ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕИ УРБАНИЗАМ- семинарски рад -

САДРЖАЈ:

1. Анализа блока

1.1. Историјат1.2. Локација (површина, опис, диспозиција, облик парцела)1.3. Правни и плански основ1.4. Просторни обухват плана1.5. Намена објеката и корисници простора1.6. Саобраћај, врсте саобраћајница и попречни профили1.7. Зеленило и поплочавање

2. Студија случаја

2.1. Индекс изграђености парцеле2.2. Степен заузетости парцеле2.3. Спратност и висина објекта2.4. Катастарска парцела

2.5. Грађевинска и регулациона линија 2.6. Закључак

3. ЗАКЉУЧАК4. ЛИТЕРАТУРА

1.1. ИСТОРИЈАТ

Градска општина Палилула је једна од 17 општина Града Београда , као што је приказано на слици 1.

Слика 1. Територије београдских општина

Име Палилуле помиње се први пут почетком 19. века и односи се на "село смештено на четврт сата хода" од града опасаног шанцем. О пореклу назива овог дела Београда нема поузданијих историјских података. Истраживачи сматрају да су ондашње власти, по некима лично кнез Милош, забранили пушење на уским београдским улицама због лако запаљивих зграда. Зато су тадашњи пушачи палили своје луле тек по изласку из вароши. Записана сећања из 1840. године кажу да је на једном диреку била нацртана лула која је објашњавала намерницима да ту могу слободно пушити, да могу да запале своју лулу. Претпоставља се да отуда потиче назив Палилула.

Према неким изворима назив Палилула, као географски појам датира, такође, из времена с почетка 19. века. Тадашња пракса била је да се деловима града надене име према занатима које се у њима обављају. Један од најраспрострањенијих заната био је грнчарски, а сировинска база - глина, вађена је из мајдана на простору Карабурме, Великог брда и Милића брда. Грнчарија се пекла у пећима које су се због облика и димњака називале ЛУЛЕ, те се тај назив пренео на део територије града на којем су биле постављене. Као доказ извођењу овог закључка је дуга опекарска и цигларска делатност на Палилули, а конкретан доказ су угашене пећи за печење цигле у кругу ИГМ "Трудбеник" на Сланачком путу.

Београд је 1860. године подељен на шест квартова, а један од њих био је палилулски. Три деценије касније, 1890. године, палилулски кварт био је највећи у Београду, у њему је живело 10.563 Београђана. У 1365 домова било је 2844 домаћинстава. Палилулци су се држали старих обичаја о крвним задругама. Такав начин живота условљавала је земљорадња као основна делатност.

Археолошка ископавања, посебно на Карабурми, показују да су близина реке и плодна земља њених обала одувек привлачили људе да се ту задржавају и боре за опстанак. Насеобина је настала на простору изван градских бедема, идући од некадашње Видин капије (на месту данашње Прве гимназије), подно Ташмајданског гребена, до Дунава.

Значајнија насеља ничу у 16. веку. Иако први пут поменута у историјским документима пре пет векова, насеља Борча и Овча, као и друга новијег датума (Крњача, Котеж, Падинска Скела) административно су постала део Палилуле половином прошлог века. Некадашња острвца настала повлачењем Дунава, исушивањем бара и ритова и изградњом каналског система, убрзано су се ширила (само делимично плански) у пољопривредном и урбаном смислу, па је тако Борча најпространије и најбројније насеље Београда. Спој пољопривреде, индустрије, трговине и услужних делатности даје овом делу Палилуле посебно занимљива обележја.

Од Ташмајдана ка Дунаву и Булбулдерском потоку (данашња Цвијићева улица) налазиле су се "баште, виногради, пашњаци, али и млинови, па чак и летњиковци, чији су власници живели у самом граду". Првих деценија 18. века то је био најлепши део тадашњег Београда. Оценили су то и бројни колонисти, занатлије и трговци немачког, али и српског порекла, који су дошли у пратњи аустријске војске принца Еугена Савојског.

Од 1717. до 1739. године на овом простору подигли су насеље Карлстал (Карлова долина), повезано омиљеним београдским шеталиштем, Дугом улицом (данашња Душанова), с утврђеним градом. У Карлсталу је било цркава и манастира, цветних алеја и зеленила и лепо уређених широких улица. Палилула тек у време кнеза Милоша постаје село, захваљујући његовој жељи да од Савамале начини "праву варош". Раселио је Савамалце, бесплатно им поделивши плацеве "код села Палилула", наниже од напуштене и запуштене Батал џамије (на месту данашњег Дома Народне скупштине Србије). Београд се постепено ширио, тако да су на њивама Палилуле подизане нове зграде, а преко некадашњих ораница просецане нове улице. Палилула је мењала изглед. Стизали су нови житељи из свих крајева Србије и Аустроугарске и од

земљорадника су постајали калфе или фабрички радници. Тако је Палилула све више прерастала у индустријско предграђе Београда.

Палилулски простор "памти" многе историјске догађаје. Најзначајнији је свакако објављивање Хатишерифа, на дан Светог Андреја Првозваног, 30. новембра 1830. по старом календару, односно, 13. децембра 1830. према новом календару, по коме Велика порта признаје Србији пуну националну самосталност, кнезу Милошу наследно кнежевско достојанство, а Србима право на београдску варош. Ово се догодило на брежуљцима Ташмајданског парка, испод кога су својевремено били рудници тврдог камена и шалитре, а у близини места где су Турци, по налогу Синан-паше спалили мошти Светог Саве.Када је хатишерифом Србија стекла право да гради школе и болнице, Палилуци међу првима захтевају да се у њиховом крају изгради и отвори школа. На Ташмајдану, при цркви код тадашњег гробља, настала је трећа по реду београдска основна школа. На предлог директора београдске гимназије, већ 1870. отворена је и палилулска полугимназија. Непуних шест година касније започело је похађање и петог разреда. Тако је ова школа прерасла у потпуну гимназију. На Палилули у то време ради и виша школа "васпитателно заведеније" за женску децу, а похађају је кћери најугледнијих Београђана.

Градска општина Палилула је по величини највећа општина Града Београда - простире са на 44.661 хектара, од чега ужи градски део заузима 4.536 hа. Смештена на северу главног града Републике Србије. Спада у централне градске општине Града Београда, а граничи се са општинама Звездара, Врачар, Стари град, Земун и Гроцка. На спољним границама Београда, граничи се са општинама Стара Пазова, Зрењанин, Опово и Панчево. По последњем попису из 2002. на Палилули живи 155.902 становника, што је сврстава на четврто место међу 17 београдских општина.

Простире се на обе обале Дунава, које повезује Панчевачки мост. На левој обали Дунава Палилула захвата насеља Крњача, Борча, Црвенка, Овча, Ковилово, Падинска Скела, Јабучки Рит, Глогоњски Рит, Бесни Фок, Врбовски, Дунавац, Товилиште и Прелив. С десне стране реке, Палилулу од суседних београдских општина деле улице: Војводе Добрњца, Таковска, Булевар краља Александра, Рузвелтова, Мије Ковачевића и Драгослава Срејовића. Преко Карабурме, Вишњичке Бање и села Вишњица, Сланци и Велико Село Палилула се спушта на Дунав. Tериторија Општине Палилуле je подељена на 24 месне заједнице.

Слика 2. Територије београдских општина

Територија Општине Палилула састоји се од три комплексне целине -  градске  (смештене скоро у самом центру Београда) ,  приградске и сеоске , по чему се разликује од осталих београдских општина. Чине је подручја катастарских општина : Палилула , Вишњица , Велико Село , Сланци , Крњача , Борча , Бесни Фок , Ковилово, Овча, Комарева Хумка и Лепушница.

Палилула располаже великим потенцијалима у разним привредним областима, од пољопривреде (преко 30.000 хектара) и прехрамбене индустрије, до туризма. На Палилули ради преко 6.500 регистрованих привредних субјеката.Управљање општинским пословним простором поверено је Јавном предузећу "Пословни центар Општине Палилула". Дом здравља "Др Милутин Ивковић" има више здравствених станица и амбуланти широм Палилуле.

Предшколска установа "Бошко Буха" има 27 објеката, а деца Палилуле имају могућност да похађају једну од 14 основних и 6 средњих школа. На Палилули се налазе и три дома ученика средњих школа, три високе стручне школе, 8 факултета, као и Универзитетска библиотека "Светозар Марковић".

Поред Установе културе "Палилула", ту су и Мало позориште "Душко Радовић" и Дечји културни центар Београд. Библиотека "Милутин Бојић" има своје

огранке широм Палилуле. Општина је и покровитељ "Палилулске олимпијаде културе".

Осим Омладинског стадиона и ОФК "Београд", Палилула је препознатљива и по Спортско-рекреативном центру "Ташмајдан", са истоименим базеном и стадионом, Халом "Пионир" и Леденом двораном.

Слава општине Палилула је Марковдан, 8. маја, која се поново слави од 1997.

1.2. ЛОКАЦИЈА

За обраду локације изабрала сам „ БГ спортски центар Ковилово “ који се налази на подручју општине Палилула .

Предметна локација се налази у непосредној близини Београда на само 15 минута од центра града,окружена зеленилом и лако доступна преко Зрењанинског пута и обухвата површину од 26.8 ha.Простор обухваћен програмон граничи се у правцу запада и северозапада квалитетним масивом храстових шума, док се северно од граница протеже ужи појас шумске вегетације 55-90м.Јужно и источно од локације налази се пољопривредно земљиште.Унутар посматраног простора зеленило је присутно у функцији постојећих спортских активности,затим као уређено зеленило партерно-парковског типа око објеката и стаза са учешћем дрвореда и као остале претежно уређене зелене површине.

Повод за израду плана детаљне регулације „ БГ спортски центар Ковилово“ општина Палилула , је иницијатива канцеларије главног архитекте из 2006. године.у којој се наводи да је изградња спортског центра Ковилово један од значајних пројеката с обзиром на резултате стрељачког савеза на досадашњим такмичењима,али и даљу афирмацију овог спорта.Организације међународних такмичења на највишем нивоу захтевају одговарајуће капацитете и предуслове које спортски комплекс овог типа трба да садржи,како би се испунили стандарди европске асоцијације.

Изолованост локације ван града пружа предност за одржавање специфичних такмичења и смештај спортских репрезентација и других група посетилаца.„БГ спортски центар Ковилово“ је сваке године домаћин више међународних Grand Prix такмичења,која су укључена у календар Међународне стрељачке спортске федерације ( ISSF) .

Циљеви израде плана су:

Израда урбанистичког плана који би био основ за законску предвиђену процедуру верификације већ изведених објеката у оквиру комплекса

Стварање планских могућности за израду нових компатибилних садржаја и заокруживање понуде овог специфичног и перспективног комлекса.

Обезбеђење капацитета техничке инфраструктуре за постојећу и планирану изградњу.

Дефинисање јавно

1.3 ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ

Правни основ

Правни основ за израду предметног плана представља Одлука о изградњи плана детаљне регулације за „ БГ спортски центар Ковилово“(Службени лист града Београда бр.15/07),а такође је дефинисан у Закону о планирању и изградњи (Службени гласник Републике Србије бр.47/03,34/06),Правилнику о садржини,начину стављања плана на јавни увид (Службени гласник Републике Србије бр.12/04) и Закону о стратешкој процени утицаја на животну средину (Службени гласник Републике Србије бр.135/04).

Плански основ

Према регионалном просторном плану административног подручја града Београда (Службени лист града Београда бр.10/04) предметни комплекс налази се на једним мањем делом у оквиру намене „постојеће шумско земљиште“, а већим делом у оквиру намене“нови системи сточарске производње“.

Намена дефинисана РПП АП Београдаје у оквиру ширег подручја у коме се налази предметни комплекс доминантна,тј. Провлађујућа категорија коришћења земљишта (минимум 75%),али се у оквиру ове намене могу планирати и друге намене,између осталог за спорт и рекреацију.

Према наведеном просторном плану стрелиштс представљају специјализоване спортске копмплексе на отвореном простору. За организацију различитих врста спортског стрељаштва потребна је површина од око 20 ha у оквиру топграфски издвојеног,по могућству шумом опасаног простора.

1.4 ПРОСТОРНИ ОБУХВАТ ПЛАНА

Предметни простор се налази у банатском делу административног подручја опстине Палилула, истично од Зрењанинског пута, на удаљености око 12 km од центра града,и обухвата површину од око 26.8 ha.Границом плана обухваћена је граница комплексаспортског центра и приступна саобрацајница,која повеѕује комплекс спортског центра са Зрењанинским путем.

1.5 НАМЕНА ОБЈЕКТА , КОРИСНИЦИ ПРОСТОРА

Намена комплекса је спорт и рекреација – специјалезована стрелишта за летеће мете и спортинг комплекс стрелиште за одвијање и праћење такмичења,са пратећим објектима у функцији основне намеме ( хотелски смештај,конгресна сала и прес центар,ресторани,други спортски и рекреативни објекти,зелене површине са трим стазама).

У оквиру комплека изграђени су следећи садржаји: стрелишта за летеће мете спортски терени (отворени и затворени) за фудбал , кошарку ,одбојку,

рукомет и тенис. Хотел са отвореним базеном Интерне приступне колско пешачке стазе

1.6 САОБРАЋАЈ И ВРСТЕ САОБРАЋАЈНИЦА

Саобраћајница Зрењанински пут је део републичке путне мреже,и представља магистрални пут М24.1.Зрењанински пут представља један од 11 уливно – изливних праваца уличне мреже града Београда. Према ГУП Београда 2021,Зрењанински пут се планира као саобраћајница примарне уличне мреже,ранга магистрале.

Колски приступ комплексу остварује са са планиране приступне саобраћајнице која представља везу комплекса са Зрењанинским путем. Веза приступне саобраћајнице и Зрењанинског пута планира се у виду површинске раскрснице.

Попречни профил планиране приступне саобраћајнице садржи саобраћајну траку по смеру,шириме по 3.0м и обостране пешачке стазе(тротоаре9) ширине 1.5м,што укупно износи 9.0м.

1.7 ЗЕЛЕНИЛО И ПОПЛОЧАВАЊЕ(ПАРТЕРНО УРЂЕЊЕ ПАРЦЕЛЕ)

Минимално 40 % парцеле мора да буде под зеленилом,а остали део парцеле може бити поплочан.Планирати нове зелене површине у оквиру планираних садржаја и прилагодити их у односу на већ постојеће зеленило.Свако вредно стабло,групације дрвећа и шибља, сачувати.Дрвеће садити у групама,појединачно и у заједници са шибљем.Дуж источне и јужне границе формирати, на местима где је то могуће извести, ветрозаштитне појасеве од дрвећа и шибља(5 – 20 метара).На паркинг просторима планирати асфалтну подлогу или постављање застора од растер елемената и траве .Предност на бетонском имају ратер елементи од рециклирајућих полиетиленских материјала .Предвидети и мале затрављене површине (партерно зеленило) на ободима паркинга са нижим шибљем.

2.1 ИНДЕКС ИЗГРАЂЕНОСТИ ПАРЦЕЛЕ

ПФЦ –просторно функционална целина БРГП – бруто развијена грађевинска целина

Јавне саобраћајне површине

Број катастарске парцеле

Бројграђевинске

парцеле

Приступна саобраћајница

К.О.Комарева хумка

Део кат.парцеле:

600,609,736,566,567,568,

561,547,562,563/2

ПС1

Део Зрењанинског

пута

К.О.Ковилово

Део кат.парцеле

2613

ПС2

ПФЦ макс.БРГППФЦ С1 4300м2ПФЦ С2 1400м2ПФЦ Т 2950м2ПФЦ Х1 17600м2ПФЦ Х2 3120м2ПФЦ А 9000м2

ПФЦ М 100м2

Укупно 38470м2

Отворени спортски терени ,који су део уређења слободних површина,не улазе у обрачун изграђености.

2.2 СТЕПЕН ЗАУЗЕТОСТИ ПАРЦЕЛЕ

ПФЦ макс.површина под објектом

ПФЦ С1 4300м2ПФЦ С2 1400м2ПФЦ Т 2930м2ПФЦ Х1 7000м2ПФЦ Х2 1200м2ПФЦ А 8535м2

ПФЦ М 100м2

Укупно 25645м2

Максимална вредност степена заузетости је 10%Отворени спортски терени ,који су део уређења слободних површина,не улазе у обрачун изграђености.

2.3 СПРАТНОСТ И ВИСИНА ОБЈЕКТА

Кота приземља може бити максимално на висини до 1.2м у односу на коту интерне приступне саобраћајнице.Максимални дозвољени нагиб кровних павни је 30

2.4 КАТАСТАРСКЕ ПАРЦЕЛЕ

ПФЦ макс.спратностмакс.висина

венцамакс.висина

слемена

ПФЦ С1 П 5.0м 7.0м

ПФЦ С2 П 5.0м 7.0м

ПФЦ Т П 9.0м 12.0м

ПФЦ Х1 П+1+Пк-П+2+Пк 11.0м 16.0м

ПФЦ Х2 П+1+Пк 8.0м 13.0м

ПФЦ А П 5.0м 7.0м

ПФЦ М П 5.0м 7.0м

Границом плана обухвацене су следеће катастарске парцеле:К.О. Ковилово Р=1:2500Део катастарске парцеле 2613К.О.Комарева хумкаДелови катастарских парцела 600, 609, 736, 566, 567, 568, 561, 547, 562, 563/1, 563/2, 549,823, 553, 552, 554, 555, 556.

2.5 ГРАЂЕВИНСКА И РЕГУЛАЦИОНА ЛИНИЈА

Планом је дефинисана грађевинска парцела ГП1 , утврђена регулационом линијом у односу на јавне површине и разделним границама парцеле према суседним парцелама .

Грађевинска парцела ГП1 формирана је овим планом од делова катастарских парцела 547,562,563/1,563/2,549,823,553,552,554,555,556, к.о.Комарева хумка.Површина грађевинске парцеле ГП1 је око 256450м2.Грађевинска парцела ГП1 има непосредни колски приступ на јавну саобрацајну површину.

Грађевинска линија је линија до које је дозвољено грађење унутар ПФЦ и једнака је граници ПФЦ (просторно функционална целина ).

ЗАКЉУЧАК:

„БГ Спортски центар Ковилово“ представља оазу општине Палилула надомак Београда са леве стране Дунава . Спортки центар заузима огромно пространство ,окружен је боровом шумом и од велике је важности за град Београд. Изградња овако великог комлекса спортски х терена и првенствено стрелишта је неопходна зато што нам отвара врата на свим међународним такмичењима највишег нивоа.Такође младим људима града Београда омогућава да се професионално баве овим необичним спортом као и свим другим спортовима.

ЛИТЕРАТУРА:

Закон о планирању и изградњи ГУП Београда 2021. Са његовим изменама и допунама www.beoland.com www.zvezdara org.rs www.geosrbija.rs www.beograd.org