Rièard Bah Iluzije

Avanture kolebljivog Mesije

Po�to je �tampan �Jonathan Livingston Sea gull� vi�e puta sam èuo pitanje: - �ta namerava� da napi�e� sledeãe, Rièarde? �ta posle �Galeba�?

Odgovorio sam tada da nemam vi�e �ta da pi�em, ni reèi, i da su sve moje knjige zajedno rekle sve ono �to sam ja �eleo da ka�u. Bio sam potpuno prazan neko vreme, kao dugo vo�en auto ostavljen da se malo odmori, u�ivao sam ne morajuãi da radim do kasno u noã. Istovremeno, svakog leta ili tako nekako, isterivao sam svoj dvokrilac u more zelenila amerièkog srednjeg zapada, leteo sa putnicima za tri dolara po vo�nji i poèeo da oseãam ponovo neku staru napetost � da ne�to ostaje da se ka�e, a da ja to nisam rekao. Uop�te ne volim da pi�em. Kada bih mogao da okrenem ledja nekoj misli, tamo u mraku, i kada bih mogao da izbegnem da mi se pri�unja, ne bih nikada ni uzeo olovku. Ali ponekad taj moj zaklon bude raznesen kao dinamitom i naðem se neza�tiãen usred krhotina, a misao se zalepi za mene i ljubazno ka�e: - Neãu te pustiti dok me ne izrazi� reèima, na papiru. Tako sam sreo �Iluzije� Tako, na srednjem zapadu, le�ao bih na leðima ve�bajuãi da isparim oblake, ali nisam mogao da smislim prièu... �ta kada bi do�ao neko ko je stvarno dobar u tome ko bi mogao da me nauèi kako funkcioni�e ovaj moj svet i kako ga kontrolisati? �ta kada bih susreo supernaprednog... �ta kada bi Sidarta ili Isus do�li u na�e vreme, sna�niji od iluzija sveta buduãi da poznaju stvarnost i iza njih? I kad bi ga sreo lièno, kada bi leteo i spustio se na isto polje gde i ja? �ta bi on rekao, kako bi izgledao? Mo�da ne bi lièio na Mesiju sa zama�ãenih i ravom umrljanih stranica mog dnevnika, mo�da ne bi rekao ni�ta �to govori ova knjiga, ali ipak, ako stoje stvari koje mi je on rekao: da mi privlaèimo u svoj �ivot sve ono �to nosimo u svojim mislima, onda sam ja do�ao do ovog trenutka s razlogom, a takoðe i vi. Mo�da nije sluèajno to �to vi dr�ite ovu knjigu. Ja sam odabrao da tako mislim. I odabrao sam da mislim da se moj Mesija smestio visoko negde, u nekoj drugoj dimenziji, koja uop�te nije izmi�ljena i posmatra nas oboje smejuãi se od zadovoljstva �to se sve dogaða ba� onako kako smo planirali da bude. Richard Bach

id8286078 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com

Evo testa pomoãu kog mo�e� otkriti

da li je tvoja misija na Zemlji zavr�ena:

Ako si �iv, onda nije.

1

1. Uèitelj je do�ao na zemlju, roðen u svetoj zemlji Indijane, odrastao u tajanstvenim brdima istoèno od Fort Weina. 2. Uèitelj je uèio o ovom svetu u javni �kolama Indijane i dok je rastao, na svom poslu automehanièara. 3. Ali, Uèitelj je stekao uèenja iz drugih zemalja i drugih �kola, iz drugih �ivota koje je �iveo. On se seãao, i seãanjem postao mudar i jak, tako da su ostali videli njegovu snagu i dolazili su mu za savete. 4. Uèitelj je verovao da ima moã da pomogne sebi i celom ljudskom rodu, i po�to je tako verovao, tako je i bilo za njega, pa su drugi videli njegovu snagu i dolazili mu da ih izleèi od mnogih bolesti i spase nevolja. 5. Uèitelj je verovao da je dobro za svakog èoveka, da misli o sebi kao o Bo�ijem sinu, i po�to je verovao, tako je i bilo, pa su radnje i gara�e u kojima je radio postale pretrpane i zakrèene ljudima koji su tra�ili njegovo uèenje i njegov dodir, a ulice napolju, onima koji su èeznuli da makar njegova senka

padne na njih, i promeni im �ivote. 6. Desilo se da su zog gomila, neki upravnici i poslovoðe radnji tra�ili od Uèitelja da ostavi svoj alat i ode svojim putem, jer je bilo toliko tesno da ni oni, ni ostali mehanièari nisu imali prostora za rad na automobilima. 7. Tako je on po�ao iz grada, a ljudi koji su ga pratili, poèeli su ga zvati Mesijom, èudotvorcem i, po�to su tako verovali, tako je i bilo. 8. Ako je nai�la oluja dok je govorio, nijedna kap ki�e nije pala na glave slu�alaca, i poslednji u gomili je èuo njegove reèi jasno kao prvi, bez obzira na munje i grmljavinu na nebu. A on je uvek govorio u alegoriji. 9. I rekao im je: �U svakom od nas le�i moã da pristanemo na zdravlje i na bolest, na bogatstvo i na bedu, na slobodu i ropstvo. Mi smo ti koji svime upravljamo, a ne neko drugi�. 10. Jedan vodenièar je slu�ao i rekao: �To su lake reèi za tebe Uèitelju, jer si ti upuãen, a mi ne, i ne mora� da radi� naporno kao mi. Èovek mora da radi da bi �iveo na ovom svetu�. 11. Uèitelj je odgovorio i rekao: �Jednom, �ivelo je selo stvorenja na dnu velike, kristalne reke. 12. Reèna strua je mirno tekla preko svih � mladih i starih, bogatih i siroma�nih, dobrih i zlih, tekla je svojim sopstvenim putem znajuãi samo za svoje kristalno ja.

13. Svako je biãe na svoj naèin prijanjalo na granje i stenje reènog dna, jer je to bio njihov naèin �ivljenja i svaki od njih je od roðenja uèio da odoleva struji. 14. Ali jedno je stvorenje na kraju reklo: Umoran sam od prijanjanja. I ako ne mogu da vidim, verujem da reka zna kuda ide. Pustiãu se i dozvoliãu joj da me odnese kuda �eli. Ovako prilepljen, umreãu od dosade. 15. Ostala stvorenja su se smejala i rekla: Budalo! Pusti se i struja koju obo�ava� ãe te odvuãi isprevrtanog i smrskanog preko stena, i umreães br�e nego od dosade. 16. Ali ih ovaj nije slu�ao, i udahnuv�i duboko, pustio se i odmah bi prevrnut i tresnut o stenje. 17. Kasnije, po�to je biãe, ipak, odbilo da se prihvati za dno, struja ga je odbila slobodnog sa dna, i vi�e ga nije udarala. 18. A drugo stvorenje nizvodno, za koje je on bio stranac, vikala su: Vidite èudo! Biãe kao mi , a ipak leti! Gledajte Mesiju, do�ao je da nas spase. 19. A ovaj, no�en strujom, reèe: Nisam veãi Mesija od vas, Reka voli da nas uzdigneslobodne, samo ako se usudimo da se pustimo. Na� pravi posao je ovo putovanje, Ova pustolovina. 20. Ali oni su i dalje vikali : �Izbavitelj� dr�eãi se za stene, a kada su ponovo pogledali � on je oti�ao, ostaviv�i ih da prièaju legende o Izbavitelju. 21. I do�lo je do toga da je on video

da ga masa, dan za danom uzdi�e sve vi�e, neugodnija, bli�a i strastvenija nego ikad, i videv�i da ga primoravaju da ih leèi bez odmora, da ih hrani neprestano svojim èudima, da uèi za njih i �ivi njihove �ivote, oti�ao je jednog dana, sam, na vrh obli�njeg brda i tamo se molio. 22. I rekao je u svom srcu, Beskonaèno Svetlo Biãe, ako je ovo tvoja volja, neka me ova èa�a preðe, dozvoli mi da odlo�im ovaj nemoguãi zadatak. Ja ne mogu �iveti �ivotom nekog drugog biãa, pa ipak, deset hiljda me mole za �ivot. �ao mi je �to sam dozvolio da se sve ovo desi. Ako je to tvoja volja, pusti me da se vratim svojim ma�inama i alatu i da �ivim kao drugi ljudi. 23. I glas mu se javio na vrhu brda, glas ni mu�ki ni �enski, ni glasan ni tih, glas beskrajno ljubazan. I glas mu je rekao: �Ne moja, veã tvoja volja neka bude ispunjena. Jer tvoja �elja je za tebe moja. Idi svojim putem kao ostali ljudi i budi sreãan na zemlji. 24. Èuv�i to, Uèitelj je bio zadovoljan, zahvalio de i po�ao nizbrdo zvi�duãuãi neku radnièku pesmicu. I kada su ga presreli sa svojim molbama, tra�eãi od njega da ih leèi, pouèava i hrani neprestano, i da ih zabavlja svojim èudima, on se nasmejao mno�tvu i ljubazno im rekao: � Ja odustajem.� 25. Za momenat, gomila je bila Zapanjena od iznenadjenja.

26. A on im je rekao: �Ako èovek ka�e Bogu da vi�e od svega �eli da pomogne svetu, bez obzira na cenu, a Bog odgovori i ka�e mu �ta mora da radi, da li bi èovek morao da radi �ta mu je reèeno? 27. �Naravno Uèitelju!�, vikala je gomila. �Moralo bi mu biti zadovoljstvo da trpi muèenja samog pakla, ako bi Bog to tra�io.� 28. �Bez obzira na muke I te�inu zadatka?� 29. �Èast je biti obe�en, slava je biti prikucan za drvo i spaljen, ako je Bog tako tra�io�, reko�e. 30. �A �ta biste vi uradili�, reèe Uèitelj masi, �ako bi se Bog obratio lièno vama i rekao: Nareðujem da budete Sreãni na svetu, sve dok �ivite! �ta biste tada uradili?� 31. A mno�tvo be�e tiho, ni glasa, ni zvuk se nije èuo na padinama brda, ni u dolinama gde su stajali. 32. I Uèitelj reèe u ti�ini: �Na putanji na�e sreãe, naãi ãemo uèenje zbog koga smo izabrali ovaj �ivot. To je ono �to sam danas nauèio i odluèio sam da vas ostavim sada, da idete svojom sopstvenom stazom, kako vam odgovara!� 33. I po�ao je svojim putem, kroz gomilu i ostavio ih i vratio se svakodnevnom svetu ljudi i ma�ina.

2

Bila je skoro sredina leta kada sam sreo Donalda �imodu. U èetiri godine letenja, nikada nisam na�ao drugog pilota na poslu koji radim: leteãi svetom od grada do grada, prodajuãi vo�nje u jednom starom dvorilcu, tri dolara za deset minuta u vazduhu.

Ali, jednog dana, ba� severno od Ferisa, Ilinois, pogledao sam dole iz kabine mog Flit-a i video jedan stari Trevl Er 4.000, zlatno-beo parkiran ljupko u smaragdno-�utom senu.

Volim slobodan �ivot, ali se oseãam usamljenim, ponekad. Video sam taj dvokrilac tamo, razmi�ljao par sekundi, i odluèio da ne bi bilo �teta da svratim. Oduzeo sam gas, puno klizanje kormilom i Flit i ja smo boèno propadali prema zemlji. Dobri, ne�ni zvuk vetra u sajlama, lagani pok-pok stare ma�ine koja okreãe propeler. Podigao sam brile da bolje vidim kod sletanja . Kukuruzi�te kao zelena d�ungla promièe odmah ispod, vrhovi ograde, a zatim poko�ena livada, dokle pogled dopire. Ispravio sam avion, napravio mali zaokret nad zemljom i dodirnuo toèkovima travu, poznati laki udarac i �tropot zemlje pod toèkovima, usporavam i dodajem malo gasa na kraju da bih parkirao pored drugog aviona, Oduzimam gas do kraja i gasim motor, meko. Sve je sporije klak-klak elise i sve staje u potpunom miru jula.

Pilot Travl Er-a je sedeo u senu, oslonjen na levi toèak aviona i gledao me. I ja sam gledao njega oko pola minuta, zapa�ajuãi njegov tajanstveni mir. Ja ne bih bio tako

miran da sedim tu i vidim kako se drugi avion spusta na moje polje i parkira deset jardi od mene. Klimnuo sam glavom, dopada mi se, ne znam za�to.

- Izgledao si usamljen � premostih razdaljinu izmeðu nas. - I ti. - Ne nameravam da ti dosaðujem, ako sam suvi�an, otiãi ãu. - Nisi, oèekivao sam te. Nasmejao sam se: - Izvini �to kasnim. - U redu je.

Skinuo sam kacigu i naoèare, izvukao sam se iz kabine i skoèio na zemlju. To je prijatan oseãaj posle par sati provedenih u Flit-u.

- Nadam se da nema� ni�ta protiv �unke i sira - reèe � �unka i sir, i mo�da jedan mrav. � Bez rukovanja, bez ikakvog upoznavanja.

On nije bio krupan èovek. Imao je kosu do ramena, crnju od gume na koju je bio oslonjen. Oèi tamne kao u sokola, onakve kakve volim kod prijatelja, a kod bilo kog drugog izazivaju kod mene nelagodnost. On je mogao biti majstor karatea na putu za neki �estok turnir.

Prihvatio sam sendviè i èa�u vode iz termosa. � Ko si ti? � zapitao sam. � Veã dugo ovako letim i nikada nisam video nekog drugog u poljima.

- Ja nisam pogodan da radim ne�to drugo � rekao je prilièno zadovoljno. - Malo majstorisanja, varenja, pomalo grubosti, jurenja Maèki (maèke � izraz za velike

traktore), ostanem li na jednom mestu suvi�e dugo, sti�u me problemi. Tako sam napravio avion i sad radim ovaj posao.

- Koju vrstu maèke? � bio sam lud za dizel-ma�inama jo� od malih nogu. - D-8, D-9. Samo na kratko u Ohaju. - D-9! Veliki kao kuãa! S duplom vuèom, mogu li stvarno gurati planine?

- Postoji bolji naèin da se guraju planine � reèe sa osmehom koji je trajao mo�da desetinu sekunde.

Provirio sam za trenutak preko donjeg krila njegovog aviona, posmatrajuãi ga. Igru svetlosti... Bilo je te�ko gledati tog èoveka izbliza. Kao da je bilo svetlosti oko njegove glave, koja se stapala s pozadinom od tamnog srebra.

- Ne�to nije u redu? � zapitao je. - Kakve si probleme imao?

- O, ni�ta naroèito. Samo mi se sviða da se kreãem ovih dana, kao i tebi. Hodao sam oko njegovog aviona, noseãi sendviè. To je bila ma�ina iz 1928. ili 1929. ali

potpuno nedirnuta. Ni kad izaðe iz fabrike, avion noje tako nov kao ovaj njegov, ovde u senu.

Dvadesetak rukom nanesenih premaza i na kraju boja kao ogledalo. Staro-engleskim pismom bilo je ispisano �Don� ispod ivice kabine, a na njegovoj futroli za mape pisalo je �D.V. �imoda�. Instrumenti su bili kao tek raspakovani, originalni letaèki instrumenti iz 1928. Kontrolna tabla od polirane orahovine kao i ruèice upravljaèa, ruèka gasa, smese, pokretaè je i�ao napred, levo. Vi�e se ne mo�e videti ta vrsta pokretaèa, èak i na najbolje restauriranim starinama. Nigde ogrebotine, ni kapljice iz auspuha. Ni travèice ni slamke na podu kabine, kao da ma�ina nije nikada letela, nego se pojavila ovde pro�av�i pola veka kroz neki procep u vremenu. Osetio sam neobiènu jezu na vratu.

- Koliko dugo vozi� putnike? � pitao sam ga. - Oko mesec dana, sada pet nedelja.

Lagao je. Pet nedelja u polju bez obzira ko si, mora� imati prljav�tine i ulja na avionu i slame na podu kabine. Ali ova ma�ina... bez ulja na vetrobranu, bez pramenova slame na isturenim ivicama krila i repa, nema ni zgnjeèenih insekata na propelerima. To nije moguãe avionu koji leti nad Ilinoisom. Prouèavao sam Travl Er jo� par minuta, a onda se vratio i seo na seno pod krilom, licem prema pilotu. Nisam se pla�io, momak mi se jo� uvek sviðao, ali ne�to nije bilo u redu.

- Za�to mi ne ka�e� istinu? - Rekao sam ti istinu, Rièard � odgovorio je. Ime je bilo ispisano i na mom avionu.

- Niko ne vozi putnike u Travl Er-u, a da nema makar malo ulja po avionu, prijatelju moj, barem ne�to pra�ine. Mrlja na motoru, seno, za ime Boga, na podu.

Mirno se nasme�io: - Postoje neke stvari koje ne zna�. U tom trenutku mi se uèinio kao osoba sa druge planete. Verovao sam u ono �to ka�e, ali nisam

imao naèina da objasnim njegov besprekorni avion, parkiran ovde u poljima. - Istina je. Ali jednog dana ja ãu ih znati, sve. Tada ãe� moãi da uzme� moj avion, Donalde, jer

mi neãe biti potreban da bih leteo. Pogledao me je zainteresovano, podigav�i crne obrve: - O, isprièaj mi. Bio sam odu�evljen. Neko je hteo da èuje moj teoriju.

- Ljudi nisu leteli dugo vremena, jer su mislili da je to nemoguãe, i naravno nisu poku�ali da nauèe prvi princip aerodinamike. Ja �elim da verujem da tu postoji jo� neki princip: ne trebaju nam avioni da letimo, ili prolazimo kroz zidove, ili odlazimo na druge planete. Mo�emo da nauèimo kako da to radimo bez ma�ina, ako �elimo.

Upola se nasme�io, ozbiljan, i jednom klimnuo glavom. � I ti smatra� da ãe� nauèiti to �to �eli�, prodajuãi letove za tri dolara, ovde u poljima?

- Jedino uèenje koje vredi je ono koje sam steknem, radeãi ono �to �elim. Znam da je nema, ali kada bi postojala du�a na zemlji koja bi me mogla vi�e nauèiti o onome �to �elim da znam, vi�e od ovog aviona i neba odmah bi po�ao da je tra�im.

Tamne oèi su me gledale neprestano. � Zar ne misli� da si veã voðen, ako stvarno �eli� da nauèi� tu stvar?

- Da, voðen sam. Zar to nije svako? Uvek sam oseãao da postoji neko ko bdi nadamnom, tako ne�to.

- I misli� da ãe� biti doveden Uèitelju koji ti mo�e pomoãi? - Ako sluèajno taj Uèitelj nisam ja, da. - Mo�da je to naèin na koji se to de�ava � reèe.

Moderni kamion-kiper dokotrljao se putem prema nama, podigav�i smeði oblak pra�ine i

zaustavio se u polju. Vrata se otvori�e i izaðe starac i devojèica od svojih deset godina. Pra�ina je ostala u vazduhu, toliko je bilo mirno.

- Prodajete vo�mje, zar ne? � upita èpvek. Polje je bilo otkriãe Donalda �imode; ja ostadoh miran. - Da gospodine � reèe veselo � leti mi se danas, a vama?

- I da mi se leti, ne �elim nikakve lakrdije i izmotavanje tamo gore, jasno! � �mirkao je, poku�avajuãi da vidi da li smo ga prozreli i pored njegovog nabusitog govora.

- Hoãemo ako hoãete, neãemo ako neãete.

- Za uzvrat tra�ite èudo bo�ije, pretpostavljam. - Tri dolara u gotovom, gospodine, za deset minuta u vazduhu. To je 33 i 1/3 centa po minutu,

a veãina ljudi ka�e da vredi. Oseãao sam se kao sluèajni oèevidac, sedeãi tamo besposlen i slu�ajuãi naèin na koji ovaj

momak obavlja svoj posao. Sviðalo mi se to �to je govorio bez promene u glasu. Ja sam se odavno navikao na svoj lièni naèin reklame ( �Gore je garantovano deset stepeni hladnije, narode! Sve to samo za tri dolara, èetvrtinu tuceta iz va�eg novèanika ili d�epa! Doðite gore gde samo ptice i andjeli lete... ). Zaboravio sam da mo�e biti i drugaèije.

Postoji neka napetost kad leti� i proðe� vo�nje sam. Navikao sam se na nju, ali je ipak postojala: ako nema putnika, nema klope. Sad sam mogao da posmatram sa strane, a da mi veèera od toga ne zavisi, stoga sam se opustio i gledao.

Devojèica je stajala pozadi i takoðe posmatrala. Plava i smeðih oèiju, ukoèeno-dostojanstvenog lica, bila je ovde zbog svoga dede. Ona nije �elela da leti.

Mnogo èe�ãe je obrnuto, �eljni klinci i prazni odrasli, ali �iveãi ovakvim �ivotom, veã sam stekao oseãaj za te stvari i znao sam da devojèica ne bi letela, pa makar èekali celo leto.

- Koji od vas, gospodo...? � reèe èovek. �imoda nasu sebi èa�u vode. � Rièard ãe leteti sa vama. Ja sam jo� uvek pri ruèku. Ukoliko ne �elita da saèekate.

- Ne gospodine, ja sam spreman. Mo�emo li leteti iznad moje farme? - Naravno � rekoh ja. � Samo poka�ite put kojim �elite da idemo. Izvadio sam svoju vreãu za

spavanje, kutiju s alatom i lonce za kuvanje sa prednjeg sedi�ta Flit-a, pomogao èoveku da se smesti u sedi�te i prikopèao mi pojas. Onda sam se uvukao u zadnje sedi�te i vezao se pojasom.

- Okreni mi elisu, Don, molim te. - O.K. � Ponev�i svoju èa�u vode, stao je kod elise. � �ta �eli�? - Povuci ga polako. Prihvatiãe pravo iz tvoje ruke.

Kad god neko vuèe Flit-ov propeler, potegne preprzo i iz nekih komplikovanih razloga ma�ina neãe da upali. Ali ovaj èovek je povukao tako lagano, kao da je oduvek to radio. Sveãice su se upalile u cilindrima, i stara ma�ina je proradila bez muke.On od�eta nazad do svog aviona, sede, i poèe da razgovara sa devojèicom.

Uz veliku buku, di�uãi slamu u vazduh, Flit je poleteo, podigao se za stotinu ( ako ma�ina sada stane sleteãemo u kukuruz), pet stotina stopa ( sad bi veã mogli okrenuti i sleteti u seno... sada, to su zapadni pa�njaci), osam stotina metara i dosta, pratim èovekov prst, u vetar, na jugozapad.

Tri minuta leta i veã smo kru�ili oko farme. �itarice boje u�arenog ulja, kuãa od slonovaèe u moru metvice. Iza kuãe ba�ta s povrãem.

Èovek je gledao s prednjeg sedi�ta dok smo kru�ili, u kuãu uokvirenu krilima aviona. �ena se pojavila na tremu, imala je belu kecelju preko plave haljine, mahala je. I èovek je

mahnuo. Moãi ãe prièati kasnije kako su se jasno mogli videti, preko neba. Konaèno, on pogleda u mene i klimnu glavom, ka�e da je dovoljno, da se mo�emo vratiti.

Leteo sam u �irokom krugu oko Ferisa, da obavestim ljude da ima letenja i spustio se u spirali na livadu da im poka�em gde smo. Dok sam se spu�tao, klizeãi nad kukuruzom, Travl Er se odlepio od zemlje i odmah krenuo ka farmi odakle smo se upravo vratili.

Radio sam jednom u petoèlanom leteãem cirkusu i za momenat mi se vratilo staro seãanje... jedan avion uzleãe s putnicima dok se drugi spu�ta. Dodirnuli smo zemlju meko i rulali do daljeg kraja polja pored puta.

Zaustavio sam motor, èovek je otkopèao svoj sigurnosni pojas, pomogao sam mu da izaðe. Izvadio je novèanik iz prsluka i odbrojao dolare vrteãi glavom.

- To je dobra vo�nja , sine. - I mi mislimo. Na�a roba je dobra. - Tvoj prijatelj je prodaje? - O!?

- Rekao bih. Tvoj prijatelj bi mogao prodati pepeo ðaolu, kladio bih se. - Kako vam je palo na pamet?

- Devojèica, naravno. Vo�nja avionom za moju unuku Saru.! � Dok je govorio gledao je Travl Er, daleku, srebrnu taèku u vazduhu, kako kru�i nad kuãom.

- Od roðenja se smrtno pla�i visine. Vri�ti, u�asnuta je, za nju je popeti se na drvo isto �to i èeprkati golom rukom po osinjaku. Ta devojèica je èudo za ma�ine, nije lo�a oko �ivotinja, ali visine, to su upozorenja za nju. A sada je gore u vazduhu.

Prièao je dalje o ovom i drugim sluèajevima, seãao se kada su piloti dolazili u Gelzburg, pre nekoliko godina, leteãi na dvokrilcima kao i mi, ali praveãi gore u vazduhu sve moguãe ludorije s njima.

Gledao sam kako se udaljeni Travl Er poveãava, spiralno spu�ta nad livadom, strmije nego �to bih ja ikada sa devojèicom koja se pla�i visine, klizi nad kukuruzom i sleãe tako besprekorno u tri taèke, da je bilo zadovoljstvo gledati. Donald �imoda mora da je leteo mnogo godina, kada sleãe Travl Er-om na takav naèin.

Avion je dorulao i stao do nas, nije mu bio potreban dodatni gas i propeler je meko lupkao zaustavljajuãi se. Pogledao sam izbliza, nije bilo insekata na propeleru, èak ni jedna ubijena muva na toj o�trici dugoj osam stopa.

Pri�ao sam da pomognem, otkopèao sam devojèici pojas otvorio mala boèna vratanca i pokazao joj gde da stane da ne o�teti krilo.

- Kako ti se dopalo? � pitao sam. Nije me èula. - Deda, ne pla�im se! Nisam se bojala, stvarno. Kuãa je izgledala kao igraèka i mama je

mahala. Don je rekao da se bojim samo zato �to sam pala i umrla jednom i da ne moram vi�e da se pla�im! Biãu pilot deda. Imaãu avion i sama ãu popravljati motor, leteti svuda i voziti ljude! Mogu li? �imoda se osmehivao, a èovek je slegnuo ramenima. - On je rekao da ãe� biti pilot, zar ne, Saro? - Ne, nego ja. Ja sam prilièno dobra sa ma�inama, ti to zna�!

- Pa mo�e� razgovarati o tome sa majkom. Vreme je da se vratimo kuãi. Zahvalili su nam i krenuli, on je hodao, a ona trèala do kamiona, oboje promenjeni onim �to se

desilo u polju i na nebu. Stigla su dva automobila, zatim jo� jedan, i uskoro smo imali gomilu ljudi koji su �eleli da vide

Feris iz vazduha. Leteli smo dvanaest ili trinaest puta, �to smo br�e mogli i posle toga sam morao do grada da napunim Flit benzinom.Onda opet nekoliko putnika, pa opet neki i veã je bilo veèe. A mi smo leteli neprekidno, rame uz rame do zalaska sunca.

Negde sam video oznaku: 200 stanovnika, ali do mraka sam poverovao da smo sve provozali, kao i neke iz okoline.

U gu�vi oko letenja, zaboravio sam da pitam o Sari, da li je izmislio prièu, ili misli da je istina to o umiranju. Povremeno sam pogledavao na njegov avion izbliza, dok su se putnici smenjivali. Ni traga na njemu , ni kapi ulja nigde. On je po svemu sudeãi leteo izbegavajuãi insekte koje sam ja svaki sat�dva morao da bri�em sa vetrobranskog stakla.

Bilo je jo� uvek malo svetlosti na nebu kada smo zavr�ili. Dok sam ubacivao suve klipove kukuruza u svoju limenu peã, pokrio ih drvenim ugljem i upalio vatru, veã je bio potpuni mrak, vatra je vraãala boje avionima parkiranim u blizini i zlatnoj slami svuda naokolo.

Zavirih u kutiju sa hranom. � Tu je supa ili �pageti, ili ðuveè. � Rekoh. � I kru�ke i breskve. �eli� li malo toplih breskvi?

- Svejedno. � reèe blago � bilo �ta ili ni�ta. - Èoveèe, jesi li gladan? Ovo je bio te�ak dan! - Nisi mi ponudio ni�ta da bih bio gladan, ukoliko nije neki dobar ðuveè.

Otvorio sam konzervu ðuveèa svojim ��vajcarcem�, uradih isto to sa �pagetima i stavih obe konzerve na vatru.

D�epovi su mi bili prepuni novca... Ovo je bilo prijatno doba dana za mene. Izvadio sam sav novac iz d�epa da ga izbrojim, ne mareãi puno �to su novèanice izgu�vane. Bilo je 147 dolara i izraèunao sam napamet �to nije bilo lako za mene.

- To je... To je...da vidimo... èetiri i dva pamtim... èetrdeset devet letova danas! Preko sto dolara danas, Don, samo Flit i ja! Ti mora da si uzeo dvesta kao od �ale... uglavnom si leteo sa po dvojicom?

- Uglavnom. - O tom uèitelju koga tra�i� � reèe. - Ja ne tra�im uèitelja � rekoh.

Ja brojim novac! Mogu da izguram nedelje sa ovim, mogu biti bez brige dobrih nedelju dana! Pogledao me je i osmehnuo se: - Kada zavr�i� sa plivanjem u svom novcu, da li bi mi dodao

ðuveè?

3 Ogromne mase ljudi, mno�tvo koje je kao bujica nadolazilo sa svih strana i okru�ivalo jednog èoveka u sredini. Onda su ljudi postali okean koji je pretio da poplavi èoveka, ali umesto toga on je zvi�duãuãi pro�etao po povr�ini i nestao. Vodeni okean se pretvorio u okean trave. Belo-zlatni Travl Er 4000 je sleteo na travu, pilot se izvukao iz kabine i obesio natpis: letovi.

Bilo je tri izjutra kada sam se probudio iz sna, seãajuãi se celog sna i sreãan zbog toga. Otvorio sam oèi da na meseèini pogledam taj veliki Travl Er parkiran pored Flita. �imoda je sedeo na svojoj vreãi za spavanje kao onda kada sam ga prvi put sreo, oslanjajuãi se leðima na levi toèak. Nisam ga ba� jasno video, ali sam znao da je tamo.

- Zdravo, Rièard. � reèe on tiho u mraku � Da li ti to ne�to govori? - Da li mi ne�to govori? � zapitah o�amuãeno. Seãanje na san je jo� uvek bilo prisutno i

nisam bio iznenaðen time �to je budan. - Tvoj san. Taj momak i gomila i avion. � rekao je strpljivo � Bio si zabrinut zbog mene, sad

zna�. O.K. Bilo je prièa u novinama: Donald �imoda, èovek koga su poèeli zvati Mehanièar Mesija, amerièka inkarnacija, nestao je jednog dana na oèigled dvadeset pet hiljada svedoka.

Setio sam se toga, proèitao sam o tome u nekom lokalnom listu u Ohaju, jer je bilo na prednjoj strani.

- Donald �imoda? - Na usluzi � reèe � Sada zna� da ne mora� vi�e da me odgoneta�. Nastavi da spava�.

Dugo sam mislio o tome pre nego �to sam zaspao.

- Da li ti je dopu�teno... nisam mislio... Mesija na ovakvom poslu, ti treba da spase� svet, zar ne? Nisam znao da Mesija mo�e samo tako da pokupi svoje prnje i izgubi se... � Sedeo sam na gornjem delu Flit-a i posmatrao svog èudnog prijatelja. � Dodaj mi kljuè 9-16 Don, molim te.

On je preturao po torbi sa alatom i dobacio mi kljuè gore. Kao i sa ostalim alatom tog jutra, i ovaj je klizio polako kroz vazduh i zaustavio se na stopu od mene, lebdeãi bez te�ine, i kreãuãi se lagano usred vazduha. U trenutku kada sam ga dodirnuo postao je te�ak u mojoj ruci, kao najobièniji hrom-vanadijumski kljuè. Dobro, ne ba� najobièniji. Od kada je jedan jeftin 7-8 kljuè pukao u mojoj ruci, kupio sam najbolji alat koji se mo�e naãi. Ovaj je bio �Snap-on�, svaki mehanièar zna da to nije obièan alat, mogao bi biti od zlata koliko je skup, ali to je radost u ruci i zna� da se nikada neãe slomiti, ma �ta radio s njim.

- Naravno da mo�e! Mo�e� da prekine� s bilo èim, ako promeni� svoje mi�ljenje o tome. Mo�e� prekinuti s disanjem, ako to �eli�. � Zabavljao se podigav�i jedan �rafciger u vazduh i ostaviv�i ga da lebdi. � Tako sam prestao da budem mesija, a ako ti ovo znaèi kao odbrana, to je zbog toga �to se jo� uvek pomalo branim. Bolje to nego da radi� posao koji mrzi�. Pravi mesija ne mrzi ni�ta i slobodan je da krene bilo kojim putem, koji �eli. Naravno, to va�i za svakog, svi smo mi sinovi bo�iji, deca Biãa, ili ideje Misli, nazovi to kako hoãe�.

- Sla�em se Don, ali to onda izgleda da je biti Mesija razlièito od ostalih poslova, zar ne? Isus se vraãa da zabada eksere celog �ivota. Mo�da to samo zvuèi neobièno.

Razmi�ljao je, poku�avajuãi da razume �ta hoãu da ka�em. � Ne vidim �ta hoãe� da ka�e�. Jedino èudo je u tome �to nije odustao odmah, èim su poèeli da ga zovu Spasiocem. Umesto da je tada sve ostavio, on je poku�ao logikom: �U redu, ja jesam Bo�iji sin, ali to smo svi; ja jesam Spasilac ali ste i vi! Svako sa zdravim razumom to razume�.

Bilo je toplo gore, ali mi se ne�to nije radilo. �to vi�e �elim da ne�to bude gotovo, manje mi se radi. Ipak, zadovoljstvo je bilo znati da sam spreèio da mi cilindri odlete sa ma�ine.

- Ka�i da hoãe� drugi kljuè � reèe. - Ne �elim drugi kljuè. I sluèajno sam dovoljno spiritualno napredovao da shvatim da su tvoji

trikovi ni�ta do obiène dru�tvene igre, �imoda, jedne osrednje razvijene du�e, ili hipnotizera-poèetnika. - Hipnotizer! Deèko, da li se ti ikada zagreje�! Ali bolje i hipnotizer nego Mesija. Kakav dosadan

posao! Kako nisam pogodio da ãe to biti dosadan posao. - Znao si, - rekoh mudro. On se samo nasmejao.

- Da li si ikada smatrao, Don, da mo�da neãe biti lako prekinuti, posle svega? Da se neãe� moãi tek tako smiriti kao normalan èovek?

Na to se nije nasmejao. � U pravu si, naravno, - rekao je i provukao prstima kroz svoju crnu kosu. � Ostanem li suvi�e dugo na bilo kom mestu, vi�e od dan-dva, ljudi znaju da tu ima ne�to èudno. Oèe�e� li se o moj rukav, izleèen si od raka, i za manje od nedelju dana, ja sam opet usred gomile. Taj avion mi poma�e da se kreãem i niko ne zna odakle dolazim i kuda idem, �to mi prilièno odgovara.

- Biãe ti te�e nego �to si mislio, Don. - O?

- Da, celo kretanje na�eg doba je od materijalnog prema duhovnom... Sporo je, ali je to ipak divovski pokret. Ne mislim da ãe te svet ostaviti na miru.

- Oni ne �ele mene, nego èuda! Mogao bih nauèiti njima nekok drugog i pustiti ga da bude mesija. Neãu mu reãi da je to dosadan posao. A osim toga, �ne postoji problem toliko veliki da se od njega ne mo�e pobeãi�.

Skliznuo sam dole na seno i poèeo da prite�em �rafove na treãem i èetvrtom cilindru. Nisu svi bili olabavljeni, ali neki jesu. � Citira� Snupija, pretpostavljam?

- Citiraãu istinu, ma gde da je naðem, hvala. - Ne mo�e� pobeãi, Don! �ta ako ja sada poènem da te obo�avam? �ta ako se umorim radeãi

na svojoj ma�ini i poènem da te molim da je izleèi� umesto mene? Vidi, daãu ti sve �to zaradim od sada pa do zalaska sunca, ako me nauèi� da lebdim u vazduhu. Ako to ne uèini�, znaãu da treba da poènem da ti se molim, Sveti èoveèe koji si poslat da ponese� moje breme.

Nasme�io se na mene. Jo� uvek mislim da nije razumeo da ne mo�e da pobegne. Kako sam mogao ja to da znam, kad on nije?

- Da li si imao celu predstavu, kao u filmovima iz Indije? Gomila na ulicama, bilioni ruku te dodiruju, cveãe i tamjan, zlatna platforma sa srebrnim vezom na kojima èe� ti dr�ati govor?

- Ne. Jo� pre nego �to sam poèeo da tra�im posao, znao sam da to ne bih mogao izdr�ati. Tako sam izabrao SAD i dobio sam samo gomile.

Seãanje mu je zadavalo bol, i bilo mi je �ao �to sam opet pokrenuo celu stvar. Seo je na seno i nastavio da govori, gledajuãi kroz mene: - Hteo sam da ka�em, ako stvarno

toliko �eli� slobodu i radost, zar ne mo�e� da vidi� da ona nije nigde izvan tebe. Ka�i da je ima�, i ima� je. Pona�aj se kao da je tvoja, i tvoja je! Rièard, �ta je tu tako prokleto te�ko? Ali oni nisu èak ni èuli, veãina njih. Kao �to idu na auto trke da vide sudare, dolaze meni da vide èuda. Prvo te to razoèara, a onda postane ba� glupo. Uop�te ne znam kako su ostali Mesije to mogli da podnesu.

- Kad ti to isprièa�, to gubi ne�to od svoje privlaènosti. � Pritegao sam i poslednji �raf i odlo�io alat. � Gde ãemo danas?

- Ne znam � reèe � ne znam gde ãemo. - Kako to misli�? Ti poznaje� pro�lost i buduãnost svih stvari. Zna� ti taèno kuda mi idemo!

Uzdahnuo je. � Da. Samo poku�avam da ne mislim otome. Neko vreme dok sam radio na cilindrima, pomislio sam, sve �to treba da uradim je da ostanem

s tim momkom i neãe biti problema, ni�ta se rðavo neãe desiti. Ali naèin na koji je rekao: - �Poku�avam da ne mislim na to� � podsetilo me je �ta se desilo drugim Mesijama koji su bili poslati na ovaj svet. Instikt mi je govorio da skrenem na jug èim poletimo i pobegnem �to je dalje moguãe od tog èoveka. Ali, kao �to rekoh, postaje� usamljen, leteãi sam, i bilo mi je drago �to sam ga sreo, veã zbog toga �to sam imao nekog ko razlikuje krilo od stabilizatora, za razgovor.

Trebalo je da okrenem na jug, ali sam po poletanju ostao s njim, i leteli smo na sever i na istok u tu buduãnost o kojoj on nije hteo da razmi�lja.

4

Gde uèi� sve te stvari , Don? Ti zna� toliko mnogo, ili mo�da ja to samo tako mislim. Ne.

Ti zaista mnogo zna�. Da li je to stvar ve�be? Ima� li neki naroèit trening da bi bio Majstor? - Daju ti knjigu da proèita�.

Okaèio sam tek oprani svileni �al na zatezaèe i pogledao u njega. - Knjigu?

- �Spasilaèki priruènik�. To je ne�to kao biblija za Majstore. Imam tu negde primerak, ako si zainteresovan.

- Da, da! Misli�, obièna knjiga koja ti govori... Kopao je malo po prostoru za prtljag sme�tenom iza naslona sedi�ta u Travl Er-u i vratio se sa

malom knji�icom povezanom u jelensku ko�icu.

Priruènik za Mesije bilo je od�tampano crnim slovima.

Podsetnik za Naprednu Du�u

- Rekao si �Spasilaèki priruènik� a ovo je �Priruènik za Mesije�. �Otprilike je isto. � Poèeo je da prikuplja stvari oko svog aviona, kao da je mislio da je vreme da

se krene dalje. Listao sam knjigu, zbirka maksima i kratkih odlomaka.

Perspektiva �ili ãe� je upotrebiti ili ãe� izgubiti;ako si do�ao do ove

strane zaboravio si da ono �to se de�ava oko tebe nije stvarnost. Razmisli o tome.

Seti se odakle si do�ao gde ide�, i za�to si napravio

gu�vu u koju si prvo upao. Umreãe� stra�nom smrãu, upamti. Sve je ovo dobra ve�ba, i vi�e èe�

u njoj u�ivati ako stalno ima� na umu èinjenice. Ipak , primi svoju smrt sa ne�to ozbiljnosti. Podsmevanje naèinu svog smaknuãa

nije lako razumljivo manje razvijenim �ivotnim formama, i oni ãe te zvati ludim.

- Da li si proèitao ovo, o gubljenju perspektive, Don? - Ne. - Ka�e da mora� umreti u�asnom smrãu. - Ne mora�, zavisi od okolnosti, i od toga kako si ti hteo da uredi� stvar. - Da li ãe� ti umreti stra�nom smrãu?

- Ne znam. Nema mnogo smisla u tome, zar ne, sada kad sam te prekinuo s poslom? I mirno malo uspeãe bi trebalo biti dovoljno. Odluèiãu za nekoliko nedelja, kad zavr�im ono zbog èega sam do�ao.

Mislio sam da se �ali, na naèin na koji se �alio s vremena na vreme, nisam znao da je ozbiljno mislio za onih �nekoliko nedelja�.

Vratio sam se knjizi; bila je to vrsta znanja koje Majstoru treba; sla�em se.

Uèenje je otkrivanje onog �to veã zna�.

Radom pokazuje� da to zna�. Pouèavanjem podseãa� druge da znaju koliko i ti.

Svi ste vi uèenici, radnici, uèitelji. Tvoja jedina obaveza u bilo kom �ivotu je da bude� istinit

samom sebi. Biti istinit nekom ili neèemu drugom, ne samo da je nemoguãe

nego je i znak la�nog Mesije.

Najprostija pitanja su najdublja. Gde si rodjen? Gde ti je dom? Kuda ide�? �ta radi�?

Misli o ovome s vremena na vreme i posmatraj kak o se tvoji odgovori menjaju.

Ti najbolje pouèava� ono o èemu sam najvi�e treba da uèi�.

- Stra�no si tih, Rièarde � reèe �imoda kao da je hteo da razgovara sa mnom. - Da. � rekoh i nastavih sa èitanjem. Ako je ovo bila knjiga samo za majstore, nisam �eleo da

prekidam.

�ivi tako da se nikada ne stidi� ako je bilo �ta �to si rekao ili uradio objavljeno u svetu � èak i ako to �to je objavljeno nije istina.

Prijatelji ãe te poznavati bolje prvog minuta kada ih sretne� nego poznanici za hiljadu godina.

Najbolji naèin da se izbegne odgovornost je reãi: �Ja imam obaveze�.

Primetio sam ne�to èudno u knjizi. � Stranice nemaju brojeve, Don. - Ne � reèe. � Samo otvori�, i sve �to treba uglavnom je tu. - Èarobna knjiga!

- Ne. To mo�e� uèiniti sa bilo kojom knjigom. Mo�e� to uraditi sa starim novinama, ako èita� dovoljno pa�ljivo. Zar to nikada nisi uradio: ima� neki problem, otvori� neku knjigu koja se nadje tu, i vidi� �ta ti ka�e?

- Ne. - Pa, probaj ponekad.

Probao sam. Zatvorio sam oèi i pitao se �ta ãe mi se desiti ako ostanem du�e sa ovom èudnom osobom. Bilo je zabavno biti s njim, ali se nisam mogao otresti oseãanja da ãe se uskoro desiti ne�to �to ni malo nije zabavno, a ja nisam �eleo da budem u blizini kada se desi. Misleãi to, otvorio sam knjigu jo� uvek zatvorenih oèiju, onda sam otvorio oèi i èitao.

Voðen si kroz svoj �ivot unutra�njim biãem koje uèi, razigranim duhovnim biãem koje je tvoje pravo ja.

Ne okreãi se od moguãe buduãnosti prte nego �to si siguran da nema�

�tada nauèi� od nje.

Uvek si slobodan da promeni� mi�ljenje i izabere� drugaèiju buduãnost ili drugaèiju pro�èost.

Izabrati drugaèiju pro�lost? Auteralno ili figurativno ili kako se to misli...? � Mislim da sam zbunjen, Don. Ne znam kako uop�te mogu da nauèim ovu stvar. - Ve�ba, malo teorije i mnogo ve�be � reèe. Trebaãe ti oko nedelja i po.

- Nedelja i po? - Da. Veruj da zna� sve odgovore, i zna� ih. Veruj da si majstor, i jesi to

- Nikada nisam rekao da hoãu da budem neki majstor. - Taèno � reèe � Nisi. Ali sam zadr�ao knjigu, a on je nije nikada tra�io natrag.

5 Farmerima na srednjem zapadu treba dobra zemlja da bi radili i napredovali.I

pilotima-lutalicama. Oni moraju biti blizu svojih mu�terija. Treba da naðu polja nedaleko od grada, travnata polja ili poko�ene livade, bez krava u blizini koje bi pojele platno sa njihovih aviona u blizini auto-puta, sa kapijom na ogradi; polja postavljena tako da avion ne mora da leti nisko iznad neke kuãe; dovoljno ravno da se ma�ina ne raspadne rulajuãi brzinom od pedeset milja, dovoljno dugaèko da se sigurno sleti i uzleti i sa dozvolom vlasnika da se tu mo�e leteti preko dana.

Mislio sam o tome dok smo leteli na sever kroz subotnje jutro, Mesija i ja, dok je zlato i zelenilo zemlje promicalo, hiljadu stopa ni�e.�imodin Travl Er je buèno leteo pokraj mog desnog krila, odbijajuãi sunèeve zrake na sve strane svojom blje�tavom bojom. Divan avion, mislio sam, ali je prevelik za ovaj na� posao. Jeste da mo�e da nosi dva putnika odjednom, ali je skoro dva puta te�i od Flit-a, i zbog toga treba mnogo vi�e prostora za poletanje i sletanje. Imao sam jednom Trevl Er, ali sam ga kasnije zamenio Flit-om, koji se mo�e spustiti u malecko polje, kakvo mo�ete lak�e naãi u blizini gradova. Ja mogu da radim u polju od 50 stopa sa Flit-om, dok Travl Er treba 1000, 1300 stopa. Ve�i se za ovog momka, mislio sam, i vezao si se za ogranièenje njegovog aviona.

Siguran u to, u momentu dok sam jo� o tome mislio, uoèio sam mali pa�njak pored grada ispod nas.To je bilo uobièajeno 1320 stopa duga livada preseèena na pola, druga polovina je bila prodata gradu za bezbol utakmice.

Znajuãi da se �imodin avion ne mo�e spustiti tamo, oborio sam svoju ma�inu dole ka igrali�tu. Dodirnuo sam zemlju ba� pored leve ograde i zaustavio se gotovo odmah.Samo sam hteo da se malo poka�emo, da mu poka�em �ta Flit mo�e da uradi, valjano upravljan.

Okrenuo sam se oko krila, spremajuãi se da ponovo uzletim kad sam video Travl Er na sletanju. Sa spu�tenim repom i uzdignutim desnim krilom izgledao je kao neki velièanstveni kondor, kru�eãi pre sletanja.

Bio je nizak i spor, tako da mi se digla kosa na glavi. Oèekivao sam da vidim lom. Travel Air morate dr�ati bar na 60 milja pri sletanju, sporije od toga sa avionom koji se koleba na 50, znaèi da ãe ga smotati u loptu. Ali, umesto toga, video sam zlatno sne�ni dvokrilac kako stoji u vazduhu. Dobro, ne ba� stoji, ali nije leteo vi�e od 30 milja na sat, avion koji je, podseãam vas, gotov pri 50, zaustavio se u vazduhu i spustio se blago u tri taèke na travu. Upotrebio je pola, mo�da tri èetvrtine prostora koji je meni bio potreban da spustim Flit.

Samo sam sedeo u kabini i gledao, do se on parkirao pored i iskljuèio motor. Kada sam ja ugasio svoju ma�inu, jo� uvek blenuãi glupo u njega, reèe: - Lepo si polje na�ao! Dovoljno blizu grada, a?

Na�e prve mu�terije, dva mladiãa na hondi, veã su do�li da vide �ta se dogaða. Kako misli� blizu grada? � vikao sam , jer mi je buka motora jo� uvek bila u u�ima.

- Pa samo pola bloka daleko. - Ne, ne to! Kakvo je to bilo sletanje? U Travl Er-u! Kako si sleteo ovde?

Namignuo mi je: - Èarolija! - Ne, Don... stvarno! Video sam kako si se spustio!

- Rièard, da li �eli� da zna� odgovor za lebdenje kljuèeva u vazduhu, za leèenje svih bolesti, pretvaranje vode u vino, hodanje po vodi i sletanje Travl Er-a na sto stopa trave. �eli� li da zna� odgovore za sva ta èuda?

Oseãao sam se kao da je potegao laser na mene. - Hoãu da znam kako si se spustio ovde!?

- Slu�aj, - viknuo je � Ovaj svet? I sve u njemu? Iluzije, Rièard! Svaki komadiã toga je Iluzija. Da li to razume�? Nije bilo namigivanja, ni osmeha; kao da se iznenada razbesneo na mene.

Motocikl je stao kraj repa njegovog aviona; momci su izgledali voljni da lete. - Da � bilo je sve �to sam uspeo da ka�em. � Primljeno, Iluzije.

Onda, po�to su se oni popeli kod njega da lete, meni je preostalo da naðem vlasnika polja i dobijem dozvolu za kori�ãenje njegovog pa�njaka.

Jedini naèin da opi�em poletanje i sletanje Travl Er-a tog dana je da ka�em da je izgledao kao la�ni Travl Er. Kao da je avion bio neki E-2 CUB, ili helihopter maskiran u Travl Er. Nekako mi je bilo lak�e da prihvatim da kljuèevi lebde bez te�ine, nego da mirno posmatram kako se taj avion di�e sa zemlje, sa putnicima, brzinom od 30 milja na sat.

I dalje sam mislio na ono �to je tako �estoko rekao. Iluzije. Neko je to ranije rekao... kad sam bio dete, uèeãi maðijanje - Maðionièari su to rekli! Pomno su nam to govorili, - Gledajte, to �to ãete videti to nije stvarna magija. To je jedan efekt, iluzija magije. � Onda bi skinuli sveãnjak sa zida i pretvorili avion u teniski reket.

U magnovenju, izvadio sam �Priruènik za Magiju� iz d�epa i otvorio ga. Bile su samo dve reèenice na toj strani.

Ne postoji problem koji u svojim rukama ne nosi poklon za tebe.

Ti tra�i� probleme, jer su ti njihovi pokloni potrebni.

Ne znam ba� taèno za�to, ali ovo je malo olak�alo moju zbunjenost. Èitao sam to ponovo, dok ga nisam znao napamet.

Ime grada je bilo Troj, a pa�njak je obeãavao da ãe biti isto toliko dobar kao polje sa senom u

Ferisu. Ali u Ferisu sam oseãao izvestan mir, a ovde je postojala napetost u vazduhu koja mi se uop�ete nije sviðala.

Letenje, koje je za na�e putnike bila �ivotna pustolovina, meni je bilo rutina, zasenèena malo tom èudnom nelagodno�ãu. Moja pustolovina je bio taj momak sa kojim sam leteo... nemoguã naèin na koji je leteo i èudne stvari kojim je to obja�njavao.

Ljudi iz Troja nisu bili iznenðeni èudnim letom Travl Er-a vi�e, nego �to bih ja bio da sam èuo da neko gradsko zvono, koje nije zvonilo 60 godina, zvoni u podne... oni nisu znali da je nemoguãe da se desi ono �to se de�avalo.

- Hvala na vo�nji. � rekli bi, - Da li od toga �ivite... Zar ne radite negde? � i � Za�to ste izabrali tako malo mesto kao �to je Troj? � i jo�, - D�eri, tvoja farma nije veãa od kutije za cipele.

Imali smo radno popodne. Bilo je mnogo ljudi koji su dolazili da lete i trebalo je da razradimo dosta. Meðutim, jedan deo mene je poèeo da govori, be�i, be�i, be�i sa ovog mesta. Ignorisao sam to i ranije i uvek sam za�alio.

Oko tri sata sam morao da zaustavim ma�inu zbog benzina, oti�ao sam dvaput tamo i nazad do Skelijeve pumpe sa dve kante automobilskog benzina, kad sam ukapirao da jo� nijednom nisam video da se puni Travl Er. �imoda nije sipao benzin u svoj avion od nekog vremenapre, ne dodajuãi ni kap benzina ili ulja. I ako sam znao da je dobar èovek i da me ne bi povredio, upla�io sam se ponovo. Ako zaista vodite raèuna mo�ete dr�ati Travl Er pet sati u vazduhu. Ali ne osam sati spu�tanja i uzletanja.

On je i dalje leteo, vo�nja za vo�njom, dok sam ja sipao benzin u svoj glavni rezervoar i dodavao ulje u motor. Bio je tamo ceo red ljudi koji su �eleli da lete... izgledalo je kao da ne �eli da ih razoèara.

Uhvatio sam ga dok je pomagao nekom èoveku i �eni da uðu na prednje sedi�te u avionu. Poku�ao sam koliko sam mogao, da to zvuèi mirno i nemarno.

- Don, kakav si s gorivom? Treba� li benzina? Stajao sam kod vrha njegovog krila, sa praznom kantom od benzina u ruci,

Pogledao me je pravo u oèi i zbunio se, kao da sam ga pitao da li mu je potrebno vazduha da bi disao.

- Ne, reèe, a ja sam se oseãao kao osnovac koji je zakasnio u razred. � Ne, Rièarde nije mi potrebno gorivo.

To me je ozlovoljilo. Znao sam pone�to o avionskim motorima i gorivu. � Dobro onda, - planuo sam na njega � malo uranijuma?

Nasmejao se i moj bes je i�èezao. � Ne, hvala. Napunio sam pro�le godine. Trenutak kasnije je bio u kabini i krenuo s putnicima u onom natprirodno usporenom letu.

Prvo sam po�eleo da ljudi odu kuãama, zatim da se mi brzo izgubimo odavde, kao ljudi ili ne, onda sam imao oseãaj da sam trebao da se izgubim i to odmah. Sve �to sam hteo, bilo je da poletim i naðem veliko prazno polje, dovoljno daleko od bilo kojeg grada, da sednem, razmislim i pi�em o onome �to se desilo, u svom dnevniku, i da naðem neki smisao u svemu.

Stajao sam pored Flit-a, odmarajuãi se dok se �imoda nije ponovo spustio. Pri�ao sam njegovoj kabini, u�av�i u struju propelera velike ma�ine.

- Leteo sam dovoljno, Don. Idem svojim putem, spustiãu se daleko od grada i biãu bez posla neko vreme. Bilo je zabavno leteti s tobom. Videãu te ponovo, nekad, Don, O.K.?

Nije trepnuo. � Jo� jedan let i biãu s tobom. Momci su veã èekali. - U redu.

Momak je èekao u stolici za nepokretne, doguranoj èak iz grada ovamo. Bio je izlomljen i sedeo je nakrivljen u sedi�tu pod uticajem jake gravitacije, ali, bio je ovde jer je �eleo da leti. Bilo je tamo drugih ljudi, okolo, èetrdeset ili pedeset, neki u kolima, neki napolju i svi su pa�ljivo posmatrali kako ãe Don smestiti èoveka iz stolice u avion.

On o tome nije uop�te razmi�ljao. � �eli� li da leti�? Èovek u invalidskoj stolici se nasme�io iskrivljenim osmehom i klimnuo glavom u stranu.

- Hajde, hajde da to uradimo � reèe Don mirno, kao da je govorio nekom ko je dugo èekao u autu i kome je ponovo do�lo vreme da uðe u igru. Ako je bilo ne�to èudno u tom trenutku, kad ponovo razmislim, bio je to ton kojim je govorio. Jeste to bio uobièajen govor, ali bila je to i komanda kojom je nareðivao èoveku da ustane i uðe u avion, bez isprike. Ono �to se posle dogodilo bilo je kao da je èovek glumio i zavr�io poslednju scenu uloge bogalja. Izgledao je kao na pozornici. Pritiska gravitacije je nestalo sa njega kao da ga nikada nije ni bilo; on je izleteo sa stolice upola trèeãi, zbunjen samim sobom, prema Travl Er-u.

- Bio sam u blizini i èuo sam ga : - �ta ste uèinili? � reèe. � �ta ste mi to uèinili?

- Hoãe� li ti da leti� ili neãe� da leti�? � upita Don � Cena je tri dolara. Platite pre poletanja, molim.

- Ja letim � reèe ovaj. �imoda mu èak nije ni pomogao da se smesti napred, kao �to je obièno pomagao svojim putnicima.

Ljudi koji su bili u kolima, sada su bili napolju, èuo se kratak mrmor gledalaca, a onda iznenada ti�ina. Èovek nije hodao odkad je svojim kamionom sleteo s mosta, pre jedanaest godina.

Kao dete s krilima od èar�ava on se uzvrteo na sedi�tu, neprekidno pokreãuãi ruke, kao da ih je upravo dobio da se njima igra.

Pre nego �to je iko mogao da progovori, Don je dao gas Travl Er-u i on se podigao u vazduh, okreãuãi se strmo nad drveãem i penjuãi se kao furija.

Mo�e li jedan trenutak biti sreãan, a u isto vreme zastra�ujuãi? Sledili su mnogi takvi momenti. To je bilo èudo koje se jedino mo�e nazvati èudesnim izleèenjem èoveka koji je to i zaslu�io, a istovrameno se spremalo ne�to neprijatno kada se ova dvojica vrate na zemlju. Gomila je èekala zbunjena, a zbijeni ljudi du rulja i to uop�te nije dobro. Minuti su tekli, oèi su pratile mali dvokrilac koji je bezbri�no leteo na suncu, a ne�to �estoko se spremalo da poène.

Travl Er je izvewo neke strme osmice, usku spiralu i onda je leteo nad gradom kao spori i buèni tanjiriã, spu�tajuãi se. Da je imao i malo razuma on bi ostavio svog putnika na daljoj strani polja, uzleteo brzo i nestao. Jo� ljudi je dolazilo; neka �ena je trèala gurajuãi jo� jedna invalidska kolica.

On je rulao prema gomili, malo ubrzao da bi se okrenuo propelerom napolje, ugasio motor. Ljudi su jurili prema kabini i za minut, mislio sam da ãe pokidati platno sa trupa aviona da bi dohvatili onu dvojicu.

Da li je bilo kukavièki? Ne znam. Oti�ao sam do aviona , ubrizgao gorivo i okrenuo propeler da pokrenem motor. Zatim sam u�ao u kabinu, okrenuo Flit u vetar i uzleteo. Poslednje �to sam video od Donalda �imode, sedeo je na ivici svoje kabine, a rulja ga je potpuno okru�ivala.

Skrenuo sam istoèno, pa jugoistoèno i posle nekog vremena sleteo na prvo polje koje je imalo drveãe sa hladovinom i potok iz koga mogu piti. Bilo je daleko od bilo kakvog grada.

6

Èak ni danas ne uspevam da shvatim �ta me je tada obuzelo. To je bilo neko oseãanje kobi, koje me je dovelo daleko èak, do èudnog drugara kakav je bio Donald �imoda. Ako veã moram da se zbratimim sa sudbinom, èak ni Mesija lièno nije dovoljno jak da me zadr�i.

Bilo je mirno u polju, prostrana tiha dolina otvorena prema nebu... jedino zvuk malog potoka se èuo, a i to jedva. Ponovo s a m. Èovek se navikne da bude sam, ali prekinite to samo jedan dan i moraãete da se navikavate ponovo skroz iz poèetka.

- O.K., bilo je zabavno neko vreme, - rekao sam glasno dolini. � Bilo je zabavno, i mo�da sam imao dosta da nauèim od tog momka, ali mi je dosta gomila èak i da su sreãne... ako su upla�ene, one ãe nekog ili razapeti ili obo�avati. �ao mi je, ali to je ipak mnogo!

To �to sam rekao, porazilo me je. Reèi koje sam izgovorio mogle bi taèno biti �imodine. Za�to je ostao tamo? Ja sam oseãao da treba da idem, a ja uop�te nisam bio Mesija.

Iluzije. �ta je mislio time? To je znaèilo vi�e od bilo èega �to je rekao ili uradio. Bio je vatren kada je rekao: - Sve su to iluzije! � kad je mogao da usadi tu ideju u moju glavu pukom silom. � To jeste bio problem, u redu, i ja trebam njegov dar, ali i dalje nisam znao �ta je to znaèilo.

Vatra je gorela, a ja sam spremao neku vrstu gula�a od ostataka mesa, od soje, suvih rezanaca i dve vir�le od pre tri dana, koji ãe izme�ani, valjda vredeti ne�to. Torba sa alatom je bila pored kutije s hranom, bezrazlo�no sam izvadio iz nje kljuè 9-16 i gledao ga, onda ga obrisao i prome�ao gula� njim.

Bio sam sasvim sam, podseãam vas, niko nije gledao, pa sam iz zabave poku�ao sa lebdenjem u vazduhu na naèin na koji je on to radio. Ako ga odbacim pravo u vis i trepnem oèima ba� u trenutku kada on prestaje da se penje i poèinje da pada dole, pola sekunde imam oseãaj da je leteo. Ali

onda on lupne dole na travu ili na moje koleno i efekat brzo nestane. Ali to je bio potpuno isti kljuè... Kako je on to radio?

Ako su sve to iluzije gospodine �imoda, �ta je onda stvarno? I ako je na� �ivot iluzija, za�to ga uop�te �ivimo? Na kraju sam odustao, bacio kljuè jo� par puta i prestao. I prekinuv�i, bio sam odjednom zadovoljan, odjednom sreãan �to sam ovde gde sam, i �to znam ono �to znam, iako to nije bio odgovor na celokupno postojanje, pa èak ni na nekoliko iluzija.

Kada sam sam, pevam ponekad: �O, stara farba i ja !� pevao sam ponekad gladeãi krilo Flit-a s istinskom ljubavlju prema avionu ( setite se, nije bilo nikoga da èuje), �putovaãemo nebom... Skakutaãemo oko polja, dok jedan od nas ne sustane...� I muziku i reèi sam smi�ljao ja, pevajuãi dalje. �I neãu ja biti taj koji se predaje,... Ukoliko se tebi ne�to ne slomi... pa i tada ãu te samo povezati �icom... i nastaviãemo da letimo... NASTAVIÃEMO DA LETIMO...�

Verzije su bile beskrajne kada mi ide i kada sam sreãan, pa ni rima nije tako te�ka. Prestao sam da razmi�ljam o problemu Mesije; nije bilo naèina da otkrijem ko je on bio i �ta je mislio, pa sam tako prekinuo s poku�ajima, i mislio da me je to uèinilo sreãnim.

Oko deset sati se smirila vatra, a s njom i moja pesma. - Ma gde da si Donalde �imoda � rekoh, prostiruãi vreãu pod krilom, povlaèim to. �elim ti dragi,

usamljeni Mesijo, da naðe� to �to �eli� da naðe�, ma �ta to bilo. Njegova knjiga mi ispade iz d�epa dok sam svlaèio ko�ulju i proèitah je gde se otvorila.

Spona koja povezuje tvoju pravu porodicu nije od krvi, veã od po�tovanja i radosti u �ivotu drugih.

Vrlo retko èlanovi jedne porodice rastu pod istim krovom.

Nisam video kako se to mo�e primeniti na mene, i podsetio se da nikada ne dozvolim knjizi da

zameni moje vlastito mi�ljenje. Zavukao sam se pod ãebe, oseãajuãi se kao uga�ena sijalica, topao i pospan, ispod neba sa nekoliko hiljada zvezda, koje su mo�da i bile iluzija, ali lepa, sigurno.

Kada sam se ponovo osvestio, bila je zora, ru�ièasto svetlo i zlatne senke. Nisam se probudio

zbog svetlosti nego zato �to me je ne�to dodirivalo po glavi, veoma ne�no. Prvo sam pomislio da je stabljika trave koja se leluja. Drugi put sam bio siguran da je buba, zviznuo sam je divljaèki i skoro polomio ruku... kljuè 9-16 je tvrd komad èelika da bi ga tako mogli udariti, i brzo sam se razbudio. Kljuè je odskoèio sa krila dole, zavukao se za momenat u travu, a onda zaplovio ponovo velièanstveno lebdeãi u vazduhu. I dalje sam gledao razbudiv�i se sasvim. On je meko klonuo na zemlju i ostao miran. Dok sam re�io da ga podignem, postao je onaj isti, stari 9-16 kljuè koji sam poznavao i voleo, isto onako te�ak i onako valjan da prite�e sve �rafove i matice.

- Pa, do ðavola. Nikada ne govorim �do ðavola� ili �prokletstvo� � ostalo mi je od detinjstva. Ali bio sam zaista krajnje zbunjen i nisam ni�ta drugo mogao reãi. �ta se de�avalo sa mojim

kljuèem? Donald �imoda je bio najmanje 60 milja iza horizonta. Podigao sam ga, razgledao, odmerio, oseãajuãi se kao praistorijski èovek koji ne mo�e da razume kako se toèak okreãe pred njegovim oèima. Mora da je postojao neki jednostavan razlog...

Odustao sam na kraju zadovoljan, ostavio ga u torbu s alatom i zapalio vatru da napravim lepinju. Nisam morao da �urim nigde. Mogao sam ostati ovde ceo dan, ako mi se sviða.

Hleb je ba� narastao u plehu i trebalo ga je okrenuti kad sam èuo zvuk na nebu, zapadno. Nije bilo naèina da taj zvuk bude �imodin avion, nije bilo naèina da me neko prati do ovog

polja, jednog od milion polja na srednjem zapadu, ali ja sam znao da je to on i poèeo sam zvi�dukati... pazeãi i na hleb i na nebo, poku�avajuãi da smislim ne�to vrlo mirno kad se spusti.

Iza�ao je iz kabine i do�ao do vatre. � Zdravo Rièarde. - Kasni� � rekoh � lepinja je skoro zagorela. - �ao mi je.

Dodao sam mu �olju vode iz potoka i plitak tanjir sa pola pogaèe i komadom margarina, - Kako je bilo? � upitah.

- Pro�lo je O.K. � rekao je sa kratkim poluosmehom. � umakao sam �iv. - Sumnjam u to.

Jeo je neko vreme pogaèu u ti�ini. � Zna� � rekao mi je na kraju, razmi�ljajuãi o svom obroku � ovo je stvarno u�asna klopa.

- Niko ne ka�e da mora� da jede� moju pogaèu � rekoh preko � Za�to svi mrze moju lepinju? Niko ne voli moju lepinju! Za�to je tako, uzvi�eni Majstore?

- Pa, - iscerio se � ja govorim kao Bog sada. Rekao bih da ti veruje� da je ona dobra i zato je tebi ukusno. Probaj, a da ne veruje� u to �to veruje�. To je neka vrsta izgoretine... posle poplave... u vodenici, zar nije? Mislio si da stavi� trave unutra, pretpostavljam?

- �alim, pala mi je nekako dok sam je spremao. Ali, zar ne misli� da je ono osnovno, sam hleb � ne neka zalutala travka ili deliã � sama pogaèa, zar ne misli�?

- U�asna �reèe, vraãajuãi mi ceo komad koji sam mu pru�io, bez par zalogaja. Radije ãu gladovati. Ima� li breskve?

- U kutiji. Kako me je prona�ao u ovom polju? Raspon krila od 28 stopa u 10 000 milja prerije nije bilo

jednostavno pogoditi, naroèito gledajuãi prema suncu � ali sam re�io da ne pitam. Ako bude hteo da mi ka�e, reèi èe mi.

- Kako si me prona�ao? � rekoh � mogao sam se spustiti bilo gde. Otvorio je konzervu sa breskvama i jeo ih no�em � ne ba� jednostavan trik.

- Sliènosti se privlaèe, - promumla komadiã breskve sa no�a. -O? - Kosmièki zakon. - O!

Zavr�io sam svoju pogaèu i strugao tiganj peskom iz potoka. To je stvarno dobar hleb. - Misli� li da objasni�? Kako sam ja to slièan tvojoj cenjenoj liènosti? Ili si sa tim, slièan, mislio

na sliènost aviona? - Mi èudotvorci se dr�imo zajedno � reèe. Reèenica je zvuèala i ljubazno i zastra�ujuãe na

naèin na koji je rekao. - Ah, Don? Povodom tvog zadnjeg komentara bi mi mogao reãi �ta si mislio time: mi

èudotvorci. - Prema polo�aju kljuèa 9-16 na torbi s alatom mogao bih reãi da si izvodio stari trik sa

lebdenjem ovog jutra? Ka�i mi ako gre�im? - Ni�ta nisam izvodio! Probudio sam se, ta stvar me je sama probudila.

- O, sama � smejao mi se. - Da, SAMA!

- Ti se razume� u èudotvorstvo isto kao �to se razume� u me�enje hleba. Nisam odgovorio na to, spustio sam se dole na vreãu i umirio se potpuno. Ako bude imao �ta

da ka�e, reãi ãe kad naðe za shodno. - Neki od nas poèinju da uèe ove stvari podsvesno. Na�a budna svest neãe to da prihvati, tako

èinimo èuda u snu. � Gledao je u nebo i prve male oblake tog dana. � Ne budi nestrpljiv, Rièard. Svi smo mi na svom putu da nauèimo vi�e. To ãe ti doãi prilièno brzo sada i ti ãe� biti mudri stari duhovni majstor pre nego �to bude� znao.

- Kako misli� pre nego budem znao? Ja ne �elim da znam to! Ne �elim ni�ta DA ZNAM!

- Ti ne �eli� ni�ta da zna�. - Dobro, �elim da saznam �ta je svet i za�to postoji, za�to �ivim ovde i gde ãu posle otiãi...

�elim to da znam. I kako da letim bez aviona ako �elim. - �alim. - �ali�, �ta?

- Neãe iãi tako. Ako ti uèi� �ta je ovaj svet i kako funkcioni�e, automatski poèinje� da pravi� èuda, ono �to ãe biti nazvano èudom. Ali, naravno, ni�ta nije èudno. Nauèi ono �to nauèi i maðionièar i to vi�e nije magija. � Prstao je da gleda u nebo. � Ti si kao i svi ostali. Ti veã zna� sve to, samo jo� nisi svestan da zna�.

- Ne seãam se � rekoh ne seãam se da si me pitao da li �elim da nauèim tu stvar, ma �ta da je to, donelo bi mi gomile i bedu celog �ivota. Izgleda da sam zaboravio.- Èim sam ovo rekao, znao sam da ãe reãi da ãu se setiti kasnije, i da ãe on biti u pravu.

Opru�io sam se u travi, podmetnuv�i d�ak sa ostatkom bra�na pod glavu kao jastuk. � Slu�aj, ne brini o gomilama. One ti ne mogu ni�ta, ako ti to ne �eli�. Ti si èaroban, zapamti:

Puf-nevidljiv si, i prolazi� kroz vrata. - Gomila te stigla u Troju, zar ne?

- Zar sam rekao da ih nisam hteo? Ja sam to dozvolio. Svidelo mi se. Ima neèeg neiskusnog u svakome od nas, inaèe nikada ne bismo mogli biti pravi majstori.

- Ali, zar nisi odusta? Zar ja nisam èitao...? - Naèin na koji su stvari i�le, bio sam pretvoren u Jedinog, Mesiju za sva vremena, i to sam

hladno prekinuo, ali ja ne mogu da nauèim ono na �ta sam potro�io �ivote, poku�avajuãi da saznam. Zatvorio sam oèi, grickajuãi slamèicu. � Slu�aj Donalde, �ta poku�ava� da mi ka�e�? Za�to

otvoreno ne ka�e� �ta se de�ava? Bilo je dugo vremena mirno, onda reèe: - Mo�da ti treba meni da ka�e�. Ka�i ti meni �ta ja

hoãu da ka�em, a ja ãu te ispraviti ako pogre�i�. Razmi�ljao sam minut o tome, i odluèio da ga iznenadim. � O.K., reãi ãu ti. � Pauzirao sam da

vidim koliko ãe dugo moãi da èeka, ako ono �to budem rekao ne bude i�lo glatko. Sunce je bilo dovoljno visoko da bude toplo, u nekom skrivenom polju, farmer je radio s traktorom, obraðujuãi kukuruz nedeljom.

- O.K. , reãi ãu ti. Prvo, nije bilo sluèajno kad sam te prvi put video dole u polju u Ferisu. Taèno?

Bio je tih kao trava kadraste. - Drugo, ti i ja imamo neku vrstu tajnog sporazuma, koji sam ja oèito zaboravio, a ti nisi. Jedino je blag vetar duvao, udaljeni traktor je i�ao napred-nazad. Deo mene koji je slu�ao to, nije mislio da je ono �to sam rekao bila izmi�ljotina. To je bila prava

prièa. - Hoãu da ka�em da smo se sreli pre tri ili èetiri hiljade godina, dan manje ili vi�e. Volimo iste

pustolovine, verovatno mrzimo iste stvari, uèimo sa jednako zadovoljstva, istom brzinom. Ti ima� bolje pamãenje. Na� susret je ono �to si mislio onim �Sliènosti se privlaèe�.

Uzeo sam novu slamku. � Kako zvuèi? - Neko vreme sam mislio kako ãe to biti dug govor � reèe. To ãe i biti dug govor, ali mislim da

postoje neke �anse da to uradi� ovog puta. Nastavi da prièa�. - Dalje ne moram da nastavim, jer ti veã zna� �ta ljudi znaju. Ali, da ovo nisam rekao, ti ne bi

znao �ta ja mislim da znam, a bez toga ja ne mogu da nauèim ni�ta od onoga �to bih hteo da nauèim.Spustio sam svoju slamèicu. � Èega tu ima za tebe, Don? Za�to se davi� sa ljudima kao ja? Kad je neko uznapredovao kao ti, on stièe sve ove èudotvorne sposobnosti kao nusprodukte. Ti me ne treba�, ti netreba� ni�ta od ovog sveta.

Okrenuo sam glavu i pogledao ga. Oèi su mu bile zatvorene. � Kao Travl Er-u benzin � rekao je.

- Taèno � rekoh. � Tako je sve �to je ostalo na svetu dosadno... nema uzbuðenja kad zna� da ti ne�to na ovoj zemlji ne mo�e napraviti problem. Tvoj jedini problem je �to nema� problema!

Ovo je, kako sam mislio, bio sjajan deo govora. - Ispustio si ne�to � reèe on. Ka�i mi za�to sam prekinuo s poslom... Da li zna� za�to sam

prekinuo da budem Mesija ?

- Gomila, rekao si. Svi su hteli da èini� èuda za njih. - Da. Ne prvo, nego drugo. Strah od gomile nije moj krst, nego tvoj. Nije strah od gomile ono

�to me zamara, nego je to vrsta gomile koja uop�te ne brine o onome �to sam do�ao da ka�em. Mo�e� preãi pe�ice od Njujorka do Londona po okeanu, a ipak neãe� uèiniti ni�ta da se zainteresuju, zna�?

Kada je to rekao izgledao je usamljeniji nego bilo koji �ivi èovek koga sam video. Njemu nije bila potrebna ni hrana, ni dom, novac ni slava. Umirao je od potrebe da ka�e ono �to je znao, a nikoga nije bilo dovoljno briga da slu�a.

Namr�tio sam se na njega da ne bih zaplakao. � P ti si to tra�io - rekoh. � Ako tvoja sreãa zavisi od onoga �ta neko drugi radi, mislim da ima� problem.

Podigao je glavu, a oèi su mu sinule kao da sam ga udario kljuèem. Odjednom sam pomislio da ne bilo mudro da se ovaj momak razbesni na mene. Èovek nije ni�ta u sudaru s munjom.

Osmehnuo se onim svojim poluosmehom. � Zna� �ta, Rièard � reèe polako � u pravu si! Opet je uãutao, pora�en onim �to sam rekao. Ne primeãujuãi, nastavio sam da prièam o tome

kako smo se sreli, i �ta je imalo da se uèi, ideje su proletele kroz glavu kao jutarnja kometa. On je le�ao vrlo miran u travi, ne pokreãuãi se, ne govoreãi ni reèi. Oko podne je zavr�io svoju verziju univerzuma i svih stvari u njemu.

- ...i oseãam se kao da sam tek poèeo Don, toliko stvari ima da se ka�e. Kako ja sve to znam? Kako mi je sve to do�lo?

Nije odgovorio. - Ako oèekuje� da sam odgovorim na svoje pitanje, priznajem da ne znam. Za�to mogu da

sve ove stvari ka�em sada, kad nikad ranije nisam èak ni poku�ao. �ta se to sa mnom dogodilo? Bez odgovora. - Don, u redu je, sad mo�e� da prièa�.

Nije rekao ni reè. Objasnio sam prikaz �ivota, a moj Mesija, kao da je èuo sve �to je trebalo u toj jednoj reèenici o svojoj sreãi, zaspao je.

7 Sreda ujutru, �est sati, nisam budan. Bummm!! Odjednom �estoka buka, iznenadna i

nemoguãa kao neka visoko-eksplozivna simfonija; hor, truba do trube, od kojih se kr�i staklo. Zemlja je uzdrhtala. Flit je poskoèio na toèkovuma, a ja sam izleteo ispod krila nakostre�en kao naelektrisana maèka.

Nebo je bilo bledo na istoku, oblaci divljih boja, ali je sve to bilo zbrisano dinamitskim kre�endom.

�PREKINI ! PREKINI TO ! ISKLJUÈI MUZIKU ! ISKLJUÈI JE!� �imoda je urlao tako glasno i tako �estoko da sam ga mogao èuti pored svega, zvuk je prestao

odmah, samo su se odjeci kotrljali sve dalje i dalje. Onda je to bila samo ne�na duhovna pesmica, tiha kao povetarac, Betoven u snu.

On nije bio iznenadjen, - Slu�aj, rekao sam da iskljuèi� to! Muzika je stala. - Uh � reèe. Ja sam samo gledao. - Postoji vreme i mesto za sve, zar ne? � reèe - Pa vreme i mesto, dobro...

Malo duhovne muzike je u redu, u intimi tvog sopstvenog duha i mo�da u posebnim prilikama, ali prva stvar ujutru i to tako glasno? �ta to radi�?

- �ta ja radim? Don, ja sam spavao... �ta hoãe� da ka�e� s tim, �ta ja radim? Zavrteo je glavom, slegnuo ramenima beznade�no, i vratio se u svoji vreãu pod krilom. Knjiga je bila okrenuza naopako, u travi, tamo gde je pala. Okrenuo sam je pa�ljivo i proèitao:

Bori se protiv svojih ogranièenja i, budi siguran, ona su sigurno tvoja.

Bilo je mnogo stvari u vezi sa Mesijom koje ja nisam razumeo. 8

Zavr�ili smo dan u Hamondu, Viskonsin, leteãi sa nekoliko putnika, oti�li do grada da veèeramo i krenuli natrag.

- Don, garantujem ti da ovaj �ivot mo�e biti zanimljiviji, dosadan ili bilo kakav, prema tome �ta izaberemo. Ali èak ni u najsvetlijim trenucima, nikada nisam bio sposoban da otkrijem, pre svega za�to smo mi ovde. Reci mi ne�to o tome.

Pro�li smo pored zatvorene prodavnice i bioskopa u kome se prkazivao film Buè Kesidi o Sendens Kid. Umesto da mi odgovori, on je zastao i upitao me:

- Ima� novca, zar ne? - Dosta. U èemu je stvar? - Hajdemo na film � reèe . � Ti plaãa�?

- Ne znam, Don. Idi sam. Ja ãu se vratiti avionima. Ne sviða mi se da ih ostavljam dugo same. �ta je iznenada tako va�no u tom filmu?

- Avioni su u redu. Hajdemo u bioskop - Veã je poèelo. - Onda ãemo zakasniti.

On je veã sebi kupovao kartu. Sledio sam ga u mrak i seli smo odmah u zadnji red. Moglo je biti 50 ljudi u tami oko nas. Zaboravio sam za�to smo u�li, posle nekog vremena i ukljuèio se u prièu, koju sam oduvek smatrao obiènim filmom, u svakom sluèaju ovo je bilo valjda treãi put kako gledam film. Vreme je proticalo kao �to treba u dobrom filmu i ja sam gledao u poèetku sa tehnièke strane... kako je svaka scena uraðena i kako se nadovezuje sledeca, za�to je neka scena sada, a ne posle. Poku�ao sam da gledam tako, ali me prièa ponela pa sam zaboravio.

Negde kod dela gde su Buè i Sendens opkoljeni celom bolivijskom armijom, skoro na kraju, �imoda me dotaèe po ramenu. Nagnuo sam se prema njemu, gledajuãi film i �eleãi da zadr�i ono �to �eli da ka�e dok se sve ne zavr�i.

- Rièard? - Da. - Za�to si ovde?

- Ovo je dobar film, Don. Pst! Buè i Sendens, potpuno u krvi, prièaku kako treba da odu u Australiju.

- Za�to je dobar? � reèe. - Zabavan je. Pst. Reãi ãu ti posle. - Prekini s tim. Probudi se. Sve su to iluzije.

Iznervirao sam se. � Donald, ima jo� samo par minuta i onda ãemo razgovarati o èemu �eli�. Ali dopusti mi da pogledam film, hoãe� li?

�aputao je postojano, dramatièno... � Rièard, ZA�TO SI OVDE? -Slu�aj, ovde sam, jer si me ti zvao da uðem ovamo. � Okrenuo sam se poku�avajuãi da vidim

kraj. - Nisi morao da doðe�, mogao si da odbije� ponudu. - SVIÐA MI SE FILM... Èovek ispred me pogledao za trenutak. � Sviða mi se film Don, da li

ima ne�to lo�e u tome?

- Uop�te nema, - reèe i vi�e nije rekao ni reè do kraja, kad smo ponovo pro�li pored dosta kori�ãenog traktora i dalje u tamu prema polju i avionima. Moglo bi biti ki�e uskoro.

Razmi�lao sam o njegovom èudnom pona�anju u bioskopu. � Ti sve radi� s razlogom, Don? - Ponekad.

- Za�to bioskop? Za�to si tako iznenada hteo da vidi� Buèa i Sandensa? - Pitao si me ne�to. - Da, ima� li odgovor?

- Da, to je moj odgovor. Oti�li smo u bioskop jer si me ne�to pitao. Film je bio odgovor na tvoje pitanje.

Smejao mi se, znao sam to. - �ta je bilo pitanje?

Duga, bolna ti�ina. � Tvoje pitanje, Rièard, bilo je da èak ni u tvojim blistavim trenucima nisi mogao da otkrije� za�to smo ovde.

Setio sam se. � I film je bio moj odgovor? - Da. - Je l� ? - Ne razume� � reèe. - Ne.

- To je bio dobar film � reèe, - ali je i najbolji film samo iluzija, zar ne? Slike èak nisu ni pokretne, samo izgleda da jesu. Promenom svetla se posti�e da se kreãu preko ravnog platna gore u mraku.

- Pa, da. � Poèinjao sam da shvatam. - Drugi ljudi, bilo koji ljudi, bilo gde, koji idu na bilo koju bioskopsku predstavu, za�to su oni

tamo, kada je sve to samo iluzija? - Pa zbog zabave �rekoh. - Zabava. Dobro. Jedan. - Mo�e biti pouèno. - Dobro. To je uvek to. Uèenje. Dva. - Fantazija, bekstvo. - Takðe zabava. Jedan. - Tehnièki razlozi. Da vide kako je jedan film napravljen. - Uèenje. Dva. - Bekstvo od dosade... - Begstvo, to si rekao. - Dru�tvo. Biti sa priateljima � rekoh.

- To je razlog da se ide, ne da se gleda film. To je ipak zabava, jedan. Bilo �ta da sam naveo, svodilo se na njegva dva prsta; ljudi gledaju film iz zabave ili zbog

uèenja, ili zbog jednog i zbog drugog, odjednom. - A film je kao �ivot, Don? Taèno? - Da. - Pa za�to bi neko izabrao lo� �ivot, u�asan film?

- Ne dolaze oni da vide stravièan film samo iz zabave, oni znaju da ãe to biti stravièan film jo� na ulazu � reèe.

- Ali za�to?... - Da li ti voli� straviène filmove? - Ne. - Da li si ih ikada gledao? - Ne.

- A neki ljudi tro�e mnogo vremena i novca da vide u�as, ili operetske probleme koji su za druge ljude glupi i dosadni?... � Ostavio mi je pitanje da odgovorim.

- Da. - Ti ne mora� da gleda� njegove filmove, ni on tvoje. To je nazvano �sloboda�.

- Ali za�to bi neko �eleo da je upla�en ili da mu je dosadno?

- Zato �to misle da zaslu�uju, zbog zastra�ivanja nekog drugog, ili im se sviða uzbuðenje te vrste, ili misle da filmovi moraju da budu dosadni. Mo�e� li da veruje� da mnogi ljudi, iz razloga koji su njima vrlo prihvatljivi, u�ivaju u verovanju da su bespomoãni u svojim sopstvenim filmovima? Ne, ne mo�e�.

- Ne mogu � rekoh. - Dok to ne shvati�, jo� ãe� se èuditi za�to su neki ljudi nesreãni. Nesreãni su jer su izabrali da

budu nesreãni, i , Rièarde, to je sasvim u redu. - Hmmm.

- Mi se kockamo, zabavljamo, mi smo vidre univerzuma. Ne mo�emo umreti. Ne mo�emo povrediti sami sebe vi�e no �to se iluzije na platnu mogu povrediti. Ali mo�emo verovati da smo povreðeni, na bilo koji bolan naèin. Mo�emo da verujemo da smo �rtve, ubijeni i ubice, voðeni okolo dobrom ili lo�om sreãom.

- Mnogo �ivota? � pitao sam. - Koliko filmova si gledao? - O.

- Filmovi o �ivotu na ovoj planeti, o �ivotu na ostalim planetama; bilo �ta �to zahvata prostor i vreme je film i iluzija � reèe. Ali za odreðeno vreme mi mo�emo nauèiti u�asno mnogo i mo�emo se lepo zabaviti na�im iluzijama, zar ne?

- Koliko duboko ti prima� te filmske stvari? � upitah. - Koliko hoãe�. Veèeras si video film, delimièno, jer sam ja hteo da ga vidim. Mnogi ljudi

odaberu �ivot jer u�ivaju da rade ne�to zajedno. Glumci iz veèera�njeg filma igrali su zajedno, i u drugim filmovima, pre ili posle, zavisno od toga koji si ti film prvo gledao, ili ih mo�e� istovremeno gledati na raznim platnima. Mi kupujemo karte za te filmove, plaãajuãi priznajemo da verujemo u realnost prostora i realnost vremena... Nijedno nije istinito, ali niko ko neãe da plati tu cenu, ne mo�e se pojaviti na ovoj planeti niti u bilo kom prostorno-vremenskom sistemu.

- Ima li ljudi koji uop�te ne �ive u prostoru i vremenu? - A ima li ljudi koji uop�te ne idu u bioskop? - Razumem, oni uèe na drugaèiji naèin?

- U pravu si, reèe zadovoljan sa mnom. � Prostor-vreme je prilièno primitivna �kola.Ali, mnogi ljudi ostaju sa iluzijama, èak i ako je dosadno, i oni ne �ele da se svetlo upali ranije.

- Ko pi�e te filmove, Don? - Zar nije èudno koliko znamo ako samo zapitamo sebe, umesto nekog drugog... Ko pi�e te

filmove, Rièard? - Mi � rekoh. - Ko glumi? - Mi.

- Ko je kamerman, kinooperater, menad�er, prodavac karata, distributer i ko gleda sve njih? Ko je slobodan da udje ili izadje usred filma, bilo kada, da izmeni radnju kako hoãe, ko je slobodan da gleda isti film opet i opet?

- Pusti me da pogodim �rekoh. � Ko god hoãe. - Da li je to dovoljno slobode za tebe? � upitah.

- I da li su filmovi zato tako populani? Jer mi instiktivno znamo da su slièni na�im sopstvenim �ivotima?

- Mo�da je tako, mo�da ne. To nije ni va�no, zar ne? �ta je projektor? - Misao, - rekoh. � Ne, ma�ta. To je na�a ma�ta pa ma �ta rekao. - �ta je film? � Upita. - Reci mi. - Ma �ta, èemu dozvolimo da se smesti u na�u uobrazilju? - Mo�da je tako, Don.

- Mo�e� uzeti traku filma, - reèe � ona je potpuno zavr�ena i kompletna � poèetak, sredina i kraj su tamo u istoj sekundi, u milionitom delu sekunde. � Film postoji van vremena koje pokazuje, i ako zna� �ta je bioskop, uop�te govoreãi, ti zna� �ta ãe se dogoditi pre nego �to uðe� u dvoranu: biãe bitaka i uzbuðenja, pobednika i pora�enih, romansi, katastrofa; znaèi da ãe svega biti tu. Ali da bi bio okupiran njime, da bi te povukao, da bi mogao da u�iva� u njemu �to vi�e, mora� ga staviti u projektor i pustiti ga

preko soèiva, minut po minut... bilo koja iluzija zahteva prostor i vreme da bi se iskusila. Tako ti da� gro� i dobije� kartu, sedne� i zaboravlja� �ta se dogaða izvan sale i za tebe poèinje film.

- I niko stvarno povreðe? To je samo krv od soka od paradajza. - Ne, to je krv, u redu, - reèe. � Ali to bi isto tako mogao biti i sok od paradajza, sudeãi po

efektu koji ima na na� stvaran �ivot... - A stvarnost?

- A stvarnost je bo�anski indiferentna, Rièard. Majka ne brine koju ulogu igra njeno dete u svojoj igri... Jednog dana lo�eg momka, drugog dana dobrog. Biãe èak i ne zna za na�e iluzije i igre. Ona zna samo svoje ja, i nas po nalièju svome, savr�ene i zavr�ene.

- Nisam siguran da �elim da budem savr�en i zavr�en. Prièaj o dosadi... - Pogledaj nebo. � reèe i to je bila tako nagla promena teme da sam pogledao u nebo. Bilo je

tamno, ne�to pokidanih cirusa, visoko gore, a prvi zraci meseèine su im porebrili ivice. - Lepo nebo � rekoh. - Da li je ono savr�eno? - Pa ono je uvek savr�eno, Don.

- Hoãe� da ka�e� da je ono iako se menja svakog sekunda savr�eno? - Da, ba� sam pametan. Da!

- I more je uvek savr�eno, a i ono se èak menja, - reèe. Ako je savr�enstvo mirovanje, onda je raj baru�tina!

- Savr�eno i stalno menjajuãe. � Da, prihvatam to. - Ti si to odavno prihvatio, ako ba� insistira�.

Okrenuo sam se njemu u hodu � zar ti nije dosadno, Don, da stalno bude� u ovoj dimenziji? - O, ja sam samo u ovoj jednoj dimenziji? � reèe. � A ti?

- Za�to je sve �to ja ka�em pogre�no? - Da li je sve �to ka�e� pogre�no?- reèe. - Mislim da radim pogre�an posao. - Da ne misli� mo�da na nekretnine? � reèe. - Nekretnine ili osiguranje. - Buduãnost je u nekretninama, ako to �eli�.

- O.K. , �ao mi je � rekoh. � Ne �elim buduãnost ni pro�lost. �eleo bih samo da uskoro postanem dobri stari Majstor Sveta Iluzija. Izgleda da bi to moglo biti sledeãe nedelje?

- Pa, Rièard, nadam se ne tako dugo! Gledao sam ga pa�ljivo, nije se osmehivao.

9

Dani su se stapali jedan u drugi. Leteli smo, kao i uvek, ali sam prestao da cenim let, prema imenima gradova ili novcu koji smo zaradili od putnika. Poèeo sam da cenim leto prema stvarima koje sam nauèio, razgovorima koje smo vodili posle letenja i èudima koje su se tu i tamo dogaðala, usput, do trenutka kada sam, napokon, shvatio da èuda uop�te ne postoje.

Zamisli Univerzum divnim i taènim i savr�enim,

jednom mi je rekla knjiga.

Onda budi siguran u jednu stvar: Biãe ga je, sigurno, zamislilo malo bolje nego ti.

10 Popodne je bilo mirno... po neki putnik tu i tamo. U meðuvremenu sam ve�bao da isparavam

oblake. Bio sam instruktor letenja i znam da uèenici uvek prave lake stvari te�kim; sada to znam blje, otkad sam sad ja uèenik, mr�teãi se preteèi na moje kumulose, mete. Trebalo mi je, najednom vi�e poduèavanja nego ve�be. �imoda je bio opru�en pod krilom Flita, praveãi se da spava. Ãu�nuo sam ga blago po ruci i on otvori oèi.

- Ja to ne mogu � rekoh. - Da, mo�e�, - reèe, i ponovo zatvori oèi. - Don, probao sam! Ba� kad pomislim da se ne�to de�ava, oblak nagrne natrag, gomilajuãi se,

veãi no ikad! Uzdahnuo je i seo. � Izaberi mi oblak. Jedan lak�i, molim te. Izabrao sam najveãi moguãi oblak na nebu, tri hiljade stopa visok, koji se kome�ao kao dim iz

pakla. � Onaj iznad silosa, onaj tamo, - rekoh. Onaj koji postaje crn sada. Pogledao me u ti�ini. � Za�to me mrzi�? - To je zato �to mi se sviða�, Don, zato tra�im te stvari. � Kezio sam se. � Tebi je potreban

izazov. Ako �eli� izabraãu ne�to manje... Uzdahnuo je ponovo i okrenuo leða nebu. � Poku�aãu, koji? Gledao sam oblak, monstrum sa svojim milionima tona ki�e kako nestaje; ostade samo

glomazna rupa plavog neba na mestu gde je bio. - Uf � rekoh tiho. - Posao vredan rada... � zakljuèio je on. � Ne, ma koliko �eleo da prihvatim pohvale koje mi

upuãuje�, moram ti iskreno reãi ovo: To je lako. Pokazao je malu grudvu oblaka gore � Tamo, tvo red. Spreman? Hajde! Gledao sam taj pramen dima, a on je gledao mene.Zami�ljao sam da je oti�ao, zamislio sam prazan prostor tamo gde je bio, oblivao ga vizijama toplih zraka, tra�io od njega da se pojavi negde drugde, i polako, polako, jedan minut, pet, sedam i oblak je konaèno nestao.Ostali oblaci su bili veãi, moj je nestao.

- nisi ba� brz, a? � reèe. - To mi je bilo prvi put! Ja tek poèinjem! Ustao sam protiv nemoguãeg, dobro, neverovatnog i

sve �to mo�e� da ka�e� je da nisam brz. Ovo je bilo odlièno, i ti to zna�. - Zaèuðujuãe. Tako si bio vezan za taj oblak, a on je ipak nestao za tebe. - Vezan! Uni�tavao sam taj oblak èime god sam stigao! Vatrene kugle, laserski zraci, usisivaè

veliki kao kuãa... - Negativno vezan, Rièard. Ako zaista �eli� da izbaci� oblak iz svog �ivota nemoj praviti veliku

predstavu oko toga, samo se opusti i ukloni ga iz misli. To je sve �to treba da se urad.

Oblak ne zna za�to se kreãe ba� u tom pravcu i tom

brzinom bilo je ono �to je knjiga imala da ka�e.

On oseãa impuls...to je mesto na koje sada treba otiãi.

Ali nebo zna razloge i �ablone iza svih oblaka i ti ãe� ih znati, takoðe, kada sebe dovoljno uzdigne�

da vidi� iza granica.

11

Nikada ti nije data �elja, a da ti nije data i snaga da je

uèini� stvarnom. Mo�da ãe�, ipak , oko nje morati da se potrudi�.

Prizemljili smo se na ogromnom pa�njaku, pored pojili�ta za konje, koje je pokrivalo tri ara,

daleko od gradova, negde na liniji izmeðu Ilinoisa i Indijane. Nije bilo putnika, bio je to na� slobodan dan, mislio sam.

- Slu�aj, - reèe � Nemoj slu�ati. Samo budi miran i gledaj. Ono �to ãe� videti nije nikakvo èudo. Èitaj svoju knjigu atomske fizike... I dete mo�e hodati po vodi.

Reèe mi ovo i kao da nije primetio da je voda tamo, okrenuo se ipro�etao nekoliko jardi od obale, po povr�ini pojili�ta � jezerceta. To je izgledalo kao da je pojili�te fatamorgana usred letnje vreline na stenovitom jezeru. Stajao je èvrsto na povr�ini, ni talasiã nije prenuo preko njegovih leteãih èizama.

- Ovamo, - reèe. � Doði i probaj. Video sam to svojim oèima. Bilo je moguãe, oèito, jer je stajao tamo, tako i ja poðoh da mu se

pridru�im. Oseãao sam se kao da hodam po prozirnom plavom linoleumu i nasmejah se. - Donalde, �ta mi radi�? - Samo ti pokazujem ono �to svi nauèe, pre ili kasnije, - reèe, - ba� si zgodan sada. - Ali, ja... - Gledaj, voda mo�e biti èvrsta, - lupio je nogom i zvuk je bio kao ko�a na kamenu, - ili ne. �

Lupio je ponovo i voda nas je poprskala obojicu. � Da li oseãa�? Probaj. Kako se brzo navikavamo na èuda! Za manje od minuta poèeo sam da mislim da je hodanje po

vodi moguãe, da je prirodno, da je... dobro, pa �ta? - Ali, ako je voda èvrsta, kako mo�emo da je pijemo? - Na isti naèin kako hodamo po njoj, Rièard. Ona nije èvrsta i nije teèna. Ti i ja odluèujemo

kakva ãe biti za nas. Ako �elimo teènu vodu, mislimo kao da je teèna, pona�amo se kao da je teèna, pij je. Ako �eli� da bude vazduh, di�i je. Probaj.

Mo�da ima ne�to u prisutnosti napredne du�e, mislio sam. Mo�da se ove stvari mogu de�avati u odreðenom radijusu, pedeset stopa u krugu oko njih...

Kleknuo sam na povr�inu i zaronio ruke u vodu. Teènost. Onda sam legao dole i gurnuo glavu u plavo i disao, verujuãi. Delovalo je kao topli, teèni kiseonik, bez gu�enja i zapinjanja daha. Podigao sam se i pogledao ga, oèekujuãi od njega da zna �ta mislim.

- Prièaj � reèe. - Za�to moram da prièam? - Jer je ono �to treba da se ka�e mnogo jasnije kada se ka�e reèima. Prièaj.

- Ako mo�emo da hodamo po vodi, pijemo je i di�emo, za�to ne mo�emo to isto da uradimo i sa zemljom?

- Da. Dobro. Primetiãe�... Do�ao je do obale lako kao da ide po naslikanom jezeru. Meðutim, kada mu je noga dodirnula

zemlju, pesak i travu na obali poèeo je da tone i posle nekoliko koraka bio je do ramena u zemlji i travi. Kao da je jezerce odjednom postalo ostrvo, a zemlja oko njega se pretvorila u more. Plivao je na trenutak po pa�njaku, prskao okolo tamnim glinenim kapljicama, onda lebdeo po njemu, zatim ustao i pro�etao. Bilo je odjednom èudnovato videti èoveka kako hoda po zemlji!

Stajao sam na vodi i aplaudirao njegovoj predstavi. On se poklonio i aplaudirao mojoj. Pro�etao sam do ivice pojila, zamislio zemlju kao teènost i dodirnuo je cipelom. Talasiãi se

ra�iri�e po travi u krugovima. Koliko je duboka zemlja? Umalo nisam glasno upitao. Zemlja ãe biti duboka onoliko koliko ja budem mislio da je duboka. Dve stope dubine, mislio sam to, biãe dve stope duboka i ja ãu je pregaziti.

Sa poverenjem sam koraknuo na obalu i potonuo preko glave. Oko mene je bilo crno podzemlje, zastra�ujuãe; i borio sam se da izaðem na povr�inu zadr�avajuãi dah, mlatarao sam tra�eãi malo èvrste vode, ivicu pojili�ta da se uhvatim za nju.

On je sedeo na travi i smejao se. - Ti si izuzetan uèenik, da li zna� to? - Nisam uop�te uèenik! Vadi me odavde. - Vadi se sam. Prestao sam da se koprcam. To je èvrsto i ja mogu da se popnem napolje. To je èvrsto... I ja

sam se popeo napolje, sav ulepljen i pokriven crnom prljav�tinom. - Èoveèe, ti se stvarno uprlja�, radeãi to. Njegova plava ko�ulja i farmerke, bili su bez mrlja i trunke pra�ine. - Aaaaa ! � Istresao sam pra�inu i prljav�tinu iz kose, izvadio je iz u�iju. Na kraju sam ostavio

novèanik na travu, u�ao u teènu vodu i oprao se na tradicionalni naèin. - Znam da postoje bolji naèini èi�ãenja od ovog. - Postoje br�i naèini, da. - Naravno, nemoj da mi ka�e�. Samo sedi tamo, smej se i pusti mene da sve otkrijem sam. - O.K. Na kraju sam morao da odem mokar do Flit-a da promenim odeãu, ve�ajuãi mokre komade

odãe na zatezaèe, da se su�e. - Rièard, ne zaboravi �ta si radio danas. Lako je zaboraviti vreme kada smo znali i mislili da su

to bili snovi i èuda, jednom. Ni�ta dobro nije èudo, ni�ta lepo nije san. - Svet je san, ka�e�, a on je lep ponekad. Zalazak sunca, oblaci, nebo... - Ne, slika je san. Lepota je stvarna. Mo�e� li to da razlikuje�? Klimnuo sam skoro razumevajuãi. Kasnije sam virnuo u knjigu.

Svet je tvoja ve�banka, stranice na kojima raèuna�. To nije stvarnost, iako tu mo�e� izraziti stvarnost,

ukoliko �eli�. Takoðe, ima� slobodu da pi�e� gluposti, ili la�i, ili da cepa�

listove.

12

Najveãigreh je ogranièiti Biãe. Ne èini T o.

Bilo je lako, toplo popodne, izmeðu pljuskova, trotoari mokri na na�em putu iz grada.

- Ti mo�e� da prolazi� kroz zidove, zar ne Don? - Ne. - Kad ti ka�e� ne, za ne�to za �ta znam da odgovor traba da glasi da, znaèi da ti se ne sviða

naèin na koji sam te pitao. - Mi smo sigurno pa�ljivi, zar ne? � reèe. - Da li je problem u pronala�enju ili u zidovima? - Da, i jo� gore. Tvoje pitanje pretpostavlja da ja postojim u jednom odreðenom prostoru-

vremenu, i da prolazim u drugi prostor-vreme. Danas nisam raspolo�en da prihvatim voje pretpostavke o meni.

Namr�tio sam se. Znao je �ta pitam. Za�to mi nije jednostavno odgovorio, i dozvolio da otkrijem kako on radi te stvari?

- To je moj mali naèin da ti pomognem da preciznije misli� � reèe blago. - O. K., ti mo�e� uèiniti da izgleda kao da prolazi� kroz zidove, ako hoãe�. Da li je pitanje sada

bolje? - Jeste, bolje je. Ali ako �eli� da bude� precizan... - Nemoj da mi ka�e�. Znam kako da ka�em ono �to mislim. Evo mog pitanja: kako mo�e� da

iluziju ogranièenog oseãanja postojanja, izra�enu u ovom prividnom prostorno-vremenskom trajanju kao tvoje �telo�, pokrene� kroz iluziju matrijalnog ogranièenja, nazvan �zidovi�?

- Dobro reèeno! � reèe. � Kad postavi� pitanje kako treba, ono odgovara samo, zar ne? - Ne, pitanje nije samo odgovorilo. Kako prolazi� kroz zidove? - RIÈARDE ! Skoro si sve imao kako treba, a onda si sve razbio u paramparèad! Ja ne mogu

da hoda kroz zidove... kad ka�e� tako, ti podrazumeva� stvari koje ja uop�te ne podrazumevam, pa èak i da ih pretpostavim odgovor je �ne�.

- Ali vrlo je te�ko postaviti sve tako precizno, Don. Zar ne zna� �ta mislim? - Tako, samo zato �to je ne�to te�ko, ti ne poku�ava� da ga uradi�? I hodanje je bilo te�ko u

poèetku, ali si ve�bao i postigao da to sada izgleda lako. Uzdahnuo sam. � Da. O.K., zaboravi pitanje. - Zaboraviãu ga. Moje pitanje je mo�e� li ti? Gledao me je kao da nije imao brige na svetu. - Tako, ti ka�e� da je telo iluzija i zid je iluzija, ali postojanje je stvarno i ono ne mo�e biti

ogranièeno iluzijama? - Ne ka�em to ja. To ti ka�e�. - Ali to je istina. - Prirodno � reèe. - Kako to radi�? - Rièard, ni�ta ne radi�. Vidi� to veã uraðeno i to je sve. - E, to zvuèi lako. - To je kao hodanje. Pita� se kako ti je ikad bilo te�ko da nauèi�. - Don, hodanje kroz zidove nije sada za mene te�ko, ono je nemoguãe. - Da li misli� da ãe mo�da, ako ka�e� nemoguãe, opet i opet hiljadu puta, to uèiniti da ti

iznenada te�ke stvari postanu lake? - �ao mi je. To jeste nemoguãe i ja ãu to uèiniti kad doðe vreme za mene. - On hoda po vodi, a obeshrabren je, narode, jer ne hoda kroz zidove. - Ali to je bilo lako, a ovo... - Razmi�ljaj o svojim ogranièenjima i zadr�aãe� ih � otpevao je. � Zar nisi pre nedelju dana

plivao u zemlji? - Jesam.

- A zar zid nije samo vertikalna zemlja? Zar ti toliko znaèi u kom pravcu se prostire iluzija? Horizontalne iluzije je moguãe savladati, ali vertikalne ne.

- Mislim da me potpuno poznaje�, Don. Pogledao me i nasme�io se. � Vreme kad te budem potpuno poznavao je vreme da te ostavim

neko vreme samog. Poslednja zgrada u gradu je skladi�te, velika graðevina od �ute cigle. Bilo je skoro kao da je odluèio da ide drugim putem nazad do aviona, skrenuv�i nekom tajnom preèicom. Preèica je bila kroz zid od cigle. Okrenuo o�tro desno u zid i nestao. Sad smatram da bih, da sam se odmah okrenuo za njim, pro�ao takoðe. Ali sam samo zastao na trotoaru i gledao u mesto gde je bio. Kada sam podigao ruku i dodirnuo kuglu, bila je samo tvrda cigla.

- Jednog dana, Donalde � rekoh. � jednog dana... Vraãao sam se drugim putem do aviona. - Donald. � rekoh stigav�i u polje � do�ao sam do zakljuèka da ti uop�te ne �ivi� u ovom svetu. Pogledao me prepadnut sa vrha krila, gde je uèio da sipa benzin u rezervoar. � Naravno da ne.

Mo�e� li mi navesti jednu osobu koja �ivi? - �ta misli�, mogu li ti reãi osobu kaoja �ivi? Ja! Ja �ivim na ovom svetu! - Odlièno, - reèe, kao da sam nezavisnim uèenjem otkrio tajnu. � Podseti me da ti kupim ruèak

danas... Divim se naèinu na koji nikad ne prestaje� da uèi�. Ovo me je zbunilo. Nije bio sarkastièan ili ironièan; mislio je ba� ono �to je rekao. � �ta hoãe�

da ka�e�? Naravno da �ivim na ovom svetu. Ja i èetiri biliona drugih ljudi. Ti si onaj koji... - O, bo�e Rièard! Ti si ozbiljan! Otpi�i ruèak. Nema hamburgera, nema senfa, ni�ta! Taman

sam pomislio da si dostigao glavno saznanje. Prekinuo me i gledao me ljutit i �alostan. � Ti si siguran u to. �ivi� u istom svetu, zar ne, kao, kao... berzijanac mogli bi reãi. Tvoj �ivot je upravo u celini bio preokrenut i izmenjen, pretpostavljam, novom SEC polisom osiguranja? �ivi� u istom svetu kao turnirski �ahista, Zar ne? Kad se u Njujorku ove nedelje bore Petrosjan i Fi�er, i Braun na Menhetnu, za pola ,iliona dolara nagrade, �ta ti radi� ovde u polju Meitlend Ohajo? Ti, sa tvojim Flit-om iz 1929., ti kome je dozvola farmera glavna stvar u �ivotu, ljudima koji �ele desetominutnu vo�nju avionom, ma�inom kojoj je potrebno odr�avanje i samrtnim strahom od orkana... �ta misli� koliko ljudi �ivi u tvom svetu? Rekao si da èetiri biliona �ivi. I ti stoji� tu dole i ka�e� da to hoãe� da mi poturi�? Zadihao se od brzog govora.

- Mogao sam skoro da okusim taj hamburger, sa sirom koji se topi... rekoh. - �ao mi je. Bio bih tako sreãan da ga kupim. Ali to je sad gotovo i svr�eno, najbolje je

zaboraviti. - Iako je to bio poslednji put da sam ga optu�io da ne �ivi u ovom svetu, trebalo mi je dugo da

shvatim reèi sa strane na kojoj se knjiga otvorila:

Ako neko vreme bude� ve�bao da bude� fikcija, shvatiãe� da su ti

fikcijski karakteri ponekad stvarniji od ljudi sa telima i srcem.

13

Tvoja savest je mera po�tenja tvoje liènosti.

Slu�aj je pa�ljivo. Svi smo mi slobodni da radimo ono �to �elimo� , rekao je te noãi. � Nije li to jednostavno,

èisto i jasno? Nije li to veliki put da se uredi univerzum? - Skoro. Zaboravio si jedan va�an deo � rekoh. - O ? - Svi smo mi slobodni da radimo ono �to hoãemo, dok to ne povreðuje nekog drugog, - dodao

sam. � Znam da si to mislio, ali je tebalo da ka�e� to �to si mislio. Èuo se iznenadan zvuk u mraku, pogledao sam ga brzo. � Jesi li èuo to?

- Da, zvuèi kao da ima nekog... Ustao je, oti�ao u mrak. Nasmejao se iznenada, i rekao ime koje nisam uspeo da razumem. � U redu je � èuo sam da ka�e. � Ne, biãe nam drago da si tu... Nema potrebe da stoji� tu... doði, dobrodo�ao si stvarno...

Glas je imao te�ak akcenat, ne ruski, ne èe�ki, vi�e transilvanski. � Hvala. Ne �elim da vam kvarim veèe...

Èovek koji je do�ao do vatre bio je, pa bio je prilièno neobièan da bi se na�ao u ovoj noãi i na zapadu . Mali, vitak, vuku slièan momak, upla�enih oèiju, obuèen u veèernje odelo, crna pelerina postavljena crvenim satenom, bilo mu je neprijatno na svetlu.

- Prolazio sam pored, - reèe. � Polje je preèica do moje kuãe... - Zar? � �imoda mu nije verovao, znao je da la�e, a istovremeno je radio sve �to je mogao da

se uzdr�i od glasnog smeha. Nadao sam se da ãu razumeti, ubrzo. - Smestite se udobno, - rekoh. �Mo�emo li vam pomoãi? Nisam se oseãao ba� tako, ali on je

bio tako stisnut, da sam stvarno �eleo da se opusti, ako mo�e. Pogledao me s divljim pogledom koji me sledio. � Da, vi mi mo�ete pomoãi. To mi je vrlo

potrebno, inaèe ne bih pitao mogu li piti va�u krv? Samo malo? To mi je hrana, potrebna mi je ljudska krv...

Mo�da je to bio njegov akcent, nije dobro znao engleski ili ja nisam razumeo njegove reèi, ali sam bio na nogama br�r nego ikad, slama je letela u vatru od moje brzine.

Èovek je ustuknuo. Inaèe sam bezazlen, ali nisam mala osoba i mogu da delujem zastra�ujuãe. Okrenuo je glavu. � Gospodine, �ao mi je! �ao mi je! Zaboravite da sam bilo �ta rekao o krvi! Ali, vidite...

- �ta to prièate? � Bio sam jo� be�nji, jer sam se pla�io. � �ta to do ðavpla govorite, èoveèe? Ne znam �taste, da niste nekakav VAM-?

�imoda me je prekinuo pre nego �to sam mogao da izgovorim reè. � Rièard, na� gost je prièao, a ti si ga prekinuo. � Molim vas, nastavite, moj prijatelj je malo nagao.

- Donald, - rekoh � Ovaj momak... - Budi miran! To me je toliko iznenadilo da sam zanemeo gledajuãi u�asnuto èoveka izvuèenog iz njegovog

prirodnog mraka na svetlo na�e vatre. - Molim vas da razumete. Nisam ja izabrao da se rodim kao vampir. To je nesreãna sudbina.

Nemam mnogo prijatelja. Ali svake noãi moram imati malo sve�e krvi, inaèe ãe me spopasti u�asni bolovi, a ako bih i dalje ostao bez toga, umro bih. Molim vas, u�asno ãu patiti, umreãu, ako mi ne dozvolite da sisam va�u krv... samo malo, ne treba mi vi�e od pinta. Koraknuo je prema meni, oblizujuãi usne, misleãi da me �imoda nekako kontroli�e.

- Jo� jedan korak i biãe krvi, sla�em se. Èoveèe, taknite me i mrtvi ste... Ne bih ga ubio, ali sam mislio da ga ve�em, pre nego �to nastavim s prièom.

Mora da mi je poverovao, jer je stao i uzdahnuo. Okrenuo se ka �imodi: - Jesi li postigao �to si hteo?

- Mislim da jesam. Hvala ti.

Vampir me pogledao i nasme�io se, potpuno opu�ten, ludo se zabavljajuãi kao glumac na sceni posle predstave. � Neãu piti tvoju krv, Rièard � reèe prijateljski perfektnim engleskim bez ikakvog akcenta. Dok sam gledao, on je nestajao, kao da je iskljuèio svoje unutra�nje svetlo... za pet sekundi je i�èezao.

�imoda je seo opet pored vatre. � Uvek mi je drago �to ne misli� to �to ka�e�! Jo� uvek sam drhtao luèeãi adrenalin, spreman da se borim sa monstrumom. � Don, nisam

siguran da sam za ovakve stvari. Mo�da bi bilo bolje da mi ka�e� �ta se dogaða. Kao, na primer, �ta... �ta je bilo?

- Dot je bio vampir iz Transilvanije, - reèe. � Ili, da budem precizniji, Dot je bio misaona forma vampira iz Transilvanije. Ako hoãe� ne�to da objasni�, a misli� da te neko ne slu�a, èvrkni ga malo misaonom formom, da objasni� �ta misli�. Dali misli� da sam ga prethodno doterao, sa onom pelerinom i oènjacima i onakvim akcentom? Da li je bio previ�e stra�an za tebe?

- Pelerina je bila prvoklasna, Don. Ali je ipak bilo suvi�e stereotipno, egzotièno... Uop�te se nisam upla�io.

Uzdahnuo je. � U redu. Ali si shvatio smisao, a to je ono va�no. - Koji smisao? - Rièard, buduãi tako besan na mog vampira, radio si ono �to si hteo, bez obzira �to bi to

povredilo nekog drugog. On ti je èak i rekao da ãe biti povreðen ako... - Hteo je da mi sisa krv! - �to e isto ono �to mi radimo govoreãi da ãemo biti povreðeni ako neko ne �ivi na na� naèin. Ãutao sam dugo vremena misleãi o tome. Uvek sam verovao da smo slobodni da radimo �ta

hoãemo, samo ako ne diramo druge, a ovo se nije slagalo. Ne�to je nedostajalo. - Stvari koje te zbunjuju � reèe � je prihvaãena izreka koja je sluèajno nemoguãa. To je izraz

�povrediti nekog drugog�. Mi biramo sami da li ãemo biti povreðeni ili ne, nije va�no od èega. Mi smo ti koji odluèujemo. Nko drugi. Moj vampir ti je rekao da ãe biti povreðen ako mu ti ne dopusti�...! I to je njegova odluka da bude povreðen, njegov izbor. Ono �to ti radi� je tvoja odluka, tvoj izbor. Daãe� mu krv, ignorisati ga, vezati ga, probosti ga javorovim kocem kroz srce. Ako on ne �eli javorov kolac, slobodan je da se brani, na bilo koji naèin. I tako to ide, izbori, izbori...

- Kad to tako gleda�... - Slu�aj � reèe � ovo je va�no. Svi smo mi. Slobodni. Da radimo. �ta god. Po�elimo. Da radimo. 14

Svaka osoba, svi dogaðaji u tvom �ivotu su se desili, jer si ih ti sebi privukao.

Na tebi je da izabere� �ta ãe� sa njima da uredi�. Da li se oseãa� usamljeno, Don? � palo mi je napamet da ga pitam u jednom kafeu u

Rajdersonu, Ohajo. - Iznenaðen sam da bi ti... - Pst, rekoh. � Nisam zavr�io pitanje. Zar se nikada ne oseãa� bar malo usamljenim? - To �to misli� je kao... - Èekaj; svi ovi ljudi, vidjamo ih samo na par minuta. S vremena na vreme pojavi se lice u

gomili, neka lepa �ena zbog koe �elim da zastanem i ka�em zdravo, samo da mirujem i razgovarm neko vreme. Ali, ona leti sa mnom deset minuta ili ne, i ode, a sledeãeg dana ja odem u �eldvil i niada je vi�e ne vidim. To je usamljeno, samotnièko. Mislim da ne mogu da naðem stalne prijatelje, kad sam ja nestalan.

Ãutao je. - Ili mogu? - Mogu li sad da govorim? - Da, mislim da mo�e�. � Hamburgeri su ovde bili uvijeni do pola u tanak masan papir i kada ih

razmota� susam se prospe svuda � bezvezna stvar, ali hamburgeri su bili dobri. Jeo je u ti�ini, a i ja, pitajuãi se �ta ãe reãi.

- Pa, Rièard, mi smo magneti, zar ne? Ne magneti. Mi smo gvo�ðe, obmotano bakarnom �icom i kad god �elimo da se namagneti�emo, mo�emo. Pustimo svoj unutra�nji napon kroz �icu i mo�emo da privuèemo sve �to �elimo. Magnet se ne brine kako radi. On je on, i po svojoj prirodi, neke stvari privlaèi, a drge ostavlja nedirnute.

Pogledao sam ga jeduãi èips. � Ti si ostavio jednu stvar. Kako da to ja uradim? - Ne radi ni�ta. Kosmièki zakon, seãa� se? Sliènosti se privlaèe. Samo budi ono �to jesi, miran i

jasan i sjajan. Automatski, ako zraèimo onim �to jesmo, pitajuãi se svakog trenutka da li je to ono �to stvarno �elimo da uradimo, radeãi to samo onda kada je odgovor da, automatski odbijamo od sebe one koji nemaju �ta da nauèe od nas i privlaèimo one �to imaju, i od kojih mi imamo da uèimo takoðe.

- Ali to zahteva mnogo vere, a u meðuvremenu postaje� prilièno usamljen. Pogledao me je èudno preko svog hamburgera. � Gluposti. Ne tra�i uop�te veru. Ono �to tra�i

je ma�ta. � Oèistio je sti izmeðu nas, sklonio so i biber u stranu, keèap, vilju�ku i no�eve, tako da sam se pitao �ta ãe se desiti, �ta bi se moglo stvoriti pred mojim oèima.

- Ako ima� ma�te koliko seme susama, - reèe, i stavi jednu semenku kao primer usred èistine � sve su ti stvari moguãe.

Gledao sam u semenku, pa onda u njega.. � Voleo bih da se vi Mesije skupite i slo�ite. Mislio sam da je stvar u veri, kada je svet protiv mene.

- Ne. �eleo sam da ispravim to dok sam radio, ali je to bila duga, uzaludna borba. Pre dve hiljade godina, pre pet hiljada godina, nisu imali reè za ma�tu, a vera je bila najbolje �to su mogli da smisle za mali, lepi struèak cveãa. Takoðe nisu imali seme susama.

Znao sam zasigurno da su imali susam, ali sam pustio da ta la� proðe. � I od mene se oèekuje da zamislim to magetisanje? Da zamislim neku lepu, mudru, tajanstvenu damu koja se pojavljuje u polju u gomili, u Taragotu, Ilinois. Mogu to da uèinim, ali to je samo to �to jeste, samo moja ma�ta.

Izgledao je beskrajno oèajan, zabavljen na trenutak refleksima koje jee bacao tanjir osvetljen neonskom reklamom kafea. � Samo tvoja ma�ta? Naravno da je to tvoja ma�ta! Ovaj svet je tvoja ma�ta, zar si zaboravio. Tamo gde ti je misao, tu ti je iskustvo. Èovek je ono �to misli da jeste. Ono èega sam se pla�io me je sustiglo. Misli i obogati se: Kreativna vizualizacija zbog zadovoljstva i zarade. Kako pronaãi prijatelje, a biti ono �to jesi. Tvoja ma�ta ne menja biãe ni najmanje, ne utièe na stvarnost uop�te. Ali mi govorimo o �Warner Brothers� svetovima, MGM �ivotinjama, a svaki njihov sekund je iluzija i ma�ta. Sve su to snovi sa simbolima koje mi budni spavaèi doèaravamo sebi.

Postavio je svoj no� i vilju�ku u liniju, kao da gradi most od svog mesta do mog. � Pita� se �ta tvoji snovi govore? Isto tako pogledaj stvari iz svog budnog �ivota i upitaj se zbog èega su one. Ti sa svojim avionima u svom �ivotu, svaki put se okreni oko sebe.

- U redu, Don, sla�em se. � �eleo sam da uspori, da ne sipa sve to odjednom; milja u minutu, to je prebrzo za potpuno nove ideje.

- Kada bi sanjao avione, �ta bi to znaèilo? - Pa slobodu. Snovi o avionima su begstvo, a let moje osloboðenje. - Koliko jasno to �eli�? San na javi je to isto: �eli� da bude� slobodan od svih stvari koje te

sputavaju: rutina, autoritet, dosada, gravitacija. Ono �to nisi shvatio je da si ti veã slobodan i da si uvek bio. Da si imao polovinu ovog znanja... ti veã jesi vrhovni gospodar svog �ivota èudotvorca. Samo ma�ta. �ta ka�e�?

Konobarica ga je èudno pogledavala s vremena na vreme, bri�uãi posuðe, slu�ajuãi, pitajuãi se ko bi to mogao biti.

- I tako ti nisi nikad usamljen, Don? � rekoh. - Ukoliko se tako ne oseãam. Imam prijatelje u drugim dimenzijama koji su povremeno sa

mnom. Kao i ti. - Ne. Mislim na ovu dimenziju, ovaj imaginaran svet. Poka�i mi �ta misli�, poka�i mi malo èuda

sa magnetom... stvarno �elim to da uèim.

- Poka�i ti meni, - reèe � Da bi uneo bilo �ta u svoj �ivot, samo zamisli da je veã tu. - Kao �ta? Kao moju divnu damu? - Bilo �ta. Ne tvoju damu, ne�to malo za poèetak. - Treba li to da sad uradim? - Da. - O.K. ... Plavo pero. Pogledao me je belo. � Rièard? Plavo pero? - Rekao si bilo �ta, damu ne, ne�to malo. - Lepo. Plavo pero. Zamisli pero. Vizualizuj ga, svaku crtu i ivicu, vrh, V-zarez gde je èupnuto.

Samo na minut, onda ga pusti. Zatvorio sam oèi na minut i video predstavu u mislima, pet inèa dugaèko prelivalo se iz plavog

u srebrno na ivicama... Blje�tavo jasno pero, lebdelo je tu u mraku. - Okru�i ga zlatnim svetlom, ako hoãe�. To je dobra stvar, poma�e ostvarenju, a takoðe radi na

namagnetisanju. Okru�io sam pero zlatom. � O.K. - To je to. Sada mo�e� da otvori� oèi. Otvorio sam oèi. � Gde je pero? - Ako si ga imao jasno zami�ljenog, ono ba� u ovom trenutku juri dole na tebe kao kao Mak-ov

kamion. - Moje pero, kao Mak-ov kamion? - Figurativno, Rièard. Celo to popodne sam èekao da se pero pojavi, ali nije. Bilo je veèe, posle sendvièa od tople

ãuretine, video sam ga. Slika i sitna slova na pakovanju mleka. �Pakovano za Slot Deiris-a od farme Plavo pero, Brajan, Ohajo.- Don, moje pero!

Pogledao je i slegnuo ramenima. � Mislio sam da si �eleo pravo pero. - Dobro sad, bilo kakvo za poèetnika, zar ne misli�? - Da li si video pero potpuno samo, ili si ga dr�ao u ruci? - Potpuno samo. - To obja�njava ovo. Ako �eli� da bude� sa onim �to materijalizuje�, mora� i sebe da stavi� u

sliku. �ao mi je �to ti nisam rekao. Sablasno èudan oseãaj. Pali! Svesno sam privukao svoju prvu stavr! � Danas pero, - rekoh �

sutra svet! - Budi pa�ljiv, Rièard, - reèe on uznemireno � inaèe ãe� za�aliti... 15

Istina koju govori� nema ni pro�lost ni buduãnost. Ona jeste, i to je sve �to ona treba da bude.

Legao sam na leða, ispod Flita, bri�uãi ulje sa donjeg dela trupa. Ma�ina je sad bacalja nekako

manje ulja nego pre. �imoda je leteo s jednim putnikom, zatim do�ao i seo na travu dok sam radio. - Rièard, kako misli� da ãe� impresionirati svet kad svi drugi rade da bi �oiveli, a ti juri� skoro

potpuno neodgovorno, dan za danom, u svom ludom avionu, prodajuãi vo�nje putnicima? � ponovo me je isku�avao. � Ovo je pitanje koje ãe ti se nametati vi�e nego jednom.

- P, Donald, prvo: ja ne postojim da bih impresionirao svet.Postojim da bih �iveo svoj �ivot na naèin koji me èini sreãnim.

- O.K. Drugo?

- Drugo, svako je slobodan da radi ono �to smatra da treba da radi da bi �iveo. Treãe: odgovoran, znaèi sposoban da odgovaram za naèin na koji sam izabrao da �ivim. Postoji samo jedna osoba kojoj mi odgovaramo, a to je, naravno...

- ... to smo mi, reèe Don, odgovarajuãi umesto zami�ljene, nepostojeãe gomile izabranih koja je sedela okolo.

- Mi èak ne moramo da odgovaramo ni sebi, ako ne �elimo... nema nièeg lo�eg u neodgovornosti. Ali veãina nas smatra da je mnogo zanimljivije znati za�to radimo, kako radimo, za�to biramo ba� tako � da li ãemo gledati pticu ili zgaziti mrava, ili raditi za novac ne�to �to radije ne bi radili. � �acnuo sam ga malo. � Zar to nije. � Zar to nije predug odgovor?

Klimnuo je. � Predug. - O.K. ... Kako se ti nada� da ãe� impresionirati svet... � Otkotrljao sam se ispod aviona i

odmorio malo u senci krila. � Kako da dozvolim svetu da �ivi onako kako izabere i da dozvolim sebi da �ivim onako kako izaberem.

Dobacio mi je sreãan i ponosan osmeh. � Reèeno kao od pravog Mesije! Jednostavno, direktno, razumljivo i ne daje odgovor na pitanje ukoliko ne odvoji� vreme i ne razmisli� pa�ljivo o tome.

- Isku�aj me opet. � Bilo je divno gledati kako mi sopstveni um radi. - Majstore, - reèe � ��elim da budem voljen, ljubazan sam, radim drugima ono �to bih �eleo da

oni rade meni, ali ipak nemam ni jednog prijatelja i potpuno sam sam�. Kako bi odgovorio na ovo? - Potukao si me � rekoh. � Nemam ni pojma �ta da ti ka�em. - �TA? - Malo humora, Don, da o�ivim veèe. Malo bezazlene promene ritma. - Bolje bi bilo da si pa�liviji u tom o�ivljavanju veèeri. Problemi nisu �ala i igra za ljude koji ti

dolaze, ukoliko i sami nisu dosta napredovali, a ta vrsta zna da je svako svoj sopstveni Mesija. Tebi su dati odgovori, pa ka�i ih onda. Poku�aj stim �pobeðen sam� i videãe� kako brzo gomila mo�e da ve�e èoveka za stub i da ga spali.

Uspravio sam se ponosno. � Izabrani, moli� me za odgovor i ja ti odgovaram: Zlatno pravilo ne postoji. Kako bi ti se svidelo da vidi� mazohistu kako èini drugima ono �to bi �eleo da drugi èine njemu? Ili obo�avaoca boga krokodila, kome je èast da mu bude baèen �iv u èeljusti. Ili Samariãanin, koji je poèeo celu stvar... �ta ga je nagnalo na pomisao da èovek koga je na�ao da le�i na putu, �eli da mu se sipa ulje na rane? �ta ako je èovek jednostavno koristio te momente mirovanja da se duhovno uzdigne, u�ivajuãi u izazovu toga? � Zvuèao sam sebi ubedljivo.

Èak i kada bi pravilo bilo izmenjeno u �Èini drugima ono �to oni �ele da im se èini�, m ne mo�emo da znamo �ta bilo ko, osim nas samih, �eli da mu se èini. Ono �to pravilo stvarno znaèi, ako ga primenimo po�teno, je ovo: �Èini drugima ono �to istinski �eli� da im èini��. Sretne� li mazohistu sa ovim pravilom, neãe� morati da ga �iba� njegovim bièem, jednostavno zato �to je to ono �to bi on �eleo da mu se uradi.Niti ãe se od tebe tra�iti da baci� obo�avaoca krokodilima. � Pogledao sam ga. � Suvi�e reèeno?

- Kao i uvek. Rièard, izgubiãe� devedeset procenata svojih slu�alaca, ako ne nauèi� da to skrati�!

- Pa, dobro. �ta ima lo�e u tome �to ãu izgubiti devedeset posto slu�alaca? � uzvratio sam mu. � �ta ima lo�e u gubitku svih mojih slu�alaca? Znam ono �to znam i govorim ono �to govorim! I ako je to pogre�no, onda je to samo mnogo lo�e. Vo�nje avionom su tri dolara, u gotovom!

- Zna� li �ta? � �imoda je ustao èisteãi slamu sa svojih farmerki. - �ta? � rekoh razdra�ljivo. - Upravo si diplomirao. Kako se oseãa� kao Mesija? - Frustrirano, u vra�iju mater. Pogledao me s neprimetnim osmehom. � Naviãi ãe� se � reèe.

Evo testa pomoãu kog mo�e� otkriti da li je tvoja misija na Zemlji zavr�ena:

Ako si �iv, onda nije.

16 R obne kuãe su uvek duge, police se prote�u u beskraj. U Hajvardovoj robnoj kuãi tra�io sam 3.18 inèa zavrtnje i matice za Flit-a. �imoda je strpljivo

gledao dok sam ja tra�io, po�to mu, naravno, ni�ta nije bilo potrebno iz robne kuãe. Cela bi ekonomija propala, mislio sam, kada bi svi bili kao on, praveãi sve �to �ele od misaonih formi i èistog vazduha, popravljajuãi stvari bez delova i alata.

Na karju pronaðoh �rafove koje sam trebao, i poðoh sa njim prema kasi, gde je vlasnik slu�ao neku tihu muziku. Greensleeves; melodija koja me progoni od detinjstva, èula se preko nekog nevidljivog zvuènika... Èudno je na to naiãi u gradu od èetiri stotine du�a.

Ukapirao sam da je to bilo èudno i za Hajvarda, jer on uop�te nije imao nikakvo ozvuèenja. Vlasnik je bio prikovan za svoju drvenu stolicu na kasi, i slu�ao Mesiju kako svira na jeftinoj gitari sa �est �ica, iz police. Bio je to divan zvuk. Ãutao sam plaãajuãi svojih sedamdeset tri centa ponovo zahvaãen melodijom. Mo�da je taj jeftini instrument imao neke tanke kvalitete, ali ovo je zvuèalo kao iz daleke, maglovite, drevne Engleske.

- Donalde, to je divno! Nisam znao da svira� gitaru. - Nisi? Onda zamisli nekog ko bi oti�ao do Isusa Hrista i pru�io mu gitaru, a on bi rekao: Ne

znam da sviram. Da li bi on to rekao? �imoda je vratio gitaru na mesto i iza�ao napolje na sunce sa mnom. � Ili da doðe neko ko

govori ruski ili persijski, misli� li da bilo koji majstor vredan svog oreola ne bi znao �ta taj prièa? Ili kada bi hteo, da upravlja avionom, misli� da ne bi znao?

- Znaèi, ti stvarno sve zna�? - Kao i ti, naravno. Ja samo znam da znam sve. - Ja bih mogao tako da sviram gitaru? - Ne, ti bi imao svoj sopstveni stil, drugaèiji od mog. - Kako to da uradim?- Nisam potrèao nazad da kupim gitaru, samo sam bio znati�eljan. - Samo odbaci sve koènice i sva verovanja da ne zna� da svira�. Dodirni instrument kao da je

deo tvog �ivota, �to i jeste, u nekom drugom �ivotu. Znaj da je normalno za tebe da dobro svira� i dozvoli tvojoj podsvesti da svira tvojim prstima.

Èitao sam ne�to o tome, uèenje pod hipnozom: uèenicima je reèeno da su majstori umetnosti i oni su svirali, slikali ili pisali kao da su umetnici. � To je te�ko, Don, da odagnam iz svesti èinjenicu da ne umem da sviram.

- Onda ãe za tebe te�ka stvar biti svirati gitaru. Trebaãe ti godine ve�be pre nego �to sam sebi da� priznanje da to dobro radi�, pre nego �to ti svest ka�e da si se dovoljno trudio da bi zaradio pravo da dobro svira�.

- Za�to mi nije trebalo tako dugo vremena da nauèim da letim? To se smatra te�kim, ali sam ja to shvatio prilièno brzo.

- Da li si �eleo da leti�? - Ni�ta drugo nije bilo va�no! Vi�e od svega! Gledao sam dole na oblake, jutarnje dimove iz

od�aka, i�ao pravo u vis u ti�ini i mogao sam videti... O ! Shvatam �ta misli�. Hoãe� da ka�e�: �Nikad se tako nisi oseãao sa gitarom�, zar ne?

- Nikad se tako nisi oseãao sa gitarom, zar ne? - A ovo poznato oseãanje koje sad imam, Don, govori mi kako si ti nauèio da leti�. Jednostavno

si u�ao u Travl Er jednog dana i uzleteo. Nikada ranije nisi ni bio u avionu. - Dragi moj, ti si intuitivan. - Nisi ni polagao test za dozvolu? Ne, èekaj. Ti uop�te nema� dozvolu, zar ne? Zvaniènu

letaèku dozvolu?

- Pogledao me je èudno, sa �apatom od osmeha, kao da sam ga izazivao da poka�e dozvolu, a on je znao da to mo�e.

- Misli� na parèe papira, Rièard? Tu vrstu dozvole? - Da, parèe papira. Nije posegnuo u d�ep ili izvadio novèanik. Samo je otvorio svoju desnu ruku i tamo je bila

letaèka dozvola, kao da je sve do sada nosio okolo, èekajuãi da ga pitam za nju. Nije bila izgu�vana ili iscepana, i mislio sam da pre deset sekundi nije ni postojala.

Ali sam je uzeo i pogledao. To je bila zvanièna pilotska potvrda, odsek za transport ju je izdao, Donald Vilijem �imoda, sa nekom adresom u Indijani, registrovani komercijalni pilot sa odobrenjem da leti na jednomotornim i vi�emotornim avionima, leteãim spravama i jedrilicama.

- Nema� dozvolu za hidroavion ili helikopter? - Imaãu ih ako mi budu trebale, - reèe on tako tajanstveno, da sam eksplodirao od smeha pre

njega. Èovek koji je meo trotoar ispred, tragièno nas pogleda i osmehnu se takoðe. - A �ta je sa mnom? � rekoh � �elim svoju dozvolu za vazdu�ni transport. - Moraãe� sam sebi da izmisli� dozvolu � reèe. 17 U radio emisiji D�efa Sjuksa, upoznao sam Donalda �imodu kakvog ga ranije nisam

video. Emisija je poèela u devet uveèe i trajala je do ponoãi, iz prostorije ne veãe od èasovnièarske radnje, sa instrumentima i dugmadima svuda okolo, i sa policama punim kaseta saa reklamnim porukama.

Sjuks je poèeo sa pitanjem: Ima li neèeg nezakonitog u letenju svuda po zemlji u drvenom avionu i uzimanju ljudi na vo�nju?

Odgovor je ne, nema ni�ta ilegalno tu, avioni su ispitani isto tako pa�ljivo kao mlaznjaci. Oni su sigurniji i jaèi nego mnogi moderni avioni, i sve �to je potrebno je pilotska dozvola i farmerovo dopu�tenje. Ali to �imoda nije rekao. � Niko nas ne mo�e spreèiti da radimo ono �to hoãemo, D�ef � reèe.

To je sada potpuno taèno, ali rekao je to bez ikakvog takta, koji se zahteva kad radi� sa radio auditorijumom koji se pita �ta se de�ava, za�to ti avioni lete okolo. Minut po�to je to rekao, indikator telefonskog poziva je poèeo da svetli na Sjuksovom pultu.

- Imamo slu�aoca na liniji jedan, - reèe Sjuks. � Izvolite gospoðo. - Jesm li u programu? - Da, gospoðo, veã ste u programu i na� gost je gospodin Donald �imoda, pilot. Izvolite, u

programu ste. - Pa, �elela bih da ka�em tom momku da ne mo�e svako da radi to �to �eli i da neki moraju da

rade da bi �iveli, i da imaju malo vi�e odgovornosti nego �to je potrebno za letenje okolo. - Ljudi koji rade da bi �iveli, rade ono �to najvi�e �ele, - reèe �imoda. � Isto kao i ljudi koji �ive

od sviranja... - Pismo ka�e da ãe� u znoju svog tela zaraditi hleb svoj i da ãe� ga u �alosti jesti. - Slobodni smo i to da radimo, ako �elimo. - Radi svoj posao! Zamaraju me ljudi kao vi, koji govore, radi svoj posao, radi svoj posao!

Dozvolite svima da divljaju okolo i oni ãe uni�titi svet. Oni i sada uni�tavaju svet! Pogledajte �ta se de�ava zelenilu i rekama i okeanima.

Dala mu je pedeset moguãnost da joj odgovori, a on ih je sve ignorisao. � To je O.K. ako svet bude uni�ten, - reèe. � Ima hiljadu miliona drugih svetova za nas da ih stvorimo i izaberemo. Do god ljudi budu hteli planete, biãe planeta da se na njima �ivi.

Te�ko da je ovo moglo da zadovolji sagovornika i ja sam gledao �imodu zapanjen. On je govorio sa svoje taèke gledi�ta, iz perspektive �ivljenja mnogih �ivota, uèenje koje je jedino majstor mogao da prihvati. Njegova sagovornica je smatrala da diskusija treba da ima veze sa stvarno�ãu ovog sveta, gde je roðenje poèetak, a smrt � kraj. On je to znao. Za�to je to ignorisao?

- Sve je u redu, zar ne? � reèe ona u svoj telefon. � Nema zla na ovom svetu, nema greha svuda oko nas? To vas ne uznemirava, zar ne?

- Ni�ta zbog èega bi se trebalo uzbuðivati, gospoðo. Mi vidimo samo deo od onog �to je ceo �ivot, a taj deo je obmana. Sve se uravnote�ava i niko ne pati i niko ne umire bez svog pristanka. Niko ne radi ono �to ne �eli da radi, nema dobra i nema zla, van onog �to nas èini sreãnim i nesreãnim.

Ni�ta od toga nije umirilo gospoðu na telefonu. Ali ona iznenada prekide i reèe jednostavno: - Kako znate te stvari koje govorite? Kako znate da je to �to govorite istina?

- Ne znam da li je istina, - reèe on. � Verujem u to, jer je zabavno u to verovati. Za�murio sam. Mogao je reèi da je probao i da je dobro... izleèenje, èuda, praktièni �ivot koji je

potvrdio da je njegovo mi�ljenje istinito i upotrebljivo. Ali, nije to rekao. Za�to? Postojao je razlog. Dr�ao sam oèi �irom otvrene, veãi deo prostorije je bio siv, samo se nazirao

�imodin lik, nagnut ka mikrofonu. Rekao je sve ove stvari direktno, ne nudeãi izbora, ne trudeãi se ni maloo da jadni slu�aoci razumeju.

- Bilo ko - ko je ikada ne�to znaèio, bilo ko � ko je ikada bio sreãan, bilo ko � kome je ikada dat neki dar na svetu, bio je bo�anski sebièna du�a, �iveãi kako njemu najvi�e odgovara. Bez izuzetka.

Sledeãi poziv, bio je mu�karac. Veèe je proticalo: - Sebièna! Èoveèe, znate li �ta je antihrist? - Mo�da bi mi vi mogli reãi � reèe. - Hrist je rekao da moram �iveti za svog bli�njeg. Antihrist ka�e budi sebièan, �ivi za sebe i

pusti druge ljude da idu u pakao. -Ili u raj, ili bilo gde, gde �ele da odu. - Èoveèe, vi ste opasni, znate li to? �ta bi bilo kada bi svi koji slu�aju, radili �to bi hteli? �ta

mislite, �ta bi se onda desilo? - Mislim da bi ovaj svet verovatno bio najsreãnija planeta u ovom delu kosmosa � reèe. - Èoveèe, nisam siguran da bih �eleo da moja deca èuju to �to govorite. - �ta va�a deca �ele da èuju? - Ako smo svi slobodni da radimo bilo �ta �to hoãemo, onda sam ja slobodan da doðem u polje

sa pu�kom i da vam raznesem va�u glupu glavu. Veza je besno prekinuta. Negde u gradu je bio najmanje jedan besan èovek. Ostali, ljutite

�ene, takoðe bili su na telefonu; sva dugmad na pultu su bila upaljena. Nije se moralo tako; mogao je reãi iste stvari drugaèije, pa ne bi ovako letelo perje. Nadolazilo je i obuhvatalo me isto oseãanje koje sam imao u Troju, kada je gomila navalila i

opkolila ga. Bilo je vreme, bilo je krajnje vreme za nas, da idemo dalje. Knjiga mi nije bila od pomoãi, tamo u studiju.

Da biste �iveli slobodno i sreãno morate �rtvovati

dosadu. Ta �rtva nije uvek laka.

D�ek Sjuks je rekao svima ko smo, da su nam avioni parkirani u Tomsonovom polju i da noãu

spavamo pod krilima. Oseãao sam talas besa od ljudi upla�enih zbog morala svoje dece i zbog buduãnosti

�amerièkog naèina �ivota�, i ni�ta od toga nije me èinilo sreãnim. Ostalo je jo� pola sata do kraja emisije, a postajalo je sve gore.

- Znate �ta, èoveèe, mislim da ste la�ov, - rkao je sledeãi slu�alac. - Naravno da sam la�ov! Svi smo mi la�ni na celom ovom svetu i svi se mi pretvaramo da smo

ne�to �to nismo. Mi nismo tela koja �etaju okolo, niti smo atomi i molekuli, mi smo besmrtne i neuni�tive ideje Biãa, bez obzira koliko drugaèije verovali...

Trebalo bi da on bude prvi koji bi me podsetio da sam slobodan da odem ako mi se ne sviða ono �to prièa, on bi se smejao mom strahu od linèa gomile koja èeka sa toljagama kod aviona.

18

Ne budi obeshrabren na rastancima. Rastanak je neophodan pre ponovnog

susreta. A prijatelji ãe se, posle nekog vremena ili posle ovog �ivota,

sigurno ponovo sresti. S ledeãeg prepodneva, pre nego �to su ljudi do�li da lete, stao je kod mog krila: - Seti se

�ta si rekao kad si otkrio moj problem, da niko neãe slu�ati, bez obzira kakva èuda da radim? - Ne. - Seãa� li se tog vremena, Rièard? - Seãam se. Izgledao si tako usamljen, odjednom. Ne seãam se �ta sam rekao. - Rekao je da je zavisnost od toga da li ljudi mare za ono �to govorim, zavisnost moje sreãe od

nekog drugog. To e ono �to sam do�ao da nauèim ovde: Nije va�no da li komunicira� ili ne. Izabrao sam ceo ovaj �ivot da sa nekim podelim naèin na koji svet postoji, a isto sam tako mogao izabrati da ba� ni�ta ne ka�em. Biãu nije potrebno da ja nekom prièam kako ono radi.

- To je oèigledno, Don. Mogao sam i ja to da ti ka�em. - Veliko hvala. Prona�ao sam ideju zbog koje sam ceo �ivot �iveo da je naðem, zavr�io sam

ceo �ivotni posao, a on ka�e � To je oèito, Don�. Smejao se, ali je bio tu�an, takoðe, tada nisam mogao da ka�em za�to. 19

Merilo tvog neznanja je dubina tvog verovanja u nepravdu i tragediju.

Ono �to gusenica zove krajem sveta, Majstor zove leptirom.

R eèi u knjizi prethodnog dana, bile su jedino upozorenje koje sam dobio. Jednog trenutka

to e bila normalna omanja grupa ljudi koja je èekala da leti. Njegov avion je dorulao meðu njih, stao pored, duvajuãi ih snagom propelera. Obièan prizor za mene koji sam stajao na gornjem krilu Flit-a i sipao benzin u rezervoar. Sledeãeg trenutka bilo je kao da je guma eksplodirala i gomila se raspr�tala i potrèala. Guma na Travl Er- u je bila nedirnuta, ma�ina se vrtela na malom gasu kao trenutak ranije, ali je bila stopu �iroka rupa u platnu ispod pilotske kabine i �imoda je bio odbaèen na drugu stranu, glava mu je pala dole, telo mi je bilo mirno kao iznenadna smrt.

Trebalo mi je nekoliko hijaditih delova sekunde da shvatim da je Donald �imoda pogoðen, jo� toliko da ispstim kantu sa benzinom i skoèim dole sa gornjeg krila, trèeãi. Izgledao je kao u filmu, nekom amaterskom komadu. Èovek s pu�kom je be�ao s ostalima, dovoljno blizu mene da sam ga mogao poseãi sabljom. Sada se seãam da nisam brinuo o tome. Nisam bio besan, ni �okiran, ni u�asnut. Jedina va�na stvar je bila stiãi �to pre do kabine Travl Er-a, �to br�e govoriti s prijateljem.

Izgledao je kao pogoðen bombom; leva polovina tela bila je pocepana ko�a, i odelo i meso i krv, vla�na masa crvenila.

Glava mu je le�ala kraj ruèice s gorivom, na desnom donjem uglu table s instrumentima, i mislio sam, da je bio vezan ramenim pojasem ne bi mogao biti odbaèen toliko unapred.

- Don, jesi li dobro? � Glupe reèi. - Otorio je oèi osmehnuv�i se. Lice mu je bilo isprskano krvlju. � Rièard, kako izgleda? Bilo je ogromno olak�anje èuti ga kako govori. Ako mo�e da govori, ako mo�e da misli, biãe

sve u redu. - Pa, ukoliko ti to ne zna� bolje, drugar, rekao bih da ima� problema. Nije se pomerao, osim malo glavom i odjednom sam bio ponovo u�asnut, mnogo vi�e

njegovom nepokretno�ãu nego onom ka�om i krvlju. � Nisam mislio da ima� neprijatelja. - Nemam. To je bio prijatelj. Bolje je nemati ih... neko ko me je mrzeo navukao je sve moguãe

nevolje samom sebi... ubijajuãi me. Sedi�te i boèna strana kabine bili su prekriveni krvlju � bio bi veliki posao oèistiti ponovo Travl

Er, iako sam avion nije bio mnogo o�teãen. � Da li je ovo moralo da s dogodi, Don? - Ne... � reèe on jedva, di�uãi isprekidano. � Ali, ja mislim... sviða mi se drama... - Dobro, hajde da nastavimo! Izleèi se! Sa gomilom koja dolazi biãe dosta letova da se obavi! Ali dok sam se �alio s njim, uprkos èitavom svom znanju i razumevanju stvarnosti, moj prijatelj

Donald �imoda pao je jo� jedan inè prema ruèici i umro. Èuo sam buku u u�ima, svet se tresao, i ja skliznuh pored iskidanog trupa dole, u vla�nu,

crvenu travu. Oseãao sam kao da me je te�ina priruènika u d�epu prevalila na stranu. I kad sam udario u zemlju on ispade, vetar je polako listao stranice.

Podigoh ga ravnodu�no. Da li se to tako zavr�ava, mislio sam, da li je sve �to Majstor govori samo lepa reè koja ga ne mo�e spasiti od pravog napada nekog besnog psa u polju?

Morao sam tri puta da proèitam, pre nego �to sam mogao da poverujem da je to pisalo na strani...

Sve u ovoj knjizi mo�e biti pogre�no.

Epilog

U jesen, leteo sam na jug sa toplim vazduhom. Bilo je malo dobrih polja, ali su gomile bivale sve veãe. Ljudi su uvek �eleli da let edvokrilcem, a tih dana mnogi od njih su ostajali da razgovaraju i peku peèurke na mojoj vatri.

Ponekad bi neko ko nije bio bolestan rekao kako se bolje oseãa posle razgovora i ljudi bi se sledeãeg dana èudno gledali, prilazili bli�e, radoznali. Vi�e no jednom sam odleteo ranije.

Èuda se nisu dogaðala, mada je Flit leteo bolje nego ikad i s manje benzina. Prestao je da baca ulje, prestao da ubija insekte elisom i vetrobranskim staklom. Hladniji vazduh, bez sumnje, ili su mali letaèi postali dovoljno pametni da me izbegavaju.

Ipak, jedna reka vremena se zaustavila za mene onog letnjeg prepodneva kada je �imda bio ubijen. Bio je to zavr�etak u koji ne verujem, niti ga razumem; to je ostalo tamo i ja sam ga pre�ivljavao hiljadu puta ponovo, nadajuãi se da bi se ne�to moglo izmeniti � Nikad nije. �ta sam trebao da nauèim tog dana?

Jedne noãi, kasno u oktobru, po�to sam se u�asnuo i pobegao od gomile u Misisipiju, sleteo sam na neko malo prazn mesto, jedva dovoljno da se Flit spusti.

Jo� jednom pre nego �to sam zaspao, pomislio sam na zadnji trenutak. � Za�to je umro? Nije bilo razloga za to. Ako je ono �to je rekao bilo istina.

Nije bilo nikoga sad, da razgovaramo kako smo mi razgovarali, nikoga od koga bih uèio, nikoga da mu se prikradem i napadnem ga svojim reèima o�treãi na njemu svoj novi svetli um. JA? Da, ali ja nisam ni upola zabavan kakav je �imoda bio, koji me je uèio dr�eãi me stalno van ravnote�e svojim duhovnim karateom.

Misleãi o tome, zaspao sam, i sanjao... Kleèao je na travi u dolini, okrenut mi leðima, krpeãi rupu na boku Travl Er-a, gde je pro�ao

hitac. Pored njega je bila rolna �Grade-A� avionskog platna i kanta bituratnog premaza za impregnaciju. Znao sam da sanjam, a takoðe sam znao i da je stvarnost. � DON ! Ustao je polako i okrenuo se da me pogleda, osmehujuãi se mojoj tuzi i mojoj radosti. - Haj, drugar � reèe. Ni�ta nisam video od suza. Nema umiranja, nema umiranja, i ovaj èovek je moj prijatelj. - Donalde!... TI SI �IV! �ta poku�ava� da uradi�? � Potrèao sam i obavio ruke oko njega, bio je

stvaran. Mogao sam osetiti ko�u njegove letaèke jakne, stisnuti njegove ruke ispod. - haj, - reèe. � Ne smeta ti ? Ono �to poku�avam da zakrpim je ova rupa ovde. Bio sam sreãan da ga vidim. Ni�ta nije nemoguãe. - Sa mazivom i platnom? � rekoh. � Mazivom i platnom ti poku�ava� da uèvrsti�...? Ti to ne

radi� tako, ti ga vidi� savr�eno, veã uraðeno... - I rekav�i to stavih ruku na poèetak iskrzane rupe, kako sam pomerao ruku tako je rupa nestajala. Ostao je samo èist i kao ogledalo sjajan avion, besprekorno platno bez ikakvog �ava od vrha do repa.

- Znaèi ti to tako radi�! � reèe on, a tamne su mu oèi bile ponosne na sporog uèenika koji je na kraju postao dobar kao duhovni mehanièar.

Upalili smo jutarnju vatru pored krila i pekli lepinju na njoj. � Ti ne�to muva�, Don! Zna�, nikad te nisam video da kuva�. �ta ima�?

- Lepinju, - reèe èinjenicu. � Poslednja stvar koju hoãu da uradim u tvom �ivotu je da ti poka�em kako se to radi.

Odsekao je dva parèeta svojim perorezom i pru�io mi jedan. Ukus mije jo� uvek u ustima dok pi�em... ukus strugotine i starog tutkala, podgrejani na masti.

- �ta ka�e�? � reèe. - Don... - Fantomova osveta, - iskezio se. � Napravio sa je od gipsa.- Stavio je svoj deo natrag u tiganj.

� Da te podsetim, ako ikad za�eli� da navede� nekoga da uèi, uèini to svojim znanjem, a ne svojom lepinjom, O.K.

- NE! Voli� mene, voli� moju lepinju! To je glavna �ivotna hrana, Don! - Vrlo dobro. Ali garantujem ti tvoja prva veèera sa bilo kim biãe i poslednja ako ga nahrani�

tom hranom. Nasmejali smo se i uèutali. Pogledao sam ga u ti�ini. - Ti si dobro, Don, zar ne? - Ti oèekuje� da budem mrtav? Ma hajde, Rièarde. - I ovo nije san? Neãu zaboraviti da sam te video? - Ne. Ovo je san. Ovo je drugi prostor-vreme, a svaki drugi prostor-vreme je san za dobrog,

zdravog zemljanina, kakav ãe� ti uskoro biti. Ali ãe� se setiti i to ãe izmeniti tvoje mi�ljenje i tvoj �ivot. - Hoãu li te videti ponovo? Da li se vraãa�? - Mislim da ne. �elim da sam izvan prostora i vremena... Ja to veã jesam, to je èinjenica. Ali,

postoji veza izmeðu nas, izmeðu tebe i mene i ostalih iz na�e porodice. Kada te neki problemi zaustave, zadr�i ih u pameti i poði na spavanje, sre�ãemo se ovde kraj aviona i prièati o tome, ako �eli�.

- Don...

- Molim? - Za�to pu�ka? Za�to se to desilo? Ne vidim ni moã ni slavu u tome �to ti je srce razneseno

pu�kom. Seo je dole u travu pored krila. - Od kad sam prestao da budem Mesija sa naslovne strane, Rièard, nikome nisam morao da

ka�em bilo �ta. I po�to ti treba da ve�ba� da postane� neuznemiravan pojavama , NITI RA�ALO�ÃEN NJIMA, - dodao je znaèajno � mogao bi da upotrebi� neke krvave scene za svoj trening; to je takoðe zabava za mene. Umiranje je kao roðenje u nekom dubokom jezeru nekog vruãeg dana. Postoji �ok od promene, bol na trnutak, a onda prihvatanje i plivanje u realnosti. Ali, posle toliko puta, èak se i �ok izgubi.

Posle dugog trenutka ustade. � Samo nekoliko ljudi je zainteresovano za ono �to ima� da im ka�e�, i to je u redu. Kvalitet majstora se ne meri prema velièini njegove gomile, upamti.

- Don, poku�aãu, obeèavam. Ali ãu pobeãi zauvek, èim posao prestane da me zabavlja. Niko nije dodirnuo Travl Er, ali se propeler okrenuo, ma�ina izbacila plavi oblak dima i bogatim

zvukom ispunila dolinu. � Obeãanje prihvaãeno, ali... � pogledao me je i nasme�io se kao da me nije razumeo.

- Prihvaãeno , ali �ta? Govori. Ka�i mi. �ta je pogre�no? - Ti ne voli� gomile, - reèe. - Ne da me guraju, ne. Sviða mi se da govorim, i da razmenjujem ideje, ali to obo�avanje, kroz

koje si ti pro�ao, zavisnost... verujem da ne tra�i� od mene... Ja sam veã pobegao... - Mo�e biti da sam ba� glup, Rièard i mo�da ne vidim ne�to oèigledno �to ti vrlo dobro vidi�, i

ako je tako, da li bi mi, molim te, rekao èega ima lo�eg ako bi pisao o tome? Da li postoji pravilo po kome Mesija ne mo�e da pi�e o onome �to misli da je istina? Stvari koje su mu bile zabava, a koje su radile za njega? I onda, ako se ljudima ne sviða ono �to govori, umesto da pucaju na njega, mogu spaliti njegove reèi, izlupati pepeo �tapom? A ako im se to zaista svidi, mogu da èitaju reèi po drugi put, ili da ih napi�u na vratima fri�idera, ili da se zabavljaju onim �to ideje za njih znaèe? Ima li neèeg lo�eg u pisanju? Ali, mo�da sam ja ipak glup.

- U knjizi? - Za�to da ne? - Zna� li koliko rada...? Obeãao sam da nikad neãu napisati ni jednu reè u �ivotu! - O, izvini, - reèe � Tako znaèi. Nisam to znao. � Popeo se na donje krilo aviona, pa u kabinu. �

Pa, vidimo se. Vidi �ta ãe� sa svim tim. Ne dozvoli gomilama da ti priðu... Ti ne �eli� da pi�e�, siguran si?

-Nikad. � rekoh � Nikad ni reè. Slegnuo je ramenima i navukao svoje letaèke rukavice, gurnuo palicu napred i zvuk motora je

brujao oko mene sve dok se nisam probudio pod krilom Flit-a, sa ehom iz sna jo� uvek u u�ima. Bio sam sam, polje je bilo tiho, kao da je zelena jesen padala meko po svitanju i po svetu. I tada, za divno èudo, pre nego �to sam se sasvim probudio, posegnuo sam za dnevnikom i

poèeo da pi�em, jedan Mesija u svetu drugih, o svom prijatelju:

1.Uèitelj je do�ao na zemlju, roðen u svetoj zemlji Indijane,- ...