnosti u užem smislu i

odgovornost po osnovu pravičnosti u širem smislu.

• Odgovornost po osnovu pravičnosti u užem smislu: pretpostavlja štetu

prouzrokovanu protivpravnom radnjom i obuhvata:

Odgovornost neodgovornih lica za štetu koju ona prouzrokuju drugom

Odgovornost roditelja maloletnih štetnika koji su, inače, sposobni za

rasuđivanje.

Odgovornost po osnovu

pravičnosti

• Odgovornost neodgovornih lica (nesposobnih za rasuđivanje) za

štetu koju ona prouzrokuju drugom, pod uslovom:

Da se naknada ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad

njim, i

Da je materijalno stanje štetnika znatno povoljnije od materijalnog stanja

oštećenog.

• Odgovornost roditelja maloletnih štetnika koji su, inače, sposobni za

rasuđivanje, pod uslovom:

Da maloletnik nije u stanju da je naknadi, i

Da je materijalno stanje roditelja povoljnije od materijalnog stanja oštećenog.

Odgovornost po osnovu

pravičnosti

• Odgovornost po osnovu pravičnosti u širem smislu podrazumeva:

Štetu prouzrokovanu pravno dopuštenim postupcima, koje oštećeni mora da

trpi jer nema pravo na odbranu (npr. lica čija su dobra žrtvovana da bi se

zadovoljio pretežniji ili javni interes – slučaj sa štetama izazvanim u stanju

krajnje nužde, usled eksproprijacije)

Štetu koju neko trpi žrtvujući dobrovoljno neko svoje dobro da bi otklonio

opasnost koja preti drugome (npr. da bi izbegao gaženje djeteta, vozač

automobila skrene sa puta).

Odgovornost po osnovu

pravičnosti

• Odgovornost za drugog: odgovornost kod koje jedno lice odgovara za

štetu koju prouzrokuje drugo lice.

• Klasifikacija slučajeva odgovornosti za drugog:

1. Odgovornost roditelja i drugih lica za maloletna lica

2. Odgovornost roditelja i drugih lica za punoletna lica koja su potpuno lišena

poslovne sposobnosti

3. Odgovornost pravnog lica za svoje organe

4. Odgovornost poslodavca za zaposlene

5. Odgovornost za pomoćnike.

Odgovornost za drugog

•

Maloletno dijete do 7. godine života ne odgovara za štetu, jer nije sposobno za

rasuđivanje

Maloletno dijete od 7. do 14. godine života odgovara za štetu ako se dokaže da

je bilo sposobno za rasuđivanje

Maloletno dijete od 14. do 18. godine života odgovara za štetu (prema oštim

pravilima o odgovornosti) solidarno sa roditeljima, budući da je u tim godima

sposobno za arsuđivanje.

Odgovornost roditelja i drugih lica

za maloletna lica Prema Zakonu o obligacionim odnosima:

• Roditelji su odgovorni:

Za štetne radnje maloletnika do 7. godine života, bez obzira na krivicu.

Odgovornosti se mogu osloboditi samo:

Ako dokažu da postoji neki od poznatih razloga koji isključuju odgovornost

bez obzira na krivicu (radnja oštećenog ili radnja trećeg lica), i

Ako je šteta nastala dok je dijete bilo povereno drugom licu i ako za nju

odgovara to lice

Za štetne radnje maloletnika od 7. do 18. godine života, po principu

relativno pretpostavljene krivice, tj. ukoliko ne dokažu da je šteta nastala bez

njihove krivice

Ako pored roditelja odgovara i dijete koje je štetu prouzrokovalo, njihova je

odgovornost solidarna.

Odgovornost roditelja i drugih lica

za maloletna lica

• Roditelji nisu odgovorni za štetu koju prouzrokuje maloletnik dok je

pod nadzorom nekog trećeg lica (staratelja, škole, internata, zdravstvene

ili druge ustanove) – odgovorno je to treće lice, izuzev u slučaju kada:

Treće lice dokaže da je nadzor vršio onako kako je trebalo ili da bi šteta nastala

i pri brižljivom vršenju nadzora, i

Ako je šteta nastala usled lošeg vaspitanja djeteta, rđavih primera ili poročnih

navika koje je steklo od roditelja, ili ako se šteta iz bilo kojih razloga može

roditeljima upisati u krivicu

Kada lice na kome leži dužnost nadzora isplati nadoknadu oštećenom licu,

ima pravo zahtevati od roditelja da mu naknade isplaćeni iznos.

Odgovornost roditelja i drugih lica

za maloletna lica

Odgovornost roditelja i drugih lica za punoletna lica lišena poslovne

sposobnosti • Punoletna lica lišena poslovne sposobnosti (duševno bolesna lica i

lica zaostalog umnog razvoja):

Nisu sposobna za rasuđivanje – nalaze se pod tuđim nadzorom

Za njihove štetne radnje odgovaraju subjekti koji vrše nadzor nad njima – na

osnovu zakona, odluke nadležnog organa ili ugovora

Odgovornost je zasnovana na relativno pretpostavljenoj krivici.

• Duševno bolesno lice, odn. lice zaostalog umnog razvoja, može biti

odgovorno u dva slučaja:

1. Ako je štetu prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka, i

2. Po osnovu pravičnosti – kada se naknada ne može dobiti od lica koje je bilo

dužno da vodi nadzor nad njim, i pod uslovom da je njegovo materijalno stanje

znatno povoljnije od stanja oštećenog lica.

• Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu

u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

• Pravno lice odgovara bez obzira na svoju krivicu, tj. objektivno, a

svoje odgovornosti se može osloboditi: ako je šteta pričinjena usled više

sile, ako je šteta pričinjena krivicom oštećenog lica i ako je šteta pričinjena

krivicom trećeg lica.

• Ako je šteta pričinjena namerno ili uz grubu nepažnju od strane organa

pravnog lica, pravno lice ima pravo regresa prema njemu.

• U slučaju da je štetu pričinio namerno, organ i neposredno odgovara

oštećenom licu (solidarna odgovornost).

Odgovornost pravnog lica za svoje

organe

• Poslodavac odgovara za štetu koju njegov zaposleni prouzrokuje trećem

licu, u radu ili u vezi sa radom.

• Odgovornost poslodavca je zasnovana na pretpostavljenoj krivici

zaposlenog, i svoje odgovornosti se može osloboditi samo ako dokaže da

je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.

• Ako je šteta pričinjena namerno ili uz grubu nepažnju od strane

zaposlenog, poslodavac ima pravo regresa prema njemu.

• U slučaju da je štetu pričinio namerno, zaposleni i neposredno odgovara

oštećenom licu (solidarna odgovornost).

Odgovornost poslodavca za

zaposlene

• U slučaju kada je štetu prouzrokovalo više zaposlenih lica:

Ukoliko se može utvrditi koliko je ko doprineo u nastanku štete – svaki

zaposleni odgovara srazmerno svojoj krivici, ali

Ukoliko se ne može utvrditi koliko je koji zaposleni doprineo u nastanku štete –

zaposleni snose štetu u jednakom djelovima.

Odgovornost poslodavca za

zaposlene

• Odgovornost za radnje pomoćnika: lice koje je angažovalo pomoćnika

odgovorno je za štetu koju pomoćnik prouzrokuje oštećenom. Razlikujemo:

ugovornu odgovornost i vanugovornu odgovornost.

• Ugovorna odgovornost: između lica koje je angažovalo pomoćnika i

oštećenog već postoji određeni obligacionopravni odnos (ugovorni odnos).

• Odgovornost lica koje je angažovalo pomoćnika zasnovana je na

pretpostavljenoj krivici pomoćnika, i svoje odgovornosti se može osloboditi

samo ako dokaže da se postupak kojim je šteta izazvana njemu lično ne bi

mogao pripisati u krivicu.

• Ako je pomoćnik isključivo kriv za nastalu štetu, lice koje je angažovalo

pomoćnika ima pravo regresa prema njemu.

• Ako postoji podeljena odgovornost pomoćnika i lica koje ga je angažovalo,

obaveza naknade između njih se dijeli srazmerno utvrđenoj krivici za

prouzrokovanu štetu.

Odgovornost za radnje pomoćnika

• Vangovorna odgovornost: između lica koje je angažovalo pomoćnika i

oštećenog ne postoji od ranije zasnovan obligacioni odnos – isti nastaje

tek deliktnom radnjom pomoćnika.

• Odgovornost lica koje je angažovalo pomoćnika zasnovana je na relativno

pretpostavljenoj krivici pomoćnika. Lice koje je angažovalo pomoćnika

može se osloboditi svoje odgovornosti: ukoliko dokaže da bi šteta nastupila

i da je on bio pažljiv pri izboru.

• Ako je šteta pričinjena opasnom stvari ili u vezi sa opasnom delatnošću,

lice koje je angažovalo pomoćnika odgovara objektivno. Svoje

odgovornosti se može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala:

Usled više sile

Radnjom oštećenog, ili

Radnjom trećeg lica.

Odgovornost za radnje pomoćnika