РАВНОТЕЖА СНАГА И РАВНОТЕЖА СНАГА И КОЛЕКТИВНА БЕЗБЕДНОСТ У КОЛЕКТИВНА БЕЗБЕДНОСТ У

21. ВЕКУ21. ВЕКУ

I I Равнотежа снагаРавнотежа снага

II II Колективна безбедностКолективна безбедност

III III ЛитератураЛитература

I I Равнотежа снага: појам, Равнотежа снага: појам, начини успостављања, начини успостављања,

противречности, перспективе противречности, перспективе

А шта се уопште против силе А шта се уопште против силе може учинити без силе?може учинити без силе?

Цицерон, Цицерон, Писма пријатељимаПисма пријатељима

The balance of Power is one of the The balance of Power is one of the oldest and most fundamental oldest and most fundamental concepts in the study of international concepts in the study of international relations (Jack S. Levy)relations (Jack S. Levy)David Hume regarded the balance of David Hume regarded the balance of power as a scientific lawpower as a scientific lawBalance of power is the central Balance of power is the central theoretical concept in International theoretical concept in International Relations – Glenn SnyderRelations – Glenn Snyder

The Balance of Power as an “Iron Law of Politics”The Balance of Power as an “Iron Law of Politics”The Balance of Power is more of an art than a science, The Balance of Power is more of an art than a science, practiced more skillfully by some political leaders than by practiced more skillfully by some political leaders than by others – Henry Kissingerothers – Henry KissingerThe Balance of Power as a best description of International The Balance of Power as a best description of International Relations – Robert D. KaplanRelations – Robert D. Kaplan Цела концепција равнотеже снага штетна је илузија Цела концепција равнотеже снага штетна је илузија коју смо наследили из прошлих времена. Равнотежа коју смо наследили из прошлих времена. Равнотежа снага немогућа је појава, и као и перпетум мобиле, снага немогућа је појава, и као и перпетум мобиле, недостижна је нада у чије су остварење Британци недостижна је нада у чије су остварење Британци утрошили стотине милиона фунти – Џон Брајтутрошили стотине милиона фунти – Џон БрајтBalance of Power is a mere chimera, a simple collection of Balance of Power is a mere chimera, a simple collection of sounds without meaning (Richard Cobden)sounds without meaning (Richard Cobden)

Историјат појма Историјат појма Појам са дугом употребном историјом Појам са дугом употребном историјом али релативно кратком присутношћу у али релативно кратком присутношћу у званичним уговорима између званичним уговорима између политичких јединицаполитичких јединицаАко је равнотежа снага илузија као што Ако је равнотежа снага илузија као што то каже Брајт онда је то дуготрајна то каже Брајт онда је то дуготрајна илузијаилузијаУ петом веку пре нове ере Тукидид је У петом веку пре нове ере Тукидид је објашњавао политику Тисаферна, објашњавао политику Тисаферна, персијског краља, као ону политику персијског краља, као ону политику која држи равнотежу између двеју која држи равнотежу између двеју супротстављених сила, Атине и Спарте.супротстављених сила, Атине и Спарте.

Каутиља, “Арташастра”, 4. век пре нове ереКаутиља, “Арташастра”, 4. век пре нове ереЊегов теоријски концепт равнотеже снага Његов теоријски концепт равнотеже снага зове се мандала и он га је изложио у виду тзв. зове се мандала и он га је изложио у виду тзв. доктрине кругова државадоктрине кругова државаТемељ читаве Каутиљине теоријске грађевине Темељ читаве Каутиљине теоријске грађевине “кругова држава” утемељен је у првом кругу; “кругова држава” утемељен је у првом кругу; сачињавају га даље укупно четири круга и сачињавају га даље укупно четири круга и дванаест владара мод којих се сваки одликује дванаест владара мод којих се сваки одликује са по пет ознака суверености. Што у коначном са по пет ознака суверености. Што у коначном збиру читавог теоријског система кругова збиру читавог теоријског система кругова држава даје седамдесет два чиниоца.држава даје седамдесет два чиниоца.““Сусед као природни непријатељ” Сусед као природни непријатељ”

У другом веку пре нове ере, Полибије је У другом веку пре нове ере, Полибије је бриљантно објаснио Хијеронову политику у бриљантно објаснио Хијеронову политику у смислу равнотеже снага. Кад су римске легије смислу равнотеже снага. Кад су римске легије стигле на Сицилију (чији је он владар био) да стигле на Сицилију (чији је он владар био) да би помогле Мамертинцима, Хијерон је би помогле Мамертинцима, Хијерон је уочивши да је моћ Римљана далеко већа у уочивши да је моћ Римљана далеко већа у односу на противнике, предложио склапање односу на противнике, предложио склапање савеза с Римљанима, што су они и прихватили. савеза с Римљанима, што су они и прихватили. Ипак, неколико година после тога, иако још Ипак, неколико година после тога, иако још увек савезник Рима, Хијерон се забринуо због увек савезник Рима, Хијерон се забринуо због домашаја римских успеха и послао помоћ домашаја римских успеха и послао помоћ Картагини. Картагини.

Хијерон је како то Полибије објашњава, био Хијерон је како то Полибије објашњава, био уверен , : “да је у његовом интересу било уверен , : “да је у његовом интересу било осигурање и његових сицилијанских поседа и осигурање и његових сицилијанских поседа и његовог пријатељства с Римљанима, да се његовог пријатељства с Римљанима, да се Картагина мора сачувати, тако да премоћна Картагина мора сачувати, тако да премоћна сила не буде у стању остварити свој крајњи сила не буде у стању остварити свој крајњи циљ без икаквих напора. О томе је размишљао циљ без икаквих напора. О томе је размишљао врло мудро и сензибилно, јер такве ствари се врло мудро и сензибилно, јер такве ствари се никада не смеју занемарити, и никада не никада не смеју занемарити, и никада не смемо допринети остварењу такве премоћне смемо допринети остварењу такве премоћне снаге једне државе којој се нико не усуђује снаге једне државе којој се нико не усуђује успротивити чак ни за своја призната права”успротивити чак ни за своја призната права”

Италијански градови државице у петнаестом векуИталијански градови државице у петнаестом векуНововековна историја Европе као историја равнотеже Нововековна историја Европе као историја равнотеже снагаснага““Indeed, Utrecht was the first European Treaty that Indeed, Utrecht was the first European Treaty that specifically mentioned the Balance of Power. In the letters specifically mentioned the Balance of Power. In the letters patent that accompanied Article VI of the Treaty between patent that accompanied Article VI of the Treaty between Queen Anne and King Louis XIV, the French Ruler noted Queen Anne and King Louis XIV, the French Ruler noted that the Spanish renunciation of all rights to the throne of that the Spanish renunciation of all rights to the throne of France was actuated by the hope of “obtaining a general France was actuated by the hope of “obtaining a general Peace and securing the Tranquility of Europe Peace and securing the Tranquility of Europe by a Balance by a Balance of Powerof Power,” and the king of Spain acknowledged the ,” and the king of Spain acknowledged the importance of “the Maxim of securing for ever the universal importance of “the Maxim of securing for ever the universal Good and Quiet of Europe, Good and Quiet of Europe, by an Equal Weight of Powerby an Equal Weight of Power, , so that many being united in one, the Balance of the so that many being united in one, the Balance of the Equality desired might not turn to the Advantage of one, Equality desired might not turn to the Advantage of one, and the Danger of Hazard of the Rest” (Craig, George) and the Danger of Hazard of the Rest” (Craig, George)

Значење појма и неки покушаји Значење појма и неки покушаји дефинисањадефинисања

Balance of Power means many different things to Balance of Power means many different things to many people.many people.Ernst Haas describes eight different meanings Ernst Haas describes eight different meanings covering its use as policy, concept, and covering its use as policy, concept, and propaganda. (Balance meaning propaganda. (Balance meaning Distribution of Distribution of powerpower; Balance meaning ; Balance meaning ““ееquilibriumquilibrium”; ”; Balance meaning “hegemony”; Balance meaning Balance meaning “hegemony”; Balance meaning ““stability and Peacestability and Peace; Balance meaning ; Balance meaning ““Instability and warInstability and war’; Balance meaning “’; Balance meaning “power power politics Generallypolitics Generally; Balance as implying a ; Balance as implying a ““Universal Law of HistoryUniversal Law of History; Balance as a ; Balance as a System and Guide to Policy –makingSystem and Guide to Policy –making))Martin Weight has variously recounted nine and Martin Weight has variously recounted nine and fifteen different uses in the historic literature. fifteen different uses in the historic literature.

Despite the variations, there is a core Despite the variations, there is a core of meaning to the concept on which of meaning to the concept on which most definitions converge. most definitions converge. The single The single most frequent definition of the most frequent definition of the balance of power portrays it as the balance of power portrays it as the interaction among states that interaction among states that assures the survival of the system by assures the survival of the system by preventing the empire or hegemony preventing the empire or hegemony of any state or coalition of statesof any state or coalition of states. .

Emmerich de VattelEmmerich de Vattel and and Friedrich von GentzFriedrich von Gentz offer offer the best known short definitions of the balance of the best known short definitions of the balance of power: “power: “The balance of Power … an The balance of Power … an arrangement of affairs so that no State shall arrangement of affairs so that no State shall be in position to have absolute mastery and be in position to have absolute mastery and dominate over othersdominate over others”. Gentz added, “”. Gentz added, “What is What is usually termed a balance of power is that usually termed a balance of power is that constitution which exists among constitution which exists among neighboring states more or less connected neighboring states more or less connected with each other, by virtue of which none of with each other, by virtue of which none of them can violate the independence or them can violate the independence or essential rights of another without effective essential rights of another without effective resistance from some quarter and resistance from some quarter and consequent danger to itselfconsequent danger to itself.”.”

““Balance of power means only this – Balance of power means only this – that a number of weaker states may that a number of weaker states may unite to prevent a stronger one from unite to prevent a stronger one from acquiring power which should be acquiring power which should be dangerous to them, and which should dangerous to them, and which should overthrow their independence, their overthrow their independence, their liberty, and their freedom of action. liberty, and their freedom of action. It is the doctrine of self-It is the doctrine of self-preservationpreservation.” (.” (Viscount Viscount PalmerstonPalmerston))

РАВНОТЕЖА СНАГА-РАВНОТЕЖА СНАГА-НАЈПОЗНАТИЈА ДЕФИНИЦИЈАНАЈПОЗНАТИЈА ДЕФИНИЦИЈА

““ГЛАВНА ФУНКЦИЈА РАВНОТЕЖЕ СНАГА ГЛАВНА ФУНКЦИЈА РАВНОТЕЖЕ СНАГА У МЕЂУНАРОДНОМ ДРУШТВУ У МЕЂУНАРОДНОМ ДРУШТВУ НИЈЕ ДА НИЈЕ ДА САЧУВА МИРСАЧУВА МИР НЕГО ДА ОДБРАНИ НЕГО ДА ОДБРАНИ НЕЗАВИСНОСТНЕЗАВИСНОСТ СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА ОД СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА ОД ПРЕТЊЕ ДОМИНАЦИЈОМ И ДА СПРЕЧИ ПРЕТЊЕ ДОМИНАЦИЈОМ И ДА СПРЕЧИ ДА ДРУШТВО СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА ДА ДРУШТВО СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА ОСВАЈАЊЕМ БУДЕ ПРЕТВОРЕНО У ОСВАЈАЊЕМ БУДЕ ПРЕТВОРЕНО У УНИВЕРЗАЛНУ ИМПЕРИЈУ-И ДА ТО УНИВЕРЗАЛНУ ИМПЕРИЈУ-И ДА ТО УЧИНИ, АКО ЈЕ ПОТРЕБНО РАТОМУЧИНИ, АКО ЈЕ ПОТРЕБНО РАТОМ”” (ХЕДЛИ БУЛ)(ХЕДЛИ БУЛ)

Џозеф Нај- Џозеф Нај-

РАВНОТЕЖА СНАГА КАО ОДРЕЂЕНА РАВНОТЕЖА СНАГА КАО ОДРЕЂЕНА РАСПОДЕЛА МОЋИРАСПОДЕЛА МОЋИ

РАВНОТЕЖА СНАГА КАО ПОЛИТИКА РАВНОТЕЖА СНАГА КАО ПОЛИТИКА КОЈУ ДРЖАВЕ МОГУ СПРОВОДИТИКОЈУ ДРЖАВЕ МОГУ СПРОВОДИТИ

РАВНОТЕЖА СНАГА КАО ОДРЕЂЕНИ РАВНОТЕЖА СНАГА КАО ОДРЕЂЕНИ МУЛТИПОЛАРНИ МЕЂУНАРОДНИ МУЛТИПОЛАРНИ МЕЂУНАРОДНИ СИСТЕМСИСТЕМ

ХАНС Џ. МОРГЕНТАУ-ХАНС Џ. МОРГЕНТАУ- 4 4 ЗНАЧЕЊА РАВНОТЕЖЕ СНАГАЗНАЧЕЊА РАВНОТЕЖЕ СНАГА

A POLICY AIMED AT A CERTAIN STATE A POLICY AIMED AT A CERTAIN STATE OF AFFAIRSOF AFFAIRS

AN ACTUAL STATE OF AFFAIRSAN ACTUAL STATE OF AFFAIRS

AN APPROXIMATELY EQUAL AN APPROXIMATELY EQUAL DISTRIBUTION OF POWERDISTRIBUTION OF POWER

ANY DISTRIBUTION OF POWERANY DISTRIBUTION OF POWER

Balancing as a state strategy of Balancing as a state strategy of foreign policy foreign policy

Balance of Power as regarded as Balance of Power as regarded as outcomes at the systemic or sub outcomes at the systemic or sub systemic levelssystemic levels

ОСНОВНИ ПРЕДУСЛОВИ ПОТРЕБНИ ЗА ОСНОВНИ ПРЕДУСЛОВИ ПОТРЕБНИ ЗА ДЕЈСТВОВАЊЕ СИСТЕМА РАВНОТЕЖЕ ДЕЈСТВОВАЊЕ СИСТЕМА РАВНОТЕЖЕ

СНАГА:СНАГА:

У СИСТЕМУ ТРЕБА ДА ПОСТОЈИ ВЕЋИ БРОЈ ПОДЈЕДНАКО У СИСТЕМУ ТРЕБА ДА ПОСТОЈИ ВЕЋИ БРОЈ ПОДЈЕДНАКО МОЋНИХ ВЕЋИХ ДРЖАВА-ЕСЕНЦИЈАЛНИХ АКТЕРАМОЋНИХ ВЕЋИХ ДРЖАВА-ЕСЕНЦИЈАЛНИХ АКТЕРАОДЛУЧИОЦИ НА ЧЕЛУ ТАКВИХ ДРЖАВА ТРЕБА ДА ДЕЛУЈУ ОДЛУЧИОЦИ НА ЧЕЛУ ТАКВИХ ДРЖАВА ТРЕБА ДА ДЕЛУЈУ РАЦИОНАЛНО И У ИНТЕРЕСУ СИСТЕМАРАЦИОНАЛНО И У ИНТЕРЕСУ СИСТЕМАДРЖАВЕ ТРЕБА ДА БУДУ СЛИЧНЕ ИЗМЕЂУ СЕБЕ, КАКО БИ ДРЖАВЕ ТРЕБА ДА БУДУ СЛИЧНЕ ИЗМЕЂУ СЕБЕ, КАКО БИ СЕ МОГЛЕ ЗАМЕЊИВАТИ КАО САВЕЗНИЦИСЕ МОГЛЕ ЗАМЕЊИВАТИ КАО САВЕЗНИЦИМЕРЕЊЕ МОЋИ ТРЕБА ДА БУДЕ ОСТВАРЉИВО И МЕРЕЊЕ МОЋИ ТРЕБА ДА БУДЕ ОСТВАРЉИВО И ПОУЗДАНОПОУЗДАНОТРЕБА ДА СУ МОГУЋИ ОГРАНИЧЕНИ РАТОВИ, КОЈИ СЕ ТРЕБА ДА СУ МОГУЋИ ОГРАНИЧЕНИ РАТОВИ, КОЈИ СЕ МОГУ ВОДИТИ ДОКЛЕ ДОК СЕ НЕ ПОСТИГНЕ ТАЧНО МОГУ ВОДИТИ ДОКЛЕ ДОК СЕ НЕ ПОСТИГНЕ ТАЧНО ОДРЕЂЕНИ ЦИЉ (РАТОВИ РАДИ РАВНОТЕЖЕ)ОДРЕЂЕНИ ЦИЉ (РАТОВИ РАДИ РАВНОТЕЖЕ)

КАКО ФУНКЦИОНИШЕ СИСТЕМ КАКО ФУНКЦИОНИШЕ СИСТЕМ РАВНОТЕЖЕ СНАГА?РАВНОТЕЖЕ СНАГА?

АУТОМАТСКИАУТОМАТСКИ

ПРОЦЕС УРАВНОТЕЖИВАЊА ПРОЦЕС УРАВНОТЕЖИВАЊА КОРИГУЈУ ДРЖАВЕ –БАЛАНСЕРИКОРИГУЈУ ДРЖАВЕ –БАЛАНСЕРИ

РАВНОТЕЖИ СНАГА ТРЕБА СВЕСНО РАВНОТЕЖИ СНАГА ТРЕБА СВЕСНО ДА ТЕЖЕ СВЕ ДРЖАВЕ КОЈЕ ДА ТЕЖЕ СВЕ ДРЖАВЕ КОЈЕ УЧЕСТВУЈУ У МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕСТВУЈУ У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМАОДНОСИМА

1907. godine 1907. godine Ser Ajr KrouSer Ajr Krou, stalni sekretar , stalni sekretar britanskog Forin Ofisa, napisao je britanskog Forin Ofisa, napisao je dokument čuven u istoriji britanske spoljne dokument čuven u istoriji britanske spoljne politike, dugačak memorandum u kome je politike, dugačak memorandum u kome je pokušao da rastumači nemačku spoljnu pokušao da rastumači nemačku spoljnu politiku. Zaključio je da, iako je nemačka politiku. Zaključio je da, iako je nemačka spoljna politika tada bila nejasna i spoljna politika tada bila nejasna i konfuzna, jasno je da Britanija ne sme konfuzna, jasno je da Britanija ne sme dozvoliti da jedna zemlja dominira dozvoliti da jedna zemlja dominira kontinentom. Krou je tvrdio da je britanski kontinentom. Krou je tvrdio da je britanski odgovor gotovo prirodni zakon. odgovor gotovo prirodni zakon.

ОБРАСЦИ ЗА МИРНО ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАСЦИ ЗА МИРНО ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОТЕЖЕ СНАГАРАВНОТЕЖЕ СНАГА

КОМПЕНЗАЦИЈАКОМПЕНЗАЦИЈА

ИНТЕРВЕНЦИЈАИНТЕРВЕНЦИЈА

ПОСТОЈАЊЕ ТЗВ. ТАМПОН ДРЖАВАПОСТОЈАЊЕ ТЗВ. ТАМПОН ДРЖАВА

ПРОБЛЕМИ СА ФУНКЦИОНИСАЊЕМ ПРОБЛЕМИ СА ФУНКЦИОНИСАЊЕМ РАВНОТЕЖЕ СНАГАРАВНОТЕЖЕ СНАГА

РАВНОТЕЖА ПРЕТЊИ-РАВНОТЕЖА ПРЕТЊИ-STEPHAN STEPHAN WALT (power, proximity, offensive WALT (power, proximity, offensive capabilities, aggressive intentions)capabilities, aggressive intentions)

BandwagoningBandwagoning

Buck passingBuck passing

Chain gangingChain ganging

Hard, soft and asymmetric balancing Hard, soft and asymmetric balancing

Nature of Nature of rivalryrivalry

Key strategiesKey strategies

Hard balancing Hard balancing Intense, open, Intense, open, often zero sum often zero sum game. Relative game. Relative gains matter gains matter mostmost

Open arms Open arms buildup, formal buildup, formal alliances, or alliances, or bothboth

Soft BalancingSoft Balancing Submerged, Submerged, non-zero sum. non-zero sum. Relative gains Relative gains of limited of limited concern for nowconcern for now

Limited arms Limited arms buildup, buildup, Informal, tacit Informal, tacit or ad hoc or ad hoc security security understandings understandings among affected among affected states, within states, within or outside of or outside of international international institutions. institutions. Preventive Preventive strategystrategy

AsymmetricAsymmetric

Balancing Balancing By state or non-By state or non-state actors (e. state actors (e. g. terrorists) g. terrorists)

Non state Non state actors and their actors and their state sponsors state sponsors pursue pursue asymmetric asymmetric strategiesstrategies

Soft-balancing measures, that is Soft-balancing measures, that is actions that do not directly challenge actions that do not directly challenge U. S. military preponderance but that U. S. military preponderance but that use nonmilitary tools to delay, use nonmilitary tools to delay, frustrate and undermine aggressive frustrate and undermine aggressive unilateral U. S. military policies. Soft unilateral U. S. military policies. Soft balancing using international balancing using international institutions, economic statecraft and institutions, economic statecraft and diplomatic arrangements. (Robert A. diplomatic arrangements. (Robert A. Pape) Pape)

Onshore and offshore balancing Onshore and offshore balancing

American Grand Strategy in 21American Grand Strategy in 21stst Century CenturyThe key grand strategic issue confronting U.S. policymakers today is whether the United States can escape the same fate that has befallen the other great powers that have contended for hegemony since the origin of the modern international state system (circa 1500).

One of the key questions in the scholarly debate is: What constitutes balancing?Those who cling to a traditional definition of balancing, and those who argue that there are new post–Cold War forms of balancing, disagree primarily on two issues: What are the instruments of a balancing strategy, and what motivations drive states to engage in counter hegemonic balancing?

Primacists define balancing in hard-power terms. Balancing is about using military power, alliances, or both to stop a hegemon. Primacists claim that states balance against a hegemon because they are afraid of being conquered by it.This traditional definition of balancing has been challenged by scholars who argue that unipolarity has given rise to new forms of balancing. Unlike states engaged in hard balancing, states that employ these new forms of balancing do not believe that the hegemon poses an existential threat, though it may pose a more subtle kind of threat. Hence, they are searching for strategies to restrain it peacefully and ameliorate the possibly harmful impact its preeminence may have on them. These new forms of balancing employ nonmilitary instruments of power.

For example, “soft balancing” involves the use of diplomacy, international institutions, and international law to constrain and delegitimize the actions of a hegemonic United States. “Economic prebalancing” occupies a middle ground between soft balancing and hard balancing. States that pursue economic prebalancing are trying to avoid the risks of engaging in a premature arms buildup aimed at the United States by concentrating first on closing the economic and technological gap between them and the United States. Successful economic prebalancing lays the foundation for hard balancing in the future.

leash-slipping. States engaging in leash-slipping do not fear being attacked by the hegemon. Rather, they build up their military apabilities to maximize their ability to conduct an independent foreign policy.

Leash-slipping is not traditional hard balancing because it is not explicitly directed at countering an existential U.S. threat. At the same time, it is a form of insurance against a hegemon that might someday exercise its power in a predatory and menacing fashion. As Robert Art puts it, a state adopting a leash-slipping strategy “does not fear an increased threat to its physical security from another rising state; rather it is concerned about the adverse effects of that state’s rise on its general position, both political and economic, in the international arena. This concern also may, but need not, include a worry that the rising state could cause security problems in the future, although not necessarily war.” If successful, leash-slipping would result in the creation of new poles of power in the international system, thereby restoring multipolarity and bringing U.S. hegemony to an end.

Examples of Examples of leash-slipping

britain’s attempt to create a “third force,” 1945–48french counterbalancing under de gaullethe european union’s security and defense policy

Balance of Power, not today but Balance of Power, not today but tomorrowtomorrow

Свет после хладног рата-може ли Свет после хладног рата-може ли равнотежа снага бити реалност у равнотежа снага бити реалност у времену које је пред нама?времену које је пред нама?

КОЛЕКТИВНА КОЛЕКТИВНА БЕЗБЕДНОСТБЕЗБЕДНОСТ

MOJA KONCEPCIJA LIGE NARODA JE BAŠ U MOJA KONCEPCIJA LIGE NARODA JE BAŠ U OVOME, DA ONA TREBA DA DELUJE KAO OVOME, DA ONA TREBA DA DELUJE KAO

ORGANIZOVANA LJUDSKA MORALNA SNAGA ORGANIZOVANA LJUDSKA MORALNA SNAGA ŠIROM SVETA, I DA TAJ REFLEKTOR SAVESTI ŠIROM SVETA, I DA TAJ REFLEKTOR SAVESTI

BUDE UPRT U SVAKOGA KO BILO KAD I BILO GDE BUDE UPRT U SVAKOGA KO BILO KAD I BILO GDE PLANIRA I SPREMA ZLO I AGRESIJU. Wudro PLANIRA I SPREMA ZLO I AGRESIJU. Wudro

WilsonWilson

РАЗЛИЧИТА СХВАТАЊА РАЗЛИЧИТА СХВАТАЊА КОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИКОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИШИРЕ-ПРОФ. ДР ВЕЛИБОР ГАВРАНОВ:”СВАКО ШИРЕ-ПРОФ. ДР ВЕЛИБОР ГАВРАНОВ:”СВАКО ЗАЈЕДНИЧКО, ДВОСТРАНО ИЛИ ВИШЕСТРАНО ИСТУПАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКО, ДВОСТРАНО ИЛИ ВИШЕСТРАНО ИСТУПАЊЕ ДРЖАВА С ЦИЉЕМ ОДБРАНЕ СУВЕРЕНИТЕТА И ДРЖАВА С ЦИЉЕМ ОДБРАНЕ СУВЕРЕНИТЕТА И ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА ЈЕДНЕ ИЛИ ВИШЕ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА ЈЕДНЕ ИЛИ ВИШЕ СТРАНА УГОВОРНИЦА ПРОТИВ ЗАЈЕДНИЧКОГ СТРАНА УГОВОРНИЦА ПРОТИВ ЗАЈЕДНИЧКОГ НЕПРИЈАТЕЉА, НЕПРИЈАТЕЉА, УЗ ЕЛИМИНИСАЊЕ РАТАУЗ ЕЛИМИНИСАЊЕ РАТА КАО КАО СРЕДСТВА У МЕЂУСОБНИМ ОДНОСИМА“СРЕДСТВА У МЕЂУСОБНИМ ОДНОСИМА“УЖЕ-ПРОФ. ДР ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: “УЖЕ-ПРОФ. ДР ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ: “ОБАВЕЗАОБАВЕЗА ПРИТИЦАЊА У ПОМОЋ ЖРТВИ НАПАДА НА ОСНОВНЕ ПРИТИЦАЊА У ПОМОЋ ЖРТВИ НАПАДА НА ОСНОВНЕ ВРЕДНОСТИ ВРЕДНОСТИ ПОСТОЈИ У СВАКОМ СЛУЧАЈУПОСТОЈИ У СВАКОМ СЛУЧАЈУ И ПРОТИВ И ПРОТИВ СВАКОГ НАПАДАЧА, КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ СВАКОГ НАПАДАЧА, КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ УНАПРЕД, ВЕЋ ПРЕМА АГРЕСИЈИ КОЈУ ЈЕ ИЗВРШИО ТЕ УНАПРЕД, ВЕЋ ПРЕМА АГРЕСИЈИ КОЈУ ЈЕ ИЗВРШИО ТЕ ЗНАЧИ, У ПРВОМ РЕДУ МОРА ДА ОБУХВАТИ И ДРЖАВЕ ЗНАЧИ, У ПРВОМ РЕДУ МОРА ДА ОБУХВАТИ И ДРЖАВЕ КОЈЕ СУ УСПОСТАВИЛЕ СИСТЕМ КОЛЕКТИВНЕ КОЈЕ СУ УСПОСТАВИЛЕ СИСТЕМ КОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ, А НЕ САМО СПОЉНЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ”БЕЗБЕДНОСТИ, А НЕ САМО СПОЉНЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ”(∑-а(∑-а>>а)а)

Разлике у односу на систем Разлике у односу на систем равнотеже снага: Џозеф Најравнотеже снага: Џозеф Нај

Prvo, u kolektivnoj bezbednosti Prvo, u kolektivnoj bezbednosti fokus je na agresivnoj fokus je na agresivnoj politici država pre nego na njenim kapacitetimapolitici država pre nego na njenim kapacitetima. Ovo . Ovo je suprotno sa politikom ravnoteže snaga u kojoj su savezi je suprotno sa politikom ravnoteže snaga u kojoj su savezi bili stvarani protiv bilo koje države koja je bibili stvarani protiv bilo koje države koja je bi mogla postati mogla postati prejaka.; to znači da je fokus bio usmeren na kapacitete prejaka.; to znači da je fokus bio usmeren na kapacitete država.država.Drugo, u sistemu kolektivne bezbednosti Drugo, u sistemu kolektivne bezbednosti savezi nisu savezi nisu formirani unapredformirani unapred pošto se ne pošto se ne zna koja će država biti zna koja će država biti agresivna. Tu bi se primenjivao princip, agresivna. Tu bi se primenjivao princip, da da kada neko počini kada neko počini agresiju, svi su protiv jednog, dok se kod sistema agresiju, svi su protiv jednog, dok se kod sistema ravnoteže snaga, savezi formiraju unapred. ravnoteže snaga, savezi formiraju unapred. Treće, kolektivna bezbednost je bila Treće, kolektivna bezbednost je bila osmišljena da bude osmišljena da bude globalna i univerzalna, bez neutralnih državaglobalna i univerzalna, bez neutralnih država ili * ili *free free riderrider* Ako bi veliki broj država bio neutralan, ”koalicija * Ako bi veliki broj država bio neutralan, ”koalicija dobra” bi izgledala slabo i njena sposobnost da odvrati ili dobra” bi izgledala slabo i njena sposobnost da odvrati ili kazni agresora bi bila smanjena.kazni agresora bi bila smanjena.

ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ФУНКЦИОНИСАЊЕ СИСТЕМА КОЛЕКТИВНЕ СИСТЕМА КОЛЕКТИВНЕ

БЕЗБЕДНОСТИ:БЕЗБЕДНОСТИ:У систему такође стреба да постоји већи број У систему такође стреба да постоји већи број подједнако моћних држава, да би антиагресорски савз подједнако моћних држава, да би антиагресорски савз функционисаофункционисаоМеђу државама не треба да постоје такве разлике које Међу државама не треба да постоје такве разлике које би их ометале да се супротставе агресоруби их ометале да се супротставе агресоруПримена оружане силе мора бити забрањена (осим Примена оружане силе мора бити забрањена (осим права на индивисуалну или колектицну самоодбрану)права на индивисуалну или колектицну самоодбрану)Треба да постоји јасна мерила о томе шта се може Треба да постоји јасна мерила о томе шта се може оквалификовати као агресијаоквалификовати као агресијаПритицање у помоћ жртви агресије треба да буде Притицање у помоћ жртви агресије треба да буде обавеза других државаобавеза других државаПошто је принуда забрањена, мора да буде осигурана Пошто је принуда забрањена, мора да буде осигурана могућност да се оправдани и законити захтеви остваре могућност да се оправдани и законити захтеви остваре ненасилним, мирним путемненасилним, мирним путем

ПРИМЕЊЕНИ СИСТЕМИ ПРИМЕЊЕНИ СИСТЕМИ КОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИКОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ДРУШТВО НАРОДА ДРУШТВО НАРОДА

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕУЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ

ДРУШТВО НАРОДАДРУШТВО НАРОДАUprkos tome što su kritičari zvali Vilsona utopistom, on je Uprkos tome što su kritičari zvali Vilsona utopistom, on je verovao da bi organizovanje međunarodne bezbednosti verovao da bi organizovanje međunarodne bezbednosti mogao biti praktičan pristup svetskoj politici. Znao je da mogao biti praktičan pristup svetskoj politici. Znao je da samo sporazumi i ugovori na papiru neće biti dovoljni; samo sporazumi i ugovori na papiru neće biti dovoljni; potrebne su organizacije i pravila kako bi sporazumi bili potrebne su organizacije i pravila kako bi sporazumi bili primenjeni. Zato je Vilson polagao tako mnogo vere u ideju primenjeni. Zato je Vilson polagao tako mnogo vere u ideju Lige naroda. Moralna snaga je bila značajna, ali je vojna sila Lige naroda. Moralna snaga je bila značajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podrži. Bezbednost je morala da bude bila neophodna da je podrži. Bezbednost je morala da bude kolektivna odgovornost. Ako bi se sve neagresivne države kolektivna odgovornost. Ako bi se sve neagresivne države udružile, premoć bi bila na strani dobra. Međunarodna udružile, premoć bi bila na strani dobra. Međunarodna bezbednost bi bila kolektivna odgovornost u kojoj bi bezbednost bi bila kolektivna odgovornost u kojoj bi neagresivne države obrazovale koaliciju protiv agresora. Mir neagresivne države obrazovale koaliciju protiv agresora. Mir bi bio nedeljiv. bi bio nedeljiv.

Kako države mogu da stvore takav novi sistem kolektivne Kako države mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo, pravnom zabranom agresije i bezbednosti? Prvo, pravnom zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraćanjem agresije putem ofanzivnog rata. Drugo, odvraćanjem agresije putem formiranja koalicije svih neagresivnih država. Ako bi se svi formiranja koalicije svih neagresivnih država. Ako bi se svi obavezali da priteknu u pomoć svakoj državi koja je žrtva obavezali da priteknu u pomoć svakoj državi koja je žrtva bilo gde u svetu, onda bi premoć bila na strani neagresivnih bilo gde u svetu, onda bi premoć bila na strani neagresivnih snaga. Treće, ako odvraćanje ne uspe i dođe do agresije, snaga. Treće, ako odvraćanje ne uspe i dođe do agresije, sve države bi se saglasile da kazne državu koja je počinila sve države bi se saglasile da kazne državu koja je počinila agresiju. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima agresiju. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima određenih sličnosti sa politikom ravnoteže snaga u smislu određenih sličnosti sa politikom ravnoteže snaga u smislu da su države pokušavale da odvrate agresiju obrazovanjem da su države pokušavale da odvrate agresiju obrazovanjem moćnih koalicija, a ako odvraćanje ne bi uspelo, bile su moćnih koalicija, a ako odvraćanje ne bi uspelo, bile su voljne da koriste silu. voljne da koriste silu.

Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaćena Paktom Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaćena Paktom Lige naroda, koja je sa druge strane bila deo ugovora Lige naroda, koja je sa druge strane bila deo ugovora kojima je okončan I svetski rat. Nekoliko članova Pakta Lige kojima je okončan I svetski rat. Nekoliko članova Pakta Lige naroda su naročito značajni. U članu 10. države su se naroda su naročito značajni. U članu 10. države su se obavezale da zaštite sve članice od agresije. U članu 11 obavezale da zaštite sve članice od agresije. U članu 11 svaki rat ili pretnja ratom proglašeni su brigom svih država. svaki rat ili pretnja ratom proglašeni su brigom svih država. U članovima 12 i 15 države su se složile da svoje sporove U članovima 12 i 15 države su se složile da svoje sporove podvrgnu arbitraži i da tri meseca nakon neuspele arbitraže podvrgnu arbitraži i da tri meseca nakon neuspele arbitraže ne ulaze u rat. Član 16, ujedno i najvažniji, kaže da bi svaki ne ulaze u rat. Član 16, ujedno i najvažniji, kaže da bi svaki rat koji ne poštuje procedure Lige naroda, o smatran ratom rat koji ne poštuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih članica. Država koja bi započela rat bi bila protiv svih članica. Država koja bi započela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporučiti dalje vojne mere.naroda bi mogao preporučiti dalje vojne mere.

Ovo tvrdo zvuči, ali su postojale i nejasnoće. Sve Ovo tvrdo zvuči, ali su postojale i nejasnoće. Sve članice su morale da se saglase da se primeni članice su morale da se saglase da se primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka država kolektivna bezbednost. Tako je svaka država imala pravo veta. Kada su države potpisale Pakt, imala pravo veta. Kada su države potpisale Pakt, one su se obavezale na poštovanje člana 16, ali je one su se obavezale na poštovanje člana 16, ali je u praksi ostajalo na državama da odluče koju u praksi ostajalo na državama da odluče koju vrstu sankcija će primeniti i kako će ih sprovesti; vrstu sankcija će primeniti i kako će ih sprovesti; one za to nisu odgovarale nikakvoj višoj vlasti. one za to nisu odgovarale nikakvoj višoj vlasti. Stoga Liga naroda nije bila korak ka svetskoj vladi Stoga Liga naroda nije bila korak ka svetskoj vladi u kojoj bi viša vlast mogla da obaveže države u kojoj bi viša vlast mogla da obaveže države članice. Ona nije bila kraj anarhičnog sistema članice. Ona nije bila kraj anarhičnog sistema država, nego prvenstveno napor da države država, nego prvenstveno napor da države kolektivno disciplinuju one članice sistema koje kolektivno disciplinuju one članice sistema koje krše pravo. krše pravo.

Mandžurski neuspehMandžurski neuspeh

Etiopski debaklEtiopski debakl

II svetski rat II svetski rat

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕУЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕUkoliko je cilj Lige naroda bio da spreči Prvi Ukoliko je cilj Lige naroda bio da spreči Prvi svetski rat nakon samog dogadjaja, cilj UN od svetski rat nakon samog dogadjaja, cilj UN od 1943.-1945. godine je bio da spreči Drugi svetski 1943.-1945. godine je bio da spreči Drugi svetski rat. 49 država se sastalo u San Francisku kako bi rat. 49 država se sastalo u San Francisku kako bi potpisale Povelju koja je uključivala novine kako potpisale Povelju koja je uključivala novine kako bi se otklonili nedostaci Lige. Pretnja ili upotreba bi se otklonili nedostaci Lige. Pretnja ili upotreba sile su stavljene izvan zakona, osim u slučaju sile su stavljene izvan zakona, osim u slučaju samoodbrane ili kolektivne bezbednostisamoodbrane ili kolektivne bezbednosti.. Za Za razliku od sistema ravnoteže snaga XIX veka, razliku od sistema ravnoteže snaga XIX veka, agresivno korišćenje sile je sada bilo nezakonito agresivno korišćenje sile je sada bilo nezakonito za svaku zemlju koja je potpisala Povelju UN. za svaku zemlju koja je potpisala Povelju UN. Svako korišćenje sile je moralo da bude ili u Svako korišćenje sile je moralo da bude ili u samoodbrani, kolektivnoj samoodbrani, ili radi samoodbrani, kolektivnoj samoodbrani, ili radi kolektivne bezbednosti. kolektivne bezbednosti.

OsnivaOsnivačči UN su stvorili i UN su stvorili i i Savet bezbednosti Savet bezbednosti sastavljen od sastavljen od pet pet stalnihstalnih č članica i rotirajulanica i rotirajuććeg eg dela dela nestalnihnestalnih č članicalanica. . Savet bezbednosti se može Savet bezbednosti se može posmatrati kao koncept ravnoteže snaga XIX veka posmatrati kao koncept ravnoteže snaga XIX veka integrisan u okvir kolektivne bezbednosti UN. integrisan u okvir kolektivne bezbednosti UN. Savet bezbednosti, prema Glavi VII Povelje, ima Savet bezbednosti, prema Glavi VII Povelje, ima pravo usvajanja obavezujućih rezolucija. Ukoliko pravo usvajanja obavezujućih rezolucija. Ukoliko se pet velikih sila policajaca ne slože, svaka je se pet velikih sila policajaca ne slože, svaka je imala pravo veta, što je delovalo kao osigurač u imala pravo veta, što je delovalo kao osigurač u protivpožarnom sistemu nekog domaćinstva. protivpožarnom sistemu nekog domaćinstva. Bolje veto koji sprečava požar, nego kuća Bolje veto koji sprečava požar, nego kuća koja izgori u ratu protiv velike silekoja izgori u ratu protiv velike sile. .

Tokom Hladnog rata, sistem kolektivne Tokom Hladnog rata, sistem kolektivne bezbednosti UN nije funkcionisaobezbednosti UN nije funkcionisaoDve decenije tokom Hladnog rata komiteti UN su Dve decenije tokom Hladnog rata komiteti UN su pokušavali da definišu agresiju. Izašli su sa pokušavali da definišu agresiju. Izašli su sa pravilom koje nije mnogo vredelo: spisak aktova pravilom koje nije mnogo vredelo: spisak aktova agresije je bio praćen zaključkom da bi Savet agresije je bio praćen zaključkom da bi Savet bezbednosti mogao da odredi da i drugi akti bezbednosti mogao da odredi da i drugi akti takođe čine agresiju. Čak i kada je korišćena takođe čine agresiju. Čak i kada je korišćena vojna sila, Savet je mogao da ne proglasi da je vojna sila, Savet je mogao da ne proglasi da je bilo ikakve agresije. Tako da je, što se tiče bilo ikakve agresije. Tako da je, što se tiče Ujedinjenih nacija, agresija bila počinjena onda Ujedinjenih nacija, agresija bila počinjena onda kad tako kaže Savet bezbednosti. Sve je zavisilo kad tako kaže Savet bezbednosti. Sve je zavisilo od konsenzusa u Savetu bezbednosti, a to je bila od konsenzusa u Savetu bezbednosti, a to je bila retkost tokom Hladnog rata.retkost tokom Hladnog rata.

Iako se prvobitne doktrine kolektivne Iako se prvobitne doktrine kolektivne bezbednosti ne uklapaju onako precizno bezbednosti ne uklapaju onako precizno kako se nekad mislilo, bila bi greška kako se nekad mislilo, bila bi greška odbaciti međunarodno pravo i Ujedinjene odbaciti međunarodno pravo i Ujedinjene nacije. Oni su deo političke realnosti nacije. Oni su deo političke realnosti anarhičnog sistema država. Greška je biti anarhičnog sistema država. Greška je biti suviše ciničan ili suviše naivan u vezi sa suviše ciničan ili suviše naivan u vezi sa međunarodnim organizacijama i pravom. međunarodnim organizacijama i pravom. Države ne žive samo po zakonDržave ne žive samo po zakonuu, ali ne žive , ali ne žive ni u potpunosti bez njega. ni u potpunosti bez njega.

ПРОБЛЕМИ СА ФУНКЦИОНИСАЊЕМ ПРОБЛЕМИ СА ФУНКЦИОНИСАЊЕМ СИСТЕМА КОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИСИСТЕМА КОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ПРОБЛЕМ МЕЂУНАРОДНИХ ИНСТИТУЦИЈА УОПШТЕНО-ПРОБЛЕМ МЕЂУНАРОДНИХ ИНСТИТУЦИЈА УОПШТЕНО-ЏОРЏ Ф. КЕНАН-ИНСТИТУЦИЈЕ КАО СТАТИЧНА ФОРМА И ЏОРЏ Ф. КЕНАН-ИНСТИТУЦИЈЕ КАО СТАТИЧНА ФОРМА И МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА КАО ЈЕДНА ДИНАМИЧНА МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА КАО ЈЕДНА ДИНАМИЧНА ОБЛАСТ ЖИВОТАОБЛАСТ ЖИВОТАПРОБЛЕМ ”МАЧА“ И ПРОБЛЕМ “КЕСЕ”ПРОБЛЕМ ”МАЧА“ И ПРОБЛЕМ “КЕСЕ”ЛИЧНИ ИНТЕРЕСИ И ОПШТЕ ДОБРОЛИЧНИ ИНТЕРЕСИ И ОПШТЕ ДОБРОПРОБЛЕМИ САВЕЗА И ОДНОСА МЕЂУ САВЕЗНИЦИМАПРОБЛЕМИ САВЕЗА И ОДНОСА МЕЂУ САВЕЗНИЦИМАРЕЛАТИВНИ И АПСОЛУТНИ ДОБИЦИРЕЛАТИВНИ И АПСОЛУТНИ ДОБИЦИПРОБЛЕМ СУВЕРЕНИТЕТА И ПРОБЛЕМ МЕЂУНАРОДНОГ ПРОБЛЕМ СУВЕРЕНИТЕТА И ПРОБЛЕМ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА ПРАВА ШТА БИ БИЛО ДА НЕМА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА, ДА ЛИ БИ ШТА БИ БИЛО ДА НЕМА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА, ДА ЛИ БИ СВЕТ БИО БОЉИ?СВЕТ БИО БОЉИ?ПРОБЛЕМ ПРОМЕЊЕНИХ ОКОЛНОСТИПРОБЛЕМ ПРОМЕЊЕНИХ ОКОЛНОСТИКОЛЕКТИВНА БЕЗБЕДНОСТ У ”СЕНЦИ АМЕРИЧКЕ МОЋИ“КОЛЕКТИВНА БЕЗБЕДНОСТ У ”СЕНЦИ АМЕРИЧКЕ МОЋИ“Da li će kolektivna bezbednost UN biti osnova za novi Da li će kolektivna bezbednost UN biti osnova za novi svetski poredak?svetski poredak? QUO VADIS?QUO VADIS?

ДеветДевет неотклоњивих недостатака замисли и неотклоњивих недостатака замисли и

система колективне безбедностисистема колективне безбедности (Џон Миршајмер)(Џон Миршајмер)

За државе је тешко а често и немогуће да направе разлику између За државе је тешко а често и немогуће да направе разлику између нападача и жртве у једном међународном сукобу.нападача и жртве у једном међународном сукобу.Колективна безбедност подразумева да је свака агресија неоправдана, а Колективна безбедност подразумева да је свака агресија неоправдана, а с друге стране постоје услови када је победа у сукобу против суседа с друге стране постоје услови када је победа у сукобу против суседа агресора оправданаагресора оправданаПоједине државе су из историјских или идеолошких разлога блиски Поједине државе су из историјских или идеолошких разлога блиски пријатељи, те је мало вероватно да ће се придружити коалицији против пријатељи, те је мало вероватно да ће се придружити коалицији против властитих пријатеља.властитих пријатеља.Постојање историјских непријатељстава у односима између чланица Постојање историјских непријатељстава у односима између чланица неког међународног система у великој мери усложава његову неког међународног система у великој мери усложава његову делотворностделотворностДржаве често имају склоност да изврдавају учешће у равномерној Државе често имају склоност да изврдавају учешће у равномерној расподели трошкова и терета заустављања и кажњавања агресије и расподели трошкова и терета заустављања и кажњавања агресије и агресораагресораТешкоће се јављају и у напору да се осигура брзи одговор агресији због Тешкоће се јављају и у напору да се осигура брзи одговор агресији због непостојања жеље држава да се укључе у радње којима би се сукоби непостојања жеље држава да се укључе у радње којима би се сукоби предупредилипредупредилиДржаве су невољне да учествују у колективним акцијама због извесности Државе су невољне да учествују у колективним акцијама због извесности прерастања локалних у међународне сукобепрерастања локалних у међународне сукобеПоштовање суверенитета држава отежава доношење одлука код Поштовање суверенитета држава отежава доношење одлука код појединих држава којима би се оне моментално придружиле коалицији појединих држава којима би се оне моментално придружиле коалицији против нападача; ипротив нападача; иЗамисао и систем колективне безбедности садрже једну унутрашњу Замисао и систем колективне безбедности садрже једну унутрашњу противречност: употреба војне силе се сматра за “одвратан чин” а, ипак, противречност: употреба војне силе се сматра за “одвратан чин” а, ипак, државе морају да се ослоне на њу с циљем одбране од агресије. државе морају да се ослоне на њу с циљем одбране од агресије.

ЛИТЕРАТУРА:ЛИТЕРАТУРА:Pol Kenedi, Pol Kenedi, Uspon i pad velikih silaUspon i pad velikih sila, CID Podgorica, Službeni List SRJ, Beograd, 1999, CID Podgorica, Službeni List SRJ, Beograd, 1999Henri Kisindžer, Henri Kisindžer, Da li je Americi potrebna spoljna politika – u susret diplomatiji XXI vekaDa li je Americi potrebna spoljna politika – u susret diplomatiji XXI veka, BMG, Beograd, 2003, BMG, Beograd, 2003Džozef Naj, Džozef Naj, Kako razumevati međunarodne sukobe-uvod u teoriju i istorijuKako razumevati međunarodne sukobe-uvod u teoriju i istoriju, Stubovi kulture, Beograd, 2006, Stubovi kulture, Beograd, 2006Хенри Кисинџер, Хенри Кисинџер, ДипломатијаДипломатија, Верзалпрес, Београд, 1999, Верзалпрес, Београд, 1999JohnJohn JJ. . MearsheimerMearsheimer, , TheThe TragedyTragedy ofof GreatGreat PowerPower PoliticsPolitics, , WW. . WW. . NortonNorton, , NewNew YorkYork, 2001, 2001Vojin Dimitrijević, Radoslav Stojanović, Vojin Dimitrijević, Radoslav Stojanović, Međunarodni odnosiMeđunarodni odnosi, Službeni list SRJ, Beograd, 1996, Službeni list SRJ, Beograd, 1996Chris Brown, Chris Brown, Understanding International RelationsUnderstanding International Relations, Palgrave, London, 200, Palgrave, London, 20055, Third Edition, Third Edition ThomasThomas JJ. . ChristensenChristensen, “, “ChinaChina, , thethe UU. . SS. – . – JapanJapan AllianceAlliance, , andand thethe SecuritySecurity DilemmaDilemma inin EastEast AsiaAsia”, ”, inin: : GG. . JohnJohn IkenberryIkenberry, , MichaelMichael MastandunoMastanduno ( (edseds..)), , InternationalInternational RelationsRelations TheoryTheory andand AsiaAsia- - PacificPacific, , ColumbiaColumbia UniversityUniversity PressPress, , NewNew YorkYork, 2003, 2003Тукидид, Тукидид, Пелопонески ратПелопонески рат, превод Душанке Обрадовић, Просвета, Београд, 1999, превод Душанке Обрадовић, Просвета, Београд, 1999Robert D. Kaplan, Robert D. Kaplan, Warrior Politics-Why Leadership demand pagan EthosWarrior Politics-Why Leadership demand pagan Ethos, Random House, New York, 2002, Random House, New York, 2002Хенри Кисинџер, Хенри Кисинџер, Обновљени свијет-Метерних, Кастлерау и проблеми мира 1812-1822Обновљени свијет-Метерних, Кастлерау и проблеми мира 1812-1822, Накладни завод Матице , Накладни завод Матице Хрватске, Загреб, 1976Хрватске, Загреб, 1976А.Лерој Бенет, Џејмс К. Оливер, А.Лерој Бенет, Џејмс К. Оливер, Међународне организације-начела и проблемиМеђународне организације-начела и проблеми, Политичка култура, Загреб, 2004, Политичка култура, Загреб, 2004Kenneth N. Waltz, Kenneth N. Waltz, Theory of International PoliticsTheory of International Politics, McGraw-Hill, Inc., New York, 1979, McGraw-Hill, Inc., New York, 1979 Kenet N. Volc, Kenet N. Volc, Čovek, država i ratČovek, država i rat, Barbat, Zagreb, 1998, Barbat, Zagreb, 1998G. John Ikenberry, Ed., G. John Ikenberry, Ed., America Unrivaled – The Future of the Balance of PowerAmerica Unrivaled – The Future of the Balance of Power, Cornell University Press, Ithaca, NY, , Cornell University Press, Ithaca, NY, 20022002T. V. Paul, James J. Wirtz, Michel Fortman, Balance of Power- Theory and Practice in the 21T. V. Paul, James J. Wirtz, Michel Fortman, Balance of Power- Theory and Practice in the 21stst Century, Stanford University Century, Stanford University Press, Stabford, Ca., 2004Press, Stabford, Ca., 2004Stephen M. Walt, “Keeping the World “Off-Balance”: Self-Restraint and U. S. Foreign Policy”, in: G. John Ikenberry, ed., Stephen M. Walt, “Keeping the World “Off-Balance”: Self-Restraint and U. S. Foreign Policy”, in: G. John Ikenberry, ed., America Unrivaled- The Future of the Balance of Power, Cornell University Press, Ithaca, 2002, pp. 121-154 America Unrivaled- The Future of the Balance of Power, Cornell University Press, Ithaca, 2002, pp. 121-154 John A. Vasquez, Colin Elman, Eds., John A. Vasquez, Colin Elman, Eds., Realism and the Balance of PowerRealism and the Balance of Power, Prentice Hall, New Jersey, 2003, Prentice Hall, New Jersey, 2003Christopher Layne, “The Unipolar Illusion Revisited, The Coming End of the United States’ Unipolar Moment”, International Security, Vol. 31, No. 2 (Fall 2006), pp. 7–41Robert A. Pape, “Soft Balancing against the United States”, International Security, Vol. 30, Summer 2005, pp. 7-45.

ХВАЛА НА ПАЖЊИХВАЛА НА ПАЖЊИ