5/11/2018 Rana_renesansa_skulptura - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/ranarenesansaskulptura 1/4

Rana renesansa

Ranorenesansno slikarstvo se javlja tek na izmaku druge decenije 15. veka, a za njegov nastanak je

zaslužan firentinski slikar Mazačo. U ovo vreme, renesansa je već bila zastupljena u skulpturi i

arhitekturi zahvaljujući Bruneleskiju i Donatelu.

Skulptura

Renesansne osobine su se u delima skulptora pojavile ranije nego u slikarstvu. Skulptori su mogli da

  podražavaju antička dela koja su im bila dostupna, dok zidno slikarstvo antike nije bilo sačuvano.

Slikarima je bilo potrebno više veštine i domišljatosti, i do nove koncepcije slike oni su došli pomoću

Đotovog realizma, antičke i renesansne skulpture, posmatranja prirode, utvr đivanja pravila perspektive.

Renesansni umetnici su nastojali da definišu idealizovano, savršeno ali i naturalistički predstavljeno

ljudsko telo. U njihovim delima se mogu prepoznati i radikalna promena u stilu, prisustvo gotičke

tradicije, obnova antike i poštovanje centralne perspektive.

Lorenco Giberti (Lorenzo Ghiberti, Firenca, 1378-1455)

Lorenco Giberti je vajar koji je otvorio put direktnom ulasku

antičke tradicije u firentinsku skulpturu 15. veka.

1401. godine, zajedno sa Bruneleskijem, i drugim

umetnicima, učestvovao je na konkursu za severna vrata

Krstionice Katedrale u Firenci. Tema je bila "Avramova

žrtva". 1403. godine, Giberti je proglašen za pobednika

uglavnom zbog svoje bolje tehničke veštine, jer je bio bolji

  poznavalac tehnike livenja bronze. Njegovo rešenje je

  podrazumevalo livenje jednog komada odjednom, dok jeBruneleskijevo rešenje još uvek pripadalo u starijoj tradiciji

u kojoj su detalji izlivani svaki posebno, a zatim sklapani u

celinu. Na severnim vratima Krstionice, Giberti je radio od

1403. do 1424. godine, izradivši 28 predstava iz Starog i

 Novog zaveta. Njegov klasicizam i jednostavnost, oslanjanje

na antičke uzore, osećanje za prostor, perspektivu i simetriju

 postepeno su rasli.

Levo: Sveti Jovan Krstitelj, 1405-17, bronza, Orsanmikele,

FirencaDesno: Sveti Matej, 1419-23, bronza, Orsanmikele, Firenca

Dekoracija fasada crkve Orsanmikele (Orsamichele) je jedan

od najvećih skulptoralnih programa ranog 15. veka. Giberti je

uradio za ovu crkvu dve skulpture sa slike i još jednu. Ove

dve skulpture nalaze u gotičkim nišama (arhitektura), a

skulptura Sv. Jovana se smatra prvom samostalnom,

slobodnom, skulpturom u prirodnoj veličini posle antike koja

 je izlivena u bronzi, iz jednog dela. Gibertijeve draperije još

uvek pokazuju uticaj gotike, ali novi su položaj svetitelja,

naglašen kontraposto, oblikovanje glava po antičkim uzorima.

5/11/2018 Rana_renesansa_skulptura - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/ranarenesansaskulptura 2/4

Levo: Istoč na ili "Rajska" vrata, 1425-52, pozlaćena bronza,

Krstionica, Firenca

Vrhunac Gibertijevog ostvarenja predstavljaju istočna, "Rajska,

vrata" firentinske Krstionice, na kojima je radio od 1425. do 1452.

godine, sa predstavama događaja iz Starog zaveta. Sve scene

 predstavljene na ovim vratima dešavaju se u istom prostoru, koji

ide od prednjeg plana do velike daljine. Prednji plan je u visokomreljefu tako da su motivi gotovo u punom volumenu, a motivi u

daljini postepeno gube u visini reljefa, sve do jedva vidljivih

kontura najudaljenijih figura. Ono što je karakteristično za ovo

delo jeste da je Giberti sasvim razvio jezik renesansne predstave.

Draperije prirodno pokrivaju tela, položaji figura su po uzoru na

antiku, arhitektura u perspektivi savršeno dočarava iluziju dubine

  prostora. Gibertijeva nova tehnika livenja bronze otvorila je

mogućnost kompozicionih rešenja koja do njegovog doba nisu bila

moguća, kao i slikarskog tretmana skulptoralne predstave.

Levo: Istoč na ili "Rajska" vrata,

1425-52, pozlaćena bronza,

Krstionica, Firenca, detalj

Desno: Gibertijev autoportret,

 Istoč na ili "Rajska" vrata,

1425-52, pozlaćena bronza,

Krstionica, Firenca

Donatelo (Donato di Niccolò Bardi, Donatello, c. 1386/90-1466)

Donatela je privlačio unutrašnji život i zato se koristio naturalizmom. Njegove skulpture imaju kvalitet

neposrednosti, poseduju visok stepen snage i drame, ali ne i finu obradu. Kod njegovih skulptura odeća

nije dekorativna, kao u gotici, već jasno prati delove tela.

Levo i dole: Sveti Đor đ e, 1416-17, mermer, Orsanmikele, Firenca

1417. godina uzima kao prelomna u razvoju renesansne skulpture, kada

  je Donatelo završio svog Svetog  Đor đ a za fasadu crkve Orsanmikele.

Svetitelja je Donatelo prikazao pojednostavljeno, u duhu klasičneantičke jasnoće i sklada, u antičkoj vojnoj odeći. Na bazi skulpture

(dole) prikazan je Sveti Đor đe koji ubija aždaju, sa živim i prirodnim

  pokretom punim naracije. Karakteristično za ovaj reljef jeste to što

Donatelo nije kompoziciju ispunio sporednim detaljima, već se

skoncentrisao na najvažnije motive iz priče o svetitelju koji oslobađa

  princezu. Njegove površine su gotovo slikarske, u niskom reljefu, sa

finom modelacijom, prostorne planove gradi pomoću perspektive.

5/11/2018 Rana_renesansa_skulptura - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/ranarenesansaskulptura 3/4

Levo: Prorok Avakum, 1427-36, mermer, zvonik Katedrale u Firenci.

Za Katedralu u Firenci, Donatelo je izradio figure proroka Jeremije i Avakuma, od

kojih je ovaj drugi ovde reprodukovan i svedoči o Donatelovoj sklonosti ka

naturalizmu i drami i individualizaciji likova. Avakum (poznat i kao Zuccone,

Ćelavac) je ružan i snažan, njegovo lice ima snažne ureze koji doprinose ekspresiji

i utisku prorokovog nadahnuća, nema idealizacije.

Desno: David , c. 1438 ili

kasnije, bronza, Museo

 Nazionale del Bargello, Firenca

Smatra se da nova faza u

Donatelovoj umetnosti počinje

sa statuom "Davida" iz oko 1438. godine, za koju se

veruje da je nastala za Kozima de' Medičija. Ovo je

  pravi muški akt, zamišljen da se posmatra sa svih

strana, što je jedna od novina koje je uveo Donatelo.  Na ovoj skulpturi se ne prepoznaju lako antičke

karakteristike, naročito u proporcijama, u kojima ima

deformacije, ali je ovo posledica dekoruma. Ovo je

elegantno ostvarenje dvorske umetnosti, u kome je

Donatelo prikazao telo dečaka od 12 godina, koliko je David imao kada je ubio Golijata. On

samosvesno i bez ikakve emocije posmatra Golijatovu glavu i levom nogom se s njom igra.

Levo: Sveti Jovan Krstitelj, 1438, bojeno drvo, Santa Maria Gloriosa

dei Frari, Venecija, i Sveta Marija Magdalena, c. 1457, drvo, nekada

u Krstionici firentinske katedrale.

Izrazit ekspresivni karakter ove sculpture, koja predstavlja Svetog

Jovana Krstitelja kao pustinjaka i proroka, svedoči o neprekinutom

Donatelovom interesovanju za naturalizam i ekspresiju. Osim

Jovana Krstitelja, Donatelo je u drvetu uradio još dramatičniju

figuru Marije Magdalene za Krstionicu firentinske katedrale. Obe

figure govore o Donatelovom interesovanju za uverljivost i

ubedljivost predstave, naturalizam, dramu i ekspresiju.

Desno: Č udo sa magarcem, reljef iz

ciklusa Sv. Antonija, 1447-50, bronza,crkva Sv. Antonija, Padova

Godine 1443. Donatelo odlazi u Padovu da

radi oltar i drugi ukras crkve Svetog

Antonija. Donatelo je za veliki oltar 

izradio bronzano raspeće, bronzane kipove

Bogorodice sa Hristom, Sv. Antonija i dr.

svetitelje, kao i reljefe u bronzi i mermeru.

Bronzani reljefi koje je Donatelo izradio za oltar za temu imaju scene iz života i čuda Sv. Antonija, ovo

 je jedan od reljefa koji prikazuje Č udo sa magarcem. Ovo je priča o čoveku koji nije hteo da veruje u

 prisustvo Hristovog tela u euharistiji za vreme službe koju je vodio Sveti Antonije, osim ako njegovmagarac poveruje i klekne – što je životinja i uradila. Taj momenat je i predstavljen na reljefu. Snažan

utisak stvaraju energične poze i draperije koje proizvode nemirnu površinu reljefa. Figure su male u

 poređenju sa grandioznom arhitekturom predstavljenom u centralnoj perspektivi.

5/11/2018 Rana_renesansa_skulptura - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/ranarenesansaskulptura 4/4

Desno: Konjanič ka statua Gatamelate, 1445-53,

 bronza, Padova

Dok je radio skulpture i reljefe za baziliku Sv.

Antonija u Padovi, Donatelo je dobio i

narudžbinu za konjaničku statuu Erazma da

 Narnija, čiji je nadimak bio Gatamelata. On je bio veliki patron ove crkve i ostavio je novac za

izradu statue. Donatelu je uzor bio spomenik 

Marku Aureliju u Rimu, i on ga je donekle

  prevazišao uvodeći direktnost i odlučnost u

celokupan dizajn spomenika, predstavio je

vojnika spremnog na akciju. Gatamelatino lice

sa stisnutim usnama, raširenim nozdrvama i

odlučnim pogledom stvara utisak da ovaj

general drži sve pod kontrolom.

 Nanni di Banco (c. 1375-1421)

 Nani di Banko je takođe bio firentinski skulptor,

čije delo svedoči o promenama u stilu, zapravo

  prelasku od gotike u renesansu. Njegovo

najvažnije delo je:

Desno: Quattro Santi Coronati ( Č etiri Sveta Muč enika), 1408-13, mermer,

Orsanmichele, Firenca

Ove figure u prirodnoj veličini postavljene u polukrug predstavljaju Klaudija,Kastora, Simforijana i Nikostrata, četiri hrišćanska skulptora koji su odbili da

naprave statuu boga Eskulapa za cara Dioklecijana, pa ih je ubio. Ove figure

 potvr đuju da je na Nanija značajan uticaj izvršila antička rimska skulptura; oni

su obučeni u toge poput antičkih likova, zbog realizma predstave, njene

uverljivosti, zapravo dekoruma.

Desno i dole: Luka i Andrea dela Robia, terakota

Porodica della Robbia usavršila je skulpturu u tehnici terakote ili pečene

zemlje, koja bi na kraju dobila glazuru, bojeni sjajni sloj. Terakota je bila

 posebno popularna u dekoraciji fasada, jer dugo traje, a njena sjajna površina ikontrasti boja doprinose živosti fasada. Najpopularnije predstave za koje su

Luka i Andrea dela Robia dobijali narudžbine bile su predstave Bogorodice sa

Hristom. Glazirana terakota je bila veoma popularna i kao ukras enterijera,

naročito crkava, od nje su često pravljene samostalne figuralne grupe.