Platni Promet Sa Inostarnstvom

ПЛАТНИ ПРОМЕТ СА ИНОСРТАНСТВОМ

- Семинарски рад из Спољнотрговинског пословања-

С а д р ж а ј

УВОД...............................................................................................................................................3

1. Појам и функционисање платног промета са иностранством............................................4

2. Системи међународних плаћања...........................................................................................8

3. Инструменти међународног платног промета...................................................................10

3.1. Међународна банкарска дознака..................................................................................11

3.2 Међународна меница......................................................................................................13

3.3 Међународни чек.............................................................................................................16

3.4. Међународни документарни акредитив.......................................................................18

3.5. Платни промет Србије са иностранством....................................................................19

ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................20

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................21

Платни промет са иностранством

УВОД

Платни промет са иностранством или међународни платни промет представљају сва плаћања која се врше између привредних субјеката, односно између правних и физичких лица различитих земаља. Међународна плаћања могу бити финансијске трансакције које су непосредно повезане са међунарнодним прометом роба и услуга (финансијске трансакције везане за спољну трговину) и чисте финансијске трансакције које нису непосредно повезане са прометом роба и услуга, па у платнобилансном погледу разликујемо текуће трансакције и капиталне трансакције.

У савременим тржишним условима платни промет са иностранством све више додија на значају. Разлози за то су јасни ако се има у виду све већи обим размене роба и услуга између различитих земаља, како и нагли пораст активности на финансијском тржишту. Развоју платног промета доприноси и развој телекомуникационих и информационих система који омогућавају брзо, ефикасно и сигурно пословање банака, као основних носилаца платног промета.

Добро и успешно организован платни промет са иностранством има велики значај за његове учеснике и за привреде земаља које су укључене у међународни платни промет. Од тога како је организован, зависи и брзина плаћања и рационалније коришћење девизних средстава, што непосредно утиче на привредна кретања и стање платног биланса земље.

3


1. Појам и функционисање платног промета са иностранством

Предзећа и грађани свакодневно обављају плаћања по разним основама, у разним новчаним облицима и на различите начине. Повод за плаћање може бити различит, нпр. купопродаја робе, плаћање услуга, плћање по основу кредитних односа и сл.

Платни промет је скуп свих плаћања која изражавају у новцу, без обзира на то где, како и зашто се обављају.

На основу места плаћања постоје:

Унутрашњи или платни промет у земљи и

Међународни или платни промет са иностранством.

Унутрашњи платни промет обухвата плаћања која се врше између домаћих правних и физичких лица. Платни промет у земљи се одвија у складу са националним прописима и са прописаним инструментима платног промета. На платни промет утичу развијеност банкарског система и степен развијености привреде земље, тако да постоји доста сличности али и одређене разлике између платних промета различитих земаља.

Платни промет са иnостранством обухвата плаћања, наплаћивања и преносе средстава (стране валуте) између учесника из различитех земаља: резидената (правних лица и презутеника) и нерезидената (страних правних и физичких лица) по текућих и капитални послова.

Текући послови обухватају:

Плаћања и наплаћивања по основи спољнотрговинских послова (увоз и извоз роба и услуга) и

Преносе у иностранство и из иностранства ( у корист физичких лица): пензија, инвалиднина, ликвидираних штета по основу уговора о осигурању, преносе по основу правоснажних и извршних одлука, преносе по основу добитка у играма на срећи, итд.

Капитални пословима обухватају :

Прносе капитала по основу директних инвестиција,

Плаћаља ради куповине у иностранству власничких хартија и вредности које нису директне инвестиције, као и дужничких хартија

4


од вредности чији су изаваоци државе чланице ОЕЦД и међународне финансијске организације и

Кредитне послове са иностранством и то:

Банке могу закључити кредитне послове са иностранство: у своје име и за свој рачун, у своје име и за туђ рачун и у туђе име и за туђ рачун;

Резиденти – правна лица могу узимати кредите из иностранства у своје име и за свој рачун. Они могу и да одобравају нерезидентима комерцијалне, робне и финансијске кредите, у своје име и за свој рачун;

Резиденти – предузетници могу у своје име и за свој рачун узимати кредите из иностранства, а одобравати нерезидентима комерцијалне и робне кредите. 1

Платни промет са иностранство остварује се на два начина:

1. Готовински начин плаћања – има највећу и готово једину примену у купопродајним пословима становништва и туристичком промету. У робним трансакцијама овај начин плаћања је скоро немогућ. Зато што су привредни субјекти најчешће географски удаљани и недовољно се или уoпште не познају.

2. Безготовински начин плаћања – међународна плаћања се данас скоро искључиво обављају безготовински преносом потраживања у девизама са рачуна дужника на рачун повериоца. Платни промет са иностранством врши се преко девизних рачуна, па су зато и резиденти у обавези да девизе остварене по било ком основу држе на девизном рачуну. Предузећа депонују девизе на банкарске девизне рачуне, после чега банке постају њихови дужници.

Увоз и извоз роба и услуга, или увоз и извоз капитала и новца, као и било која друга пословна трансакција у међународним оквирима данас се може обавити само посредством међународног платног промета. Међународни платни промет је настао као последица међународних пословних односа где долази до размене робе, услуга и новца на различитим географским просторима. Тако су националне привреде добиле могућност да се укључе у светску трговину, што је од веома великог значаја. На тај начин долази до специјализације домаће производње и усмеравања фактора производње у оне секторе у којма је национална привреда ефикасна, па се стварају производи који су квалитетнији и јефтинији, а самим тим конкурнтнији на светском тржишту од истих произода других иностраних произвођача. Тако настаје производ који национална привреда једне земље може да извози и пласира на тржишта других земаља.

1 Петровић Н. (2009), Спољнотрговинско пословање, стр. 1035


Исто тако земља увози производе страних произвођача где су се ти произвођачи показали као успешнији у производњи таквог производа. На овај начин долази до међународне поделе рада и међународне специјализације.

Једине институције које имају овлашћење да обављају послове међународног платног промета су банке, мада је могуће да и неке друге финансијске институције имају улогу посредника у плаћањима. У већини земаља централна банка одобрава ко ће се бавити пословима међународног платног промета, а у неким земљама то одобрење даје влада или надлежно министарство. Данас су послови међународног платног промета поверени искључиво банкама, због тога што се ту ради о плаћањима између лица чија су новчана средства депонована код матичне банке чија се седишта налазе у различитим државама. Зато таква плаћања имају карактер међудржавних или међународних плаћања. Када обављају међународна плаћања банке из различитих земаља склапају уговор о међусобној сарадњи у извршавању налога за плаћања својих комитената. Такав однос се назива кореспонденстски однос, а банке које су повезане таквим споразумом се називају кореспондентске банке.

Кореспондентски односи се успостављају између банака различитих земаља. Оне склапају уговор о међусобној сарадњи да би што лакше обављале међународна плаћања. Банке се пословно повезују и боље упознају, а самим тим се ствара међусобно пословно поверење. За банку је изузетно важно да изабере добростојећу кореспондентску банку са међународним пословним угледом и кредибилитетом која нуди сигурност пословања својом финансијском позицијом. Банка која жели да успостави кореспондентски однос са страном банком треба да се информише о пословању те банке: колика су сопствена и туђа средства банке, где су пласирана та средства, какви су резултати пословања, колики је кредитни потенцијал, каква је мрежа пословања у земљи и иностранству. Када се пронађе одговарајућа страна банка следи позив тој банци за успостављање кореспондентских односа и дају се основни подаци и потребна документација. Ако страна банка прихвати позив, успоставља се кореспондентски однос и размењују потписи овлашћених лица у банкама, шифре за међусобну пословну комуникацију, тарифе провизија за услуге.

Банке могу на два начина да обављају међусобна плаћања. Први начин се састоји у томе да једна банка да овлашћење другој банци да она у својим књигама отвори текући рачун на име прве банке на који ће вршити сва будућа међусобна плаћања. Такав рачун се назива контокорентни, а такав однос је контокорентни или директни кореспондентски однос. Ако није договорено отварање текућег рачуна, банке међусобна плаћања врше преко текућих рачуна код трећих банака, тако што дају налог или овлашћење за плаћање у корист друге кореспондентске банке. Овакви односи се зову индиректни кореспондентски односи.

6


Текући рачун који који једна банка отвара код кореспондентске банке зове се ностро рачун (ностро значи наш), а за банку код које је рачун отворен то је лоро рачун (лоро значи њихов). Банке налогодавци за све отворене текуће ностро рачуне воде аналогне рачуне у свом књиговодству, на којима се књиже сва плаћања преко тих рачуна. Контрола сагласности књижења прилива и одлива средстава и међусобна провера салда на рачунима врши се на основу извода текућих рачуна код кореспондената. Зато је веома важно стално ажурирање код књижења и у пословању банака и због одржавања добрих пословних односа у међународним плаћањима. Укупна активност банке у међународном платном промету и њена девизна позиција може се видити из ностро рачуна банке, праћењем разлика између прилива и одлива по појединим валутама.

На рачуну код кореспондентске иностране банке, једна банка располаже својим девизним средствима која може да користи за своја девизна плаћања. Банка може да отвори текуће рачуне у различитим валутама, уколико је то у складу са прописима земаља домаће и стране банке. Такође, банка може код свог кореспондента да отвори и рачуне за посебне намене (депозитни рачун, рачун за акредитив). Контокорентни рачуни треба да имају позитвни салдо, али у договору са страном банком може да се обезбеди краткорочно кредитирање да би се омогућио несметани платни промет и да би се премостиле тренутне разлике у приливу и одливу девизних средстава. Такав кредит се измирује првим девизним приливом.

Међународни платни промет је регулисан јединственим прописима. Добро и успешно организован платни промет са иностранством има велики значај и за његове учеснике и за привреде земаља које су укључене у међународни платни промет. Од тога како је организован, зависи и брзина плаћања и рационалније коришћење девизних средстава, што непосредно утиче на привредна кретања и стање платног биланса земље.

7


2. Системи међународних плаћања

Постоји више система међународног плаћања од којих су најзначајнији:1. Слободна девизна плаћања ( конвертибилан систем плаћања),2. Клириншка плаћања и 3. Плаћања путем компензација.2

Слободна девизна плаћања су плаћања код којих се потраживања стечена у једној земљи могу користити за плаћања у било којој другој земљи. Она се обављају преко текућих рачуна које банка једне земље има код иностране банке (кореспондента). Услов за слободна девизна плаћања је конвертибилност националне валуте и располагање слободним девизним средствима, јер да би једна земља могла да обавља слобаодан платни промет са иностранством мора да располаже вишковима девизних потраживања. Значај овог система је што се оствареним валутама, извозом робе и услуга у једној земљи може обавити куповина и плаћање и у свакој другој земљи. Слободна девизна средства се не морају утрошити тамо где су стечена. Све ово омогућава да се роба набави под најповољнијим условима, тамо где је најјефтинија и најквалитетна и да се финансијске трансакције реализују у што краћем временском року.

Основна претпоставка коришћења овог система је располагање довољним коилчинама девизних средстава, јер се подразумева да дужничка страна врши плаћање у конвертибилној валути. За земље које имају платно - билансне потешкоће то представља велики проблем, што значи да овај систем плаћања сужава робни промет са земљама које немају довољно девизних средстава за измирење обавеза према страним партнерима. Приликом обрачуна плаћања јавља се и проблем девизних курсева. Ипак, конвертибилан систем плаћања је доста распростањен и подстиче слободну трговину, пружа могућност употребе великог броја разних комбинација услова и начина плаћања, у зависности да ли се ради о наплати у готовом, кредитном послу, исплати у року, пре или после испоруке.

Клириншка плаћања су пребијања међусобних дуговања и потраживања између земаља без употребе конвертибилних девиза преко клириншког рачуна. Државе склапају уговор о клирингу и међубанкарски споразум између централних банака, које су овлашћени представници дражава у клирингу. Уговором се државе обавезују да ће сва средства остварена увозом робе и услуга из једне земље употребити за увоз робе и услуга из друге земље. Код клириншког плаћања не појављује се ефективан новац, него се вредност увоза и извоза у оба правца исказује преко јединственог клириншког рачуна код централне банке, што значи да увозници и извозници врше обрачун и наплату својих потраживања од централне банке. Плаћање и наплате се обично врши у обрачунској јединици која може бити обрачунски долар или национална валута, с тим што увозник уплаћује вредност увоза у својој националној валути и омогућава извознику да наплати вредност извоза од своје централне банке такође у својој националној валути.

2 Крстић Б., Живковић А., Бојовић П. (2003), Пословно банкарство, стр. 358


Позитивна страна клиринга је што омогућава међународну робну размену без коришћења конвертибилне валуте, па је тако земљама омогућено да до потребних производа дођу разменом, трампом, када нису у могућности да их плате због недостатка чврстих валута. Негативна страна клиринга је у томе што се потраживања стечена у једној земљи не могу користити у некој другој земљи где постоје повољнији услови набавке, јер је потребно да се узајамна плаћања поклапају. Овај недостатак се отклања путем узајамних бескаматних кредита. Лоша страна је и то што је купац повремено принуђен да купи робу која му није потребна јер се робне листе у клирингу утврђују по врсти и количини робе којом се може трговати. Клиринг има више негативних него позитивних страна, јер је он био продукт више политичких него економских реалности.

Клиринг може бити билатерални и мултилатерални. Приви облик клиринга се јавља између две земље, а други када имамо учешће више земаља. Према броју држава које учествују у клириншком начину плаћања разликују се једнострани, двострани и више страни клиринзи. Једнострани клиринг је такав облик плаћања где дужници само једне државе своја дуговања према страним повериоцима измирују уплатом у националној валути и то на збирни рачун клириншког органа своје земље. Напротив, код билатералног клиринга дужници из обе државе измирују своје уговорне обавезе у погледу исплате цене у националним валутама тих замаља, а повериоци своје потраживање такође наплаћују у националној валути код клириншког органа своје земље. Ако у овом споразуму учествује више земаља тада је реч о мултилатералном клирингу. Такав случај су имале земље чланице СЕВ-а.3

Компензацијом се врши размена једне робе за другу, а при томе се не користи новац као средство плаћања. По свом карактеру она је натурални облик размене који се задржао до данас. Иако је слична клирингу, од њега се разликује по томе што се она јавља на нивоу предузећа, а не на нивоу земље. Код компензације увозник склапа уговор са иностраном фирмом о куповини робе, а истовремено са њом склапа и уговор о продаји домаће робе у истој вредности. То не значи да домаћа и инострана фирма набавља, односно продаје робу искључиво за своје потрбе. Да би се закључио компензациони посао са страним елементом потребно је да се претходно пронађу такве врсте робе на домаћем и страном тржишту за које су заинтересовани сви учесници у компензацији, и да те робе имају исту цену и даје њихова испорука термински подешена тако да један од учесника у компензацији не би кредитирао другог. Овај систем међународног плаћња изводи се посредством две банке, које по налозима својих комитената отварају документарне акредитиве у корист иностраног испоручиоца, корисника акредитива. Компензациони послови се закључују уговором, којим се врши двострука куповина и продаја тј. свака од уговорних страна се јавља у улози продавца и купца.

3 Живковић А., Ристић Ж. (2000), Управљање финансијским и девизним пословањем,стр. 5129


3. Инструменти међународног платног промета

Инструменте плаћања у међународном платном промету створила је пословна пракса, како би омогућили ефикасније и сигурније извршавање уговорених обавеза плаћања. У савременим условима приликом (употребе) избора инструмента плаћања значајан утицај имају поједини фактори. Природно је да пословни партнери желе што већу сигурност у погледу испуњавања узајамних уговорених обавеза. Ту сигурност угрожавју просторна удаљеност странака и немогућност реалне процене кредитне способности пословног партнера.

У међународној трговини јављају се и додатни фактори који у себи крију опасност, као што су:

Различитост правних система,

Дивергирајући трговачки обичаји,

Унапред несагледиве државне мере и

Нестабилност валута.

У таквим условима важно је изабрати онај начин плаћања који у највећој мери пружа сигурност пословним партнерима, сводећи на минимум дејство фактора ризика. Зато све већи значај добијају они инструменти плаћања који поред платежне имају и функцију обезбрђивања потраживања. Данас је евидентно и стварање посебних средстава за обезбеђивања потраживања са значајном улогом банака.

Најчешче коришћени инструменти плаћања у међумародном платном промету су:

1. Међународна банкарска дознака,

2. Међународна меница,

3. Међународни документарни акредитив и

4. Међународни чек.4



3.1. Међународна банкарска дознака

Банкарска дознака је налог – инструкција једне банке, другој банци у иностранству да изврши плаћање правном или физичком лицу, кориснику дознаке. Она спада у веома коришћене инструменте плаћања, како код тренутних плаћања, тако и код плћања увоза робе на кредит. Банкарска дознака појављује се искључиво као SWIFT дознака.

Да би могла бити правилно извршена банкарска дознака мора да има следеће елементе: назив и адресу банке налогодавца, датум и број дознаке, износ и ознаку валуте коју треба исплатити, име налогодавца, име и адресу корисника дознаке, сврху дознаке, услове исплате, рамбусну клаузулу – уколико за то постоји потеба и на чији терет падају трошкови исплате банке – по правилу их сноси корисник исплате.5

Учесници у реализацији банкарске дознаке су:

Налогодавац – који даје налог својој пословној банци да исплати одређени износ кориснику,

Пословна банка – као посредник који извршава налог или преко свог коресподента у земљи корисника,

Банка коресподент – која извршава налоге по инструкцији банке посредника и

Корисник – као физичко или правно лице коме банка коресподент исплаћује потраживање.

У платном промету са иностранством познате су следеће врсте банкарских дознака:

Ностро и лоро дознаке - ова подела је извршена у зависности од земље порекла и смера упућивања плаћања. Код ностро дознаке ради се о слању дознаке од стрне домаће пословне банке њеној иностраној коресподентној банци ради плаћања увоза робе. Код лоро дознаке у питању је слање дознаке од стране иностране пословне банке својој коресподентној банци у земљи извоза ради плаћања увоза робе. Код ове дознаке у питању је трансфер средстава из иностранства када се домаће предузећа појављује као прималац средстава.

5 Крстић Б., Живковић А., Бојовић П. (2003), Пословно банкарство, стр. 37

11


Робне и неробне дознаке – ова подела извршена је према основу за плћање банкарске дознаке. Робном дознаком се врши плаћање за робу или за трошкове робног промета. Неробне банкарске дознаке се односе на плаћање по свим другим основама нпр. пружене услуге, поклони и друго.

Условне и безусловне дознаке – у зависности од тога да ли је извршење плаћања кориснику дознаке везано за извршење неке обавезе са његове стране или не, дознаке делимо на безусловне код којих се не захтева никакав посебан услов у вези исплате дознаке кориснику у иносртанстви и условне које се могу извршти само ако корисник испуни одређени услов (преда исплатној банци признаницу, меницу, гаранцију или неки други уговорни документ).

Конвертибилне и клириншке – према валути плаћања дознаке делимо на:

Дознаке у конвертибилној валути –које извршавају овлаћшене банке саме, непосредно путем својих иностраних коресподената и

Клириншке дознаке – које банке извршавају путем Народне банке Србије која води клириншке рачуне за оне земље са којима је уговорен клириншки начин плаћања.

Обичне и телегрфске дознаке – ова подела извршена је према начину извршења па се тако обичне дознаке достављају писменом поштом, телеграфске се отпремају телексом, телефаксом или телеграфом снабдевене шифром.

12


3.2 Међународна меница

Под меницом се подразумева хартија од вредности по наредби на основу закона, којом се њен издавалац (трасант) обавезује да ће сам или по његовом налогу, одеђеном трећем лицу (ремитенту) о доспелости бити исплаћен менични износ и то на одређеном месту од стране лица коме је упућена по наредби за исплату (трасату) или од стране издаваоца менице (трасанта). 6

У савременом промету меница има тројаку улогу. Она је:

Средство плаћања,

Средство обезбеђења и

Средство кредита.

Функција средства плаћања менице посебно је значајна у међународном промету. Ако продавац и купац уговоре плаћањe мeницом, купац издаје меницу на износ куповне цене у којој означава продавца као корисника, а своју пословну банку као лице које треба да плати по меници. Продавац подноси меницу купчевој банци како би утврдио да ли она пристаје да исплати меницу. Уколико банка прихвати ту обавезу потврдом на самој меници, продавац може бити сигуран да ће наплатити куповну цену када испоручи робу купцу. Меница је истовремено и средство обезбеђења плаћања. У случају да банка или купац не плате по меници продавац може у судском поступку који се води по посебним правилима за меничне спорове, да наплати уговорени износ. Меница често има улогу кредитног средства. Када купац и продавац договоре одложено плаћање, купац издаје меницу са роком доспећа на дан када је договорено да куповна цена буде плаћена. За време док чека да меница доспе за плаћање продавац кредитира купца.

Најбитнија подела меница је на:

1. Трасиране (вучене) менице,

2. Сопствене менице и

3. Сопствене трасиране менице. 7

6 www . kombeg . org . rs / zakon o menici

7 Гајић М., Стевановић М., Гајић А. (2009), Инструменти платног промета, стр. 5113

http://www.kombeg.org.rs/zakon


Трасиране или вучене менице су менице код којих једно лице трасант (издавалац) даје налог дргом лицу ( трасату) да трећем лицу (ремитенту) исплати безусловно менични износ о року доспелости менице. Дакле, код трасиране менице постоје три лица: трасант или издавалац менице, трасат или лице коме се упућује налог за исплату менице и ремитент или ималац менице односно менични поверилац коме о доспелости треба са се исплати менични износ. Трасиране менице могу бити трасиране менице по сопственој наредби и менице трсиране на трасанта (издаваоца).

Сопствена меница је врста менице код које се издавалац менице обавезује да ће исплатити менични износ о доспелости ремитенту. Код сопствене менице јављају се само издавалац (трасант) и корисник (ремитент) менице, а клаузула „платите“ се преправља у „платићу“ јер издавалац менице не упућује другом лицу налог за исплату менице, већ ремитенту обећава да ће он извршити исплату менице.

Сопствена трасирана меница је меница код које издавалац менице вуче исплату менице на самог себе клаузулом „платићу по наредби сопственој“. Дакле, у овом случају трасант, трасат и ремитент су једно лице, односно издавалац менице.

Меница је строго формална хартија од вредности која је пуноважна само ако садржи све битне меничне елементе који су Законом прописани. Трасирана меница мора да садржи следеће битне меничне елементе:8 (закон о меници чл. 1)

Изричито означење да се ради о меници,

Име трасата (лица које треба да плати меницу),

Означење доспелости менице,

Безусловни захтев за исплату одређене своте новца,

Место плаћања менице,

Датум издавања менице,

Место издавања менице,

Име лица коме се или по чијој наредби се меница мора исплатити (ремитент) и

Потпис лица које је издало меницу.

8 www . kombeg . org . rs / zakon o menici

14



Меничне радње чине разноврсни међусобно повезани послови у редовној меничној циркулацији чијом се реализацијом стварају одређене правне обавезе. Најзначајније меничне радње су:

Издавање менице – врши се својеручним потписом трасанта на меници, чиме он постаје менични дужник. Уколико је меница без потписа и уколико није акцептирана она не производи никакво дејство.

Акцептирање менице – је менична изјава трасата којом потврђује да је прихватио да у својству главног дужника плати меницу о доспелости. До тренутка акцептирања главни менични дужник је трасант. Акцепт представља потпис трасата, уписивањем речи „признајем, прихватам, акцептирам“.

Авалирање менице – је менична изјава којом авалиста својим потписом на меници гарантује да ће менични дужник за кога он даје јемство исплатити своју обавезу из менице. Уколико дужник не изврши доспелу обавезу према имаоцу менице, зато што је у међувремену постао инсолвентан, исплату ће извршити авалиста, а он има право да се регресира од лица за које је дао авал. Авал се уноси на лице менице исписивањем клаузуле „као авалиста, као гарант“.

Пренос менице – меницу поседује ремитент, односно корисник менице. Уколико жели да је монетизује корисник може отићи у банку, где ће вршити презентацију менице на исплату. У недостатку новчаних средстава ремитент може да искористи меницу као инструмрнт плаћања, отуда је велики значај преноса менице на друга лица. Ималац менице може да пренесе меницу на два начина: индосирањем и цесијом. Индосирање менице је пренос менице са једног лица на друго што подразумева и пренос права садржаних у меници. Преношење менице се може вршити на другог корисника и банку. Може се индосирати меница ако је у тексту менице записано „платите по наредби“. Пренос цесијом се врши ако је у текст унета ректа клаузула „платите не по наредби“. Овом клаузулом забрањује се индосирање или даље индосирање менице. Индосант може уписати ову клаузули на полеђину менице и ако је на лицу менице били записано „платите по наредби“. У случају цесије цесионар има права само према лицу из уговора о цесији, а не и према осталим меничним дужницима.

Исплата менице – се врши о доспелости менице, које представља дан када се меница има исплатити односно дан када меница доспева за плаћање. Најчешћи је случај да се доспеће на меници одређује на тачно одређен дан који је уписан као датум допећа. Менични крисник презентира меницу на наплату на дан допећа, а најкасније у току следећа два радна дана по истеку рока доспећа. У супротном ималац губи право наплате од регресних меничних дужника, а задржава право наплате од главних меничних дужника. Уколико на меници није означен дан доспелости за наплату меница доспева на наплату по виђењу тј. било ког дан у року од годину дана од дана издавања.

15


3.3 Међународни чек

Чек је хартија од вредности, издата у законски прописаној форми у којој њен издавалац (трасант) даје налог банци (трасату) да на терет његових средстава исплати одређени износ новца кориснику чека ( ремитенту), доносиоцу или самом издаваоцу чека по презентацији те писмене исправе. 9

Чек је средство плаћања које замењује готов новац, односно то је сурогат новца који служи за безготовинско плаћање и због тога има велики економски значај. Код чека се успоставља правни однос између три субјекта: издаваоца чека (трасанта), чековног дужника (трасата) и имаоца чека ( ремитента).

У међународном платном промету циркулишу само банкарски чекови вучени од банке, на банку што значи да су трасант и трасат разичите банке. Чек се издаје искључиво уз постојање новчаног покрића. Унификација правила о чеку извршена је у оквири Женевске конвенције усвојене 1931. године, која је ступила на снагу 1934. године.

Да би једна писана исправа била чек мора да садржи следеће битне елементе:

Означење да је чек,

Безусловни налог трасанта за исплату назначене суме трасату,

Име лица које треба да изврши исплату – трасата,

Место плаћања,

Датум и место издавања и

Потпис издаваоца чека – трасанта.

Најзначајније чековне радње су:

Издавање чека – да би трасант издао чек мора да има покриће, јер у супротном издавање чека без покрића повлачи одговорност трасанта.

Авалирање чека – представља гаранцију - јемство трећег лица да ће платити чековни износ.

Пренос чека – чек се преноси на доносиоца простом предајом, по наредби, путем индосамента, а на име путем цесије уз предају исправе.

Исплата чека – чек се подноси на исплату у року од 8 до 70 дана у зависности од тога где је чек издат и где се извршава исплата.



Регрес чека – корисник чека има право да се регресира од условних дужника ако трасат одбије да плати чек, уколико чек нема покриће. Обавештавање чековних дужника да је подигнут протест код надлежног органа назива се нотификација.

Опозив чека – може извршити само трасант, док исплату само трасат. Уколико је чек постао прејудициран тј. ако је истекао рок за подношење чека на исплату трасант чека може забранити трасату да изврши исплату чека из депонованог покрића.

Према начину одређивања имаоца права из чека разликујемо:

1. Чекове на име – то су хартије од вредности на којима је означено име корисника и исплата се мора извршити лицу на које чек гласи. Преносе се цесијом и индосирањем.

2. Чекови по наредби – прносе се индосирањем. Исплата се може извршити по наредби лица које је означено у чеку или лицу на које је чек пренет путем индосирања.

3. Чекови на доносиоца – се најједноставније и најбрже прносе обичном предајом и лако се реализују приликом исплате. Негативна страна чекова на доносиоце је повећан ризик од губитка чека. Због тога се чек на доносиоца може претворити у чек на име или чек по наредби.

4. Алтернативни чекови – могу истовремено да буду на име и на доносиоца. Могу се преносити простом предајом, цесијом и индосирањем.

Према намени (употреби) чекови могу бити:

Исплатни или готовински чек,

Обрачунски или вирмански чек,

Барирани или прецртани чек,

Документарни чек,

Путнички чек,

Акредитивни чек,

Циркуларни чек, визирани чек, ваучер, комисиони, поштански чек итд.

17


3.4. Међународни документарни акредитив

Међународни документарни акредитив се теријски и практично може посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем значењу то је уговор, споразум или утемељење на основу којег банка која отвара акредитив по налогу свог комитента преузима обавезу да ће извршити плаћање кориснику акредитива – трећем лицу. У ужем смислу међународни документарни акредитив представља само правни однос који се успоставља између акредитивне банке и корисника акредитива. Овај инструмент има двојаку улогу: улогу средства плаћања и улогу инструмента обезбеђења потраживања према страном партнеру.

Субјекти који учествују у реализацији акредитивног посла су:

Налогодавац – увозник робе.

Корисник акредитива – извозник робе.

Акредитивна банка – најчешће пословна банка код које налогодавац има отворен девизни рачун.

Авизирајућа (обавештајна) банка – најчешће корисникова пословна банка.

Исплатна банка – банка која је овлашћена од стране акредитивне банке да изврши исплату акредитивног износа након пријема и прегледа докумената утврђрних уговором. Најчешће је то коресподентна банка или пословна банка код које извозник има отворен рачун.

Конфирмирајућа банка – која преузима чврсту обавезу да изврши исплату уколико то не може да уради налогодавац или његова акредитивна банка. Најчешће је то пословна банка извозника.

У међународној трговини срећу се различите врсте документарних акредитива.

Према земљи порекла увозника и њихових пословних банака разликују се ностро акредитив – њега отварају домаће банке по налогу предузећа као увозника у корист извозника и лоро акредитив – који отварају иностране банке по налогу иностраних предузећа као увозника у корист домаћих предузећа.

Према опозивости разликују се опозиви акредитив – за који је карактеристично да акредитивна банка може у сваком тренутку опозвати акредитив по налогу налогодавца и неопозиви акредитив – који се не може опозвати без сагласности корисника акредитива. Неопозиви акредитив може бити потврђен и непотврђен.

18


Према доспећу наплате разликују се акредитив по виђењу – код кога акредитивна банка преузима обавезу према кориснику да исплату акредитивног износа изврши непосредно по доношењу утврђених докумената и рочни акредитив - код ког акредитивна банка преузима обавезу да кориснику акредитива исплати акредитивни износ накнадно, а не у тренутку подношења докумената на наплату. У зависности од тога шта корисник акредитива добија од банке приликом презентовања докумената разликујемо акцептни акредитив и негоцијални акредитив.

3.5. Платни промет Србије са иностранством

Платни промет Србије са иностранством обавља се преко банака које су овлашћене за послове платног промета са иностранством. Овлашћење за пословање са иностранством банка добија од Народне банке Србије (НБС). Неопходно је да овлашћена банка буде уписана у судски регистар, да је технички опремљена и оргранизована за ефикасно обављање послова са иностранством у складу са међународним стандардима, да у року од 90 дана од добијања овлашћења успостави мрежу кореспондентских односа и контокорентних рачуна са банкама у иностранству. Овлашћена банка дужна је да уредно и у роковима извршава обавезе у земљи и иностранству, поштујући међународне и домаће прописе и да уредно измирује девизне обавезе према НБС и другим банкама у земљи.

Свако плаћање, наплата и пренос у девизама врши се налозима платног промета са иностранством што је прописано одлуком о условима и начину плаћања. Те трансакције се врше преко рачуна овлашћене банке у иностранству и преко рачуна стране банке код овлашћене банке у земљи.

Корисника наплате који је наведен у налогу добијеном од стране банке, банка треба да обавести истог дана или наредног радног дана по пријему покрића за извршење тог налога. Корисник наплате је дужан да достави банци податке који су потребни да би се исплата реализовала. Наплата се врши тако што се рачун корисника наплате одобрава у валути наплате по пријему података. Ако је корисник наплате физичко лице, банка може извршити исплату у готовом новцу на његов захтев.

Код плаћања према иностранству налогодавац подноси налог за плаћање банци, а банка извршава плаћање према иностранству у договореном року са налогодавцем. Банка је дужна да прими налог или да га са уплаћеним покрићем врати налогодавцу. На инструменте платног промета које користи приликом плаћања, наплате и преноса банка мора да примени међународна правила и стандарде банкарства и савремене системе телекомуникација.

19


ЗАКЉУЧАК

У међународном платном промету до данас се чине велики напори да би се побољшала организација пословања банака и кадровска структура, развили информациони системи, увеле технолошке компоненте и електронски новац. И поред свих ових побољшања само функционисање међународних плаћања има одређене слабости које су резултат политичких и економских проблема (рецесија светске привреде). Без сагледавања свих релевантних фактора који имају утицај на квалитет обављања међународног платног система није могућа реформа система међународног плаћања.

Међународни платни промет је настао као последица међународних пословних односа где долази до размене робе, услуга и новца на различитим географским просторима. Тако су националне привреде добиле могућност да се укључе у светску трговину, што је од веома великог значаја. На тај начин долази до специјализације домаће производње и усмеравања фактора производње у оне секторе у којма је национална привреда ефикасна, па се стварају производи који су квалитетнији и јефтинији, а самим тим конкурнтнији на светском тржишту од истих произода других иностраних произвођача. Тако настаје производ који национална привреда једне земље може да извози и пласира на тржишта других земаља. Исто тако земља увози производе страних произвођача где су се ти произвођачи показали као успешнији у производњи таквог производа. На овај начин долази до међународне поделе рада и међународне специјализације.

Послови међународног платног промета су данас искључиво поверени банкама, због тога што се ту ради о плаћањима између лица чија су новчана средства депонована код матичне банке чија се седишта налазе у различитим државама. Зато таква плаћања имају карактер међудржавних или међународних плаћања.

Данас платни промет омогућава учесницима у плаћању коришћење савремених инструмената плаћања као и могућност да изаберу начин плаћања. Да би се постигла ефикасност, тачност и економичност платног промета мора постојати узајамна усклађеност између организације процеса плаћања, инструмената, облика и начина плаћања. Учесници у платном промету морају да испуне одређене захтеве који се пре свега односе на примену законских прописа, правилан избор облика, начина и инструмената плаћања, правилно успостављање налога платног промета, правовремено подношење налога.

20


ЛИТЕРАТУРА

1. Гајић М., Стевановић М., Гајић А. (2009), Инструменти платног промета, Смедеревска Паланкa

2. Живковић А., Ристић Ж. (2000), Управљање финансијским и девизним пословањем, Економски факултет, Београд

3. Крстић Б., Живковић А., Бојовић П. (2003), Пословно банкарство, Завод за уђбенике и наставна средства

4. Петровић Н. (2009), Спољнотрговинско пословање, Висока школа за пословну економију и предузетништво, Београд

Интернет извори:

www.paragraph.rs/propisi/zakon o deviynom poslovanju

www.nbs.rs/upustvo za sprovodjenje odluke o uslovima i nacinu platnog prometa sa inostranstvom

www.kombeg.org.rs/zakon o menici

21


http://www.nbs.rs/upustvo

Platni Promet Sa Inostarnstvom

Documents

Transcript of Platni Promet Sa Inostarnstvom