Br. 3-4/2005 a CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 ©F

ISSN 1331-2405

- lliisstt zzaa dduuhhoovvnnoo pprroossvveeÊÊeeqqee(dvomeseËno izdaqe)

Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosveπtenstva PravoslavnogMitropolita zagrebaËko-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA

IzdavaË:IzdavaË: Bratstvo manastira LepavinaManastir Lepavina48306 SokolovacTel / fah (+ 385) 48 661 032

WWWWWW posl:posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hre-mail adresa:e-mail adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hrGlavni i Glavni i odgovorniodgovorniurednik:urednik: Arhimandrit Gavrilo

(VuËkoviÊ)TehniËkiTehniËkiurednik:urednik: Jeroakon Vasilije (Srbwan)

Naslovna Naslovna strana:strana: Prorok Ilija u pustinji Horat,

freska u crkvi Uspeqa u manastiruMoraËi, oko 1260. godine

Izdaqe:Izdaqe: godina VIII

Ukupno Ukupno izdanih brojeva:izdanih brojeva: 40

Broj:Broj: 3-4/05 (40)

Tisak:Tisak: Skaner Studio d.o.o., StubiËka 49, Zagreb

Miπweqem Ministarstva kulture br.532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeËqa1997. Ëasopis “Put, Istina i Æivot” natemewu Ëlanka 18. toËka 13, stavak 2Zakona o porezu na promet proizvoda iusluga, osloboen je plaÊaqa poreza napromet.

»udotvorna ikona PresveteBogorodice Lepavinske

3

QEGOVO PREOSVE©TENSTVO EPISKOP BAQALU»KI GOSPODIN JEFREM

4

RE» UREDNIKA

Pomaæe Bog, dragi Ëitaoci! I ove jegodine u manastiru Lepavini sveËa-no proslavwen praznik UspenijaPresvete Bogorodice. Ponovo nam jedoπao naπ arhijerej, Visokopre-osveÊeni Mitropolit zagrebaËko-wubwanski G. Jovan, koji jeodsluæio Sv. arhijerejsku liturgijui svojim prisustvom uveliËaoslavwe. Ponovo su doπli brojni

hodoËasnici, koji su æeleli da praznik proslave podomoforom Bogorodice Lepavinske. Ponovo je odræan itradicionalni narodni zbor…

No jedan sveËani dogaaj zasluæuje da bude izdvojen.U toku Svete liturgije, protestantska monahiqa sestra Ursula(Braπ) iz manastira Pomerol u Francuskoj primila je visokopriznaqe Srpske Crkve, orden Svetog Save treÊeg stepena,koje joj je dodelio Sv. arhijerejski Sinod SPC-a na predlog Mi-tropolita Jovana. Bio je to izraz naπe iskrene zahvalnosti zadugogodiπqi trud i wubav koju je sestra Ursula pokazala pre-ma srpskom narodu i, posebno, prema manastiru Lepavini.

Za stradaqe u II svetskom ratu i kasniju sudbinu na-πeg manastira sestra Ursula je Ëula od prof. Branke PribiÊ.Prilikom svog boravka u Zagrebu, ranih osamdesetih, za-traæila je i dobila od Mitropolita Jovana dopuπteqe da po-seti manastir, i tada je prvi put videla u kakvom je ruπevnomstaqu bio manastirski konak. Od nekadaπqeg velikog konakajedno krilo je bilo sasvim uniπteno, u nemaËkom bombardo-vaqu 27. oktobra 1943., dok se u drugom, preostalom krilu vi-dela oznaka nadleæne komisije iz Koprivnice da je boravak natom mestu - opasan po æivot. Monaha nije bilo u opustelom ma-nastiru, Eparhija nije imala novac za obnovu, tadaπqa dræa-va se nije brinula... Mitropolit je sestri Ursuli, u tuzi, rekaoda pomiπwa i na zatvaraqe manastira. Ona mu je odgovorilada Êe se Presveta Bogorodica pobrinuti za Svoj manastir.

Dugo se naπ Mitropolit trudio u nadi da Êe svoju le-pavinsku svetiqu pre svih moÊi da obnovi verujuÊi narod pra-voslavni, ali su i pored dobre vowe i priloga mnogih vernikatroπkovi obnavwaqa bili previsoki. Godine 1984. ja sam saSvete Gore doπao u Lepavinu, u Ëemu je Mitropolit video mo-guÊnost obnove monaπkog æivota u manastiru. “Hilandarci sudoπli da osnuju ovaj manastir, sada su doπli da ga duhovnoobnove”, govorio je, i napokon od sestre Ursule ipak prihvatiopomoÊ preko Evangelskog omladinskog dela iz Virtemberga(NemaËka), organizacije koja po raznim stranama sveta beznadoknade pomaæe u obnavwaqu sakralnih objekata.

Sa Mitropolitovim blagoslovom, radovi su poËeli1986. godine. Prve godine su u manastiru boravile Ëetiri gru-pe od po 30 wudi - bio je to dobrovowni rad omladine na izgra-dqi konaka - a onda joπ dve godine po tri grupe. Svi poslovinisu bili zavrπeni zbog izbijaqa rata na ovim prostorima;doπlo je do prekida obnove, koja je nastavwena posle rata, ka-da su maqe grupe dolazile da zavrπe radove. U celom poslu

obnove s. Ursula ima najveÊu zaslugu, jer je ona kao organizatorstalno bila u manastiru - grupe su se meqale, a ona je uvekbila tu: iπla po materijal, po hranu, brinula se o svemu πto jebilo potrebno.

Proπlo je skoro 20 godina od poËetka obnove. Kada supostavwani temewi novog dela konaka, u qih je uzidana pove-wa sa sledeÊim tekstom: “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha,osnova se ova trpezarija Svetovavedeqske obitewi Srpskogpravoslavnog manastira Lepi Vina u Lepavini 22. juna (9. junast. stila) 1987. godine, na dan Svetog Kirila Aleksandrijskog,za vreme Visokopreosveπtenog mitropolita zagrebaËko-wu-bwanskog Jovana i visokoprepodobnog jeromonaha Gavrila (Vu-ËkoviÊa) Hilandarca, nastojatewa lepavinskog, darovima Qe-gove Svetosti, arhiepiskopa peÊkog, mitropolita beogradsko-karlovaËkog i patrijarha srpskog gospodina Germana, arhijere-ja, blagovernog sveπtenstva, monaπtva i vernog srpskog pravo-slavnog naroda i svih ostalih blagodjetewa, koji dolaze u ovusvetu obitew, Svetskog saveta crkava iz æeneve, a izuzetnimktitorskim zauzimaqem Evangelskog omladinskog dela iz Vir-temberga, iz NemaËke. Utemeweqe obnove zapoËete joπ1977/78. godine, omoguÊeno je iz Srpske carske lavre, svetogor-skog manastira Hilandara, iz koje svetiqe hilandarski mona-si poloæiπe temewe Svetovavedeqske obitewi u Lepavinidavne 1550. godine”. Danas ni prostrana manastirska trpeza-rija, ne samo na Veliku Gospojinu, nije dovowno velika da pri-mi sve poklonike. Sestra Ursula je bila u pravu, PresvetaBogorodica se pobrinula za Svoj manastir.

Ove godine se na veliki BogorodiËan praznik zbio ijedan tragiËan dogaaj, na koji moram da se osvrnem. Otkako jeobjavwena vest da se meπtanin Lepavine Stojan CeliπËak, sa-da naæalost pokojni, polio benzinom i zapalio u svom automo-bilu, u znak protesta zbog odræavaqa koncerta pevaËa BoreDrwaËe, danima su sa svih strana stizali pozivi, najËeπÊe sapitaqem kako se to moglo dogoditi u manastiru. Zabuni su do-prineli i srpski mediji (Glas javnosti, Vesti iz Frankfurta,itd.) ne naglasivπi jasno da se incident n i j e dogodio u ma-nastiru, nego u mestu Lepavini. Za razliku od srpskih, hrvat-ski mediji (Jutarqi list, lokalni Glas Podravine...) vest supreneli korektno. Iz qihovih je vesti bilo jasno i da jekoncert odræan podawe od samog manastira.

Na dan kad se u naπem manastiru odræava narodnizbor, sv. obitew lepavinska se brine o liturgiËkom slavwu iduhovnom sadræaju praznika, i nema uticaja na priredbe kojese organizuju van manastirskog kruga. Do sada na proslava-ma nije bilo incidenta, a od ratne 1991. u manastirskom kru-gu se ne odræavaju nastupi pevaËa, tako da ni ove godine or-ganizator koncerta B. DrwaËe od nas nije dobio dozvolu zapodizaqe πatora. Stoga je unajmio ledinu, udawenu odmanastira. Odræavaqe koncerta je najavweno, i doπlo jedo tragiËnog incidenta. NesreÊni Stojan, inaËe na ratiπtuobolio od PTSP-a, kasnije je u bolnici preminuo od zado-bijenih opeklina. Posle svega, ostaje samo nada da Êe namova tragedija doneti, barem, preispitivaqe savesti.

S a

Stranstvovaqe je nastalo kao posledica hodo-ËasniËkog podviga, u æewi da se posete mesta koja suosveÊena stopama Spasitewa, Majke Boæije i Svetih, uæewi za prisajediqeqem svetosti odreenog mesta. Taæewa za osveÊivaqem mestom je primoravala mnogehriπÊane, a naroËito one koji su neπto posebno zgreπi-li i æeleli da iskupe svoje grehe, da krenu na dalekahodoËaπÊa ka svetim mestima. Greh je bivao iskupwen utrenutku zavrπenog podviga. Podvig je, naravno, podra-zumevao odricaqe od svih udobnosti, i to tako πto seËovek privremeno rastereÊivao svih ovozemawskih na-Ëina sticaqa materijalnih dobara i postajao siro-maπan. »ovek je dobrovowno postajao siromaπan i sle-dio Hristove zapovesti: nije ni sejao ni æqeo, veÊ se upotpunosti prepuπtao Boæijoj vowi. Tako je iπao premaonom mestu na koje ga je privlaËila qegova vera i tamobi, ugledavπi svetiqu i celivajuÊi je, ponovo postajaoonaj preaπqi Ëovek, ali sada prosvetwen podvigom ko-ji je uËinio” [1].

Podvig stranstvovaqa se spomiqe i u StaromZavetu: to su ti dani kada su Jevreji iπli na poklo-qeqe u Jerusalimski hram. Oni su iznajmwivali Ëitavebrodove (veÊ tada su praktikovane “Ëarter-ture”) kakobi stigli na proslavu Pashe u Jerusalimu [2]. SvetaCrkva poje o stranstvovaqu i u stihovima psalma odstrane hodoËasnika, koji su se pribliæavali Gospod-qem hramu. Gospod je Svojim primerom osvetio ovaj pod-vig, kada je doπao u Jerusalim u dane pred Svetu Pashu.

Uspostavivπi mir, Rim se obezbedio oËistiv-πi zemwu od razbojnika, a more od pirata. Mreæe pute-va, koji su bili izgraeni po celoj Imperiji radi preba-civaqa rimskih legiona, sluæile su takoe i za puto-vaqe putnika, hodoËasnika i trgovaca. Putnici su pose-dovali putne karte na kojima su bila naznaËena rasto-jaqa i mesta u kojima su mogli da promene koqe i nauprenoÊiπte [3]. Glavni rimski putevi su prelazili pre-ko Sredozemnog mora. Qegovi talasi su zapwuskivalisve provincije od Istoka do Zapada, sjediqavajuÊi ih i

5

ISTORIJAT

O POKLONI»KIM PUTOVAQIMA

PO SVETIM MESTIMA

[1] O strancima ruske zemwe. U kq.: Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova, sa dodatkom qegovog æitija, koje je sastavila qegova Êerka,V.S. Bobrinska. M., 1999. [2] Aman A.-G. Svakodnevni æivot prvih hriπÊana, 95-197; Pr. s fr.M., 2003. s.46[3] Isto, s.40-41

zbliæavajuÊi, olakπavajuÊi trgovinu i uspostavwaqeliËnih kontakata. Brod kojim je plovio apostol Pavle jeprevozio 276 putnika. IstoriËar Josif Flavije se upu-tio u Rim brodom sa 600 putnika na pramcu. Tu je biloraznih wudi: Sirijaca i Azijata, EgipÊana i Grka, glu-maca i filozofa, veletrgovaca i hodoËasnika, vojnika,robova i obiËnih turista. Tu su se meπale sve vere, kaoi poklonici svih kultova. Kakva prilika za hriπÊaninakoji je traæio moguÊnost da propoveda Jevanewe! Upra-vo je tako postupio i apostol Pavle [4]. PreaπqihriπÊani su neobiËno mnogo putovali. Razlog tome subili liËni ili porodiËni poslovi, trgovina, dræavnaili vojna sluæba, bekstvo u druge krajeve za vremeistraga i goqeqa. Ali mnogo ËeπÊi uzrok putovaqaprvih hriπÊana je bio zadatak pronoπeqa HristovoguËeqa. Neπto kasnije, sa πireqem HriπÊanstva u Rim-skoj imperiji, vernici su poËevπi od II veka odlazili nahodoËaπÊe u Svetu Zemwu. Drugi su opet putovali raditoga da bi bowe saznali o Crkvama u opπtepriznatimhriπÊanskim centrima: Rimu, Korintu, Aleksandriji,Antiohiji. Putovaqe je postajao doæivwaj i za one kojisu ostajali kod kuÊe: roaci i prijatewi su pratili put-nika do same luke, ne razdvajajuÊi se od qega sve do mo-menta dok povowan vetar ne uputi brod ka otvorenommoru. Ako je Ëovek koji je putovao bio hriπÊanin, qegabi onda pratila cela zajednica: on je bio kao poslanik iæiva veza sa drugom braÊom i drugim Crkvama.

Sveti Kiril Jerusalimski tvrdi da je hodo-ËaπÊe u Jerusalim radi pokloqeqa svetim moπtimapoËelo za vreme apostola, a o tome govori i blaæeniTeodorit Kirski [5]. HodoËasnici i bogomowci su od IVveka poËeli veoma Ëesto da poseÊuju Jerusalim poπto jesv. carica Jelena pronaπla Krst Gospodqi. Jerusalim,koji je pre toga bio samo provincijski rimski garnizon-ski grad, dobija sada novi znaËaj i formu zahvawujuÊiarhitektonskom i duhovnom smislu svetih mesta, pove-zanih sa ovozemawskim æivotom Gospoda Isusa Hrista.HriπÊansko poπtovaqe svetih mesta se prenosi na ce-lu Palestinu, koja se od sada ne zove drugaËije nego Sve-ta Zemwa [6]. Teæqa da se “materijalizuje” svetost ko-ja se ogledala u vidu svemoguÊih svetih relikvija je ra-no postala neodvojiva karakteristika HriπÊanskeCrkve i imala snaæan uticaj u celokupnoj “materijalno-

umetniËkoj” epohi ranog HriπÊanstva. U hristijani-zaciji Palestine, koju je zapoËeo Konstantin Veliki,uËestvovale su æene iz qegove porodice i qemu bliskisveπtenici. Oni su postavili osnovu tradicije “blago-Ëestivih iskopina” koje su postojale tokom celog sred-qeg veka i saËuvane su i do dan-danas. Na saboru u Ni-keji (325. g.) car Konstantin je objavio grandiozan plan“otkrivaqa svetih mesta” Palestine, a pre svega Jeru-salima. ReË “Jerusalim” Ëak zvaniËno nije postojalaoko 200 godina pre tog vremena, veÊ ga je zamenio naziv- Elija Kapitolija. Ravnoapostolni Konstantin je moraoda poËne da obnavwa crkve na mestu Hristovog Roeqa(nad peÊinom u Vitlejemu), Vazneseqa (na Maslinskoj go-ri), i glavnu na mestu pronalaska Krsta [7]. U deluJevsevija Kesarijskog “Konstantinov æivot” podrobnoje opisan tok radova: ruπeqe Venerinog hrama (koji senalazio na mestu Hristovog Groba) i raskopavaqeoskrnavwene zemwe. Pritom su wudi koji su kopali ne-oËekivano ugledali prizor prirodne litice, koja je na-zvana Golgota.

Episkop Jevsevije Kesarijski ovako svedoËi oradu cara Konstantina: “Car, koga je Gospod voleo,preduzeo je ...rad, takoe dostojan paæqe, u provincijiPalestini. ... »inilo mu se da je to bila qegova obavezada sagradi spomenik dostojan poπtovaqa, na najblago-slovenijem mestu, na mestu Spasitewevog Vaskrseqa uJerusalimu. Dakle, on je izdao naredbu da se sagradidom molitve, ali ne bez Boæije pomoÊi, veÊ nadahnut nato delo duhom Samog Spasitewa” [8]. Sveti Konstantinje naredio da se na mestu Golgota sagradi crkva, bezobzira na troπkove, i rukovodio je gradqom preko jeru-salimskog episkopa Makarija. Æene carske porodice -sv. carica Jelena, Konstantinova majka, i Evtropija -podigle su crkve pored Mamvrijskog hrasta, na Maslin-skoj gori i u Vitlejemu, a organizovale su i iskopavaqa,πto je i dovelo do pronalaska Svetog Krsta. Posleradova sv. Jelene na otkrivaqu iskopina u Jerusalimuisti su mnogo vekova prihvatani iskwuËivo kao metodpronalaæeqa relikvija [9].

Jerusalim je ponovo dobio stari sveti naziv ibrzo postao Sveti Grad: Ëudesne bazilike su “iznikle”na mestu paganskih hramova i svuda su se gradile nove.Za vreme Konstantina Velikog “ceo Jerusalim je postao

6

[4] Isto, s.42-43[5] O strancima ruske zemwe, s.98[6] Bakalova E. Relikvije pored izvora kulta svetih. U zb.: IstoËnohriπÊanske relikvije. Redaktor-sastavwaË A. M. Lidov. M.:Progres-Tradicija, 2003. s.29[7] Bewajev L. A. HriπÊanske starine: Uvod u uporedno izuËavaqe. M., 1998. s.19-20[8] Cit. po: Ka izvoru vode æive. Pisma hodoËasnice iz IV veka. U kq.: Podviænici blagoËestivosti Sinajske gore. Pisma hodoËasniceiz IV veka, M., 1994. s.144[9] Bewajev L. A. Ukaz.soË. s.20

relikvija i paralelno sa tim veliki dom za strance-lutalice, velika gostoprimnica, velika bolnica.Lokalno stanovniπtvo se utapalo u svetu hodoËasnika,koji rukovoeni rimskim i vizantijskim carevima nisuπtedeli ni svoju snagu ni sredstva... Zemwa se prekrivastotinama crkava, desetinama manastira... postaje ogro-man muzej religiozne umetnosti” (M. I. Rostovcev).HodoËasnici u Palestini su sada stizali do malih gra-dova, nasewenih paganima i Jevrejima, kako bi se mo-lili na znaËajnim mestima. HriπÊani su pregraivaliili osposobwavali paganske hramove, zamequjuÊi osve-Êeno kameqe. »ak su i spomenike kao πto su piramideukwuËivali u krug poπtovanih, a stare memfijske hra-move su prosto pretvarali u molitvene domove. Hriπ-Êani su od starozavetnih svetiqa posebno poπtovaligrobove, poseÊujuÊi grobove drevnih pravednika, pro-roka, praotaca, cara Solomona. Zapisi italijanskoghodoËasnika iz VI veka su nam opisali pokloqeqesvetiqama u staro doba: “Doπli smo u baziliku SvetogSiona (crkva Svetih Apostola na Sionu), u kojoj se na-lazi mnogo predivnih stvari, ukwuËujuÊi i krajeugaonikamen, koji je po svedoËequ iz Biblije bio odbaËen odstrane zidara (Ps. 118, 22). Gospod Isus Hristos je do-πao u hram, koji je bio dom svetog Jakova, i naπao je tajodbaËeni kamen, koji se nalazio u blizini. Uzeo je kameni poloæio ga u ugao. Taj kamen moæete da podignete i daga dræite u rukama. Ako ga prinesete ka uhu, onda Ëujeteneπto πto podseÊa na buku koju pravi veliki broj wudi.U tom hramu se nalazi stub na kome je Gospod bio pri-vezan, i na kome su se na Ëudesan naËin saËuvali tra-govi. Kada je On bio privezan, Qegovo Telo se potpunospojilo sa kamenom, tako da se mogu videti otisci Qe-govih ruku, prstiju i dlanova. Oni su toliko jasni, da semogu napraviti kopije na tkanini, koje potom pomaæupri svakoj bolesti - vernici koji ih stavwaju na vrat do-bijaju isceweqe. (...) SaËuvano je mnogo kameqa kojim jeubijen sveti Stefan, kao i osnova Krsta iz Rima na ko-me je bio raspet sveti apostol Petar. Postoji i Ëaπa ko-ju su sveti apostoli koristili za sluæeqe Liturgije po-sle Hristovog Vaskrseqa, kao i mnogo drugih znaËajnihstvari, koje je sve teπko nabrojati. U æenskom mana-stiru sam video wudsku lobaqu, koja se Ëuva u zlatnojrelikvariji, ukraπena dragocenim kameqem - kaæu da jeto glava svete muËenice Teodore. Relikvarija je Ëaπaiz koje mnogi piju kako bi dobili blagoslov, i ja sam se

takoe nasitio tom blagodaÊu” [10]. Putovaqe ka svetim mestima, kako kopnom tako

i morem, bilo je mnogo naporno, pre svega zbog klime.Iz suve i praπqave Anadolije dolazilo se u vlaænu isparnu Kilikiju. ProlazeÊi preko Egipta hodoËasnicisu morali da presecaju pustiqu, πto nije bilo jedno-stavno, posebno za æene [11]. HodoËaπÊe kopnom je bilomaqe prijatno nego ono morem, a Ëesto i sporije. Uda-weno od velikih puteva i u planinskim predelima, onoje bilo i bezopasnije. ObiËan narod je putovao peπke,ponevπi sa sobom samo ono neophodno i πtiteÊi sekabanicom od nepogode. Bogatiji wudi su putovali namagarcu ili koqu. Peπak je dnevno prelazio i po tri-deset kilometara [12]. HodoËasnici su prirodno imalipotrebu za odmorom, pristaniπtem, kao i za qih najva-æniju podrπku, koju su mogli da dobiju od lokalnih sve-tiqa “krajputaπa”. Crkva je za potrebe hodoËasnika, tj.duhovnih stranstvenika, sankcionisala gradqu glavnihmarπruta drumskih mehana, utoËiπta, krËmi pod upra-vom hriπÊana, Ëesto pri manastirima. Na velikim pute-vima su se nalazile stanice za promenu koqa i maga-raca, drumske mehane, u kojima se moglo prenoÊiti, kaoi taverne u kojima se sluæila hrana i piÊe. U Delimaapostola se spomiqu Tri krËme - stanica za zamenu ko-qa na putu iz Potiola u Rim, udawena 47 kilometara odVeËnog Grada (Dela 28, 15).

Treba neπto reÊi i o uslovima s kojima su suo-Ëavali oni koji su se u to vreme upuπtali u putovaqa,kako bi se razumela savetovaqa o gostoprimstvu, kojihima mnogo u apostolskim poslanicama i hriπÊanskimdelima. Stari Zavet je briæwivo Ëuvao uspomenu naoËeve i majke koji su primali stranstvenike: Avraam,Lot, Reveka, Jov. U Kqizi o Jovu je napisano: “StranacStranacnije noÊivao na powu; vrata svoja otvarao samnije noÊivao na powu; vrata svoja otvarao samputnikuputniku” (Jov 31, 32) [13]. Uticaj drevnih primerasusreÊemo i u Klimentovoj poslanici hriπÊanimaKorinta, u kojoj ih rimski episkop poziva da budu gosto-primwivi: “Lot je zbog gostoprimstva i blago-Ëestivosti izaπao nepovreen iz Sodoma, tada kada jecelo qegovo susedstvo bilo kaæqeno ogqem i sumpo-rom: Gospod je time jasno pokazao da ne ostavwa one kojisu u Qega uzdaju; (...) zbog vere i gostoprimstva je bilaspaπena i Rava bludnica” [14]. I u Jevanewu se sreÊupohvalne reËi za gostoprimstvo (Lk. 10, 34; 11, 5). Doma-Êin koji prima stranca prima Samog Isusa Hrista, πto

7

[10] Cit. po: Ioram Cafir. Loca Sancta i pronalazak relikvija u Palestini IV-VI veka: qihova uloga u sakralnoj topografiji i crkvenojarhitekturi Svete Zemwe. U zb.: IstoËnohriπÊanske relikvije. Ukaz. soË. s.63[11] Bewajev L. A. Ukaz. soË. s.31[12] Aman A.-G. Svakodnevni æivot prvih hriπÊana. s.44[13] Isto, s.50-51[14] Sv. Kliment, episkop Rimski, KorinÊanima poslanica I. U kq.: Pisma muæeva apostolskih. Riga, 1994. s.118-119

je jedan od osnovnih uslova za ulazak u Carstvo Nebesko:“Jer ogladqeh i daste Mi da jedem; oæedqeh, iJer ogladqeh i daste Mi da jedem; oæedqeh, inapojiste Me; gost bijah i primiste Menapojiste Me; gost bijah i primiste Me” (Mt. 25,35). SrdaËnost s kojom su hriπÊanske zajednice obiËnoprimale strance je izazivala oduπevweqe kod pagana.Aristid je u svojoj “Apologiji” pisao: “Kada ugledajustranca, oni ga primaju sa takvom radoπÊu kao da su sre-li sopstvenog brata” [15]. Od II veka je poËelo da seformira zakonodavstvo o hriπÊanskom gostoprimstvu.Propisi “Didahe, ili uËeqa dvanaestorice apostola”,sastavwani oko 150 godina, preporuËuju sledeÊe kada segovori o obiËnim putnicima, koji peπaËe od prista-niπta do pristaniπta: “Pomozite im Ëime moæete”[16]. Strancu se obezbeivalo prenoÊiπte i hrana, aako bi doπao u vreme prazniËne gozbe, onda bi ga pozi-vali za sto. “Svakoga koji dolazi u Ime Gospodqe pri-majte”, kaæe se u “UËequ dvanaestorice apostola”. -“Zatim proverivπi ga, saznajte da li je na levoj ilidesnoj strani. Ako stranac koji je kod vas u prolazu ideu drugo mesto, pomozite mu koliko moæete, ali neka neostaje kod vas viπe od dva ili tri dana ako za to nepostoji potreba. Ako æeli da ostane kod vas, buduÊizanatlija, neka onda radi i nahranite ga. Ako ne znanijedan zanat, onda se pobrinite da meu vama ne æivihriπÊanin koji niπta ne radi. Ako ne æeli da radi,onda se samo izdaje za hriπÊanina: takvih se Ëuvajte”[17].

I do naπeg vremena su doπli neki dokumenti,pisma i opisi putovaqa ranohriπÊanskih hodoËasnika.“I ako i posle toga budem æiva, onda Êu ili vaπoj wu-bavi liËno ispriËati, ako me Gospod udostoji, o svimmestima koja Êu videti, ili Êu vam napisati o svemu, akoje sueno drugaËije. Vi, drage sestre, budite milostivei pomiqite me, bilo da umrem ili ostanem meu æivi-ma”, tako u svojim pismima piπe jedna hodoËasnica izIV veka [18].

StupajuÊi na hodoËaπÊe, kreÊuÊi se prema sve-tom ciwu, koji je od mesta qegovog stanovaqa bio pone-kad udawen i po hiwadu kilometara, Ëovek se izlagaopotpunim liπavaqima i opasnostima ponekad i na neko-liko meseci i godina. Duhovni putnik je pristupao svojojnameri kao dobrovownom noπequ krsta, u potpunosti seuzdajuÊi u Boæiju vowu. Moæda mu je na tom putupredstojalo da umre i ne dostigavπi konaËni ciw svogastranstvovaqa, ili da pogine bez traga (ne za Gospoda,

veÊ za svoje roake i bliæqe) na planinskoj stazi ilina morskoj puËini, ili da bude ubijen od strane razboj-nika, ili umre od bolesti. NapuπtajuÊi preaπqi æi-vot, porodicu, rodno mesto, zemwu - duhovni stranac kaoda je umirao za bliæqe i stupao na put koji vodi ka Sa-mom Gospodu. HodoËaπÊe je u stara vremena nesumqivobilo podvig vere - Ëovek je odlazio na put poπto je veÊpoverovao, ali mu je predstojalo da iznese svoju verukroz stranstvovaqe i da je oËisti stradaqem i trpwe-qem.

“Ona je s radoπÊu postala hodoËasnica ovde nazemwi”, piπe 650. godine neki monah Valerije o blaæe-noj Eteriji iz Bordoa, “kako bi dobila svoj deo nasled-stva u Carstvu Nebeskom i bila primwena u zajednicudevica i najslavnije Carice Nebeske Marije, MajkeBoæije. (...) U te dane, kada su zraci svete katoliËanske(u prevodu sa grËkog: saborne - red.) vere razlili svojusvetlost nad tom zemwom na udawenom zapadu, blaæenadevica Eterija, podstaknuta æewom da zadobije Boæijublagodat, a ukrepwivana Boæijom pomoÊu, odluËnog srcaje zapoËela putovaqe skoro po celom svetu. Ona je podrukovodstvom Gospoda stigla u sveta i æewena mesta -Gospodqeg Roeqa, Stradaqa i Vaskrseqa, proπavπirazliËite provincije i zemwe i poseÊujuÊi svuda mnogo-brojne grobnice svetih muËenika radi molitve i duhov-nog prosveÊeqa” [19].

Blaæena Pavla, poznata i bogata rimska matro-na, Ëuvπi propovedi blaæenog Jeronima koji se vratiosa Istoka u Rim, podelila je sve svoje imaqe siro-maπnima i napustivπi porodicu i uobiËajeni naËin æi-vota, poπla na daleki Istok da traæi nove æivotnevrednosti. Poπto je provela oko dve godine u hodoËaπÊupo svetim mestima, formirala je manastir u Vitlejemui proæivevπi tamo oko dvadeset godina, upokojila se u56. godini. 386. godine je pisala pismo iz Vitlejema svo-joj prijatewici monahiqi Markeli: “Toliko u gradu imamesta za molitvu da nije dovowan jedan dan da se sveobie! Ali nemam ni reËi ni glasa kojim bih ti opisalaSpasitewevu peÊinu u Hristovom nasewu, u Marijinojgostionici. (...) Ali kako sam ti veÊ pisala, u Hristovomnasewu (Vitlejemu) je sve jednostavno, i tamo je tiπinakoju prekida samo psalmopojaqe. I gde god da se okre-neπ, svuda vidiπ ratara koji radi i peva Aliluja; i seja-Ëi i vinogradari, radeÊi, poju psalme i Davidove pe-sme... O kada bi doπlo to vreme da nam zadihani posla-

8

[15] Aman A.-G. Svakodnevni æivot prvih hriπÊana. s.44[16] Isto, s.53[17] UËeqe dvanaest apostola. U kq. Pisma muæeva apostolskih. Riga, 1994. s.34[18] Ka izvoru vode æive. Pisma hodoËasnice iz IV veka. U kq. Podviænici blagoËestivosti Sinajske gore. Pisma hodoËasnice iz IV veka,M., 1994. s.133[19] Isto, s.136

nik donese vest da je naπa Markela veÊ stigla na obalePalestine... I kada Êe doÊi taj dan kada Êemo zajednomoÊi da uemo u Spasitewevu peÊinu? I zaplakati zaje-dno sa naπom sestrom i majkom pored Gospodqeg Groba?Celivati Krsno Drvo i zatim na Maslinskoj gori zaje-dno sa Vaznesenim Hristom vazneti i naπa srca i ispu-niti obeÊaqa? I ugledati vaskrslog Lazara, i vode Jor-dana, oËiπÊene Gospodqim Krπteqem? A zatim poÊi nakoqima na powe i pomoliti se pored Davidovog groba?Uputiti se u Samariju radi pokloqeqa posmrtnim osta-cima Jovana Krstitewa, proroka Jeliseja i Avdija? UÊiu peÊine u kojima su se oni nalazili za vreme istraga igladi” ...

Markela, na koju je bilo adresirano ovo pismo,takoe je æena iz poznate rimske porodice. Na qu suostavili veliki utisak propovedi sv. Atanasija Veli-kog, i ona je bila prva Rimwanka koja je dala zavet mona-πtva. Qena kuÊa je posle povratka blaæenog Jeronimasa Istoka postala mesto okupwaqa wudi radi izuËava-qa Svetog Pisma, radi molitve i psalmopojaqa. AliMarkela je bez obzira na krasnoreËivo Pavlino pismoostala u Rimu, gde se posvetila pomagaqu siro-maπnima, i tamo je poginula od rana koje su joj naneliAlarihovi vojnici za vreme osvajaqa i pada Rima [20].

HodoËasnici nisu iπli u Jerusalim samo radipokloqeqa svetom mestu. U Sveti Grad su odlazili svioni wudi koje su privlaËili putevi Gospodqi, svi kojisu Ëuli Qegov poziv, ali koji joπ nisu izabrali odre-eni put ka Bogu. Tamo se uputila i Marija Egipatska,bludnica, sledeÊi hodoËasnike koji su æeleli dacelivaju Ëasno Drvo Krsta Gospodqeg. Ona je na pragucrkve posveÊene Hristovom Vaskrsequ spoznala svojugrehovnost i pokajnim suzama okajavala svoj porok [21].Evo kako se o tome govori u æitiju prep. Marije Egipat-ske: “Jednom sam u vreme æetve videla silan muπkisvet iz Libije i Egipta kako ide na morsko pristaniπte.Ja onda upitah nekoga: Kuda ovi wudi tako æure? I do-bih odgovor: U Jerusalim, da bi se na praznik Krstov-dan, koji Êe biti kroz neki dan, poklonili Ëasnom iæivotvornom Krstu. Ja ga onda upitah: Da li bi i menepoveli sa sobom? On mi odgovori: Ako imaπ sredstava ihrane, niko ti neÊe braniti. Ja mu na to rekoh: Ja, brate,nemam ni sredstava ni hrane, ali Êu ipak poÊi i uÊi sqima u istu lau, pa Êe me oni hraniti, jer Êu im telosvoje dati u najam. A æelela sam s qima da putujem dabih imala πto veÊi broj wubitewa gotovih na moju po-æudu. I videvπi moju bestidnost, oni me uzeπe sa sobom

u svoju lau. I laa krenu na put. A πta se deπavalo uzput za vreme plovidbe, koji bi jezik iskazao, i koji sluhpodneo, zla dela moja koja poËinih u lai za to vreme?Ja sam tada prokletnica primoravala na greh i one kojinisu hteli. Tako doputovah u Jerusalim. I one dane prepraznika provedoh u joπ veÊim gadostima. A kad doepraznik Krstovdan, ja i tada lovwah mlade duπe. Na samKrstovdan rano izjutra videh kako svi hitaju u crkvu.Pooh i ja. I sa drugima uoh u pritvor crkveni. A kadnastade trenutak Vozdviæeqa »asnoga Krsta Gospod-qeg, postarah se i ja da s narodom uem u crkvu, no beπemnogo sveta i gurqave, i ja se bednica s velikom mukomjedva pribliæih k vratima crkve. Ali kada stupih naprag, zadræa me neka nevidwiva sila i ne davaπe miuÊi, dok svi drugi nesmetano uoπe. I tako ja sama osta-doh u pritvoru. No misleÊi da mi se to dogodilo od æen-ske nemoÊi, ja se opet pridruæih drugim dolaznicima, iprimoravah sebe da uem, ali sve uzalud, jer Ëim bih no-gu svoju greπnu stavila na prag, odmah me je neka neo-Ëekivana nevidwiva sila spreËavala, i ja sam se vra-Êala natrag u pritvor. I tako sam tri-Ëetiri puta poku-πavala, ali sve uzalud, nisam mogla da uem. Umorna, jaod stida i iznenaeqa povukoh se i stadoh u jednom uglupritvora crkvenog. I kada se jedva unekoliko pribrah, jazapitah sebe: πta je to πto mi ne da da vidim æivo-tvorno Drvo Krsta Gospodqeg? Tada se oËiju srca mogkosnu svetlost spasonosnog saznaqa: svetla zapovestGospodqa, koja prosvetwuje duhovne oËi, pokaza mi dami tiqa dela mojih ne da da uem u Crkvu. I ja stadohplakati, i ridati, i u grudi se udarati, uzdiπuÊi iz du-bine srca. PlaËuÊi tako, ja podigoh oËi i ugledah gore nazidu ikonu Presvete Bogorodice u pritvoru, i stadoh Jojse moliti svom duπom. Dugo sam se molila Nebeskoj Vla-diËici da se meni velikoj greπnici smiluje, i da miomoguÊi ulazak u svetu crkvu. Krenuh s mesta na komesam stajala i molila se, i opet se pridruæih onima kojisu ulazili u crkvu. Ali me beπe zahvatio strah i uæas,te sam sva drhtala i tresla se. I kad dooh do vrata kojami dotle behu zatvorena, ja bez muke uoh u crkvu, i udo-stojih se videti »asno i Æivotvorno Drvo Krsta, i vi-deh Tajne Boæije, i kako je Gospod gotov da primi one ko-ji se kaju” [22].

U Jerusalim se uputio i episkop Jovan u V veku,pometen veliËanstvenoπÊu episkopskog Ëina i tugujuÊiza tihim smireqem u pustiqi, pre nego πto je postaoskromni posluπnik jednog od vitlejemskih manastira.Tamo odlazi i veliki Arsenije obuËen u siromaπnu ode-

9

[20] Isto, s.156-160[21] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.98[22] Æitije prepodobne Marije Egipatske. U kq. Bogosluæbeni ukazi za 1999. godinu. Izdaqe Moskovske Patrijarπije, 1998. s.199-200

Êu, pre nego πto Êe se udawiti u pustiqu i okusiti pod-vig potpunog bezmolvija. Za put u Jerusalim pre podvi-zavaqa znaju i Teodosije Veliki, i Antonije Veliki, iEpifanije, i Grigorije Bogoslov, i Mihail Crnorizac.To je put koji je osvetio Nikolaj »udotvorac, i VasilijeVeliki, i Zlatoust u danima kada su tragali za Bogom, udanima svojih kolebaqa.

Blaæeni Jeronim je formirao Ëitavu zajednicujerusalimskih hodoËasnika, nazivajuÊi ih Bogotraæi-tewima. Tu zajednicu su saËiqavali wudi koji su sum-qali i kolebali se, i koji su obilazili sveta mesta podqegovim rukovodstvom. »esto su podviænici koji su veÊpronaπli svoj put ka Bogu, radi ukrepweqa na qemu,odlazili po svetim mestima da se poklone svetiqama.Pustiqak Nitrijske pustiqe Jovan je govorio svojimuËenicima: “Sveta mesta me ukrepwuju svojom blago-daÊu”. U Æitijima Svetih se moæe naÊi niz izuzetnihpriËa o hodoËasnicima, koji su dobili blagodat od sve-tih mesta. Posebno zadivwuje priËa o znamenitom Sime-onu i Jovanu (poËetak VI veka), u kojoj se govori o tomekako se sveti Simeon posle niza putovaqa u Jerusalimudostojio blagodatnog dara sviπe - jurodstva Hrista ra-di [23]. Posle 30 godina, provedenih u roditewskoj ku-Êi, on je doπao u Jerusalim da se pokloni “Ëasnom drve-tu Krsta Gospodqeg” i odatle se uputio u Jordan, umanastir sv. Gerasima, gde ga je iguman “odenuo u svetiveliki angelski lik”. On je posle godinu dana napustiomanastir i udawio se na bezmolvije u pustiqu, gde sepodvizavao oko 30 godina. Sv. Simeon je 582. godine, usvojoj 60. godini, napustio pustiqu da bi “kritikovaosvet”. Ali pre nego πto je primio na sebe podvig juro-dstva, on je opet doπao u Jerusalim, da bi se ponovopoklonio Krstu i Grobu Gospodqem, a zatim se uputio uEmesu, gde je i zapoËeo svoje jurodstvo Hrista radi [24].

ZadivwujuÊa je i priËa o gruzinskom svetitewuDavidu Garexijskom. On je posle mnogo godina podvi-zavaqa u Iveriji osetio plamenu æewu da vidi svetigrad Jerusalim. Uputio se na hodoËaπÊe u Svetu Zemwu,ali je posle napornih stranstvovaqa, ugledavπi izda-leka Jerusalim, sv. David sa suzama pao na zemwu i re-kao svojim saputnicima: “Ne mogu odavde dawe da idem,jer se smatram nedostojnim da se pribliæim svetim me-stima. I zato idite vi sami tamo i prinesite za menegreπnog molitve pored Svetog Groba Gospodqeg”. Bra-tija ga je celivajuÊi ostavila i otiπla da se poklonisvetiqama. David je na tom mestu pred gradskim zidi-nama na kome se zaustavio, uzeo kamen kao da ga je uzeo

sa samog Groba Gospodqeg, stavio ga je u korpu i poπaonazad u svoj manastir u Iveriji i, kako æitije dawe ka-æe: “Sveblagi Bog je videvπi takvo qegovo smireno-mudrije, projavio wudima qegovu svetost i veru. Kadase prepodobni vratio u manastir i poloæio kamen, odqega su poËela da se deπavaju Ëuda: mnogi raslabwenii stradalni su ga s verom celivali i iscewivali se”[25].

“Podvig uËi”, piπe sveπtenik Sergej Sidorov,strewan 1937. godine, “da postoje mesta u svetu na koji-ma se posebno oseÊa Boæija blagodat. Ta mesta su osve-Êena, i kao πto mi oseÊamo Crkvu kao zemawsko nebo,tako i oci koji su posetili Svetu Zemwu znaju da onapripada drugom svetu. Molitva ima tu snagu da otvaranebo i da prisajediquje zemwu ka nebu, kaæe SimeonSolunski. A ta mesta, na kojim se Gospod molio, ta me-sta, na kojima je prolivena Qegova Krv i na kojima seodigravala Tajna Iskupweqa, jesu posebno sveta i oba-vijena veËnoπÊu, i hodoËasnici koji dolaze na ta mestakao da doseæu do samog neba, osveÊujuÊi se molitvamakoje su se nekada tamo uznosile” [26].

HodoËasniËka stranstvovaqa su imala za ciw irazreπeqe nedoumica, susret sa iskusnijim wudima,kao i tragaqe za duhovnim rukovodstvom. Drevni hodo-Ëasnici su posebno odlazili u Egipat i Tivaidu. Oni suodlazili tamo ne samo radi molitve, veÊ i da se uËesvetom æivotu. I veliki Atanasije i Zlatoust su uËiliistinsko HriπÊanstvo od stolpnika. HodoËasnici sudolazili iz Ëitave hriπÊanske vasewene, kako bi sesusreli sa velikim podviænicima toga vremena. Poredmesta podviga nekih svetih, kao naprimer sv. SimeonaStolpnika, obrazovala su se Ëitava nasewa sa gostopri-mnicama, kqiæarama, trgovinama i, naravno, verni-cima koji su dolazili sa svih krajeva, traæeÊi isce-weqe od bolesti i nevowa”. “Ti hodoËasnici su namostavili u amanet divne slike iz æivota svetih otπel-nika. Dovowno je spomenuti Rufina, Jovana, prepo-dobnog Pafnutija, koji su nam otkrili tajne usamweni-Ëkih molitvi svetih muæeva pustiqe. Lica tih muæevasvetle kao sunca, a qihov pogled zraËi... Neki odpustinoæitewa koji su se podvizavali u oazama Saharesu imali posebnu vinovu lozu za hodoËasnike, kao napri-mer prepodobni Koprije, Ëiji je podvig bio ukrepwi-vaqe umornih putnika vinovom lozom. NajveÊi starci suponekad odlazili jedan kod drugog radi saveta, i taputovaqa su trajala i po nekoliko godina. Tako se u æi-tiju Metodija Frigijskog kaæe da su on i Serapion puto-

10

[23] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.98-99[24] Pogl. detawnije: Sv. Simeon, Hrista radi jurodiv. U kq. Kovalevski Jovan, sveπ. Hrista radi jurodivi. M., 1902. Reprint, s.120-125[25] Æitije prepodobnog Davida Garexijskog. Potpuna æitija svetih Gruzinske Crkve. Deo I. M., 1994. s.138-139[26] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.99

vali kod jednog velikog starca Ëetiri godine. (...) HodoËaπÊe se πirilo uporedo sa πireqem

HriπÊanstva i blagodatnih mesta osvetwenih SvetimDuhom, i hodoËasniËke staze dawe vode u Vizantiju i uRim, na Svetu Goru, u sve te gradove i sela, u kojima jeili prolivena muËeniËka krv, ili se Ëuje mudra reË ne-kog svetitewa” [27].

Odlike pravoslavnog hodoËaπÊa

Prema istorijskom poreklu reË “palomnik”(hodoËasnik) je izvedena od latinske reËi palma “pal-ma” i oznaËava “nosioca palmi”, ili drugim reËimagovoreÊi, putnika ka Grobu Gospodqem, noseÊi svojimstranstvovaqem palminu granËicu, kao uspomenu na onepalmine granËice kojima je narod doËekivao Gospodapri ulasku u Jerusalim [28]. HodoÊaπÊe, “palomni-Ëestvo”, u svakidaπqem se narodnom govoru Ëesto zame-qivalo drugom razumwivijom reËju - “bogomowstvo”.

HodoËaπÊe je, prema reËima savremenog istra-æivaËa, “specijalno ostvareno putovaqe radi potpu-nijeg i dubweg doæivwaja svetiqe nego πto je to moguÊeostvariti u svakodnevnom æivotu” [29]. Odreeni duho-vno-moralni uzrok pokreÊe Ëoveka da se upusti u nimalolak i dalek put radi pokloqeqa svetiqi i zadobijaqablagodati. Putnika vuËe æewa da se pribliæi izvorusvetosti, ali to pribliæavaqe nije moguÊe bez napor-nog putovaqa, stranstvovaqa. Pre ostvareqa samog ci-wa, predstoji nimalo lako iskuπeqe putovaqa. Za hodo-Ëasnika putovaqe nije toliko vaæno u pogledu samihfiziËkih liπavaqa, kao πto i crkveni post nalaæe uprvom redu duhovne a ne fizioloπke ciweve. PutovaqehodoËasnika ka svetiqi je sliËan duhovnoj borbi podvi-ænika. On kao duhovni vojnik kreÊe na put, pun odlu-Ënosti i nade u Gospoda. Na kraju puta ga Ëeka susret sasvetom relikvijom, Ëudotvornom ikonom, moπtimaBoæijeg ugodnika. Ali izmeu svetiqe i duhovnog stran-ca je samo stranstvovaqe, prepuno truda i liπavaqa,trpweqa i nevowa, opasnosti i nezgoda. Put bogomowcageografski krivuda izmeu gradova i sela, ali u duhov-nom smislu predstavwa uspiqaqe na planinu, uvis, kanebu - u savlaivaqu sopstvenih nemoÊi i mirskih isku-πeqa, u sticaqu smireqa, u iskuπeqima i Ëistotivere.

Ciw hodoËasnika je svetiqa, ili drukËije govo-

reÊi, neki objekat duhovnog pokloqeqa. Pod opπtimpojmom “svetiqa” se podrazumeva sve Ëemu se u Pravo-slavwu odaje duæno poπtovaqe: svete relikvije -Ëestica Gospodqeg hitona, ili Æivotvornog Krsta;predmeti povezani sa poπtovaqem Majke Boæije; svetei Ëudotvorne ikone; moπti svetih ugodnika; mesta nakojima su æiveli i podvizavali se sveti wudi, qihoveliËne stvari; sveti izvori; manastiri; grobovi svetihwudi koje Crkva poπtuje ... Svi najrazliËitiji predmeti,koji se odnose na svetiqu i koji su osveÊeni tom pripa-dnoπÊu, posedujuÊi blagodat, a koji se nalaze u mnogimmestima naπe zemwe predstavwaju ciw za hodoËasnika.Tako je Ëitava teritorija Rusije poËetkom XX veka bilaukraπena mreæom hodoËasniËkih marπruta. VerujuÊiwudi bogomowci iπli su na duga stranstvovaqa, prela-zeÊi mnoge gubernije kako bi se poklonili starim i no-vim svetiqama; odlazili su u ove ili one poznate mana-stire; poseÊivali su Boæije wude, starce i podviænikeblagoËestivosti.

Vidovi hodoËaπÊa se mogu klasifikovati kao:jednodnevni; bliæi i daleki [30].

Jednodnevno hodoËaπÊe moæe biti ka bilo komobjektu u blizini - obliæqem manastiru, crkvi, svetomizvoru itd. S tim vidom hodoËaπÊa je povezana nepre-kinuta tradicija, koja postoji u datom mestu. Takvo hodo-ËaπÊe po pravilu ne traje viπe od jednog dana.

Obliæqa hodoËaπÊa se mogu organizovati uokviru jedne ili nekoliko najbliæih eparhija. “Ako segovori o manastirima kao ciwu takvih hodoËaπÊa, ondatreba primetiti da u pravilu u eparhijama postoje mana-stiri koji su viπe poseÊeni od strane hodoËasnika, kaoi oni maqe poseÊeniji. Bogomowce najËeπÊe privlaËiprisutnost svetiqe za koju se zna u toj eparhiji kao ivan qe (ikona, moπti, sveti izvor itd.), kao i prisustvonekog uvaæenog Ëoveka u manastiru, koji vodi visokiduhovni æivot. Vaæan je takoe i pristupaËan poloæajmanastira, kao i qegova proslavwenost koja je u vezi sareligiozno-istorijskom uspomenom kod stanovniπtvadatog mesta. Takvo hodoËaπÊe moæe da traje dva i viπedana, u zavisnosti od ciwa koji bogomowac sebi postavikao i od rastojaqa” [31].

Daleki hodoËasniËki putevi se organizuju kasvetiqama ili podviænicima, koji su poznati u celojRusiji i koji se nalaze van oblasti date eparhije. UpuÊu-juÊi se u najpoznatije manastire ili u inostranstvo, ru-

11

[27] Isto, s.100-101[28] Pogl. Fasmer M. Etimoloπki reËnik ruskog jezika, v 4 t. T. 3: Pr. s nem. M., 1987. s.193[29] Poplavska H.V. Narodna tradicija pravoslavnog hodoËaπÊa u Rusiji u XIX-XX veku. (Prema materijalu rjazanskog kraja).Autoreferat disertacije na takmiËequ nauËnog stepena kandidata istorijskih nauka. M., 2000. s.4[30] Ovde i niæe koristimo klasifikaciju koju je navela H. V. Poplavska. Ukaz. soË. s.14-15[31] Poplavska H. V. Ukaz. soË. s.14

ski hodoËasnici su usput svraÊali i u druge manastire,a ponekad su svesno birali ne i najbliæu marπrutu. Da-nas, kao i pre mnogo vekova, daleka bogomowaËka puto-vaqa se organizuju u Svetu Zemwu, na Svetu Goru,moπtima svetitewa Nikolaja Ugodnika u grad Bari, uTrojice-Sergejevu Lavru, manastire Kijevo-PeËerskeLavre, u Optina Pustiqu, u Sarov i mnoga druga svetamesta.

HodoËasniËko putovaqe se razlikuje ne samo porastojaqu, veÊ i po uzroku ili ciwu. »ovek koji je odla-zio na put bio je pokrenut æewom da razreπi neko pita-qe koje se tiËe izbora daweg æivota, da dobije pouku odnekog podviænika, savet, urazumweqe, i ukrepweqe uveri. Na hodoËaπÊe je moglo da ga pokrene i od otpad-niπtvo od Boga i Crkva nekoga od qegovih bliæqih iæewa da qemu izmoli veru. Teπki gresi i greπke u mla-dosti su takoe bile uzrok hodoËaπÊa. Znamo za velikibroj primera kada je ciw hodoËaπÊa bila molitva zasopstveno zdravwe i isceweqe ili zdravwe i isce-weqe svojih bliæqih. Bilo je i takozvanih zavetnih (pozavetu) hodoËaπÊa, kada je Ëovek u smrtnoj bolesti iliopasnosti, naprimer u ratu, davao Gospodu obeÊaqe usluËaju da mu je sueno da ostane æiv da Êe otiÊi na da-leko hodoËasniËko stranstvovaqe.

ObiËno su monasi bili ti koji su prvi predu-zimali hodoËaπÊa u daleke zemwe i sveta mesta. UsluËajevima, kada stari ruski podviænik nije napuπtaopredele svoje zemwe, on bi se udawavao na usamwenomesto, “pustiqu”, radi duhovnih podviga i “zamiπwaobi sveti grad Jerusalim i Grob Gospodqi, i sva svetamesta, i pustiqe prepodobnih Otaca, gde su se podvi-zavali”, kako svedoËi æitije prep. Avramija Smolen-skog [32]. Ali i za mirjane je hodoËaπÊe uvek predsta-vwalo moguÊnost da se privremeno zaborave svakodne-vne brige i da na neko vreme postanu sliËni monasima.Duhovno stranstvovaqe je u svojoj osnovi podrazu-mevalo privremeno prisajediqeqe angelskom Ëinu,prvo zbog odricaqa od zemawskih æivotnih dobara iuteha; a drugo, u duhovnoj borbi i savladavaqu isku-πeqa koja su neizostvano pratila hodoËasnika na qe-govom putu. Ponekad stranstvenici i hodoËasnici u Ru-siji pre revolucije, krenuvπi na hodoËaπÊe, nisu imalisnage da se vrate na preaπqi naËin æivota. Neki suhodoËaπÊe zameqivali zanatom, a zanat zaradom. Drugisu se uspiqali na duhovnu visinu i zadobijali svetost.Mnogi stranstvenici su postajali starci i rukovodioci,Ëesto pod vidom prostoduπnosti i jurodstva.

“Rusija je zajedno sa HriπÊanstvom primila ipodvig hodoËaπÊa. Antonije Novgorodski je priËao o ru-skom hodoËasniku u premongolskom periodu, koji jepogreben u Konstantinopowu, nekom Leontiju, koji je bioi u Jerusalimu. Prvi poznati ruski hodoËasnik je bioprepodobni Antonije PeËerski” [33]. U æitiju prep.Antonija se kaæe da “mu je Gospod sugerisao da ode uGrËku i tamo primi postrig. Sveti Antonije je brzo kre-nuo na put (primetimo, da je to bilo joπ u XI veku - prim.prev.), dospevπi u Konstantinopow, a zatim i na SvetuGoru. Ovde je Antonije obiπao svete manastire, u kojimaje sreo mnogo monaha, koji su podraæavali Angelima. Po-sle toga se kod svetog Antonija rasplamsala joπ veÊawubav prema Hristu i, æeleÊi i sam da podraæava æi-votu svetih monaha, doπao je u jedan od manastira i po-Ëeo da moli igumana da primi postrig. Iguman je pro-zrevπi buduÊi Antonijev sveti æivot i qegove vrline,prihvatio qegovu molbu i postrigao ga u monaha” [34].“U æitiju prepodobnog Teodosija se vidi pokuπaj togsvetog da se pridruæi hodoËasnicima, koji su iπli uJerusalim, πto ukazuje na postojaqe ruskog hodoËaπÊakrajem XI veka. Zna se za dva peËerska podviænika, kojisu bili na Istoku. To je prepodobni Varlaam, koji se upo-kojio na putu iz Konstantinopowa u Jerusalim, i prepo-dobni Jefrem evnuh, koji je viπe puta boravio uKonstantinopowu i preduzimao podvig stranstvovaqa.

PoËetkom XII veka iguman Danilo, poznati hodo-Ëasnik, koji nam je ostavio opis svog putovaqa, govori omnogobrojnoj druæini koja je bila s qim u Jerusalimu....HodoËaπÊe je uglavnom bilo usmereno ka Istoku, kamestima koje je Gospod osvetio, kao i prema grËkimsvetiqama, odakle je doπlo Pravoslavwe. (...) Poznatonam je Ëak i za postojaqe celog instituta u Staroj Rusi-ji, koji je imao svoja juridiËka prava - hodoËasnikaprofesionalaca, koji su sav svoj æivot posvetilipokloqequ svetim mestima. Oni su na neki naËin biliposrednici izmeu Rusije i svetiqa Istoka i Zapada,skupwajuÊi svedoËanstva o najnovijim Ëudima; oni sudonosili moπti sa svetih mesta, Ëestice drveta KrstaGospodqeg, kameqe sa Gospodqeg Groba. I zbog toga suza qih bile organizovane posebne sveËanosti, i imalisu poËasna mesta na svadbama i pogrebima. HodoËaπÊese razvijalo u skladu sa poveÊaqem znaËaja religije uRusiji. Nastupilo je vreme, kada su na Rusiju poËeli dagledaju kao na svetu zemwu, kao na naslednicu Vizan-tije, i u Rusiju su poËeli da dolaze hodoËasnici iz dru-gih zemawa, πto je ruske hodoËasnike podsticalo na no-

12

[32] Æitije Amvramija Smolenskog. U kq. Literaturni spomenici Stare Rusije: XIII vek. M., 1981. s.71[33] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.101[34] Æitije prep. Antonija, osnivaËa svete Kijevo-PeËerske lavre. U kq. Æitija i podvizi svetih Kijevo-PeËerske lavre. Minsk, 2003. s.5

ve podvige i putovaqa. Ali taj podvig je po meri napre-dovaqa duhovnosti u Rusiji postao viπe unutraπqi. Ru-si su poËeli da poseÊuju svoje sopstvene svetiqe, poËe-li su da odlaze u Kijev, u Moskvu, na Solovke, na mestana kojima su se podvizavali ruski svetitewi i na kojimaje posebno bila prisutna Boæija blagodat. Skoro svi ru-ski svetitewi, od onih drevnih do podviænika naπihdana, bili su hodoËasnici, skoro svi oni (...) su iπli napokloqeqe svetim mestima, kako bi odatle zadobilisnagu i svetost” [35].

Godine 1849. Rusija je u Jerusalimu osnovalaRusku duhovnu misiju s ciwem oËuvaqa Pravoslavwa ipomoÊi ruskim hodoËasnicima. Godine 1871. misija jekupila jednu od svetiqa u Palestini, Mamvrijski hrast,koji je rastao prema hrastu pod kojim je pravedni Avraamprimio Svetu Trojicu u liku tri Angela. Drvo je biloveoma lepo: qegovo stablo se delilo na tri dela i sta-jalo je nasred vinograda, pored izvora. Tako se kodpravoslavnih pojavilo sopstveno sveto mesto “mamvrij-skog hrasta” [36].

Godine 1882. u Rusiji je osnovano Carsko pravo-slavno palestinsko druπtvo radi podrπke Pravo-slavwu i lakπeg putovaqa pravoslavnih hodoËasnika uSvetu Zemwu. Druπtvo je radi olakπaqa hodoËasniËkihputovaqa sklopilo saglasnost sa æeleznicom i brodar-skim kompanijama, koje su znatno maqe naplaÊivale pro-lazak slabostojeÊim hodoËasnicima.

U jednom od brojeva Ëasopisa “Ruski hodo-Ëasnik” opisani su detawi iz tadaπqeg hodoËasniËkogæivota: “OrganizujuÊi hodoËasniËka putovaqa na tusvetu reku (Jordan. - red.), pod zaπtitom naoruæanogkonvoja, ruski konzulat zabraquje, radi izbegavaqanesreÊnih sluËajeva, da se na Jordan ide peπke, i u ma-lim grupama; ova potpuno osnovana zabrana se ponekadnaruπava od strane bogomowaca koji nemaju sredstavada podnesu rashode”. I ovde se govori o nekoj slepoj Aga-tji, koja je æivela u skloniπtu Palestinskog druπtva, ikoja je izgubila vid posle toga poπto je zaostavπi zahodoËasniËkom grupom, bila unakaæena od strane noma-da-beduina” [37].

Ruska podvorja u Jerusalimu u XIX veku su slu-æila kao skloniπta za 2000 bogomowaca [38]. Od 1911.do 1914. ih je bilo do 10000 godiπqe, a 1914. - 10-12hiwada. Prvi svetski rat i revolucija u Rusiji 1917. go-dine su za dugo prekinuli tako davno i Ëvrsto ukore-

qenu narodnu tradiciju pokloqeqa Grobu Gospodqem idrugim palestinskim svetiqama [39]. Danas se tatradicija aktivno obnavwa.

“Ruski Ëovek je radi duboke molitve tradi-cionalno odlazio u manastir, na bogomowstvo. Tamo seu dubokom molitvenom miru, meu manastirskom bra-tijom, pored moπtiju velikih ruskih svetitewa rasve-twavao pravi æivotni smisao pravoslavnog hriπÊa-nina - “sticaqe Duha Svetoga”, prema reËima prepo-dobnog Serafima Sarovskog. (...) UobiËajeno i veoma Ëe-sto poseÊeno bogomowaËko mesto (posebno za Moskov-wane) bila je Trojice-Sergejeva lavra. HodoËasnici suodlazili na pokloqeqe moπtima prepodobnog Sergeja,obavezno svraÊajuÊi u Hotkov manastir radi pokloqeqagrobovima qegovih roditewa - shimnika Kirila i Mari-je. (...) Do Trojice-Sergejeve lavre su dolazili ili koËi-jama ili peπke, πto nije bilo retko. Na peπaËka hodo-ËaπÊa ka moπtima prepodobnog su iπle i ruske carice- Ana Jovanovna, Jelisaveta Petrovna. (...) I drugi ple-miÊi-bogomowci su na razliËite naËine organizovalisvoja hodoËaπÊa. Ako se putovaqe organizovalo radiposebne molitve i ako je bilo praÊeno pripremom, po-stom i æewom za PriËeπÊem, onda su “trudbenici naBoæijoj stazi” odlazili kod svog duhovnog oca u neki odmanastira sa strogim tipikom, a ne na pokloqeqe mo-πtima. U tom sluËaju su se trudili da im nikakvo svet-sko πarenilo ne odvlaËi paæqu. HodoËasnici su se zaputovaqa po svetim mestima i ka svetim moπtimaBoæijih ugodnika ozbiwno spremali, ispovedali,priËeπÊivali. Tako se penzionisani general-major Ser-gej IvanoviË Mosolov u vreme teπke bolesti, pripre-majuÊi se za smrt, ispovedao i na ispovesti dao zavet daÊe ukoliko ozdravi peπke otiÊi na pokloqeqe moπtimasv. Sergeja. Poπto se priËestio qegovo zdravstvenostaqe je poËelo da se popravwa, a on je posle ozdravwe-qa poæurio da ispuni obeÊaqe... U Kijevo-PeËersku la-vru se dolazilo radi reπavaqa najvaænijih duhovnihpitaqa u æivotu. Wudi su znali da u manastiru imaprozorwivih staraca i obraÊali su se qima kako bisaznali Boæiju vowu u vezi qih samih, ili naπli duho-vnika, razjasnili kakav æivot da izaberu posle ostavkena poslu, kao i za druga vaæna pitaqa.

U dokumentima liËnog karaktera se mogu srestiprimeri zavetnih hodoËaπÊa u Kijev. Naprimer, braËnipar Grjaznovi su neko vreme posle roeqa qihove Êerke

13

[35] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.102[36] Bewajev L. A. Ukaz. soË. s.55[37] Slepa hodoËasnica. U zb. Rajski cvetovi Ruske zemwe. Sergejev Posad, 1912. Ponovweno izdaqe, s.184-187[38] Kompletni Pravoslavni bogoslovski enciklopedijski reËnik. Izdaqe P. P. Sojkina. Ponovweno izdaqe. M., 1992. v. 2t. T. II. s.1746[39] Poplavska H. V. Ukaz. soË. s.19

poπli na zavetno pokloqeqe moπtima u lavru u julu1752 godine. Mesec i viπe dana je trebalo za sliËnohodoËaπÊe. ...Bogowubivi vlastelin nije zadræavaozemworadnika koji je poæeleo da se pokloni kijevo-peËerskim Ëudotvorcima i “poradi za Boga”. Kako u svo-jim zapisima prenosi D. N. Sverbjev, bogomowac koga jeotpustio tverski vlastelin je bio glava imuÊne poro-dice (od 40 wudi), stari zemworadnik Arhip Jefi-moviË. On je gazdi sa hodoËaπÊa doneo “ikonicu, pro-sforu od muËenice Varvare”. Vlastelin je podrobnoispitao Boæijeg trudbenika, koji je iπao “u HristovoIme”, i detawno zapisao qegovu priËu” [40].

“Vjatski dopisnik Etnografskog biroa piπekrajem XIX veka da “siromaπni hodoËasnici predsta-vwaju poseban, najuvaæeniji sloj siromaha meu zemwo-radnicima” i navodi karakteristiËan dijalog: “PodajteHrista radi strancu”, kaæe takav siromah; a domaÊicapita: “A gde te Bog vodi?” - “U Kijev, mati, veÊ treÊiput”. I tad veÊ nastupaju pitaqa, mole stranca da impriËa o svetim mestima, gosteÊi ga. PrateÊi ga, daju mugrivenik (10 kopejki, prim. prev.) ili petak (pet kopejki,prim.prev.) s naredbom: “Upali sveÊu za mene greπnu”,ili: “Daj prosforu za pokojnog Alekseja” itd. ...Kaododatak uobiËajenoj milostiqi siromahu se daje i pri-log za sveta mesta (sveÊa, prilog za pokoj duπe i sl.).Wudi vole da takav stranac prenoÊi kod qih, kako bi gaispitali “πta su dobro videli u Rasju, kod kojih ugo-dnika su bili i koja poznata mesta su videli”. Pitaju iza put ka svetim mestima, u sluËaju da se i sami upute nahodoËaπÊe: “A za koliko se odatle otprilike moæe sti-Êi u Kijev?” Zemworadnici smatraju ove i sliËne razgo-vore duπespasonosnim (posebno æene), istovremenopobuujuÊi zajedniËka interesovaqa. ...HodoËasnici kaopotvrdu svojih reËi pokazuju (a ponekad i prodaju) lokal-nom stanovniπtvu stvari koje su doneli sa svetih mesta- svetiqe, meu kojima su: ikonice, slike sa crkvenimsadræajem, krstiÊi, prosforice, kamiËci doneseni sasvetih mesta, boËice sa svetom vodicom ili uwem, ive-rke “sa Groba Gospodqeg” ili Ëestice “od svetih mo-πtiju” [41]. Za wude Ëiji æivot se sastoji u hodoËaπÊuod manastira do manastira, od svetiqe do svetiqe,veoma Ëesto, kao ranije, tako i danas, je karakteristi-Ëno πireqe svemoguÊih glasina i govorkaqa, od koji sunajprisutnija proroËanstva, potkrepwena raznimvrstama predznaka, tumaËeqima snova i znaËajnim doga-ajima [42]...

A. I. Kuprin u jednom od svojih eseja sa ironijomopisuje vrstu “profesionalne hodoËasnice” koja se mo-gla videti u Kijevu u vreme pre revolucije, preciznijenazvana “licemerka”. “Te osobe predstavwaju posre-dnike izmeu najpopularnijih oËeva i shimnika, s jednestrane, i publike koja æeli blagodat, s druge strane.Oni zamequju prave putne vodiËe za kupce-bogomowcekoji su doπli negde iz Perme ili Arhangelska, neumornisu i brbwivi i svuda imaju neko poznanstvo ili otvo-rena vrataπca. U manastirima ih trpe delimiËno kaonuæno zlo, a delimiËno kao hodajuÊu reklamu ...Oni,naravno, besprekorno znaju sve praznike i dane posebnosveËanih sluæbi. Poznati su im i dani i sati prijemakod svetih otaca, koji se odlikuju ili strogim æivotomili veπtinom da “skroz” vide Ëoveka ...Qihovi sramniposlovi ukwuËuju i niz sitnica. Oni tumaËe snove, leËeod uroka, maæu dobrotvorima bolna mesta osveÊenimuwem sa Svete Gore” [43].

Za siromaπnog hodoËasnika-zemworadnikajedini naËin preæivwavaqa na putovaqu bio je da pro-si milostiqu, ili prilog “Hrista radi”, kao πto su toradili i profesionalni prosjaci, pogorelci i sliËniwudi koji nisu imali nikakva sredstva za æivot. Siro-maπni putnici su iπli u manastirskoj odeædi (u zapi-sima iz XIX veka se stalno pomiqu skufejke, podrja-snici kod æena i muπkaraca), koji su Ëesto dobijeni zavreme boravka u manastirima. PrilazeÊi nekoj kuÊi, onibi zapoËiqali molitvu, a stranci-slepi su bili pozna-ti po recitovaqu duhovnih stihova, koje bi izgovaraliveÊ na prilazu selu. “Poboæni” siromaπni zemwo-radnici su se jasno odvajali od obiËnih lutalica. Uobi-Ëajen naËin proπeqa milostiqe je bio: “Podajte milo-stiqicu Hrista radi spomiquÊi vaπe roditewe u Car-stvu Nebeskom”. Profesionalni prosjaci - slepi i boga-wi - pritom su pevali specijalan stih: “Pomeni ihGospode u Carstvu Nebeskom, upiπi ih Gospode u svetlekanone, u crkvene zapise, otvori im Gospode rajska vra-ta, podaj im Gospode presvetli raj”.

Oteti groπ od siromaha nije bilo samo nasiwe,veÊ greh, za koji bi, po narodnom verovaqu, usledilastraπna kazna. Poznate su mnoge legende o tome kako sekradwivcu koji je oteo komadiÊ hleba siromahu suπilaruka, ili bi ga postigla iznenadna smrt itd. Ranije, adelimiËno i danas su u narodu bile raπirene priËe osvetim ugodnicima i Samom Isusu Hristu, koji sustranstvovali kao prosjaci. Jedna priËa, koju je zapisao

14

[40] KiriËenko O. V. Poπtovaqe svetiqa od strane ruskih plemiÊa (XVIII vek). U zb. Pravoslavna vera i tradicija blagoËestivosti kodRusa od XVIII-XX veka. M., 2002. s.39, 41, 48[41] ©Êepanska T. B. Kultura puta u ruskoj mito-ritualnoj tradiciji XIX-XX veka. M. 2003. s.433[42] Isto, s.450-451[43] Kuprin A. I. Kijevske vrste: “Licemerka”. Sabr. dela V t., T. 5. M., 1982. s.363-365

jedan oËevidac, govori o tome kako je jedan imuÊanzemworadnik u qegovom selu “dao strancu joπ dobre Ëi-zme. Stranac je prodao te Ëizme u tom istom selu, a no-vac koji je za qih dobio propio”. - “Sagreπio sam tadaja, greπni, - priËao je posle zemworadnik. - Pomisliosam: ne treba davati takvim skitnicama. A onda samusnuo san: u snu mi se javio sveti Nikolaj »udotvorac ito u tim Ëizmama koje sam dao tom strancu” [44].

Stranstvovaqe u Rusiji je Ëesto bilo povezanosa podvigom jurodstva. Jurodstvovala je i blaæenastranstvenica Ksenija Peterburπka. Stranstvovala jejurodstvujuÊi i blaæena Pelagija Ivanovna, kao i bla-æena stranstvenica Darjuπka [45], i kijevski jurodivistranac Ivan GrigorijeviË Bosij.

Jednom je jedan monah u prisustvu Ivana Grigo-rijeviËa rekao: - Teπko je Ëoveku potucati se u nuædi, ipodnositi tugu i nesreÊu. Ivan Bosij je iskoËio pravopred qega. - Loπ, nemoralan i nesrdaËan Ëovek nikadane moæe da oseti istinsku sreÊu, dok razuman, dobar Ëo-vek krepkog srca ne moæe da bude savladan liπavaqemi nuædom. On im direktno gleda u oËi i, krepeÊi svojesrce i ne ropÊuÊi, stupa u borbu sa nevowama. - Da - ka-æe taj monah, - ali gde se moæe zadobiti to ukrepweqesrca? A Ivan GrigorijeviË mu je prineo otvoreno Jevan-ewe i pokazao mu stih: “Æedan neka doe k Meni daÆedan neka doe k Meni dapijepije” [46].

Evo pred nama je portret jednog od blaæenihstranaca iz sredine XX veka - Andrjuπe: “Nevelikog ra-sta, sa rancem na ramenima i metalnim πtapom, on jeiπao bez dokumenata, bez sredstava za æivot, nemajuÊiËesto ni krova, ni korice hleba. To πto su mu davali do-bri wudi, Andrjuπa je delio onima kojima je to bilopotrebno, krijuÊi se pritom jurodstvom. ...ImajuÊi neo-biËnu krotost i wubav prema bliæqima, Andrjuπa je sveoko sebe podsticao na uzajamnu wubav, radost i umi-weqe. ...Deπavalo se da ako je æeleo da nekoga sprija-tewi sa nekim, zamolio bi onda od jednog koπuwu ilipantalone i dao drugome, i obratno. Voleo je da poklaqaxaËiÊe, koje je sam πio ...Andrjuπa je na okolinu osta-vwao utisak odraslog deteta. Ali iza toga se nije kriladeËija mudrost, veÊ ogromno æivotno iskustvo i blago-datni Boæiji darovi. On je bio prozorwiv, mnogo toga jepredskazivao, ponekad bi svojim molitvama iscewivaowude od bolesti. Ponekad je, posetivπi blagoËestivuporodicu qemu bliskih wudi, na Ëudesan naËin isce-wivao qihovo rahitiËno dete. To Ëudo se desilo naoËi-

gled svih prisutnih. Andrjuπa je jako udario deËaka svo-jim gvozdenim πtapom, posle Ëega je detetovo staqe po-Ëelo da se pobowπava, dobilo je snagu i odraslo potpu-no zdravo” [47].

HodoËasniËke svetiqe, koje su hodoËasnicidonosili iz mesta svojih stranstvovaqa, poznate su joπiz najranijih hriπÊanskih vremena. U XIX veku je indu-strija duhovnih suvenira, predmeta za uspomenu na pose-tu svetom mestu, brojala desetine naziva. U naπe vremeje u mnogim manastirima, pored poπtovanih svetiqa, ucentrima narodnog hodoËaπÊa ponovo razvijena proi-zvodqa najrazliËitijih suvenira duhovnog sadræaja.KrstiÊi, ikonice, molitve, tamjan, predmeti od kera-mike koji predstavwaju sveta mesta, boËice sa uwem ivodom sa izvora - predstavwaju domaÊe relikvije mno-gih savremenih stanova. VerujuÊi se sa posebnim straho-poπtovaqem odnose prema predmetima iz Svete Zemwe- vodi iz Jordana, Ëesticama hrasta iz Mamvrijskog gajaitd.

U æitiju starca-mirjanina Teodora Stepano-viËa Sokolova se navodi Ëudo u vezi sa jednom od tihsvetiqa sa hodoËaπÊa - krstom iz Jerusalima koji je nazadivwujuÊi naËin procvetao. Starac je imao krstiÊ, ko-ji mu je poklonio jedan hodoËasnik koji je peπke iπao uJerusalim. OËevidac to ovako opisuje: “Taj krstiÊ nijebio oπteÊen; na qemu su izrasli mali cvetovi i bio jesav u cveÊu. A zatim je on poËeo nepaæwivo da se odnosiprema qemu, jedan deo krstiÊa se odlomio, na doqem de-lu se oπtetio liskun, i svi cvetovi su nestali. On je premnogo godina postao svestan toga greha, i poËeo je da mo-li oproπtaj od Gospoda, kako bi Gospod ponovo povratiocvetove. Ja sam k qemu odlazio jednom godiπqe u peri-odu od 1961. do 1963. godine, svaki put otprilike kroztri meseca - doπao sam kod qega u novembru, i on mi jepokazao taj krstiÊ veoma zadovowan i sreÊan zbog togaπto ga je Gospod usliπio: na popreËnom delu krstiÊa jeizrasla travka poput (osoËinke). Kada sam opet doπao kqemu posle tri meseca, izrasla je ista takva travka ina ploËici s natpisom. Kada sam sledeÊi put doπao napopreËnom delu krstiÊa je izrasla druga travka neπtomaqa od prve. A kada sam ponovo doπao posle tri mese-ca izrasla je druga travka na ploËici sa natpisom. Cve-tiÊi su bili identiËni. Starac mi je rekao: “Ja sam veo-ma sreÊan πto me je Gospod usliπio”. I ja ga posle viπenisam niπta pitao o tome, a poπto je proπlo mnogogodina i starac je veÊ umro, desilo se da sam ponovo vi-

15

[44] Ovde i gore se navode materijali iz rada T. B. ©Êepanske. Ukaz. dela. s.429, 430, 434-435[45] Pogledaj o qoj poznatu kqigu Sofije Snesareve “Darjuπka. Iz æivota ruske stranstvenice”. M., 1999.[46] Æitija otaxbinskih podviænika blagoËestivosti. Avgust. Izdaqe Vavedeqske Optina pustiqe, 1994. S. 588[47] Sestre. M., 2001. s.157

deo taj krstiÊ: on je pustio mnogo granËica, koje su na obamesta postale veÊe” [48].

Duhovno stranstvovaqe(prema materijalima rada sveπtenika Sergeja Sidorova “O

strancima ruske zemwe”[49]i Ëlanku arhimandrita Kiprijana Kerna)

U Rusiji se od XVIII veka pojavio poseban pod-vig - podvig stranstvovaqa. U odreenom trenutku RuskaCrkva zapoËiqe novi podvig - napuπtaqe ovoga sveta istranstvovaqe. Glavna karakteristika podviga stran-stvovaqa je napuπtaqe odreenog mesta i odricaqe odudobnosti do kraja æivota. ImajuÊi korene u podviguhodoËaπÊa na sveta mesta, podvig stranstvovaqa je ceosvet proglasio svetim. Stranci ne znaju ciw svogstranstvovaqa. Tako, ako hodoËasnici u podvigu drev-nog Izraiwskog naroda teæe ka obeÊanoj zemwi, ondastranci znaju puteve uËenika Gospodqih, koji idu zaQim po putevima Galileje.

Podvig stranstvovaqa predstavwa jedan odprvih crkvenih podviga. Stranci prvih vekova Hriπ-Êanstva su imali odreene zadatke u crkvenim zajedni-cama. Qihova obaveza je bila obaveπtavaqe razli-Ëitih crkvenih zajednica o novim rasporedima u Crkvi,o saborima. Oni su raznosili poslanice apostola i mu-æeva apostolskih, pomagali su deportovanim wudima izatvorenicima u zatvorima. Qihov podvig je bio pove-zan sa zavetom. Niz dela stare hriπÊanske literaturesu saËuvali te zavete. U qima se govori o tome kakavtreba da bude istinski stranac i ukazuje se na predo-stroænosti od laænih stranaca. O strancima prvihvekova se posebno mnogo govori u apostolskim posla-nicama. Tako je apostol Pavle u svojim poslanicamaopisao naËine stranstvovaqa, a o qima govore i velikibroj Otaca Crkve. Podvizi stranstvovaqa se svode naneprekidno hodaqe, na povinovaqe svom duhovniku, inesticaqe materijalnih dobara. Stranci znaju samo zaπtap, vreÊu, ponekad Jevanewe ili Bibliju, i ne pose-duju niπta viπe od toga. “»uvaj se, stranËe, suviπne ko-pejke! Ona Êe ti zasmetati na dan Suda”, - govorila jejedna stranstvenica.

Podvig stranstvovaqa, koji je nastao u prvomveku i osveÊen muæevima Tivaide, pojavio se i u Rusijii zadobio i neke sopstvene forme, unevπi svoja dosti-gnuÊa u crkvenu riznicu. Istorija Ruske Crkve se u jed-

nom odreenom momentu okreÊe ka stranstvovaqu. »inimi se da je taj trenutak nastupio poËetkom XVIII veka, tj.onda kada je racionalistiËka kultura prvi put poËelada potiskuje najvaænije spowaπqe i unutraπqe pravo-slavne svetiqe. Tada je poËelo da se govori o besko-risnosti postojaqa manastira, pojavili su se ukazi Pet-ra I o pretvaraqu manastira u domove staraca za vojni-ke bogawe. Tada su poËela surova ispitivaqa podvi-ænika, koji su se krili po πumama i peÊinama.

Cela crkvena istorija XVIII i XIX veka i skorosva æitija podviænika toga vremena sadræe redove ostraπnim goqeqima. Poznati stranac Damijan je zavr-πio svoj æivot na robiji, poliven hladnom vodom namrazu zbog toga πto je odbio da da podatke o mestu svogstalnog boravka, koga kao stranac nije imao. SarovskiprvonaËelnik Jovan umire u zatvoru u Peterburgu zbogtoga πto je bez dozvole vlasti poËeo da gradi sebi ko-libu u πumi.

»itav niz stranaca koji nisu imali odreeneciweve, veÊ su iπli s puta na put, prolazili su Rusijomtokom posledqih dve stotine godina. Evo ovo je staracFjodor KuzmiË proveo ceo svoj æivot po sibirskim taj-gama. A ovo je stranac Danilo, visok, stasit starac uplatnenoj koπuwi sa tuæno-strogim pogledom tamnihoËiju, kako ga je naslikao Kiprenski. A ovde je poznatiFilipuπka koji je spojio dva podviga - jurodstvo istranstvovaqe, inaËe jedan od stranaca Zosimove pus-tiqe. Ovo je smireni starac sa kraja XVIII veka, NikolajMatvejeviË Rimin, koji je dobrovowno podelio svojeimaqe siromasima, radi Ëega je dospeo u dom za umo-bolne. Na qegovom licu se vide oËuvane crte dobro-duπnosti i veselosti. On je prikazan kao veseo, skoroÊelav, sa dugim πtapom, sa krstom, odeven u iscepan guqi stari æaket. Prolazila je Rusijom i Ksenija, starastranstvenica, stara 103 godine, Ëijim je staraqempodignuto nekoliko stotina crkava. I vesela Daπa-stranstvenica, i surovi stranac Toma. Svi oni kao daËuvaju peÊine i neprolazne πume, i svi oni govore o to-me da nestaje pustiqe iz naπe zemwe i da su samo joπputevi ostali netaknuti sujetom ovoga sveta.

Osamdesetih godina XIX veka je u Kazani izdatakqiga “Iskrene priËe jednog stranca svome duhovnomocu”. To je jedinstvena kqiga, u kojoj su otkriveni prin-cipi podviga stranstvovaqa, i gde je detawno otkri-veno napredovaqe u Isusovoj molitvi i ukazano na qenuvezu sa stranstvovaqem. Ovde je opisano kako je jedan

16

[48] Starac-mirjanin XX veka Fjodor StepanoviË Sokolov. SPb., 2002. s.68[49] O strancima ruske zemwe. U kq. Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova, s dodatkom qegovog æitija, koje je sastavila qegova Êerka,V.S. Bobrinska. M., 1999.[50] Arhimandrit Kiprijan (Kern). Predgovor izdaqu 1948. godine. U kq. Iskrene priËe stranca svome duhovnom ocu. Izdaqe VavedeqskeOptina pustiqe, 1991.

Ëovek, potresen razliËitim porodiËnim problemima,odluËio da stupi na stazu stranstvovaqa. Do ruku mu jedoπlo “Dobrotowubwe” i on se traæeÊi objaπqeqeIsusove molitve obraÊao raznim osobama sa molbom damu razjasne qeno znaËeqe.

Meutim, od te spowaπqe strane je mnogo vaæ-niji sam unutraπqi sadræaj kqige. To je put stranca pobeskrajnim glavnim i seoskim putevima svete Rusije;jednog od predstavnika te “u Hristu lutajuÊe” Rusije, ko-ju smo tada tako dobro znali davno, davno ...Rusija, kojedanas nema i koje nikada viπe verovatno i neÊe ni biti.To su ti wudi koji su od prep. Sergeja odlazili u Sarovi na Valaam, u Optinu i kijevskim ugodnicima, Tihonu iMitrofanu, koji su boravili u Irkutsku kod svetog Ino-kentija, dospevali i do Svete Gore i do Svete Zemwe.Oni su “nemajuÊi boraviπni grad, traæili onaj kojinastupa”. To su ti wudi koje je privlaËila dawina ibezbriæna lakoÊa bezdomnog æivota. Napustivπi svojdom oni bi ga nalazili u monaπkim obitewima. Oni suzadovowstvima porodiËnih udobnosti pretpostavwalipouËnu besedu staraca i shimnika. Utvrenom nivouvekovnog naËina æivota oni su pretpostavwali ritammanastirske godine sa qenim praznicima i crkvenimobeleæjima ...

I eto, to je “po milosti Boæijoj Ëovek-hriπ-Êanin, po delima veliki greπnik, a po zvaqu bezdomnistranac”, koji je noÊevao kod sewaka-πumara, ili kodtrgovca ili u zabaËenom sibirskom manastiru, kod

blagoËestivog vlastelina ili sveπtenika, priËajuÊisvoju neiskusnu priËu o svom stranstvovaqu. Ritamqegovog napeva lako privlaËi Ëitaoca, potËiqava ga iprimorava da ga sluπa i da uËi i da se obogaÊuje tombescenom riznicom koju poseduje taj siromah, koji nemaniπta kod sebe sem torbe sa suvarcima, Biblije podpazuhom i Dobrotowubwa u torbi. Qegova riznica jemolitva. To je dar kojim su bezmerno bogati oni koji gatraæe. To je duhovno bogatstvo koje su oci-asketi nazi-vali “umnim delaqem”, ili “duhovnom trezvenoπÊu”,koje je nasleeno od podviænika Egipta, Sinaja i SveteGore i Ëiji koreni dopiru i do veoma drevnog HriπÊan-stva.

Jevanewe unosi u podvig stranstvovaqa i crtesmireqa. SliËno Hristu radi jurodivima, stranci ne sa-mo da smireno podnose nevowe i uvrede, veÊ ih Ëak itraæe smatrajuÊi se najloπijim na svetu. Stranac kojise podvizava u naπe dane, voli da kaæe: “Ako me ne uko-riπ - demoni Êe se radovati, a ako me izgrdiπ - AngeliÊe se radovati”. Nikolaj MatvejeviË Rimin, stranac kojise podvizavao krajem XVIII veka, joπ je jasnije uËio smi-requ svojim æivotom. On nikada nije noÊevao u kuÊi gdesu ga toplo primali, veÊ je uvek odlazio kod wudi koji suga surovo primali. Jednom su ga upitali radi Ëega to ra-di, a on je odgovorio: “Ja izgovaram Isusovu molitvu, aprema qoj ja sam greπnik. Kada me wudi vole i brinu omeni, onda zaboravim da uzviknem: pomiluj me greπnog”.

prevod s ruskog: dr Radmila MaksimoviÊ

17

Ulazak u manastir Hilandar

“KAKO TI JE IME, BRATE?” - pitalo je neko-liko stotina vernika tek postriæenog monaha Iliju, ko-ji je, dræeÊi krst koji su vernici celivali, a koji mu jeupravo predao vladika baqaluËki Jefrem, uz blaæeniosmeh odgovarao: “GRE©NI MONAH ILIJA”. “Spasavajse aneoskim likom!”, uz neizrecivu radost odgovaralisu vernici.

Ovo je jedan od trenutaka obnove, ali kako otacSava, stareπina manastira, reËe, “duhovne obnove”manastira Svetog Ilije u Krupina Vrbasu. Ova svetiqa se nala-zi na udawenosti od oko dva-dest pet kilometara od Baqa-luke prema MrkoqiÊ Gradu. Popromislu Boæijem i po duhov-nom uzrastaqu meπtana tog kra-ja, vaskrsla je ponovo ova sve-tiqa i trenutno je u fazi obna-vwaqa. Po nekim izvorimamanastir je sagraen u XIII ve-ku, a po Vidu KovaËeviÊu mana-stir Krupa je zaduæbina Ste-fana Nemaqe. Crkva je smeπte-na na nekropoli sa steÊcima nakojima su u visokom rewefuuklesani krstovi, rezetne ipolumesec. Iznad manastirskecrkve nalaze se ostaci velikesredqevekovne tvrave Greben-grada. Manastir je od turskenajezde zapusteo 1527. godine, zatim posle samo polaveka obnove, teπke ratne 1941. godine bi potpuno spa-wen od ustaπa. Sanacija je poËela tek 1986-1991.godine.

A danas, manastirsko zvono poziva verni narodovog kraja na svenoÊno bdenije u naveËerje svetog Ilijei radosno napomiqe da se dogaa velika obnova qihove

svetiqe, duhovna obnova. Danas Êe da se zamonaπi mla-ani iskuπenik Gojko i da da zavet Gospodu na veËnuposluπnost.

»ak i drevni hriπÊanski spisi, najstarijiposleapostolski tekstovi, govore o samo dva Ëovekovaputa za sve wude i sve narode - put æivota i put smrti.Izborom pravog puta, æivotvornog, bira se jednom zau-vek onaj krajqi ciw naπeg æivota.

Dakle, u srpskom narodu mora da vaskrsne hriπ-Êanski æivot, jer Srbin je samoonda Srbin kada hriπÊanski,odnosno svetosavski misli iæivi. Meutim, dok se mnogi da-nas klaqaju kultu novca, droge,alkohola, razvrata, dok su mnogiizgubili stid, ponegde, tekponegde, slava Bogu i hvala, za-sija mala istinska zvezdica kojanije zaboravila prave uzore zasva vremena, koja nije zabora-vila uzak put pravoslavwa na-πega svetog Save, i koja takoeizabere doæivotno siromaπtvoi manastirsku posluπnost osta-vwajuÊi iza sebe mirjanska uæi-vaqa, grehe, mraËne tunele.I eto, posle bdenija, na dan

svetog Ilije, u manastiru baqa-luËke eparhije Krupa na Vrbasu,uz prisustvo vladike baqa-

luËkog Jefrema, zatim nastojatewa manastira o. Save,arhimandrita oca Gavrila, igumana manastira Lepa-vine, mnogih sveπtenika, akona, bogoslova, kao i neko-liko stotina, kaæu Ëak i oko hiwadu vernika, zamo-naπi se mladi iskuπenik Gojko i dobi monaπko imeIlija.

Do manastira smo stigli kaqonom Vrbasa koji je

18

KAKO TI JE IME, BRATE?

Sveti prorok Ilija

opasan samo Boæijom rukom isklesanim obroncimaplanina obasjanim zracima avgustovskog sunca, Ëija sve-tlost kao da je nagoveπtavla veliku radost vernikaovog krajiπkog kraja i uopπte naπe pravoslavne Crkve.Odjednom ugledasmo prelepu crkvu tek vaskrslu izruπevina. Ipak, najlepπeπto je moglo da se dogodiovog divnog pretprazni-Ëkog dana, pred crkvom ioko crkve, u jednom sveËa-nom i poboænom redu sta-jalo je nekoliko stotinavernika poboæno ËekajuÊidolazak svog vladikebaqaluËkog Jefrema, pada nakon toga molitvenoprisustvuju svenoÊnombdeniju. Ispred crkvenihvrata stajali su otac Sa-va, stareπina manastiraKrupa, i otac Gavrilo, igu-man manastira Lepavine,sa mnogobrojnim sveπten-stvom, takoe sveËanodoËekujuÊi Qegovo Preo-sveπtenstvo vladiku Jefrema. Prioh brzo ocu Gavrilui ocu Savi i zatraæih blagoslov celivajuÊi im ruke.“Bog da blagoslovi”, Ëuh i odmah osetih da je svaki mojdawi korak praÊen blagoslovom Gospodqim.

“Otkud otac Gavrilo iz manastira Lepavine uovom divnom manastiru krajiπkom?” - pitali su se mno-gi. Oca Gavrila ovde u baqaluËkoj eparhiji, vidi se,gotovo svi znaju. Svi se tiskaju da uzmu blagoslov, a on,blag, tih, svakoga toplo pogleda, blagoslovi i skruπeno,monaπki prenese pogled na sledeÊeg vernika sa nevero-vatnim oËinskim osmehom punim wubavi za sve koji muse obrate. »uh kako jedna sestra upita oca Gavrila gdeda ostave darove koje su vernici pripremili i prida-rili za manastir Lepavinu sa molbom za molitvu predMajËicom Bogorodicom Lepavinskom. Otac Gavrilo sezahvali i blagoslovi da sve darove pridare manastiruKrupi. Carica Nebeska, znaËi, brine o svakoj svetiqima gde da je podignuta, ali gde poboæni narod dolazi nasvete Liturgije i prinosi molitve Gospodu.

Dakle, otac Gavrilo doe u ovaj manastir popromislu Boæijem, po blagoslovu mitropolita Jovana ipo velikoj æewi tadaπqeg iskuπenika Gojka a sada-πqeg monaha Ilije. Poæele iskuπenik Gojko da ga baπotac Gavrilo privede na postrig. Uprava ManastiraKrupa, odnosno stareπina manastira Sava, uputi molbu

Qegovom Visokopreosveπtenstvu Mitropolitu zagre-baËko-wubwanskom i cele Italije Gospodinu Jovanu, ukojoj sa puno wubavi iznese razloge radi kojih zatraæiblagoslov za dolazak oca Gavrila u manastir Krupu.Naime, iskuπenik manastira Krupe Gojko SpasojeviÊ je,

prilikom jedne od svojihposeta manastiru Lepa-vini, “upoznao Boga krozsve ono πto je tamo videoi doæiveo”, kaæe izmeuostalog u molbi otac Sava,- “...tu su se qemu otvo-rile duhovne oËi... a lepa-vinski manastir smatrazasluænim πto je postaohriπÊanin”. Kqiga “»udaPresvete Bogorodice Le-pavinske”, izdaqe mana-stira Lepavine (koji jeposveÊen Vavedequ Pre-svete Bogorodice), sve-doËi o mnogobrojnim isce-weqima po molitvamaoca Gavrila pred Ëudo-tvornom ikonom Bogoro-

dice Lepavinske. Mnogo je, kaæe otac Sava, ova kqigadoprinela de se u tom mladom Ëoveku neπto pokrene, ne-πto zauvek opredeli.

Poseta manastiru Lepavini i razgovor sa arhi-mandritom Gavrilom, kao i qegove molitve pred Cari-com Nebeskom, nikoga ne ostave ravnoduπnim, stoga ni-kakvo Ëudo nije πto ovaj mladi iskuπenik poæele da gaprilikom tog najuzviπenijeg Ëina, Ëina monaπeqa, pri-vede otac Gavrilo, Ëije blage i duboke reËi usmeriπeqegov duhovni put. Otac Sava i kaæe u svojoj molbi daje iskuπenik Gojko “izrazio æewu da ga iguman mana-stira Lepavine privede na postrig na dan svoga mona-πeqa, a u znak zahvalnosti toj velikoj svetiqi”. I mo-leÊi sveti arhijerejski blagoslov, otac Sava, stareπi-na manastira Krupa, kako to i dolikuje sveπtenom licuu crkvenoj hijerarhiji, zavrπava ovo predivno pismoupuÊeno Qegovom Visokopreosveπtenstvu mitropolituJovanu reËima: “CelivajuÊi svetu arhijerejsku desnicu iproseÊi sveti blagoslov, unapred se zahvawujemo”, uzpotpis: sinel Sava (NedewkoviÊ).

Dakle, neskrivena radost u stotinama oËiju umanastiru Krupi. SunËevi zraci obasjavaju celu oko-linu, nebo kao da se spustilo i Ëudesnom toplinom zagr-lilo verni narod. »ini se da su svi stanovnici ovog ma-log krajiπkog grada doπli na bdenije dan uoËi svetog

19

Pred privoeqe na postrig

Ilije, da umnoæe duhovnu radost i prinesu molitvusvetitewu koji je zaπtitnik i molitvenik qihovog me-sta.

Odjednom se razleæe Ëudesan zvuk crkvenihzvona. Stotine vernika se prekrsti “U ime Oca i Sinai Sveoga Duha” i zvuci crkvenih zvona pomeπaπe se samolitvom Presvetoj Bogorodici “Dostojno jest”.

“Da li je ovo preumweqe, moj napaÊeni srpskinarode!”, - pomislih i steæe mi se u srcu od neke neobja-πqive radosti. Svi znamo da su nam crkve gotovo do ju-Ëe bile sablasno prazne.

A sada, baπ ovog trenutka, boæanski zvuk crkve-nih zvona objavwuje dolazak vladike baqaluËkog gospo-dina Jefrema meu svoje vernike. Poboæni narod u odi-sta dostojanstvenom redu i miru doËekuje svoga vladikui poklonom izraæava zahvalnost za blagoslove koje imon upuÊuje. Vladika Jefrem je inaËe veoma poπtovan iceqen u baqaluËkoj eparhiji. Velika je, kaæu, qegovazasluga kako za vraÊaqe naroda ovoga kraja u Crkvu, ta-ko i za oËuvaqe vere naπe pravoslavne.

Otac Sava, stareπina manastira Krupe, vidnouzbuen i radostan, jer svojom posetom ovoj svetiqivladika uvaæi ne samo sveπtenstvo veÊ i Ëitav verninarod ovoga kraja, prekrstivπi se “U ime Oca i Sina iSvetoga Duha! Amin!”, pozdravi svog vladiku toplim idivnim reËima:

“PreosveÊeni vladiko, u proteklim godinamasvaki Vaπ dolazak i svaka Vaπa poseta bila je u funk-ciji podrπke i ohrabreqa u zajedniËkim nastojaqima dase ovaj manastir obnovi i u qemu ponovo vaspostavi æi-vot. Meutim, Vaπ danaπqi dolazak, moæe se slobodnoreÊi, ima istorijsku dimenziju i predstavwa veliko po-glavwe u æivotu ne samo ovog manastira i ove parohije,nego i znatno πire. Doπao je momenat najveÊe obnovekrupskog manastir u posledqih nekoliko vekova, i toduhovne obnove, koja je vaænija i preteænija od svakegraevinske delatnosti. U ime naπih parohijana, u imemnogobrojnih poπtovalaca ovog manastira sa raznihstrana, te u ime ovde prisutnog naroda, srdaËno Vaspozdravwamo. Velikom Bogu veliko hvala na Qegovomnedostiænom i sveobuhvatnom promislu, a Vama, svetivladiko, hvala na dolasku i svetom blagoslovu. Dobronam doπli, sveti vladiko!”

Vladika Jefrem prekrstivπi se ue u crkvu ipoklonivπi se celiva ikonu. Sav poboæni narod uz mo-litvu “Dostojno jest”, koja je dopirala do nebesa, krenuza vladikom i mnogobrojnim sveπtenstvom i napunicrkvu. Prizor je bio kao nekad kada je svaka srpskaporodica nedewom æurila u crkvu da se Bogu pomoli. Izoltara se glasno razleæe molitva sveπtenstva i mnogo-

wetije “Is polla eti despota” i zamirisa tamjan izkadionice. Zatim poËe svenoÊno bdenije koje odsluæivladika baqaluËki gospodin Jefrem uz sasluæeqejeromonaha Teofana (©kobo) i jeroakona Platona(JoviÊa). »uπe se iz oltara starozavetne reËi iz Prvekqige o carevima:

“Doe rijeË Gospodqa Iliji govoreÊi. IdiDoe rijeË Gospodqa Iliji govoreÊi. Idiodavde na izvor i sakrij se kod potoka Horata kojiodavde na izvor i sakrij se kod potoka Horata kojije naspram Jordana. I piÊeπ vodu iz potoka ije naspram Jordana. I piÊeπ vodu iz potoka igavranima samgavranima sam zapovijedio da te hrane ondje. Izapovijedio da te hrane ondje. Iotide i uËini Ilija po reËi Gospodqoj i sjede krajotide i uËini Ilija po reËi Gospodqoj i sjede krajpotoka Horata naspram Jordana. I gavranovi mupotoka Horata naspram Jordana. I gavranovi mudonaπahu hwebove ujutru i meso uveËe i iz potokadonaπahu hwebove ujutru i meso uveËe i iz potokapijaπe vodu. Ali posle godinu dana presuπi potokpijaπe vodu. Ali posle godinu dana presuπi potokjer ne beπe daæda na zemwi. I doe rijeË Gospodjer ne beπe daæda na zemwi. I doe rijeË Gospod--qa Iliji govoreÊi:qa Iliji govoreÊi: “Ustani i idi u Sareptu“Ustani i idi u SareptuSidonsku i ostani tamo; jer evo zapovijedio samSidonsku i ostani tamo; jer evo zapovijedio samondje æeni udovici da te prehrani”. I ustavπiondje æeni udovici da te prehrani”. I ustavπiIlija ode u SareptuIlija ode u Sareptu i kad doe na vrata grada i,i kad doe na vrata grada i,gle, ode æena udovica i sakupwaπe ondje drva; igle, ode æena udovica i sakupwaπe ondje drva; ipovika za qom Ilija i reËe joj: “Donesi mi malopovika za qom Ilija i reËe joj: “Donesi mi malovode u sudu da pijem”. I ona poe da uzme i povikavode u sudu da pijem”. I ona poe da uzme i povikaza qom Ilija i reËe æeni: “Donesi mi i komadza qom Ilija i reËe æeni: “Donesi mi i komadhweba u ruci tvojojhweba u ruci tvojoj da jedem”. I reËe æena: “Takoda jedem”. I reËe æena: “Takoda je æiv Gospod Bog tvoj, nemamda je æiv Gospod Bog tvoj, nemam peËena hwebapeËena hwebanego samo koliko πaka braπna u kopaqi i malonego samo koliko πaka braπna u kopaqi i malouwa u krËagu; i evo sakupiÊu dva drveta i otiÊiuwa u krËagu; i evo sakupiÊu dva drveta i otiÊiÊu i zgotoviÊu sebi i djeci svojoj da pojedemo i daÊu i zgotoviÊu sebi i djeci svojoj da pojedemo i daumremo”. I reËe joj Ilija: “Ne boj se, ui i uËiniumremo”. I reËe joj Ilija: “Ne boj se, ui i uËinipo rijeËi tvojoj, ali umijesi najpre meni jedan kopo rijeËi tvojoj, ali umijesi najpre meni jedan ko --laËiÊ od toga i donesi mi, a tebi i djeci tvojojlaËiÊ od toga i donesi mi, a tebi i djeci tvojojumijesiÊeπ posle. Jer tako govori Gospod BogumijesiÊeπ posle. Jer tako govori Gospod BogIzraiwev: kopaqa braπna neÊe nestati i krËagIzraiwev: kopaqa braπna neÊe nestati i krËaguwa neÊe se umaqiti do dana kada Gospod da kiπuuwa neÊe se umaqiti do dana kada Gospod da kiπuna zemwi”. I otide æena i uËini po rijeËi Ilijina zemwi”. I otide æena i uËini po rijeËi Iliji --noj i jede ona i on i djeca qena godinu dana. I renoj i jede ona i on i djeca qena godinu dana. I re --Ëe æena: “I evo poznadoh da si ti Ëovjek BoæijiËe æena: “I evo poznadoh da si ti Ëovjek Boæijijer rijeË Gospodqa je u ustima tvojim”.jer rijeË Gospodqa je u ustima tvojim”.

I zavapi sveti Ilija u Prvoj kqizi o carevima,zahvapi Gospodu za svoj narod bezboæni da im da znak,da mu da vremena da se pokaje i da opet poveruje u jed-noga Boga: “Usliπi me, Gospode, usliπi me: da biUsliπi me, Gospode, usliπi me: da bipoznao ovaj narod da si Ti, Gospode, Bog, kad opetpoznao ovaj narod da si Ti, Gospode, Bog, kad opetobratiπ srca qihova”. I tada pade ogaq Gospodobratiπ srca qihova”. I tada pade ogaq Gospod--qi i spali ærtvu pawenicu..., a narod kad to viqi i spali ærtvu pawenicu..., a narod kad to vi --dje sav popada niËice, i rekoπe: “Gospod je Bog,dje sav popada niËice, i rekoπe: “Gospod je Bog,Gospod je Bog!Gospod je Bog!”

Tako i u sada u ovom divnom domu Gospodqem pomolitvama sveπtenstva i ovog vernog naroda kao da sespusti ruka Gospodqa opet preko proroka Ilije koga

20

dozvaπe u molitvama svojim. Iznesoπe ikonu svetogIlije proroka, potekoπe jedna za drugom molitve, tro-pari, “Bogorodice Djevo, raduj se blagodatna Marijo,Gospod je s tobom...”, psalmi Davidovi..

Nastaje i trenutak privoeqa brata Gojka napostrig. Otac Gavrilo i otac Sava uvedoπe brata GojkaobuËenog u belu koπuwu i uoπe u oltar. Iz oltara serazlegoπe molitve vladike Jefrema:

“Milosrdni Bog kao Ëedowubweni Otac preda-juÊi tvoje smireqe i istinito pokajaqe, Ëedo, prima kaobludnog sina tebe, kojise kajeπ i od srca k qemupripadaπ”, - i zapita:“©to si doπao, brate,pripadajuÊi svetom ær-tveniku i svetoj druæiniovoj?”

“Æelim æivotisposniËki, sveti vla-diko.”

“Æeliπ li da seudostojiπ aneoskog likai da se uvrstiπ u redmonaha?”

“Da, s BoæijompomoÊu, sveti vladiko!”

“Zaista si dob-ro i blaæeno djelo iza-brao samo ako ga i dovrπiπ, jer se dobra djela trudompostiæu i s mukom obavwaju. Otvori oËi srca svoga i Ëujglas Gospoda koji govori: Hodite k meni svi koji setrudite i natovareni ste i ja Êu vas odmoriti. Uzmi-te jaram moj na sebe i nauËite se od mene, jer sam jakrotak i smiren srcem, i naÊi Êete pokoj duπamasvojim. Stoga, sada na svako pitaqe “da li mogu?” - sastrahom i radoπÊu je potreban odgovor. Pri tom nasi-gurno znaj da je ovde doπao Car Spasitew naπ sa sve-hvalnom Majkom Svojom, svetim anelima i svima sve-tima Svojim i pazi na rijeËi svoje da bi kada doe su-diti æivima i mrtvima uzvratio tebi, ne po onome πtoÊeπ mu obeÊati i izjaviti, nego po onome πto si oobeÊanome i izjavwenome odræao. Zato sada, ako istin-ski pristupaπ Bogu, odgovaraj nam sa svakom paæqom nasva pitaqa koja ti budemo postavwali!

“Da li svojom slobodnim razumom i po svojojslobodnoj vowi pristupaπ Gospodu?”

“Da, s Boæijom pomoÊu, sveti vladiko!”“HoÊeπ li sve do smrti ostati u nesticaqu i

dobrovownom siromaπtvu Hrista radi, u opπteæiÊu,niπta sebi samome ne stiËuÊi niti ËuvajuÊi, sem onoga

πto je na opπtu potrebu i to iz posluπaqa, a ne po svojojvowi?”

“Da, s Boæijom pomoÊu, sveti vladiko!”Zatim je vladika Jefrem roditewski i najto-

plije pouËio mladog iskuπenika i rekao mu da pre svegasebe oËisti od svake neËistote tela i duha i da vrπisvetiqu u strahu Boæijem, da odbaci “bezoËnost æitej-skog ponaπaqa” i da svima bude posluπan, da ne ropÊeu poslovima koji mu budu odreeni. Da bude istrajan umolitvi i da ne bude leq u bdeqima, da u bolestima ne

bude maloduπan; da pa-zi na rave pomisli jervrag nikada neÊe pre-stati da mu podmeÊeseÊaqe na raniji æi-vot u svetu i mræquprema vrlinskom æi-votu. “Ne treba da seokreÊeπ putem natragkada si poπao u Car-stvo Nebesko, jer ne-Êeπ biti pripravan zaCarstvo Nebesko. Nepretpostavwaj niπtaBogu. Ne wubi veÊma odBoga ni oca ni majku, nibraÊu, ni nikoga svoga,niti sebe samoga, niti

carstva svijeta... Ne izbjegavaj siromaπtvo nego ostanido smrti u qemu”. Vladika Jefrem mu dawe kaæe da neizbegava ni zlostavwaqa ni poniæeqa od wudi, i damu niπta drugo ne bude teπko, jer Êe mu to smetati naputu kojim ide za Hristom. Neka uvek gleda na dobroonih koji sa nadom æive u Bogu, misleÊi na sve muËenikei prepodobne koji ta dobra stekoπe velikim znojem itrudom, potocima krvi, pa Ëak i smrÊu. Iznad svega tre-ba uvek da u svome umu ima spasonosna stradaqa iæivotvorni krst Gospoda naπega Isusa Hrista “kojimdobrovowno pretrpje radi naπega spaseqa, da bi i tisve nevowe i muke monaπkoga æivota radosno trpioQega radi. Budi, dakle, razborit u svemu. Postradaj kaodobar vojnik Hrista Gospoda koji iako sam Bog i Gospodnaπ, buduÊi bogat miloπÊu, radi nas osiromaπi da bi-smo se mi obogatili Qegovim carstvom napredujuÊi uzapovijestima Qegovim dan i noÊ, jer sam Gospod reËe:Ako ko hoÊe za mnom iÊi, neka se odreËe sebe i uzmekrst svoj i ide za mnom. Jer imaπ i da gladujeπ i daæeujeπ i da budeπ vrijean i ismijavan, ruæen i goqeni da budeπ izloæen mnogim drugim nevowama, a kojeodlikuju æivot po Bogu. I kada sve to pretrpiπ, raduj

21

“Æelim æivot isposniËki, vladiko sveti”

se, jer je nagrada tvoja velika na nebesima u Hristu Isu-su Gospodu naπem, kome neka je slava vavijek. Amin!”

“Da li sve ovo tako ispovijedaπ sa nadom u moÊBoæiju i da li obeÊavaπ da Êeπ u svemu istrajati dokraja æivota svoga blagodaÊu Hristovom?”

“Da, s Boæijim pomoÊu, sveti vladiko!”“Svemilosrdni i mnogomilostivi Bog, koji pre-

Ëisto srce nedokuËive dobrote svoje otvara, koji i tvojuæewu zna i tvoje namere prima..., i prilaæe svoju moÊ zaispuqeqe Qegovih zapovijesti, neka te primi i zagrlii πtiti da ti bude jaka tvrava od lica vraæija, kamentrpweqa, uzrok utjehe, davalac Ëvrstine, sticaqeblagoduπnosti, koji Êe lijegati i ustajati sa tobomradujuÊi srce tvoje utjehom svoga Duha Svetoga, udo-stojavajuÊi te i udjela svetih i prepodobnih otaca na-πih Antonija,Jevtimija, Save isvih ostalihprepodobnih ota-ca koji su u mona-πtvu ugodiliHristu a s qima iti neka zasluæiπCarstvo Nebeskou Hristu IsusuGospodu naπem,kome neka je sla-va i vlast, car-stvo i sila, sadai uvijek i u svevijekove. Amin!”

“GospodeBoæe naπ, Ti siozakonio da seudostoje Tebe oni koji ostaviπe sve æitejsko, srodnikei prijatewe. Primi i ovoga slugu tvoga Gojka, koji seodrekao svega toga ...i uputi ga na istinu tvoju jer nepo-kolebwivo pripada Tebi. Ogradi ga silom Duha TvogaSvetoga da nikakvo vraæije oruæje, ni lukavstvo ne bimoglo uticati na qega”. I nastavi vladika Jefrem damoli Gospoda, a onda joπ jednom upita brata Gojka da lipo svojoj slobodnoj vowi prima ovaj podvig i kada bratGojko potvrdi svoju vowu, vladika ga upozori da dobropazi kome pristupa, kome se zavetuje i koga se odriËe, azatim nastavi da se moli Gospodu. Onda u znak odri-caqa od sveta, od svih telesnih æewa i od svega πto jeu svetu, vladika Jefrem postriæe brata Gojka u oblikukrsta i zamoli: “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha,recimo svi za qega: Gospode pomiluj!” Iz nekoliko sto-tina glasova prolomi se: “Gospode pomiluj!” Zaista je

bilo potresno. Onda brat Ilija obuËe rizu u znak dobrovownog

siromaπtva i podnoπeqa svake bede i teskoba, u imeOca i Sina i Svetoga Duha, zatim u znak obuzdavaqasvojih æewa i tela svoga primi na svoje grudi krst da gapodseti na pwuvaqe, rugaqe, rane i πamare, i raspeÊena krstu Gospoda i Spasitewa Isusa Hrista, zatim seobuËe u odeÊu vesewa i radosti duhovne, opasarebra svoja, onda se obuËe u rizu spaseqa i pravdeprimivπi tako krst spaseqa, onda pokri glavu svojupokrivalom smireqa i neprekidnog posluπaqa inajzad obuËe i sandale da bi bio brz i vredan na svakoposluπaqe.

“Primi, brate Ilija, maË duhovni, koji je RijeËBoæija, jer si duæan da svaku rijeË Gospodqu uvijek

imaπ u umu, usrcu i u ustimasvojim i da ne-prestano ponav-waπ “GospodeIsuse Hriste,Sine Boæiji, po-miluj me greπ-nog”. Zatim bratIlija primi odvladike πtitvere - krst Hris-tov, kojim Êeodvratiti svestrele neËasti-vog, zatim u rukuprimi sveÊu ivladika mu reËe:

“Da budeπ svjet-lost svijetu, jer je Gospod rekao: Tako neka svijetlivaπa svjetlost pred wudima!”, i pomoli se: “GospodeBoæe naπ, uvedi brata Iliju u duhovni hor Tvoj...!” i svizapevaπe: Jelici vo Hrista krestistesja, vo Hristaoblekostesja. Aliluja!

Posle Ëitaqa Poslanice svetog apostola PavlaEfescima i odmah Svetog Jevanewa po Mateju, vla-dika Jefrem pouËi monaha Iliju divnim reËima, a ondase obrati vernom narodu:

“U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.Dragi novopostriæeni u monaπtvo oËe Ilija,

draga braÊo sveπtenici i draga braÊo monasi, dragabraÊo i sestre, dragi naπi gosti! Evo, veËeras u nave-Ëerje praznika svetog proroka Boæijeg Ilije, koji jehramovna slava ove naπe svete obitewi, pred naπimoËima dogodilo se jedno divno delo. Bog je joπ jednog

22

“Da budeπ svjetlo svijetu...”

mladog Ëoveka pozvao da Mu sluæi u svetom aneoskommonaπkom Ëinu. Rekoh, u svetom monaπkom aneoskomËinu, dakle, monaπki Ëin se poistoveÊuje sa aneoskimËinom i zato, dragi novopostriæeni u monaπtvo oËeIlija, imajuÊi svagda na umu da si se zavetovao, stalnoproËitavaj zavete koje si veËeras dao Gospodu, za koje Êeti vawati dati odgovor na dan Suda, ne po onome πto siobeÊao, nego po onome πto si od obeÊanog izvrπio. Nekati tvoj nebeski zaπtitnik, sveti prorok Boæiji Ilija,bude primer za ugled u Ëvrstini vere, u revnovaqu zapravu veru, za istinu, za svetiqu, za spas i svako dobro.Zaista, teπko bi se naπao neko kao sveti prorok Ilijakoji je u Starom Zavetu tako silno revnovao za pravu ve-ru i za jedinog Boga, æiveÊi u vremenu u kome su svudajednoboæaËki narod jevrejski okruæivali mnogoboπci ineznaboπci.

BraÊo i sestre, i vama i novopostriæenom i me-ni neka je na umu da jednom reËena reË Boæija ostajeuvek zapovest i uvek trajna. Zar nije i ovo danas vremenekog cara Ahava i carice Jezavewe? Zar se i danas okonas wudi ne klaqaju razliËitim bogovima, razliËitimstvarima, razliËitim ovosvetskim dobrima i zar nepropadaju tako, ne videÊi od svih laænih bogova jedinogPravog i Istinitog Boga, koji je doπao u svet radi naswudi i radi naπega spaseqa, koji je radi nas razapet naKrstu, koji je za nas vaskrsao i koji je nas oslobodioveËnog ropstva avolu, smrti i grehu? Hvala vam, braÊoi sestre, πto ste doπli u ovu naπu svetu obitew. VeËe-ras objavwujem da Êe se od sada, ako Bog da, ubuduÊe uoËisvakog praznika svetog proroka Ilije ovde sluæiti ve-liko prazniËno bdenije, a sutradan Liturgija, kako biponovo povratili sjaj ovoj drevnoj naπoj pravoslavnojsvetiqi.

Ovde se obnavwa manastirska crkva, a oko nasje mnogo ruπevina i temewa objekata koji su prije posto-jali a koje su naπi protivnici, neznaboπci u veri poru-πili i uniπtili, raskrËmili i razneli, pa je tako namaostalo da ponovo obnavwamo i da ponovo vratimo starumisiju i stari sjaj ovoj naπoj svetoj obitewi. Oni koji suovde doπli mogli su videti da se crkva obnavwa i spo-wa. Vidimo da je veÊ obnovwena iznutra i da joj falisamo inventar i da ponovo bude u punom sjaju. Ali, onoπto je dragoceno jeste sledeÊe - da se zajedno sa fizi-Ëkom obnovom, obnavwamo se i duhovno...”

Vladika Jefrem blagoslovi prisutni narod ipozva nas da svi, kao πto i sam uËini, celivamo krstpitajuÊi novopostriæenog: “Kako ti je ime, brate?” -“Greπni monah Ilija”, odgovarao nam je uz blagi osmehotac Ilija, monaπki, skruπeno, a u oËima se videla ve-lika radost.

Zvona ponovo zazvoniπe. To domaÊin, nasto-jatew manastira otac Sava, sa prisutnim narodomispraÊa svog vladiku. Na mnogaja weta!

Pojci iz pevnice poËeπe jednu za drugom da pe-vaju duhovne pesme. Ocu Gavrilu stadoπe da prilazevernici i da traæe sveti blagoslov. VeÊ je uveliko noÊ,a narodu lepo u svetiqi. Sutra se sluæi Sveta Litur-gija, u slavu Gospoda i u Ëast svetoga Ilije prorokaBoæijeg.

* * *

Na dan hramovne slave svetog proroka Ilije umanastiru Krupi na Vrbasu Svetu Liturgiju je sluæioarhimandrit otac Gavrilo, iguman manastira Lepavine,uz sasluæeqe protojereja-stavrofora Milorada Baj-biÊa iz Podnovwa i protojereja Vojislava MarËetiÊa izBaqaluke. SveËari, odnosno kumovi slave bili susupruænici Zoran i Dragana sa sinovima Stefanom,Bojanom i Markom.

Crkva je, slava i hvala Bogu, bila prepuna. Ve-liki broj vernika se priËesti. OseÊala se velika blago-dat i sreÊa na ozarenim licima vernika. PevajuÊi tro-par svetitewu i predivne duhovne pesme Carici Nebe-skoj, PreteËi Krstitewu, svetome Savi, noseÊi ikone ibarjake, sveπtenici πkropeÊi narod svetom vodicompovedoπe vernike i tri puta obioπe crkvu. Primivπinaforu svi vernici od oca Gavrila dobiπe ikonicuBogorodice Lepavinske.

Posle bogosluæeqa nastojatew manastira Kru-pe sinel Sava (NedewkoviÊ) obrati se svome vernomnarodu toplim reËima:

“U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!Draga braÊo i sestre, svima vama treba da bude

poznato da smo u mreæi Boæijeg promisla i da smozahvaÊeni Qegovim planovima koji nama u ovom tre-nutku nama nisu dostupni. Naime, naπ wudski um je isu-viπe sitan za razumevaqe nebeskih tajni, zato se kaæeda “Ëovek snuje, a Bog odreuje”.Setimo se reËi da sa Bo-gom niko nije potpisao ugovor ni za sutraπqi dan, akamoli na duge staze. Upravo zbog nedokuËivosti Boæi-jeg promisla jedna molitva u sveπteniËkom Trebnikuprilikom obavwaqa tajne svetoga vodoosveÊeqa glasi:“Veliki si, Gospode Boæe, i Ëudna su dela tvoja, i ni-jedna wudska reË nije u staqu da iskaæe sva Ëudesa Tvo-ja”. I ta se reËenica, draga braÊo i sestre, uzastopnoponavwa tri puta, kao znak koliko je ona taËna i kolikoje istinita. I sinoÊno monaπeqe dragoga naπega ocaIlije takoe je delo Boæijega Promisla, kojim je u naπmanastir poslat jedan ozbiwan i poboæan Ëovek.

23

Æelim da svi znate da u toku ove tri posledqe godine,koliko je on kao iskuπenik boravio u ovom manastiru,nikada iz qegovih usta nisam Ëuo ni jednu ruænu reË, ni-ti mi je ikada rekao “neÊu” ili “ne mogu”. A koliko imaroditewa koji se u ovim deprimiranim vremenima mogupohvaliti svojom roenom decom kako su im jako odanaili posluπna. Zahvawujemo se Svetoj Majci koja je prekosvoje Ëudotvorne ikone Bogorodice Lepavinske uËinilato da je naπ brat, otac Ilija, danas ono πto jeste, jer danije bilo svete obitewi lepavinske i qene Ëudotvorneikone Carice Nebeske i otvaraqa qegovih duhovnihoËiju u toj svetiqi, svakako ni qega kao monaha sada nebi bilo meu nama.

Stoga posebnu pohvalu i posebnu zahvalnostodajem bratstvu toga svetoga hrama i ocu Gavrilu arhi-mandritu liËno poπtovaqe i liËnu zahvalnost u imesvoje, u ime ne samo svih naπih parohijana, nego u imesvih hriπÊana baqaluËke regije, za koje manastir Lepa-vina ima ogromanznaËaj. Hvala, oËearhimandrite, jerste svojim dolaskomi sinoÊnm i dana-πqim prisustvomuveliËali ova naπaduhovna slavwa, a uznak iskrene zahva-lnosti, joπ viπe Êe-mo produbiti i uË-vrstiti duhovne v-eze izmeu naπe dvesvetiqe.

Ja sam kaoËovek zahvalan Boguπto je sve ovo ovakopriredio. Mogu slobodno danas da kaæem pred svimavama da je Gospod veoma dobro pogledao na mene. U znakzahvalnosti Gospodu Bogu za sve πto je divno uËinio uovom svetom hramu, bratstvo manastira je odluËilo daod sutra poËne sluæeqe 40 zahvalnih Liturgija koje ÊepoËiqati u 7 sati ujutro i trajati neprekidno 40 dana.Hvala vam svima πto ste danas doπli da se zajedniËkiBogu pomolimo i proslavimo Qegova Ëudesa. Hvalasvima koji su sinoÊ u nezapamÊenom broju doπli i prisu-stvovali ovim duhovnim sveËanostima. Zahvawujem se ibraÊi sveπtenicima, koji su odvojili svoje vreme idanas doπli u ovu svetiqu, pozdravwamo i kumovenaπeg slavwa Zorana i Draganu sa sinovima Stefanom,Bjanom i Markom. Svima priloænicima i obnavwaËimaovog svetog manastira veliko hvala, jer se qihovim

prilozima ova svetiqa podiæe iz pepela. Neka Bog isveti Sava budu na pomoÊi svima. Amin. Boæe daj!”

Onda otac Sava i domaÊini sveËari i kumovihramovne slave Zoran i Dragana, pozvaπe sveπtenstvoi goste na slavsku trpezu, trpezu wubavi. Meni se ukazasreÊna okolnost da priem ocu Gavrilu, da ga zamolimza blagoslov i da mi kaæe kako se oseÊao u toku svihovih sveËanosti u ovoj svetiqi i poseti baqaluËkojeparhiji u Republici Srpskoj. Nije otac Gavrilo skrivaosvoju radost: “Sve πto ste ovde i sami videli i sve πtose dogaalo u ovoj svetiqi jeste radost i za celu Srpskupravoslavnu crkvu”. Meutim, duhovnu veliËinu upotpu-nila je blagodat Gospodqa koju je otac Gavrilo osetiokada je boravio u parohijskom domu kod oca Save. Vidnoozaren otac Gavrilo nam ispriËa trenutak koji se nezaboravwa: “Kada smo doπli u manastirsku kuÊu u selu,odmah sam zapazio kako je tu sve uredno, Ëisto, cveÊe udvoriπtu, sve je Ëudesno mirisalo. OseÊa se da se u

ovom domu æivimolitvenim i duho-vnim æivotom. U tomambijentu sam seprisetio Karuwa naSvetoj Gori. Odje-dnom sam osetio po-seban miris... iodmah sam ga prepo-znao. Za trenutaksam se naπao naSvetoj Gori. Onamiriπe na svojsopstveni naËin.Onako kako se deteoseÊa u utrobimajËinoj, tako se ste-

kne oseÊaj kada se iznenada “naeπ” na Svetoj Gori.Takav sam oseÊaj imao jednom kod shi-arhimandritaVasilija (Gorlimunda), ©vajcarca koji je u malom mestublizu ©tutgarta sagradio skit sv. Spiridona, pod juri-sdikcijom Srpske pravoslavne crkve. Eto, takav tre-nutak u svom æivotu svako bi poæeleo, a ja sam ga doæi-veo u ovom malom krajiπkom selu. Ustvari, sasvim samizgubio oseÊaj da je to selo. Ja sam se jednostavno naπaona Svetoj Gori”.

Uzeh blagoslov i zahvalih se i ocu Gavrilu iocu Savi na svemu πto doæivesmo i videsmo u ovoj sve-tiqi, i stekoh utisak kao da i ja ponesoh sa sobom obi-we blagodati Svete Gore. Slava Bogu i hvala na svemu.

Tankosava DamjanoviÊ

24

Rezaqe slavskog kolaËa

ma neπto suπtinski isto izmeu braka i mona-πtva. To nisu dva suprotna puta, nego dva putakoji su u mnogome bliski jedan drugome. »ovek

kao individua - biÊe u potpunosti vredno jedino ako serealizuje kao liËnost u opπtequ s drugima. I u brakuispuqeqe onoga πto nedostaje proishodi kroz dobijaqedruge “polovine”, drugog “ja”, kroz dobijaqe “drugog”. Umonaπtvu se kao ovaj “drugi” javwa Sam Bog. Tajna mona-πkog æivota ogleda se u tome da se onaj koji je primiomonaπtvo potpuno orijentiπe u svom æivotu prema Bo-gu. »ovek se razumno i dobrovowno odriËe ne samo bra-ka, nego i mnogo Ëega drugog, dostupnog obiËnim wudima,da bi se maksimalno usredsredio na Boga i posvetio musav svoj æivot, sve svoje pomisli i dela. I u tom smislumonaπtvo je blisko braku. Nije sluËajno da su mnogi OciCrkve poredili monaπki æivot sa æivotom supruænikai govorili o stremwequ Ëovekove duπe ka Bogu, izra-æavajuÊi se isto kao kada su govorili o supruæniËkomæivotu. Vidwivo je da je jedan od osnovnih tekstovakoriπÊen u asketskoj literaturi, posveÊenoj monaπtvu,bila biblijska kqiga Pesma nad pesmama premudrogSolomona, koja govoreÊi o wubavi izmeu Ëoveka i æe-ne, dodiruje takve dubine Ëovekove prirode, da se uistom stepenu moæe odnositi i na tu wubav koja postojiizmeu duπe Ëovekove i Boga. Duπa hriπÊanina je neve-sta Hristova, i baπ na tom planu u monaπtvu se reali-zuje onaj “braËni potencijal” koji postoji u svakom Ëove-ku. Sve to πto nedostaje Ëoveku, individui, da bi postaoliËnost, persona, da bi spoznao svoj liËni æivot sam iu odnosu s drugima, u monaπtvu se dostiæe opπteqem sBogom. To je prvo.

Drugo. »ovek ne bi trebao da prima monaπtvosamo na osnovu toga πto nije mogao stupiti u brak. Veo-ma Ëesto mladi wudi, posebno posle seminarije, senalaze u dilemi: sazreli su za sveπtenosluæeqe, dobi-li duhovno obrazovaqe, spremni su da poËnu æivetisamostalnim æivotom odraslih wudi, ali usled ovihili onih okolnosti nisu uspeli da “reπe porodiËno

pitaqe”, da nau sebi æivotnu saputnicu. I deπava seda arhijereji poËnu da vrπe pritisak na takvog Ëoveka:ako se ne æeniπ, znaËi, primaj monaπtvo i rukopolo-æeqe. To je sigurno sasvim nedopustivo, jer isto kao iza brak, i za monaπtvo Ëovek treba da bude zreo, i bilokakva æurba, tim pre pritisak, je u ovakvom sluËaju neu-mesan i nedozvowen. Monaπtvo se moæe primiti samo ujednom sluËaju - ako Ëovek oseÊa prema tome snaæan pri-ziv. Monaπki priziv ne moæe biti trenutna æewa: onatreba da sazreva u Ëoveku tokom duæeg vremena, dapostaje sve jasniji, sve jaËi. Ako Ëovek nije uveren u svojpriziv, koleba se, tada ne bi trebalo da prima mona-πtvo. U besedi o braku govorio sam gotovo isto tako, dane bi trebalo stupati u brak dok postoji sumqa da je baπtaj Ëovek upravo onaj sa kojim si spreman da podeliπ savsvoj æivot, radi kojeg si spreman da ærtvujeπ svoj æi-vot. Isti pristup treba da bude i u odnosu na primaqemonaπkog postriga.

TreÊe. Monaπtvo ima razne spowaπqe oblike.Ima monaha, koji æive u manastirima, ima i onih kojiæive u svetu. Ima monaha koji ispuqavaju crkvenoposluπaqe, npr. koji predaju u duhovnim seminarijama,ima monaha koji se bave delima milosra. Ima monahasveπtenosluæiteqa u parohijama. Jednom reËju spowa-πqa slika monaπkog æivota moæe biti veoma razno-vrsna. Ali unutraπqa suπtina se time ne meqa. A onase sastoji, kako se meni Ëini, iz dve stvari - osamwe-nosti i u neprestanom stajaqu pred Bogom. Prema tome,onaj Ëovek koji ne oseÊa priziv prema osamwivaqu, a dauz to i sav svoj æivot bez ostatka moæe predati Bogu, nebi trebalo da postane monah.

Ima sluËajeva, da mladi wudi primaju mona-πtvo, orijentiπuÊi se prema ovim ili onim moguÊno-stima, koje prema qihovom miπwequ, mogu da dobiju akoprime postrig.

Ogromnu i tragiËnu greπku Ëine wudi koji pri-maju postrig radi crkvene karijere. U savremenoj praksiPravoslavne crkve arijerej moæe postati samo monah. I

25

Episkop Ilarion (Alfejev)

VI STE SVETLOST SVETU(O monaπtvu)

dolazi do toga da wudi koji teæe karijeri primaju mona-πtvo da bi dostigli visok poloæaj u crkvi. Ali te polo-æaje dostiæu samo malobrojni jer je monaha mnogo, aepiskopa malo. Nije retkost da takvi wudi u zrelom do-bu dolaze u takvu situaciju da shvate da je qihova æewanedostiæna, i da su oni “ispali iz kruga” ili da nisu niuπli u taj “krug” koji saËiqava kadrove za arhijerejskosluæeqe. I dolazi do straπne krize. Ëovek shvata da jeon uniπtio svoj æivot, liπivπi se mnogo Ëega radi ne-ke iluzije. SliËnih situacija ne bi trebalo biti. Mona-πtvo bi trebalo primati samo onda ako je Ëovek u potpu-nosti orijentisan na Boga, ako je spreman da da sav svojæivot za Boga, da ide kroz uska vrata. Monaπtvo - to jemaksimalan izraz tog “uskog” puta, o kojem govori Gos-pod (Mt. 7:13, Lk. 13::24). To je put dostizaqa unutra-πqih visina, put unutraπqeg bogaÊeqa pri spownimgubicima. Primaqe postriga radi nekakvih spownih ci-weva iskrivwuje samu suπtinu monaπtva.

Nedopustivo je primaqe monaπtva i po poslu-πaqu. Na æalost Ëesto se deπava da se Ëovek u odre-enom periodu svog æivota ne moæe odluËiti da li daprimi monaπtvo ili da stupi u brak. Poπto nema dovo-wno unutraπqe snage da sam donese reπeqe, on sebikaæe: “OtiÊi Êu duhovniku (tipa: idem nekom starcu), iπta mi on kaæe takva Êe biti vowa Boæija”. Takav stavnije ispravan. Sva odgovorna reπeqa Ëovek treba dadonosi sam. I da snosi za qih u potpunosti odgovornost.Naravno, niko ne moæe garantovati da neÊe doÊi i dogreπke. Mnogi wudi su greπili u izboru svog æivotnogputa. Ali Ëovek koji je sam dozvolio da se desi neka gre-πka, sam je moæe i ispraviti, Ëak i ako ga to bude skupostajalo. Ako je doπlo do greπke radi nekog drugog, i Ëo-vek shvati da se qegov æivot nije ispunio jer je on neka-da, po nerazumnosti, nesmotreno, poverio reπeqe svojesudbine drugome, tada takvu greπku nema ko da ispravi.

U besedi o braku govorio sam da postoje dva vi-da braka: brak kao tajna i brak kao saæivot. To se moæereÊi i za monaπtvo: ono moæe biti tajna, a moæe i da nebude. Monaπtvo koje se javwa kao tajna, preobraæavasav Ëovekov æivot, meqa ga u korenu, radikalno.

Moæemo dodati, da postoji savrπeno nepra-vilna tradicija, nasleena joπ iz tog vremena, kada senaπa Crkva nalazila pod snaænim uticajem zapadnesholastike,- da se pravi razlika izmeu tajni i obredai da se brak smatra tajnom, a monaπki postrig kao oblikcrkvenih ceremonija, liπenih suπtinskog karaktera.Monaπki postrig - isto je takva tajna, kao i druge tajneCrkve, jer sadræi u sebi sve oblike tajne.Ëovek koji pri-ma monaπtvo, dobija drugo ime, sliËno kao πto se toodvija na krπtequ. On se oblaËi u nove odeæde. Kao i u

tajni Krπteqa, po veri Crkve, Ëoveku se opraπtaju gre-si, izmeu ostalih i oni koji predstavwaju kanonsku pre-preku za dobijaqe sveπteniËkog Ëina.I Ëak je u samomËinu monaπeqa postrig nazvan tajnom, kada onaj kojipostriæe govori onom kojeg postriæe: “Pristupio siovoj velikoj tajni”. Ali monaπtvo se samo tada ostvarujekao tajna kada se prima po prizivu da bi postalo putunutraπqeg usavrπavaqa, put ushoeqa Ëoveka po ovoj“lestvici” zadobijaqa dobrodetewi i borbe sa stra-stima, koju je tako prekrasno opisao u svojoj klasiËnojkqizi sv. Jovan Sinajski.

U kojem sluËaju se moæe reÊi da se monaπtvo ni-je obavilo kao tajna, da je primaqe postriga bilo bezu-speπno ili pogreπno? U tom sluËaju, kada je Ëovek pri-mio postrig ili protiv svoje vowe, po posluπaqu dru-gom licu ili u suviπe ranom uzrastu po sopstvenoj nera-zumnosti ili pod uticajem raspoloæeqa ili entu-zijazma, koji su kasnije proπli.Takav Ëovek, veÊ posta-vπi monah, shvata da je napravio greπku, da on za mona-πki æivot uopπte nije predodreen. Iz takve situacijepostoje tri izlaza.

Prvi izlaz je da Ëovek sebe izmeni: on kaæe se-bi da, poπto je veÊ postao monah, poπto ga je Bog veÊpriveo ovom naËinu æivota, treba da uËini sve da mona-πtvo postane uistinu tajna jedinstva s Bogom. I Ëovekse trudi uz pomoÊ Boæiju da uskladi svoj æivot premaneophodnom asketskom naËinu æivota. To je bowa vari-janta, ali, naæalost, takvo reπeqe je priliËno retko.

»eπÊe se susreÊu druga i treÊa varijanta. Drugavarijanta: Ëovek ostaje u monaπtvu da ne bi naruπiomonaπke zavete, ali pri tome ne oseÊa ni radost, nioduπevweqe od toga πto je monah, veÊ samo “teπko teg-li”, prokliquÊi svoju sudbinu. TreÊa varijanta: monahnapuπta manastir, “razmonaπuje se”, kako kaæu u naro-du, postaje mirjanin.

Teπko je reÊi πta je bowe. S jedne strane mona-πki zaveti se daju jednom i za svagda, i prema kanonskimpravilima Crkve, Ëak i onaj monah koji je skinuo sa sebemonaπku odeÊu i stupio u brak, nastavwa da bude monah,ali pali monah, koji æivi u grehu. Bivπi monasi, kojistupe u brak, ne dobijaju crkveni blagoslov za braËniæivot i ne mogu biti venËani u crkvi, osim u retkim izu-zecima. Takva je tradicija Pravoslavne Crkve. U tomsmislu monaπki zaveti postavwaju pred Ëoveka veÊuodgovornost nego braËni zaveti: Crkva moæe priznatirazvod, ali nikakvo “razmonaπeqe” crkveni kanoni nepriznaju. I ako u brak moæe Ëovek stupiti dva puta,monaπki zaveti se ne mogu davati dvaput.

Tokom dve godine mog monaπkog æivota ja samæiveo u manastiru, u kojem je gotovo svaki drugi monah

26

krπio zavet i odlazio iz manastira. Neki od onih kojisu otiπli su se æenili. U pravilu, takvi brakovi su bi-li nesretni i brzo su se raspadali. SeÊam se sluËaja ka-da je Ëovek napustio monaπtvo samo dva dana posle po-striga, πto je bilo potvrda o qegovoj potpunoj unutraπ-qoj nespremnosti za monaπki æivot. SeÊam se i drugogsluËaja: mladi Ëovek je stupio u manastir sa velikimentuzijazmom, iskreno je hteo da se odrekne sveta, davodi svet naËin æivota,ali je po prirodi bio dru-πtven, svetski Ëovek, a umanastiru nije naπao tuduhovnu hranu, to duhovnorukovodstvo koje bi ga mog-lo zadræati na putu mona-πkog æivota i uËiniti tajduhovni æivot ispuqenim.Na kraju je poËeo da gubitrezvenost i kontrolu nadsobom, poËeo je da ide ugrad, da se via sa æenama,poËeo da svira u rok-grupi(u proπlosti je bio muzi-Ëar). Dawe - alkohol, nar-kotici. Na kraju je otiπaoiz manastira, oæenio se,razveo i ne doæivevπi 40godina umro od predozira-qa narkoticima. Takvi idrugi sliËni sluËajevi uË-vrstili su me u uverequ dareπeqe o monaπkom po-strigu moæe biti donesenosamo kroz veoma trezveno iozbiwno razmiπwaqe, sa-mo nakon πto je æewa da seæivi monaπkim æivotom Ëvrsto utvrena, kada se Ëovekuveri da je to qegov priziv, posle dugog ispitivaqa.

Veoma Ëesto kontaktiram sa mladim wudima,koji se nalaze na raskrsnici. Neki od qih govore:“Razmiπwao sam o monaπtvu, ali u meni je sumqa, kole-baqe.” Takvim wudima obiËno govorim, da sve dotle dokkod qih postoji i senka sumqe, pa i malo kolebaqe, nebi trebalo da prime monaπtvo. Savetujem da ne æure,da priËekaju bar tri godine, a zatim da provere da nijeoslabila ova æewa, da se nije ohladila i ako se onasaËuvala, tada mogu da se reπe da prime monaπtvo. Gre-πka moæe imati kobne posledice, tako da poπto damonaπki zavet, a zatim shvati da monaπtvo nije poqegovim silama, Ëovek retko moæe biti sposoban da se

vrati u normalan æivot. On ostaje ceo svoj buduÊi æi-vot duhovno istraumiran, moralno obogawen.

Kao i brak, i monaπtvo ima svoju dinamiËnost,i monah se moæe razvijati u pozitivnom ili u nega-tivnom smeru. U monaπtvu Ëovek ne stoji u mestu: on ilije na putu ka Bogu, malo pomalo skupwajuÊi duhovnipotencijal ili postepeno gubi one male poËetniËkezalihe, koje poseduje svaki onaj Ëovek koji je primio

monaπtvo. U tom smislu,naravno, veoma je vaæno daje Ëovek od samog poËetkapravilno nastrojen. Kao i ubraku u monaπtvu je moguÊapoËetniËka euforija, a po-sle qe razoËareqe. Deπa-va se da primivπi postrigËovek prvih dana ili mese-ci æivi jednostavno reËe-no - na nebu, sretan je, Ëinimu se da su se ostvariliqegovi snovi, da je mona-πki æivot baπ to πto je ontraæio. Ali posle toga do-lazi do otreæqeqa. ËovekpoËiqe sagledavati da imonaπki æivot ima svojeteπkoÊe i iskuπeqa na ko-je on nije bio spreman. Veo-ma je vaæno preæiveti tajkritiËni momenat. Ako ubraku supruænici moguudvoje prebroditi kriti-Ëne situacije, u monaπtvuje Ëovek ostavwen sam sasobom. Naravno on nije samako prebiva u Bogu, ali mo-

nah Ëesto nema podrπku od wudi. Ëesto mu nedostajepravilno duhovno rukovodstvo, posebno u naπe vreme, ukojem iskusnih duhovnika ima malo.

U sovjetsko vreme u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvije bilo samo 18 manastira, ali Ëak i tada su se æalilida im nedostaju iskusni duhovni rukovodioci. Danas jebroj manastira preπao 500, ali broj duhovno iskusnihnastavnika se nije poveÊao. Duhovni rukovodioci trebada uzrastaju desetinama godina, i da bi oni uzrasli,treba da postoji trajna monaπka tradicija. Sami duho-vnici treba da budu uËenici iskusnih nastavnika. Silamonaπtva se sastoji upravo u nasleu duhovnog ruko-voeqa, koje, kao i apostolsko naslee, poËiqe od prvihhriπÊanskih vremena: duhovno iskustvo se prenosi od

27

uËitewa uËeniku, a posle uËenik sam postaje uËitew iprenosi iskustvo svojim uËenicima.

U istoriji hriπÊanske svetosti nije mali brojprimera kada se monaπki opit prenosio od uËitewa uËe-niku. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov je bio uËenikprepodobnog Simeona Isposnika. Dobivπi od uËitewavelika znaqa u oblasti asketskog i mistiËkog æivota,on ih je zapisao i predao svojim uËenicima. Nikita Sti-tat, koji je napisao æitije Simeona Novog Bogoslova,bio je qegov blizak uËenik. I sam Nikita Stitat je,naravno, imao uËenike. Neprekidan tok nasleivaqaduhovnog iskustva se prenosi od davnih vremena do na-πih dana. Ëak i u sovjetsko vreme u Ruskoj PravoslavnojCrkvi ovaj tok se nije prekidao, iako je bio oslabwen:duhovno iskusni rukovodioci, starci, bili su tih godinavelika retkost, ali su oni ipak postojali.

A πta se deπava sada? Otvori se maqi mana-stir, episkop postavi tamo 23-godiπqeg igumana, tajuzme sebi nekoliko dvadesetogodiπqih posluπnika, ioni poËiqu jedan drugoga da vaspitavaju. Nema nikakvegarancije da Êe mladiÊ, koji je postavwen tamo za name-snika samo radi toga jer je bilo potrebno da crkva kojaje dobila manastir nekoga hitno tamo naseli, zaista ipostati dobar nastavnik za mladiÊe koji su doπli ovde,iako moæda i sa velikim entuzijazmom i zagrejanoπÊu,ali usled nedostatka duhovnog rukovodstva , mogli bi serazoËarati i naÊi na krivom putu.

Meni se Ëini da, isto kao i primaqe sveπte-niËkog Ëina, tako i primaqe monaπtva treba da bude uzrelom dobu. U davnim vremenima ne samo da nisupostrizavali petnaestogodiπqake, sedamnaestogodi-πqake, nego Ëak ni dvadesetogodiπqake. Na postrig sespremalo veoma dugo. Pre nego πto Êe stupiti u mana-stir, Ëovek je dugo razmiπwao o tome. Niko nije insi-stirao da on ide u manastir, kako to sada Ëine nekiduhovnici, podstiËuÊi mlade da prime monaπtvo. Stu-pivπi u manastir, Ëovek se dugo nalazio u zvaqu poslu-πnika, i ako bi se razoËarao, mogao je mirno da ode, i daæivi duhovno ispuqenim æivotom i u svetu.I samo akobi Ëovek provevπi mnogo vremena u manastiru, shvatioda je to qegov put, tada bi ga postrigali. Na takav naËinpostrig nije postajao poËetak qegovog monaπkog æivot-nog puta, nego nastavak qegovog dugogodiπqeg opita:postrig je tada bio potvrda da je Ëovek prizvan u mona-πtvo, da qegova æewa da postane monah nije bilanezrela, brzopleta, nego da je to bila qegova sopstvenaæewa, a ne æewa nekog drugog koji se trudio da gaprinudi na monaπtvo.

Govorim o tome, iako dobro znam da moæetenapomenuti da sam ja sam primio monaπtvo u dvadeset-

godiπqem uzrastu. Na to mogu samo odgovoriti da sam jaimao sreÊe, moja odluka da primim monaπtvo je bilamoæda mladalaËka, nezrela, ali ipak, u proteklih 13godina ni jedne sekunde nisam osetio razoËareqe nitipomislio: “Da nije to bila greπka?” »ak i u najteæimtrenucima, kojih je bilo mnogo, nikada nisam osetio dabi moj priziv mogao biti neπto drugo.

Drugi su imali maqe sreÊe. Poznat mi je ne ma-li broj sluËajeva kada je Ëovek, primivπi monaπtvo umladosti, posle nekog vremena spoznao da je to bila gre-πka, ali je i dawe ostajao u manastiru, “teπko tegleÊi”bez oduπevweqa, bez radosti. Viao sam monahe koji suneprestano u staqu uninija i kojima je sve u ovom æivotudosadilo. Da bi se nekako uteπili, oni ili idu nakonsultacije psihoterapeutima, ili po ceo dan sluπajuklasiËnu muziku ili traæe utehu u alkoholu.

Ako je monaπtvo primweno sa ispuqavaqemsvih nabrojanih uslova, po prizivu, ono moæe postati zaËoveka izvor otvaraqa qegovih unutraπqih poten-cijala, dati mu one moguÊnosti koje mu ne daje æivot usvetu. Monah je po opredewequ osloboen mnogih stega,koje vezuju Ëoveka u svetu. Monah ima moguÊnost da seusredsredi samo na glavno, i ako on usmeri svoj æivotna to glavno - na to πto predstavwa “jedino potrebno”,tj. na samoga Boga, - ono πto dobije moæe biti veoma ve-liko. Pre svega on moæe spoznati iz sopstvenog isku-stva, πta znaËi ta bliskost Ëovekove duπe s Bogom, o ko-joj su sv.Oci pisali u objaπqeqima Kqige Pesma nadpesmama. On moæe poznati Boga, ili kako je govoriootac Sofronije, citirajuÊi reËi apostola Jovana Bogo-slova, “videti Boga kakvim On jeste”. On moæe zado-biti mnoge duhovne navike i dostiÊi svetost. Naravno,put ka svetosti je otvoren svakom Ëoveku nezavisno odtoga da li je on monah, sveπtenik ili mirjanin, æivi lion u manastiru ili u svetu. Ali monaπtvo moæe dati Ëo-veku posebne uslove, pri kojima se on susreÊe sa maqeprepreka, nego mirski wudi. Na monaπkom putu se nala-ze druge vrste prepreka - ona iskuπeqa, koja nisu pozna-ta wudima koji æive u svetu. To je posebna borba, pose-ban podvig. Ali, ponavwam, moguÊnost otvaraqa svojihunutraπqih potencijala, posveÊivaqa svoga æivotaBogu daruje se onim monasima koji su primili postrig poprizivu.

Monaπtvo, kao πto sam veÊ rekao, najradi-kalniji je vid toga prolaæeqa “kroz uska vrata”, na kojeje Gospod prizvao sve hriπÊane. U drevnoj Crkvi semonaπtvo gradilo postepeno. Postojale su grupe asketa,podviænika, koji su davali zavet bezbraËnosti, neki odqih su odlazili u pustiqu, drugi su ostajali da æive ugradu. Oni su za svoj glavni ciw postavili duhovni rad

28

nad samim sobom- to πto se u Starom Zavetu zvalo“stajaqem pred Bogom”, kada je sav Ëovekov æivot bioorijentisan na Boga, kada je svako delo, svaka reË qego-va bila posveÊena Bogu. U Sirijskoj Crkvi u IV veku ovipodviænici su se nazivali “sinovima Zaveta” ili“kÊerima Zaveta”: oni su davali zavet bezbraËnosti, dabi posvetili sebe sluæequ Bogu i Crkvi. U Kapadokijiu tom vremenu se ubrzano raz-vijalo monaπtvo, osnivale suse asketske obitewi. Vaænuulogu u formiraqu kapadokij-skog monaπtva je odigrao sve-titew Vasilije Veliki. Odqega je do nas doπlo nekolikozbornika pravila æivwe-qa.ObiËno se smatra da su tomonaπka pravila, iako se reË“monah” kod qih nije upotre-bwavala. Radi se o tome da jeVasilije Veliki pisao svojapravila ne samo za monahe,nego i za sve asketski nastro-jene hriπÊane - sve one, kojisu hteli da usklade svoj æivotprema Jevanewu. Jer je mona-πtvo u osnovi - niπta drugodo jevanelski naËin æivota,nastojaqe da se ispune zapo-vesti, koje su dane wudima ko-ji su æiveli u svetu. Nije slu-Ëajno sv. Jovan LestviËnikgovorio: “Svetlost monasimasu aneli, a svetlost wudimaje monaπki æivot”. I nije slu-Ëajno to da se u vizantijskomperiodu i u Rusiji monaπkiæivot prihvatao kao neki uzor, i æivot druπtva je biou velikoj meri orijentisan na asketska monaπkapravila.

Na taj naËin, nema nikakve protivreËnosti nesamo izmeu monaπtva i braka, nego i izmeu monaπtvai æivota u svetu. Sveti Isak Sirin kaæe, da “svet” je-ste skup svih strasti. I monah odlazi iz takvog “sveta”,ne od sveta kao tvorevine Boæije, nego od palog, gre-hovnog sveta, pogruæenog u poroke. Odlazi ne radimræqe prema svetu, ne stoga jer se gnuπa sveta, nego ra-di toga, πto izvan sveta on moæe skupiti u sebi onajduhovni potencijal, koji posle realizuju u sluæbi wu-dima. Prepodobni Siluan Atonski je govorio: mnogiokrivwuju monahe, da oni besplatno jedu hleb, ali moli-

tva koju oni uznose za wude, dragocenija je mnogo viπeod toga, πto wudi Ëine u svetu na korist bliæqih.

Prepodobni Serafim Sarovski je govorio:“Imaj smiren duh, i hiwade wudi oko tebe Êe se spasti.”OdlazeÊi u pustiqu na 5, 10, 20, 30 godina otπelnici suzadobijali “smiren duh”, unutraπqi mir, koji tako ne-dostaje onima koji æive u svetu. Ali oni su se posle vra-

Êali wudima, da bi podelilitaj mir sa qima. I, zaista,hiwade wudi bi se spasavalooko takvih podviænika. Na-ravno, bilo je mnogo podvi-ænika koji su otiπli iz sve-ta, i nisu se vratili nazad usvet, koji su umrli nepo-znati, ali to ne znaËi da jeqihov podvig bio uzaludan,jer su molitve koje su oniuznosili za bliæqe mnogimapomagale. Dostigavπi sve-tost, oni su postali posre-dnici i zastupnici za hiwa-de wudi, koji su bili spa-πeni qihovim molitvama.

Primivπi postrig, mo-nah daje tri osnovna zaveta:nesticaqe, celomudrenost iposluπaqe.

Nesticaqe se moæerazliËito shvatiti. Moæebiti reËi o potpuno dobro-vownom siromaπtvu, kada seËovek odriËe svih zemawskihblaga, svake imovine. Ali unajbowem sluËaju radi se otome da se on odnosi prema

svemu πto ima kao da je to pozajmio. Monah i prema æi-votu treba da se odnosi tako, kao da mu je i on pozaj-mwen. U “Lestvici” i drugim velikim asketskim kqiga-ma govori se o dobrodetewi stranstvovaqa, kada Ëovekshvata da ovde, na zemwi, nema “grada u kojem bi obi-tavao, nego oËekuje onaj koji Êe doÊi “, jer je qegova du-hovna otadæbina - Nebeski Jerusalim. I upravo je premaqemu usmerena duhovna paæqa monaha.

Zavet celomudrenosti se ne odnosi samo nabezbraËnost. “Celomudrenost” je slovenska reË, kojaima u sebi veoma dubok smisao. Ona govori o tome da jeËovek duæan “biti u celosti mudar”, to jest u svimsvojim postupcima i pomislima treba da se rukovodi“mudroπÊu, koja dolazi Odozgo”, koja jeste Sam Hristos.

29

30

I, na kraju, posluπaqe.Ovaj monaπki zavet mo-æe biti ispuqen na razne naËine: monah u manastiru senalazi u posluπaqu svom igumanu, monah koji sluæi uparohiji - svome episkopu. I kakva god bila spowqastrana æivota monaha, on je uvek duæan da se seÊa, daqegov æivot ne pripada qemu, nego da je predan Bogu,Crkvi i wudima. I monah tek tada moæe opravdati svojpriziv kada qegov æivot donosi plodove i u qegovomodnosu prema Bogu, i u odnosu prema Crkvi, i u odnosuprema wudima. Monah donosi korist u odnosu prema Bo-gu, ako on neprestano radi nad sobom i, uspeva da seduhovno podiæe “iz sile u silu”. On donosi koristCrkvi ako ili usaglaπava svoj monaπki æivot sa sluæe-qem crkvi u Ëinu sveπtenika, ili ako se, poπto nijesveπtenik, bavi nekim drugim poslom u crkvi, npr. de-lima milosra , propovedaqem. Monah donosi koristwudima ili ako im predaje onaj duhovni opit koji je sku-pio u sebi, ili prikupwa u sebe ono iskustvo, koji Êe po-tom podeliti sa wudima, ili se jednostavno moli zawude.

I na kraju krajeva, posluπaqe je osluπkivaqevowe Boæije, nastojaqe Ëoveka da maksimalno pri-bliæi svoju vowu vowi Boæijoj. I monah - to je onaj kojise dobrovowno odrekao svoje vowe, predajuÊi sav svojæivot u ruke Boæije. Monah treba da stremi da dostignetakvo sjediqeqe svoje vowe sa vowom Boæijom, da bi seupodobio Isusu Hristu, koji je u Gestimaniji zvao svogaOca: “OËe Moj! Ako je moguÊe da me mimoie Ëaπa ova;ali opet ne kako ja hoÊu, nego kako Ti” (Mt. 26, 39). Uovim reËima projavila se, s jedne strane, qegova Ëove-Ëanska vowa i prirodan za svakog Ëoveka strah predstradaqima, a sa druge, - potpuna predanost VowiBoæijoj i potpuna spremnost da poveri Svoj æivot Bogu.

Hteo bih na kraju da kaæem i to, da monaπtvo, zarazliku od braka, predstavwa udeo izabranih - izabanihne u tom smislu, da su oni bowi od drugih, nego u tomsmislu, da oni oseÊaju priziv i ukus prema osamwivaqu.Ako Ëovek ne oseÊa potrebu da bude sam, ako je qemu do-sadno samom sa sobom i sa Bogom, ako mu stalno trebaneπto spowqe da ga ispuqava, ako on ne voli molitvu,nije sposoban da nestane u molitvenim talasima, da seudubwuje u qih, da se pribliæi kroz molitvu Bogu… - utom sluËaju on ne bi trebalo da prima monaπtvo.

Pitaqa i odgovori

- Radi Ëega je uopπte potreban monaπkiRadi Ëega je uopπte potreban monaπkinaËin æivota? Treba dati moguÊnost wudimanaËin æivota? Treba dati moguÊnost wudimakoji imaju naklonost prema tome, da æive takoji imaju naklonost prema tome, da æive ta--kvim æivotom. Ali monaπki æivot, moæda,kvim æivotom. Ali monaπki æivot, moæda,treba da bude dostupan samo onim wudima, kojitreba da bude dostupan samo onim wudima, kojisu dosetigli duhovne visine, kojii su duhovnosu dosetigli duhovne visine, kojii su duhovnopouzdani, koji su u zrelom ili starijem uzrapouzdani, koji su u zrelom ili starijem uzra--

stu. To bi pomoglo da se izbegnu greπke. stu. To bi pomoglo da se izbegnu greπke. - Ne smatram da je monaπtvo samo za starce. Ne

mislim da je potrebno postrigavati u monahe samo wudekoji imaju duhovno iskustvo, jer se takvo iskustvo upravoi stiËe monaπkim æivotom. Treba izbegavati krajnosti.Smatram da je za stupaqe u brak najbowi uzrast od 20 do30 godina, a za monaπtvo od 30 do 40 godina.Naravno dase postrig moæe primiti i ranije, ali stepen rizika jetada veÊi. Potpuno je nedopustivo, po mom miπwequ,postrigavati lica koja nisu napunila 20 godina. Po-znati su mi sluËajevi o primaqu monaπtva u joπ ranijemuzrastu, πto je posle posluæilo za takve monahe kao po-vod da se odreknu monaπkih zaveta. Smatram da se usliËnim sluËajevima postrig moæe smatrati neva-æeÊim, jer deËak, gotovo dete, ne moæe biti spreman natako ozbiwan korak.

- Rekli ste da je monaπtvo u najveÊoj meRekli ste da je monaπtvo u najveÊoj me--ri ri ““uski putuski put”” . Hteo bih da prodiskutujem o to. Hteo bih da prodiskutujem o to--me. Mi, koji æivimo u svetu, ne beæimo dobrome. Mi, koji æivimo u svetu, ne beæimo dobro--vowno od teπkoÊa. Imamo porodice, treba davowno od teπkoÊa. Imamo porodice, treba daradimo, da zaradimo hleb u znoju svoga lica,radimo, da zaradimo hleb u znoju svoga lica,kod nas su teπki odnosi sa onima koji naskod nas su teπki odnosi sa onima koji nasokruæuju. A monasi su, po mome miπwequ,okruæuju. A monasi su, po mome miπwequ,obezbedili sebi u manastirima spokojniji æiobezbedili sebi u manastirima spokojniji æi--vot, oni su zauzeti samousavrπavaqem, kojemuvot, oni su zauzeti samousavrπavaqem, kojemui mi treba da stremimo. Ali izdvojiti vremei mi treba da stremimo. Ali izdvojiti vremeza Ëitaqe velikih kqiga, kao oni, nama je duza Ëitaqe velikih kqiga, kao oni, nama je du --plo teæe jer mi imamo porodice, decu, unuke.plo teæe jer mi imamo porodice, decu, unuke.Oni imaju za to dovowno vremena. Ne Ëini liOni imaju za to dovowno vremena. Ne Ëini livam se da je naπ put, ako æelimo da budemo dovam se da je naπ put, ako æelimo da budemo do--bri hriπÊani, u neËemu Ëak teæi nego πto jebri hriπÊani, u neËemu Ëak teæi nego πto jemonaπki?monaπki?

- Moæe se reÊi. Kada sam govorio da je mona-πtvo najradikalniji izraz “uskog puta”, nisam imao uvidu da je ono neπto preteπko. U mnogim situacijama uæivotu u svetu je znatno teæe. Monaπtvo je “uski put” usmislu odricaqa od mnogih stvari koje obiËnim wudimapripadaju po pravu. I monasi se odriËu od mnogih spow-nih stvari radi unutraπqeg bogatstva. Ali ne mislimda je monaπtvo iznad braka, ili da ono viπe omoguÊavadostizaqe svetosti nego brak. Bilo koji put, koji Ëovekizabere, ako on stremi ka Bogu, - to je put naporan, to su“tesna vrata”. Ako Ëovek teæi da æivi po Jevanewu,on Êe uvek nailaziti na prepreke i uvek Êe ih moratisavladavati. Monaπki æivot, kao i æivot u braku, datje Ëoveku radi toga da bi on mogao na taj naËin maksi-malno ostvariti svoj unutraπqi potencijal. On je datza dobijaqe Carstva Boæijega kojeg svako od nas moæezadobiti posle smrti, ali mi mu se moæemo pribliæitiopitno joπ ovde na zemwi.

prevod s ruskog: Nataπa UboviÊpreuzeto sa: orthodoxia.org/hilarion/booksrus/svet/mon.htm

vetom arhijerejskom liturgijom i sabraqemoko hiwadu vernika proslavwen je u mana-stiru Lepavini praznik Uspenija PresveteBogorodice - Velika Gospojina. Proslavwa-qe velikog BogorodiËinog praznika, slave

lepavinskog manastira, zapoËelo je prazniËnimbdenijem, koje je sluæio iguman manastira, arhimandrito. Gavrilo (VuËkoviÊ). Sutradan, na dan UspenijaPresvete Bogorodice, u hramu preispuqenom vernimnarodom je Qegovo Visokopreosveπtenstvo MitropolitzagrebaËko-wubwanski icele Italije GospodinJovan je odsluæio Svetuarhijerejsku liturgiju, uzsasluæeqe arhimandri-ta Gavrila, protojereja-stavrofora Zvonka Pi-lingera, paroha varaæ-dinskog, protojerejaPetra OlujiÊa, parohasisaËkog, jereja Save Ko-sojeviÊa, paroha mari-borskog, i akona Ale-ksandra ObradoviÊa.

U toku bogosluæeqa VisokopreosveÊeni Mitro-polit G. Jovan je u ime Svetog arhijerejskog sinoda pre-dao visoko odlikovaqe Srpske pravoslavne crkve,orden Svetog Save treÊeg stepena, monahiqi Ursuli

(Braπ) iz manastira Pomerol u Francuskoj, “za pokazanuwubav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi naroËito iska-zanu pri obnovi manastira Lepavine i drugih pravo-slavnih svetiqa”.

Prilikom uruËeqa odlikovaqa monahiqi Ursu-li (Braπ), Qegovo Visokopreosveπtenstvo MitropolitJovan je rekao: “BraÊo i sestre, imamo veliku radost iduænost da izvrπimo odluku Svetog arhijerejskog sino-da Srpske pravoslavne crkve, da (odamo priznaqe) na-πem velikom prijatewu i pomagaËu u obnovi manastira

Lepavine skoro za Ëita-vo vreme otkako sam jadoπao na duænost epar-hijskog arhijereja i otka-ko smo poËeli sa obnovommanastira postradalog uII svetskom ratu. SestraUrsula, monahiqa izmanastira Pomerola (uFrancuskoj), bila je naπglavni pomagaË u timvelikim naporima do da-na danaπqeg. Mi se svidanas radujemo da Sveti

arhijerejski sinod Srpske Crkve odaje to priznaqe, iqoj liËno, i EvangelistiËkoj crkvi u ©tutgartu, koja jebila veliki pomagaË u obnovi manastira Lepavine, isvim onim prijatewima pomagaËima koji su nas po-

31

U MANASTIRU LEPAVINI PROSLAVWEN PRAZNIKUSPENIJA PRESVETE BOGORODICE - VELIKA GOSPOJINA

»ISTOM VEROM PRED LIK PRE»ISTE

dræali u tim teπkim poslovima obnove manastiraLepavine.”

Tekst gramate proËitao je iguman manastiraarhimandrit Gavrilo:

“Na predlog Qegovog VisokopreosveNa predlog Qegovog Visokopreosve--πtenstva Mitropolita zagrebaËko-wubwanπtenstva Mitropolita zagrebaËko-wubwan--skog Gospodina Jovana, Sveti arhijerejski siskog Gospodina Jovana, Sveti arhijerejski si--nod Srpske pravoslavne crkve dodewuje monanod Srpske pravoslavne crkve dodewuje mona--hiqi Ursuli (Braπ) iz manastira Pomerol uhiqi Ursuli (Braπ) iz manastira Pomerol uFrancuskoj visoko odlikovaqe Srpske pravoFrancuskoj visoko odlikovaqe Srpske pravo--slavne crkve - orden Svetoga Save treÊeg steslavne crkve - orden Svetoga Save treÊeg ste--pena, za pokazanu wubav prema Srpskoj pravopena, za pokazanu wubav prema Srpskoj pravo--slavnoj crkvi naroËito iskazanoj pri obnovislavnoj crkvi naroËito iskazanoj pri obnovimanastira Lepavine i drugih pravoslavnihmanastira Lepavine i drugih pravoslavnihsvetiqa. Dano u Patrijarπiji srpskoj u Beosvetiqa. Dano u Patrijarπiji srpskoj u Beo--gradu, dana 15. juna 2005.gradu, dana 15. juna 2005.”

IzgovarajuÊi svoju prazniËnu besedu, QegovoVisokopreosveπtenstvo Mitropolit Jovan je pred oku-pwenim vernicima rekao:

Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha!Draga braÊo i sestre, evo velikog praznika,

posveÊenog Presvetoj Bogorodici, velikoj Majci CrkvehriπÊanske i celog roda wudskog. Velika je tajna koju jeBog objavio svetu i vaseweni o Presvetoj Bogorodici,maloj Mariji od pravednih i svetih roditewa, bogoota-ca Joakima i Ane, koja kroz celu istoriju roda wudskogima izuzetnu ulogu - povratka wudi u naruËje Boæje odizgubwenog Raja. Bog je obeÊao wudima, kad su izgubiliblaæeni æivot u Raju, da Êe poslati Izbavitewa, da Êeposlati Mesiju koji Êe se roditi od Presvete Bogoro-dice, koji Êe biti BogoËovek, koji Êe iskupiti rod wud-

ski, koji Êe nam ponovo otvoriti vrata Carstva Nebe-skog, (kroz koja moæemo uÊi) svojim hriπÊanskim æivo-

tom i svojim sluæeqem Bogu radispaseqa duπe svoje, kao πto je slu-æila i pokazala nam Svojim prime-rom Presveta Bogorodica.

Kao mala devojËica uvedena je uhram Gospodqi, gde je sluæila Bogu.Posle, kad je doπlo vreme da se rodiGospod naπ Isus Hristos, Spasitewsveta, posluæila je toj velikoj tajni.Bila je pratilac Gospoda Hrista zavreme Qegovog jevanelskog rada sasvetim apostolima. Bila je ispuqenatugom kada je Sin Qen stradao, kad jerazapet na Golgoti, kada je bio polo-æen u grob, ali se tako radovala saæenama mironosicama i svetim apo-stolima kad je Gospod vaskrsao, kadse 40 dana javwao sv. apostolima da

ih uveri da je On Gospod qihov vaskrsli iz mrtvih. Bi-la je prisutna kad se Gospod sa Maslinske gore vazneona nebo i bila je prisutna sa sv. apostolima u danPedesetnice, kad je Gospod poslao Duha Svetog na Svojesv. apostole i na prve hriπÊane koji su tada bili u Jeru-salimu, na prvu crkvenu opπtinu, hriπÊane koji su saapostolima bili prvi misionari jevanelske naukeGospoda naπeg Isusa Hrista. Posle Pedesetnice, Pre-sveta Bogorodica je obilazila ona mesta koja su bilavezana za odreene momente iz æivota i rada GospodaIsusa Hrista, bila je prvi haxija, prva koja je iπla da sepoklaqa tim svetim mestima.

I na kraju, kad je æelela da ode iz ovoga sveta,arhangel Gavril je pozdravio i doneo palmovu granËicugovoreÊi da Êe za tri dana biti uzneta na Nebo Gospodusvome, Kome je tako verno sluæila. Æelela je da vidiapostole i Bog je uËinio Duhom Svetim da su na obla-cima svi doπli u Jerusalim da je pozdrave. Kad je usnu-la, Ëasno su pogrebli telo Presvete Bogorodice, ispu-nivπi sve kako je Ona æelela. Sa tugom i sa radoπÊu suje ispratili. I Gospod je na rukama Svojim odneo duπuQenu u nebeska obitaliπta. A kad je posle tri dana apo-stol Toma doπao da vidi gde su poloæili telo PresveteBogorodice i kad su otvorili grob Joakima i Ane, jer jebila kod roditewa Svojih sahraqena, ne naoπe QenoËesno telo, nego samo plaπtanicu u koje je bilo uvijeno,jer je Gospod Isus Hristos, Sin Qen, uzneo i Qeno telona Nebo, kao πto se i Sam vazneo, da Ëeka Drugi dolazakHristov i otkrivaqe Nebeske Crkve, nove Zemwe i no-vog Neba, i novog Jerusalima.

32

U danaπqoj sluæbi Uspenija Presvete Bogoro-dice nalazimo temu koja se itekako odnosi i na nas - pi-taqe æivota i smrti. Presveta Bogorodica, iako je us-nula i vaznela se na Nebo, nije nas ostavila, nego se mo-li i dawe za nas. Moli se, i Qene molitve biÊe usli-πene ako mi kao hriπÊani budemo æiveli u hriπÊan-skom moralu. Ako budemo æiveli i izvrπavali zapove-sti Boæje, kao πto je Ona to smerno izvrπavala ËitavogSvog æivota, (tako) da je na Golgoti Gospod mogao da jenazove Majkom koju je predao Svom vernom uËeniku sve-tom Jovanu Bogoslovu i qega preporuËio kao sina Qe-nog, da se stara za qega i za sve nas koji je molitvenopoπtujemo i prizivamo da nam bude PomoÊnica predprestolom Boæjim. Za postizaqe tog ciwa, koji je naj-vaæniji u naπem hriπÊanskom æivotu, braÊo i sestre,treba da æivimo hriπÊanskim æivotom, da izvrπavamovowu Boæju ako æelimo da budemo deca Boæja. I stogaje potrebno da se za ovaj veliki praznik pripremamo mo-litvom i postom. Tako je Crkva odredila ovaj Gospojin-ski post, da poπtujuÊi Presvetu Bogorodicu poπtujemoBoga, Boga Oca, Boga Sina i Duha Svetoga, u Ëiju zajed-nicu da nas Bog primi kad bude bila Qegova vowa.

Osvrnimose malo na ovovreme u kome æi-vimo, koje je mno-go posrnulo, kojeje daleko od zako-na Boæjeg. Bog nasopomiqe na raznenaËine. Opomiqenas nevremenom...Evo kolike supoplave u ovovreme, koliko imazemwotresa, ko-liko ratova, mræ-qe... »ini se, imnogi se poboæniwudi pribojavaju,kao da smo na rubu kraja ovoga sveta. »ak i mnoginauËnici govore o nesreÊnom zavrπetku na ovoj zemwiako se ovako produæi. Bog je dao Ëoveku razum daostvaruje velika dela, koja treba da sluæe na dobroËoveku. Meutim, mnogo je toga u æivotu protivnog vowiBoæjoj. Mi svojim æivotom moæemo da popravimosituaciju. Moæemo svojim molitvama, Ëitaqem reËiBoæje, Ëiqeqem dobrih dela, Ëuvaqem od poroka i odsvega πto je protivno vowi Boæjoj.

Moramo da napomenemo da i meu naπim pobo-

ænim hriπÊanima ima nedopustivih stvari. Imastranputica koje su obmana u verskom æivotu i koje vodeu pakao: vraËarije i razna sujeverja, okultizmi, sve je toprotivno vowi Boæjoj. Joπ u Starom Zavetu Bog je rekaoda vraËarima nema mesta u wudskom druπtvu. Prepo-ruËujemo svima da sa svojim sveπtenicima - u ispovesti,u pravoj molitvi, u pravoj hriπÊanskoj poboænosti - vo-dite æivot svoj. Jer, avo moæe da se pojavwuje wudimau anelskom obliku. Sveti Jovan Bogoslov, kada nas pou-Ëava kako da raspoznajemo duhove, one istinske koji slu-æe Bogu i one koji æele da nas skrenu s pravog puta isurvaju u ad, kaæe da ih upitamo da li veruju da je GospodIsus Hristos Sin Boæji i Spasitew naπ. Ako izdræijedno takvo pitaqe i da pravi odgovor, onda su to objavei poslaqa od Boga, sve drugo je zamka, sve drugo je pre-vara i satansko lukavstvo.

Zato ovde, klaqajuÊi se pred likom PresveteBogorodice, Ëudotvorne ikone Majke Lepavinske, da ve-ra naπa bude vera prava, Ëista, kristalno jasna, bez ma-ne, bez ikakvih surogata, nego onako kako je objavwena ureËi Boæjoj, u otkrivequ Boæjem. Vaπa poboænost nekabude na temewima prave istinske vere. Onda Êe smisao

ovoga praznikabiti za nas ve-lika uteha i biÊenam odgovor πtaÊe biti sa namaposle smrti. Jerne zavrπava senaπ æivot ovdena zemwi; slu-Ëajem naπe smrti,naπeg uspenijaBogu, treba da bu-de proæet svimtim sadræajimakoje nam govoriPresveta Bogoro-dica i kako naspouËavaju crkvene

himne, reË Boæja; ona reË koja je bila prorokovana joπ uStarom Zavetu: Koja je hram Duha Svetoga, Mati SinaBoæjeg, Mati svih nas hriπÊana i celog roda wudskog.Zato da se Qoj molimo, da Presveta Bogorodica kodSina Svoga, Gospoda naπeg Isusa Hrista hodatajstvuje,da zastupa sve nas i Ëitav rod wudski, kako bi bilamira u svetu i wubavi meu wudima, jer smo svi decaBoæja. Zato da se molimo Presvetoj Bogorodici, makaronom najkraÊom molitvom: Presveta Bogorodice,spasi nas!

33

Neka je slava i hvala Trojedinom Bogu, Ocu i Si-nu i Svetome Duhu, u sve vekove. Amin.”

SveËanom prazniËnom bogosluæequ prisustvo-vali su i gosp. dr. Boris Medvedev, ministar-savetnik,i gosp. Igor Aræajev, savetnik u ambasadi Ruske

Federacije u Hrvatskoj.Na kraju bogosluæeqa obavweno je seËeqe slav-

skih kolaËa, koje su sa wubavwu umesile kume manastir-ske slave - gospoa Borka ©ajiÊ, gospoa SneæanaPetroviÊ, gospoa Mara SubotiÊ i dr. - te su proËitanelitijske molitve.

Kada je zavrπilo liturgijskoslavwe, arhimandrit o. Gavrilo je sveokupwene vernike pozvao u manastirskutrpezariju, na prazniËku trpezu wubavi.Goste iz Ruske ambasade Visokopre-osveÊeni Mitropolit je ugostio umanastirskom salonu i sa qima doπaona trpezu wubavi, za kojom je potomzahvalio manastirskom bratstvu i vred-nim domaÊicama u kuhiqi za trud gosto-wubwa, te pozdravio kako drage gosteiz ambasade Ruske Federacije u Zagre-bu, sa æewom da “prenesu naπu wubav inajbowe æewe onima koji se u poli-tiËkom æivotu bore za mir u svetu iopπte dobro, a posebno za naπe hriπÊanske,meupravoslavne odnose”, tako i “dragoj i uvaæenojsestri Ursuli”... i preko qe “svim naπim pomagaËima iprijatewima koji su radili ovde na obnovi manastiraLepavine”.

“Veliki je to poduhvat bio; qihova dobra,

hriπÊanska æewa da nam pomognu i Boæja pomoÊ bili suovde prisutni kao Ëudo Boæje, da evo moæemo sada da sesastajemo i proslavwamo crkvene praznike”, rekao jeGospodin Mitropolit, zaæelevπi na kraju svim verni-cima sreÊan i blagosloven dolazak u manastir Lepa-

vinu, “sada i uvek kad god dolazite.” Predstavnik ambasade Ruske

Federacije u Zagrebu gosp. IgorAræajev je izrazio zahvalnostVisokopreosveÊenom G. Jovanu iarhimandritu Gavrilu, te zadovow-stvo zbog toga πto je zajedno sa gosp.dr. Borisom Medvedevim imao pri-liku “da na ovaj veliki praznik budezajedno sa naπom braÊom po veri.”

Monahiqa Ursula (Braπ) je pakizrazila radost zbog obnove mana-stira, podsetivπi da je proπlo skoro20 godina od poËetka obnove i pose-bno istaknuvπi da su za ËlanoveEvangeliËke crkve u ©tutgartu, kojisu svojim radom pridoneli obnovi,

duhovni sadræaji u naπoj Crkvi bili otkriÊe. “Duhovnidoæivwaji poboænosti u Pravoslavnoj Crkvi ne mogudovowno da se opiπu”, rekla je s. Ursula, i zavrπila:“Sve je to dalo smisao naπem zajedniËkom druæequrazliËitih tradicija.”

VeËerqe bogosluæeqe je poËelo u 17 Ëasova, asluæio je jerej Savo KosojeviÊ uz sasluæeqe akonaAleksandra ObradoviÊa, a VisokopreosveÊeni je na kra-ju bogosluæeqa odræao besedu. U kasnim popodnevnimËasovima manastirska bratija, sveπtenici i narodispratili su svog arhijereja.

34

35

Sveπtenik Igor PowakovSveπtenik Igor Powakov :: - MihailoMihailoJureviËu, donedavno se smatralo da je odlazakJureviËu, donedavno se smatralo da je odlazaku Crkvu i sticanje vere projava psihiËke boleu Crkvu i sticanje vere projava psihiËke bole--sti. Da li se u psihijatriji u danaπqe vremesti. Da li se u psihijatriji u danaπqe vremepromenilo miπweqe po tom pitaqu?promenilo miπweqe po tom pitaqu?

M. J. Melik-ParsadanovM. J. Melik-Parsadanov: - Naravno da sepromenilo. To miπweqe je bilo nametnuto, nisu ga sesvi pridræavali. To je bila dræavna antireligioznapolitika, koja je ponekad prinuivala lekare da se pona-πaju nekorektno u odnosu prema verujuÊim wudima, kojisu odlazili u crkvu i ispovedali Gospoda Isusa Hrista.Vreme se promenilo, danas wudi mogu slobodno da odla-ze u crkvu. U psihijatrijskim krugovima se pojavilo mno-go lekara koji iskreno veruju u Boga i ispovedaju Pravo-slavwe. U Peterburgu postoji druπtvo pravoslavnihpsihologa i psihijatara posveÊeno sv. Luki Vojno-Jase-neckom.

- Da li meu vaπim pacijentima imaDa li meu vaπim pacijentima imavernika? Moje sveπteniËko iskustvo pokazujevernika? Moje sveπteniËko iskustvo pokazujeda se u crkvi, mnogo viπe nego na drugim meda se u crkvi, mnogo viπe nego na drugim me--stima, sreÊu wudi sa psihopatoloπkim prostima, sreÊu wudi sa psihopatoloπkim pro--blemima. Da li postoji neka veza izmedjublemima. Da li postoji neka veza izmedjucrkovnosti i psihijatrije?crkovnosti i psihijatrije?

- Sv. Jovan LestviËnik je razdvojio patologijuod prirode i duhovnu patologiju. Koliko mi je poznato, uvreme razvoja psihijatrije, kada je ona postala nauËnamedicinska disciplina, bolesnike - a to su mogli da bu-du i sveπtenici i monasi - ponekad su iz manastira upu-Êivali u psihijatrijske ustanove. U psihijatrijskimklinikama se ponekad nalaze bolesnici u religioznombunilu.

- ©ta to predstavwa?©ta to predstavwa?- Ti bolesnici su u poËetku moæda bili neveru-

juÊi wudi, ali se kod qih u nekoj etapi razvoja bolestipojavilo religiozno bunilo. Oni su zamiπwali da susvetitewi ili Bog, ili su smatrali da imaju posebanodnos sa Bogom, da Ëuju Boæiji glas u svojoj glavi i u

razliËitim delovima tela. To mogu da budu istinskehalucinacije, kada oni imaju vieqa.

Ta psihiËka bolest ne podrazumeva samopseudoreligiozne projave. Ona ima uticaj na sve sferewudskog postojaqa - na qegove fiziËke, bioloπke,psiholoπke, emocionalne i vowne osobine. Takva bo-lest treba da se leËi medicinskim sredstvima. Uprkossvemu tome ponekad i verujuÊi wudi boluju od psihiËkihbolesti. Radi jasnijeg objaπqeqa naveπÊu primereGogowa i Dostojevskog. Gogow je uprkos svojoj psihiËkojbolesti bio kompletna stvaralaËka liËnost. Psihijatrisu posle qegove smrti istraæivali qegov psihijatrij-ski materijal i izrazili svoje miπweqe o Gogowevomstaqu: umro je duπevno zdrav Ëovek pri projavama duπe-vne bolesti. ZadivwujuÊe je to da su kako Gogow tako iDostojevski sami u sebi primeÊivali projave bolesti,to jest bili su samokritiËni.

- Oni su bili zdravi, ali su videli svoOni su bili zdravi, ali su videli svo--ju bolest - to i jeste znak da je Ëovek zdrav.ju bolest - to i jeste znak da je Ëovek zdrav.

- Da, znak da je Ëovek duhovno zdrav se projav-wuje u tome da je on samokritiËan, sposoban za pokajanodnos prema bolesnim projavama svoje liËnosti.

- Recite nam, molim vas, detawnije o toRecite nam, molim vas, detawnije o to--me kako razlikovati religiozno bunilo odme kako razlikovati religiozno bunilo odistinskog religioznog oseÊaqa? Napomenuliistinskog religioznog oseÊaqa? Napomenuliste da je religiozno bunilo praÊeno sekunste da je religiozno bunilo praÊeno sekun--darnim pojavama, a koje su primarne?darnim pojavama, a koje su primarne?

- Stvar je u tome da se ja ne smatram potpunokompetentnim da govorim o religioznim projavama, po-πto sam ja lekar-psihijatar i meni se obraÊaju bolesniwudi. Ali ja kao verujuÊi Ëovek mogu da razumem dareligiozni Ëovek moæe da ima prefiqene pojave u svomreligioznom æivotu, koje mogu da se projavwuju u vie-qima, u nekim srcem osluπkivanim viπim duhovnim, Ëi-sto religioznim meusobnim odnosima izmeu Ëoveka iBoga. To su veoma tanane stvari, ali se u psihijatrijiprojavwuju grubo - to je laæna mistika, to jest situacija

CRKVA I PSIHIJATRIJARazgovor sveπtenika Igora Powakova i lekara-psihoterapeuta M. J. Melik-Parsadanova

na talasima radiostanice “Petrovgrad”

u kojoj projave bolesti obuzimaju celog Ëoveka i on nemoæe da izae iz tog staqa.

Nedavno sam video primer takvog ponaπaqa.Ëovek se molio, ali kada su prolazili wudi u crkvi sakutijom za skupwaqe priloga, on je poËeo da krsti tukutiju, pri Ëemu ne sa tri prsta, kako se mi obiËno krsti-mo, veÊ kao sveπtenik. OdlazeÊi iz crkve, on se poklo-nio i obema rukama prekrstio oltar. To je znak neade-kvatnog ponaπaqa ucrkvi. Naravno, teπkoje ne progovorivπi nireË sa Ëovekom posta-viti qegovu dijagnozu,ali je kompletno qe-govo ponaπaqe u crkvigovorilo o nekom pose-bnom odnosu prema se-bi i prema crkvi. »e-sto odlazim u crkvu inisam nijednom videotog Ëoveka da se ispo-vedio ili priËestio,i oËigledno iskusnisveπtenici vide qegovu gordost i prelest. MoguÊe je daje to bila projava razvoja neke psihiËke bolesti.

- Interesantno je znati koji su uzrociInteresantno je znati koji su uzrocinastanka religioznog bunila?nastanka religioznog bunila?

- Ja ne bih posebno izdvajao uzroke religioznogbunila. I do dan-danas nisu razjaπqeni mehanizmi ietiologija takve bolesti kao πto je naprimer πizo-frenija. Mi znamo spowaπqe projave i na osnovu qihmoæemo da postavimo dijagnozu. ZaËuujuÊe je to da, bezobzira na razvoj takvih nauka kao πto su genetika, bio-logija i biohemija, ne moæemo da naemo uzroke te bole-sti. Jedino πto je verodostojno ustanovweno jeste zna-Ëaj naslednog faktora. Zato teπko da mogu da odgovorimna vaπe pitaqe, jer na ta pitaqa niko ne moæe odre-eno da odgovori. Tu mogu postojati razliËiti pogledi irazliËite teorije.

- Kako se u datom sluËaju moæe pomoÊiKako se u datom sluËaju moæe pomoÊiËoveku? Kako odrediti da li se kod nekogaËoveku? Kako odrediti da li se kod nekogapojavilo religiozno bunilo ili je on istinskipojavilo religiozno bunilo ili je on istinskipoverovao u Boga? »esto dolaze roditewi ipoverovao u Boga? »esto dolaze roditewi ipitaju kako da postupe - kaæu, dete se razbopitaju kako da postupe - kaæu, dete se razbo--lelo, neobiËno se ponaπa. πta se moæelelo, neobiËno se ponaπa. πta se moæeposavetovati obiËnim wudima, koji nemajuposavetovati obiËnim wudima, koji nemajuiskustva sa psihologijom i psihijatrijom?iskustva sa psihologijom i psihijatrijom?

- VeÊina sveπtenika ima iskustvo, i sveπtenikje duæan da porazgovara sa takvim Ëovekom. Sveπteniknije lekar, ali on takoe moæe da postavi dijagnozu, i

da oseti πta nije pravo kretaqe ka Bogu, veÊ neπto πtoprevazilazi religiozne okvire. U tom sluËaju Ëovekatreba uputiti na konsultaciju sa lekarom, naravno usaglasnosti sa samim bolesnikom. Poæewno je da lekarbude verujuÊi Ëovek, zato πto Êe on bræe i pravilnijeoceniti religiozne projave, jer i kod verujuÊeg Ëovekase javwaju trenuci pogreπnih duhovnih oseÊaqa kojiprelaze odreene norme. Lekar treba da odredi da li je

to reaktivna ili endo-gena bolest, i odre-divπi to treba da sepoveæe sa sveπteni-kom, da iznese svojemiπweqe i da pre-piπe lekove, kako bibolesnom Ëoveku pomo-gao da se adaptira ida izae iz afe-ktivnog staqa. U te-æim sluËajevima le-Ëeqe se moæe spro-voditi u stacionaru.VerujuÊi lekar Êe uvek

videti svoj ciw ne samo u leËequ patoloπkih projava,veÊ i u povratku tog pacijenta u crkvu, jer za verujuÊeglekara qegovo sluæeqe medicini predstavwa nastavaksluæeqa Bogu. Lekar treba da zna granice svoje oblastii da ih ne prestupa, jer je on takoe obiËan Ëovek i moæeda upadne u prelest.

- »esto se od necrkvenih wudi koji se»esto se od necrkvenih wudi koji senavikavaju na crkvu moæe Ëuti sledeÊa prinavikavaju na crkvu moæe Ëuti sledeÊa pri--medba: u crkvi ima veoma mnogo Ëudnih imedba: u crkvi ima veoma mnogo Ëudnih ipsihiËki bolesnih wudi. Zaista, crkva neËimpsihiËki bolesnih wudi. Zaista, crkva neËimprivlaËi ne sasvim zdrave wude. Po vaπemprivlaËi ne sasvim zdrave wude. Po vaπemmiπwequ, πta je to πto Ëudne wude privlaËimiπwequ, πta je to πto Ëudne wude privlaËika crkvi?ka crkvi?

- Crkva moæe da privlaËi Ëudne wude, ali mo-æe i da ih odbija. »udni wudi su uvek Ëudni. Crkva tre-ba da privlaËi wude, jer je u qoj Boæji Duh. Ja to negovorim kao lekar, veÊ kao verujuÊi Ëovek. U crkvi setraæi spaseqe, i wudi su se uvek za vreme prirodnihili ratnih katastrofa spasavali u crkvama. Stremwe-qe ka crkvi je Ëovekovo prirodno stremweqe, crkva jesama po sebi lepa - lepa je sluæba, crkvena arhitekturaje lepa. ©ta je to πto Ëoveka moæe da odbija od crkve?»ak i neverujuÊi turisti dolaze u naπe crkve. Ja to sma-tram prirodnom Ëovekovom sklonoπÊu, kako zdravog ta-ko i bolesnog Ëoveka.

Mogu postojati i drugi motivi, ali tu veÊ zala-zimo u sferu duhovnog, u sferu demonologije. To nije

36

Pacijenti petrogradske psihijatrijske bolnice

moja oblast, i ja tu mogu da se izjasnim samo kao hriπÊa-nin, kao spontani bogoslov, koji Ëita i razmiπwa. Bole-sni wudi stalno traæe spaseqe.

- »ovek u svojoj bolesti prelazi svaki»ovek u svojoj bolesti prelazi svaki--daπqe granice, qega privlaËi sve ono πto nidaπqe granice, qega privlaËi sve ono πto ni--je uobiËajeno. To ne mora da bude samo crkva,je uobiËajeno. To ne mora da bude samo crkva,to moæe da bude ekstrasensorika i okultizam.to moæe da bude ekstrasensorika i okultizam.Ali moæe da se desi da takav Ëovek postaneAli moæe da se desi da takav Ëovek postaneagresivan kada poËne da prilazi crkvi. Napriagresivan kada poËne da prilazi crkvi. Napri--mer, pokuπava da oskvrni ikone, da rastuæimer, pokuπava da oskvrni ikone, da rastuæivernike - na taj naËin se projavwuje ciwno,vernike - na taj naËin se projavwuje ciwno,ruπilaËko ponaπaqe u crkvi.ruπilaËko ponaπaqe u crkvi.

- To se deπava i kod uslovno zdravih wudi kojise ponaπaju agresivno u razgovorima o Bogu, o SvetomPismu, o bogosloviji. Izvor svega toga je demonski. U na-πoj profesionalnoj sredini razgovori o tome izazivajurazdraæwivost. Postoji teæqa za razdvajaqem nauke iduhovne oblasti, iako znamo iz istorije da je celapsihijatrija, i uopπte medicina, proistekla iz crkve-nog sluæeqa. Prvi medicinari su bili æreci: u starojPersiji medicinom su se bavili magovi, a u Indiji -brahmani. I zato sve ono πto se tiËe oblasti psiho-logije ne moæe da se razdvoji i da se kaæe: ovde je u pi-taqu samo medicina i nema niËeg duhovnog. Ëovek sesastoji od duha, duπe i tela, i ne sme se uzimati u obzirsamo telo i duπa, a ne obraÊati paæqa na duh.

- Posednutost je poseban crkveni terPosednutost je poseban crkveni ter--min; πta on, po vaπem miπwequ, predstavwa?min; πta on, po vaπem miπwequ, predstavwa?Je li to psihijatrijska bolest ili zaista pojaJe li to psihijatrijska bolest ili zaista poja --va useweqa nekog duhovnog biÊa u Ëoveka?va useweqa nekog duhovnog biÊa u Ëoveka?

- Posednutost je reË koja se upotrebwava i uliteraturi i u æivotu. Kaæemo: “on je opsednutkolekcionarstvom”, “on je opsednut wubavwu”, i kori-stimo se tim terminom u mnogim situacijama. Ako Ëovekzna samo za nauku i ne vidi niπta oko sebe, onda kaæemoda je opsednut svojim stvaralaπtvom - i to je takoeopsednutost svoje vrste. Ona moæe da se projavwuje narazne naËine. Vi govorite o posednutosti zlim duho-vima. Lekar kome ta reË niπta ne znaËi neÊe je niprepoznati. Ja sam verujuÊi Ëovek i video sam posednuteu crkvi, prisustvovao sam molitvi za posednute i tadasam video neπto πto me je prosto porazilo. I meubolesnicima primeÊujem pacijente sa simptomima pose-dnutosti.

- Da li su to verujuÊi wudi?Da li su to verujuÊi wudi?- To su wudi koji su u nekoj meri povezani sa

Crkvom. To su verujuÊi wudi, ali je qihova vera izopa-Ëena, i nakaradna zbog te pojave. Poπto je to tolikoozbiwan problem, ja sam se uvek obraÊao sveπtenicimakoji su duhovno rukovodili te pacijente. Naπa miπwe-

qa su se obiËno podudarala.- Da li je posednutost psihijatrijska boDa li je posednutost psihijatrijska bo--

lest ili ne?lest ili ne?- To je i psihijatrijska i duhovna bolest. Teπko

je reÊi zbog Ëega je neki Ëovek psihiËki bolestan, a koddrugoga se projavwuje posednutost koja se u krajqoj fazirazvija u psihiËku bolest.

- Koji su simptomi posednutosti?Koji su simptomi posednutosti?- Naprimer, oseÊajan pacijent s kojim dolazim u

kontakt odjednom postaje zloban, qegov lik se iznenadameqa, skriva oËi i pokuπava da iza?e iz kabineta. To seponekad deπava onda kad se govori o nekoj svetiqi,naprimer, ako na stolu leæi Jevandjewe i ako zapoËiqerazgovor o veri, kod pacijenta se odjednom pojavwuje ne-ka zloba, a Ëak se i qegov spowaπqi izgled izopaËuje.To se ponekad projavwuje u vidu pseudohalucinacija.Pseudohalucinacija se razlikuje od halucinacije po to-me πto se Ëujnost glasova ili vieqe nekog predmeta neprojavwuje spowa, veÊ unutar samog Ëoveka: u glavi, usrcu ili u nekom drugom organu. Pacijenti to razliËitotumaËe. Ëesto su te pseudohalucinacije praÊene religi-oznim bunilom: oseÊajem progonstva, otkrivaqa misli -taj sindrom se u psihijatriji Ëesto naziva sindromomKandinski-Klerambo. On se najËeπÊe sreÊe kod πizo-frenije. U mojoj praksi je bilo sluËajeva pseudohaluci-nacija koje nisu povezane sa religioznim bunilom, kaoni sa pacijentovim nezdravim ponaπaqem izvan tihstaqa. Tada sam se obraÊao sveπtenicima koji su pozna-vali te pacijente i oni su priznavali da je to posednu-tost. πtaviπe, treba primetiti da se sami pacijentidovowno kritiËno odnose prema tim projavama, oni sa-mi oseÊaju da postoji neπto πto je izvan qihove kontro-le. To su nesreÊni wudi, koji u veÊini sluËajeva znajuπta im se deπava. Kada sam pokuπao da prokonsultujemte bolesnike u nauËnim krugovima, pacijenti su to izbe-gavali. Oni se najËeπÊe nalaze u crkvi, i oseÊaju da sqima neπto nije u redu, ali se ne obraÊaju psihijatru,skrivajuÊi svoje staqe. Roaci koji vide qihovo neo-biËno ponaπaqe, kada oni pri kropwequ svetom vodomodjednom poËiqu Ëetvoronoπke da beæe, ne govore tolekaru. Roaci se smuÊuju i ne æele to da priznaju, jerse to smatra kao neπto πto æigoπe Ëoveka. Zadatakpsihijatra je da kada to uvidi ne pokuπava sam niπta dauradi. Za verujuÊeg psihijatra se u ovome krije mogu-Ênost velike sablazni, i on moæe da uobrazi da sam mo-æe da se bori sa tim duhovima. Lekovi ovde po pravilune pomaæu, oni pomaæu samo tako da se uravnoteæiËovekovo ponaπaqe, tj. da se smaqi uznemirenost ifiziËka aktivnost. Za mene su staraËke psihoze uvekbile zagonetka, kada nemoÊna starica odjednom pokazuje

37

neobiËnu fiziËku snagu. Ona tada moæe da preskoËiormar, projavwuje agresivnost i medicinsko osobwe nemoæe da je smiri - odakle takva snaga staroj i mrπavojstarici? Nauka ne moæe da odgovori zbog Ëega se javwatakva sila. Nauka ima svoje metode istraæivaqa.OËigledno je da se u Ëoveka, ako nema Svetog Duha, use-wava demonski duh.

- Da li savremena psihijatrija na nekiDa li savremena psihijatrija na nekinaËin izuËava i ocequje takve pojave i da linaËin izuËava i ocequje takve pojave i da lipostoje pokuπaji da se pomogne takvim wupostoje pokuπaji da se pomogne takvim wu--dima? Vi govorite istinu kada kaæete da sedima? Vi govorite istinu kada kaæete da seroaci usteæu da govore o posednutosti boleroaci usteæu da govore o posednutosti bole--snika. Bolesnik Êe pre otiÊi lekaru nego πtosnika. Bolesnik Êe pre otiÊi lekaru nego πtoÊe priznati da je posednut zlim duhovima iÊe priznati da je posednut zlim duhovima iprihvatiti ono πto mu Crkva pruæa u tom sluprihvatiti ono πto mu Crkva pruæa u tom slu--Ëaju. Da li postoje primeri leËeqa posednuËaju. Da li postoje primeri leËeqa posednu--tosti psihijatrijskim metodama?tosti psihijatrijskim metodama?

- Ako se govori o primeru staraËkog slabogpamÊeqa, onda treba imati u vidu da ono ima svoju bio-loπku osnovu. Ali kod nekoga se pojavwuju Ëudni feno-meni kao πto je, naprimer, ogromna fiziËka snaga. Aπta predstavwaju tzv. rezervne moguÊnosti organizma?Neka nauËnici objasne πta su to rezervne ËovekovemoguÊnosti i zbog Ëega se one projavwuju u tako izo-paËenoj formi, a ne naprimer u stvaralaπtvu. Medi-cina treba da da odgovore na pitaqa, da objasni pato-geneze, etiologiju i mehanizam te bolesti, i ne trebamisliti da je ona dostigla vrhunska znaqa. Ranije su sesve psihiËke bolesti objaπqavale posednutoπÊu zlimduhovima.

- Ali, da li je bilo pokuπaja psihiAli, da li je bilo pokuπaja psihi--jatrijskog leËeqa posednutih?jatrijskog leËeqa posednutih?

- Da bi se leËili posednuti, treba postavitiupravo tu dijagnozu. Lekar koji tu bolest ne dijagno-sticira kao posednutost, prosto leËi od πizofrenije.

- I kakvi su rezultati leËeqa?I kakvi su rezultati leËeqa?- Era neuroleptika je promenila projave psihi-

Ëkih bolesti. Ranije je bilo veoma mnogo uznemirenihbolesnika, koje je bilo teπko zadræati. Neurolepticisu preparati koji deluju sedativno, tj. umirujuÊe, i oniumaquju psihiËke projave. U bolnicama je postalo lak-πe, bolesnici koji uzimaju te lekove su postali mirniji.Ali, ti preparati ne leËe psihiËku bolest, oni samopomaæu da se izae na kraj u datoj situaciji. Jedanpoznati psihijatar je priËao kako je doπao u posetubolesnom sklerotiËaru, koji se kod kuÊe ponaπao gruboi nepodnoπwivo, bacao je taqire kada mu se neπto nijesvialo - i za vreme druge posete qegova æena je rekla:“Profesore, veliko vam hvala, mnogo ste nam pomogli.Ako je ranije bacao taqire kada mu se neπto nije svi-

alo, sada Êuti πta god da mu dam da jede”. Ëovek je poduticajem tih preparata jeo Ëak i ne razlikujuÊi ukus hra-ne, gubeÊi poneπto od svog izopaËenog karaktera, ali jepostajao prijatan za porodicu i lekara. Medicini i le-karu koji prepisuje lekove se ne sme prigovarati u tak-voj situaciji. Takvog pacijenta treba nekako prila-goditi tome da bi mogao istovremeno da bude sa bli-æqima ili u bolnici. StaraËke psihoze se leËe simpto-matski, i tada se ne leËi posednutost ako ona postoji,veÊ fiziËke projave. Ako se nekoj slaboj starici da tab-leta neuroleptika, ona Êe se prosto umiriti.

- Po vaπem miπwequ, da li tendencijePo vaπem miπwequ, da li tendencijeu savremenoj psihijatriji omoguÊavaju da se gou savremenoj psihijatriji omoguÊavaju da se go --vori o tome da se ta bolest, posednutost, movori o tome da se ta bolest, posednutost, mo--æe prepoznavati?æe prepoznavati?

- Mislim da da. Ali, tu veÊ postoji druga opa-snost da se u svemu vidi posednutost. Treba da postojizlatna sredina. Razumni lekari i sveπtenici treba daznaju da razlikuju psihiËku bolest od posednutosti.

- Mihailo JureviËu, znam da se baviteMihailo JureviËu, znam da se baviteleËeqem alkoholizma i narkomanije. To je zaleËeqem alkoholizma i narkomanije. To je zanaπu zemwu veoma aktuelna tema. Ja imam dvenaπu zemwu veoma aktuelna tema. Ja imam dvekqiæice, sveπtenika Alekseja Moroza ikqiæice, sveπtenika Alekseja Moroza isveπtenika Aleksandra Zaharova, sveπtenika Aleksandra Zaharova, “O trezveO trezve--nostinosti” ii “Kako pobediti pijanstvoKako pobediti pijanstvo”. NeÊu. NeÊuprepriËavati sadræaj tih kqiæica, jer je qiprepriËavati sadræaj tih kqiæica, jer je qi--hov smisao veoma jednostavan: alkoholizam jehov smisao veoma jednostavan: alkoholizam jebolest koja je izazvana duhom pijanstva. Odabolest koja je izazvana duhom pijanstva. Oda--tle se izvode zakwuËci o tome kako trebatle se izvode zakwuËci o tome kako trebaleËiti alkoholizam - treba doÊi u Crkvu, pokaleËiti alkoholizam - treba doÊi u Crkvu, poka--jati se i alkoholizam Êe biti pobeen. Mojejati se i alkoholizam Êe biti pobeen. MojesveπteniËko iskustvo govori o tome da nijesveπteniËko iskustvo govori o tome da nijesve baπ tako jednostavno: da Ëovek samo doe,sve baπ tako jednostavno: da Ëovek samo doe,pokaje se, pomoli se, proËita akatist i pobedipokaje se, pomoli se, proËita akatist i pobedipijanstvo. Problem je veoma ozbiwan, to jepijanstvo. Problem je veoma ozbiwan, to jeËitava vasewena, kosmos. ©ta vi smatrate zaËitava vasewena, kosmos. ©ta vi smatrate zauzroke te bolesti i da li se to moæe nazvatiuzroke te bolesti i da li se to moæe nazvatiboleπÊu?boleπÊu?

- Pre svega, treba razlikovati pijanstvo odalkoholizma. Postoji francuska poslovica koja kaæe:“Ako pijanica hoÊe da prestane da pije, on to i moæe, aalkoholiËar ako i æeli da prestane, ne moæe”. Trebarazlikovati fenomen alkoholizma kao bolesti, kojazahvata i telo i duπu i duh i koja vodi ka smrti (alko-holizam se nikada ne umaquje), od obiËnog pijanstva imoralne izopaËenosti.

Po kojim simptomima se alkoholizam razlikujeod pijanstva? Gubitak zaπtitno-vomitivnog refleksa(refleksa za povraÊaqe). Ako Ëovek samo pije, i popijepreviπe, onda on povraÊa, bioloπka komponenta nije

38

izgubwena. Meutim, kada nastupi alkoholizam, zaπti-tno-vomitivni refleks nestaje i Ëovek postaje boca bezdna, on pije i gubi kontrolu za koliËinom. Koliko god ta-kav Ëovek govorio da sam moæe s tim da izae na kraj, onnikada to ne moæe, kao πto Êe i bokser lake kategorijekoji izae da se bori sa bokserom teπke kategorije uvekdobijati nokaut i ispadati van ringa.

Alkoholizam je bolest, ali ja nisam protiv togada se govori o usewequ duha pijanstva. Takav Ëovek jeustvari veÊ posednut, jer postaje zavisan. Svi savre-meni metodi leËeqa su usmereni na spoznaju alko-holizma, i to je najteæe jer je Ëoveku teπko da prizna daje alkoholiËar. ReË “pijanica” u Rusiji zvuËi dobro-namerno i dobroduπno. Kada se kaæe “alkoholiËar”, toveÊ zvuËi kaoæigosan. Ti paci-jenti oseÊaju da se sqima neπto deπa-va, oni gube kon-trolu nad sobom,vide da qimaneπto vlada. Onise svim silama su-protstavwaju pri-znaqu da im je po-trebna pomoÊ. Prvapobeda je - prizna-qe svoje bespomoÊ-nosti u borbi saalkoholizmom. Ëo-vek koji trËi i go-vori: “Meni jepotrebna pomoÊ, pomozite mi”, ima πanse da se izleËi.I oni koje drugi nasilno odvuku do lekara nisubeznadeæni, mada je s qima znatno teæe.

- Da li se moæe govoriti o predisponirDa li se moæe govoriti o predisponir--anosti ka alkoholizmu?anosti ka alkoholizmu?

- Naravno da moæe. Prvo, postoje genetski sim-ptomi alkoholizma. Ako je u porodici otac pio, onda jeveÊ sin u riziËnoj kategoriji. Predisponiranost se pre-nosi nasleem. Ali to nije fatalno i ne znaËi da Êe Ëo-vek Ëiji su deda i otac bili alkoholiËari obavezno bitialkoholiËar, jer qega niko ne primorava da pije. Posto-ji i psiholoπka predisponiranost, iako se ni tu ne mo-æe jasno odrediti koji je psihotip predisponiran zaalkoholizam. To su nemirni wudi, koji svoj nemir gasealkoholom. To su neodluËni wudi. Svaki Ëovek oseÊa ne-ku nepunoÊu u æivotu, æeli duπevni komfor i ne nalaziga. Nekoga to privodi ka Bogu, a nekoga narkoticima ialkoholu. Ponekad Ëovek traga i prilazi ka Bogu, a pone-

kad ne, veÊ moæe da prie satanizmu, bolesti i pogi-biji.

- Postoji veliki broj metoda za leËeqePostoji veliki broj metoda za leËeqealkoholizma i oni Ëesto protivureËe jedanalkoholizma i oni Ëesto protivureËe jedandrugom. U broπurama o kojima sam govoriodrugom. U broπurama o kojima sam govoriorazmatraju serazmatraju se svi naËini leËeqa alkohosvi naËini leËeqa alkoho--lizma i dozvowava se samo jedan, a to jelizma i dozvowava se samo jedan, a to jepravoslavno Druπtvo trezvenosti. Koji je, spravoslavno Druπtvo trezvenosti. Koji je, svaπe taËke glediπta, najefikasniji naËinvaπe taËke glediπta, najefikasniji naËinpomoÊi wudima u borbi sa tom boleπÊu?pomoÊi wudima u borbi sa tom boleπÊu?

- Kao πto sam veÊ rekao, alkoholizam utiËe natelo, duπu i duh. Ako metod leËeqa obuhvata sve ove trisfere, onda on moæe da bude efikasan. Pacijentu se nemoæe pomoÊi ako i on sam ne uËestvuje u tome. Ëovek tre-

ba sam da se obratiza pomoÊ. U Rusiji supopularne zastra-πujuÊe metode: kodo-vaqe, implantacijapreparata koja jenespojiva s upotre-bom alkohola. Po-stoje i psiholoπkemetode, kao πto jenaprimer Druπtvotrezvenosti, zasno-vano na hriπÊanskojtradiciji. Ali to netreba da se pre-tvori u duhovnutehnologiju, jer le-kareva liËnost uvek

ima udeo u leËequ i od qegovih liËnih osobina zavisii vrsta leËeqa. Ako je to prosto Ëovek koji je nauËioneku metodiku koju potpuno formalno koristi, a sampritom razmiπwa o borπËu (vrsta ruske Ëorbe, prim.prev.) i o tome da se πto pre vrati kuÊi, i nepreæivwava i ne uËestvuje u procesu, onda to malo komepomaæe.

ProËitaÊu vam principe Anonimnih alkoholi-Ëara. Jedan ameriËki filozof je rekao da ako je XX vekdao neπto dobro, onda su to grupe Anonimnih alkoholi-Ëara. One su nastale iz druπtava trezvenosti i dru-πtava hriπÊanskih lekara. Grupi Anonimnih alkoholi-Ëara moæe da se prikwuËi i Ëovek koji nije hriπÊanin,kao i neverujuÊi Ëovek. Na osnovu Ëitaqa dvanaest zapo-vesti Anonimnih alkoholiËara moæe se shvatiti kudaone mogu Ëoveka da odvedu:

- Priznali smo da nas je alkoholizam potËiniosebi i da on, a ne mi, raspolaæe naπim sudbinama”

39

Dom za umobolne - litografija iz XIX veka

- Uverili smo se da ne moæemo da se izleËimobez pomoÊi sa strane.

- Doneli smo odluku da svoj æivot poverimoOnome, koga nazivamo Bogom (ovde se uzimaju u obzirrazliËite konfesije u okviru grupa).

- Analizirali smo svoj moralni “prtwag” i da-li smo sebi objektivnu ocenu (to je put ka pokajaqu, zarne?)

- Otkrivπi uzroke svojih zabluda, koren zla,pokajali smo se pred Bogom i wudima.

- Priπli smo grupi Anonimnih alkoholiËara dabi nas Bog izbavio od naπih poroka.

- Smireno molimo Boga da nas izbavi od naπihnedostataka.

- Setili smo se svih onih kojima smo uËinilizlo i poæeleli smo da iskupimo svoju krivicu predqima.

- Uvek smo, gde je god to bilo moguÊe, isku-pwivali svoju krivicu pred tim wudima sa izuzetkomonih sluËajeva kada je to moglo da naπkodi qima iliqihovoj okolini.

- Nastavwali smo da analiziramo sebe i svojepostupke i ako bi se pokazalo da nismo kako treba, pri-znavali bismo svoju krivicu.

- Molitvama i udubwivaqem u sebe smo teæilida proπirimo svoje duboko liËno i subjektivno shva-taqe Boga, moleÊi Ga samo za jedno - da nam projavi Svo-ju vowu i da nam da snage da je ispunimo.

- Doæivevπi kao rezultat ispuqavaqa svih tihzapovesti duhovno bueqe, potrudili smo se da uka-æemo put ka qemu i drugim alkoholiËarima, kako bi sei oni sami probudili.

Smatram da je to dvanaest koraka ka Bogu. Video

sam promene koje se deπavaju u grupama Anonimnih alko-holiËara. Mnogi od qih su se obratili ka Bogu i danasdolaze u crkvu.

- Kakva je metodika pomoÊi wudima uKakva je metodika pomoÊi wudima ugrupama Anonimnih alkoholiËara? Da li su togrupama Anonimnih alkoholiËara? Da li su toËisto psihoterapeutska dejstva ili se tamoËisto psihoterapeutska dejstva ili se tamokoriste i neke metode leËeqa lekovima? ©takoriste i neke metode leËeqa lekovima? ©tase tamo radi?se tamo radi?

- Prvo, tamo nema ni psihologa, ni lekara. Tamosu prisutni samo alkoholiËari. To moæe da bude lekar-alkoholiËar ili psiholog-alkoholiËar. Oni zasnivajusvoj metod na nabrojanim principima, ali poπto je ideo-logija Anonimnih alkoholiËara formirana 30-ih go-dina, oni veÊ imaju ogromno iskustvo. U poËetku noviËlan dolazi i sluπa æivotno iskustvo drugog alko-holiËara. Kao πto su govorili stari lekari: “Bolesnikveruje drugim bolesnicima viπe nego lekarima”. KadaalkoholiËar Ëuje priËu o padu drugog Ëoveka, on pro-nalazi u sebi to isto i postaje mu lakπe da to uvidi kodsebe. On vidi wude koji su postradali od alkoholizma ikoji su dospeli na samo dno, ali ipak mogu da se trgnu ida zaplivaju. Tada oni poËiqu da shvataju da imaju πan-su. Ponekad wudi dolaze u te grupe veoma skeptiËkinastrojeni. Ali, sasluπavπi te priËe oni vide da je i uqihovim porodicama bila ista situacija. To je najefi-kasniji naËin podrπke. A gde da ide alkoholiËar? On jeotiπao kod lekara, lekar mu je prepisao lek i rekao:“Nemoj da pijeπ. Doi opet kada previπe popijeπ”. A ugrupama Anonimhih alkoholiËara Ëovek nalazi podrπkui realnu pomoÊ.

prevod s ruskog: dr Radmila MaksimoviÊ

40

preuzeto sa: www.miloserdie.ru

Raskrsnica Evrope

umunija je evropska dræava, koja se nalaziizmeu Ukrajine, Moldavije, Srbije, Maarske

i Turske. I joπ, Rumunija je jedna od najpravo-slavnijih zemawa u svetu. Svaki koji poseti ovuzemwu moæe se bez sumqe uveriti u to.

Glavni grad je Bukureπt. Ime je nastalood reËi bukur - pastirski. Kaæu da je prvu naseobinuosnovao ovde jedan Ëovek tog zanimaqa. Jednim delomse crta neËega“seoskog” zadræala uglavnom gradu Rumu-nije, dræave koja jeveÊim delom i sadaagrarna. Narod se veo-ma jednostavno odevau poreequ sa Moskov-wanima, koji izgledajukao uvaæena gospoda.PraktiËno uopπte ne-ma nebodera, negouglavnom veoma æivo-pisne prizemnice ikuÊe na sprat nasewene stanarima, a ne preduzeÊima.Fasade su dosta oπteÊene.

I mnogo - crkava. Staneπ u bilo kojoj bukure-πtanskoj ulici i pogledaπ okolo. Ako ne vidiπ ni jednubiseriku (tako na rumunskom zvuËi reË bazilika,crkva), znaËi da ne vidiπ dobro. Na tri miliona stano-vnika Bukureπta - 300 pravoslavnih crkava (u 11-mili-onskoj Moskvi crkava je 400). Gotovo 90 posto stanov-niπtva su pravoslavci. Pritom ne na reËima, nego i nadelu. Ali o tome Êemo kasnije, sada da se vratimo naulice Bukureπta. Mirni, s kuÊama na sprat, maloprovincijalni pejsaæ grada ponegde je naruπen

stawinistiËkom arhitekturom, podseÊajuÊi nas na to daje celu polovinu XX veka Rumunija bila pod vlaπÊukomunista. Svima je poznato i ime Nikolaja »auπeskua,moÊnog diktatora, koji je vladao 25 godina. Za to je vre-me »auπesku, kao πto je svojstveno svakom diktatoru,ostavio veoma jak trag u arhitekturi glavnog grada. Npr.ogromna zgrada Kasa populi (Dom naroda) smatra sedrugom po veliËini graevinom u svetu. Gradqa jepoËela 1983. godine, a drug »auπesku je hteo da u qojbudu parlament, CK Kompartije, savet ministara, liËna

rezidencija… Ali,nije u tome uspeo:1989. godine qegovæivot se zavrπiotragiËnim i za savre-mene tirane retkimnaËinom. ObiËno tihii mirni Rumuni, nisuga samo skinuli s vla-sti, nego su ga u tokunekoliko dana osudi-li i zajedno sa supru-gom strewali, prika-zavπi sve to na te-

levizoru.Joπ je Nikolaj »auπesku proπirio udesno cen-

tralni trg Bukureπta, koji je ranije bio okruæen gospod-skim vilama i stranim ambasadama. Dobili smo velikitrg Uniri, u centru kojeg je ne baπ lepa fontana, a nakrajevima su osmospratnice iz 70-ih godina. Qime πetabuËna masa obiËno odevenih Rumuna, a meu qima lutajuCigani, kojih u Rumuniji ima veoma mnogo. Posvuda sutrgovci cveÊem i raznom robom (“Kupite, sve po 10.000leva!”) Pored svakog - vedro. ObiËno limeno vedro, kojestoji na dve cigle, izbuπeno na dnu i s mnogo rupica sastrane. U vedru gori ugaw - trgovci se tako greju.

41

RUMUNSKI ZAPISI

Moj prijatew, saznavπi da sam se vratio iz Rumunije, zaËueno je upitao: “Odakle? Odakle? Kakva je tozemwa, priËaj, jer o Rumuniji znamo samo da ona postoji, a πta je tamo i kako je - nije nam poznato. Kakva je tamovera? IspriËaj nam!” I evo da ispriËam…

42

U crkvi kao kod kuÊe

Ispostavwa se da su svi ti wudi - prolaznici sbukureπtanskih ulica, posetioci trgovina i restorana,uliËni trgovci, pa i Cigani - svi su pravoslavni! U Ëemuse ogleda qihov crkveni æivot? Da bismo saznali, ui-mo u neku od crkava u Bukureπtu.

Odmah uz crkvu je graevina, sliËna pravouga-onoj zgradi sa tri ravna zida i krovom. Zidovi su ukra-

πeni freskama, oslikanim likovima svetih koji seveoma poπtuju u Rumuniji ili jevanelskim detawima. Udnu zidova su stolovi s vrha mesingani, sa mnogo sveÊ-qaka, sliËni naπim sveÊqacima za pomiqaqe pokojnih.To i jeste mesto za pomiqaqe, ali ne samo za upokojene,nego i za æive. Od jutra do veËeri ovde ima naroda: Ëo-vek doe, zapali jednu sveÊu za æive, drugu za pokojne,prekrsti se i ide dawe. Pitam, zaπto se sveÊe iznosena ulicu? Kaæu da su na tome odranije insistiralirestauratori, koji se brinu za oËuvaqe fresaka, jer je uBukureπtu veoma mnogo crkava iz XVII i Ëak XVI veka (unekim su se saËuvale i freske). I mora se reÊi darestauratore treba razumeti: pri takvoj poseÊenosticrkava, kao πto se moæe videti u Rumuniji, qihovi zi-dovi bi se morali renovirati jednom godiπqe!

Petak, kasno jutro, radni dan. U hramu liturgija.Ne moæe se reÊi da ima mnogo naroda, ali kod nas u Mos-kvi ne bude u svakom hramu toliko ni na nedewnoj litur-giji. Oko 100-150 muπkaraca i æena, starih i mladih.Decu radnim danom, istina, ne moæeπ videti, ona su uπkoli. Unutar hrama Rumuni ne stoje kao kod nas: muπka-rci desno, æene levo. Ovde su muπkarci najËeπÊe na-pred, a æene pozadi. Ako Evharistijski kanon joπ nijepoËeo, moæe se primetiti da poneko sedi (uza zidove susagraene, na grËki naËin, specijalne stolice - sta-

sidije), a poneko kleËi. Rumuni uopπte veoma vole moli-tvu na kolenima. Sve crkve u Rumuniji su pokrivenetepisima. Za vreme Evharistijskog kanona na kolenimase svi mole. Mnogi dræe sklopwene ruke ispred sebedlanom na dlan, pomalo na katoliËki naËin. U zadqemdelu hrama se nalaze stolovi za prinoπeqe - kao porednaπih kanuna (veliki sveÊqak u obliku stola, a poredqega sto za ostavwaqe darova) - i za deleqe paro-hijanima osveÊenog uwa na komadiÊu vate, hleba

izrezanog u kockice, braπna umalenim papirnim fiπecima.Rumuni veoma vole pomazaqeuwem. Uvek - za vreme liturgije,posle akatista ili veËerqe -pomazuju se.

U hramu se Rumuni ponaπaju ve-oma slobodno. Na primer, hodatipo soleji (uzdignuti prostorispred oltara) dozvoweno je svi-ma: i muπkarcima i æenama, i usvako vreme. Ali, naravno, oni sepequ na soleju samo kada je neop-hodno: celivati ikone koje se tamonalaze, uzeti blagoslov… JedankarakteristiËan prizor: centar

Bukureπta, hram RumunskePatrijarπije. Zavrπava seHeruvimska pesma i poËiqe veliki vhod. Odjednomkrupna starica sa dvema velikim crnim plastiËnimkesama u rukama staje na soleju, prilazi ikonama kojestoje s obe strane carskih dveri, celiva ih i mirno sevrati nazad u crkvu. Druga slika: ide KanonEvharistije, puna strahopoπtovaqa molitvenaatmosfera u crkvi, svi su na kolenima. Mrπav i visokËovek, sredqih godina se podiæe na soleju, ide premasevernim dverima oltara i kuca u qih. »eka... Na krajuse dveri otvaraju, izlazi sveπtenik, pred kojim Ëoveknaklaqa glavu da bi dobio blagoslov (Rumuni ne sloæeruke kao mi, a nisko naklone glavu). Kada je dobioblagoslov, odlazi. IspoËetka sam se u duπi smuÊivaotakvim, kako se meni Ëinilo, suviπe slobodnimponaπaqem. Ali kasnije sam neπto shvatio. Stvar je utome da za te wude hram nije samo Dom Boæji, nego iqihov liËni dom, na kojeg su se navikli, u kojem im jeprijatno i toplo. A kod kuÊe se Ëovek oseÊa slobodno.

Pismo svetoj Paraskevi

ZadivwujuÊe je to πto rumunski komunistiËkireæim praktiËno nije progonio Pravoslavnu Crkvu.Kaæu da je to zasluga »auπeskua, koji nije hteo da liπi

43

svoj narod onog najdraæeg - Crkve. A onda, moæda je to izasluga naroda?

Doπavπi u hram wudi piπu na listiÊima, πtoposebno vredi opisati. Kod nas je uobiËajeno obiËnonabrajaqe imena, a Rumuni prvo piπu molitve, svojimreËima. Nisam mogao izdræati i pogledao sam za πtapravoslavni Rumuni mole Boga i svetitewe.

“Gospode Boæe! Blagodarim ti za prvi ispit!Pomozi mi da poloæim i ostale!” “Presveta Bogorodi-ce, pomozi mi s autom, molim Te!” “Sveta Paraskevo!Pomoli se da se on brzo vrati kuÊi!” Posle takvih moli-tava, na papiru su napisani redovi imena, kao i obiËno.Koliko mnogo neposrednosti i vere u takvom, reklo bise ne sasvim kanonskom, ali iskrenom odnosu prema Bogui Crkvi! Takvu neposrednost sam primetio i jednom zavreme liturgije, kada je æena koja je stajala klekla nakolena i celivala kraj stihara akona koji je izaπao nasredinu crkve da proËita jekteniju. Liturgiju svi pevaju,cela crkva. A liturgija se sastoji uglavnom iz neiz-meqenih tekstova - izuzevπi tropare i kondake - pa nijeËudo πto wudi koji od roeqa idu u crkvu znaju sluæbunapamet. Ako se tome pridodaprirodna muzikalnost Rumuna,dobijate u potpunosti skladnopevaqe koje izvodi nekoliko sto-tina wudi. ©to se tiËe pesama ko-je se meqaju, na veËerqoj ili najutarqoj, qih pevaju za pevnicom.Ovde se oseÊa velik uticaj Grka.Pevaju s isonom, tj. na nepromenwi-voj basovskoj melodiji, na Ëiju seosnovu ulivaju sloæeni delovivizantijskih melodija. Uopπte, usavremenom rumunskom pevaqu ja-sno se moæe Ëuti isprepletenostdve tradicije: vizantijske i naro-dne, domaÊe. Na primjer: jektenijupevaju najËeπÊe veselim i ruskom uhu razumwivijimnarodnim napevom. Kod Rumuna je obiËaj da svakujekteniju zavrπavaju reËima: “Molitvama Bogorodice,spasi nas”, πto pevaju svi prisutni.

“Radim na projektu i usrdno se molim”

Vreme je da kaæem i neπto o druπtvenom raduRumunske pravoslavne crkve. Uopπte nije onakav kaokod nas. Crkvenih druπtvenih aktivnosti u Rumuniji, za-pravo, nema mnogo: Rumunska Crkva nije bogata. U istovreme desetine stranih dobrotvora - druπtvenih fon-

dova, komiteta, saveta, privatnih lica - punom snagomæure da pomognu stanovnicima. Mnogi od qih ne æeleda daju novac Crkvi, posebno ne Pravoslavnoj. U vezi stim mnoπtvo socijalnih ustanova u Rumuniji i zvaniËnoimaju karakter nevladinih organizacija. Ipak praktiËkisve ove i sliËne aktivnosti slobodno moæemo nazvaticrkovnim. Eto, npr. dobrotvorna organizacija “SvetiStelian” jedna je od najstarijih u Rumuniji. I prva kojazvaniËno radi pod blagoslovom patrijarha. Nazvana je uËast poznatog rumunskog svetitewa, koji je pokrovitewrumunske dece. Osnivatewka “Svetog Steliana” IrinaDragoj, energiËna æena sredqih godina, ispriËala namje kako je poËeo rad ove organizacije:

- 1993. g. nas dvadesetak, izvinite na izrazu,malo “udarenih” reπili smo da nekako pomognemo decibez doma, kojih je tada, par godina posle revolucije, poulicama lutalo veoma mnogo. Meu nama su bila tribivπa inæeqera (ja sam npr. inæeqer-projektant upenziji), tri medicinara, studenti... PoËeli smo takoπto smo se registrovali kao privatna organizacija,napravili projekat i traæili novac od stranaca. Znate,najvaænije je u naπem radu - napraviti dobar projekat,

na osnovu kojeg se moæe dobiti novac. ObiËno pravimonekoliko projekata, i usrdno se molimo da Gospodispuni bar jedan od qih... I tako, poËeli smo sa radom.Prvi naπi koraci su bili osnivaqe mobilne kuhiqe,koja je putovala po Bukureπtu i hranila gladnu decu.Dnevno smo uspevali da nahranimo po 300-400 wudi.Danas imamo 12 projekata koji funkcioniπu: deËja kuhi-qa, dom dnevnog boravka, letqi kamp i drugi.

Bio sam u domu dnevnog boravka. Pre nekolikogodina Irina Dragoj je kupila polurazruπenu prizem-nicu u centru Bukureπta i renovirala je. Sada ovde do-laze deca iz tzv. problematiËnih kategorija: deca Ëijisu roditewi nezaposleni, alkoholiËari ili narkomani;

potom deca iz siromaπnih ili razdvojenih porodica.Uopπte, oni koji su Ëesto prinueni da lutaju ulicama,æelezniËkim stanicama i podrumima u potrazi za hra-nom i avanturama. Neki dolaze sami, a neke dovode -gotovo na silu - zaposleni u centru. VeÊina te dece suCigani. Cigana u Rumuniji ima veoma mnogo (po zva-niËnoj statistici, oko 10 odsto stanovniπtva), i to jenajproblematiËnija kategorija stanovnika. Ali u dræa-vi kao πto je Rumunija i Cigani su pravoslavni. I ko bise bavio qima ako ne Crkva? Posla ima mnogo: Cigani -oduvek poznati po ostavwaqu dece, profesionalni‘vaspitaËi’ malih prosjaka i lopova - ne libe se ni trgo-vine drogom. “Nedavno sam pokuπala da jednoj majci na-em posao”, æali se Irina Dragoj. “Naπla sam joj jednoradno mesto - ne ide, drugo - neÊe, treÊe - ne svia joj se.Radi se o tome da stalan posao nije to πto qima treba,i u tome je problem.”

U “Sv. Stelianu” se radi u dve smene, zavisnood πkolskog rasporeda dece. Deca rade domaÊe zadatke,crtaju... Kuhiqa je odliËna i deca su uvek sita. PredpoËetak jela zajedno s odraslima se mole, Ëitaju u horuOËe naπ. Stavwam primedbu vaspitaËici Dori Mari-nesku da se u Rusiji OËe naπ obiËno peva. “E, nama sqima joπ samo pevaqe nedostaje”, smeje se Dora.

Od zanimaqa u “Sv. Stelianu” ima i jednokarakteristiËno za Rumuniju, a neobiËno za nas. Decacrtaju ikone na staklu. Ova starinska ikonopisna tehni-ka - najraniji primeri su joπ iz XIII veka - potiËe izsevernog dela Rumunije, Transilvanije. Komad stakla sepoloæi na ikonu-model, i tuπem (danas prosto tankimcrnim markerom) ocrtaju konture - tako urade skicu.Onda specijalnim bojama, obiËno temperom uz dodavaqelepila, boje ocrtane konture. TeπkoÊa je u tome πto sesve ikonopisaqe radi s naliËja, sa zadqe strane sta-kla, i veoma je vaæno ispuqavati redom nanose raznihslojeva boja. Ali pod rukovodstvom profesionalnog sli-kara, deca se odliËno u tome snalaze: qihovi radovi nesamo da ukraπavaju crveni ugao (ugao u kojem se nalazeikone s kandilom), nego se i dobro prodaju na izlo-æbama, donoseÊi centru kakav-takav prihod.

Organizacija sliËnih “Sv. Stelianu” u Rumun-iji ima viπe od 1500. Iako su veÊinom registrovane kaoprivatne, sve one rade u punom kontaktu sa Crkvom. Npr.za decu “Sv. Steliana” sasvim je prirodno da se nede-wom ujutro svi okupe u centru i svi zajedno idu u crkvu.

Pre nekoliko godina rumunske vlasti su reπileda ukinu veÊinu dræavnih deËjih domova, smatrajuÊi danisu efikasni. Umesto toga su reπili da rade na usva-

jaqu dece. Zapadni fondovi rado daju novac organi-zacijama koje se bave siroËiÊima. Pozvali su me da vi-dim kako to izgleda u “Svetom Stelianu”.

Predgrae Bukureπta, petnaest kilometara odgrada. Na kraju priliËno lepog sela, kamene prizemnekuÊe sa polukruænim arkama terasa, usred qih obaveznocrkva, okolo obraena powa - izdvajaju se iz opπtegpejsaæa drvene kuÊe vidno neobiËnog izgleda. To je seloza usvojitewe i siroËiÊe koje su oni uzeli. Gradili suih Holanani, o Ëemu govori i jarki natpis: “holandskekuÊice”. Odmah bih rekao: utisak posle posete ovimdomovima u meni je dvojak. S jedne strane, kao da je svedobro. ËistoÊa unutra i izvana, nove stvari, blistavokuhiqsko posue, sve podseÊa na stil IKEA. Ali, stano-vnici tih domova su u susretima s nama bili nekakonapregnuti. U svim qihovim pokretima se oseÊala uko-Ëenost, zbuqenost. Ulazimo u prvi dom, upoznajemo se.Mama i tata mladi, imaju svoju kÊerku od 9 godina i dvojeprihvaÊenih CiganËiÊa.

- Da li je teπko sa decom koja nisu vaπa roena?- Ma ne, nije! Navikli smo, to nam nije prvi put.- Kako nije prvi put? A gde su prethodna deca?- Pa, tamo se projekat zavrπio... i uopπte, do-

πli smo ovde na novo mesto.Dok mi idemo u drugi dom, tiho pitam naπu pra-

tiwu Magdalenu, radnicu “Svetog Steliana”:- Kod nas u Rusiji, pre nego πto postanu stara-

tewi, wudi prolaze priliËno ozbiwnu pripremu. A uRumuniji?

- Da, kod nas isto. Dve nedewe traje priprema,testiraqe, a onda se moæe postati staratew.

- Zar nije malo dve nedewe? Verovatno ima inevowa kada se wudi pokaæu nesposobnim za staratew-stvo?

- Za sada takvih sluËajeva nije bilo. Moæda zbogtoga πto je ovaj program kod nas poËeo nedavno...

“Holandski domovi” su bili jedinstveni u pore-equ sa mnogim mestima koje sam posetio u Rumuniji, potome πto je bilo veoma malo ikona na zidovima i u uglo-vima. I gde su wudi na pitaqe da li Ëesto idu u crkvu,odgovarali: na praznike...

- Nije svuda tako, nemoj misliti - umirio me Ëo-vek iz Rumunske Patrijarπije koji me je pratio na puto-vaqu. - Idi ocu Nikolaju Tanaseu u selo na planini. Ta-mo je u selu napravwen crkveni deËji dom. Deca tamoæive i rade i mole se.

Tako sam otiπao u selo Vawa Plopului, 122 kmod Bukureπta na sever, u Rumunske Karpate.

44

OdluËni otac Tanase

U prevodu sa rumunskog Vawa Popului znaËi“dolina topola”. Zaista, baπ topolama su pokrivenibregovi planina u ovom delu Rumunije. U dolinama meupadinama skrivaju se od planinskih vetrova seoca, jednood qih je i Vawa Popului. Doputovao sam u nedewu u 9ujutro, da bih stigao na liturgiju. Selo nije veliko, 100-150 kuÊa, na ulicama tiho i bez wudi. Perspektiva glav-ne ulice zavrπava se visokim, u visokoj πumi napolaskrivenim hramom. Prilazim do vrata - zatvoreno.Ustvari, ima joπ jedna crkva u blizini, zimska. Maqa jei lakπe se moæe zagrejati. Ulazim. Unutra sve skromno,nije kao u Bukureπtu. Ima samo ono najneophodnije - dei-sis na ikonostasu, par ikona, dva sveÊqaka pred amvo-nom. Ali i neko-liko kawevih pe-Êi, s otvorenimvrataπcima, takoda se vidi kakogori vatra.Usprkos tome, ucrkvi je hladno.Sluæba je veÊ po-Ëela, i razoËaraosam se πto je ma-lo wudi bilo unu-tra. Hram je bioskoro pust, samo upredqem desnomuglu, iza peÊi, se-delo je na stolicama oko 20 starijih wudi. Posluπavπisluæbu, shvatio sam da su to jutarqe molitve. Rumuni,znaËi, sluæe veËerqu uveËe, a jutarqu ujutro, pre litur-gije. ZnaËi, pomislio sam, doÊi Êe joπ naroda.

I nisam pogreπio: πto se viπe pribliæavalovreme liturgije, bræe se ispuqavao hram. UlazeÊi, wu-di su za stolom kupovali prosfore (mali hlebovi), samoiz jednog dela napravwene, i sveÊe. Nakan πto bi napi-sali svoja poetiËna pisamca i stavili u qih novËiÊe,stali bi u red sa prosforom i upawenom sveÊom u ru-kama ispred severnih dveri oltara. Iz qih se pomawaosveπtenik, i blagosiwajuÊi ih primao prineseno. Iakose prosfore ne peku kod kuÊe, ali baπ ova proskomidija- u prevodu s grËkog znaËi prinos, prinoπeqe - na samomdelu je tako. PoËiqe liturgija. Crkva je veÊ puna naro-da, 200-250 wudi. Doπli su stariji i muπkarci sredqihgodina. Na levoj strani, takoe napred, stajali su mla-diÊi. Gledao sam ih i mislio: u slobodno vreme oni sevoze motorom i uopπte se ne ponaπaju kao posluπni de-

Ëaci, nego onako kako inaËe priliËi seoskim mla-diÊima. A eto, doπli su na nedewnu liturgiju, taËno navreme, stali na mesto odreeno za qih, stoje i pevaju. Unaπim selima se tako neπto ne moæe ni saqati.

Liturgiju su svi pevali: bake sa maramama naglavama, mladiÊi, devojke u farmericama, deca (kojih jeu crkvi bilo oko 40). Za pevnicom - crkveni pojac i neko-liko devojËica od 10 godina. Pojac se zvao Kristijan.Posle sluæbe sam ga pitao da li on veæba pevaqe sadevojËicama za pevnicom. “Ne, to nije moj posao, time sebavi akon”, strogo je rekao Kristijan.

Sluæio je namesnik, otac Tanase, koji je ustvariotac Nikolaj, a Tanase mu je prezime. Rumuni zovusveπtenike po prezimenu - da ne pogreπe. Sveπtenik jevisok, crnokos, sa dugom bradom i dugom, uredno uple-

tenom kosom upletenicu. Po-kreti brzi, odlu-Ëni, glas sna-æan. Po svemusudeÊi, veomaenergiËan Ëovek.Otac Nikolajima oko 50 godi-na i otac je peto-ro veÊ odrasledece. Postavilisu ga u ovu epar-hiju 1980. godi-ne. Tada u seluuopπte nije bilo

crkve, πto je za Rumuniju neuobiËajeno. Stvar je u tomeda je 1977. godine, u vreme poznatog rumunskog zemwo-tresa, koji se osetio Ëak i u Moskvi (mnogi Moskovwanise seÊaju kako su se wuwali lusteri i malter se osipaosa plafona) - tada je i seoska biserika sruπena. I tadaje odluËan bio otac Nikolaj. Ne obaziruÊi se na zabranuo gradqi crkve, on je zajedno sa stanovnicima VawaPopuluia poËeo polako, noÊu, da gradi hram... I eto, nakraju: “Sa strahom Boæijim i verom pristupite”. Na-pred idu æene sa bebama, ali posle beba, zaËudio samse, niko - ni odrasli, Ëak ni starija deca - nisu priπlida se priËeste. Pitao sam posle sluæbe oca Nikolaja oËemu se radi. “Da”, rekao je, “imamo takav problem. Wu-di se retko priËeπÊuju, obiËno Ëetiri puta u godini, tj.jedanput tokom Ëetiri velika posta. Zaπto? Ranije nijebilo tako, do rata su se priËeπÊivali veoma Ëesto. A ugodinama komunistiËke vlasti doπlo je do promene.”

Kada sam se vratio u Bukureπt, pitao sam mnogeRumune o tome. Objasnili su mi da je retko priËeπÊi-

45

vaqe opπteprihvaÊeno skoro svugde. “Bowe je pri-ËeπÊivati se retko, nego Ëesto i nedostojno”, rekli suneki. Drugi su tvrdili da se u vreme posta mnogipriËeπÊuju gotovo svaku nedewu.

Jedan poznanik mi je rekao: “Naπ baÊuπka je upropovedi ovako rekao: Uzmite primer blagorazumnograzbojnika. On se uopπte nikada u æivotu nije pri-Ëestio, ali se ispovedio pred smrt i bio nagraen Car-stvom Nebeskim”. Rumuni se zaista Ëesto i podugo ispo-vedaju. To sam ja video svojim oËima u svim crkvama: ma-sa wudi u redovima za ispovest.

No da se vratimo u Vawa Popului. Posle sluæbesmo sa ocem Nikolajem otiπli da obiemo qegov ËuvenideËji dom. Pre-πli smo seoskuulicu i posleuzbrdice siπliu susednu doli-nu.

P e t -πest urednihbelih domova,ali sa sree-nim potkrov-wima. Svudapowa obraslatravom, paπqa-ci. Ispred do-mova malo fud-balsko igra-liπte, po kojem buËni i razigrani deËaci i devojËicetrËe za loptom. Drugi su zauzeti kuÊnim poslovima,neko neπto nosi, neko metlom mete; jedan deËak od 12-13godina cepa drva dobrom sekiricom sa dugaËkom drπkom- takve sekire imaju ovde svi sewaci.

Otac Nikolaj priËa kako je 1999. godine osnovaoasocijaciju pod nazivom “Pro vita - za roene i nero-ene”. “Roeni” - to su deca odbaËena od strane rodi-tewa na vowu sudbine. Ovde, kod oca Nikolaja, ima ih50, devojËica i deËaka uzrasta od dva meseca do 18 go-dina, uglavnom CiganËiÊa. Ovde u posebnom domu æivi20 otpuπtenih iz DeËjeg doma. Oni uspeπno pomaæu ocuNikolaju u domaÊinstvu, rade na farmi i u powu. I svisu zadovowni: deËjem domu dobitak je - hrana, devojkama- krov nad glavom, hrana i crkva. U deËjem domu ima

posebna crkva sa svojim sveπtenikom, iako do glavnecrkve peπke treba samo desetak minuta.

A “neroeni” - to su jadne ærtve abortusa. Uznak seÊaqa na qih otac Nikolaj je na najlepπem mestuu celom kraju, na vrhu brda, sagradio malu belu crkvu. Toje prva crkva u Rumuniji podignuta u znak seÊaqa naærtve abortusa. Kod oca Nikolaja æive i majke koje suuspeli da ubede da ne urade abortus. To su mlade æenesa nesreenim liËnim æivotom, iz raznih rumunskihgradova.

Jedna koju sam video bila je toliko mlada dasam, uπavπi u sobu i videvπi nekoliko devojËica, pitaotiho na francuskom, da niko ne bi razumeo, koja je od

qih mama.“Evo ona, osta-le devojËicesu joj doπle ugoste. A dete,evo ga, pogle-dajte kako jelepo, devo-jËica je.” Mla-da mama jeovde veÊ Ëeti-ri meseca iostaÊe joπ me-sec dana. Po-sle toga Êe sevratiti kuÊi,gde je Ëeka maj-

ka, koja je sve razumela i koja joj je oprostila.VraÊamo se iz deËjeg doma u selo. Prolazimo po-

kraj maqe crkve, posle pet kuÊa joπ pokraj jedne, na krajuulice se vidi joπ jedna. Pa koliko ih je ovde, u selu kojeima samo 6000 stanovnika?

- OËe Nikolaje, zaπto ima toliko mnogo crkava?- Sve ih ja ovde gradim!- Ali, zaπto tako mnogo?- Znate, naπ narod je leqiv. Videli ste da da-

nas na sluæbi nije bilo viπe od 300 wudi. A kada jecrkva odmah pored kuÊe, wudi se neÊe tako leqiti. Naleto Êu sluæiti po redu u svakoj. Da bi svi iπli…

tekst: Fedor Kotrelev, snimke: A. Carevprevod s ruskog: Nataπa UboviÊ

46

preuzeto sa: www.nsad.ru/

Aleksandra Vigiwanska razgovara sa Aleksan-drom NikolajeviËem Gudkovim - rukovodiocem hirur-πkog odeweqa kliniËke bolnice br. 81 u Moskvi, leka-rem viπe kategorije.

- Aleksandre NikolajeviËu, recite nam,Aleksandre NikolajeviËu, recite nam,molim Vas, kako ste Vi poËeli, zaπto ste se opremolim Vas, kako ste Vi poËeli, zaπto ste se opre--delili za medicinu, zbog Ëega ste odluËili dadelili za medicinu, zbog Ëega ste odluËili dapostanete lekar?postanete lekar?

- To je sve veoma jednostavno: vaspitavan sam uporodici lekara. Moja majka je u poËetku radila kao re-jonski pedijatar, a zatim, skoro do danaπqeg dana, kaorendgenolog. Otac je po profesiji hirurg, ali se pozavrπetku kurseva o organizovaqu zdravstvene zaπti-te prekvalifikovao i radio kao glavnilekar na jednoj od moskovskih polikli-nika, koja se nalazi u ulici Gorkog.©taviπe, sa tom poliklinikom je pove-zana i zadivwujuÊa priËa. Mene su joπ umladom uzrastu, kada sam poseÊivao tuustanovu, oduπevwavali qeni neobi-Ëni arhitektonski oblici. To je bilastara, ali vremenom oronula zgrada, ko-ja se jasno izdvaja od svih ostalih naj-bliæih graevina. Tek pre deset godinasam saznao da se tu ranije nalazilo po-dvorje Valaamskog manastira, sadaobnovweno i predato Crkvi. Otac je, po-πto je postao glavni lekar na toj poli-klinici, razumwivo znao qen istorijat, ali kuÊi nika-da o tome nije priËao. I pored svega, u vreme glavnog re-monta, kada je uprava insistirala na uniπtequ fre-saka, koje su ukraπavale svodove bivπe crkve, on nijedozvolio oskrnavweqe svetiqe i uspeo je da saËuvafreske pod tankim slojem kreËa. ZahvawujuÊi interven-ciji moga oca, sve freske su oËuvane do danaπqih dana:sada su restaurirane i ukraπavaju Valaamsko podvorje.Tako da sam ja, kada sam poËeo da verujem, imao povod dase zamislim nad delovaqem Boæijeg promisla, koji jeuticao na naπu porodicu tim Ëudesnim sticajem okolno-sti. Dakle, izbor profesije je za mene koji sam odrastaou porodici lekara bio viπe nego prirodan. NaËin æi-

vota roditewa, qihovi razgovori i brige su mi, razumese, bili bliski joπ od detiqstva. I zato nisam imao ni-kakvih sumqi u pogledu izbora profesije.

- Koliko sam razumela, Vi ste priπliKoliko sam razumela, Vi ste priπliCrkvi veÊ u zrelom dobu. IspriËajte nam o VaπemCrkvi veÊ u zrelom dobu. IspriËajte nam o Vaπemputu ka veri.putu ka veri.

- Krπten sam joπ u detiqstvu: sve moje babe idede su bili duboko verujuÊi wudi. SeÊam se da je mojabaka po majËinoj liniji Ëesto odlazila u crkvu, i u qenojsobi su se nalazile ikone i stalno je gorelo kandilo.Baka po oËevoj liniji, koja je æivela u selu Rjazanskeoblasti, takoe je bila verujuÊa, uvek se molila pre jelai odlazila je u crkvu. Uopπteno govoreÊi, bez obzira na

seoski naËin æivota, porodica rodi-tewa moga oca je pripadala krugu inte-ligencije i atmosfera u qihovoj kuÊi, ukojoj se nikada nije mogla Ëuti nijednapogrdna reË, u potpunosti je odgovaraladuhu Pravoslavwa. ©to se tiËe mojihroditewa, oni su po porodiËnoj tradi-ciji odlazili u crkvu samo jednom godi-πqe - na Vaskrs, kada bi poseÊivaligrobwe i odali pomen upokojenim roa-cima. Bez obzira na to πto je otac bioubeeni komunista, on nikada nije izra-æavao nikakav protest protiv Pravo-slavwa i Crkve. Ja sam priπao CrkviveÊ u zrelom dobu 90-ih godina. To je

bio teæak period, kako za mene tako i za mnoge wude izgeneracije sedamdesetih godina. Mi nismo mogli dapozdravimo tako korenite promene u naπoj zemwi, ni-smo videli tako veliku potrebu za perestrojkom, i tonezadovowstvo postojeÊim staqem stvari je unosilo po-metqu u naπe duπe. Odsustvo unutraπqeg oslonca u æi-votu, bolesna preæivwavaqa sudbine naπe zemwe i ru-skog naroda - sve je to postalo uzrok mog povlaËeqa usferu duhovnog tragaqa, a naposletku i obraÊeqa kapravoslavnoj veri. Ono je poËelo onog trenutka kada samdoπao na podvorje Trojice-Sergejeve Lavre, koje se tekobnavwalo, i upoznao se sa danaπqim vladikom Longi-nom, a tada joπ igumanom i nastojatewem manastira. Moj

47

VERUJU∆I »OVEK DOÆIVWAVA »UDA NA SVAKOM KORAKU

dr. Aleksandar NikolajeviË Gudkov

prijatew, koji je aktivno uËestvovao u obnovi podvorja,mi se obratio za pomoÊ. Ja sam se odazvao na qegovumolbu, iako u to vreme nisam znao ni kako da se krstimniti kako da zatraæim blagoslov od sveπtenika. I takosam, vrπeÊi svoje novo posluπaqe, koje se sastojalo uËuvaqu crkve, gde sam Ëesto i noÊevao, postepeno pri-lazio Pravoslavwu. Gospod me je pribliæio Crkvi pre-ko neproceqivih poznanstava i razgovora sa sveπte-nicima, zahvawujuÊi kojima sam dobio odgovore na pita-qa koja su me zanimala, otkrivajuÊi tako novi smisaopostojaqa. Postepeno sam poËeo da Ëitam i duhovnuliteraturu, da putujem u Lavru i da se ispovedam i pri-ËeπÊujem.

- Aleksandre NikolajeviËu, lekarskaAleksandre NikolajeviËu, lekarskaprofesija je s hriπÊanske taËke glediπta veomaprofesija je s hriπÊanske taËke glediπta veomaposeban put, koji je - buduÊi direktno povezan saposeban put, koji je - buduÊi direktno povezan sawudskim sudbinama - neprekidno isprepletan sawudskim sudbinama - neprekidno isprepletan sadelovaqem Boæijeg Promisla. Lekarska profedelovaqem Boæijeg Promisla. Lekarska profe--sija je po tome sliËna sveπteniËkom sluæequ: lesija je po tome sliËna sveπteniËkom sluæequ: le --kar leËi telesne, a sveπtenik duhovne bolesti.kar leËi telesne, a sveπtenik duhovne bolesti.Da li ste osetili novi smisao lekarskog pozivaDa li ste osetili novi smisao lekarskog pozivanakon πto ste postali verujuÊi i ocrkovweni?nakon πto ste postali verujuÊi i ocrkovweni?

- Prirodno je da sam ukwuËivπi se u æivotCrkve sve postojeÊe, dakle i lekarsku delatnost, poËeoda posmatram u sasvim novoj svetlosti. U medicinskojpraksi sam se susreo i sa odreenim problemima, jer seu hriπÊanskom kontekstu sasvim drugaËije gleda na samuprirodu bolesti, qene duhovne uzroke, a mnogi pristupisavremene medicine zahtevaju ponovna tumaËeqa.Dobro je kada pravoslavni lekar ima posla sa verujuÊimpacijentom, koji moæe da razume duhovne uzorke svojebolesti i da prihvati bolest kao povod da se zamislinad svojom duπom. Tim pre, kada s radi o ozbiwnoj bole-sti koja zahteva i hirurπku intervenciju, jer unutraπqapriprema za operaciju nije potrebna samo hirurgu kojise odluËuje na to teπko reπeqe, veÊ i pacijentu kojitreba da dobije blagoslov od sveπtenika za tako odgo-voran i opasan postupak, i da se ispovedi i priËesti.Naæalost, tako postupaju samo pojedinci. Po mom du-bokom uverequ, to staqe stvari bi se moglo popravitikada bi se pri svakoj bolnici izgradila crkva, jer upra-vo u trenutku bolesti, u toj graniËnoj situaciji izmeuæivota i smrti, Ëovek uoËi ozbiwne operacije, a koji jedaleko od Crkve, u najveÊem stepenu biva otvoren ispreman za prihvataqe Jevanewske Istine, za pro-menu svog æivotnog smisla. Ja, istina, radim na odewe-qu hitne hirurgije, gde dolaze wudi kojima je potrebnahitna operacija, πto nameÊe joπ veÊu odgovornost nanaπ rad. »esto se odluka o hirurπkoj intervenciji dono-si u toku nekoliko minuta i ostaje samo nada u Boæiju

pomoÊ. Dobro je ako pre operacije moæeπ da sabereπmisli i da se pomoliπ ...

- Da li je u Vaπoj praksi bilo sluËajeva daDa li je u Vaπoj praksi bilo sluËajeva daste sasvim oËigledno osetili Boæiju pomoÊ u vreste sasvim oËigledno osetili Boæiju pomoÊ u vre--me operacije?me operacije?

- Mnogo puta! Uopπteno govoreÊi, svakom veru-juÊem Ëoveku, koji u svemu vidi delovaqe Boæije vowe,Ëuda se deπavaju na svakom koraku; a πta reÊi za hirur-ga koji se neprekidno nalazi u situaciji izbora i kojiuspeπan ishod svake operacije svaki put vidi kao pravoËudo. Ako, ponavwam, moj rad zahteva hitnu reakciju iodluke, onda one Ëesto bivaju zasnovane na intuiciji iveri. Tada se nema vremena za neophodna medicinskaispitivaqa, veÊ od tvoje brze odluke zavisi wudski æi-vot. Lekar nema pravo na greπku: ona je previπe skupa.I zato je Boæija pomoÊ nezaobilazna. U mojoj praksi jebilo mnogo Ëudesnih sluËajeva i oËigledne projaveBoæije pomoÊi. »esto se setim sluËaja kada smo uspelida spasemo Ëoveka zahvawujuÊi na prvi pogled sluËajnomsticaju okolnosti: Gospod je tako uredio da sam se upotrebno vreme naπao na potrebnom mestu. Iπao sam poprijemnom odewequ za rengen bez nekog posebnog povo-da. Kada sam prolazio pored Ëoveka koji je leæao nabolniËkim kolicima, koga je polako i detawno ispi-tivao najverovatnije joπ neiskusni hirurg, neπto me jeprimoralo da se zaustavim. Pogledavπi bolesnika, kojije kako se pokazalo imao teπku ranu, shvatio sam da munije potrebno ispitivaqe, veÊ hitna operacija. Odmahsmo ga odveli u operacionu salu, i samo zahvawujuÊi tojhitnoj odluci, i naravno Boæijoj pomoÊi, Ëovek je ostaoæiv.

- Kao πto ste rekli, u trenutku teπke boKao πto ste rekli, u trenutku teπke bo --lesti i smrtne opasnosti Ëovek ima razlog da selesti i smrtne opasnosti Ëovek ima razlog da sezamisli nad sopstvenom duπom. Da li je u Vaπojzamisli nad sopstvenom duπom. Da li je u Vaπojpraksi bilo sluËajeva kada su wudi prilazili Bopraksi bilo sluËajeva kada su wudi prilazili Bo--gu naπavπi se u toj situaciji izmeu æivota igu naπavπi se u toj situaciji izmeu æivota ismrti? smrti?

- Da, u svojoj praksi sam imao jedinstven sluËajkada sam postao kum svog pacijenta - starog, na smrtbolesnog Ëoveka. On je preæiveo najteæu operaciju, kojaje proizvela veoma ozbiwne komplikacije, koje supredskazivale qegovu skoru smrt. U duboku noÊ, u kojusam trebalo da deæuram, poËeo sam s qim da vodimrazgovor na religiozne teme. On je, oËigledno oseÊajuÊipribliæavaqe smrti, poËeo da mi postavwa pitaqa oBogu, o Crkvi, o krπtequ. Odjednom je shvatio da brzotreba da se krsti. Odmah tog trenutka. Kao odgovor naqegovu molbu, ja sam poËeo da ga uveravam da saËeka dojutra, shvativπi da moram neπto da preduzmem. Pozvaosam podvorje Trojice-Sergejeve Lavre, Ëiji sam bio

48

parohijan, objasnio sam situaciju nastojatewu - ocu Lon-ginu, i on je odmah uputio u bolnicu jednog od jero-monaha. Moj pacijent je konaËno bio krπten - na reani-maciji, duboko u noÊi, na samrtnom odru... On je i dan-da-nas æiv. Iz bolnice je izaπao obnovwen, preporoen iu oËigledno bowem staqu, iako nije bilo nikakve nadeza qegovo ozdravweqe. To je bilo javno Ëudo i svedo-Ëanstvo Boæijeg zastupniπtva.

- Lekar se ËeπÊe od drugih wudi susreÊeLekar se ËeπÊe od drugih wudi susreÊesa smrÊu, koja predstavwa uobiËajenu pojavu. Dasa smrÊu, koja predstavwa uobiËajenu pojavu. Dali lekar moæe da se distancira od svojihli lekar moæe da se distancira od svojihsopstvenih emocija i da prihvati smrt svojihsopstvenih emocija i da prihvati smrt svojihpacijenata objektivno i kao uobiËajenu pojavu upacijenata objektivno i kao uobiËajenu pojavu ubolnici? bolnici?

- To je veoma teæak momenat u naπoj sluæbi. Uodewequ za hitne hirurπke intervencije, naæalost,ima mnogo smrtnih sluËajeva, i zaista tokom dugo godinarada smrt postaje uobiËajena pojava. Ali to uopπte neznaËi da lekar ne preæivwava smrt svojih pacijenata.Svaki put kada se suoËavaπ sa smrÊu shvataπ tragi-Ënost tog doga-aja, i oseÊaπda bi Ëovek mo-gao joπ da æivi,da bi se moglojoπ neπto kori-sno uraditi. Isvaki put ose-Êaπ sopstvenukrivicu za onoπto se desilo,u z n e m i r a v a nsumqama nisili ti bio uzroktakvog ishoda,nije li bilo bo-we koristiti drugi preparat, druge metode leËeqa, do-neti drugu odluku u trenutku operacije, poveriti paci-jenta drugome lekaru... Tim pre πto danas radimo u veo-ma æalosnim uslovima - nema dovowno leokva, osobwa,plate su mizerne itd. U naπoj praksi ima i sluËajeva ka-da je smrt pacijenta neizbeæna. I tada je na lekaru oba-veza da pripremi roake za taj dogaaj, i da pomogne dase Ëovek koji umire ispovedi i priËesti. Tu nema mestaza sopstvene emocije i tada je lekaru neophodna odre-ena doza uzdræaqa i trezvenosti.

- Aleksandre NikolajeviËu, u naπe dane saAleksandre NikolajeviËu, u naπe dane sarazvojem novih tehnologija sfera medicinskerazvojem novih tehnologija sfera medicinskedelatnosti se veoma razvila. Wudi se sve ËeπÊedelatnosti se veoma razvila. Wudi se sve ËeπÊei ËeπÊe obraÊaju za medicinsku pomoÊ, ali nei ËeπÊe obraÊaju za medicinsku pomoÊ, ali ne

zbog realnih medicinskih problema i ne u æivozbog realnih medicinskih problema i ne u æivo--tno vaænim situacijama, veÊ sa nekim drugimtno vaænim situacijama, veÊ sa nekim drugimciwevima - poËevπi sa abortusima i zavrπaciwevima - poËevπi sa abortusima i zavrπa--vajuÊi sa kozmetiËkim operacijama. ©ta je za Vas,vajuÊi sa kozmetiËkim operacijama. ©ta je za Vas,kao verujuÊeg, pravoslavnog Ëoveka neprihvatkao verujuÊeg, pravoslavnog Ëoveka neprihvat--wivo u savremenoj medicinskoj praksi? wivo u savremenoj medicinskoj praksi?

- Odista savremena medicina, naæalost, preko-raËuje etiËke granice. Odnos pravoslavnog Ëoveka pre-ma abortusima, koji su danas masovno rasprostraqeni,toliko je oËigledan i jednoznaËan, da mislim da nemapotrebe da se razmatra ta tuæna pojava s taËke gledi-πta hriπÊanske etike. ©to se tiËe kozmetologije, ja qune smatram medicinskom oblaπÊu. Institut lepote, kojije nastao joπ u sovjetsko vreme i postojao zahvawujuÊisamostalnom finansiraqu, bio je Ëisto komercijalnaorganizacija sa uskim krugom kako medicinara tako ipacijenata. Danas se oblast kozmetologije znatno pro-πirila, postala je moderna (posebno meu wudima tzv.πou-biznisa) i sve se ËeπÊe poistoveÊuje sa medicinom.Meutim, ponavwam da je ta delatnost zasnovana iskwu-

Ëivo na komer-cijalnim osno-vama i da nemanikakve veze samedicinom. Tre-ba razlikovatisluËajeve kadase Ëovek obraÊaza usluge kozme-tologa sa ci-wem da “popra-vi” svoju spowa-πnost (to jest usuπtini da pro-meni tu formukoju mu je Gospod

dao) i tragiËne situacije, recimo nesreÊne sluËajeve,koje povlaËe za sobom najstraπnija sakaÊeqa ili opeko-tine, koje zahtevaju medicinsku, pa samim tim i kozme-toloπku pomoÊ. Kada se radi o povraÊaqu Ëovekuneophodnih funkcija za qegovo normalno postojaqe,onda potreba za medicinskom intervencijom ne podle-æe nikakvim sumqama. Kada se Ëovek obraÊa hirurgu dabi uklonio “suviπna” rebra, masnoÊu sa bedara, izme-nio oblik nosa itd., to za mene prevazilazi svake gra-nice razuma i suprotno je svemu wudskom. Po mom dubo-kom uverequ, protivweqe prirodnom starequ orga-nizma ne samo da je glupo, veÊ i nemoralno. Osim toga,danas nastaju Ëitave medicinske oblasti koje su pove-zane sa otkriÊem i koriπÊeqem najnovijih tehnologija,

49

“Djevojko, ustani” - sila ReËi Boæje vaskrsava Jairovu kÊer

koje zahtevaju izmiπwaqe duhovnog smisla. Recimo, uodnosu prema mnogim savremenim tokovima u oblastitransplantacije nema saglasnosti Ëak i meu neveruju-Êim lekarima.

- Recite nam, kako se Vi odnosite premaRecite nam, kako se Vi odnosite prematakozvanoj “netradicionalnoj medicini”?takozvanoj “netradicionalnoj medicini”?

- PoËeÊu od toga da ja liËno nikada nisam dola-zio u kontakt sa sliËnim iscelitewima, ali to bezu-slovno ne znaËi da bespogovorno odbacujem sve netradi-cionalne metode leËeqa. Pre svega, netradicionalnamedicina je neograniËeno raznovrsna. I ovde je neopho-dno razlikovati pravo leËeqe, zasnovano na viπe-vekovnoj praksi narodne medicine, i oblast “iscewiva-qa” povezanu sa gataqem, magijom i hipnozom. Bezu-slovno je da se Ëak i takvim metodama moæe izleËiti

ova ili ona bolest, ali naæalost daleko od toga daveÊina pacijenata shvata da obraÊajuÊi se sliËnim“iscelitewima” oni neminovno potpadaju pod odreenodejstvo mraËnih sila, i ranije ili kasnije moraju za togorko da plate. Isceweqe od bolesti ih previπe skupokoπta. Meutim, ponavwam, postoje oblasti netradi-cionalne medicine, koje su zsnovane na narodnim tradi-cijama leËeqa, na promiπwenom osmiπwavaqu bole-sti, qenim uzrocima i mehanizmima. Nijedan profe-sionalni lekar neÊe odricati korisnost primene travaili homeopatije. I ovde, kao i uopπte u svakoj medi-cinskoj delatnosti, krajqe je vaæno da lekar bude veru-juÊi Ëovek, i da qegov pristup bolesti ne protivureËihriπÊanskim principima.

prevod s ruskog: dr. Radmila MaksimoviÊ

50

materijal sajta moskovskog podvorja Sveto-TrojiËine Sergejeve Lavre preuzeto sa: www.miloserdie.ru/

- Drevne hriπÊane vrag je iskuπavao muËeqima,danaπqe iskuπava bolestima i pomislima (prep.Amvrosije Optinski)

- Brat upita oca Arsenija: zaπto se neki dobri wu-di u samrtnom Ëasu podvrgavaju velikom jadu pateÊi odbolesti telesne? Zato - odgovori starac - da bi se timekao sowu osolili, i otiπli tamo Ëisti (Atonski paterik)

- Pre nego πto bilo πta drugo uËinimo, u bolestivawa da pohitamo da se oËistimo od grehova kroz SvetuTajnu pokajaqa i da se u svojoj savesti izmirimo sa Bogom(sv. Teofan Zatvornik)

- Naπe bolesti su uglavnom posledice greha, zatoje najbowe sredstvo za spreËavaqe i leËeqe - izbegavaqegrehova

- Dogaa se da Bog boleπÊu uklaqa Ëoveka odnevowe koju ne bi mogao da izbegne kada bi bio zdrav

- Mnoge bolesti Gospod iscewuje preko lekara idrugim sredstvima. Ali ima i takvih Ëije izleËeqe Gospodzabraquje, kada vidi da je bolest potrebnija za spaseqenego zdravwe

- Na one koji boluju od opasnih bolesti avo jaËenapada, znajuÊi da ima malo vremena

- Bolesti nas izmiruju sa Bogom i uvode nas iznovau wubav Qegovu (sv. Jovan Kronπtatski)

- Kroz mnoge nam nevowe vawa nam uÊi uCarstvo Boæje. Onome koga zavoli, Gospod πawe nevo-we; one umrtvwuju srce izabranika Boæjeg za svet i uËe gada æivi u blizini Boga. U svim nevowama, pa i u bolesti-ma, sledeÊi lekovi donose korist i utehu za duπu: preda-nost vowi Boæjoj, blagodareqe Bogu, prekorevaqe sebe i

svest o tome da se zasluæuje Boæja kazna, seÊaqe na svetekoji su put zemawskog æivota proπli kroz neprestana iwuta stradaqa, i na to da su nevowe - Ëaπa koju pruæaHristos. Ko se ne priËesti iz te Ëaπe, taj nije dosledan danasledi veËno blaæenstvo.

- Onaj ko se nalazi u staqu bolesti, nalik je naokovanoga u teπke okove i spowa i iznutra. Ali to staqeπawe se ili dopuπta od Boga, Koji bije svakoga kogaprima. Iz tog razloga bolest se ubraja u one podvige ko-jima zadobijamo spaseqe. Potrebno je da svaki podvig bu-de pravilno obavwen. »ovek se podvizava pravilno u svo-joj bolesti onda kada blagodari Bogu za qu. Bolest praÊenublagodareqem i slavoslovwem Bogu, zbog QegovogoËinskog kaæqavaqa koje usmerava ka veËnom blaæenstvu,Sveti Oci stavwaju odmah uz dva najveÊa monaπka podviga- bezmolvije i posluπaqe (sv. Igqatije Stavropowski)

- Trpweqe u bolesti Gospod prima umesto posta imolitve

- Najbowa zahvalnost Bogu za ozdravweqe od bo-lesti sastoji se u tome da Mu preostalo vreme æivotapredano sluæiπ ispuqavajuÊi Qegove zapovesti

- PoseÊuj bolesne i posetiÊe te Bog- Istu Êe nagradu dobiti bolesnik i onaj ko mu

sluæi ((sv. Pimen Mnoogobolni)- Gospod nedostatak naπih dobrih dela nadokna-

uje bolestima ili æalostima (sv. Dimitrije Rostovski)- Doe jedanput igumanu Antoniju neki Ëovek sa bo-

lesnim nogama i kaæe: - BaÊuπka, noge me bole, ne mogu daËinim poklone i to me smuÊuje. O. Antonije mu reËe: - Pa, uSvetom Pismu je reËeno: Sine, daj mi srce, a ne noge.

POUKE SVETIH OTACA O BOLESTIMA

redsednik Rusije Vladimir Putin, tokomradne posete GrËkoj, ostvario je posetu Sve-toj Gori, planiranu joπ pre Ëetiri godine.Glavni ruski dræavnik je æeleo da tamo do-

e i prilikom ranijih putovaqa u GrËku, ali su to tadaonemoguÊile vremenske prilike: na Svetu Goru se moæedoÊi jedino morskim ili vazduπnim putem, a poËetkomnovembra 2001. godine trajala je oluja (ITAR-TAS).

Putin je prvi ruski dræavnik koji je posetioSvetu Goru, najsvetije pravoslavno mesto na zemwi, kojeima hiwadugodiπqu vezu sa Rusima i Rusijom.

Svetost, bogatstvo i istorija Svete Gore pri-vlaËe veliku paæqu i interesovaqe ne samo obiËnihvernika, klirika i uËeqaka, nego i znaËajnih politiËkihi druπtvenih radnika. Me-u poznatim inostranimgostima koji su posetiliSvetu Goru su bivπi mini-star inostranih poslovaRuske Federacije EvgenijPrimakov, dræavnici Jugo-slavije, kao i naslednikbritanskog prestola princ»arls od Velsa.

Ove nedewe jepredsednik RF potpisaoUkaz o dodeli Ordena prijatewstva arhimandritu Jere-miji (Awehinu ), igumanu ruskog manastira SvetogPantelejmona na Svetoj gori, “za veliko zalagaqe naoËuvaqu i razvijaqu duhovnih i kulturnih tradicija, iuËvrπÊivaqe prijatewskih odnosa meu narodima”.Ove godine arhimandrit Jeremija puni 90 godina. OnveÊ viπe od 20 godina rukovodi bratstvom ruskogsvetogorskog manastira.

Danas se na Svetoj Gori nalazi 20 manastira: 17grËkih i po jedan ruski (Svetog Pantelejmona), bugarskii srpski. Manastiri upravwaju Svetom Gorom preko svo-jih predstavnika, koji saËiqavaju Sveti kinot. Speci-fiËni glavni grad Svete Gore je Kareja.

Predsednika Rusije u svetogorskoj luci Dafni

doËekao je guverner Svete Gore Georgios Dalakuros. Onje jedan od malobrojnih svetovnih predstavnika na Sve-toj Gori. Osim qega, tamo rade joπ samo policija, radni-ci medicinskog centra i joπ neka lica. Guverner jepostavwen od strane Ministarstva unutraπqih poslo-va GrËke, preko qega se odræavaju veze izmeu SveteGore i grËke dræave. Sveta Gora se nalazi pod duhov-nom jurisdikcijom konstantinopowskog Patrijarha.Detawno ureeqe svetogorskog reæima utvreno jeUstavom Svete Gore, koji je sastavwen i prihvaÊen odstrane 20 svetogorskih manastira uz uËeπÊe predstav-nika grËke dræave.

Vladimir Putin je doputovao na Svetu Goru, ka-ko su primetili na ovom mestu, nezvaniËno odeven. Bez

obzira na veoma toplo vre-me, predsednik je bio obu-Ëen u tamno odelo i tamnukoπuwu bez kravate.

Predsednik Rusije jeboravio i u Kareji, admini-strativnom centru mona-πke republike koji se nala-zi u centru poluostrva, navrhu gore na 2033 metranadmorske visine. Susreose sa protoepistatom

(prvim duhovnim licem) ocem Pavlom i Ëlanovima Sve-toga kinota. To je organ uprave Svete Gore, koji se sasto-ji od predstavnika svakog od 20 aktivnih svetogorskihmanastira. Putin je proπao ulicama gradiÊa irazgledao neke crkve. Posle toga je uπao u sabornucrkvu Kareje, posveÊenu Uspeniju Presvete Bogorodice.To je najstarija crkva na Svetoj Gori, koja je po predaquosnovana joπ 335. godine. Ona je bila razruπena i udanaπqe vreme se obnavwa. Freske iz XIV veka suuprkos svemu oËuvane, a u oltaru se nalazi svetiqaKareje - Ëudotvorna ikona Majke Boæije “Dostojno jest”.Vladimir Putin je uπao u crkvu i razgledao je. Zatim jepriπao Ëudotvornoj ikoni, nekoliko minuta je stajaopred qom, prekrstio se, celivao i upalio sveÊu. Ruski

51

VLADIMIR PUTIN U POSETI SVETOJ GORI

U Kareji, administrativnom srediπtu Svete Gore

predsednik je ostao na sluæbi koja je poËela u crkvi. Protoepistat o. Pavle se posle sluæbe

pozdravnim reËima obratio voi ruske dræave. On jeovu posetu ruskog predsednika Svetoj Gori nazvao veli-kom ËaπÊu i vaænim istorijskim trenutkom. Kao odgovorna to, Vladimir Putin je zablagodario na moguÊnostiposete Svetoj Gori.

“Ovo je posebno mesto za sve pravoslavne”, re-kao je predsednik Rusije. “Rusiju i Svetu Goru su uvekpovezivale posebne veze. Mnogi od onih koji su se bavi-li prosveÊivaqem i hriπÊanskom kulturom u Rusijiprethodno su ovde boravili”.

Vladimir Putin je posetio Sveti kinot SveteGore i razgovarao s qegovim Ëlanovima, pri Ëemu jeponovo istaknuo duhov-nu vezu Rusije s GrËkom u celinii posebno sa Svetom Gorom. “U Rusiji dolazi do velikihpromena. Danas se svaki Ëovek, bilo koje nacionalnostii veroispovesti, moæe (vratiti) i vraÊa se svojimduhovnim korenima”, rekao je predsednik ruske dræave.“HriπÊani su, konaËno, veÊina u 145-milionskoj Rusiji.Radi toga je za nas preporod Rusije neraskidivo pove-zan, pre svega, sa duhovnim preporodom. Mi se sa veli-kim poπtovaqem odnosimo prema GrËkoj u celini, aposebno prema Svetoj Gori. Iako je Rusija najveÊa pravo-slavna dræava, GrËka i Sveta Gora su - izvori Pravo-slavwa”, naglasio je Putin. “Mi se toga seÊamo i to veo-ma cenimo. Izmeu Rusije i Svete Gore su uvek postojaleposebne veze. Mi smo spremni da ih obnovimo onoliko ionako kako vi budete spremni. To treba da budu harmo-niËni odnosi, zasnovani na apsolutnom poverequ i naopπtim duhovnim idealima”, smatra predsednik Rusije.

Zatim se Vladimir Putin uputio u Iverski

manastir. Manastiri na Svetoj Gori su priliËno uda-weni jedan od drugog, a putevi su proseËeni i poravnatikolski putevi. Ali to nije zaustavilo predsednika Rusi-je, koji je seo za automobilski volan i krenuo premamanastiru.

Iverski manastir predstavwa treÊi po znaËaju

od 20 svetogorskih manastira. Po predaqu, osnovan jekrajem X veka. S vremenom je manastir praktiËki biouniπten, qegova obnova je zapoËeta tek u XVIII veku.Danas manastir saËiqava Ëetverougaoni kompleks,ograen visokim zidinama. Na ulazu u manastir se nala-zi maqa nadvratna crkva Ëudotvorne ikone IverskeMajke Boæije, koja se naziva “Vratarnica”.

Pokraj automobila ruskog predsednika je trËalomagare, koje uopπte nije plaπilo prisustvo wudi iautomobila. Stupivπi na podruËje Iverskog manastira,Putin se uputio u Sabornu crkvu posveÊenu UspenijuPresvete Bogorodice. Manastir je u XI veku osnovaogruzijski monah Georgije Varaπvadze. Skoro cela crkvaje oslikana freskama iz kasnog perioda, iako su oËuvanei freske iz XVI veka. Presednik je razgledao unutraπ-qost crkve i odstojao sluæbu. Posle toga je razgledaojoπ jednu malu crkvu na teritoriji manastira, u kojem seËuva jedna od glavnih svetogorskih svetiqa - ikonaIverske Majke Boæije “Vratarnica”.

Predsednik Rusije je zablagodario bratiji inamesniku crkve za moguÊnost posete manastiru.PozdravwajuÊi Putina, iguman Vasilije je rekao da je“najvaænija razlika izmeu Rusije i ostalih zemawasveta ta πto ona raspolaæe ne samo materijalnim, veÊi duhovnim bogatstvom”. “U pravu ste, snaga Rusije jepre svega u duhovnosti”, odgovorio je Putin. “Nigde ni-sam video naslikanog Svetoga Georgija koji pobeujezmaja ne kopwem nego reËju, osim na starinskoj freski ujednoj od kapela u Rusiji “, rekao je on.

Iguman je istakao da Rusiju i Svetu Goru odavnoveæu prijatewske veze. Qegove reËi su se mogle potvr-diti u svakom manastiru, u kojem je boravio Putin. Mona-si i hodoËasnici su svuda aplauzima doËekivali ruskogpredsednika. Vladimir Putin je prvi u istoriji ruskidræavnik koji je posetio Svetu Goru.

U znak seÊaqa na ovu posetu Iverskom mana-stiru, predsednik Rusije se potpisao u kqigu poËasnihgostiju, kao πto se potpisao se i u kqizi Svetog kinota.“Svim podviænicima, slugama Gospodqim, svimhriπÊanima pravoslavne vere i Ëuvarima pravoslavnihsvetiqa s poπtovaqem”, napisao je glavni ruski dræa-vnik.

Predsednik Vladimir Putin je boravio i u ru-skom manastiru svetoga velikomuËenika i iscelitewaPantelejmona. Na svom sadaπqem mestu do mora, izmeusvetogorskog pristaniπta Dafni i manastira Kseno-font, ruski manastir se nalazi od 1765. godine. Dotadse nalazio na drugom mestu, dawe od obale mora. Tamose sada nalazi tzv. stari ili gorqi Rusik, ili “mana-stir Solunaca”, osnovan poËetkom XI veka.

52

Manastir Iviron

53

Putin je u manastir doputovao brodom. Od pri-staniπta se peπke popeo do glavnih manastirskih vra-ta. Kada je ulazio u manastir, doËekao ga je zvuk zvona.Predsednik je zapoËeo razgledaqe manastira od Sabor-ne crkve, posveÊene svetome velikomuËeniku i isceli-tewu Pantelejmonu. U ovoj crkvi seËuva Ëasna Svetiteweva glava iËestice moπtiju drugih svetitewa.Danas u manastiru æivi viπe od 60monaha, i veÊina od qih su wudistarijeg uzrasta. Vladimira Putinaje u crkvi pozdravio jedan od stare-πina manastira. Predsednik jeprisustvovao sluæbi i potom za-blagodario bratiji na trudu. “Hva-la vam za oËuvaqe duhovnih vred-nosti i za sluæeqe Gospodu, Komeste posvetili ceo svoj æivot”,rekao je.

Posle toga je glavni ruskidræavnik boravio u crkvi posve-Êenoj Pokrovu Presvete Bogorodice, pa u crkvi Uspe-nija, potom u crkvi Arhangela Gavrila i Mihaila, u kojojse Ëuvaju moπti svetih. Popeo se i na zvonik, Ëije zvonoje najveÊe na Balkanu. Na predlog namesnika, VladimirPutin je tri puta udario u zvono, Ëiji zvuk se razneo nadmanastirom.

Predsedniku su kazivali i o æivotu monaha.Posebno je posetio radionice u kojima radi bratija. Je-dan od starijih monaha je ispriËao predsedniku da onirade uglavnom na domaÊim maπinama Podowske fabri-ke. “Strane maπine imamo, ali one su izaπle iz upo-trebe”, napomenuo je. “Maπine su tehniËki zastarele, izato imamo potrebu da ih zamenimo”.

“PomoÊi Êemo u vezi tehnike obavezno”, obeÊaoje predsednik, “uradiÊemo tako da sve radi”. Posle togaje predsednik na poziv monaha posetio qihove kelije inekoliko minuta razgovarao s qima nasamo. Razgovaraoje i sa igumanom manastira, arhimandritom Jeremijom,koji je od svojih 90 godina na Svetoj Gori proveo 30, kaoi sa ocem Makarijem, duhovnikom bratije, koji æivi naSvetoj Gori od 1987. godine.

Sveta Gora - Ëuvar pravoslavne tradicije

Nedaleko od glavnog grada severne GrËke, Solu-na, nalazi se Sveta Gora. Na qoj je 20 manastira, kojiformiraju jedinstvenu na svetu pravoslavnu monaπkurepubliku.

Sveta Gora zauzima istoËni deo “treÊeg prsta”poluostrva Halkidiki, koji ulazi u Egejsko more duæi-nom od 60 km (πirina 8 do 12 km ) i koja zauzima povr-πinu od 360 km2. S jugoistoËne strane gorqeg vrha polu-ostrva uzviπuje se Sveta Gora na nadmorskoj visini od

2033 m, po kojoj je i dobio ime ceoovaj autonomni region GrËke.

Po predaqu, sama Bogomajka jeposetila Svetu Goru. Brod na kojemje Ona s apostolima putovala naostrvo Kipar zahvatila je bura, teje tako dospeo na obale Svete Gore.Mnogoboπci su poverovali u Qenupropoved i krstili se. O tome se nezna mnogo: Sveta Gora se u prvo vre-me nalazila pod rimskom vlaπÊu,koja je progaqala hriπÊane do 313.godine, kada je imperator Konstan-tin Veliki doneo zakon o davaquhriπÊanima prava graanstva islobode veroispovesti. U to vreme

je HriπÊanstvo na Svetoj Gori bilo priliËno razvijeno.Pojavili su se manastiri, procvetalo je monaπtvo. Pos-toji predaqe da je 422. godine Êerka Teodosija Velikog,carica Plakidija, posetila Svetu Goru, ali kada je hte-la da ue u manastir Vatoped, zaustavio ju je glas koji jedolazio od ikone Majke Boæije. Od tada je osobama æen-skog pola strogo zabraqen pristup na Svetu Goru. Ova

zabrana je bila naruπena samo dva puta: u vreme turskevladavine i tokom graanskog rata u GrËkoj (1946-1949.godine), kada su se æene i deca spaπavali u πumamaSvete Gore.

Monasi sve do sada æive po vizantijskom vre-menu, i prema qemu svaki novi dan poËiqe sa zalaskomsunca. Stoga trajaqe “svetogorskog dana”, koji se provo-di u trudu i molitvama, zavisi od doba godine.

Crkva Pokrova Presvete Bogorodice

Tri Putinova udarca o najveÊe zvono na Balkanu

Monaπku Republiku na Svetoj Gori je osnovaoSveti Atanasije. U prvom ustavu Svete Gore, 971. godi-ne, potvrenom od strane vizantijskog cara Cimiskija,za inoke je bilo utvreno pravo upravwaqa celokupnimprostranstvom poluostrva i darovana im je “veËno”potpuna samouprava. Od XI veka su uspostavwane jakeveze izmeu manastira i Rusije.Ruski manastir (Ksilurgu) jeosnovan 1016. godine, a 1169.godine mu je bio predatmanastir svetog Pantelejmona,koji je zatim postao centarruskih monaha na Svetoj Gori. Usastav svetogorskih manastira,osim grËkih, ulazi ruskimanastir Sv. Pantelejmona,bugarski i srpski manastir, kaoi rumunski skit, koji koristipravo samouprave. U viπe reor-ganizovanih manastira se Ëuvajudesetine hiwada grËkih i slo-venskih rukopisa, kao i velikibroj skupwenih ikona ipredmeta dekorativno-prime-qene umetniËke vrednosti. Po-luostrvo se nalazi pod duhovnomjurisdikcijom konstantinopowskog Patrijarha, a isto-vremeno predstavwa deo grËke dræave. Administra-tivni centar Svete Gore je gradiÊ Kareja.

Manastir Sv. Pantelejmona na Svetoj Gori

Ruski manastir Sv. Pantelejmona na Svetoj Go-ri predstavwa pravoslavnu kariku u razgranatim ve-zama izmeu Rusije i GrËke, koje traju vekovima. On nijesamo kolevka ruskog monaπtva na Svetoj Gori i veli-Ëinom ogroman manastir sa mnogo crkava, veÊ i æivispomenik vizantijske i postvizantijske kulture, te Ëu-var neproceqivih crkvenih i kulturnih predmeta.

Na svom sadaπqem mestu do mora, izmeusvetogorskog pristaniπta Dafni i manastira Kseno-fonta, ruski manastir se nalazi od 1765. godine. Dotada se nalazio na drugom mestu, dawe od obale mora.Tamo se sada nalazi tzv. stari ili gorqi Rusik, ili“manastir Solunaca”, osnovan poËetkom XI veka. Upra-vo tada su na Svetu Goru doπli prvi ruski monasi, kojisu se najpre nalazili u manastiru Ksilurgu, sada nazva-nom manastir Bogorodice. Veoma brzo se manastir napu-nio dosewenicima iz Rusije, tako da im je ovde uskoro

postalo tesno. Stoga je Sveti kinot u to vreme predaoruskim monasima opusteli manastir Solunaca. Mana-stir u Ksilurgu je pretvoren u skit, koji je ostao nepro-meqen sve do danaπqih dana.

U sredqem veku se broj stanovnika poveÊavao ismaqivao. Godine 1725. æitewe manastira su Ëinili

tek dva ruska i dva bugarskamonaha. Neπto kasnije monasi su upotpunosti napustili manastir iprebacili se prema moru, namesto na kome je bila sagraenamala crkva posveÊena HristovomVaskrsequ. Tu je 1839. godineosnovan novi manastir sa nazi-vom “Ruski”. Od 1839. broj ruskihmonaha je poËeo ubrzano da raste.Do 1875. manastir je brojao 1000monaha, a krajem veka - do dve hi-wade. Po nekim podacima, 1910.godine je na Svetoj Gori bilo 5000ruskih monaha - znatno viπe negosveπtenosluæitewa svih drugihnacionalnosti zajedno. U budæeturuske vlasti je postojala stavkapo kojoj se svake godine izdvajalo

100.000 rubawa u zlatu zasvetogorske manastire. Ovu novËanu pomoÊ je 1917.godine ukinula vlada Kerenskog.

U danaπqe vreme, s postepenim obnavwaqemmanastira Sv. Pantelejmona, tu æivi 70 monaha, koji sudoπli iz gradova Rusije, Ukrajine, Belorusije. Postojinada da Êe se gaπeqe ruske obitewi zaustaviti.Arhitektonski oblik manastira u celini gledano nematradicionalni izgled utvreqa, koji je svojstvendrugim svetogorskim graevinama. Mnogospratnazdaqa, predviena za mnogobrojnu bratiju, okruæujuveoma stari centar, kompaktno rasporeen u vidupravougaone graevine, sa glavnom Sabornom crkvomsagraenom u XIX veku i posveÊenom svetomvelikomuËeniku i iscelitewu Pantelejmonu. U ovojcrkvi se Ëuva Svetiteweva glava i Ëestice moπtiju sve-tog Jovana PreteËe, Stefana Novog, Paraskeve, Marine,Josifa ObruËnika, apostola Tome, Jovana Zlatoustog imnoge druge.

U drugom sabornom hramu, Pokrova PresveteBogorodice, takoe se Ëuvaju mnogobrojne moπti svetih:Jovana PreteËe, apostola Petra, Andreja, Luke, Filipa,Tome, Vartolomeja i Varnave, prvomuËenika Stefana,Isakija Dalmackoga, Dionisija Areopagita, besre-brenika Kozme i Damjana, Kirila Jerusalimskog, Trifu-

54

Manastir Sv. Pantelejmona

na i mnogih drugih. Ovde se nalazi i Ëudotvorna ikonaMajke Boæje koja se naziva “Jerusalimska”, ikona svetogJovana PreteËe, drevna ikona sv. velikomuËenika iiscelitewa Pantelejmona te ikona sveπtenomuËenikaHaralampija. TreÊa crkva je sagraena u Ëast svetitewaMitrofana Voroqeπkog »udotvorca. U manastiru setakoe nalazi mala crkva posveÊena Uspeniju PresveteBogorodice i sporedni oltar u Pokrovskoj crkvi posve-Êen svetim velikim knezovima,ravnoapostolnom Vladi-miru i blagovernom Aleksandru Nevskom. Osim ovihcrkava ima joπ nekoliko kapelica. Blizu manastira senalazi i grobnica s crkvom svetih prvovrhovnih apo-stola Petra i Pavla. Veoma bogata manastirska bibli-oteka se nalazi u posebnoj dvospratnoj zgradi u sredinidvoriπta. U qoj se Ëuva 1064 rukopisa i viπe od 20.000grËkih i slovenskih πtampanih izdaqa i kqiga. Od mno-πtva ilustrovanih rukopisa bogatstvom svojih ilustra-cija izdvajaju se dva - Jevanewe i 16 beseda GrigorijaBogoslova.

Glavni grad Kareja i organi svetogorske samouprave

Jedinstveni grad Kareja na Svetoj Goripredstavwa administrativni centar pravoslavne mona-πke republike, koja se sastoji od 20 manastira i mno-πtva skitova. Kareja (ovaj naziv se prevodi s staro-grËkog kao “orahovo drvo”) nalazi se u sredini polu-ostrva, na severoistoËnoj padini.

GradiÊ, koji se nalazi na tri sata hoda od lukeDafni, ima jednu glavnu i nekoliko sporednih uli-ca.Ovde su u prvo vreme æiveli shimnici, koji su dalizavet Êutaqa. U danaπqe vreme se u gradu nalaze pod-vorja (konaci) 19 od 20 manastira, u kojima æive pred-stavnici ovih manastira u Kinotu.

Manastir Kotlomuπ nema svoje podvorje zbogqegove neposredne blizine Kareji. Osim podvorja, u Ka-reji se nalaze i 82 kelije, Ëiji su stanovnici Grci, Rusi,Bugari, Srbi i Rumuni, koji se bave rukotvorinama iizrauju razne predmete za prodaju. Od malobrojnih grË-kih svetovnih lica ovde se nalaze guverner, policajci,

sluæbenici poπte, trgovci, zanatlije, personal medi-cinskog centra i nedavno otvoreno odeweqe banke.

Guverner je postavwen od strane Ministarstvaunutraπqih poslova GrËke, i preko qega se odræavajuveze izmeu grËke dræave i Svete Gore. Guverner odgo-vara za obezbeeqe i red na Svetoj Gori, koji po Ëlanu105 ustava GrËke predstavwa samoupravni deo grËkedræave. Danas obaveze guvernera obavwa AristosKozmiroglu.

Saborna crkva u Kareji, posveÊena UspenijuPresvete Bogorodice, nalazi se na gradskom trgu. To jenajstarija crkva na Svetoj Gori, koja je po predaqu 335.godine podignuta od strane prvog hriπÊanskog impe-ratora Rimske Imperije Konstantina Velikog. U XIV ve-ku crkvu je oslikao Ëuveni ikonopisac makedonske πko-le Manuil Panselin. OËuvane su freske iz XV veka iikone iz XVI veka, koje su radili predstavnici kritskeikonopisne πkole. U oltaru crkve se Ëuva karejska sve-tiqa, Ëudotvorna ikona Boæije Majke “Dostojno jest”. Usabornoj crkvi se nalazi i Ëudotvorna ikona Spasi-tewa. U zgradi naspram Uspeqskog sabora zaseda Pro-tat. On predstavwa viπu duhovnu samoupravu Svete Go-re, glavni i jedinstveni organ, administrativni i pra-

vni centar cele Svete Gore. U sastav Protata ulaziSveti Kinot, koji se sastoji od ravnopravnih predsta-vnika (antiprosopa) svih 20 manastira, a isto tako iSveta epistasija - savet izabran iz Kinota.

prevod s ruskog: Nataπa UboviÊ

55

Saborna crkva u Kareji

preuzeto sa: www.pravoslavie.ru/news/

Nebeska kancelarija

Jul mesec 2005. godine zadao je velike mukestaroj Evropi. Nesnosne vruÊine u ©paniji, Portu-galiji, Francuskoj i Italiji. Temperatura pree 40 ste-peni, vodostaj reka poËe da opada, jezera poËeπe dapresuπuju, tiho umiru vodeni izvori. I dok ZapadnaEvropa gori u visokim temperaturama, qena istoËna“sestra” kupa se u obilnim kiπama. Obilne padavineprouzrokovale su poplave, u kojima su oπteÊeni putevii sruπeno desetine i desetine kuÊa, kako u Rumuniji ta-ko u i centralnim delovima Bosne. Od ovih obilnih ki-πa poplavweni su i Maarska, SlovaËka i Bugarska.Dakle, jasno je da se posledqih godina neπto Ëudnodogaa sa vremenskim prilikama. A o Ëemu je reË?Meteorolozima je, kao i uvek, sve jasno. Oni veoma stru-Ëno πuπkaju meteoroloπkim kartama obeleæavajuÊi naqima kretaqa ciklona i anticiklona.

Meutim, ne treba zaboraviti da baπ ti meteo-rolozi imaju veoma tvrde i uporne ‘oponente’ - ozbiw-ne wude u mantijama. Ako qih upitamo πta misle odanaπqim vremenskim prilikama, mirno i tiho Êe otvo-riti Bibliju i prstom pokazati pasus koji treba proËi-tati. Ne zaboravite: “Prvi aneo je zatrubio...” DrugimreËima, umesto neoptereÊujuÊih analiza o vremenskimpojavama od strane fiziËara i vieqa vremenskih pri-lika od strane lirskih pesnika, dogaa se potpunokoncepcijski spor materijalista i idealista o krajusveta. A to je veÊ ozbiwno...

Æega - data nam kao znak

Materijalisti, kojima uslovno moæemo dapripiπemo sve nauËne informacije o meteoroloπkimprilikama, niËeg apokaliptiËnog u ovakvim prirod-nim pojavama ne vide.

“Velike vruÊine u letqim periodima u EvropiobiËno su prouzrokovane uticajem azorskog anti-ciklona”, rekao je za Ëasopis Itogi Leonid Starkov,

πef kancelarije za dugoroËne prognoze pri Fondu zabezbednost prirodne sredine (FOBOS). “Ovog leta jezabeleæena veoma velika aktivnost azorskog anti-ciklona, koji je spreËio prodor atlantskih oblaka uEvropu, tako da su oblaci boËno prolazili pored togdela evropske teritorije, radi Ëega na toj teritorijipadavina nije bilo. Anticiklon je potisnuo ciklone nasever, radi Ëega su se cikloni premeπtali u arktiËkezone blokiravπi vazduπne mase, koje nisu mogle da pro-dru na ovaj deo evropskog kontinenta. Poplave su bilelokalnog karaktera na veÊem delu istoËne Evrope, aliza veliku koliËinu vlaænosti kriv je opet taj isti azo-rski anticiklon, jer je iznad balkanskih planina blo-kirao mali ciklon, koji se prouzrokovao obilne kiπe.”

Kao i uvek, meteorologe je teπko pobediti biloËime. Qih ne Ëudi πto Evropwani ne pamte leto u komesu se afriËke vruÊine smeqivale sa velikim hladno-Êama i obrnuto. “Niπta se tu ne moæe - nastupa opπtezagrevaqe planete”, πire ruke nauËnici. Prema ana-lizi od strane Instituta politike Zemwe (SAD), sred-qa temperatura na naπoj planeti nezadræivo raste. Zaposledqih 25 godina temperatua planete je porasla za0,6 stepeni, a rezultati analize matematiËkom metodompokazuju da Êe za narednih sto godina temperatura pora-sti joπ za 1,4 stepena, odnosno i za 5,8 stepeni. Uprkostome, meteorolozi ne æure da evropske kataklizme do-vedu u vezu sa opπtom promenom klime. “Prekomernaaktivnost ciklona moæe da zavisi od velikog brojarazliËitih faktora”, kaæe Leonid Starkov, “kako odsunËeve aktivnosti, tako i od poveÊaqa ispareqa igasova. Meutim, povezanost izmeu vremenskih pro-cesa i opπtih klimatskih promena u danaπqe vremeostaje joπ uvek neispitana oblast.”

Ali, stanovnike planete tako sloæene nauËneanalize malo zadovowavaju. Oni traæe jednostavnije iprihvatwivije odgovore i nalaze ih... u okriwu crkava,dæamija i sinagoga.

56

SVETSKI SAVET CRKAVA OBJAVWUJE PO»ETAK KRAJA SVETA

57

Paklena vruÊina

Niko od savremenih bogoslova ne negira Ëiqe-nicu da je doπlo do tehnoloπke preoptereÊenosti pla-nete. Meutim, Ëini se da uzrok svih ovih naπih nesre-Êa nije samo emitovaqe πtetnog ugwendioksida u atmo-sferu. Po miπwequ klirika, klima se pogorπava zbogpotpunog grehovnog pada ËoveËanstva, kada mase svetapoËiqu da se klaqaju Satani, koji pritajeno deluje usvakom Ëoveku. Posledice toga su - katastrofalne pro-mene klimatskih uslova, pobuna stihije i “prelazak sve-ta u veËnost”. Drugim reËima, ako se Ëovek ne opametii ne urazumi, bez sumqe sledi apokalipsa. Najinte-resantnije je to πto su bogoslovi veÊ zaseli da pred-stave detawan scenario kraja sveta, rukovodeÊi se,naravno, hrestomatijskim Otkroveqem svetog JovanaBogoslova.

Na primer, otac Oweg Mowenko, stareπinacrkve Jovana Bogoslova u Torontu, bukvalno citira Sve-to Pismo, opisujuÊi slike nadolazeÊih katastrofa. Onje uveren da Êe sve poËeti “od potpunog presuπivaqavodenih izvora na zemwi i nestanka mora. Od toga Êenastati silna suπa na zemwi, a zemwa Êe podrhtavati ineprekidno se tresti pod nogama wudi. Sve æivotiqeÊe uginuti, ptice Êe nestati. Iz vulkanskih ædrela ipukotina na zemwi poteÊi Êe bujice vrele lave koje Êese sliti u ogqenu reku. Zemwa i svi qeni delovi Êe bi-ti spræeni. I biÊe Boæiji sud i nova zemwa, gde pravdaobitava.”

Uporedite: u Otkrovequ svetog Jovana Bogo-slova za v e l i k i d a n gneva Boæijeg reËeno je sle-deÊe: “I bi veliki zemwotres, i sunce se pomraI bi veliki zemwotres, i sunce se pomra--Ëi..., i mesec postade kao krvËi..., i mesec postade kao krv”. I dawe: “I zvezdeI zvezdenebeske padoπe na zemwu kao nezrele smokve kojenebeske padoπe na zemwu kao nezrele smokve kojeotrese jak vetar. Iotrese jak vetar. I nebo se sakri, savivπi se unebo se sakri, savivπi se usvitak, i svaka planina i ostrvo pokrenu se sasvitak, i svaka planina i ostrvo pokrenu se sasvog mesta. I uze aneo kadionicu, i napuni jesvog mesta. I uze aneo kadionicu, i napuni jeogqem sa ærtvenika i okrenu je ka zemwi: i Ëuπeogqem sa ærtvenika i okrenu je ka zemwi: i Ëuπese glasovi, i gromovi, i muqe, ise glasovi, i gromovi, i muqe, i bi zemwotresbi zemwotres”.Drugi proroci su objavili svoje vieqe Armagedona. Naprimer, prorok Joil napisa: “Sunce se pretvori u taSunce se pretvori u ta --mu i mesec u krv, pre nego πto nastupi danmu i mesec u krv, pre nego πto nastupi danGospodqi, veliki i straπniGospodqi, veliki i straπni”.

Ali, eto, kako da kaæemo, scenario je “poli-tiËki najnekorektniji”. Ima i drugih.

Nebeska klima - nebeska kontrola

HriπÊanske duhovne voe, islamske, juda-istiËke i budistiËke, uoËi susreta “velike osmorice” u

©kotskoj, doneli su zajedniËku deklaraciju koja pozivavoe vodeÊih zemawa da ozbiwno priu Ëiqenici da jedoπlo do opπte promene klime na planeti. Religioznivoe su pozvali svetsku organizaciju da se zaπtite izasade πume, okeani, divwe æivotiqe i priroda uop-πte - kao sveti darovi u kojima buja æivot. Ovaj upotpunosti svetovni poziv duhovnog sveta svetskimmoÊnicima ima teoloπki podtekst: “Wudi, opametitese! Dolaze posledqi dani!”

Doktor Martin Robra, jedan od autora pozivaupuÊenog voama “velike osmorice”, smatra da baπ sadaCrkva ne sme da ostane po strani s obzirom na oËi-gledan problem pojaveopπte promene klime na planetiZemwi: “Klimatske promene su oËigledne na celojzemawskoj kugli. Na primer, za stanovnike malih ostrvakoji se nalaze u Tihom okeanu to je posebno aktuelno.DomaÊi ribari su proπle godine vezivali svoje Ëamcedesetak metara daleko od obale, danas celu obalu prek-riva okean. Tropske oluje i naleti talasa su postaliËeπÊi i jaËi. Ranije su prolomi oblaka prolazili sodreenom vemenskom stabilnoπÊu, a sada su periodisuπe postali duæi, a periodi kiπa kraÊi, ali su dono-sili velike koliËine vlage. Na primer, dræava Tuvaluu Tihom okeanu, koja se sastoji od devet koralnih ostrva,bukvalno Êe potonuti za 50 godina. Vlasti te zemwe suse veÊ obratile vladi Australije i Novog Zelanda samolbom da na svojoj teritoriji prime 11.000 stanovnikasa tih ostrva kao ekoloπke izbeglice.”

Za to vreme moæe se postaviti jedno logiËnopitaqe: od vremenskih kataklizmi podjednako stradajui siromaπne i bogate zemwe, pa gde je praviËnost Neba?Martin Robra ovaj problem smatra Boæijom promiπwu:“Mi smatramo da nas Gospod poziva da svoju paæquskrenemo na stanovnike siromaπnih zemawa i da impomaæemo u svim nevowama i siromaπtvu. Iako, kako senama Ëini, ne treba sve kataklizme pripisivati Bogu.Osnovne izmene prirodnih pojava su ipak “zasluga”ËoveËanstva. Na primer, tsunami u jugoistoËnoj Aziji je-ste oËigledan primer koliko su wudi daleko otiπli uporemeÊaju svog odnosa sa prirodom. Ponavwam, mi ni-smo skloni da wudske ærtve pripisujemo Tvorcu.”

“Osnovni uzroci koji utiËu na poveÊaqe brojaprirodnih kataklizmi jasni su kao dan”, kaæe koor-dinator programa za promenu klime Svetskog savetacrkava Dejvid Halman. “Svi nauËni sporovi oko toga ka-kav je uticaj Ëoveka na klimu samo je pusto traÊeqe vre-mena. Pre svega kriv je Ëovek, i na tehnoloπkom planu iu duhovnom pogledu. HriπÊanske Crkve razmatraju pro-menu klime kao ozbiwan etiËki i duhovni faktor. »ove-Ëanstvo ima ruπilaËki uticaj na ekoloπku ravnoteæu,

koju je stvorio Gospod”.Svi smo krivi. A πta da se radi, ako je æivotni

postulat mnogima u izreci: “Naravno, klima u raju jebowa, ali u paklu je druπtvo veselije«. I da nam se nedogodi da nam viπe ne bude ni do kakvog smeha, dobro jeπto je neoËekivano i Ruska Pravoslavna Crkva, koja sedo sada veoma oprezno odnosila prema inicijativamaSvetskog saveta crkava, ovoga puta podræala “klimat-sku deklaraciju”.

“Odnosi izmeuËoveka i prirode koja gaokruæuje bili suporemeÊeni joπ upraistorijsko doba”, kaæeotac Mihail Prokopenko,saradnik sekretarijata zameusobne odnose crkavai druπtva Moskovskepatrijarπije, “Ëega jeuzrok bio grehovni padËoveka i qegovo otueqeod Gospoda. Greh, koji seukorenio u duπi Ëove-kovoj, pogubno je uticao nesamo na qega samog, veÊ ina ceo svet koji gaokruæuje. U poËetnimglavama Biblije reËenoje Adamu: “...zemwa da jeprokleta s tebe...”. U svo-jim odnosima sa prirodomËovek je poËeo da se pona-πa kao potroπaË,rukovodeÊi se egoistiËnim pobudama. Zato, odgovore namnoga pitaqa koja se odnose na krizu u prirodnojsredini treba traæiti u duπi Ëovekovoj, a ne u sferamaekonomije.”

Traæiti u tuem oku trun jeste nezahvalan pro-ces. Osim toga, ko je od nas bez greha? Pa Ëak i Svetskisavet crkava priznaje: “Ako uzmemo koliku potrebu zapotroπqom energije imaju samo nemaËke crkve zbogsvoje infrastrukture: bolnica, crkvenih πkola, kuÊa idomova za starije wude... Zato, ako prvo crkve poËnu da

πtede energiju, za poËetak putem elementarne πtedqe,a kasnije prelaskom na alternativne izvore energije, toÊe veÊ biti dobar primer za sve druge.”

Molite se za dobro vreme

Ipak nije sasvim jasno zaπto je Crkva odluËilada poremeÊaj klimatskih prilika uvrsti u najozbiwnijeprobleme u okviru svoje teoloπke doktrine. NemeÊe se

tuæan odgovor. Opπtimzagrevaqem planete poza-baviπe se kliriciverovatno i zbog toga πtoje u duπama pastve u pogle-du religije, verouËeqa,crkve i ostalih tradicio-nalnih instituta nastaloopπte zahlaeqe. »ak su iVatikan i RuskaPravoslavna Crkva, kojerazdiru protivreËniprincipi, spremni da sesloæe i ujedine u borbiprotiv sekularizma, libe-ralizma i ateizma. Ali,dopreti do duπe svakogËoveka Crkva veÊ nije ustaqu. Ideja indi-vidualnog, sopstvenog spa-seqa, na kojoj se vekovimazasnivalo HriπÊanstvoviπe ne dodirujeumrtvwene strune duπe

veÊine vernika. Zato je neophodna bila principijelnonova ideja, spremna da predloæi put, ako pak nekolektivnog spaseqa, ono bar odlagaqa kraja sveta. I,eto, desi se opπte zagrevaqe planete Zemwe. Kaæu,molite se kako treba, molite se u srcu - i imaÊete lepovreme. Amin?

Dmitrij Serkovprevod s ruskog: Tankosava DamjanoviÊ

58