PROSTORNO PLANIRANJE I PREKOGRANIČNA SARADNJA

PROSTORNO PLANIRANJE I PREKOGRANIČNA SARADNJA

Novi Sad, 7. Decembar, 2015.

Ðåïóáëèêà Ñðáè¼àÌÈÍÈÑÒÀÐÑÒÂÎ ÃÐÀ€ÅÂÈÍÀÐÑÒÂÀ,

ÑÀÎÁÐÀŽÀ£À È ÈÍÔÐÀÑÒÐÓÊÒÓÐÅRepublika Srbija

Ministarstvo građevinarstva,

saobraćaja i infrastrukture

Asocijacija evropskih graničnih regiona

Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine,

Republika Srbija

Centralnoevropska služba za prekogranične inicijative

na Balkanu

AEBR centar za Balkan

Urednici:Martín Guillermo-Ramírez Ana Nikolov

PROSTORNO

PLANIRANJE I

PREKOGRANIČNA

SARADNJA Urednici:

Martín Guillermo-Ramírez

Ana Nikolov

Novi Sad, 7. Decembar, 2015.

1

Zasnovano na poglavlju o Prostornom planiranju AEBR priručnika za prekograničnu

saradnju, prerađenoj i ažuriranoj verziji LACE-TAP CBC priručnika iz 2015. godine.

Ovo poglavlje je ažurirano u maju-julu 2015. godine, uz podršku Direkcije za saobraćaj,

prostorno planiranje i urbanizam; Regionalnog Ministarstva za javne radove i stanovanje,

prostorno planiranje i turizam; Regionalne Vlade Ekstremadure.

Poglavlje je štampano zahvajujući finansijskoj podršci Ministarstva za građevinarstva,

saobraćaja i infrastukture Vlade Republike Srbije.

Izrađeno od strane

Asocijacije evropskih graničnih regiona (AEBR)

AEBR sedište:

Enscheder Straße 362

Tel.: +49 2562 70219

D-48599 Gronau (Nemačka)

[email protected]

www.aebr.eu

AEBR Kancelarija za projekte:

Rüdesheimer Str. 8

D-13465 Berlin (Nemačka) [email protected]

[email protected]

AEBR Antena u Briselu:

Office of Extremadura

Av. de Cortenbergh 87-89

B-1000 Brisel (Belgija)

AEBR Info Centar Harkov (Ukraina):

[email protected]

AEBR centar za Balkan (Srbija):

Bulevar Mihajla Pupina 15

21000 Novi Sad, Srbija

[email protected]

Sva prava zadržana © Association of European Border Regions (AEBR)

Berlin, 2015

mailto:[email protected]

http://www.aebr.eu/





AEBR Priručnik za prekograničnu saradnju 2015 - POGLAVLJE C 1: PROSTORNO PLANIRANJE

2

SADRŽAJ

POGLAVLJE C1: PROSTORNO PLANIRANJE ................................................................................................ 4

PREDGOVOR ........................................................................................................................................................ 4

KLJUČNE TAČKE: ............................................................................................................................................... 4

UVOD ....................................................................................................................................................................... 5

OD EVROPSKE REGIONALNE POLITIKE DO POLITIKE PROSTORNOG RAZVOJA .................. 6

NAREDNI KORACI KA EVROPSKOJ POLITICI PROSTORNOG RAZVOJA ...................................... 7

NAREDNI KORACI KA PERSPEKTIVI PROSTORNOG RAZVOJA EVROPE (ESDP) .................... 8

TERITORIJALNA AGENDA, DOKUMENT ZA DISKUSIJU O TERITORIJALNOJ KOHEZIJI I

UPRAVLJANJU NA VIŠE NIVOA ................................................................................................................. 10

METODE I MERE ZA PLANIRANJE PREKOGRANIČNOG RAZVOJA ............................................. 13

STVARANJE ESPON-A, EVROPSKE OPSERVATORIJE ZA TERITORIJALNI RAZVOJ ............. 16

PROGRAM ESPON 2013 ............................................................................................................................... 17

PROGRAM ESPON 2020 ............................................................................................................................... 18

NOVE TEHNOLOGIJE ZA PROSTORNO PLANIRANJE ....................................................................... 20

DETEKTOVANJE TERITORIJALNIH POTENCIJALA I IZAZOVA - DETEC .................................. 20

EURISY ................................................................................................................................................................ 21

PRIMERI DOBRE PRAKSE ................................................................................................................................ 22

PROGNOZE PREKOGRANIČNOG REGIONALNOG RAZVOJA ZA EUREGIO RAJNA- MAS-

NORD (NEMAČKA / HOLANDIJA) ............................................................................................................ 22

PREKOGRANIČNI REGISTAR (SLOVENIJA/AUSTRIJA) ................................................................... 22

STUDIJA ZA USPOSTAVLJANJE KORZIČKO-SARDINIJSKOG INTERNATIONALNOG

MORSKOG REZERVATA PRIRODE (ITALIJA / FRANCUSKA) ...................................................... 23

REGIONALNO PLANIRANJE ZA ODRŽIVI RAZVOJ PREKOGRANIČNOG ŽIVOTNOG

PROSTORA U GORNJEM TOKU REKE RAJNE (ŠVAJCARSKA / NEMAČKA / FRANCUSKA)

................................................................................................................................................................................ 24

MODEL PROSTORNGO PLANIRANJA (NEMAČKA - HOLANDIJA) ............................................... 25

PERSPEKTIVA PREKOGRANIČNOG RAZVOJA ZA PROSTORNO UREĐENJE (NEMAČKA -

HOLANDIJA) ...................................................................................................................................................... 25

EUREGIO PERSPEKTIVA PREKOGRANIČNOG RAZVOJA ZA PROSTORNO UREĐENJE

(NEMAČKA - HOLANDIJA ) ......................................................................................................................... 26

INTEREG III -PHARE PREKOGRANIČNA PROSTORNA PERSPEKTIVA ZA BAVARSKO -

ČEŠKI POGRANIČNI REGION ( NEMAČKA / ČEŠKA)........................................................................ 27

”VIADRINA 2000” PERSPECTIVA (NEMAČKA-POLJSKA) .............................................................. 27

3

GEOPORTAL - OTALEX-C (ŠPANIJA/PORTUGAL) ............................................................................. 28

ATLAS IRSKOG OSTRVA ( IRSKA / VELIKA BRITANIJA ) ............................................................... 28

DODATNA VREDNOST PREKOGRANIČNE SARADNJE .................................................................... 29

Evropska dodatna vrednost ....................................................................................................................... 29

Politička dodatna vrednost ......................................................................................................................... 29

Institucionalna dodatna vrednost ............................................................................................................ 29

Ekonomska dodatna vrednost................................................................................................................... 30

Društveno-kulturna dodtna vrednost .................................................................................................... 30

Zaključak ............................................................................................................................................................ 31

Dodatak: konkretni prekogranični primeri stvaranja dodatne vrednosti .............................. 31

LITERATURA: ........................................................................................................................................................ 34


4

POGLAVLJE C1: PROSTORNO PLANIRANJE

PREDGOVOR

U ovom priručniku su predstavljeni različiti nivoi i forme regionalnog prekograničnog

planiranja i mera za intenziviranje prekograničnih prostorno-planskih politika. Prostorno

planiranje je postalo najdinamičniji elemenat “planiranja prostornog razvoja” u Evropi i

predstavljeno je kao „horizontalna aktivnost“ koja obezbeđuje sveopšti okvir za saradnju

pograničnih i prekograničnih regiona u različitim oblastima. Njegovu okosnicu čine

Perspektiva evropskog prostornog razvoja (ESDP) i Teritorijalna Agenda. Koheziona

politika i upravljanje na više nivoa može se smatrati njihovom političkom konsolidacijom.

KLJUČNE TAČKE:

- Planiranje prostornog razvoja u prekograničnim oblastima je process koji uključuje prekogranične socio-ekonomske analize/procene regiona, pripremanje zajedničkih planova razvoja i detaljnu razradu prekograničnih instrumenata sprovođenja.

- Postoje dva osnovna načina saradnje u planiranju prostornog razvoja: nacionalni/regionalni i regionalni/lokalni. S obzirom na različite nadležnosti u nacionalim sistemima ovi načini saradnje se često ne mogu međusobno jasno razlikovati.

- Državne ili regionalne komisije/radne grupe za planiranje, koje se nalaze u pograničnim oblastima, uglavnom rade na osnovu Vladinih ugovora/sporazuma ali najčešće ne učestvuju prilikom donošenja odluka. Na regionalnom i lokalnom nivou, organi zaduženi za regionalni razvoj često rade uz odsustvo formalnih nadležnosti. Ovo se odnosi i na Evregione i prekogranične radne zajednice. Međutim, u praksi, oni blisko sarađuju sa nacionalnim nivoom i razvijaju sopstvene koncepte prostornog razvoja.

- Pravne mere (npr. međudržavni sporazumi, koordinacija prostornog planiranja) i organizacione mere (upravljanje i razvoj kroz oformljene komisije) su osmišljene sa ciljem intenziviranja regionalnog planiranja prekograničnog razvoja. Praktični primeri za unapređenje prakse prostornog planiranja opisani su u ovom priručniku kroz nekoliko primera.

- Nove informacione i komunikacione tehnologije pružaju širok spektar mogućnosti za modernizaciju i inovaciju procedura i metodologija u mnogim oblastima.

5

UVOD

Ovo poglavlje se bavi planiranjem prostornog razvoja u pograničnim i prekograničnim

oblastima. Pedstavlja “horizontalnu aktivnost” koja uključuje procenu stanja na

regionalnom i nacionalnom nivou, kao i formulisanje razvojnih planova (politika,

aktivnosti i instrumenata za implementaciju) za prekogranični region kao jedinstvene

geografske celine. Planiranje prostornog razvoja predstavlja okvir za prekograničnu

saradnju u širokom opsegu različitih oblasti delovanja (npr. ekonomija, saobraćaj i

infrastruktura, životna sredina, itd.), opisanih u daljem tekstu poglavlja C ovog Priručnika.

Tipovi i primeri akcionih mera opisanih u narednim podpoglavljima, kroz specifične

tematske oblasti, predstavljaju aktivnosti u oblasti planiranja poput: strategije razvoja,

studije, i sl. Praktična izvodljivost regionalnog planiranja takođe ukljućuje i diskusiju o

strukturama i procesima neophodnim za pogranična područja.

Ovo poglavlje opisuje prvi od mnogih bitnih koraka, koji su do sada uzeti u razmatranje za

unapređenje razvoja prostornog planiranja u kontekstu izmena koje su nastale sa

evropskom integracijom tokom 90-tih godina.1 Zatim se fokusira na razvoj, nivoe i oblike

saradnje, kao i tipove i mere preduzetih u cilju intenziviranja i primene prekograničnog

planiranja prostornog razvoja.

Uspešne Interreg-ove faze su istakle važnost i uspešnost zajedničkih programa i

prekograničnog prostornog razvoja. Prekogranično planiranje prostornog razvoja je

takođe dodata kao nova mera INTERREG IIC i IIIB. Mera pod nazivom “Studije vezane za

planove razvoja” je istakla da pogranične oblasti treba da budu tretirane kao “integrisana

geografska jedinica”.

Kroz Interreg IV (OCT) programe, mnoge inicijative su ujedinjene u Evropi, kao i ESPON

Program (European Spatial Planning Observation Network), i ostale konsolidovane

strukture i organizacije poput EURISY.

Interreg V je pokrenuo neka pitanja širom Evrope. Počev od AEBR, MOT, AER, CPMR,

Eurocities, CEMR, i mnogih drugih evropskih regionalnih i lokalnih asocijacije, od EU

institucija i mnogih drugih organizacija, i dalje se svakodnevno insistira na potrebi da se

produbi evropsko prekogranično planiranje na način koji je izvodljiv, integrisan i odrziv.

1 Potrebno je napomenuti da je prvo izdanje ovog prirucnika pripremano tokom 1995-2000. godine. Na recenziju je podneto

2015. i ona jos uvek nije završena. Tokom 2015. publikacija ce biti zavrsena i obuvatiće Interreg III I IV projekte (2000-2013)

– prim.aut.


6

OD EVROPSKE REGIONALNE POLITIKE DO POLITIKE PROSTORNOG RAZVOJA

Regionalna politika Eevropske unije je inicirana 1975. godine, pre 40 godina, odlukom

Saveta na osnovu Člana 235 Rimskog Ugovora (Evropska ekonomska zajednica). Od tada,

cilj regionalne politike je bio da doprinese “regulisanju najvažnijih regionalnih

nejednakosti Zajednice”. Evropski fond za regionalni razvoj (ERFD) je stvoren u tu svrhu.

Prostorna dimenzija je tada imala sporednu ulogu u regionalnoj politici. Jedinstveni

evropski akt (SEA) koji je stupio na snagu 1. jula 1987. godine ojačao je ciljeve regionalne

politike. Članovi 130 (a-e), Sporazuma Evropske zajednice naročito su značajni za

regionalnu politiku. U paragrafu 2, tekst Člana 130a koristi formulacije koje se nalaze u

preambuli Sporazuma Evropske zajednice, čime se dodaje poseban prostorni cilj onome

što je definisano prvim paragrafom: “ Naročito, Zajednica će imati za cilj smanjenje nivoa

nejednakosti između različitih regiona i zaostalosti najmanje razvijenih regiona”. Ugovor o

Evropskoj uniji (TEU), potpisan 7. februara 1992. godine u Mastrihtu, ide korak dalje.

Između ostalog, u preformulisanom Članu 130d sporazuma EC, naročito se predviđa

stvaranje “kohezionog fonda” kroz koji je planirano finansiranje projekata u oblasti životne

sredine i trans-evropske mreže transportne infrastrukture. EU Ugovor iz Mastrihta vrlo

jasno postavlja nove smernice za evropsku prostornu razvojnu politiku, u nekoliko

segmenata:

- povećanje demokratske kontrole od strane Evropskog parlamenta, u obliku prava na veto prilikom uspostavljanja Strukturnog fonda (Član 130d, EC sporazum);

- uvođenje uopšteno primenljivog principa subsidijarnosti (Član 36, Ugovor o EU); i

- uspostavljanje “Komiteta regiona (CoR)” kao regionalnog tela sastavljenjog od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti (Član 198a, EC sporazum);

Pored toga, ovaj Ugovor sadrži generalne odredbe o prostornom razvoju Unije, sa

posebnim osvrtom na značaj “stvaranja prostora bez unutrašnjih granica” i “promovisanja

ekonomske i socijalne kohezije”, koje će se jasno definisati kroz sledeće ciljeve i merama

prostornog razvoja:

- smanjenje nejednakosti nivoa razvoja između regiona (Član 130a, EC Sporazum);

- razvoj transevropske mreže (Član 129b, EC Sporazum);

- očuvanje, zastita i unapređenje kvaliteta životne sredine (Član 130r, EC Sporazum);

- mudro i racionalno korišćenje prirodnih resursa (Član 130r, EC Sporazum); i

- poštovanje nacionalnog i regionalnog identiteta (Clan 128, EC Sporazum).

Ove odredbe Ugovora koje se tiču jurisdikcije omogućile su Uniji da aktivnije učestvuje u

regionalnoj politici, iako sam ugovor iz Mastrihta ne predviđa postojanje bilo kakvog

nezavisnog tela za politiku prostornog razvoja.

7

NAREDNI KORACI KA EVROPSKOJ POLITICI PROSTORNOG RAZVOJA

Prema Evropskoj Povelji o regionalnom/prostornomplaniranju Saveta Evrope

(Torremolinos Charter), usvojenoj 20. maja 1983. godine, nakon više od 20 godina rada na

rešavanju problemima prostornog planiranja u okviru Evropske konferencija ministara

nadležnih za prostorno/regionalno planiranje (ECMRP), međunarodne organizacije

stvorene 1949. godine koja trenutno okuplja 49 zemalja članica, pojam

“regionalno/prostorno planiranje” (Raumordnung, aménagement du territoire, ordenación

del territorio) je definisan kao “prostorni izraz ekonomske, socijalne, kulturne i ekološke

politike svakog društva”. U to vreme, sve 22 države članice Saveta Evrope su uspele da se

slože o ovom veoma širokom pojmu. Međutim, i danas se mogu naći velike razlike prilikom

interpretacije pojma “prostorno planiranje” ili “prostorni razvoj”. Kao posledica toga, od

1994. godine države članice EU u svojim politikama koriste tradicionalno-neutralan i

jasniji termin “politika prostornog razvoja”, koji je definisan kao “politika koja koja pomaz e

razvoj jedne oblasti u skladu sa određenim principima i vodec im konceptima”.

Na osnovu Evropske Povelje o regionalnom/prostornom planiranju od 1989. odvijale su se

brojne političke debate ministara prostornog planiranja, razvijani su dokumenti Evropske

komisije „Evropa 2000“ i „Evropa 2000+”, takođe ministri iz Evropske unije odgovorni za

prostorno planiranje, na neformalnom sastanku Saveta 21.-22. septembra 1994 godine u

Lajpcigu, odlučili su se za takozvane “Principe evropske politike prostornog razvoja”. Ovi

principi definišu ključne ciljeve prostornog razvoja, kao što su:

- unapredjenje ekonomske i socijalne kohezije u EU (održivi ekonomski i socijalni napredak), kroz smanjenje razlika razvijenosti brojnih regiona i stvaranje stabilne regionalne strukture; kao i

- održivi razvoj, koji ujedno predstavlja i ekonomski razvoj usklađen sa zaštitom životne sredine uz očuvanje postojećih resursa, njhovog funkcionalnog kapaciteta i diverziteta za buduće generacije i uravnoteženiji prostorni razvoj koji obuhvata sve aktivnosti društva.

Konkretnom primenom ovih ciljeva na evropskom, državnom, regionalnom i lokalnom

nivou, posebna pažnja je data regionalnom diverzitetu Evrope, a samim tim i specifičnim

situacijama i pojedinačnim nivoima razvoja u regionima.

Prethodni koncepti Evropskog parlamenta prostornog razvoja iz 1983. i 1990. godine, kao i

strateški dokument Evropske komisije "Europe 2000" , nisu bili u mogućnosti da dovoljno

procene, niti uzmu u obzir posledice razvoja u Centralnoj i Istočnoj Evropi nakon 1989.

godine. Iz tog razloga, ministarstva EU zadužena za prostorno planiranje na neformalnom

sastanku u Lisabonu (1992.) i Liježu (1993.) dogovorili su se sledeće:

- da razviju koncepte za ceo prostor Zajednice, u obliku proširenog strateškog dokumenta, "Europe 2000+";

- da se u budućnosti transevropske i urbane mreže, koje su krucijalni instrumenti planiranja na evropskom nivou, smatraju naročito važnim za politiku prostornog razvoja; i

- da se krene dalje ka pripremi „Perspektiva prostornog razvoja Evrope” (ESDP).


8

Perspektivu prostornog razvoja Evrope sačinile su države članice EU u saradnji sa

Evropskom komisijom.

NAREDNI KORACI KA PERSPEKTIVI PROSTORNOG RAZVOJA EVROPE (ESDP)

Dokument nazvan “Principi za Politiku prostornog razvoja Evrope” rezultat je

neformalnog sastanka Saveta ministara za prostorno planiranje, održanog u Lajpcigu 1994.

godine, zajednički izrađen od strane država članica EU i Evropske komisije, predstavlja

političku osnovu za buduću saradnju u oblasti politike prostornog planiranja u Evropskoj

uniji. Osnovni principi prostornog planiranja (vodeći principi) za budući urbani razvoj,

uspešno su utemeljeni u Lajpcigu 1994. Važni scenariji i analize za pravilno vrednovanje

prostornog razvoja razrađene su tokom narednih godina. Prvi ESDP nacrt predat je 1997.

godine u Nordvijku (Holandija), tokom Holanskog predsedavanja Savetom. To je podstaklo

brojne javne rasprave u kojima su učestvovale vlade, parlamenti i nevladine organizacije

poput AEBR i regiona. ESDP je odobrena na Neformalnom sastanku ministara nadležnih za

prostorno planiranje u Potsdamu, 1999 godine, kao rezultat procesa diskusije širom

Evrope.

Ciljevi i principi politike predloženi u ESDP-u su orijentisani prema prostornom i

strukturnom razvoju u (tada) 15 zemalja članica EU , i to uglavnom za:

- prostornu orijentaciju evropskih politika;

- policentrični prostorni razvoj i novo partnerstvo između gradova i ruralnih oblasti;

- pristup infrastrukturi i znanju za sve; i

- mudro upravljanje prirodnim i kulturnim nasledjem.

Obe debate, i na dokument i na sam ESDP, ukazuju na potrebu konstantnog usavršavanja

ESDPa. Proširenje EU i ubrzani dijalog sa zemljama mediterana u velikoj meri su uticale na

evropski prostorni razvoj, ukljuc ujuc i razvoj internih i eksternih pogranic nih regiona

zahvaćenih proširenjem. Naredna revizija ESDPa bila je fokusirana uglavnom na probleme

prostornog razvoja koji se odnose na proširenje EU u centralnoj i istočnoj Evropi.

U primeni ESDP-a, drugim rečima kada se sprovode njeni ciljevi i principi, države članice

su nameravale da blisko sarađuju sa Evropskom komisijom. Za prekograničnu saradnju od

najvećeg značaja su mere i planovi sadržani u Poglavlju 4 ESDP-a. AEBR je bio aktivno

uključen u izradu ovih preporuka. One naročito uključuju Poglavlja 4.4 i 4.5 koja se tiču

prekogranične saradnje, koja započinju rečenicom "(180) regionalne i lokalne vlasti su

među ključnim akterima Evropskog prostornog planiranja "2

2 Evropska komisija: ESDP - Evropska perspektiva prostornog razvoja, teži ka uravnoteženom i održivom razvoju EU.

Usvojena je na neformalnom Savetu ministara odgovornih za prostorni razvoj u Potsdamu, maj 1999, str . 46 .

9

U cilju ostvarivanja integrisanog prostornog razvoja, ESDP preporučuje tri nivoa za buduću

prostornu saradnju :

- nivo zajednice ;

- transnacionalni / nacionalni nivo ; i

- regionalni / lokalni nivo.

Na nivou zajednice, prekogranični programi i modeli za integrisani prostorni razvoj

uglavnom su pomagani kroz programe pomoc i EU koji deluju na regionalnom nivou, kao

što su:

- ekonomska i socijalna kohezija kroz uredbe Strukturnog fonda; i

- podsticanje saradnje sa zemljama centralne i istočne Evrope i mediterana, uključenih, između ostalih, kroz Phare i TACIS programe.

Transnacionalni / nacionalni nivo uglavnom je podržan od strane INTEREG III - B

programa, podeljenog na sledeće oblasti:

- saradnja pri generalnom prostornom razvoju

- ublažavanje posledica poplava; i

- prevencija od suša.

Važni ciljevi ove transnacionalne politike su :

- unapređenje održivog i uravnoteženog prostornog razvoja EU;

- poboljšanje prostornog uticaja politike Zajednice na teritorijalni razvoj;

- poboljšanje transnacionalnog prostornog planiranja formulisanjem razvojnih prioriteta za velike regione koji se protežu preko više zemalja.

Prvi programi saradnje za prostorno planiranje bili su sledec i (ti prvi programe se

trenutno poklapaju sa transnacionalnim područjima, a bili su koncipirani u narednim

periodima, a poklapaju se i sa predlozima za razradu makroregionalnih strategija):

- Region Severnog mora;

- Region Baltičkog mora;

- Region Atlantika;

- Jugozapadna Evropa;

- Zapadni Mediteran i Južni Alpi;

- Jadran, Dunav, Centralna i jugoistočna evropska regija (CADSES);

- Metropolitenska oblast Severozapadne Evrope.

Svi ovi programi su osmišljeni sa ciljem da podstaknu prekograničnu saradnju, koja je data

za regionalni/lokalni nivo, u okviru poglavlja " Metode i mere za planiranje prekograničnog

razvoja".

Kako nije bilo moguc e da se uzme u obzir veliki broj evropskih zemalja centralne i istočne

Evrope u ESDPu, Evropska konferencija ministara odgovornih za regionalno planiranje


10

(ECMRP - CEMAT), sastala se u okviru Saveta Evrope, sa odlukom da razmotri "Vodec e

principe za održivi prostorni razvoj evropskog kontinenta". Taj dokument je izrađen u

Upravi Komiteta visokih zvaničnika CEMAT, tokom 1997. godine, a usvojen je na 12-oj

Evropskoj konferenciji ministara odgovornih za regionalno planiranje (7.-8. septembar

2000.) u Hanoveru.

Ovi osnovni principi ukljuju između ostalog i pravila za politiku održivog prostornog

razvoja za celu Evropu, ukljuc ujuc i i Rusku Federaciju, što znači da se odnose na sve države

članice Saveta Evrope:

- unapređenje uravnoteženog socio-ekonomskog razvoja;

- poboljšanje konkurentnosti regiona;

- zaštita prirodnih resursa;

- razvoj regionalnog identiteta i diverziteta; i

- saradnja između politike prostornog razvoja i relevantnih sektorskih politika.

U buduc nosti, politika prostornog razvoja Evrope treba pre svega da doprinese sledećem:

- stvaranju atraktivnog ambijenta za privatne investicije na lokalnom i regionalnom nivou, investicija koje su usklađene i sa javnim interesom (partnerstvo između javnog i privatnog sektora); i

- podsticanju integracije evropskih pograničnih regiona kroz širenje metropolitenskih regiona i gradova „kapija“ , kao i održivog razvoja transporta (urbanih mreža) kroz pan-evropsku saobraćajnu mrežu.

Među predloženim merama razvojne politike, koje su bile od značaja za prekogranične

regione, izdvojila se kao naročito važna potreba da intenziviranjem transnacionalne i

prekogranične saradnje kao sredstvom za bolje povezivanje ekonomskog razvoja i

prostornog planiranja.

TERITORIJALNA AGENDA, DOKUMENT ZA DISKUSIJU O TERITORIJALNOJ

KOHEZIJI I UPRAVLJANJU NA VIŠE NIVOA

Nakon integracije 10 novih članica iz centralne i istočne Evrope u EU 2004 godine, ESDP je

bio predmet diskusije, revizije i adaptacije, što je kao rezultat imalo prvu verziju Evropske

Teritorijalne agende (TA), odobrene u Lajpcigu 2007. godine tokom Nemačkog

predsedavanja Savetom. TA je istakla značaj modela policentričnog razvoja, naročito nakon

proširenja EU koje donelo sasobom i povećanje evropske teritorijalne nejednakosti. TA je

takođe odbacila politiku favorizacije metropolitenskih oblasti.

Pomoc u TA, drz ave c lanice uvele su novi mehanizam koordinacije za razvoj teritorijalne

politike, ukljuc ujuc i i donos enje odluka između razlic itih javnih sektora i privatnih

inicijativa, pored neophodnog učes c a civilnog drus tva –upravljanje na vise nivoa-, što

zahteva "vertikalnu" i "horizontalnu" koordinaciju između organa odlučivanja, razvijanje

11

pojedinačnih politika na različitim nivoima u različitim sektorima, sa ciljem garantovanja

njihove koherentnosti i stvaranja sinergije za bolje održivi i integrisani razvoja evropske

teritorije.

Ova nova koordinacija je danas osnova politike teritorijalne saradnje EU. Iskustvo sa TA je

pokazalo da se uravnotežen teritorijalni razvoj ne može posmatrati samo kao proces od

vrha ka dnu ili kroz puku horizontalnu koordinaciju sektorskih politika.

Ovaj proces je ubrzan tokom nemačkog Predsedavanja Savetom EU3 (prva polovini 2007

godine), sa ciljem razvoja TA i nekoliko dodatnih dokumenata. Iskustvo pozivanja

organizacija iz regionalnih i lokalnih vlasti na Savet omoguc ilo je konsolidaciju NTCCP-a4

(Mreže kontaktnih tačaka teritorijalne kohezije) i nacionalnih kontaktnih tačaka

(uključujući kontaktne tačke asocijacija) stvorene tokom portugalskog Predsedavanja

Savetom (druga polovina 2007 godine ) sa UDG-ima5 (Grupama urbanog razvoja), sa ciljem

da tehnički podržavaju saradnju među ministrima nadležnim za prostorno planiranje i

sprovođenje Teritorijalne agende. Oni su takođe stub komunikacije između svih aktera koji

su povezani sa TA i Akcionim programom.6 NTCCP se sastoji od država članica, kandidata i

partnerskih zemalja (Island, Norveška i Švajcarska), institucija EU i relevantnih lokalnih i

regionalnih organizacija (AEBR , AER , CEMR , CPMR , Eurocities i ostali).

Ministri su modernizovali politic ku orijentaciju ESDP-a, sa Teritorijalnom agendom i stavili

vec i naglasak na :

- konkurentnost regiona i gradova, ukljuc ujuc i stvaranje inovativnih klaster ;

- brigu o klimatskim promenama; i

- teritorijalnu saradnju i upravljanje na više nivoa.

Teritorijalnu agendu prati ambiciozni Akcioni plan, koji je trenutno u fazi implementacije i

koji uključuje članice u implementaciji više projekata.

Evropska komisija je podržala proces ostvarivanja ove politike i postepeno obrađuje

odgovor ove politike na evropskom nivou vezano za teritorijalni razvoj. To je uočljivo u

IV Izvještaju o koheziji, kada je po prvi put pomenut novi koncept "teritorijalnae kohezije

", koji je u 2009. godini ratifikovan Lisabonskim sporazumom.

Tokom 2008 godine Komisija je pokrenula debatu objavljivanjem Dokumenta za

diskusiju o teritorijalnoj koheziji (Zeleni document o teritorijalnoj koheziji). Ovaj

dokument dodao teritorijalnu perspektivu ekonomskoj i socijalnoj koheziji, postavljajući

3 Poznat kao Vec e ministara, Konzilijum ili jednostavno Savet . Ovo je rotirajuc e s estomesec no predsedavanje između 28

članica EU. Ne treba ga mešati sa Evropskim savetom, koji okuplja šefove država i vlada država članica. Ima stalnog Predsednika (predsednik EU) sa mandatom od 30 meseci, koji se može obnoviti samo jednom. Takođe, ne bi ga trebalo mešati ni sa Savetom Evrope, međunarodnom organizacijom osnovanom 1949. godine, sa sedištem u Strazburu i trenutno ima 47 država članica. 4 Network of Territorial Cohesion Contact Points

5 Urban Development Group

6 Pogledati ESPON, Izveštaj teritorijalnog monitoringa - Napredak ka Teritorijalnoj agendi Evropske unije 2020. Luksemburg,

decembar 2014. godine


12

cilj za uravnoteženiji i skladniji razvoj evropske teritorije. Fokus je bio na 3 ključne

pokretačke snage teritorijalnog razvoja:

- koncentracija;

- veze; i

- saradnja.

Posebna pažnja je usmerena na regione sa specifičnim geografskim karakteristikama.

Zeleni document o teritorijalnoj koheziji je propraćen Radnim dokumentom stručnog

osoblja (Staff Working Document), i u njemu su postavljena pitanja za debatu širom evrope

koja se odvijala do 28. februara 2009 godine.

Naredni korak u definisanju buduc e kohezione politike EU posle 2013 godine je predočen

u V izvještaju o koheziji objavljenom od strane Evropske komisije u oktobru 2010 godine.

Opsežna evaluacija i ažuriranje procesa Teritorijalne agende zaključena je tokom

mađarskog predsedavanja Savetom u prvoj polovini 2011. godine, sa usvajanjem nove TA.

Ažurirana TA (Territorial Agenda 2020), U susret inkluzivnoj, pametnoj i odživoj Evropi

različitih regiona, razmatrana je i razrađena na NTCCP-ima, pošto je odobrena na

neformalnom sastanku ministara zaduženih za prostorno planiranje i teritorijalni razvoj,

19. maja 2011 u gradu Gödöllő u Mađarskoj.

Teritorijalna agenda 2020 (TA2020) je konkretan odraz postignutih dogovora među

državama članicama i evropskim institucijama u vezi teritorijalne kohezije.

Izvanredna inovacija kojom se nastoji ispunjenje ciljeva TA2020 je pristup zasnovan na

datom mestu i koji predstavlja pristup zasnovan na suštini i karakteristikama svake

pojedinačne teritorije, kao endogenog razvojnog potencijala koji pokreće teritorijalne

kohezione procese na tri nivoa: lokalni, regionalni i nacionalni. Ovaj postupak je predložen

u izveštaju pod nazivom „Agenda za reformisanje kohezione politike. Pristup zasnovan na

datom mestu u cilju suočavanja se izazovima i očekivanjima Evropske unije“ koji je

izradio Fabrizio Barca u aprilu 2009 godine na zahtev Evropske komesarke za regionalnu

politiku Danute Hubner. Izveštaj BARCA (Barca Report) je osnovni dokument za

razumevanje novog koncepta evropske teritorijalne kohezije.

TA2020 se takođe suočava sa višestrukim geografskim uticajem na globalne promene.

Velika vrednost različitosti evropskih predela, veoma raznovrsnih i sa jedva uočljivim

granicama, bar na prvi pogled, čini se najosobitijim elementom evropske geografije. To je

jedan od glavnih izazova za evroregione i slične strukture koji moraju da definišu svoje

zajedničke potencijale u okviru konteksta evropskih regiona i predela.

TA2020 podstiče sve koji donose odluke u javnom (i privatnom) sektoru, na svakom

teritorijalnom nivou, da aktivno učestvuju u kreiranju i sprovođenju posebnih mehanizama

za primenu principa Agende u svakoj teritorijalnoj sferi (upravljanje na više nivoa).

http://ec.europa.eu/regional_policy/archive/policy/future/pdf/report_barca_v0306.pdf

13

METODE I MERE ZA PLANIRANJE PREKOGRANIČNOG RAZVOJA

Cilj prekograničnog prostornog planiranja je da pomogne prevazilaženju svih negativnih

posledica načina na koje su granice postavljene a koje utiču na stepen do kojeg su otvorene.

Prekogranično planiranje obuhvata saradnju u oblastima prostornog planiranja, planiranja

urbanog i ruralnog razvoja, i regionalnog i lokalnog planiranja.

Planiranje prekograničnog razvoja, kojim se svesno i odgovorno usmerava teritorijalni

razvoj regiona i utiče na razvoj ekonomije, zaštitu životne sredine, strukturno i socijalno

okruženje u pograničnim regionima, odvija se na svim nivoima planiranja: kao deo

evropske politike prostornog razvoja, nacionalnih mera planiranja prostornograzvoja,

urbanog, ruralnog i regionalnog planiranja, kao i urbanističkog projektovanja za korišćenje

i izgradnju prostora.

Prve značajne zakonske i tehničke osnove za prekogranično prostorno planiranje je

definisano u Povelji Torremolinos – Povelji Evropskog regionalnog prostornog

planiranja (European Regional Spatial Planning Charter), odobrenoj od strane CEMAT-a

(Evropska konferencija ministara odgovornih za prostorno planiranje) u Savetu Evrope

tokom njihovog sastanka 20. maja 1983 godine u ovom gradu južne Španije; i u Okvirnoj

konvenciji o unapredjenju prekogranične saradnje između teritorijalnih zajednica

ili vlasti (Framework Convention on Improving Transfrontier Cooperation between

Territorial Communities or Authorities), održanoj u Madridu 1981 godine, kao i u njena tri

dodatna protokola. Od tada, mnoge države članice Saveta Evrope zaključile su bilateralne i

trilateralne sporazume, primenjujući zadatke konvencije tokom poslednjih nekoliko

godina. Vode i principi za odr ivi prostorni razvoj evropskog kontinenta (Guiding

Principles for sustainable spatial development of the European continent), odobreni od

strane CEMAT-a u Hanoveru 7. i 8. septembra 2000 godine takođe moraju biti spomenuti.

Evropska komisija podržava prekograničnu saradnju od 1990 godine kroz Interreg i druge

programe orijentisane ka spoljnim granicama EU, susednim zemljama i onima koje

pripremaju svoje pristupanje. Ovo je takođe podrazumevalo podsticaj za prekogranični

prostorni razvoj između susednih teritorija. Nakon Interreg I (1990-1993), u Interreg II-A

(1994-1999) od 1995 godine je posvećena posebna pažnja promovisanju prekograničnog

prostornog razvoja između direktno povezanih susednih područja. Inicijativa Zajednice

Interreg II-C je dodata od 1997. sa inovativnim pristupom integrisanoj politici prostornog

razvoja na transnacionalnom nivou. Od tada, transnacionalna saradnja između država

članica u Evropi je u obliku sedam "Osnovnih programa " i dva "Programa za sprečavanje

poplava i borbe protiv suše" — Interreg IIC IRMA (Rhyne-Maas aktivnosti) i

Francuska/Italija —. Osim toga, postojala su i četiri pilot projekata iz čl. 10 ERDF za

sprovođenje transnacionalnih operativnih programa za prostorno uređenje: Program

perifernih oblasti severne Evrope, Program Zapadnog Mediterana, Program Istočnih Alpa i

Program Jugoistočnog Mediterana. Zbog zainteresovanosti država članica i regionalnih i

lokalnih vlasti za projekte transnacionalne saradnje (TNC), saradnja je nastavljena i

ojačana pod okvirom Interreg III–B u periodu 2000-2006. Slično tome, TNC je imao

http://www.coe.int/t/dgap/localdemocracy/cemat/VersionCharte/Charte_bil.pdf

http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Html/106.htm

http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Html/106.htm

http://www.coe.int/t/dgap/localdemocracy/cemat/VersionPrincipes/Anglais.pdf

http://www.coe.int/t/dgap/localdemocracy/cemat/VersionPrincipes/Anglais.pdf


14

poglavlje o Ciljevima teritorijalne saradnje (TCO , 2007-20137 ) sa 13 TNC oblasti, dok je u

Interreg V (2014-2020) postoji 15 programa.

Shodno tome, prekogranična saradnja u planiranju regionalnog razvoja mora da pravi

razliku uglavnom između tri nivoa intervencije:

- nacionalni nivo, gde se prekogranično planiranje regionalnog razvoja sprovodi uz pomoc vladinih komisija i komisije za prostorno planiranje;

- regionalni/lokalni nivo, gde se planiranje regionalnog razvoja unapređuje u skladu sa podelom vlasti koja varira od zemlje do zemlje; i

- lokalni razvoj i prostorno planiranje

Bi- i trilateralni vladini i prostorno-planski sporazumi u drugoj polovini XX veka, kao što su

oni između zemalja Beneluksa i između Nemačke i njenih suseda Belgije, Francuske,

Holandije, Austrije, Poljske i Švajcarske, su od posebnog značaja za transnacionalnu

saradnja i prostorno planiranje sa susednim zemljama. Pomoću ovih sporazuma, tokom

poslednjih 50 godina stvorene su vladine sluz be, komisije za prostorno planiranje, kao i

regionalne komisije u cilju sprovođenja prekogranic ne saradnje u planiranju prostornog

razvoja, u granicama njihovih ogranic enih moguc nosti. Njihov primarni zadatak je

dugoročna definicija konkretnih oblika prekogranic ne saradnje od strane vlasti na

odgovarajuc im nivoima planiranja prema principu subsidijarnosti.

Osim toga, regionalna/lokalna saradnja u prostornom razvoju je nastavla da se produbljuje

i razvija u poslednjih nekoliko decenija. Promovisana je od strane EU, od kako INTERREG I

iznedruje, npr. Evroregione koji sve vis e nude svoje razvojne koncepte kao smernicu u

perspektivi prostornog planiranja. Oslanjajuc i se na ove ideje, oni pozitivno utic u na

nacionalno i regionalno prostorno planiranje sa obe strane granice i čine ih konkretnijim. U

poslednjih nekoliko godina, Euroregioni su odlično sarađivali sa državnim institucijama

koje se bave planiranjem kako bi se izgladile asimetrije u politici regionalnog planiranja

susednih zemalja. Prekogranični uspesi postignuti su pre svega na osnovu partnerstva i

subsidijarnosti u oblasti planiranja, i to kroz:

- razradu prekogranic nih smernica uz uc es c e ops tina i regiona

- razvoj prekograničnih prirodnih rezervata

- planiranje transporta i komunikacija na svim evropskim granicama;

- razvoj prekograničnih objekata i usluga: industrijskih, trgovinskih i tehnoloških parkova, kanalizacione mreže, upravljanja otpadom, vodo- i elektro- snabdevanja;

- uključivanje razmatranja prostornog planiranja i ciljeva u razvoj prekograničnih i akcionih programa regionalne politike, i u operativne programe Interreg I i II -A . (sve ovo je znatno evoluiralo u Interreg-u III-A i TCO/IV-a).

Ipak, AEBR je uvek favorizovao jos intenzivniju prekogranic nu saradnju u oblasti

prostornog razvoja gde postoji vec e uc es c e lokalnih i regionalnih vlasti (LRAs). Iznad

svega, neophodno je da se izbegne da se nacionalno specijalizovano planiranje koordinira

7 Na kraju će biti poznato kao Interreg IV (prim.aut.)

15

preko granica isključivo u sektorskom smislu. Specijalizovano planiranje na osnovu zakona

kojima se uređuju konkretne mere mora biti usmereno ka ciljevima, principima i

smernicama planiranja prostornog razvoja.

Za prekograničnu koordinaciju u prostornom planiranju često su dovoljne rane informacije

i uc es c e suseda uz koordinaciju prostornih planova, c ija se obavezujuc a snaga

tradicionalno zavrs ava na nacionalnim granicama. Međutim, kada dobrovoljna

posvec enost vlasti zaduz enih za prostorno planiranje rezolucijama i preporukama komisije

za prostorno planiranje nisu dovoljne jer osnovni sukobi interesa ugrožavaju razvoj

pograničnog regiona, države koje su uključene u saradnju moraju biti spremne da načine

prekograničnu saradnju obaveznom donošenjem sporazuma (na pr. o podzemnim vodama,

mrkom uglju, sirovinama).

Prekogranični karakter planiranja išao je dublje od toga, čineći „cement Evropske kuće".

INTERREG je još uvek bio neka vrsta beta-verzije, zbog čega je konsolidacija jasnih

prekograničnih pristupa bila moguc a. Iz tog razloga je naglas eno da je buduc nost

prekogranične saradnje u intenziviranju u svim nivoima planiraja, kroz :

- tac ne analize sadas njih i buduc ih problema prostornog razvoja;

- analizu zakonskih prepreka i ograničenja koja ometaju prekograničnu saradnju u planiranju;

- kontinuirano prekogranično praćenje informacija i teritorija uz pomoc socio-ekonomskih analiza prostornog razvoja;

- pripremu smernica i programa prekograničnog prostornog razvoja za ukupni prostorni razvoj, u kontekstu razvoja susednih regiona i zajednica;

- realizaciju razvojnih programa (INTERREG i drugi pomenuti programi) na osnovu posebnih sporazuma;

- formulisanje sektorskih razvojnih planova (npr. transport i komunikacije, turizam, urbani i ruralni razvoj);

- utvrđivanje važnih metropolitenski oblasti (urbane mreže) u pograničnim područjima, kao i regionalne i lokalne saradnje između gradova koji su odvojeni državnim granicama, u mađusobno povezanim prekograničnim područjima većih centara;

- redovnu prekograničnu koordinaciju svih procesa planiranja i sprovođenja mera koje imaju prostorni uticaj;

- proveravanje da li se sprovode aktivnosti politika prostornog razvoja u pograničnim područjima;

- klasifikaciju zas tic enih podruc ja, mrez a biotopa i prekogranic nih prirodnih rezervata i planiranje prekograničnih pejzaža;

- pripremu programa rehabilitacije za poboljšanje stanja životne sredine;

- posebno prekogranično planiranje za pogranična područja, naročito za područja kroz koje prolaze trans-evropski koridori u izgradnji; i

- koordinaciju lokalnog planiranja u pograničnim opštinama.


16

Razrada direktno obaveznih zajedničkih prekograničnih regionalnih planova je bila veoma

naglašena za sva javna planiranja, kao najrazvijeniji oblik prekograničnog prostornog

planiranja, sa kojim bi onda prekogranično lokalno planiranje moralo da se usaglasi.

Svako prostorno planiranje i sve mere regionalne politike treba staviti u okvir "perspektiva

regionalnog prekograničnog razvoja" i "operativnih programa " kako bi ih učinili lakšim za

sprovođenje. Postoje dobri primeri takvog planiranja u okviru Interreg III-A , kao što je na

nemačko-francusko-švajcarskoj, nemačko-holandskoj, nemačko-poljskoj i nemačko-češkoj

granici . Oni predstavljaju davno ustanovljenu prekograničnu saradnju između prostornog

razvoja i regionalnih politika.

STVARANJE ESPON-A, EVROPSKE OPSERVATORIJE ZA TERITORIJALNI RAZVOJ

Kao što smo ranije videli evropski političari su tokom poslednjih decenija raspravljali i

razvili političku orijentaciju Evropske teritorije. Smernice za regionalni razvoj su sastavni

deo Lisabonskog sporazuma, sa ciljem da omoguće bolju ekonomsku, socijalnu i

teritorijalnu koheziju. Cilj teritorijalne kohezije c e se videti u rastuc em interesovanju

političara za teritorijalni pristup sa dubljom integracijom horizontalne politike, koja je

nastala malo po malo. Kasnije nastali INTERREG programi su rezultat ovog procesa, koji je

podrazumevo prostor za saradnju u širem teritorijalnom kontekstu, kao što prekogranična,

transnacionalna ili međuregionalna saradnja.

Zahtev za međusektorske strategije evropske teritorije se prvi put čuo 1992. godine. Ovaj

izazov su preuzele država članice EU koje su razvile i odobrile Evropsku perspektivu

prostornog razvoja (ESDP) na neformalnom sastanku ministara u Potsdamu 1999. godine.

Ovaj dokument obuhvatao je politic ku orijentaciju, pristupe i ideje urpavljanja koje se jos

uvek se mogu nac i u politic kom razmis ljanju danas.

Evropska komisija je podržavala mnoge akcije koje je postavilo Ministarstvo u Tampereu

2006. Od naročite važnosti je bila njihova podrška transnacionalnim aktivnostima u okviru

Interreg-a, ali i podrška ideji o Evropskoj opservatoriji za teritorijalni razvoj. Testiranje

opservatorije je kasnije dovelo do prvog ESPON 2006 Programa.

Ovaj međuvladin proces je tokom poslednjih godina doživeo preporod, nakon što su sve

države članice Unije, proširene 2007. Godine, usvojile Teritorijalnu agenda za EU i njen

Akcioni plan.

Ostale prekretnice su Zelena knjiga o teritorijalnoj koheziji komesara Hibnera (Izveštaj

Barka), V kohezioni izveštaj objavljen od strane Evropske komisije u oktobru 2010.

godine, a VI kohezioni izveštaj objavljen je u julu 2014. godine .

Ciljevi ESPON programa 2006. uglavnom su bili primenjena istraživanja i studije o

teritorijalnom razvoju i prostorno planiranje viđeno iz evropske perspektive u cilju

podrške razvojne politike.

17

Nacionalno, regionalno i lokalno znanje je delimic no vec postojalo i bilo dostupno, ali je

pokrivalo samo manje delove evropske teritorije. Sa ESPON programom 2006., imajući u

vidu uvec anu teritoriju EU i vec e teritorijalne celine, Komisija i drz ave c lanice oc ekivale su

da imaju na raspolaganju:

- dijagnozu glavnih teritorijalnih trendova na evropskom nivou, kao i potencijale i neravnomernosti u okviru evropske teritorije;

- analizu uticaja EU politike i njen uticaj na teritoriju i na koheziju;

- evropske mape velikih teritorijalnih struktura i regionalnog diverziteta u okviru s irokog spektra tema koje su od znac aja za razvoj regiona i vec ih teritorija;

- integrisanu, međusektorsku analizu i prostorna scenarija koja nude evropsku perspektivu na polju regiona i vec ih teritorija i njihovih razvojnih moguc nosti;

- indikatore i tipologije koji pomažu monitoring i postavljanje evropskih prioriteta za uravnoteženu i policentričnu proširenu evropsku teritoriju;

- integrisane alate i odgovarajuc e instrumente (ESPON baza podataka, indikatori , metodologije za teritorijalne analize uticaja i prostornih analiza, mapiranje objekata) u cilju poboljšanja prostorne koordinacije sektorskih politika.

Obezbedjivanjem neophodnih istraživačkih kapaciteta za primenjena istraživanja u okviru

ESPON-a, urađen je poseban napor kako bi se izgradila naučna zajednica koja će pružati

podršku svim procesima u oblasti evropskog teritorijalnog razvoja, koja prirodno treba da

obuhvati mnoštvo naučnih disciplina.

PROGRAM ESPON 2013

Program ESPON 2013. - Evropska mre a za posmatranje teritorijalnog razvoja i

kohezije, usvojen je od strane Evropske komisije 7. novembra 2007. godine. Budžet od 47

miliona € je delom finansirao Evropski fond za regionalni razvoj (75%) u okviru Cilja 3 za

evropsku teritorijalnu saradnju. Ostatak je finansiran od strane 31 zemalje učesnice - 27

zemalja članica EU i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.

Zadatak Programa ESPON 2013 je bio da:

"Podrži politiku razvoja u cilju teritorijalne kohezije i skladnog razvoja evropske teritorije

kroz (1) pružanje uporedivih informacij, dokaza, analiza i scenarija o teritorijalnoj dinamici i

(2) otkrivanje teritorijalnog kapitala i potencijala za razvoj regiona i ve ih teritorija to

doprinosi evropskoj konkurentnosti, teritorijalnoj saradnji i održivom i uravnoteženom

razvoju".

Akcije sprovedene kroz plan programa uključivale su drugačije, a opet međusobno

intenzivno povezane postupke:

- srž procesa su primenjena istraživanja o različitim temama evropske teritorijalne dinamike, pruz ajuc i nauc no c vrste c injenice i dokaze na nivou regiona i gradova. Ovi rezultati omoguc ili su da se procene snage i slabosti pojedinačnih regija i gradova u


18

evropskom kontekstu. Primenjena istraživanja su sprovedena od strane transnacionalnih grupa istraživača i stručnjaka.

- ciljne analize, zajedno sa zainteresovanim akterima, su važan tip projekta koji su omogućili korišćenje ESPON rezultata u praksi. Akteri su izražavali interesovanja a ESPON im je obezđivao tim eksperata koji su vršili analize u bliskoj saradnji sa akterima. Akteri su zatim iskoristili evropsku perspektivu za rezultate u razmatranjima politika za njihov teritorijalni kontekst, za razvoju strategije ili drugih aktivnosti koje koriste njihvom razvoju.

- razvoj Naučne Platforme je podrz ana od strane ESPON projekta Baze podataka i akcija koje se bave teritorijalnim indikatora i prac enjem, kao i alatima koji se odnose na teritorijalne analize, tipologiju, modeliranja i ažuriranja statistike.

- kapitalizacija rezultata projekta ESPON koji obuhvata medijske aktivnosti i različite ESPON publikacije. Događaji kao što su ESPON seminari i radionice su redovno organizovane. Transnacionalnu podršku u kapitalizaciju pružile su i mreže nacionalnih ESPON-kontaktnih tačaka.

- tehnic ka pomoc , analitička podrška i komunikacija obezbedile su upravljanje programom i sposobnost procesuiranja naučnog doprinosa koji će se koristiti u planiranju pojedinačnih politika.

ESPON koristi otvoren konkurentan proces u izboru partnera za projekte. Pozivi za

saradnju se redovno objavljuju.

PROGRAM ESPON 2020

Usvojen od strane Evropske komisije 12. februara 2015 godine, program ESPON 2020 ima

za cilj unapređivanje i podsticanje evropske teritorijalne dimenzije u razvoju i saradnji

putem pružanja dokaza, prenosa znanja i učenja o pojedinačnim politikama javnim telima i

ostalim akterima koji učestvuju u kreiranju politika na svim nivoima.

Njegova misija je da nastavi konsolidaciju evropske mreže teritorijalne Observatorije i

poveća pružanje i korišćenje pan-evropskih, uporedivih, sistematskih i pouzdanih

teritorijalnih podataka u kreiranju politika.

Cilj ESPON 2020 programa za saradnju je da podrži jačanje efikasnosti kohezione politike

EU i drugih sektorskih politika i programa u okviru sredstava Evropskih strukturnih

investicija (ESI), kao i nacionalne i regionalne teritorijalne politike razvoja, preko

proizvodnje, distribucije i promocije teritorijalnih dokaza koji pokrivaju celu teritoriju 28

država članica EU, kao i 4 partnerskih država- Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske.

Osnovne ciljne grupe su :

- evropski političari, posebno u oblasti kohezione politike, kao i drugi koji se nalaze u relevantnim sektorskim i tematskih strukturama i programima, a posebno oni koji trenutno nisu u potpunosti definisali svoj teritorijalni pristup.

19

- nacionalni političari i praktičari koji su odgovorni za teritorijalnu koheziju, ETC programe, makroregionalne strategije i pripremanje Kohezione politike i njenu implementaciju na nacionalnom nivou, kao i drugim relevantnim politikama.

- vlasti koje sprovode programe ESI finansiranja i pripremaju periodično izveštavanje

- regionalni i lokalni političari i stručnjaci odgovorni za teritorijalni razvoj i planiranje i/ili koji su uključeni u prekograničnu, transnacionalnu i makro-regionalnu saradnju.

Kao sekundarne ciljne grupe, sledec i akteri su vaz ni kao primaoci i korisnici teritorijalnih

dokaza:

- organizacije koje promovišu različite regionalne/urbane interese na nivou EU;

- profesori i predavac i sa univerziteta, i istraz ivac i i studenti kao buduc i donosioci odluka;

- privatni sektor i šira evropska publika.

Kao pružaoci usluga istraživanja i naučne izuzetnosti za ESPON 2020, profesori

univerziteta, naučnici i istraživači su važni za postizanje rezultata projekta ESPON 2020.

Indirektno, delovanje i odgovarajuc e aktivnosti projekta ESPON 2020 c e stoga nauc noj

zajednici unutar Evrope koristiti u oblasti teritorijalnog istraživanja.

Da bi ostvarili strategiju, misiju i ciljeve koji se odnose programom ESPON 2020, dve

prioritetne ose c e regulisati realizaciju programa :

- prioritetna osa 1 : Teritorijalni dokazi, transfer, posmatranje, alati i rad na terenu

- prioritetna osa 2 : Tehnic ka pomoc

Organizacija implementacije programa duž dve prioritetne ose je usko povezana sa

uspostavljanjem jedinstvenog korisnika, ESPON EGTC, za realizaciju prioritetne ose 1

Programa ESPON 2020 .

Prioritetna Osa 1 obuhvata jedan tematski cilj Uredbe ETC i daće rezultate u oblasti

investicionog prioriteta: institucionalni kapacitet i efikasnost javne administracije.

Pet specifičnih ciljeva (SC) koji c e voditi implementaciju programa ESPON 2020 su:

- SC1: Povećanje proizvodnje teritorijalnih dokaza putem primenjenog istraživanja i analiza

- SC2: Unapređen prenos znanja i korištenja analitičkih podrška korisnicima.

- SC3: Poboljšano teritorijalno osmatranje i alati za teritorijalne analize.

- SC4: Širi domet i uzimanje teritorijalnih dokaza

- SC5: Uz e, delotvornije i efikasnije odredbe sprovođenja i struc nija programska pomoc .


20

NOVE TEHNOLOGIJE ZA PROSTORNO PLANIRANJE

Nove tehnologije nude sve vec e moguc nosti za modernizaciju i inovacije u postupcima i

metodologijama u mnogim oblastima.

Regioni mogu imati koristi od ovih inicijativa orijentisanih da podrže lokalne i regionalne

vlasti za bolje poznavanje i upravljanje teritorijom.

Sledec i primer dobro predstavlja ove moguc nosti.

DETEKTOVANJE TERITORIJALNIH POTENCIJALA I IZAZOVA - DETEC

Tematski obim DeTeC-a se zasniva na c injenici da regioni u Evropi vis e nisu izolovani

entiteti, vec su povezani sa vec im teritorijalnim celinama, s to otvara moguc nosti za

koris c enje novih i slabo koris c enih teritorijalnih potencijala za razvoj regiona i gradova.

Razumevanje pozicije jednog regiona ili grada u s irem teritorijalnom kontekstu i traganje

za moguc nostima i uporedivim prednostima je nuz nost u sve brz oj globalizaciji i

konkurenciji.

Svest i otvorenost za uključivanje evropske dimenzije pri izradi strategija i kreiranju

politika je stoga od veoma velike važnosti u razvoju novih pristupa regionalnim politikama.

Od ovog projekta se očekuje da odgovori zahtevu za analitičkim metodama i pristupima i

da podrži lokalne i regionalne kreatore politika i one koji ih primenjuju a koji traže načine

da utvrde teritorijalni potencijal koji uključuje evropsku perspektivu i izazove pretvore u

potencijal.

Ovaj projekat pruža praktične smernice o tome kako iskoristiti saznanja projekta ESPON

da bi se detektovao teritorijalni potencijal i pretvorio izazov u potencijal koji proizilazi iz

njihovog s ireg teritorijalnog konteksta. To ukljuc uje konkretne sluc ajeve dobre prakse u

koris c enju teritorijalnog potencijala, na osnovu etalona, poređenja sa sličnim

oblastima/gradovima.

Ciljna grupa za projekat su kreatori politika i oni koji ih primenjuju, pre svega na

regionalnom i opštinskom nivou, kojima su pruženi pregledi i savetovanja u njihovom

svakodnevnom poslu. Opšte smernice o analitičkim pristupima i metodama su takođe

relevantni za kreatore politika i one koji ih sprovode i koji su uključeni u razvojna

razmatranja u prekograničnim, nacionalnim i transnacionalnim okruženjima.

Vodec i partner je Nordregio , Nordijski Centar za prostorni razvoj, Švedska . Životni vek

projekta je bio od septembra 2012. do marta 2014.

21

EURISY

EURISI je neprofitabilna asocijacija prostornih agencijea i drugih srodnih zvaničnih

odeljenja (www.eurisy.org), čiji je zadatak jačenje društvenog pristupa inovativnih

uslugama i informacijama putem satelita

Na novom EURISI sajtu postoji baza podataka dobre prakse u nekoliko sektora:

- životna sredina, klima i zdravlje;

- energetika i infrastruktura;

- komunikacija i digitalno društvo;

- turizam, kultura i slobodno vreme;

- transport i logistika;

- “pametni” gradovi;

- upravljanje rizikom i vanredne situacije;

- poljoprivreda, šumarstvo i ribolov.

Sledec i korak je uvođenje elektronske uprave , takođe i na prekograničnom nivou. U tom

smislu, nekoliko projekata ispituje ovo važno pitanje, između ostalog i eSENS projekat

(Electronic Simple European Networked Services). Njegov glavni cilj je unapređenje

prekograničnog pristupa javnim službama, građanima i firmama u Evropi, pružanjem

interoperativnih IT rešenja.

http://www.eurisy.org/


22

PRIMERI DOBRE PRAKSE

PROGNOZE PREKOGRANIČNOG REGIONALNOG RAZVOJA

ZA EUREGIO RAJNA- MAS- NORD (NEMAČKA / HOLANDIJA)

Region: EUREGIO Rajna- Mas- Nord (Nemačka / Holandija)

Opis projekta: Euregion Rajna-Mas-Nord prepoznao je značaj i potrebu za prekogranično

regionalno planiranje i razvoj jer se njegov položaj na jedinstvenom tržištu menja počev

od dva periferna područja koja se nalaze na obe strane državne granice sa susednim

oblastima, i koja imaju ekonomski značaj (čvorišne tačke : Eindhoven (Holandija) i Rajna /

Rur (Nemačka), do one lokacije koja je u središtu Evrope. S obzirom da su prethodni

instrumenti regionalnog planiranja bili previše teritorijalno orijentisani, regionalna

strategija razvoja pripremljena za Euregio Rajna-Mas Nord je orijentisana ka 21. veku.

Ispitani su i svi događaji koji su se očekivali kao rezultat pri uklanjanju prepreka.

Rezultati: Radionica održana u decembru 1993. godine, zasnovana na opsežnim socijalno-

ekonomskih analizama, kojoj je prisustvovao veliki broj različitih organizacija, gradova i

ministarstava, praćena je obimnom stručnom raspravom. Rezultati ove radionice su bili

uključeni u projekat. Dobijeni rezultati su korišćeni kao regionalne razvojne smernice, za

razmatranje i pripremu Operativnog programa INTERREG II Euregio Rhein- Mas Nord .

Identifikovani glavni trendovi koje je bilo potrebno res iti, ukljuc ili su povec anu

prekograničnu funkcionalnu podelu rada, brze ekonomske i tehnološke strukturne

promene, povec an obim saobrac aja i pogors anje uslova z ivotne sredine.

Elementi "dobre prakse": Projekti uključuju „built-in“ mehanizme kako bi se osiguralo

uc es c e raznih organizacija, na prekogranic noj osnovi, u procesu istraz ivanja projekata za

prekograničnu regiju.

Rezultati ovih konsultacija su uključeni u izradu strategije i Operativnog programa za

INTERREG II (1995-1999).

PREKOGRANIČNI REGISTAR (SLOVENIJA/AUSTRIJA)

Opis projekta: U toku priprema socio-ekonomskih procena slovenačko/austrijskog

pograničnog regiona, prihvaćenih za Phare prekogranični višegodišnji indikativni program

(MIP), postalo je jasno da metodologija i statistički izvori podataka, prikupljeni sa obe

strane granice, značajno variraju. Stoga ovaj projekat uključuje pripremu prekograničnog

registra i prekogranične strategije, sa ciljem razvoja snažne osnove za višegodišnje

planiranje aktivnosti prekogranične saradnje, za godišnji prikaz MIP i za dalju fizičku,

ekološku ili društveno-ekonomsku namenu planiranja.

23

Rezultati projekta su:

- zajednički razvojni koncept;

- prekogranični registar i informacioni sistemi;

- analiza odabranih problema prilikom razvoja, a koji su od strateškog značaja.

Slovenački i austrijski konsultanti realizovali su projekat koji je finansiran u okviru Phare

prekogranične saradnje i INTERREG IIA. Prekogranični Upravni odbor osnovan je

spajanjem, sa austrijske strane predstavnicima savezne države kancelara i Landera (Stiria,

Koruška), i sa slovenačke strane predstavnicma Ministarstva za ekonomske odnose i razvoj

i dva predstavnika iz pograničnog regiona. Upravni odbor je bio uključen u određivanje

metodologije i vođenje studije. Dobijeni su privremeni i konačni rezultati.

Slovenački deo projekta je 1995. godine bio uključen u Phare prekogranični program, dok

je komplementaran program dostavljen u okviru austrijskog INTERREG IIA programa

Elementi „dobre prakse": Projekat je obezbedio priliku za razmenu znanja i iskustava na

ekspertskom nivou i dao osnovu za tekuc e planiranje prekogranic nih aktivnosti, ne samo u

okviru Phare CBC / INTERREG IIA, već šire. Prikazana posvećenost saradnji između

Slovenije i Austrije na ekspertskom nivou, i na nivou nacionalnih i regionalnih vlasti,

dokazana je osnivanjem Upravnog odbora .

STUDIJA ZA USPOSTAVLJANJE KORZIČKO-SARDINIJSKOG

INTERNATIONALNOG MORSKOG REZERVATA PRIRODE

(ITALIJA / FRANCUSKA)

Morski rezervat prirode je osnovan u oblasti Bouches de Bonifacio, između Korzike (FR) i

Sardinije (IT). Dva nacionalna parka su vec postojala, sa obe strane granice, i oni su

uključeni u novi rezervat. Studija izvodljivosti je prethodila formiranju rezerviata,

primajući sredstva u okviru INTERREG I.

Zajednički Upravni odbor je osnovan pod kontrolom glavnih rukovodilaca kancelarija za

životnu sredinu Korzike i Sardinije. Podržan je od strane dva tehnička komiteta, jedan

francuski i jedan italijanski. Direktor ovog projekta rezervata imenovan je od strane

kancelarije za životnu sredinu Korzike.

Ciljevi ove studije su sledec i:

- određivanje veličine novog rezervata;

- istraživanje zakonskih uslovia koji su potrebni kako bi direktor rezervata imao uticaj nad spoljnim faktorima koji ugrožavaju rezervat (npr. pravo da kazni zagađivače, propisi koji odnose na zaštitu javne površine koje je stvorio rezervat);

- studije brojnosti, svrhe i učestalosti poseta na području (turisti, jahte, putnički brodovi);

- istraživanje podmorskih i terestičnih staništa;


24

- istraživanje istorijskih i arhitektonskih lokacija;

- studije interakcije socio-ekonomskih aktivnosti u oblasti i samog rezervata.

Detaljna studija socio-ekonomske situacije na području rezervata je smatrana od vitalnog

značaja, obzirom da je rezervat zavisio od uspešne interakcije između ovih spoljašnjih

faktora, kako bi se osiguralo njegovo dugoročno postojanje kao jedinstvenog ekosistema.

Bilo je potrebno da pruži i odgovori na zahteve:

- turističke industrije;

- ruta morskog saobrac aja (tankeri predstavljaju posebnu pretnju);

- industrije u neposrednom i okolnom regionu čije emisije izazivaju zagađenje.

Studija je dobila sredstva u okviru INTERREG I programa za Korziku i Sardiniju, zbog

brojnih slučajeva na koje rezervat utiče, ali i kojima je pogođen usled prekogranične

ekonomije.

REGIONALNO PLANIRANJE ZA ODRŽIVI RAZVOJ PREKOGRANIČNOG

ŽIVOTNOG PROSTORA U GORNJEM TOKU REKE RAJNE

(ŠVAJCARSKA / NEMAČKA / FRANCUSKA)

Naslov: Radni okvir za koordinaciju regionalnog planiranja za oblast koju pokriva

Konferencija mandata Gornje Rajne

Opis projekta: Region gornje Rajne, čije veliko iskustvo u prekograničnoj saradnji datira

još iz 1965. godine, postala je posebno diverzivikovan po regionalnim karakteristikama

zbog svojih nemačkih, francuskih i švajcarskih subregiona. Prekogranična saradnja je

institucionalizovana kroz "Konferenciju Gornje Rajne" od 1975/1991.

Pod okriljem INTERREG IIA , Konferencija Gornja Rajna je bila relativno brzo isprobana i

postala je rutina prilikom regionalnog prostornog planiranja i razmatranja buduc eg

razvoja. Obiman registar sa svojim analizama, procenama prednosti i nedostataka i

scenarijima razvoja koris c eni su da se stvori "Radni okvir za koordinaciju regionalnog

planiranja za oblast Gornja Rajna". Ovaj okvir, jasno sažet i predstavljen u dobro

organizovanu knjigu sa kartama, tabelama, ilustracijama i bibliografijom, poslužila je kao

osnova za široku javnu raspravu od strane svih aktera u regionu Gornje Rajne, i obezbedio

okvir za organizaciju buduc eg z ivota i uslove poslovanja, otvaranje radnih mesta, kvalitet

transportnih sistema, oblikujući okruženje i prirodu saradnje između gradova na području

Gornje Rajne.

Konferencija Gornja Rajna ima za cilj da uključi širu javnost u raspravu o pitanjima koja se

tiču regiona Gornja Rajna. Svi izabrani zvaničnici, svi javni, ekonomski i socijalni

predstavnici i svi stanovnici treba da aktivno učestvuju u definisanju zajednic kih prioriteta

za buduc i z ivotni i radni prostor u oblasti gornje Rajne, u srcu Evrope, podnos enjem svojih

komentara i sugestija.

25

MODEL PROSTORNGO PLANIRANJA (NEMAČKA - HOLANDIJA)

Naslov: Model prostornog planiranja koji je napravio Podkomitet Jug nemacko-holandskog

Komiteta za regionalno planiranje (UK - Jug) za oblast Severne Rajne-

Vestfalije/holandskog pograničnog regiona.

Opis projekta: "Model prostornog planiranja" nemačko- holandske Regionalne Komisijea

za planiranje - UK South je rezultat studije prekogranic nog regionalnog planiranja i

obuhvata poseban model za buduc nost "prekogranic ne saradnje" od UK South, kao i tri

tematska modela za "prostornu strukturu, gradova, urbanih područja", "mobilnost i

saobraćajne sisteme" i " pejzaže, otvorene prostore i životnu sredinu". Takođe sadrži i

regionalne modele za četiri aktivna područja prekograničnog regionalnog planiranja.

Rezultati: Model "prekogranična saradnja" konstituisala je sporazum između oblasti

Severna-Rajna Vestfalia i Holandije, o tome kako da ostvare buduc u saradnju u uredjenju

prostora i regiona. Takođe, model je uticao nauspostavljanje saradnje izmedju UK South sa

drugim prekograničnim strukturama, poput Evroregiona. Za tri tematska modela, Vladina

komisija postigla je sporazum o primeni osnovnih principa kao što su "decentralizovanje

koncentracije urbanih sredina", "sprečavanje saobraćajnih gužvi" i "stvaranje

prekograničnih mreža pejzažnih struktura i funkcija otvorenih prostora".

Elementi "dobre prakse": Vladin "model regionalnog planiranja" potvrdio je izuzetnu

ulogu Evroregiona u prekogranic noj saradnji i odraz ava nadu da c e ovi regionalni modeli

za planiranje postati deo razvojnog koncepta Evroregiona. Kao rezultat toga, osnovne ideje

predstavljene u modelu mogu biti pogodne za primenu u projektima regionalne politike

Evroregiona.

PERSPEKTIVA PREKOGRANIČNOG RAZVOJA ZA PROSTORNO UREĐENJE

(NEMAČKA - HOLANDIJA)

Naslov: Prekogranična razvojna perspektiva za regionalno planiranje za region

Podkomiteta Severnog nemacko-holandskog Komiteta za regionalno planiranje

Opis projekta: Oblast istraživanja uključivala je region između severnog dela Holandije i

Nemačkog graničnog područja Donje Saksonije, plus sub-region (EUREGIO) Severna Rajna-

Vestfalija. Tri početne situacije prostornog planiranja i akcionih pristupa razvijene su za

pogranic noi region i njegov pod-regiona, prouc avajuc i celu oblast i analizirajuc i njegove

prednosti i nedostatke. Ova procedura se koristila za razvoj strategije prostornih modela

perspektiva. Procedura je postavila akcioni okvir za strates ki znac ajan projekat, uz uc es c e

oba regionalna aktera i Ems-Dolart regiona.

Rezultati: "Modeli za prostorno uređenje " su izrađeni za tri prioritetne oblasti u ruralnim

područjima i gradskim čvornim tačkama; mobilnost i saobraćajne sisteme; i prirodni i

kulturni pejzaž. Ovi modeli identifikuju i ilustruju kljuc ne elemente koji su poz eljni za


26

buduc i razvoj u severno nemac ko-holandskom pograničnom području. Ove perspektive

nisu imale direktno obavezujuc u zakonsku formu.

Elementi "dobre prakse": Iako se razvoj perspektiva za prostorno uređenje ne moz e

smatrati pravno obavezujuc im na prekogranic nom nivou, ona bi trebalo da olakša kasnije

pravovremene mere razvoja sa obe strane granice. Iz tog razloga akcioni okvir je

uspostavljen na prekograničnoj osnovi za strateški značajne projekate, za oba pogranična

područja u celini i za njihove pod-regione, kao i identifikovanje perspektiva razvoja za

akcione oblasti.

EUREGIO PERSPEKTIVA PREKOGRANIČNOG RAZVOJA

ZA PROSTORNO UREĐENJE (NEMAČKA - HOLANDIJA )

Naziv: EUREGIO Perspektiva prekograničnog razvoja za prostorno uređenje

Opis projekta: "EUREGIO Perspektiva prekograničnog razvoja za prostorno uređenje" je

koncept planiranja za ceo EUREGIO region. To je bio rezultat interaktivnog regionalnog

procesa diskusije koji je uključio sve institucije koje zastupaju interese javnosti kao i

socijalne partnere.

Perspektiva je imala dva cilja strateškog razvoja :

- jačanje društveno - kulturne i ekonomske integracije ove oblasti kroz optimalnu identifikaciju moguc nosti koje pruz a jedinstveno evropsko trz is te i prirodni potencijal regiona, i

- razvoj prekogranične regije u funkcionalnu celinu sa održivim prostornim razvojem u kome se podržava međuregionalna međuzavisnost, a razvojni ciljevi i mere su zajednički definisani.

Rezultati: Procesi razvoja za koje se EUREGIO zalagao do 2015. godine pojašnjen je

upotrebom strateškog razvojnog modela koji je predvideo ciljeve razvoja za EUREGIO i

obezbedio prioritete i potencijale za razvoj. Ovaj rezultat predstavlja akcioni koncept za

prioritetne oblasti: bliže međunarodne i regionalne veze, ekonomske i resursne strukture i

prirodne i kulturne pejzaže. Perspektiva je formirala bitnu osnovu za EUREGIO Interreg

IIIA program.

Elementi "dobre prakse": Razvojni model i akcioni koncept koris c enu su za izradu

akcionog programa za razvoj EUREGIO regiona zajedno sa regionalnim akterima i

socijalnim partnerima. On sadrži predloge za razvojne projekte koji se sprovode u regionu

u kratkom i srednjem roku, uz uc es c e ops tina, komora, udruz enja i drugih regionalnih

aktera.

27

INTEREG III -PHARE PREKOGRANIČNA PROSTORNA PERSPEKTIVA ZA

BAVARSKO - ČEŠKI POGRANIČNI REGION ( NEMAČKA / ČEŠKA)

Opis projekta: Uc es c e naučnih i regionalnih aktera uz obimno uc es c e socijalnih partnera

iz regiona, kao i na upravljanje grupom, rezultiralo je sledećim prostornim perspektivama:

- opis područja i njegovog društveno-ekonomskog razvoja ,

- analiza prednosti i nedostataka,

- smernice i razvojne strategije za prekogranični ekonomski razvoj, održivi prostorni razvoj i razvoj okruženja, infrastrukturu i razvoj ljudskih resursa, kao i institucionalni razvoj, i

- predlozi mera i projekata , uskladjenih sa istočnim proširenjem EU.

Rezultati: Prostorna perspektiva je zajednički razvijena na osnovu regionalnih koncepata

prekograničnih razvoja. Ona se sastojala od:

- ops teg koncepta za obezbeđivanje buduc nosti u pogranic noj oblasti zasnovanoj na održivoj osnovi ; i

- konkretnih projekata koji su se sproveli u periodu podrške, 2000-2006.

Shodno tome, granična oblast ima sveobuhvatan koncept za korišćenje sredstava EU, koji

se mogu koristiti kao osnova za izradu "zajedničkog programskog dokumenta (JPD)" u

skladu sa Phare CBC regulativom i operativnim programom pod okriljem INTERREG IIIA.

Elementi "dobre prakse": Ideja vodilja u formulisanju prostornog koncepta bila je, s

jedne strane, kooperativno partnerstvo između Bavarske i Republike Češke, a sa druge

strane odana saradnja sa opštinskim kreatorima politike, administraciom, udruženjima i

građanima. To je značilo da se pristup "odozdo na gore", zahtevan od strane EU, mogao

praktikovati na klasičan način.

”VIADRINA 2000” PERSPECTIVA (NEMAČKA-POLJSKA)

Naslov : " Viadrina 2000" Perspektiva razvoja i Akcioni plan

Regija : Evroregion Pro Europa Viadrina (Nemačka/Poljska)

Opis projekta: " Viadrina 2000" perspektiva je modifikacija perspective razvoja i planova

iz 1993.godine. Ona je uzela u obzir iskustvo stec eno pre 1999. godine, povec anje broja

članova Evroregiona i novu administrativnu strukturu na obe strane. Analiza socio -

ekonomske situacije u Evroregionu prikazuje oblast i populaciju 1. maja 1999. godine i

proračunato zapošljavanje, nezaposlenost, ekonomsku strukturu i razvoj industrije i

poljoprivrede, zatim infrastrukturu, kao i izveštaje o statusu prekograničnog saradnja.

Rezultati: Jedan od važnih rezultata je bila analiza prednosti - nedostaka Evroregiona i

modela za regionalni razvoj, u oblasti ekonomske saradnje, infrastrukture i životne

sredine, opštinskog i regionalnog razvoja, unapređenja regionalnog identiteta i promocije

Pojma Evrope. Isti modeli su obezbedili odgovarajuću podršku prioritetima za 2000-2006.,


28

koji takođe uključuju prioritet prostornog planiranja i urbanizma, ops tinski i regionalni

razvoj. Odgovarajuc e oblasti delovanja su prekogranično prostorno planiranje, razvoj

stručnog regionalnog marketinga, pružanje obuke za zaposlene i zajednički urbani razvoj.

Elementi "dobre prakse": "Viadrina 2000" perspektiva je sastavljena na zajedničkoj i

prekograničnoj osnovi, od strane rukovodstva, organa i članova Evroregiona. To je rezultat

intenzivnog dijaloga u procesu formiranja mišljenja una području Evroregiona, gde su

između ostalog uzeti u obzir stavovi prostornog planiranja od strane ekoloških vlasti i

socijalnih partnera. Stoga je služila kao osnov za INTERREG IIIA programa na nemačkoj

strani i Phare CBC program na poljskoj strani. Formulisanje koncepta je naročito pokrenulo

unutrašnji ljudski potencijal Evroregiona, istovremeno demonstrirajuc i svoje moguc nosti i

ograničenja.

GEOPORTAL - OTALEX-C (ŠPANIJA/PORTUGAL)

Region: Ekstremadura (Španija), Centar Alenteja (Portugal)

OTALEKS je finansiran od strane Evropskog programa INTERREGIII A, a njegov cilj je da

proučava i pokaže stvarno stanje područja, koje se sastoji od Alentejo regiona u Portugalu i

Ektremadura regiona u Španiji, konvencionalno odvojenih administrativnim granicama, ali

sa spojeni fizičkim, ekološkim, socijalnim i ekonomskim karakteristikama. Reč je o

ruralnim prostorima niske demografske gustine, gde prirodni i kulturni resursi, zajedno sa

kvalitetom životne sredine predstavljju osnovu privlačnosti.

IDE OTALEKS je rezultat napora, posvec enosti i saradnje između institucija sa obe strane

granice, sa tri administrativna nivoa uključenosti: državni, regionalni i lokalni. Pokazuje

kako prostorne podatakte Alentez u – Estremadura napraviti homogenim i standardnim,

koristec i mape za vizuelizaciju, toponime i kataloge pretrage, ali uvek prateći INSPIRE

direktive .

ATLAS IRSKOG OSTRVA ( IRSKA / VELIKA BRITANIJA )

Gleesoon J. ( Ed . ) Atlas ostrva Irske . Mapiranje socijalnih i ekonomskih partnera .

Istraživačka opservatorija za celokupno ostrvo (AIRO ) u Mainooth (Irska ) i Međunarodni

centar za lokalni i regionalni razvoj ( ICLRD ) u Armagh ( Velika Britanija ) , 2015

Sadrži informacije o stanovništvu, ekonomskom statusu i radnoj snazi, industriji

zapošljavanju, obrazovanju , saobraćaju, domaćinstvu, stanovanju, nacionalnoj i etničkoj

pripadnosti, religiji, zdravstvenoj zaštiti, i HP Index nedostatka na celom ostrvu.

Ovaj Atlas je delimično finansiran od strane INTERREG IV-a programa, kojim rukovodi

specijalni EU programski organ.

29

DODATNA VREDNOST PREKOGRANIČNE SARADNJE8

Slic no odluci kompanije da zapoc ne poslovanje na određenom mestu, tako i prekogranic na

saradnja zavisi od poslovnog okruz enja, a ne samo od ekonomskih aspekata.

Prekogranic na saradnja moz e iskoristiti svoj puni potencijal i ostvariti najvec u dodatnu

vrednost, samo ako su ispunjeni osnovni uslovi:

- mirni suživot na granicama;

- granice kao mesta sastajanja a ne kao oblasti separacije;

- socio-kulturno okruženje koje kreira poverenje (poznavanje i razumevanje suseda i njegovog jezika).

Puna dodatna vrednost prekogranične saradnje u Evropi je postala uočljiva tek u

okruženju nastalom nakon više od pola veka mira, evropskih integracija i otvorenih

granica.

EVROPSKA DODATNA VREDNOST

Evropska dodatna vrednost zasnovana je na osnovu prethodnog iskustva, da ljudi koji žive

zajedno u pograničnim regionima žele da sarađuju i time daju vredan doprinos promociji

mira, slobode, bezbednosti i poštovanju ljudskih prava.

POLITIČKA DODATNA VREDNOST

Politička dodata vrednost predstavlja značajan doprinos u pravcu:

- razvoja Evrope i evropskih integracija;

- međusobnog upoznavanja i razumevanja, udruživanja i izgradnje poverenja;

- primene subsidijarnosti i partnerstva;

- povec anja ekonomske, socijalne i teritorijalnae kohezije i saradnje;

- pripreme prijema novih članova;

- korišćenja sredstava EU za osiguranje prekogranične saradnje putem višegodišnjih programa i obezbeđivanje dugoročnog nacionalnog i regionalnog sufinansiranja.

INSTITUCIONALNA DODATNA VREDNOST

Zvanična institucionalna dodanta vrednost podrazumeva:

- aktivno uc es c e građana, vlasti, političkih i društvenih grupa sa obe strane granice;

- provereno poznavanje svojih suseda (regionalnih vlasti, socijalnih partnera, itd);

8 AEBR Document "The Added Value of Cross-Border Cooperation

http://www.aebr.eu/files/publications/151013_Added_Value_of_CBC_clean_final_version_JG_and_MGR_EN.pdf


30

- dugoročnu prekograničnu saradnju u strukturama koje mogu da rade efikasno:

o kao vertikalno i horizontalno funkcionalno partnerstvo, koje je osnova za svaku prekograničnu saradnju, uprkos različitim strukturama i područjima odgovornosti;

o kao pravno prihvac en cilj pomoc i i kao saradnik, primajuc i i upravljajuc i sredstvima;

- zajedničku izradu, sprovođenje i finansiranje prekograničnih programa i projekata.

Iskustvo stečeno širom Evrope pokazuje da ukoliko regionalni i lokalni partneri imaju

važnu ulogu, zajednički razvijeni programi i projekti mogu biti najefikasnije sprovedeni.

EKONOMSKA DODATNA VREDNOST

Ekonomska dodatna vrednost postaje oc igledna u odgovarajuc im regionima, mada na

različite načine, i to kroz:

- pokretanje unutrašnjeg potencijala jačanjem regionalnih i lokalnih nivoa kao partnera i inicijatora prekogranične saradnje;

- uc es c e ekonomskih i socijalnih aktera (npr, privrednih komora, udruženja, društava, sindikata, kulturnih i društvenih institucija, ekoloških organizacija i turističkih agencija) ;

- otvaranje tržišta rada i usklađivanje stručnih sprema;

- dodatnim razvojem, npr. u oblasti infrastrukture, saobrac aja, turizma, komunikacija, z ivotne sredine, obrazovanja, istraz ivanja i saradnje između malih i srednjih preduzec a, kao i stvaranjem novih radnih mesta u ovim oblastima;

- trajnim poboljšanjem prostornog razvoja i regionalne politike;

- poboljšanjem prekogranične infrastrukture (ne samo saobraćaja).

DRUŠTVENO-KULTURNA DODTNA VREDNOST

Ogleda se u:

- postojanom, stalno unapređivanom znanju o geografskoj, strukturnoj, ekonomskoj, socio-kulturno-istorijskoj situaciji prekograničnih regiona (ukljuc ujuc i i pomoc medija);

- prikazu prekograničnog regiona izraženog u mapama, publikacijama, nastavnim materijalima, itd.;

- stvaranju tima posvec enih stručnjaka (multiplikatora), kao što su škole, obrazovne ustanove za omladinu i odrasle, organi vlasti zaduženih za upravljanje, kulturna udruženja, biblioteke, muzeji, crkve itd.;

- jednakim moguc nostima i naprednom poznavanju jezika ili dijalekata susednih zemalja, kao komponenti prekograničnog regionalnog razvoja i preduslova za komunikaciju .

31

Na ovaj način, društveno-kulturna prekogranična saradnja postaje sastavni element

regionalnog razvoja. Samo ako se odvija društveno - kulturna saradnja, funkcionalno

prekogranično okruženje za poslovanje, trgovinu i usluge mogu biti uspostavljene.

ZAKLJUČAK

Prekogranična saradnja je bila i još uvek je uspešna. Ona stvara dodatne vrednosti

(konkretni primeri su navedeni u aneksu). Međutim, potencijali prekogranične saradnje još

uvek nisu u potpunosti iskorišćeni. Jedan od razloga su prilično mali resursi. Prekogranična

saradnja i dalje ostaje politički zadatak i prioritet EU, kao najvažniji instrument za

evropske integracije i funkcionalnu koheziju.

DODATAK: KONKRETNI PREKOGRANIČNI PRIMERI STVARANJA DODATNE VREDNOSTI

Sledec i primeri c ine dodatnu vrednost evidentnom. Oni su izabrani tako da pokrivaju celu

teritoriju EU (slične akcije odvijaju se i u drugim pograničnim oblastima):

- specifični regionalni prekogranični razvojni koncepti/strategije kao osnovni element za održivu i uspešnu saradnju: npr., praktično sva granična područja u Nemačkoj i zemljama Beneluksa, zatim Austriji i njenim susedima, Italiansko/Francuska granica, područja zaštite mora Korzika/Sardinija (moreuz Boniface), Finsko/Švedska granica (Botnički zaliv), teritorijalna opservatorija Alentež/Estremadur/Centar (ES/PT ) , Atlas ostrva Irske (IE/UK);

- stvaranje potrebne prekogranične infrastrukture (uključujući i primorsku), kao neizbežan fizički preduslov za prekograničnu saradnju u pogledu obezbedjivanja radnih mesta i razvoja: npr Španija/Francuska, Španija/Portugalija, Alpsko područje, Kungspilen na Švedsko/Norveškoj granici, nova trajektna linija Kvarken (FI/SE), Evroregion Laba/Labe (DE/CZ), zatim granični prelazi na novim unutrašnjim granicama: Nemačka/Poljska, Bugarska/Rumunija, Mađarska/Slovačka, kao i spoljašnje granice poput Poljska/Ukrajina i Balkan;

- dalja promocija prekograničnog rasta i ekonomskog razvoja, kao dodatak razvoju na nacionalnom nivou: prekogranične oblasti sa novim radnim mestima Irska/Sever Irske; Nemačka/Belgija/Holandija; Špansko/Portugalska granica; Beč/Bratislava (AT/SK); Irsko-Velška mreža za socijalno preduzetništvo (WINSENT);

- novi prekogranic ni poslovni odnosi između proizvođac a i dobavljac a (vaz na uloga privrednih komora): npr Mrez a Vec a u severnoj Grc koj/Bugarskoj oblasti; Češkoj/ Saksoniji (DE); u drugim granicama Nemačke, naročito sa Danskom ili Francuskom duž Gornje Rajne; prekogranična Privredna komora Gipuzkoa (ES)/Bajon (FR) (Bihartean), Mađarska/Burgenland (HU/AT); Agro-prehrambena industrija (Benelux, DE/DK, IE/UK), Oresund (DK/SE ); zajedničko brendiranje (Alpsko područje, Karpati, Pirineji); akvakultura (IT/FR, Bodensko jezero (CH/AT/DE);

- nova saradnja i prodajne moguc nosti za razvoj malih i srednjih preduzec a. Ove kompanije obično posluju u radijusu od oko 200 km od njihove lokacije, koja obično pokriva geografsko područje i susednog pograničnog regiona: npr Severna


32

Grčka/Makedonija - preduzetnički centar za Balkan i Crno more; Mreža Arktičkih Investitora na Finsko/Norveško/Švedskoj; Forum preduzetnika na Špansko/Portugalskoj granici; InterComm (IE/UK); T-Cheesimal (IT/MT).

- promovisanje preduzetničkih veština i stvaranje start-up, posebno za mlade ljude: npr. Letonija/Litvanija/Belorusija, Bugarska/Srbija, Švedska/Norveška, Irska/Severna Irska, Španija/Portugalija, Maroko/Gibralta .

- efikasnije koris c enje (kritic na masa) javnih sredstava pomoc u vec eg slivnog podruc ja za poslovne aktivnosti i usluga na obe strane granice (u mnogim sluc ajevima preduzec a i usluge, kao s to su istraz ivac ki objekati i univerziteti, postrojenja za upravljanje otpadom, reciklaža i infrastrukturni objekti itd., ne bi imali profit ili čak ne bi bili dostupni u svim pograničnim regionima da ne postoji prekogranična saradnja): npr. zajednička kanalizaciona postrojenja na Nemačko/Poljskoj granici; zajednička biblioteka u gornjem region Rajne, Sar/Lor/Luk oblasti i na Dansko/Nemačkoj granici; zajednički projekti u zdravstvenom sektoru u mnogim prekograničnim područjima (npr vanredne situacije, akušerstvo, primarna zdravstvena zaštita), sa prekretnicom u Serdanijskoj prekograničnoj bolnici u Puigcerda (ES/FR), telemedicini u Pomeraniji (PL/DE) i Finske/Rusije; Regionalno energetsko planiranje u zapadnoj Makedoniji - Epir (GR)/Albanija; Bio Baza Evrope u EUREGIO Scheldemond (NL/BE) i drugi obnovljivi ENERGIES projekti;

- zajedničko istraživanje i inovacije (kritična masa) stvaraju dodatne sinergije: npr. Saradnja u oblasti tehnologije u regiona Ektremadura/Alentejo; Tehnološki i biznis park na Austrijsko/Češkoj i Austrijsko/Mađarskoj granici ; Mehatronika Projekat i Centar za mikroskopska i Spektroskopska istraživanja u EUREGIO (DE/NL); Oresund (DK/SE), Dansko/Nemačko pogranično područje, Južni Tirol (Italija)/Tirol (Austrija), Pirinejska Nanotehnološka laboratorija u Bragu (Portugalija/Španija);

- uspostavljanje prekogranic nog trz is ta rada koje nudi nove i dodatne moguc nosti za zapošljavanje, i za žene i za kolektive pod rizikom (npr. manjine, hendikepirane osobe i dugoročno nezaposlena lica): Francuska/Švajcarska sa prilagodljivim isplatama za putnike koji rade u Švajcarskoj; Nemačko/Francusko granično područje uz gornju Rajnu; Oresund sa svojom specifičnom strategijom na tržištu rada; Hedmark/Varmland (NO/SE); Eurositi Torneo (SE)/Haparanda (FI); Slovenija/Štajerska (AT); Galicija/Norte (ES/PT); prekogranični EURES projekti u nekoliko pograničnih područja kao što su Galicia/ Norte, Bavaria (DE) / Češka.

- dodatne interakcije i spin-off efekti, zahvaljujuc i saradnji univerziteta, s kola visokog obrazovanja i drugih obrazovnih institucija: Saradnja univerziteta Strazbur/Bazel/Frajburg/Karlsrue u oblasti Gornje Rajne ili u Lorena/Sar oblasti, kao i između univerziteta u Friuli Venecija Giulia/Slovenija/Austrija; Collegium Polonicum između Poznan - Slubice (PL)/Frankfurt (Oder) (DE).

- dvojezično prekogranično stručno usavršavanje: Nemačko/Poljska, Holandsko/Nemačka i Francusko/Nemačka granična područja, Pirineji; hotelijerstvo, koje se posebno odnosi na ruralna područja (DE/CZ, ES/PT, IE/UK); poljoprivreda i stočarstvo (ES/PT); zanati i dizajn (DE/DK, SE/NO);

- održivo prekogranično upravljanje životnom sredinom i zaštitom životne sredine u Ektremadura/Kastilja i Leon/Centro (ES/PT); Pirineji; Bavaria/Gornja Austrija/ Republika Češka; Poljska/Ukrajina/Belorusija; Baltičke zemlje/Rusija/Belorusija; Belgija/Holandija/Nemačka; Severna Karelia (FI)/Republika Karelia (RU);

33

međunarodne reke Duero i Taho (ES/PT) ; planine Ore (CZ/DE); Peipsi Jezero (EE/RU), prekogranično upravljanje vodama i snabdevanje rekom Mur (AT/SI), Krompač (CZ/DE); Upravljanje otpadom u gradu Dorst (DE/FR/LU) i druge oblasti duž Rajne i Mozela, saradnja vatrogasnih jedinica ES/PT, Evroregion Špreja - Neis - Bobr (DE/PL), trening o životnoj redini između NPC (FR)/Kenterberi (UK); Stanca Costesti (RO/MD);

- uspostavljanje i unapređenje prekogranic nie veze javnog saobrac aja (autobusi, železnica, tramvaji) za dobrobit građana, putnika i turista: npr Austrijsko/Nemačka granica blizu Salcburga, u Evroregionu Egrensis (CZ/DE ) i Evroregion Nisa- Nise -Nise (DE/CZ/PL), sa prekograničnim sistemom javnog prevoza, uključen kroz tarife; autobus Frankfurt (Oder)/Slubice (DE/PL); Kombinovani transportni terminal trgovačkog centra u Frankfurtu (Oder) (DE/PL); istraživački centar za logistiku u Euregionu Rajna-Meuse -North (DE/NL); tramvaj Strazbur/Keln (FR/DE); javni prevoz preko Oresund mosta (DK/SE);

- prekogranični koncepti i projekti za turizam: Bodensko (DE/AT/CH); Evroregioni duž Nemačko/Češke granice; zajednički turistički servisni centar Poljska/Litvanij; Galicija/Norte sa turističkom mapom za Špansko/Portugalsku oblast; Tatre (Poljska/Slovačka) u Karpatima; zajedničke turističke marketinške i promotivne aktivnosti u Irskoj/Severnoj Irskoj i u Radnoj zajednici Pirineja (Andora/Francuska/Španija); zajedničke turističke strategije za Kent / Nor Pa de Kale (UK/FR), Via Julia Augusta (AT/IT); Egnatia (GR/AL); granični dvorci (ES/PT); Gotički dvorci (PL/LT/RU ; Baltičke tvrđave (region Baltičkog mora); Cross-Country skijanje (CZ/PL); Augustov Kanal i reka Njemen (BY/PL); Livonijski Biseri (EE/LV) ; Put ratnih zarobljenika (DE/PL); veštičija staza (CZ/PL); Prekogranični vazdušni turizam (LT/PL); Prekogranični putevi vina (HU/HR); Furlanija- Julijska krajina/Slovenija (IT/SLO);

- prekogranična kultura i mediji pružaju znanje o svakodnevnom životu i kulturi suseda, i omoguc avaju stvaranje poverenja: Mnoge kulturne aktivnosti u centralnoj Evropi, Skandinaviji, južnoj Evropi, Alpima, Pirinejima, na području Crnog mora i Karpatima najčešće su povezane turističkim promocijama. Osim toga, postoje mreže stručnjaka i kreativnih poslovanja (muzičari ES/PT, muzeji AT/S , likovna umetnost Meza-Rajna); zajednički festivali (Saksonia - Bohemija PL/S , PO/LT); letnji kampovi za mlade (DE/PL, GR/AL); obuka za kreativne industrije (Veliki region) i tako dalje;

o mediji: rani prekogranični radio projekti (ES/PT Radio Sami u NO/FI/SE, radio Pomerania u DE/PL), TV (DE/DK, prekogranično državljanstvo u BE/FR), prekogranične novine u nekoliko evropskih oblasti;

- prekogranična saradnja kao model za "novo upravljanje" širom Evrope kroz EGTC, Evroregione i slične strukture, koja se zasniva na supsidijarnosti i partnerstvu i vezama na dnevnom nivou, uprkos različitim strukturama, nadležnostma i zakonima na obe strane granice (asimetrija); elektronski alati samouprave u Eurositi Valenca - Tui (ES/PT), Haparanda Torneo (SE/NO), eSENS je prekogranična e-uprava u centralnoj Evropi, koju je predvodila Severna Rajna- Vestfalija.


34

LITERATURA:

Ahrens, K.: Freundschaft über Grenzen, Biblioteca della “Riviste di Studi Politici Internazionali, Vol. II: Contributi, pp. 5-12, Firenze 1994.

Akademie für Raumforschung und Landesplanung (Hrsg.): Grenzübergreifende Raumplanung, Forschungs- und Sitzungsberichte, Bd. 188, Hannover 1992.

Arbeitsgemeinschaft Europäischer Grenzregionen (Hrsg.): Die EU-Initiative INTERREG und zukünftige Entwicklungen, Gronau 1992.

Arbeitsgemeinschaft Europäischer Grenzregionen (Hrsg.): Die Zukunft maritimer Zusammenarbeit, Gronau 1998.

Arbeitsgemeinschaft Europäischer Grenzregionen (Hrsg.): Eine operationelle Anleitung für die Ausarbeitung und das Management von INTERREG IIIA.Programmen 2000-2006, Gronau 2000.

Arbeitsgemeinschaft Europäischer Grenzregionen (Hrsg.): Grenzüberschreitendes Finanzmanagement, Gronau 1999.

Arbeitsgemeinschaft Europäischer Grenzregionen (Hrsg.): Institutionelle Aspekte der grenzübergreifenden Zusammenarbeit, Gronau, Sept. 1998.

Arbeitsgemeinschaft Europäischer Grenzregionen (Hrsg.): VADE MECUM – Grenzübergreifende und interregionale Zusammenarbeit an den Außengrenzen der Europäischen Union, Gronau 1997.

Association of European Border Regions (AEBR) – European Commission: LACE INFO SHEETS on Cross-Border Cooperation, Issue 1-12, 1997/2000.

Association of European Border Regions (AEBR) –European Commission: LACE-Magazine, No. 1-5 (1997/1998-2000).

Association of European Border Regions (Ed.): AEBR Document "The Added Value of Cross-Border Cooperation, Gronau 2015

Association of European Border Regions (Ed.): Final Report – LACE-TAP First PHASE (1996-1999) – Technical Assistance and Promotion of Cross-Border Cooperation – Related to the Community Initiative INTERREG IIA, Gronau 1999.

Baltic Institute, The (Hrsg.): Vision and Strategies around the Baltic Sea 2010, Karlskrone/S 1994. Beck, J. / Larat, F. (Ed./Dir.) Transnationale Verwaltungskuturen in Europa. Schriften zur

Grenzüberschreitenden Zusammenarbeit, Band 10. Dike Verlag Zürich/St. Gallen, Nomos Verlag Baden-Baden, 2015

Brunn, G.; Schmitt-Egner, P. (Hrsg.): Grenzüberschreitende Zusammenarbeit in Europa, Baden-Baden 1998.

Buchanan, Allen y Moore, Margaret (eds.); States, Nations, and Borders. The Ethics of Making Boundaries. Cambridge University Press, 2003

Bundesamt für Bauwesen und Raumordnung (Hrsg.): Raumordnungsbericht 2000, Bonn-Bad Godesberg 2000.

Cappellin, R.; Batey. P. W. G. (Eds.): Regional networks, border regions and European integration, London 1993.

Casteigts, M, (Hrsg.): Evaluierung grenzüberschreitender und interregionaler Vorhaben in Europa, Baden-Baden 1999.

Clev, H. G.; Clev, K.: “Grenzüberschreitende Raumordnunsaktivitäten” (Kap. 2.2.2.); Scott, J.: Grenzüberschreitende Planungsorganisationen (Kap. 2.2.3.), in: Akademie für Raumforschung und Landesplanung (Hrsg.): Grundriss der Landes- und Regionalplanung, Hannover 1999.

Conférence franco-germano-suisse du Rhin supérieur – DE-FR-CH Oberrhein-Konferenz (Hrsg.): lire et construire l’espace du Rhin supérieur – Atlas transfrontalier pour aménager un territoire commun; Lebensraum Oberrhein ... eine gemeinsame Zukunft – Raumordnung für eine nachhaltige Entwicklung ohne Grenzen, Strasbourg 1991.

Council of Europe, 3rd Additional Protocol to the Madrid Outline Convenion, 16th November 2009. English text:

Council of Europe: 2nd European Symposium on Frontier Regions - The Cooperation of European

35

Frontier Regions: State of Question and Recent Developments, Parliamentary Assembly, AS/COLL. From (75)L.

Council of Europe: Conférences Européennes des Régions Frontalières - La Coopération des Régions Frontalières Européennes. (Rap. V. v. Malchus), AS/COLL. From (72)1 Strasbourg 1972.

Council of Europe: European Regional/Spatial Planning Charta, adopted by the European Conference of Ministers Responsible for Regional Planning, 20.05.198j3, Strasbourg 1983.

Council of Europe: Regional Planning. A European Problem, report of the Consultive Assembly, Strasbourg 1968.

Council of Europe; Similarities and differences of instruments and policies of the Council of Europe and the European Union in the field of transfrontier co-operation. Local and Regional Democracy Series, Transfrontier Cooperation 4, Council of Europe, Strasburg, 2006

Council of Europe; The administrative and legal framework of transfrontier co-operation in Europe. Local and Regional Democracy Series, Transfrontier Cooperation 5, Council of Europe, Strasburg, 2006

Council of Europe; The role of euroregions in transfrontier co-operation. Three case studies: Slovakia, Lithuania, South Eastern Europe. Local and Regional Democracy Series, Transfrontier Cooperation 3, Council of Europe, Strasburg, 2006

Diener, Alexander C. y Hagen, Joshua (eds.); Borders. A very short introduction. Oxford University Press, 2012

Diener, Alexander C. y Hagen, Joshua; Borderlines and borderlands. Political oddities at the edge of the nation-state. Row Littlefield Publishers Inc., Lanham MD, 2010

Dupeyron, Bruno; L’Europe au défi de ses régions transfrontalières. Expériences rhénane et pyrénéenne. Publications Universitaires Européennes, Peter Lang, Berna, 2008

Europäische Charta der Grenz- und Grenzübergreifenden Regionen, Arbeitsgemeinschaft Europäischer Grenzregionen, 1981, Überarbeitung 1995.

Europäische Kommission – Ausschuß für Raumentwicklung (Hrsg.): EUREK – Europäisches Raumentwicklungskonzept, Luxemburg 1999.

Europäische Kommission (Hrsg.): Leitfaden der Gemeinschaftsinitiativen 1994-1999, Luxemburg 1994.

Europäische Kommission: Mitteilung an die Mitgliedstaaten über die Leitlinien für eine Gemeinschaftsinitiative betreffend die transeuropäische Zusammenarbeit zur Förderung einer harmonischen und ausgewogenen Entwicklung des europäischen Raums – INTERREG III, Brüssel, den 07.04.2000 KOM (2000) ... endg.

Europäische Kommission-Ausschuß für Raumentwicklung (Hrsg.): EUREK-Europäisches Raumentwicklungskonzept, Luxemburg 1999.

Europarat-CEMAT (Hrsg.): Leitlinien für eine nachhaltige räumliche Entwicklung auf dem europäischen Kontinent – Entwurf - , Strasbourg 2000.

European Union Regional Policy (Ed.): Spatial perspectives for the enlargement of the European Union, Authors: Prof. D. Biehl u. a., Brüssel-Luxemburg 2000.

Faludi A. (red.): Ruimtelijke planning en ordening in een federale staat: Wat gebeurt er bij de buren? Amsterdam 1997.

Foucher, Michel, L’Obsession des Frontières, Perrin, 2007 French text: http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/Html/206.htm Gabbe, J.: EUREGIO - regionale grenzüberschreitende Zusammenarbeit auf kommunaler Ebene

(Regional Transboundary Co-operation at the Municipal Level), in Staatsgrenzenüberschreitende Zusammenarbeit des Landes NRW, hrsg. vom Institut für Landes- und Stadtentwicklungsforschung des Landes Nordrhein-Westfalen (ILS-NRW), Dortmund 1985.

Gabbe, J.: Gemeinsame grenzübergreifende Kriterien für Programme und Projekte, Veröffentlichung der AGEG, Vortragsmanuskript vom 17.01.1998 in Aigen/Oberösterreich, Gronau 1998.

Gabbe, J.; Martinos, H. a.o.: Practical Guide to Cross-border Co-operation. Second Edition, hrsg. by the Association of European Border Regions (AEBR), Gronau/D 1997.

Gabbe, Jens y Martinos, Haris; LACE-TAP Guide of Cross-Border Cooperation, 3rd ed., Association of European Border Regions, Gronau, 1995, 1997, 2000

http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/Html/206.htm


36

Gabbe, Jens y von Malchus, Viktor Frhr.; Cooperation between European Border Regions. Review and Perspectives. Nomos, Baden-Baden, 2008

Graute, U. (Editor): Sustainable Development for Central and Eastern Europe, Berlin, Heidelberg, New York 1998.

Gu, Xuewu (ed.); Grenzüberschreitende Zusammenarbeit zwischen den Regionen in Europa, Nomos, Baden-Baden, 2002

Hansen, N.: Border regions: a critique of spatial theory and a European case study, in: Annals of Regional Science, Vol. 11 (1977).

http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/Html/206.htm Jansen, P.G.: Grenzübergreifende räumliche Entwicklungsperspektive EUREGIO, Köln, Oktober 1998. Klein, R.: Grenzüberschreitende regionalpolitische Zusammenarbeit im Rahmen von INTERREG und

PHARE, EUREG (1995), Nr. 2. Kommission der Europäischen Gemeinschaften (Hrsg.): Europa 2000 - Perspektiven der künftigen

Raumordnung der Gemeinschaft, Luxemburg 1981. Krautzberger, M.; Selke, W.: Perspektiven der bundesstaatlichen Raumplanungspolitik in der

Europäischen Union, Wien 1996. Lambertz, K.H. Die Grenzregionen als Labor und Motor kontinentaler Entwicklungen in Europa.

Berichte und Documente des Europarates sowie Reden zur Grenzüberschreitenden Zusammenarbeit in Europa. Schriften zur Grenzüberschreitenden Zusammenarbeit, Band 4. Dike Verlag Zürich/St. Gallen, Nomos Verlag Baden-Baden, 2010

Malchus, V. Frhhr. v., u. a.: Staatsgrenzen überschreitende Zusammenarbeit des Landes NRW, ILS-Schriften, ‚Bd. 1.036, Dortmund, 1985.

Malchus, V. Frhr. v.: Artikel “Grenzüberschreitende Raumordnung”, Handwörterbuch der Raumordnung, hrsg. von der Akademie für Raumforschung und Landesplanung (ARL), Hannover 1994.

Malchus, V. Frhr. von: Grenzübergreifende Zusammenarbeit auf dem Gebiet der Raumordnung mit den Nachbarländern Deutschlands, Manuskript, Stand 1999.

Martínez, Óscar J.; Troublesome border. Revised Edition. The University of Arizona Press, Tucson, 2006

Meyer, R. P.; Jansen, P.G. u. a.: Grenzübergreifendes Raumordnerisches Leitbild für den nordrhein-westfälisch/niederländischen Grenzraum – Gutachten, ILS-Schriften 86, Dortmund, 1995.

Ratti, R.: Problématique et stratégie de développement des régions frontiers, in: Außenwirtschaft, 50. Jg. (1995), Heft 2.

Ratti, R.; Reichmann, S. (Hrsg.): Theory and Practice of Transborder Cooperation. Basel and Frankfurt a. M. 1993.

Regierungs-Rapport S/DK: Öresund – en region bliver til, Kobenhavn K3 1999. Ricq, Charles; Handbook of transfrontier co-operation. Local and Regional Democracy Series,

Transfrontier Cooperation 1, Council of Europe, Strasburg, 2006 Roch, L.; Scott, J.; Ziegler, A.: Umweltgerechte Entwicklung von Grenzregionen durch kooperatives

Handeln, hrsg. vom Institut für ökologische Raumentwicklung e.V., IÖR-Schriften 24, Dresden 1998.

The WEB/Yearbook 1998 – North European and Baltic Sea Integration, General Editors: L. Hedegaard, B. Lindström, Berlin-Heidelberg-London-Paris-Tokyo 1998.

Veen, A. van der; Cappell, R.; Batey, P.M.J. (Hrsg.): Regional networks, border regions and European integration, in: European research in regional Science, London 1993.

Wassenberg, Birte / Beck, Joachim (dir) Living and Researching Cross-Border Cooperation: The European Dimension (Studies on the History of European Integration, Volume 3). Franz Steiner Verlag, Stuttgart, 2011

Wassenberg, Birte; Reitel, Bernard Territorial Cooperation in Europe. A Historical Perspective. Edited by the European Commission, Directorate General of Regional and Urban Policy, Luxemburg, 2015

http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/Html/206.htm

PROSTORNO PLANIRANJE I PREKOGRANIČNA SARADNJA

Documents

Transcript of PROSTORNO PLANIRANJE I PREKOGRANIČNA SARADNJA