Pojam i struktura nauke

download Pojam i struktura nauke

of 26

  • date post

    30-Jun-2015
  • Category

    Documents

  • view

    742
  • download

    6

Embed Size (px)

Transcript of Pojam i struktura nauke

1 1.1

Pojam i struktura nauke Pretpostavke nauke

Znanje ima vie aspekata: izvori znanja, vrste znanja i modaliteti znanja. Kao i sve sline podele, i ova nije apsolutna. Izvori znanja mogu biti laiki i nauni. Laiko znanje je lokalno znanje zasnovano na linom ili grupnom iskustvu. Njemu pripada i rasuivanje na osnovu zdravog razuma. Ono u velikoj meri zavisi od kulture, a moe sadrati i predsudove i predrasude. Nauka se razvila iz filozofije i njena osnovna veza sa filozofijom je ostala u filozofiji nauke. U tom procesu odvajale su se pojedine grane nauke i oblikovale kao posebna podruja rada unutar dva velika osnovna skupa nauka, empirijske nauke i humanistike nauke. Po jednom ekstremnom shvatanju, one su potpuno razliite i ne postoji nita to ih spaja, po drugom, takoe ekstremnom shvatanju, postoji samo jedna, jedinstvena nauka, a fizika je njen sutinski izraz. Istina je negde na sredini, jer razlike postoje, ali nisu apsolutne. Ujedno su pojedine oblasti znanja gubile status nauke, npr. astrologija, alhemija, teologija. Razlog je to je njihov predmet istraivanja bez uporita u empirijskim znanjima (uticaj zvezda na sudbinu), nemogu na osnovu prirodnih zakona (perpetuum mobile, kamen mudrosti) ili neutvrdiv (dua, veni ivot, Sveti duh). Zamerka da ni matematika ni logika nemaju utvrdiv predmet istraivanja ne stoji, jer su to metodoloke nauke koje ispituju odnose izmeu odreenih vrednosti. Po svojim vrstama znanja mogu biti teorijska i praktina. Teorijska znanja potiu u krajnjoj liniji iz naunog rada. Praktina znanja mogu biti ili sposobnost primene nekog teorijskog znanja, na primer sposobnost primene znanja matematike u inenjerskim poslovima ili teorije knjievnosti u knjievnim analizama, ili odreene praktine vetine. U oba sluaja postoje razliiti nivoi vetine, a uglavnom se operie sa tri osnovna nivoa: poetnik, napredan, profesionalan. Ako neko vlada nekom vetinom, onda on zna kako se neto radi, a ako samo zna da neto moe da se uradi, ali ne zna kako, onda se to naziva nemim znanjem i ne spada u vetine. Modaliteti znanja su odreeni odgovorima na pitanja ta zaista znam, kako znam da to znam, na koji nain to znam, kako sam saznala, da li samo ja to znam, mogu li biti sigurna da to zaista znam... Cilj nauke je, u naelu, otkrie nepoznatog znanja, ona, po pravilu, operie naunim teorijskim znanjima i u empirijskim ili nomotetikim naukama tei objanjenju uzronoposledinih odnosa, a u humanistikim ili ideografskim naukama razumevanju. Meutim, nije svaka tvrdnja o uzrono-posledinim vezama objanjenje. Tvrdnja Ako itate vie na stranom jeziku, bolje ete nauiti taj jezik vai samo u sluaju leksiki, gramatiki, stilski i pragmatiki variranih tekstova, a ako se esto itaju berzanski izvetaji ili matematiki tekstovi sa ogranienom leksikom i gramatikom, ta tvrdnja nije tana. Isto tako tvrdnja Ako spustite cene, porae prodaja nije nuno objanjenje uzronoposledinih odnosa, jer cena nije jedini element koji regulie prodaju. Ishodite nauke je u postavljanju relevantnih pitanja. Do njih moemo stii iskustvom, itanjem, posmatranjem drugih, logikim razmiljanjem i drugim nauno prihvatljivim putevima, ali se ne retko do otkria novih znanja dolazi i istom sluajnou, onim to je nekada nazivano eureka, a danas se esto naziva bingo naelom (npr. otkrie penicilina je bila ista sluajnost). Naime, ono to e se pitati i

nain na koji e se pitanje postaviti odreeno je naim prethodnim znanjima, ali ujedno odreuje i kako emo tragati za odgovorom. U strunoj literaturi ponekad se navode dve reenice kao primer kako se pitanjem ujedno odreuje odgovor. Naime, jedan svetenik, inae strastan pua, imao je kao premisu da je dobro moliti se, ali je eleo da zna da li se istovremeno moe i moliti i puiti. Zato se obratio viim crkvenim organima. Problem je bio kako da postavi pitanje da bi dobio eljeni odgovor. Ako postavi pitanje Da li je dozvoljeno puiti za vreme molitve? odgovor e uvek biti negativan. Molitva je sveti in i ona ne sme biti niim ometana. Ako pak postavi pitanje Da li je dobro pomoliti se dok ovek pui? odgovor e uvek biti pozitivan, jer prekida puenje da bi se posvetio jednom svetom inu. Ali iako je postavljanje pravih pitanja klju naunog rada, ne treba zaboraviti da ono to je pre 150 godina bilo nauni problem, danas vie nije, da ono to je pre 30 godina bilo prihvatljivo, danas vie nije. Na primer, rekonstrukcija praindoevropskog jezika bila je u drugoj polovini 19. stolea esto raspravljana tema, danas se time niko vie ne bavi, a koliko je eugenika bila iroko prihvaena u naunim krugovima izmeu dva svetska rata, toliko je danas neprihvatljiva. Isto tako, pojedina otkria i izumi nisu uvek prihvatani u vremenu u kome su se javljali. Na primer, danski naunik rsted je 1820. godine objasnio magnetizam, ali je Faraday nazvan arlatanom kadxa je 1831. primenio elektromagnetizam, Rntgen je optuen za prevaru kada je objavio svoj izum korienja rentgenskih zrakova, Edisona su kolege ismevale zbog sijalice, a u asopisu Scientific American pie 1906. godine, dve godine poto su braa Wright konstruisala prvi avion, da je to smean izum. Drugim reima, koliko god nauka bila proces u kome se tei poboljanju kvaliteta ljudskog znanja, ona nije samo racionalan ve i oseajan proces u kome se mogu preplitati razliiti interesi. Ponekad naunim radom upravljaju iskljuivo saznajni interesi, ponekad preteu komercijalni interesi, nekad mu okvire nameu grupni interesi ili institucionalna kultura, esto se u radu javlja konformizam olien u elji da se istrauje ono to je nekonfliktno, lini interesi u vidu karijere i zarade ne retko odreuju izbor samog predmeta istraivanja, a nije zanemarljiv ni uticaj pojedinog istraivanja ili naune institucije da ogranii svoj zabran i nikoga u njena ne puta. 1.2 Istorija nauke

Pod naunim radom se danas podrazumevaju istraivanja koja stvaraju nova znanja, razvijaju postojea ili ih opovrgavaju, ali je to usmerenje na novo i originalno relativno novijeg datuma. U antikom dobu je znanje (grki: episteme) smatrano nuno istinitim i odnosilo se samo na objekte koji su bili opti i nepromenljivi. Tokom renesanse Sveto pismo je, u nekom od vidova u kojima je postojalo, tumaeno kao jedini pravi izvor vere i time ujedno i objanjenje sveta, a nauka je se temeljila na Aristotelovim poimanjima sveta. Nauka je sve do 17. stolea, u nekim disciplinama i due, izjednaavana za uenou, to jest zbirom postojeih znanja koja su se mogla usvojiti, a time bi neko postao uen ili naunik (francuski: savant). U srednjem veku i tokom renesanse taj statini oblik uenosti bio je preovlaujui ideal znanja. Inovacije su vezivane za tehnoloki napredak (kompas, tampa, mehaniki sat, barut), koji nije smatran predmetom nauke. Ideja o napretku kroz stvaranje novog znanja razvila se tek sa prirodnonaunom revolucijom u 17. stoleu i polako se irila ka drugim oblastima. Ideal o stalnom

naunom napretku i dalje je uglavnom vezan za prirodne nauke, a u humanistikim naukama je jo uvek predmet sporenja. Prirodnonauna revolucija, otprilike od Galileja preko Keplera do Newtona, dakle oko 1590-1700) predstavljala je radikalan raskid sa dotadanjim shvatanjem nauke: Ren Decartes i Francis Bacon uvode nauni metod istraivanja, prvi matematiku, potonji eksperiment i induktivno zakljuivanje. To novo shvatanje se vremenom polako prenosilo i na humanistike i drutvene nauke koje su jo uvek bile tek u povoju. Revolucija nije bila i saznajna i institucionalna jer su tada osnovana prva nauna drutva i pokrenuti prvi asopisi. Ipak, sve do pred kraj 18. stolea nauka je jo uvek predmet amaterskog bavljenje i u velikoj meri slui za zabavu po plemikim i graanskim salonima. Tek u 19. stoleu niz novih grana nauke postaju akademski predmeti, a nauka se profesionalizuje. Engleska re scientist, koja danas oznaava naunika u empirijskim naukama, konstruisana je tek 1833. godine kao oznaka za nekog ko se ne samo bavi naukom (tj. jeste natural philosopher) ve i ivi od toga. Skandinavska re za nauku, videskab/vitenskap/vetenskap, izvedena je od donjonemake rei wetenskap, od weten, znati. U danskom jeziku, re videnskab se javlja poetkom 18. stolea, videnskabelig, nauno, oko 1790, ali re videnskabsmand, naunik, tek oko 1850. godine, u vedskom se vetenskap javlja ve oko 1620. godine, ali vetenskaplig, nauno, 1796. godine, a vetenskapsman tek 1811. U srpskohrvatskom jeziku, po sedmom tomu Renika Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti iz 1911-16. godine re naunik definisana je kao nauen, uen, savetnik i uitelj, ali nema savremenog znaenja te rei, u Reniku knjievnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti, ona postoji samo u savremenom znaenju i, sudei po ekscerpiranim tekstovima, to znaenje dobija tek u 20. stoleu. Proces profesionalizacije nauke nije bio jednak u svim naukama i svim zemljama. U prirodnim naukama je u razvijenim zemljama bio uglavnom uspostavljen ve negde oko 1840. godine, u humanistikim naukama nekih pedesetak godina kasnije, a u drutvenim naukama uglavnom tek u 20. stoleu. U tom smislu nauka je prilino mlada institucija. Deo te profesionalizacije bilo je i osnivanje akademija nauka. Re akademija je ishodino bio naziv vrta sa gimnazijom (mestom za vebe) u Atini posveenom atinskom junaku Akademosu, a u kome je bila smetena Platonova filozofska kola. Njegova kola je, sa izvesnim prekidima, radila izmeu 387. godine p.n.e. i 529. godine n.e. Aleksandrijsku akademiju ili Museion osnovao je 280. godine p.n.e. Ptolemaios 2. kao kolu za naunike, neku vrstu univerziteta i stecita naunika iz tadanjih sredozemnih zemalja. Ona je kasnije na izvestan nain postala uzor za pozniaj uena drutva. U srednjem veku su trubadurski esnafi bili poetak knjievnih akademija. Neposredan nastavak tih esnafa jo uvek postoji u Francuskoj u Acadmie des jeux floraux (osnovana 1694). Tokom 15. i 16. stolea osnovan je niz akademija po uzoru na antike filozofske kole, a najuvenija je bila Accademia platonica u Firenzi, koju je 1442. godine osnovao Cosimo de' Medici. U poetku, ta re je oznaavala skup naunika