BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSI RAD IZ

Ekonomije

TEMAPlatni bilans

Mentor Prof. Dr. Nevenka Niin

Student

Beograd 2009

Sadraj

Uvod 1. Platni bilans...................................................................................4 1.2 Vrste transakcija koje se registruju u platnom bilansu................6 1.3 Pesecanje platnog bilansa..........................................................7 1.4 Finansiranje ili prilagodjavanje platnog bilansa...........................7 Zakljuak...........................................................................................9 Literatura.........................................................................................10

2

Uvod

Nijedna zemlja ne moe da se izoluje od sveta, odnosno da svaka zemlja mora da saradjuje sa svetom u svim oblastima, a posebno u oblasti ekonomije. Pravilo spoljne politike sastoji se u tome da sve to se izveze treba da se naplatiti, a sve to se uveze treba da se platiti. Ako je neka zemlja svojom privredom sposobna da vie izvozi nego to uvozi, onda je njen bilans plaanja pozitivan, ali ako ta ista zemlja vie uvozi nego to izvozi onda je njen platni bilans negativan. Ili ako jednako uvozi i izvozi njen platni bilans je u ravnotei.

3

1. Platni bilans

Platni bilans ( bilans plaanja ) je sistematski pregled svih ekonomskih transakcija izmedju rezidenata jedne zemlje i rezidenata drugih zemalja za odredeni vremenski period i on je izraen u jedinstvenoj valuti. Platni bilans se moe prikazati meseno i tromeseno, ali najpouzdaniji podaci platnog bilansa se prikazuju godinje odnosno po godinama. Pod spoljnotrgovinskim transakcijama podrazumevaju se sve vrste spoljnotrgoviskih poslova po osonovu kojih dolazi do prenosa sredstava na dugovnoj ili potranoj strani. Re je o transferima, tj. prihodima i rashodima po osnovu kretanja proizvodnje, kao i svih vrsta prenosa kapitala. Platni bilans se moe izraziti:1 PB = Pr - D PB = platni bilans zemlje, Pr = ukupna primanja iz inostranstva, D = ukupne obaveze prema inostarstvu. Za izradu koncepta platnog bilansa ovlaena svetska institucija je Medjunarodni monetarni fond. On je izradio metodologiju za tri vrste bilansa (koje su prihvaene u skoro svim zemljama u svetu ), a to su:2 Platni bilans, odnosno bilans transakcija, Devizni bilans i Obraunski bilans.

Platni bilans Platni bilans odnosno bilans trasakcija, registruje izvrene spoljnotrgovinske transakcije. Na primer, kada je u pitanju izvoz robe, im se ona ocarini, ispostavlja se izvozna faktura stranom kupcu, koja predstavlja dokumenat za knjienje transakcije u platnom bilansu, isto tako je i kod uvoza, im se roba u inostranstvu ocarini i otpremi domaem kupcu ispostavlja se faktura za plaanje koja se knjii u platnom bilansu. To je sluaj sa svim vrstama transakcija kod kojih postoji vremenska razlika izmedju fizikog1 2

N. Niin, M. Paspalj, (2009), Ekonomija, Beogradska poslovna kola, Beograd M. Unkovi, (1998), Osnovi ekonomije Medjunarodna trgovina, Beograd

4

obavljana taransakcije i plaanja po toj transakciji. Kod usluga i kapitala transkakcije koje se knjie u platnom bilansu i njihovo plaanje najee se podudaraju. Kod platnog bilanska nije bitan rok plaanja, odnosno rok naplate, on se moe realizovati: u vreme obavljanja same transakcije, posle obavljanja transakcije pre nego to je transakcija obavljena.

Bitna je samo ispostavljena faktura da je transakcija na aktivnoj ili pasivnoj strani obavljena i ta faktura je osnov knjienja u platnom bilansu. U nekim zemljama osnov knjienja je cariska deklaracija. Platni bilans je kategorija vezana za razvoj i razvojnu politiku zemlj, odnosno bogatstvo i privrednu snagu zemlj, koja se meri time da li ona ima vie izvoznih ili uvonih poslova. Devizni bilans Devizni bilans sadri sve komponete platnog bilansa. Sa aspekta deviznog bilansa bitan je momenat naplate odnosno mometat plaanja. Momenat naplate ini deviznim bilanskom razliitim od platnog bilansa. U devizni bilans ulaze samo oni tokovi iz poslovnih odnosa sa inostranstvom, koji predstavljaju devizni prihod i rashod odredene zemlje sa drugim zemljama u svetu u odredjenom vremenskom periodu. Nije bitno kad je transakcija izvrena ve da li je ona plaena odnosno da li je ona naplaena u odredjenoj godini. Devizni bilans pokazuje sposobnost zemlje da uredno izvrava svoje devizno obaveze prema inostranstvu, u momentu kad one dospevaju, pa ga u praksi esto nazivaju i bilans spolje likvidnosti. Devizni bilans se u velikoj meri oslanja na plati bilans. Jer ako neto nije obavljeno ili se ne namerava obaviti, nemoe se ni platiti, odnosno nemoe se ni naplatiti. U pitanju je samo vremenska razlika izmedju naplaenih i obavljenih spoljno trgovinskih transkakcija. Za spoljni svet kao poverioce ovaj bilans je veoma znaajan, ali je i znaajan za nacionalnu privredu, budui da se zemlje koje su neuredne platie u duem vremenskom periodu iskljuuju iz privredne saradnje sa svetom. Obraunski bilans Platni i devizni bilans prikazuju odredjene tokove u toku godine, a obrtaunski bilans prikazuje stanje medjunarodnih obaveza i potraivanja odredjene zemlje u jednom vremenskom mometu, najee 31. decembra svake godine. U obraunskom bilansu prikazuju se sve neizmirene obaveze i potraivanja, bez obzira na vreme nastanka.Obraunski bilans esto nazivamo i bilansom medjunarodne aktive i pasive zemlje ili bilansom zaduenosti.

5

1.2 Vrste transakcija koje se registruju u platnom bilansuPodela transakcija u platnom bilansu je od velikog znaja prilikom merenja aktivnih i pasivnih stavki platnog bilansa, kao i prilikom definisanja i merenja ravnotee u platnom bilansu. Platni bilans se sastoji od: tekueg bilansa i kapitalnog bilans.

U tekui bilans ulaze sva potraivanja i dugovanja po osnovu uvoza robe i izvoza robe, zatim medjunarodnog kretanja faktora proizvodnje (dividende, kamate , doznake radnika i sl.) i medjunarodnog prpmeta usluga. U kapitalni bilans ulaze sva potraivanja i dugovanja po osnovu prenosa kapitala u vidu kredita, promene stanja deviznih rezervi zemle i direktnih ulaganja i jednostrane ekonomske pomoi. Medjunarodne ekonomske transakcije se mogu podeliti na privatne i zvanine, jednostrane i dvostrane, dobrovoljne i prinudne, i od velikog je znaaja podela transakcija na autonomne i kompenzatorne. Autonomne transakcije su transkakcije koje privredni subjekti normalno obavljaju u skladu sa motivima svog poslovanja, bez obzira na stanje platnog bilans. Naveemo nekoliko primera ove transakcije:3 - izvoz kapitala da bi se poveao profit, - uvoz kapitala da bi se ubrzao privredni razvoj i povealo nacionalno bogatstvo, - izvoz da bi se iskoristili kapaciteti i poveao devizni priliv, - uvoz da bi se nabavila neophodna oprema, sirovine i tehnologija, - kupovina hartije od vrednosti da bi se plasrao viak kapitala ili smanjili rizici u poslovanju. Ako autonomne transakcije dovedu do deficita platnog bilansa i ostanu neizmirena dugovanja onda stupaju kompenzatorne transakcije. Suficit ili deficit moraju biti kompezovani.

3

M. Unkovi, (1998), Osnovi ekonomije Medjunarodna trgovina, Beograd

6

1.3 Presecanje platnog bilansa

Platni bilans moe da se preseca u raznim takama i da se u njima meri stanje ravnotee prema inostranstvu. Podbilansi platnog bilansa su: robni bilans, usluge i transferi. Robni bilans predsavlja najznaajniji deo ekonomske saradnje sa svetom kod veine zemjalja. Posmatranjem odnosa uvoza ili izvoza robe doi emo do zakljuka da li se vie uvozi robe ili se vie izvozi robe ili se ostvaruje ravnotea u robnom bilansu. Ako postoji deficit u robnom bilansju on mora biti pokriven suficitima u drugim podbilansima. Strukturu drutvenog proizvoda ne ini samo roba nego i usluge. Usluge predstavljaju bitnu komponentu drutvenog proizvoda, privrednog razvoja i stanja platnog bilansa. Prema nivou razvoja usluga esto se meri i dostignuti nivo privrednog razvoja pojedinih zemala. Kada se robi prikljue usluge, menja se stanje dobijeno iz robnog bilansa, u zavisnosti od toga da li su tokovi uvoza i izvoza usluga aktivni, pasivni ili uravnotei. Transferi predstavljaju treu znaaju stavku ekonomskih odnosa sa inostanstvom i stanje platnog bilans. Oni najvie utiu na platini bilans zemlja velikih izvoznica i uvoznica kapitala, koje po tom osnovu imaju velike prihode i rashode, kao i velike prilive i odlive po osnovu boravka domaih radnika u inostranstvu i stranih radnika u zemlji. Sva tri podbilans zajedno ine tekui bilans, a svi zajedno sa tekuim bilansom mogu biti aktivni, pasivni ili uravnoteeni. U analizi platnog bilans uvoz i izvoz kapitala predstavljaju znaajnu stavku. Ukoliko je tekui bilans suficitan u odredjenoj godina, zemlja taj suficit plasira u inostranstvo u obliku izvoza kapitala ili ga deponuje u devizne rezerve, ili ukoliko je tekui bilans deficitan zemla se zaduuje u inostarnstvu i uvozi kapital ili troi sredstva iz deviznih rezervi. Ali ako je tekui bilans uravnoteen zemlja ima potpuno uravnoteen i kapitalni bilans, bez ozbira to se pojavljivala i kao izvoznik i kao uvoznik kapitala.

1.4 Finansiranje ili prilagodjavanje platnog bilansa

Vetina ralzvojne politike sastoji se u tome da se nadje onaj nivo deficita koji ima najbolje efekte na privredni rast, zaposlenost i cena, a da postoje povoljni izvori za njengovo finansiranje. Ravnotea platnog bolansa esto je u konfliktu sa unutranjim razvojem i stabilnou. Sve su zemlje u medjusobnoj privredi zavisne kada je re o formiranju deficita i suficita u platnom bilansu, pa

7

se to uzima u obzir prilikom preduzimanja autonomnih mera u prilagodjavnju ravnotee platnog bilansa. Politika prilagodjavanja platnog bilansa ima za cilj da odri potreban sadlo platnog bilans. Prilagodjavanje implicira promene u strukturi proizovdjne i potronje u relativnim cenama, u deviznim kursevima i kamatnim stopama, monetarnoj i fiskalnoj pollitici, tako da se vremenom otklanjaju sami uzroci neravnotee platnog bilans. Za razliku od prilagodjavanja i uravnoteenja platnog bilansa, deficit platnog bilansa uvek mora biti uredno finansiran. Finansiranje se obavlja uvozom robe na kredit, uzimanje kredita na medjunarodnom tritu kapitala, prodajom domae imovine za devize, korienje deviznih rezervi.

8

Zakljuak

Platni bilans predstavlja sistemski pregled svih ekonomskih transakcija, obavljenih u odreenom periodu. On nam daje obilje vanih ekonomskih informacija koje utiu i omoguavaju donoenje odgovarajuih odluka kako na makro nivou, tako i na mikro nivou.Na makro nivou informacije iz platnog bilansa mogu uticati na odluke iz domena monetarne politike, fiskalne politike, politike deviznog kursa.Na mikro nivou, preduzea, investitori, pa i pojedinci, na osnovu informacija iz platnog bilansa procenjuju ekonomski ambijent u kojem posluju ili nameravaju da otponu svoje poslovne aktivnosti ili ulaganja, i na osnovu toga donose odluke.

9

Literatura

1) N. Niin, M. Paspalj, (2009), Ekonomija, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2) M. Unkovi, (1998), Osnovi ekonomije Medjunarodna trgovina, Beograd.

10