novo

sads

kiNovi Sad • II godina • br. 104 • četvrtak, 9. 2. 2017. • 19 dinara

Priznanja vodećim Privrednicima

najbolje iz Srbije 2016.

BezBednost učenika i

kvalitetna nastava

prioriteti

Intervju: Mihalj Njilaš Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji između

Pokrajinske vlade i PKV

zajedničkim projektima u

Budućnost

2

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

КУЛТУРЕ

9. FEBRUAR 2017.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Marija Magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov

redakcija@nsreporter.rs

FoTo-reporTer Miloš pavkov

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

9. FEBRUAR 2017.

Uskoro proširenje pUta novi sad – Zrenjanin

Za vojvođanske saobraćajnice 1,2 milijarde evrastr. 10/11

prioritet obeZbeđenje Uslova Za kvalitetnU nastavUIntervju: Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilašstr. 12/13

Zajedničkim projektima U bUdUćnost

Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji između Pokrajinske vlade i PKV str. 4/5

tajna moštijU svetog eUgena

Marija Terezija htela od Futoga da napravi evropski centarstr. 20/21

lokvanji na beravi ispod ZveZda mirUjU

Salašarski divani bođanskistr. 26/27

najbolje iZ srbije 2016.Na svečanosti u Master centru uručena priznanja vodećim privrednicima str. 14/15

sadržaj

kasarna „dr arčibald rajs” postaje naUčna institUcija

Novosadski univerzitet proširuje se na novu lokaciju i dobija nov kampusstr. 18/19

4 9. FEBRUAR 2017.

Autor: Miloš Dukić Autor: Miloš Pavkov

Proslava 98. goDišnjice PrivreDne koMore vojvoDine

Naša tradicija traje već 98 godina, a PKV kontinuirano predstavlja sponu između privrede, s jedne, i republičkih i pokrajinskih organa kao i organa lokalne samouprave, s druge strane – rekao je predsednik Boško Vučurević

Pokrajinska vlaDa i Pkv zajeDnički u buDućnost

Privredna komora Vojvodine, jedna od najstarijih in-stitucija u pokraji-ni, obeležila je Dan komore, preciznije 98 godina od osni-

vanja. Tim povodom na svečanoj akademiji pod nazivom „Na tradici-ji u budućnost” sporazum o poslov-no-tehničkoj saradnji između Po-krajinske vlade i Privredne komore Vojvodine potpisali su predsednici Igor Mirović i Boško Vučurević.

Podstičemo efikasnost u poslovanju. Sporazumom će se uspostaviti osnov za trajnu i kon-tinuiranu saradnju između Pokra-jinske vlade i PKV s ciljem razvoja i jačanja privrede AP Vojvodine – re-kao je predsednik PKV Vučurević.

– Naša tradicija traje već 98 godi-na, a PKV kontinuirano predstavlja sponu između privrede, s jedne, i republičkih i pokrajinskih organa, kao i organa lokalne samouprave, s druge strane. U novokomorskom sistemu Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine će na pravi način zastupati interese pri-vrede i biti respektabilan partner državi u zakonodavnom postupku kao i pri donošenju mera ekonom-ske politike, a istovremeno i kva-litetan servis i logistička podrška privrednicima u svakodnevnom poslovanju – istakao je Vučurević.

Kako je naglasio, promene se de-šavaju u okviru same Privredne komore, uvođenjem nove organi-zacije nastupa promena u rukovo-đenju komorom i aktivnijim anga-žovanjem svih zaposlenih.

– Ovim podstičemo efikasnost u poslovanju korišćenjem svih ka-paciteta Privredne komore Vojvo-dine i u cilju ostvarenja što boljih rezultata. Privredna komora Voj-vodine kroz sve godine postojanja predstavalja sponu između privre-de, s jedne strane, i republičkih i pokrajinskih organa, kao i organa lokalne samouprave, s druge strane – istakao je Vučurević.

Klima poleta i prosperite-ta. Predsednik Pokrajinske vlade je povodom potpisivanja ovog spora-zuma rekao da Vojvodina u buduć-nosti mora i snažnije i brže, s više ambicija i više rezultata, s više pro-jekata i više dobiti, raditi na stvara-nju dobrih privrednih uslova.

– Nema važnijeg zadatka od ra-zvoja privrede i očekujem da se Privredna komora Vojvodine svim svojim potencijalom uključi u de-

59. FEBRUAR 2017.

finisanje i realizaciju važnih ra-zvojnih projekata, i to u svim pri-vrednim oblastima. U Srbiji posle mnogo godina ekonomskog posr-tanja i propadanja stvorena nova klima – klima poleta i prosperi-teta, čije će održavanje kroz rad i programske aktivnosti Pokrajinske vlade u budućnosti potvrditi i rast BDP-a, industrijske proizvodnje i izvoza, kao i smanjenje stope ne-zaposlenosti – rekao je Mirović.

Mirović od Privredne komore Vojvodine očekuje da bude jedan od nosilaca izrade strategije razvoja privrede u Pokrajini.

– Da na najvišem nivou analizira privredna kretanja, kao i da nakon tih analiza predlaže najkvalitetni-ja rešenja. Privredni razvoj nam je kao ključni cilj isti i na tome, za-jedno, moramo istrajati. Admini-stracija ne sme biti teret privredi, nego njen servis, jer je bez napo-ra preduzetnika i privrednika i nji-hovih konkretnih rezultata, svaka politika osuđena na propast. Njeni ključni zadaci su predvidljivost i si-gurnost – rekao je Mirović.

Zapošljavanje prioritet. Da je Privredna komora Vojvodine va-žan, pouzdan i stabilan partner, kao i da je njen kvalitet u snazi i sigur-nosti zajedništva, na svečanoj aka-demiji je u ime privrednika rekla Jo-vana Jakovljev Trivan iz kompanije „Nopal luks” iz Bačke Palanke.

– Zajednički ciljevi Pokrajinske vlade i Privredne komore Vojvodi-ne su stavljanje svih potencijala u funkciju bržeg ekonomskog razvo-ja. To u će praksi značiti da kroz razmenu informacija, znanja, re-sursa, mehanizama kojima raspo-lažemo, zapravo, kroz konkretnu pomoć privrednicima i preduzetni-cima zajednički stvaramo one uslo-ve koji će omogućiti da privrednici imaju veću dobit, da se razvijaju, da zapošljavaju veći broj ljudi i da time doprinose rastu ukupne privredne aktivnosti u Vojvodini – smatra Mi-rović.

Svečanoj akademiji u Privred-noj komori su, uz brojne privred-nike i preduzetnike, prisustvovali i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić i predstavnici Privredne ko-more Kosova i Metohije.

– Od 1. januara ove godine po-čeo je da funkcioniše jedinstveni komorski sistem Srbije čije smo te-melje zajedno postavili novim Za-konom o privrednim komorama. Suština i cilj ovoga sistema jeste da potpuno bude u službi unapređenja naših članova, njihovog rasta i ra-zvoja, da na mnogo efikasniji način odgovori na potrebe i zahteve pri-vrednika – izjavio je Miletić.

Pouzdani kontakti. Sveča-nost su upotpunile i reči izvršne direktorke kompanije „Nopal lux” iz Bačke Palanke Jovane Jakovljev Trivan, koja je zahvalila PKV na po-dršci rekavši da je Komora bila po-uzdan partner u osvajanju tržišta.

– Naš pozitivan primer govori da je uz Komoru globalno povezivanje postalo lakše nego ikad ranije. Po-uzdani kontakti i precizne infor-macije u osnovi su dobre saradnje. PKS je institucija koja konstantno sprovodi analize i prati ekonomska kretanja i trendove, te je kao takva Komora bila i baza znanja prilikom interesovanja o propisima, sertifi-kaciji kao i mogućnostima finansi-ranja i korišćenja međunarodnih fondova – rekla je mlada privred-nica.

Na svečanoj akademiji u Privred-noj komori Vojvodine prikazan je i kraći film pod nazivom Na tradi-ciji u budućnost, autora Miroslava Vislavskog.

Dan komore prvi put je obeležen, ali je najavljeno da će u godinama koje slede prerasti u tradiciju. PKV teži da ostvari još čvršću saradnju s državnim institucijama na lokal-nom, pokrajinskom i republičkom nivou i da pruži maksimalnu podrš-ku privrednicima.

Nema važnijeg zadatka od razvoja privrede i očekujem da se Privredna komora Vojvodine svim svojim potencijalom uključi u definisanje i realizaciju važnih razvojnih projekata, i to u svim privrednim oblastima Igor Mirović

6

vesti

9. FEBRUAR 2017.

četvrtak, 2. februarProdužen rok za prijave za rešavanje stambenih potreba izbeglih

Grad Novi Sad obaveštava izbeglice i bivše izbeglice koje su u događajima od 1991. do 1995. godine ste-kle status izbeglice u Republici Srbiji, bez obzira

na njihov status u vreme rešavanja stambene potrebe, da je rok za podnošenje prijava na Javni poziv za dode-lu pomoći za rešavanje stambenih potreba izbeglica pri kupovini 30 seoskih kuća s okućnicom i dodelu paketa pomoći produžen do 17. februara.

Dokumentaciju treba dostaviti u pisarnicu Grada No-vog Sada ili poštom na adresu: Pisarnica Gradske uprave za opšte poslove, Trg slobode 1, 21000 Novi Sad, s na-pomenom „Za Javni poziv – RSP, Potprojekat 5 – seoske kuće, za Odsek za izbegla, prognana i raseljena lica”.

petak, 3. februar Uskoro edicija od pet knjiga pesama i proze Pere Zupca

Povodom pola veka od izlaska prve pesničke zbirke Pere Zupca, Za-vod za kulturu Vojvodine štampaće ediciju od pet knjiga u kojoj će biti sabrana njegova najznačajnija poetska i prozna ostvarenja,

dogovoreno je prilikom Zupčevog susreta s pokrajinskim sekretarom za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miroslavom Štatkićem. Izbor će napraviti sam Zubac.

– Ovo je za mene izuzetna čast, posebno što mi je pružena prilika da sam izabarem ono što smatram najvrednijim. Biće to svojevrsno odu-živanje mog duga prema svima koji vole moju poeziju, ali i književnost uopšte – rekao je Zubac

Prva Zupčeva zbirka pesama „Nevermore“ izašla je u izdanju Matice srpske 1967. godine, a sabiranje bisera pre svega njegove poezije u poseb-nu ediciju, Štatkić je označio i kao čast i kao izuzetno zadovoljstvo.

subota, 4. februar Lečenje u Vojnoj bolnici na uput izabranog lekara

Vojna bolnica u Petrovaradinu ponovo obavlja preglede i operacije ci-vilnih pacijenata. Kako je rekao načelnik VMC-a dr Bratoljub Brkljača, svi koji žele da se leče u ovaj ustanovi, dovoljno je da dođu s uputom

svog izabranog lekara. Vojna bolnica u Petrovaradinu je zdravstvena ustanova koja ima gotovo

sve specijalističke službe, čekanje na preglede u ovoj bolnici bilo je znatno kraće nego u novosadskim domovima zdravlja i bolnicama.

sedam

nsdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

nsreporter.rs

79. FEBRUAR 2017.

nedelja, 5. februarSvetsko bijenale studentskog plakata

U toku je sedmo Svetsko bijenale studentskog plakata u organizaciji Akademije umetnosti u Novom Sadu u Muzeju savremene umetno-sti Vojvodine koje traja do 3. marta. Predstavljeno je sto od 2.200

pristiglih radova iz 48 zemalja koje je selektovao stručni žiri. Svi selekto-vani plakati za izložbu biće predstavljeni i u elektronskoj formi na sajtu Bijenala i s ostalim pratećim dokumentarnim materijalom sa žiriranja biće dostupni svim zainteresovanim.

Cilj i smisao ovako koncipiranog Bijenala jeste u tome da se na jednom mestu, putem realizovanih plakata saberu i predstave različiti nastavni pro-grami srodnih visokoobrazovnih ustanova kod nas i u svetu, kao i da stu-denti realno odmere svoje kvalitete, vrednosti i domete i da tako nauče više od onog što inače saznaju tokom svog školovanja u matičnim školama.

ponedeljak, 6. februarUčenicima predstavljen oficirski poziv

Prezentacija vojnog poziva održana je učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola u Tehničkoj školi “Mileva Marić Ajnštajn” u Novom Sadu u sklopu priprema za kvalitetnu realizaciju konkursa za

prijem građanstva. Potpukovnik Uroš Domazet rekao je da je konkurs ove godine otvoren za 100 učenika za Vojnu gimnaziju, 50 učenika za Srednju stručnu vojnu školu, 81 kadeta za Vojnu akademiju i 20 kadeta za Vojnome-dicinsku akademiju.

– Svi kadeti i učenici su na budžetu Ministarstva odbrane, što podrazu-meva smeštaj u internatu, besplatnu ishranu, uniformu, školski pribor, udž-benike i literaturu, sportsku opremu i mesečnu stipendiju u zavisnosti od godine studija i uspeha – rekao je Domazet, dodajući da se nakon završetka školovanja dobija akreditovana diploma i siguran i stalan posao.

utorak, 7. februarMirović: Osniva se razvojna agencija Vojvodine

Pokrajinska vlada je predlog o osnivanju razvojne agencije Vojvodine uputila Skupštini AP Vojvo-dine na usvajanje. Razvojna agencija Vojvodine

osniva se kao društvo s ograničenom odgovornošću radi davanja podrške za sprovođenje razvojne politi-ke, poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, kao i drugih javnih politika u skladu sa zakonom, u cilju bržeg ekonomskog razvoja Autonomne Pokraji-ne Vojvodine.

– Glavni zadatak razvojne agencije Vojvodine biće da od 1. juna bespovratnim podsticajima domaćim i stranim ulagačima omogući povećanje broja zapo-slenih i veća ulaganja u tehničko-tehnološke uslove rada. Naš cilj je da u naredne četiri godine imamo što više zaposlenih, što više razvijenih potencijala koji će omogućiti da Vojvodina dalje napreduje i da kućni budžeti većine porodica koje žive u Vojvodi-ni budu bogatiji – poručio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

sreda, 8. februar Kazahstanci kupili ZGOP

Ministar privrede Goran Knežević potpisao je s direktorom kompanije “Zhol Zhondeushi” iz Ka-zahstana Muradovom Huramom Jahšibaevičem

ugovor o prodaji kapitala Privrednog društva za građenje, remont i održavanje pruga ZGOP iz Novog Sada. Kako se navodi, ZGOP je prodat za 3,6 miliona evra, kolika je bila i početna cena, a kupac se obavezao da iznos plati u gotovom.

Ugovor je zaključen pod odložnim uslovom, budući da je kupac dužan da dostavi Ministarstvu privrede mi-šljenje Komisije za zaštitu konkurencije. Kazahstanska kompanija dostavila je i jedinu prijavu u postupku javnog prikupljanja ponuda, koje je Ministarstvo privrede po-krenulo 2. septembra 2016, s javnim nadmetanjem radi prodaje 90,6 odsto kapitala Privrednog društva ZGOP.

8 9. FEBRUAR 2017.

nsreporter.rs

99. FEBRUAR 2017.

Predsednik Pokrajinske vla-de Igor Mirović i gradona-čelnik Novog Sada Miloš Vučević sastali su se s pred-sednikom Vlade Crne Gore Duškom Markovićem, koji je u okviru svoje dvodnevne

posete Srbiji posetio i Novi Sad. Na radnom ručku konstatovani su odlični politički od-nosi između Crne Gore i Srbije i istaknuto je da je potrebna još bolja ekonomska valo-rizacija resursa.

Veliko mi je zadovoljstvo što je crnogorski premijer izabrao da njegova prva zvanična poseta bude upravo našoj zemlji i što je po-red glavnog grada, izabrao da poseti i Novi Sad – rekao Vučević.

– Razgovarali smo o sponama koje vežu naša dva naroda, o položaju crnogorske na-cionalne zajdnice u gradu, kao i o odličnim odnosima koje dugi niz godina Novi Sad ne-guje s gradovima Budvom i Tivtom. Ono što je posebno zanimalo premijera Crne Gore jesu nedavno osvojene titule Novog Sada na kojima nam je čestitao, a u pitanju su evrop-ska prestonica kulture za 2021. godinu, kao i titula omladinske prestonice Evrope za

2019. godinu kojom smo se takođe ovenča-li prošle godine. Trudićemo se da i ubudu-će blisko sarađujemo i negujemo više nego dobre odnose s našom susednom zemljom i da kroz razne kulturne i ekonomske aspekte učvršćujemo saradnju Novog Sada s crno-gorskim gradovima – naglasio je Vučević.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Miro-vić istakao je da postoje tradicionalno dobri odnosi, kako na nivou dve države tako i što se tiče odnosa Vojvodine prema crnogorskoj zajednici.

– Oni predstavljaju samo deo ukupne po-litike koju Pokrajinska vlada vodi kada je reč o ostvarivanju prava svih nacionalnih zajed-nica. Dosta je urađeno na planu afirmaci-je crnogorske manjine gde su razmatrane i druge moguće aktivnosti u vezi s razvojem crnogorske kulture u AP Vojvodini. Među-tim, postoji prostor za jačanje saradnje iz-među Vlade Crne Gore i Pokrajinske vla-de u AP Vojvodini i potrebno je učvršćivati veze između država u regionu i zajednički sagledavati i ostvarivati interese – kazao je Mirović.

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Mar-ković rekao je da je susret s pokrajinskim

premijerom i gradonačelnikom Novog Sada odlična prilika da se konstatuje ono u šta se već uverio prilikom razgovora s najvišim dr-žavnim zvaničnicima Srbije, tj. predsednici-ma vlade, parlamenta i države, a to je da su crnogorsko-srpski odnosi u usponu.

– Napredujemo ne samo kada je u pitanju dijalog na međudržavnom političkom nivou već i kvalitetnije radimo i na valorizaciji na-ših resursa, u okviru poljoprivrede, turiz-ma, infrastrukture i energetike. Boraveći u Vojvodini, sreo sam se i s predstavnicima crnogorske nacionalne manjine u Lovćencu, s ljudima koji gaje snažnu emociju za svoju maticu, ali su kao građani Srbije privrženi napretku zemlje i mi se radujemo takvom odnosu. Takođe, raduje me činjenica da se na svim nivoima vlasti posvećeno radi na održavanju postojećih prava, ali i na daljem unapređivanju položaja crnogorske nacio-nalne manjine – rekao je Marković.

Predsednik Vlade Crne Gore duško MarkoVić Posetio noVi sad

Poboljšati privredne vezePostoji prostor za jačanje saradnje između Vlade

Crne Gore i Pokrajinske vlade u AP Vojvodini i potrebno je učvršćivati odnose između država u

regionu – kazao je Mirović

Premijer Crne Gore čestitao je Novom Sadu na titulama evropske prestonice kulture za 2021. godinu i omladinske prestonice Evrope za 2019. godinu Miloš Vučević

10 9. FEBRUAR 2017.

U koje će se projekte drUmskog i železničkog saobraćaja kroz VojVodinU Uložiti najaVljene 1,2 milijarde eVra

Na proleće sanacija puta Novi Sad – Zrenjanin

Prvi radovi na izgradnji dela fruškogorskog koridora mogli bi krenuti početkom naredne godine, a Žeželjev most biće završen do kraja 2017. K

ada je nedavno potpredsednica Vlade Srbije Zo-rana Mihajlović boravila u Novom Sadu, gde se sasta-la s predsednikom

Pokrajinske vlade Igorom Mirovi-ćem, najavila je da će u drumski i železnički saobraćaj kroz Vojvodi-nu biti uložene 1,2 milijarde dinara u naredne dve godine.

Autor: Eržebet Marjanov

nsreporter.rs

119. FEBRUAR 2017.

U koje će se projekte drUmskog i železničkog saobraćaja kroz VojVodinU Uložiti najaVljene 1,2 milijarde eVra

Nadam se da je to osnova da Voj-vodina konačno ponovo bude naj-razvijenija, kao što je nekad bila, rekla je ministarka novinarima na-kon sastanka s Mirovićem i oceni-la saradnju s Pokrajinskom vladom dobitnom kombinacijom.

Srbija voz kroz vojvodinu. Mihajlovićeva, koja je i ministarka za saobraćaj i infrastrukturu, tom prilikom je navela da se može oče-kivati da bi prvi radovi na izgradnji dela fruškogorskog koridora mogli krenuti početkom 2018. godine, na deonici za koju je završena doku-mentacija i gde se kreće s ekspro-prijacijom.

– Razgovarali smo i o železnič-kom saobraćaju. Najveći procenat putnika koje prevozi „Srbija voz“ – 85 odsto – jeste na teritoriji Voj-vodine i to je saobraćaj kome pri-dajemo posebnu važnost. Hoćemo maksimalno da pomognemo i zbog toga je većina novih vozova i loko-motiva u Vojvodini – kazala je Mi-hajlovićeva.

Gradi se ćirilično P. Jedan od značajnijih saobraćajnih infra-strukturnih projekata za Vojvodi-nu mogao bi se nazvati i projektom Vojvođansko ćirilično slovo P, jer kada ti putevi budu izgrađeni, te saobraćajnice će biti spojene u tom obliku. Ta saobraćajnica će obu-hvatiti fruškogorski koridor, odno-sno put od Rume do Novog Sada s tunelom kroz Frušku goru, koji će preko auto-puta izlaziti na Kaćku petlju, gde će se spojiti s drugom brzom saobraćajnicom s četiri sao-braćajne trake između Novog Sada i Zrenjanina, potom će se nastaviti od Zrenjanina do Beograda odno-sno Borče.

– Brza saobraćajnica između No-vog Sada i Zrenjanina i Zrenjanina i Beograda nastaće proširivanjem već postojećeg puta s dve kolovozne trake – navodi Galić, čiji sekreta-rijat ovlašćenjem republičke vlasti učestvuje u sprovođenju tih važnih projekata.

Eksproprijacija nije potreb-na. Protokol koji se odnosi na za-jedničke aktivnosti republičke i po-krajinske vlade u vezi s realizacijom projekta brzih saobraćajnica Novi

Sad – Zrenjanin i Zrenjanin – Bor-ča, Beograd, kako je to najavljeno u Banovini, biće potpisan u nared-nih desetak dana. Tim protokolom biće precizirane zajedničke aktiv-nosti republičke i pokrajinske vla-sti s tačno utvrđenim obavezama, njihovom dinamikom i nosiocima konkretnih zaduženja u realizaciji ovog značajnog projekta.

Proširivanje puta između Novog Sada i Zrenjanina biće jednostavniji posao od izgradnje fruškogorskog koridora, jer za razliku od koridora, nije potrebno uraditi eksproprija-ciju koja može u znatnoj meri ote-žati posao i odugovlačiti vreme do početaka građevinskih radova. Ek-sproprijacija na putu između Novog Sada i Zrenjanina neće se raditi, jer je svojevremeno, kada je taj put gra-đen, ostavljena parcela širine 35 i 50 metara celim putnim pravcem, koja već sada omogućava da se pro-širenje uradi bez prethodne ekspro-pijacije. Druga pogodnost je da na tom putnom pravcu nema naselje-nih mesta pa nema potrebe da se gradi ni zaobilaznica.

Partizanski put prelazi u nadležnost pokrajine. Pre pro-širenja puta između Novog Sada i Zrenjanina, biće saniran put na de-onici od 34 kilometra. Za te name-ne novac je obezbedila republička vlada iako su brze saobraćajnice u nadležnosti Vojvodine. Put između Kaća i Zrenjanina je u veoma lošem stanju, nije bezbedan za saobraćaj. Radovi na popravci bi, prema pro-cenama, mogli biti započeti na pro-leće. Pored rekonstrukcije puta iz-među Novog Sada i Zrenjanina, biće saniran i Grebenski put preko Fruš-ke gore. Taj put nije frekventan jer tuda ne prolaze kamioni, ali ga je potrebno sanirati, pre svega radi turizma i boljeg pristupa fruško-gorskim manastirima.

Sad se radi prostorni plan poseb-ne namene za Frušku goru, u okviru kojeg će biti urađen i Grebenski, tj. Partizanski put.

– Grebenski ili Partizanski put kreće se od čortanovačke šume u Opštini Inđija i završava se kod Vi-zića u Opštini Bačka Palanka. Put je dugačak 58 kilometara i prolazi kroz opštine Inđija, Sremska Mitro-vica, Šid, Sremski Karlovci, Beočin,

Novi Sad i Bačka Palanka. Put je u nadležnosti lokalnih samouprava, ali nam je namera da ga proglasimo putem drugog reda kako bismo ga prebacili u nadležnosti AP Vojvo-dine i na taj način omogućili da ga održavaju Putevi Srbije. Sad taj put praktično niko ne održava i u vrlo je lošem stanju – napominje Galić.

Novi Žeželjev most biće dug 474 metra. Na proleće se očeku-ju i radovi na sanaciji puta između Inđije, Sremskih Karlovaca i Petro-varadina, koji je takođe u veoma lo-šem stanju. O tome je takođe done-ta odluka na sastanku predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića s potpredsednicom Zoranom Mihaj-lović. Putevi Srbije su iskazali spre-mnost da u toku ove godine izdvoje novac za sređivanje te deonice.

Predsednik Pokrajinske vlade je najavio da radovi na završetku iz-gradnje Žeželjevog mosta, konač-no, nakon velikog angažovanja potpredsednice Mihajlović, teku nesmetano i da se s velikom dozom izvesnosti kraj 2017. godine može definisati kao rok za završetak nje-gove izgradnje. Novi Žeželjev most biće dug 474 metra, a imaće dva že-leznička koloseka, dve saobraćajne trake za drumski saobraćaj i dve bi-ciklističko-pešačke staze.

Grad čini sve za novi most. Trebalo je bude izgrađen do novem-bra 2013. godine, ali je prethodnih godina falilo više saradnje između Grada Novog Sada, Pokrajine i Re-publike na realizaciji tog projekta. To je i koštalo više, kako je to ranije rečeno, čak tri miliona evra. Pod-setimo, u prethodne dve godine Grad Novi Sad je bio taj koji je ini-cirao pokretanje radova na mostu. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević više puta je istakao da je Grad Novi Sad dosad učinio sve da izgradnja mosta ide planiranim to-kom i da će to činiti i ubuduće kako bi most bio izgrađen u što kraćem roku.

– Kao Novosađanin mogu da ka-žem da smo svi veoma nestrpljivi da vidimo kraj ovom projektu. Mislim da smo pokazali visok nivo toleran-cije i s pravom očekujemo da most bude završen u što kraćem roku – rekao je ranije Vučević.

Na proleće sanacija puta Novi Sad – Zrenjanin

Na pro-leće se očekuju i radovi na sana-ciji puta izme-đu Inđije, Sremskih Karlova-ca i Pe-trovara-dina, koji je tako-đe u veo-ma lošem stanju

12 9. FEBRUAR 2017.

Intervju Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš

Pokrajinska vlada će u ovoj godini uloži-ti znatna sredstva u obrazovanje. Najpre u popravku dotraja-lih zgrada i instala-cija škole i vrtića, jer

su bezbednost dece i uslovi u koji-ma treba da se odvija kvalitetna na-stava prioriteti, navodi u razgovoru za naš list pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i na-cionalne manjine – nacionalne za-jednice Mihalj Njilaš.

Za šta još ide novac iz pokra-jinske kase kad je u pitanju obra-zovanje?

– Dosta toga je u pitanju. Izdva-jaju se sredstva i za modernizaciju nastave, regresiranje troškova pre-voza učenika srednjih škola kao i za realizaciju raznih drugih projekata u obrazovanju. Konkurs za regresi-ranje prevoza učenika srednjih ško-la biće raspisan ovog meseca, za tu svrhu je u budžetu obezbeđeno 187 miliona dinara. Na taj način Pokra-jinska vlada želi da obezbedi ravno-

U Pokrajinsku vladu stiglo 2.455 zahteva za popravke i investiciono održavanje zgrada obrazovnih ustanova i još 155 zahteva za izgradnju, što bi bilo 11 milijardi dinara

Prioriteti bezbednost učenika i obezbeđenje uslova za kvalitetnu nastavu

Autor: Eržebet Marjanov

139. FEBRUAR 2017.

pravne uslove za školovanje gradske i seoske dece.

Koji su prioriteti Sekretarija-ta u ovoj godini?

– Jedan od prioriteta je obnova zgrada obrazovnih ustanova koje su u prošlosti bile dosta zapuštene i za-nemarene. Osim toga, daćemo ade-kvatan doprinos i reformama u obra-zovanju. Želimo da obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina bude u sklopu te reforme. U tom smislu je vrlo bitno da učenje srpskog jezika kao nematernjeg u odeljenjima ško-la u kojima se nastava organizuje na jezicima manjina, bude maksimalno obuhvaćeno reformama. Usvojen je Akcioni plan za ostvarivanje pra-va nacionalnih manjina u kojem je to decidirano predviđeno i sad je u toku izrada nastavnog plana i pro-grama po novim standardima.

Koji su problemi u učenju srp-skog jezika kao nematernjeg?

– Pojedine nacionalne manjine žive u homogenoj sredini gde deca, pripadnici te manjine, nemaju toliko kontakta sa srpskom decom i teško uče i nauče srpski. S druge strane, škola im do sada to nije omoguća-vala jer je program učenja srpskog jezika u razredima s nastavom na jezicima manjina neadekvatan već desetinama godina. Nije se krenulo od onog osnovnog da se srpski jezik u školi mora svakodnevno govoriti pa ga učenici i ne savladaju dovolj-no i posle se teško snalaze u daljem školovanju, pogotovo na fakultetu. Da bi se ta situacija poboljšala, tre-ba znatno promeniti sve. Dakle, to je jedan od prioriteta Sekretarijata u sklopu reforme obrazovanja.

Sekretarijat je anketirao obrazovne ustanove o njihovim potrebama, do kakvih saznanja ste došli?

– U Vojvodini su anketirane uku-pno 574 obrazovne ustanove, 44 predškolske ustanove, 383 osnovne škole, 131 srednja škola i 16 domova učenika. O stanju njihovih objekata svedoči podatak da je u Pokrajinsku vladu stiglo 2.455 zahteva za tekuće popravke i investiciono održavanje zgrada i 155 zahteva za izgradnju ili dogradnju postojećih objekata. Za saniranje ukupno treba obezbediti 11 milijardi dinara. To je ogroman iznos. Mi smo napravili prioritete, a ti prioriteti su pre svega bezbednost

dece i kvalitet obrazovanja. Dakle, treba obezbediti znatna sredstva u budžetima svih nivoa vlasti da se ti prioriteti u objektima obrazov-nih ustanova obezbede. Sekretari-jat predlaže da se u Vojvodini u na-redne tri godine izdvoji po milijardu dinara za ove namene. To su tri mi-lijarde, Republika bi takđe izdvojila tri milijarde, dok bi ostatak novca delom obezbedile lokalne samoupra-ve, a delom fondovi EU. Mislimo da je to realno.

Vaš sekretarijat je prošlog meseca pripremio informaciju o slovačkoj nacionalnoj manji-ni koju je prihvatila Pokrajinska vlada. Zbog čega je informacija sačinjena samo za slovačku ma-njinu, a ne i za ostale nacionalne zajednice?

– Dosad takve informacije nismo sačinjavali posebno za svaku naci-onalnu menjinu, nego smo jednom godišnje imali zajedničku informaci-ju za sve manjine. Smatrali smo, me-đutim, da je to nedovoljno jer su te ranije informacije bile pre statisti-ka o nacionalnim manjinama nego analiza o tome gde žive, koje ustano-ve imaju, koliko se sredstava odvaja za njihovu podršku iz pokrajinskog budžeta i tako dalje. Sad u skladu s Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, koju je prihvatila Vlada Republike Srbije u martu prošle godine, u kojoj je na-loženo da se javno mnjenje i organi Republike, Pokrajine i lokalnih sa-mouprava u što većoj meri upozna-ju s pravima nacionalnih manjina, svakog meseca pripremamo detalj-nu analizu o položaju svake manji-ne u Vojvodini. Takvu analizu već smo uradili za mađarsku i rumun-sku nacionalnu manjinu, a sad i za slovačku. Tako ćemo nastaviti za sve nacionalne manjine koje žive u Vojvodini.

Otvoreno je poglavlje 23 u procesu pristupanja EU koje se odnosi na ljudska i manjinska pra-va. U sklopu toga je i obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Kakve su ocene?

– Srbija je za poglavlje 23 sačini-la dva akciona plana, jedan širi i je-dan manji i tiče se samo ostvariva-nja prava nacionalnih manjina. Taj plan smo prezentovali u Strazburu. Prezentacija je, doduše, bila više

Intervju Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš

neformalog karaktera jer je u pred-stavljanju Akcionog plana učestvo-vala samo jedna grupa evropskih parlamentaraca, ali je plan pozitiv-no ocenjen. Znači, usvojen je i već se sprovodi. Računamo da ćemo ga do članstva Srbije u EU sprovesti u celosti. U tom dokumentu je data dinamika šta sve treba da se uradi.

Možete li da navedete i kon-kretan primer šta treba uraditi u sprovođenju Akcionog plana?

– Na primer, predviđene su pro-mene u vođenju matične evidencije. U matičnoj knjizi rođenih vodiće se i podatak o pripadnosti nacionalnoj manjini...

Nije li to protivustavno?– Nije. Jer Ustav kaže da niko ne

sme biti primoran da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti, a ovde se niko i ne primorava na to. O pripad-nosti određenoj nacionalnoj manjini izjasniće se samo oni koji to žele.

Zašto je uopšte bitno da se u izvodu iz knjige rođenih navede i podatak o nacionalnoj pripad-nosti?

– Zbog toga da ne bude zloupotre-be. Jer Akcioni plan predviđa znat-na prava za pripadnike nacionalnih manjina. Primera radi, imaće pred-nost pri zapošljavanju kako bi se is-poštovao princip srazmernog zapo-šljavanja stanovništva u javnoj sferi. To je jasno opredeljenje i jasno je de-finisano u Akcionom planu.

Jeste li lično zadovoljni Akci-onim planom?

– Jesam. Na njemu smo inten-zivno radili mesecima. U martu ga je Vlada usvojila i potvrđen je i u Briselu. Smatram da je Akcioni plan kvalitetan. Jer nije samo neko globalno opredeljenje i nije prazna priča, nego su u njemu predviđene i konkretne stvari. Po meni, postoje velike šanse da ga sprovedemo.

Da li ste upoznati sa stavom Mađarske prema Akcionom pla-nu?

– Apsolutno pozitivan. Mađarska je upoređivala položaj mađarske manjine u drugim državama kao što su Slovačka, Rumunija i Ukrajina, i jasno rekla da je položaj manjina najbolji u Srbiji. Mađarska smatra da Srbija mnogo čini na tom putu za EU i zato je kao članica EU sigurno dobar saveznik Srbije, jedan siguran glas na tom putu.

Prioriteti bezbednost učenika i obezbeđenje uslova za kvalitetnu nastavu

Mađarska je upo-ređiva-

la položaj mađarske

manjine u drugim

državama kao što su Slovačka,

Rumunija i Ukrajina, i jasno rekla

da je nji-hov status najbolji u

Srbiji

14 9. FEBRUAR 2017.

Na svečaNosti u Master ceNtru uručeNa prizNaNja vodećiM privredNiciMa

Najbolje iz Srbije 2016.

Nagrada u kategoriji robni brend za robu svakodnevne potrošnje dodeljena je

Bambijevoj plazmi, u kategoriji pića kompaniji Nektar, dok je u kategoriji hemije nagrada

pripala Meriksu Henkel Srbija

Na svečanosti u Ma-ster centru No-vosadskog sajma Privredna komora Srbije i Ministar-stvo trgovine, tu-rizma i telekomu-

nikacija 12. put dodelili su priznanja najuspešnijim domaćim robnim i korporativnim brendovima u akciji “Najbolje iz Srbije 2016”. Nagrade su uručene predstavnicima 22 domaće kompanije u 25 kategorija – u katego-riji robni brend za robu svakodnev-ne potrošnje dodeljena je Bambijevoj plazmi, u kategoriji pića kompani-ji Nektar, dok je u kategoriji hemije nagrada pripala kompaniji Meriks Henkel Srbija.

Potvrda dobrog rada pri-vrednika. Na samom početku svečanosti prisutnima su se obratili predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i predsednik Pokrajinske vla-de Igor Mirović, a nagrade su uručili

159. FEBRUAR 2017.

gradonačelnik Novog Sada Miloš Vu-čević i ministar privrede Republike Srbije Goran Knežević.

– Čestitam svim nagrađenim kom-panijama i organizacijama i zahva-ljujem Privrednoj komori Srbije što je ovu manifestaciju održala 12 go-dina, u različitim društvenim i po-litičkim sistemima, jer je to potvrda da Privredna komora dobro radi. Od-luka da se najbolji iz Srbije nagrade u evropskoj prestonici kulture i omla-dinskoj prestonici mladih doneta je s dobrim razlogom. Želim da poručim da ćemo svi zajedno, na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, po-državati privredu konkretnim me-rama koje će se odraziti na kvalitet života naših građana – naglasio je Vučević.

Prestižno nacionalno pri-znanje. Menjajući sebe, menjali smo i akciju Nabolje iz Srbije, ističe predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

– U akciju smo ugradili i spojili tradiciju jednog od najprestižnijih nacionalnih priznanja sa savreme-nim kretanjima u poslovanju i na tr-žištu, znanje i objektivnost naučno zasnovane metodologije s moder-nim trendovima i atraktivnošću, tr-žišno finansijske pokazatelje sa sta-vovima potrošača, stručne javnosti, poslovnih partnera i žirija. Vredno-stima koje prave, pojedinačni bren-dovi daju snagu nacionalnom bren-du, stvarajući sliku o novoj Srbiji kao zemlji uspešnih priča, koja postaje sve privlačnija svetu – i političarima i investitorima i kupcima i turistima – rekao je Čadež.

Finansijska i nefinansijska podrška. Čestitajući dobitnicima, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je da je oznaka “Na-bolje iz Srbije” svojevrsna lična karta za tržišnu utakmicu.

– To je i značajan segment nema-terijalne, ali veoma važne dodate vrednosti koja se u današnjem sve-tu naziva brend. Ta pozitivna prepo-znatljivost izuzetno je važna i njoj svi treba da težimo – poručio je Mi-rović.

Srbija ima sjajne sportiste, umetni-ke, naučnike, a večeras imamo prili-ku da upoznamo i sjajne privrednike naše zemlje, rekao je ministar pri-vrede Goran Knežević.

– Ministarstvo privrede nastaviće da pruža i finansijsku i nefinansijsku podršku kako bismo omogućili bo-lji poslovni ambijent, da širite svoja poslovanja i zapošljavate nove ljude. U ovoj godini na raspolaganju je oko 11 milijardi dinara kroz podsticaje za investicije i oko 18 milijardi kroz ra-zličite programe da se obučite, usa-vršite, započnete biznis ili slično – naglasio je Knežević.

Nova srpska poslovna elita. Potpredsednik Vlade Srbije i mini-star trgovine, turizma i telekomu-nikacija Rasim Ljajić poručio je na svečanosti u Master centru Novo-sadskog sajma da su kompanije no-sioci priznanja “Nabolje iz Srbije” jezgro nove srpske poslovne elite.

– Vi ste, uprkos finansijskoj krizi i velikim poteškoćama, uspeli da svo-jim znanjem i veštinama, kao i krea-tivnim idejama te probleme rešite i napravite značajan rezultat, koji nije samo uspeh kompanija već i uspeh srpske privrede – smatra Ljajić.

Domaće je domaće. Priznanja su dodeljana u raznim kategorija-ma. Kao najbolji proizvod za kuću nagrađen je smederevac, proizvođa-ča Milana Blagojevića iz Smedereva. Extreme Intimo nagrađen je u kate-goriji odeće, tekstila i obuće, a u ka-tegoriji proizvodnih dobara i poslov-nih usluga nagrađena je kompanija NIS Petrol iz Novog Sada. Premija, u vlasništvu Delhaizea, proglašena je najboljom trgovinskom robnom markom, Bio Panon, organsko ju-neće meso, nagrađeno je za najbolje uvođenje novog brenda.

Kao najbolji strani robni brend koji se proizvodi u Srbiji, nagrađeno je Gorenje, a najbolji lokalni – Maruš-ka. Leskovački domaći ajvar nagra-đen je kao najbolji brend sa zaštiće-nim geografskim poreklom.

Slatko, slađe... Za najbolje kor-porativne brendove u kategoriji robe svakodnevne potrošnje priznanja su otišla kompaniji Sunoko za hranu, za piće je nagrađen Nektar, a u kategori-ji hemije, kozmetike, farmaceutskih i ostalih proizvoda nagrađen je niški Philip Morris Operations. Kompa-nija Alfa Plam iz Vranja osvojila je priznanje u kategoriji proizvoda za kuću i trajnih potrošnih dobara, a za odeću Luna iz Požarevca.

U kategoriji proizvodnih dobara i poslovnih usluga priznanje je dode-ljeno NIS-u Novi Sad, a kao najbolje uslužno preduzeće nagrađen je Ae-rodrom “Nikola Tesla”. U kategoriji malih i srednjih uslužnih preduzeća nagrađena je opšta bolnica Bel me-dic, a za najuspešnije uvođenje star-tap preduzeća nagrađen je Kabinet Sopot.

Top-korner. Najbolji izvoznici su Alfa Plam Vranje u kategoriji ve-likih i Mikro Electronica Beograd u kategoriji malih i srednjih preduze-ća. Najbolja turistička manifestacija je Drinska regata, a Kopaonik biznis-forum je dobio priznanje za najbolju privrednu manifestaciju. Žiri je ove godine dodelio i specijalnu nagradu preduzeću “Vega IT Sourcing”, koje je u ovoj godini, godini preduzetniš-tva, ostvarilo veoma zapažene po-slovne rezultate.

Kao i prethodnih godina, Mini-starstvo trgovine u saradnji s naj-većim trgovinskim lancima, za do-bitnike prestižne nagrade “Najbolje iz Srbije” organizovaće poseban ku-tak, “top-korner”, u okviru kog će u marketima biti izloženi nagrađeni brendovi: plazma, bakina tajna, naj-lepše želje, smoki, eurokrem, bana-nica, polimark kečap, galeb, nektar femili, zdravo sokovi, meriks i bo-hor.

Vaši bren-dovi daju

snagu na-cionalnom

brendu, stvaraju-ći sliku o

novoj Srbiji kao zemlji uspešnih priča koja

postaje sve privlačni-ja svetu – i političari-ma i inve-stitorima i kupcima i turistima

Marko Čadež

16 9. FEBRUAR 2017.

Novosadske razglednice... iz 19. veka

17

U Zbirci strane umet-nosti Muzeja grada Novog Sada do 12. februara možete po-

gledati postavku koju čini izbor fotografija i razglednica s grad-skim motivima novosadskih fotografa iz druge polovine 19. veka. Ivana Jovanović Gudurić je autorka izložbe Novosadski fotografski ateljei (1854–1914), u okviru koje je postavka Novi Sad okom prvih fotografa, a autorka te izložbe u izložbi je istoričarka i muzejska savetni-ca dr Agneš Ozer.

– Među prvim novosadskim fotografama iz druge polovi-ne 19. veka koji su ovekovečili naš grad, izdvajaju se Georgi-je Knežević, prvi novosadski fotograf koji je snimio Petro-varadinsku tvrđavu, Glavni trg s pijacom i Gospodsku ulicu; Johan Rehnicer, koji je zabele-žio veliku poplavu Novog Sada 1876. i među prvima se bavio izdavanjem razglednica; Josif Singer, koji je napravio preko sto snimaka grada, Petrova-radinske tvrđave, panorame grada i najpoznatijih objekata – Gradske kuće, Sinagoge, Crkve Imena Marijinog, Vladičanskog dvora... Singer je bio jedan od najpoznatijih izdavača razgled-nica – kaže Gudurićeva.

Novi Sad je pratio razvoj in-dustrije razglednica u Evropi kad je reč o tipovima, ručnom bojenju i sličnom.

– Izdavači su izrađivali au-tentične razglednice, ali su i kupovali i gotove šablone od austrijskih i nemačkih štam-para u koje su ubacivali moti-ve Novog Sada. Isti šabloni su korišćeni i u drugim srednjoe-vropskim gradovima. Razgled-nice su kupovane i slate na različita odredišta i zahvaljujući razvoju pošte i železnice kra-jem 19. veka. Sakupljanje ra-zglednica bilo je veoma popu-larno pa su pravljeni i posebni albumi za kolekcije razgledni-ca, a to je uglavnom bio ženski hobi – navodi Ivana Jovanović Gudurić.

9. FEBRUAR 2017.

Novosadske razglednice... iz 19. veka

18 9. FEBRUAR 2017.

i širenje Novosadskog univerziteta u ovom kampusu, ali i stvaranje no-vog kampusa u kasarni „Dr Arčibald Rajs”, koju bi, po tom planu, trebalo da preuzme Univerzitet.

– Novosadski univerzitet je, ako se u obzir uzme broj stanovnika No-vog Sada i površina koju pokriva, u principu naš najveći univerzitet, bez obzira na to što je beogradski naj-veći po broju studenata. Po razvoj-noj komponenti, svi naši univerziteti imaju priliku da se dobro razvijaju, tako da ona priča o „superzvezdi” vi-sokog obrazovanja treba da se nasta-vi i mi kao odgovorna vlada imamo bitan zadatak da se poveća prostor i da se optimalna mreža sagleda na drugi način – rekao je Šarčević.

Istorijski dogovor. Prema nje-govim rečima, izuzetno je važno da se broj stranih studenata na No-vosadskom univerzitetu konstan-tno povećava, što je, kako je ista-kao, prilika za ostvarivanje dobrih prihoda koji će doprineti razvoju start-ap kompanija koje su s Uni-verzitetom dobro povezane, a to, po njemu, doprinosi i tehnološkom razvoju države.

Država, Pokrajina i Grad složili su se da je neophodno proširenje svih obrazovnih kapaciteta, počev

od predškolske ustanove preko osnovnog i srednjoškolskog do akademskog obrazovanja, na čemu će se intenzivno i raditi u narednom periodu

Godinama je kasarna „Dr Arčibald Rajs” na Futoškom putu prazna jer se vojska iz nje iselila i od tada propada, a za nju se nije naziralo rešenje

niti se znalo ko bi mogao taj kom-pleks koristiti i održavati. Dilemi je došao kraj pre neki dan kada je na sastanku kojem su prisustvovali svi nivoi vlasti, doneta možda i najbolja odluka a to je da se ceo objekat kao kulturna baština dodeli na korišćenje Novosadskom univerzitetu radi pro-širenja kapaciteta i stvaranja novog univerzitetskog kampusa.

Sastanku su prisustvovali i dogo-vor su postigli: ministar prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja u Vla-di Republike Srbije Milan Šarčević, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za visoko obra-zovanje i naučnoistraživačku delat-nost Zoran Milošević, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić.

Superzvezda visokog obrazo-vanja. Ministar Šarčević rekao je da je Novi Sad specifičan jer u njemu nedostaje prostor za širenje Univer-ziteta i zbog toga je urađen akcioni plan za izgradnju tehnološkog parka

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Kasarna „Dr Arčibald Rajs” postaje naučna institucija

Novosadski univerzitet proširuje se na novu lokaciju i dobija nov univerzitetski kampus

199. FEBRUAR 2017.

Dobijanje kompleksa kasarne „Dr Arčibald Rajs” rešiće trenutne pro-storne probleme UNS-a, koji je, mada privilegovan postojećim, planski gra-đenim i u našoj državi jedinstvenim kompleksom kampusa, njime i ogra-ničen.

– U kompleksu zgrada nekadašnje kasarne praktično ćemo stvoriti nov univerzitetski kampus, jer nam je postojeći postao pretesan kako zbog sve većeg broja studenata tako i zbog povećanja broja istraživačkih timova. I zato je ovo istorijski dogovor o ra-zvoju i perspektivama UNS-a – rekao je rektor prof. dr Dušan Nikolić.

Prema njegovim rečima, u bivšu kasarnu moći će da se preseli deo Akademije umetnosti, koja se mora izmestiti iz sadašnje zgrade u Ulici Đure Jakšića, koja pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zatim deo Fa-kulteta tehničkih nauka, koji je iz-gubio deo prostora rušenjem zgrada radi izgradnje tehnološkog parka, a ima i potrebu za širenjem kako bi se omogućilo povećanje školovanja IT stručnjaka. U ovom prostoru naći će se mesta i za dodatne kapacitete Me-dicinskog fakulteta, na kojem očeku-jemo povećanje broja stranih stude-nata i za još mnogo sadržaja za kojim Univerzitet ima potrebu, ali dosad nije imao prostorne mogućnosti.

– Osim pomenutog, preuzimanje kasarne „Dr Arčibald Rajs” doprine-lo bi da Univerzitet u Novom Sadu dobije sasvim novu dimenziju. Na-stojaćemo da istorijat Univerziteta povežemo s istorijatom nekih drugih institucija nastalih na ovim prostori-ma – rekao je Nikolić.

Sjaj i nauka. Rektor Novosadskog univerziteta obećao je da će kasarna biti rekonstruisana, a ne s rušena, i da se nikad nije ni razmišljalo ni o kakvom rušenju tog reprezentativ-nog objekta.

– Radi se o zgradi koja ima veliku istorijsku vrednost, koja je pod za-štitom države i nastojaćemo da ona bude obnovljena u punom sjaju, a ve-rujem da neće biti potrebne velike in-vesticije jer je objekat u relativno so-lidnom stanju – objasnio je Nikolić.

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević kazao je da projekti o kojima je reč govore da i republička i pokrajinska i gradska vlast izražavaju brigu za unapređenje ne samo visokog obrazovanja već i za povezivanje nauke i privrede.

Prema njegovim rečima, najveći ka-pital je to što su svi nivoi vlasti zajedno s Univerzitetom objedinjeni oko ideje da se uradi sve što je moguće za dobro-bit mladih koji su, kako je rekao, već pokazali koliko mogu u IT sektoru.

– Uveren sam da danas Grad Novi Sad, Pokrajina AP Vojvodina i Repu-blika Srbija mogu mnogo više toga nego što su mogli juče. Radimo na decenijskom projektu koji će doneti veliku dobrobit našoj Srbiji – rekao je Milošević.

Ministar je tom prilikom još jed-nom potvrdio da će za projekat iz-gradnje Naučnotehnološkog parka UNS dobiti punu podršku Ministar-stva i ministarskog tima za razvoj IT sektora.

Proširenje kapaciteta. Na sa-stanku se govorilo i o drugim nivoi-ma obrazovanja i resorni ministar je naglasio i da se ozbiljno razgovaralo o široj mreži potreba proširenja kapa-citeta obrazovnih institucija i usta-nova u Novom Sadu, posebno kada je predškolska ustanova u pitanju, kao i škole.

Grad je prvi u državi uveo refun-diranje roditeljima troškove boravka dece u privatnim vrtićima, a ipak još uvek postoji lista čekanja za predš-kolsku ustanovu.

– Ohrabruje nas činjenica da smo, pored proširenja kapaciteta Univer-ziteta u Novom Sadu, danas razgo-varali i o proširenju kapaciteta naše predškolske ustanove – o novim ob-daništima u Novom Sadu, kao i o uči-onicama za osnovne i srednje škole. Ovaj sastanak u Rektoratu samo je nastavak kvalitetnih razgovora koje smo vodili s ministrom i pokrajin-skim sekretarom prethodnih dana u Gradskoj kući. To predstavlja garant razvoja Novog Sada i nama daje za pravo da kažemo da je naš grad na dobrom putu, na putu razvoja. Složili smo se da nam trebaju nove učionice i vrtići, kao i veći i snažniji univerzi-tet u gradu, i složno idemo ka tom cilju – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Naglasio je da je ponosan na činje-nicu da kada je reč o vrtićima i ško-lama u Novom Sadu, nema viška pro-stora, što je, kako je istakao, dokaz da je Novi Sad živ grad.

Novosadski univerzitet je, ako se u obzir uzme broj stanovnika i površina koju pokriva, u principu naš najveći univerzitet, iako je beogradski najveći po broju studenata

NEŠTO BOLJI PROMET NA NOVOSADSKOJ PRODUKTNOJ BERZI

ROBA ČEKA BRODOVEOve nedelje kao i prošle Produktna berza beleži

smanjenu aktivnost trgovanja žitaricama. Osnovni razlog je još uvek neizvesnost s lukama na Dunavu odnosno normalizacija transporta robe. Preko Pro-duktne berze je ove nedelje prometovano 1.300 tona robe, što je za 31,31% više nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosi-la 26.065.500 dinara, odnosno za 4,94% manje nego prošle nedelje. Tržište kukuruza i ove nedelje zadr-žava stabilnu cenu s minimalnim oscilacijama, cena kukuruza je zadržala stabilan cenovni trend tokom čitavog januara. Ova nedelja beleži minimalan ce-novni pad od 0,62% u odnosu na prošlu nedelju. Ponderisana cena za ovu nedelju iznosi 16,10 dinara (17,71 din./kg sa PDV-om).

Znatan cenovni rast hlebnog zrna uzrokovale su nove procene prinosa s površina zasejanih pšenicom odnosno trenutno lošije stanje useva posejane pše-nice. Ovonedeljna ponderisana cena pšenice iznosi 18,50 dinara bez PDV-a (20,35 sa PDV-om), što pred-stavlja cenovni rast od 4,56%. Zrno soje ove nedelje nije nalazilo svoje kupce s cenama od 45 dinara bez PDV-a, tako da se može reći da je tržište soje bilo pa-sivno na Produktnoj berzi. Mineralno đubrivo UREA beleži cenovni rast od 2,40%, to jest 33,72 dinara po kilogramu bez PDV-a (37,09 sa PDV-om). Glavni ra-zlog rasta cena je uzrokovan kašnjenjem isporuka na srpskim lukama.

Berzanski indeks PRODEX je 27. januara bio na ni-vou od 204,98 procentnih poena, što predstavlja rast od 1,61 poen. U Čikagu je od prethodne nedelje pšenica poskupela za 1,73%, a kukuruz za 1,05%. U Čikagu u odnosu na prethodnu nedelju soja jeftinija 1,16%, a sojina sačma – 2,51%.

U Budimpešti je u poređenju s prethodnom sed-micom kukuruz pojeftinio za 0,04%. U Parizu je cena pšenice ostala ista kao i prethodne nedelje, a kuku-ruz je pojeftinio za 0,58%.

V. d. direktorMiloš Janjić

9. FEBRUAR 2017.20

Za Futog je krajem 18. veka bilo predviđeno da postane jedan od većih evropskih gra-dova, prema planovi-ma bečke krune i Ri-mokatoličke crkve, o

čemu svedoči činjenica da je papa Pio Šesti poslao grofu Andriji Hadi-ku, tadašnjem futoškom vlastelinu, mošti Svetog Eugena, rimskog prvo-hrišćanskog mučenika.

Ribarsko naselje. Te mošti se i dalje nalaze u Futogu, kao nemi sve-doci nekadašnjih vremena i neostva-renih planova.

– Samo veći evropski centri ima-ju takve relikvije, a činjenica da je iz Rima preko Beča poslata u Futog, svedoči da je grof Hadik dobio zada-tak od carice Marije Terezije da ovde napravi jedan takav veliki evropski centar. U Futogu je tada živelo oko 2.000 pravoslavaca i svega par stoti-na katolika i to je tada uglavnom bilo ribarsko naselje. Grof je počeo s na-seljavanjem Nemaca, Mađara i Slova-ka, sagradio je dvorac, unapredio po-ljoprivredu, a pomagao je i izgradnju pravoslavne crkve u Futogu – priča Antun Kopilović, župnik futoške ka-toličke crkve Srce Isusovo.

Duhovni stimulans. Kako kaže, grof je bio ugledan čovek u Rimu i osim crkve i dvorca, planiranom evropskom centru trebao je i duhov-ni stimulans u vidu relikvije. Mošti Svetog Eugena poslate su kopnenim putem iz Rima u Beč, a iz austrijske prestonice su u Futog stigle Duna-vom.

– Ljudi su često u zabludi da je fu-toška relikvija telo nekog neznanog junaka, koje su futoški ribari izvu-kli iz Dunava. Ne znam zašto ljudi izmišljaju takve stvari. Neki čak ove mošti smatraju posmrtnim ostaci-ma austrijskog vojskovođe Eugena Savojskog, koji je sahranjen u Beču – priča Kopilović.

Kostur iz rimskih katakom-bi. Prema rečima futoškog župnika, Sveti Eugen bio je jedan od sedam sinova Svete Simforoze, svetice čije se ime nalazi i u crkvenom kalenda-ru. On i njegova braća bili su mučeni da se odreknu hrišćanstva u vreme rimskog cara Hadrijana između 122. i 125. godine u avgustu. U Rimu se 15. avgusta i danas slave Sva sedmo-rica. Posle proglasa hrišćanstva kao zvanične religije Rimskog carstva, u vreme cara Konstantina, u avgustu je počela da se slavi Velika Gospojina, te je slavljenje sedmorice braće mu-čenika palo u drugi plan. Mošti su iz Rima krenule 1777. godine, a u Futog

Tajna moštiju Svetog EugenaLjudi su često u zabludi da je futoška relikvija telo nekog neznanog junaka, koje su futoški ribari izvukli iz Dunava.

Neki čak ove mošti smatraju posmrtnim ostacima austrijskog vojskovođe Eugena Savojskog, koji je sahranjen u Beču

Marija TErEZija hTEla od FuToga da napravi EvropSki cEnTar

Autor i foto: Miloš pavkov

su stigle dve godine kasnije. U pita-nju je celokupan kostur, koji je prvo-bitno bio sahranjen u rimskim kata-kombama. Kostur je, kada je poslat u Futog, obučen u rimsko plemićko odelo i ukrašen.

U ruci drži stakleni putir u kojem je svečeva krv.

– Najverovatnije je u pitanju sunđer ili krpa natopljena krvlju. U rimskim katakombama je njegovo telo brzo istrulilo, ali je kostur ostao sačuvan. Crkva koju je podigao grof Hadik više ne postoji. Današnju crkvu u porti prvobitne crkve iz 18. veka podigao je futoški grof Rudolf Kotek. Njena gradnja je završena 1907. godine, a posvećena je godinu dana kasnije. U nju su prenete sve bitne relikvije iz stare crkve, uključujući mošti Svetog Eugena, oltar, ikone, kao i posmrtni ostaci grofa Andrije Hadika i njegove žene Marije Josipe Hadik. Oni su sa-hranjeni u nosećem zidu nove crkve – dodaje župnik Antun.

Starozavetna misterija. Još jedna od značajnih relikvija je i neko-liko metara visoka ikona, koja je ove godine vraćena s restauracije iz su-botičkog muzeja. Ona je jedna od ne-koliko takvih ikona koje su trenutno

na restauraciji. Ta ikona predstavlja starozavetnu misteriju Boga, gde se on pojavljuje kao Jahve. Na njoj je pri-kazan Sveti Augustin, svetac iz petog veka, kako šeta plažom pokušavajući da razume misteriju Svetog Trojstva. Na plaži sreće dečaka, koji pomoću školjke presipa vodu iz mora u rupu u pesku. Začuđeni čovek ga upita zašto to radi, a dečak mu odgovara:

– Kako ti misliš velikog Boga, koji nadvisuje naše znanje, preliti u svoju malu glavu?

Prema legendi, posle toga je dečak iščezao, a Sveti Augustin je shvatio da je dečak zapravo bio anđeo koji mu se prikazao.

Bog kao sunce. Ikonu je 1772. go-dine naslikao Jozef Ignjac Viktorin Rab, slikar iz reda jezuita, u češkom manastiru Obradovice, a u Futog je stigla dve godine kasnije. Zani-mljiv detalj na njoj jeste i to što je

Bog predstavljen kao sunce u kojem se nalazi trougao. U trouglu je, kako kaže župnik Antun, umesto božjeg oka napisano hebrejskim slovima ime Boga – Jahve.

Najveća posebnost današnje crkve, pored sačuvanih relikvija iz prethod-ne, jesu 22 vitraža, koja su delo umet-nika Valtera Gide iz Budimpešte. Ta-kođe, u crkvi se nalaze i četvrte po veličini orgulje u Vojvodini, koje su delo budimpeštanskog majstora Ota Rigera. Crkvi ih je poklonila ćerka grofa Koteka. One trenutno nisu u funkciji jer nema dovoljno novca za njihovo održavanje. Kako kaže žu-pnik Kopilović, parohija trenutno ima oko 500 vernika iz Futoga i Ve-ternika, a samo desetina njih dolazi na nedeljne službe.

Priča o Betovenu i Ferdinan-du. Inače, Futog je nekada bio poznat kao naselje u kojem je živelo mnogo

219. FEBRUAR 2017.

Tajna moštiju Svetog EugenaLjudi su često u zabludi da je futoška relikvija telo nekog neznanog junaka, koje su futoški ribari izvukli iz Dunava.

Neki čak ove mošti smatraju posmrtnim ostacima austrijskog vojskovođe Eugena Savojskog, koji je sahranjen u Beču

Marija TErEzija hTEla od FuToga da napravi EvropSki cEnTar

vojvođanskih Nemaca, ali se veći-na njih odselila posle Drugog svet-skog rata. Za vreme Bitke na Tekija-ma 1707. godine, kada je Damat Ali paša opseo Petrovaradinsku tvrđa-vu vojskom od 120.000 ljudi, čuveni austrijski vojskovođa Eugen Savojski odredio je Futog kao mesto okuplja-nja i sedište glavnog štaba. Tu je bio i glavni kamp za vojnike, kao i vrhov-na komanda.

Takođe, poznato je da je današ-nja zbornica u Poljoprivrednoj školi bila balska dvorana u vreme dok je zgrada škole bila dvorac. Prema još jednoj od priča na koje župnik An-tun gleda suzdržano, na jednom od balova u tvoj dvorani bio je i Ludvig van Betoven, jedan od najvećih kom-pozitora klasicizma. A još jedna od priča kaže i da je nadvojvoda Franc Ferdinand neposredno pre nego što je otišao u Sarajevo, gde ga je na Vi-dovdan 1914. godine ubio Gavrilo Princip, bio u poseti futoškom gro-fu Koteku.

Kud vodi tunel? Jedna od legen-di – koju je župnik Antun opovrgao – jeste i ona o postojanju podzemnog tunela koji je spajao prvobitnu crkvu iz 18. veka s dvorcem grofa Hadika.

– Tačno je da su u školi, koja je ra-nije bila dvorac, pronašli nekadašnju tamnicu i tunel koji vodi nekuda, ali ne do crkve. Ni u jednu crkvu se ne sme napraviti tajni prolaz. Crkve ne služe za rat, vojno osmatranje i skri-vanje – dodaje on.

Sve ove priče, bilo da su činjenice koje tek treba potvrditi ili pak samo legende, svedoče da je Futog možda ipak i imao štofa za veliki evrop-ski centar, ali brojni ratovi, migra-cije stanovništva i druge istorijske okolnosti nisu dozvolile da se to ostvari.

Za Futog je krajem 18. veka bilo predviđeno da postane jedan od ve-ćih evropskih gradova, prema planovima beč-ke krune i Rimokatolič-ke crkve, o čemu sve-doči činjenica da je papa Pio Šesti poslao grofu Andriji Hadiku, tadaš-njem futoškom vla-stelinu, mošti Svetog Eugena, rimskog prvo-hrišćanskog mučenika

su stigle dve godine kasnije. U pita-nju je celokupan kostur, koji je prvo-bitno bio sahranjen u rimskim kata-kombama. Kostur je, kada je poslat u Futog, obučen u rimsko plemićko odelo i ukrašen.

U ruci drži stakleni putir u kojem je svečeva krv.

– Najverovatnije je u pitanju sunđer ili krpa natopljena krvlju. U rimskim katakombama je njegovo telo brzo istrulilo, ali je kostur ostao sačuvan. Crkva koju je podigao grof Hadik više ne postoji. Današnju crkvu u porti prvobitne crkve iz 18. veka podigao je futoški grof Rudolf Kotek. Njena gradnja je završena 1907. godine, a posvećena je godinu dana kasnije. U nju su prenete sve bitne relikvije iz stare crkve, uključujući mošti Svetog Eugena, oltar, ikone, kao i posmrtni ostaci grofa Andrije Hadika i njegove žene Marije Josipe Hadik. Oni su sa-hranjeni u nosećem zidu nove crkve – dodaje župnik Antun.

Starozavetna misterija. Još jedna od značajnih relikvija je i neko-liko metara visoka ikona, koja je ove godine vraćena s restauracije iz su-botičkog muzeja. Ona je jedna od ne-koliko takvih ikona koje su trenutno

na restauraciji. Ta ikona predstavlja starozavetnu misteriju Boga, gde se on pojavljuje kao Jahve. Na njoj je pri-kazan Sveti Augustin, svetac iz petog veka, kako šeta plažom pokušavajući da razume misteriju Svetog Trojstva. Na plaži sreće dečaka, koji pomoću školjke presipa vodu iz mora u rupu u pesku. Začuđeni čovek ga upita zašto to radi, a dečak mu odgovara:

– Kako ti misliš velikog Boga, koji nadvisuje naše znanje, preliti u svoju malu glavu?

Prema legendi, posle toga je dečak iščezao, a Sveti Augustin je shvatio da je dečak zapravo bio anđeo koji mu se prikazao.

Bog kao sunce. Ikonu je 1772. go-dine naslikao Jozef Ignjac Viktorin Rab, slikar iz reda jezuita, u češkom manastiru Obradovice, a u Futog je stigla dve godine kasnije. Zani-mljiv detalj na njoj jeste i to što je

Bog predstavljen kao sunce u kojem se nalazi trougao. U trouglu je, kako kaže župnik Antun, umesto božjeg oka napisano hebrejskim slovima ime Boga – Jahve.

Najveća posebnost današnje crkve, pored sačuvanih relikvija iz prethod-ne, jesu 22 vitraža, koja su delo umet-nika Valtera Gide iz Budimpešte. Ta-kođe, u crkvi se nalaze i četvrte po veličini orgulje u Vojvodini, koje su delo budimpeštanskog majstora Ota Rigera. Crkvi ih je poklonila ćerka grofa Koteka. One trenutno nisu u funkciji jer nema dovoljno novca za njihovo održavanje. Kako kaže žu-pnik Kopilović, parohija trenutno ima oko 500 vernika iz Futoga i Ve-ternika, a samo desetina njih dolazi na nedeljne službe.

Priča o Betovenu i Ferdinan-du. Inače, Futog je nekada bio poznat kao naselje u kojem je živelo mnogo

22 9. FEBRUAR 2017.

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

239. FEBRUAR 2017.

Stranu o ekologiji omogućio vam je

O ekološkim bolestima sve češće se priča širom planete jer svaki drugi čovek ne podnosi namir-nice ili materiju iz prirode, a oko 30 odsto boluje od alergije. Čak 10–15% svetske populacije boluje od alergijskog rinitisa, a pre samo dvadesetak godina bilo ih jedva dva odsto! Oko 15 odsto sta-novništva velikih gradova ima astmu, a otprilike

isto toliko dece boluje od različitih oblika kožnih bolesti.

Ovako nagali skok alergijskih oboljenja muči na-učnike. Naime, u porastu su alergije na polen, ple-san, grinje, dlake i perje domaćih životinja, ali kon-centracija tih prirodnih čestica nije veća. Naprotiv, svi su izgledi da se njihov broj smanjio poslednjih godina. Takođe, čest krivac za alergije – duvanski dim nije u porastu, već se pre može govoriti o tome da broj pušača opada.

Pa zašto onda raste broj obolelih od alergija? Na-učnici smatraju da na to utiče ekološko opterećenje različitim materijama i zagađivačima. Primera radi, godišnje se u srednoj Evropi odlaže 30.000 tona različitih vrsta he-mikalija, a njihovi delovi, najčešće u obliku prašine, padaju zatim na tipične izazivače alergija – polen, grinje... Na ovaj način višestruko se povećava njihovo alergeno dejstvo a time i alergijska oboljenja.

I broj obolelih od raka stalno raste. Dok je do pre tridesetak go-dina rak izazivao smrtnost kod 15 odsto svetske populacije, danas je narastao na gotovo 25 odstlo slučajeva. Naročito raste broj slu-čajeva leukemije kod dece, rak dojke kod žena te rak prostate i de-belog creva u muškaraca.

Naravno da se ne može reći da postoji samo jedan uzrok za ovu tendenciju, međutim, simptomatično je da je primećena baš kad se konstatuju povećanja ekološkog zagađenja sredstvima za zaštitu biljaka i drveća, naročito organohlornim spojevima, dioksinima i furanima, kao i teškim metalima.

Povišena koncentracija teških metala može biti uzrok nastan-ka autoimunih oboljenja, pri čemu se stvaraju protivtela koja su

usmerena protiv vlastitih organa. Najčešći primeri su različite vrste alergija, a kod žena još i smetnje u funkciji žutog tela jajnika (corpus luteum) koje priprema sluznicu materice za implantaciju oplo-đenog jajašca. Pretpostavlja se da teški metali sma-nju nivo cinka u organizmu, a to izaziva smetnje u funkciji hipofize, štitne žlezde, nadbubrežne žlez-de, jajnika i testisa.

Poražavajuće je da svakog dana iz laboratorija širom sveta izlazi pedeset novih hemijskih spoje-va koji dodatno zagađaju vazduh, zemlju i vodu, i ulazeći u lanac ishrane, postaju teški otrovi za čo-veka. Sve postaje očiglednije kad se kaže da svaki

stanovnik srednje Evrope godišnje u organizam unese između tri i četiri kilograma hemikalija.

Na ekološke zagađivače naročito su osetljive devojčice i mlade devojke, trudnice i dojilje. Crne statistike o raku dojke to potvrđuju – ova bolest javlja se sve iznenadnije, češće i u sve mlađem životnom dobu. Broj novoregistrovanih slučajeva raka dojke od 1970. godine se udvostručio! O tom podatku bi trebalo da se dobro zamislimo, pogotovo kad se zna da je razvitak raka dojke dugotrajan proces koji najčešće traje deset do dvadeset godina.

Ekološke bolesti – nov udar na ljudsko zdravljeAutor: Isidora Filipov

Poražavajuće je da sva-kog dana iz laboratorija

širom sveta izlazi pe-deset novih hemijskih

jedinjenja koja dodatno zagađaju vazduh, zemlju

i vodu, i ulazeći u lanac ishrane, postaju teški

otrovi za čoveka

24 9. FEBRUAR 2017.

historia magistra vitae est

Sva Sramota švapSke deceTamna strana istorije Nemačke, Švajcarske i Austrije

Dečaka Franca Kurca iz kraj-nje zapadne austrijske po-krajine Forarlberg, koja se graniči s Nemačkom, Švaj-carskom i Lihtenštajnom, poveli su u kasnu zimu 1858. godine na neizve-

stan put. – Po ledenom severnom vetru, dok je

sneg zasipao našu stazu, jedva sam mogao da sledim vođu puta sveštenika seoske cr-kve. U koloni su išla deca stara od sedam do 14 godina, prsti na rukama i nogama brzo su nam promrzli. Posle više sati pešačenja nekako smo stigli do kapele u podnožju pla-nine. Tamo su nas čekali vojnici iz Bregen-ca, naši spasioci. Ali nismo ih svi ugledali. Nekoliko malih saputnika ostalo je gore u snegu. Niko od nas nije imao snage ni da ih pogleda poslednji put, a kamoli da im pomo-gne. Vodič pogotovo. Mnogo važnije nam je bilo da uvek podignemo naše šešire koje je vetar često bacao u sneg – napisao je ka-snije Kurc.

Deca sa šeširima. U suštini, njegova sudbina bila je identična onoj koju je doži-velo afričko stanovništvo, nasilno odvedeno u Ameriku i pretvoreno u robovsku radnu snagu na plantažama pamuka i poljima ku-kuruza.

– Mali Franc bio je samo jedno od stoti-na hiljada dece iz Austrije, Švajcarske i Lih-tenštajna koja su od 16. veka do posle Prvog svetskog rata odvođena u Nemačku na ro-bovski rad. Vrhunac talasa bio je u 19. veku. Zvali su ih švapska deca (Schwabenkinder) ili deca sa šeširima (Hütekinder) jer su u nemačkoj pokrajini Švabenland prodavana na pravim pijacama robova a prepoznavali su ih po obaveznim šeširima.

Dugačke kolone. Marširala su preko Alpa u koloni od više stotina vršnjaka, ne-kad čak i hiljadu. Na čelu je bio sveštenik koji je trebalo da svu prikupljenu decu, često odevenu samo u rite, dovede na cilj. Usput je brinuo da ih ne zatrpa lavina, da ih zašti-ti od divljih zveri, da se smeste u usputne štale i nešto pojedu. Nije bilo neuobičajeno da su među njima bili mališani stari pet-šest godina. Procenjuje se da je godišnje pet-šest hiljada dece prodavano da bi radili kao pa-stiri, sobarice ili prosto pomoćni radnici na nemačkim imanjima.

Razlog za to bili su izuzetno loši životni uslovi u alpskim krajevima i gotovo opšte siromaštvo. Kvalitetne zemlje u planinama bilo je malo, posedi su iz decenije u deceni-ju usitnjavani zbog priraštaja stanovništva, porodice su često zapadale u dugove, pogo-

tovo nakon sušnih godina. Osim toga, de-vojka je mogla da se uda samo ako je u miraz donosila svoje imanje. Ako bi jedan roditelj u porodici rano umro ili stradao, odmah bi se sjatili posrednici i nudili da decu odvedu na ropski rad.

Seoske gazde. Put od Tirola u Forarl-berg ili iz Švajcarske do Gornje Švabije bio je dug i po 250 kilometara, posebno naporan preko planinskih prevoja kao što je Arlberg, koji su i krajem marta pod debelim snegom. Kad je 1884. godine izgrađena železnička pruga preko Arlberga, deci iz tog kraja bilo je znatno lakše.

Dečje pijace održavane su oko Jozefovog dana, 19. marta na trgovima Ravenzburga, Fridrihshafena, Kemptena, Vangena, Vajn-gartena, Tetnanga, Bad Valdsea... Mališane su najčešće kupovale seoske gazde, znatno

manje industrijalci i vlasnici rudnika. Šva-benkinder radili su bez plate, hranili su ih slabo, jedva da je neko brinuo da li su zdra-vi... Ništa čudno nije bilo kad su umirala zbog neuhranjenosti i bolesti. I seksualno zlostavljanje mališana se podrazumevalo.

Bez škole. Mali robovi radili su od pro-leća do jeseni.

– Obično bi kućama kretali za praznik Si-mon i Juda, koji pada krajem oktobra, a naj-kasnije na Martinje, 11. novembra. U povrat-ku su na leđima nosili rance s dvostrukim dnom u kome je bila dogovorena cena po kojoj su bila otkupljena od roditelja. Iznos je zavisio od uzrasta deteta, pola, fizičke sna-ge, zdravstvenog stanja...

Dok su radila, deca su bila izuzeta od obaveznog obrazovanja, kako u mestima iz kojih su dolazila tako i tamo gde su radila.

Autor: Isidora Filipov

259. FEBRUAR 2017.

U Austriji je obavezno osnovno školovanje uvedeno još 1776. godine, ali vlasti nisu ma-rile što mali robovi ostaju nepismeni. U ne-mačkoj kraljevini Virtemberg 1836. godine uvedeno je obavezno obrazovanje, ali ne i za stranu decu. Bilo je više pokušaja da se u Nemačkoj i za decu radnike obezbedi ško-lovanje, ali su u Gornjoj Švabiji odbijani sve do 1921. godine.

I dvadesetih godina prošlog veka odlazila su deca iz Forarlberga da rade u Nemačku, ali znatno manje – oko 200 mališna godiš-nje. Sporadično i neorganizovano nastavlje-na je ta praksa i za vreme Drugog svetskog rata i još nešto kasnije.

Tabu tema. Deca robovi radila su u pr-venstveno u Nemačkoj, po njenoj su pokraji-ni Švabenlandu i dobila naziv, ali u 20. veku, kad su ekonomski ojačale Austrija i naročito

Švajcarska, pojavila su se i kod bogatih gaz-da u tim zemljama. Sad nam nestvarno zvu-či činjenica da su deca u zabitima švajcar-skih Alpa bila robovi još osamdesetih godina prošlog veka, do pre jedva tri decenije!

Švabenkinder nisu bila nikakva tajna, o njima se sve znalo.

– Još 1625. godine upravnik zamka u Blu-dencu Johan Konrad Kostner prijavio je vla-stima u Inzbruku.

– Svake godine mnogo dece iz Austrije u proleće odlazi u Ravenzburg i Iberlingen da tamo rade. Ostaju do Svetog Martina, vrate se kući da prezime i sledeće godine ponovo kreću na put – izveštavao je Kostner.

Objavljivani su povremeno tekstovi u no-vinama nemačkog govornog područja u 19. veku, mada bez ikakve reakcije zvaničnika. U američkoj štampi 1908. godine pokrenu-ta je kampanja u kojoj su, između ostalog,

tržište dece u Fridrihshafenu otvoreno na-zivali pijacom robova. Moralni gnev dopro je do vlade nemačkog Rajha u Berlinu, ali za decu robove to ništa nije značilo. Posle Drugog svetskog rata švabenkinder bila su uglavnom tabu, javnost gotovo ništa nije znala o njima.

Slika i prilika. Veliku senzaciju iza-zvao je Otmar Franc Lang kad je 1989. go-dine izdao roman „Put gladi. Od Tirola do tržišta dece u Ravenzburgu”. Delo je objav-ljeno u nekoliko izdanja, a zatim je postalo deo nastavnog programa u Austriji.

– Najpotresnije svedočenje svakako je objavljeno 1996. godine u memoarima Re-gine Lampert pod nazivom „Švapska putni-ca”. Regina je kao devojčica bila sluškinja iz Forarlberga i slikovito je opisala sve muke života i rada u Nemačkoj. Od proleća 2012. godine možete i sami da prođete putem ko-jim su preko planinskih prevoja išla švap-ska deca jer je tad ustanovljena turistička ruta.

Ipak, o ropskom polažaju i uslovima u kojima su živeli i radili ti mališani verovat-no najupečatljivije govori skulptura Petera Lenka u Ulici Bah u Regenzbruku.

– Nazvana je „Ravenburško tržište dece” i prikazuje tri ljudske figure, jednu iznad druge. Na vrhu je debeli sveštenik koji, u čizmama i s dlanovima skupljenim u iskriv-ljenom molitvenom položaju, sedi na rame-nima ostarelog i odrpanog sluge, koji sedi na ramenima mršavog bosonogog dečaka i šiba ga štapom! Slika i prilika vekovne alp-ske sramote.

Deo tradicije. Tačan broj švabenkin-dera koji su u poslednja četiri veka prošla kroz pakao ropstva u srcu Evrope nikad neće biti poznat. Podataka koji govore o razmerama ovog užasa ipak ima. Prema re-čima istoričara Marka Lojenbergera iz Ber-na, uoči Prvog svetskog rata čak deset odsto sve dece u tom švajcarskom kantonu bilo je prisiljeno na ropski rad do punoletstva. Ako bi ga dočekala. A preživeli su ostali ne-obrazovani, fizički i psihički uništeni, bez ikakve imovine...

Švajcarska je o njima ćutala sve do 2005. godine, kad je Ministarstvo pravosuđa u Bernu zatražilo da se napravi poseban izve-štaj. Tad se prvi put u toj zemlji govorilo o deci robovima kao o žrtvama, ranije su prećutno jednostavno smatrana delom tra-dicije. Pre nekoliko godina u Švajcarskoj je osnovan poseban fond vredan pola milijar-de franaka kako bi se iz njega još uvek ži-vim žrtvama dečjeg ropstva isplatilo između 20.000 i 25.000 franaka odštete.

Sva Sramota švapSke deceTamna strana istorije Nemačke, Švajcarske i Austrije

26 9. FEBRUAR 2017.

SalašarSki divani bođanSki

lokvanji na beravi ispod zvezda miruju

Jedna ćerka nam je ostala na imanju, drži sve u svojim rukama, ponosni smo kako rukovodi ciglanom i fabrikom drvenarije... Eto,

a kažu da je danas omladina ovakva i onakva

279. FEBRUAR 2017.

Na dve-tri duži od posled-nje kuće u Bođanima vide se izdaleka salaš Ivana i Drenke Kulaš. Kod njih se ide pre u nji’ovu čardu, izuzetno lep objekat uz re-čicu Beravu, al’ mi se na-

merili da divimo baš na salašu.

Stvaralački nemir. U stvari, ne bismo kazali da je to samo prebivalište ove vredne porodice, već pre da je proizvodno domaćin-stvo. Zabelele se ovce i jaganjci, iz obora čuje se roktanje svinja i prasića, iz tora mukanje krava i teladi, kukuriču petlovi i naskaču na kokice, sjaje se jaja ispod kamare sena, vide se plastovi kukuruza. Snežne su koke u sta-roj laboški, u štali i valovu punom slame jer sermija se napaja na drugom mestu.

A radila raštrkana po celoj avliji pa se gaz-da Ivan nervira.

– Baš se jedim, dobro mi kaže moja žena Drenka da ne vodim ljude u taj brlog – divani Ivan, a da ga nismo o tome ništa ni pitali.

Znamo mi da ne može na salašu da bude sve pod konac, mnogo se poslova radi isto-vremeno, još više se počne... Uvek nešto tre-ba. I nije to nered u klasičnom smislu, pre bismo kazali da je stvaralački nemir.

Onaj ko gaji stoku, sprema traktore i seja-čice za setvu kukuruza i soje ne može stalno da drži avliju pod konac. Drugo je u kući, tu Drenka u svakom trenutku zna gde se šta nalazi, sve je uredno složeno, spavaća soba utegnuta, primaća isto tako. I gledi nas ona-ko milo s vrata, sve s keceljom i varjačom, kô da nešto bogzna šta važno divanimo.

Nije salaš za svakog. Žito je oko sala-ša na 20 jutara i Ivan kaže da je seme dobro izđikljalo, zazelenelo je sve preko zime i ovaj sneg mu je dobro došao.

– Zlata vredi, ne znaš ti, baćo moj, šta je zima dok je ne osetiš na salašu, kad fijuče vetar i nosi sve po ravnici, misliš da je deset stepeni ladnije nego što jeste. Zamrzne sve što nije sklonjeno na sigurno. Samo slušaš tu muziku vetra, to priroda pokazuje koliko je jaka. I da je ne treba srditi. Ne daj bože da neko skrene s puta kad sve zabeli, zaluta začas i izgubi orijentir. Sve mu se pomeša u glavi, ne zna ni gde je sever ni gde je jug. A noću tek... Bolje ne misliti na to.

Zato puštamo pogled niz njive, to je pa-orska uživancija. Sad je sneg već skoro oko-pnio po atarima, zeleni se žito i smiruje dušu ravničarsku.

– Rodiće dobro, takve su prognoze. Al’ ne možeš još ništa sa sigurnošću da kažeš dok ne dočekaš martovske kiše. Ako u mar-tu pada nekoliko dana zaredom, tad znaj da će roditi žito i da će zemlja dobro primiti semena onih kultura kojima setva počinje u proleće. Ravnica je prostrana i plodorod-na, samo treba da čovek radi. Zato nije salaš za svakog.

Nisam naučio da rano ustajem, kaže Ivan, al’ zato radim sve dok se dobro ne snoćka.

– Imam i dvojicu ljudi na salašu, pomažu

nam. Nji’ova briga je oko stoke i spremanja dvorišta. I ogradu planiram da podignem, tu prema drumu, da mi ne zaviruju ovi što pro-laze. Voćke smo lane orezali i stabla okrečili. Volem da se stabla bele onako postrojna u red kô vojska, bože mi oprosti.

Fićok-dva obavezno. Jel’ rodilo jese-nas, Ivane?

– Jeste, neću da se žalim. Jabuka, kajsi-ja, šljiva... Ispekao sam dosta rakije. Kad je natočiš u fićok, rakija baš godi. A jel’ znaš kako se kod nas piju alkoholna pića? Rakija se nategne iz fićoka obavezno, ondak kli-zi niz grlo najbolje, za vino koristimo čaše, znaš one od dva deci birtaške, a pivo... Eh, leti ‘ladno pivo, ne pitaj... Na salašu se pije iz flaše, onako na gušt. Ko bi čekô da se sipa u čašu pa da se u njoj još malo ugreje i da čekaš da padne pena ako ne voleš.

Sa salaša pogledujemo svaki čas prema čardi, uredio je Ivan sve pod konac.

– Reka Berava teče od Labudnjače pre-ma kanalu Dunav–Tisa–Dunav i kod Plav-ne skreće ka Dunavu. Ne znaš kad je Be-rava lepša, da l’ zimi kad smrzne i zabeli, da l’ u proleće kad lokvanj procveta i ispod zvezdanog neba zamiriši. I možeš ovde ga-lamiti koliko te grlo nosi, ništa se na Beravi neće pomeriti. A tek kad čamcem krenem po reci, pa lokvanji kao da se sami izmiču ispred pramca. Kao da su sačekali trenutak milovanja i onda se povukli. Znam tu rečicu, svaki njen kutak.

Tajna riblje čorbe. Dobra je Berava i za pecanje, ima mesta gde vredi zabaciti udicu.

– Ribe je dosta, ali rečicu treba poribljava-ti da svi imamo koristi od nje. Dolaze nam gosti s raznih strana, ne samo zbog prirode i Berave. Odsednu na čardi imenom Ranč, ima ih i iz Beograda, a da ne divanim o oni-ma iz Novog Sada i Bačke Palanke. Šetaju, uživaju u prirodi, ovakav mir teško mogu negde da nađu. Spremamo im svakakve đa-konije od ribe kô niko, ne zna se da l’ više vole pečenu na talandari il’ kad je čorba u kotliću. A Drenka još umesi i hleb i štrudlu, sitne kolače, dabome, isto.

A jel’ znaš tajnu za dobru riblju čorbu, pita nas Ivan.

– Nije to ni riba ni aleva paprika ni razni dodaci, već je bitno da se kotlić podloži kad gosti dođu. Nema podgrevanja čorbe, kao što se inače radi. I tako je jelo gotovo za ma-nje od sata pa zašto ga onda podgrevati? Ta-

man dok se ispije koji fićok rakije, dok gosti malo obiđu oko čarde da glede sve po redu... Još bolje ogladne i prionu na jelo.

Ne znaš šta je lepše naokolo ili nedogled ravnice ili posejana njiva ili samo uzorana ili rečica što žubori il’ plavo nebo iznad nas. A vazduh miriše na livade i žito kad za to dođe vreme, a sad u zimu i rano proleće miriše na plodnost i materinstvo.

Daleko je Linc. Šta, ne veruješ mi da vazduh miriše, kao ljutno se gazda Ivan. A u stvari mu drago što smo se lepo razdi-vanili. I nama se oma učinilo da je vazduh zamirisao, sad da l’ na proleće il’ to što se riblja čorba spremala, ne bi mogao da se za-kunem.

Uveče kad poležemo, kao da okrenemo nov list, kaže Ivan.

– Zaboravimo na sve probleme, misli nam lete po ravnici i vraćaju se na salaš. Divani-mo Drenka i ja, o čemu ćemo neg’ o našoj deci. Dve ćerke sa zetovima i unučićima da-leko su u Lincu. Čujemo se često, vole oni da dođu a i mi odemo u Austriju. Da je neko drugo vreme, mogli bismo i Dunavom do Beča, kao što se nekad putovalo, a ovako au-tomobilom, kako drugačije.

Treća ćerka nam je ovde s nama, priča Ivan.

– Ostala je na imanju, drži sve u svojim rukama, ponosni smo kako rukovodi cigla-nom i fabrikom drvenarije... Eto, a kažu da je danas omladina ovakva i onakva.

Bata Mile Pekar. A onda, kao da se Ivan Kulaš nečeg važnog setio, pa nam pri-ča, ne znamo da l’ je iz stvarnog života na selu il’ je vic, ali stvarno dobro zvuči.

– Došô Bata Mile Pekar kući iz bircuza, pridremalo mu se u toplom za astalom u ku-jini, kad eto ti žene Kate. On se onako kao počne buditi, a žena će:

– Pa ja sam, Mile moj, Kata. – Oćeš se udat za mene, pita Mile. – Bože, Mile, pa ja sam tvoja Kata. – Men’ daj pivo, a ti popij šta god ‘oćeš

– odgovara on.– Pa jaaa saaam, tvoooja Kaaata.Ali Mile Pekar više ne čuje, strašno je za-

dremo za astalom, a uvređena žena ode u spavaću sobu.

Nije vic, neg’ život. Gledamo Ivana malo začuđeno, a on će:

– Šta, ne veruješ da je tako bilo?! Nije to vic, bilo je stvarno tako u kući Mileta Pekara. Pitaj u Bođanima bilo koga, svi znaju za to.

Još nešto priča Ivan dok polako polazimo sa salaša.

– Oduvek se ovde dobro jelo i glasno di-vanilo. Što se tiče galame na saslašu, graja nikom ne smeta. A šte se tiče jela... Znaš šta mi radimo s čvarcima i krvavicama što se ne pojedu i nakupu između dva svinjokolja? Damo ih kerovima, i čvarke i krvavice, da se ne baci, i zato naše vaske ovako laju da se njihov lavež u svako doba dana čuje. Sve do Bođana.

Lokvanji na Beravi ispod zvezda miruju

Ako u martu pada nekoliko dana zaredom, tad znaj da će roditi žito i da će zemlja dobro primiti semena onih kultura kojima je setva u proleće

28 9. FEBRUAR 2017.

JKP „Vodovod i kanalizacija” u No-vom Sadu postoji već 68 godina. Isto toliko dugo postoji i mašin-ska radionica. Razvojem i napre-dovanjem vodovodnog sistema grada, menjala se i organizacija mašinskog održavanja objekata

vodovoda. Danas se ova služba bavi prven-stveno održavanjem hidromašinske opreme u objektima vodosnabdevanja.

– Kada sam se zaposlio 1985. godine u JKP „Vodovod i kanalizacija”, radionica je imala 35 zaposlenih. Ondašnje i sadašnje održavanje znatno se razlikuju, a reč je o objektima vodosnabdevanja. U prošlosti nije bila tolika razuđenost objekata vodo-snabdevanja kao danas. Bilo ih je manje, naravno, tehnologija koja se tada prime-njivala bila je na jednom nivou, sad je teh-nologija daleko sofisticiranija. Struktura održavanja pratila je razvoj vodovodnog

sistema. Sad smo došli u realnu i jedinu moguću situaciju, da svaki o tih tehnič-kih segmenata ima svoju službu za odr-žavanje. To su Služba elektrotehničkog održavanja vodovoda, Služba mašinskog održavanja objekata vodovoda, Služba vo-znog parka i Služba mašinskog održavanja objekata kanalizacije – rekao je šef Službe mašinskog održavanja objekata vodovo-

da u JKP „Vodovod i kanalizacija” Dušan Vujošević.

Jedna od delatnosti kojima se ova služba bavi jeste i regeneracija bunara. To je vrlo značajno jer se time obavlja njihova revita-lizacija, tj. podiže se kapacitet bunara do projektovanog nivoa odnosno početnog ka-paciteta.

– Prvi reni bunari na Štrandu datiraju iz 1962. godine. Prvi bunar na Petrovaradin-skoj adi krenuo je s radom 1984. godine, a na Ratnom ostrvu nešto kasnije. Zbog pri-sustva gvožđa i mangana, ti otvori odno-sno prorezi na cevima se zapuše, pa se kroz proces regeneracije kapacitet bunara pono-vo podiže na nivo koji zadovoljava njegovo korišćenje. Dokle god uspemo da održimo kapacitet jednog bunara, dotle on traje. Od-govorno tvrdim s ovoliko godina staža, da je kvalitet vode koju piju sugrađani na zavid-nom nivou – objasnio je Vujošević.

Ujedinjene nacije upozoravaju da svetska potrošnja vode raste, više od dvostrukog ra-sta broja stanovnika planete. I da se sve više ljudi suočava s činjenicom o nestašici vode. Voda je izvor života, nacionalno blago i stra-teški proizvod pa je zbog toga neophodno očuvati ovaj resurs jer su njegove rezerve i kod nas i u svetu ograničene.

Regeneracija bunara za njihov maksimalni kapacitet

Mašinsko odRžavanJe obJekata JkP „vodovod i kanalizaciJa”

Autor: Marija Magdalena idei trifunović

Voda je izvor života, nacionalno blago i strateški proizvod pa je zbog toga neophodno očuvati ovaj resurs jer su

njegove rezerve i kod nas i u svetu ograničene, upozoravaju Ujedinjene nacije

Prvi reni bunari na Štrandu datiraju iz 1962. godine, prvi bunar na Petrovaradinskoj adi krenuo je s radom 1984. godine, a na Ratnom ostrvu nešto kasnije

299. FEBRUAR 2017.

Član stručnog štaba prvog tima japanskog fudbalskog kluba Mačiga Zelvija i prvi trener njihove selekcije do 12 godina Rio Sakaj nared-nih godinu dana provešće na stažiranju u omladinskoj

školi „Ilija Pantelić” FK „Vojvodina”. Zelvi-ja je došao na osnovu ugovora između no-

vosadskog kluba i JJP grupe, koja se u Japa-nu bavi razvojem omladinskog fudbala.

JJP grupu su osnovali Džej liga i Fud-balski savez Japana s ciljem da se podigne kvalitet omladinskog fudbala u ovoj zemlji. Ove godine ta organizacija je izabrala če-tvoricu trenera koje je poslala na stažira-nje i usavršavanje u evropske klubove An-derleht, Fortuna Diseldorf, Real Sosijedad

i Vojvodina. Među crveno-bele Zelvija je došao na inicijativu asistenta direktora Trenerske službe FSS-a Milana Đuričića i menadžera projekta Dušana Vasiljevića.

– Između ostalog, za Vojvodinu smo se opredelili zbog toga što je reč o klubu u kojem, kao i u klubu iz kojeg dolazi g. Sa-kaj, vladaju prijateljski i porodični odnosi. Ovde će boraviti u narednih godinu dana i pratiti rad trenera iz omladinske škole Voj-vodine Miodraga Pantelića, sticati znanje i kasnije pokušati to da prenese i u svojoj zemlji kako bi unapredili i usavršili svoj fudbalski sistem – rekao je menadžer ovog projekta Dušan Vasiljević.

Asistent direktora Trenerske službe FSS-a Milan Đuričić istakao je da potpisivanje ovog ugovora ujedno predstavlja veliko pri-znanje za omladinsku školu „Ilija Pantelić”, ali i za ceo srpski fudbal.

– Potpisivanje ugovora sa JJP grupom i dolazak trenera iz Japana na stažiranje u FK „Vojvodina”, pored ostalih poznatih evropskih klubova, ujedno predstavlja ve-liko priznanje za srpski fudbal i posebno za omladinsku školu „Ilija Pantelić”, njen menadžment i stručni kadar, jer ovo je prvi put da neko na ovakav način dolazi u Srbiju da uči, i to još iz Japana, toliko organizova-ne i napredne zemlje. Ovom saradnjom u budućnosti je predviđeno i učešće mlađih selekcija Vojvodine na turnirima u Japa-nu, kao i njihovih ekipa ovde, što je zaista fantastično. Vojvodina je ponovo iskočila u stvaranju opšteg stava prema svetu, jer ovo je saradnja koja prevazilazi evropske okvire.

Direktor JJP grupe Hideki Macunaga po-hvalio je rezultate mlađih selekcija Srbije i posebno osvajanje Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina, kao uspeh kojem su, pored pomoćnog trenera Milana Kosano-vića, doprineli i fudbaleri Vojvodine Sergej i Vanja Milinković-Savić, Mijat Gaćinović, Srđan Babić i Radovan Pankov. To je ta-kođe bio jedan od razloga zbog čega su se, kada je usavršavanje omladinskog fudbala u Japanu u pitanju, odlučili baš za Srbiju i Fudbalski klub „Vojvodina”.

Vojvodina je ponovo iskočila u stvaranju opšteg stava prema svetu, jer ovo je saradnja koja prevazilazi evropske okvireMilan Đuričić

Prvi rezultati ugovora između FK „vojvodina” i jjP gruPe

Autor: Miloš Dukić

Saradnja predviđa učešće mlađih selekcija Vojvodine na turnirima u Japanu, kao i njihovih ekipa kod nas

Japanski trener uči fudbal u Voši

Foto: FK Vojvodina

30

sport

9. FEBRUAR 2017.

Ivana Španović i paraolimpijci vratili su se s olimpijskim odličjima, ostali Novosađani

upisali su samo učešće u Riju

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti, a svakog 14. februara veliki deo planete upravo to i radi.

Ovaj datum poznat je kod nas i kao dan Svetog Trifu-na, a na zapadu kao dan Sve-

tog Valentina. U danu ljubavi poštari imaju najviše posla, pismom s neizbežnom ružom, žrtve Amorove strele, naslednici legendarnih Romea i Đulijete saopštavaju svoja osećanja.

Sveti Trifun ili Sveti Valentin su prilika da se setimo i onih koji su bili svetski priznati sportski asovi a ljubav ih je često odvodi-la i na stramputice. Ljubav može biti i uteg oko nogu i kontraproduktivna, a može biti najjače pogonsko gorivo bez kojeg se gasi-mo i počinjemo da ličimo na džuboks bez žetona.

Da li je to sudbina sporta na otvorenom, da li boravak u prirodi pod plavetnilom ve-drog neba, ali atletičari dosta duguju lju-bavi – zaljubljuju se i kad ostare i znaju da će ostariti i kad prestanu da se zaljubljuju. Ljubav između Florens Grifit Džojner i Ala Džojnera bila je sjajan scenario za jedan ho-livudski film, baš kao i nežne godine Dane i Emila Zatopeka.

Burni dani takmičarskog trajanja odneli su ljubav Merion Džons, ona je otišla svojim putem, a Si Džej Hanter svojim. Ali je priča o paru koji se stalno držao za ruke ostala. Hanter je na cilju čekao svoju gazelu Meri-on, njihov zagrljaj snimale su sve kamere sveta. A kad bi on izašao na bacalište, ona je treperila i niko se uspelom hicu nije više radovao od nje.

I na ovim našim prostorima, pamti se lju-bav slovenačke atletičarke Brede Pergar i ljutog Crnogorca Vladimira Milića, baca-ča kugle. Iz te veze rođen je i odnegovan Marko, nekadašnji košarkaški as NBA klase. Vladimir i Breda su u životu otišli na razne strane, ali saga o njima je ostala.

Sećamo se i ljubavi o kojoj je pričala cela država, ona najbolja rukometašica na svetu Svetlana Kitić iz Tuzle, a on iz bogate mo-

starske porodice Slišković, Blaž fudbaler. Sve je ličilo na pravu jugoslovensku roman-su, ali nije im se dalo. Pritisak sportske po-pularnosti, previše obaveza ili nešto treće – bili su jači od njihove ljubavi.

Zaljubljena košarkašica Merhunisa Tihić i nekadašnji čuvar mreže Partizana Fahrudin Omerović bili su u godinama s kraja prošlog veka sportske zvezde Tuzle i kasnije Beo-grada. Samo blažen pogled s tribina bio je dovoljan za seriju koševa lepe Mere, a slično je bilo i na stadionu JNA. Pre prvog sudiji-nog zvižduka, Omerović je lutao pogledom po navijačima i tek kad bi ugledao svoju lju-bav, utakmica je mogla da počne. Navijači Partizana pevali su tih godina u slavu Ome-ra i Mere.

I na početku ovog veka Sveti Trifun i Sve-ti Valentin spajaju srodne duše. Uvren sam da će bez obzira na sve prelepe karatistki-nje iz Zrenjanina, Sara Peković i izabranik njenog srca za Dan zaljubljenih razmeniti bar čokoladu ili neki drugi poklon u obliku

srca, a ruže i poljubac se podrazumevaju. A njihova ljubav iznedrila je i četvoro na-slednika, tri devojčice i dečaka, da nastave ono što su njihovi roditelji započeli. Bez njih život je pust, a sve što se radi bezvredno, nekad mi je to govorio Vanja, a ubeđen sam da i danas tako razmišlja legendarni odboj-kaš, jedan od najvećih u istoriji ovog sporta na planeti.

U mesecu ljubavi naši pogledi usmereni su i ka nadolazećoj NBA zvezdi Nikoli Jokiću, koga već tako tretiraju u postojbini košarke. Siguran sam da mu stižu desetine hiljada ljubavnih i navijačkih poruka, posebno od njegovih Somboraca i Somborki, a Nikola je svojim igrama na početku NBA karijere već osvojio simpatije svih nas.

Na proveri je još jedna ljubav, ona prema odbojkašima Vojvodine, koji su zaređali po-bede ove zime. Ovi momci nastavljaju sjaj-nu tradiciju ranijih generacija crveno-belih odbojkaša, a moj apel glasi – obradujte sla-ninare s još pobeda u mesecu ljubavi.

U mesecu ljubaviLjubav između Florens Grifit Džojner i stamenog Ala Džojnera bila je za holivudski scenario, a naša Sara Peković i Vanja Grbić su scenario za uživanje i brak s četvoro dece

319. FEBRUAR 2017.

ISSN 2406-2022