?

ALFA RASPAD predstavlja emisiju estica koje se sastoje od dva protona i dva neutrona.

Alfa estica je zapravo jezgro elementa helijuma 4He, koje se sastoji od 2 p+ i 2 n. Alfa zraci su korpuskularne prirode, to znai da imaju svoju masu i to su pozitivno naelektrisane estice.

Teka jezgra sa masenim brojem veim od 150 mogu da se raspadnu emisijom alfa estica ija je energija obino nekoliko MeV. Posle a raspada nastaje nuklid iji je maseni broj umanjen za 4, a atomski broj za 2 jedinice. Hemijski identitet je bitno izmenjen.

Beta raspad predstavlja emisiju elementarnih estica negativnog naelektrisanja, tj. elektrona ilinjihovih antiestica pozitrona.

Najei tip radioaktivnog raspada i javlja se kod jezgara u kojima odnos broja protona i neutrona nijepovoljan.

b- raspad se dogadja kod jezgara kod kojih je neutron u viku i bilo bi energetski povoljnije da to bude proton, pa se neutron transformie u proton, b- esticu (e-) i antineutrino.

n -> p + b- +

b+ raspad (proton se pretvara u neutron):

p -> n + b+ + b+ estica je pozitron (pozitivni elektron).

(beta minus)

(beta plus),

Elektronski zahvat tip beta raspada, deava se u jezgrima koja imaju manje neutrona, a krajnjapromena jezgra je kao i kod b + raspada.Proton (p+) u jezgru zahvata oblinji elektron (e-) iz atomskog omotaa i dolazi do reakcije:

e- + p n +

p proton;n neutron; neutrino;

(electron capture).

U sluaju elektronskog zahvata nema nikakvog zraenja iz jezgra (sem neutrina koje ne moe da se detektuje). Kako je jedno mesto u orbiti elektrona ispranjeno, dolazi do rearaniranja elektrona. Tom prilikom elektroni iz udaljenih ljusaka popune to upranjeno mesto elektrona i dolazi do emisije X zraka. Najee zahvaeni elektroni su iz jezgra najblie K ljuske, pa se elektronski zahvat esto zove i K-zahvat.

Gama raspad

Gama zraci se emituju iz atomskog jezgra, elektromagnetske su prirode i sastoje se od vrlo sitnih estica gama fotona, koji imaju beskrajno malu masu, a veliku energiju. Ti fotoni su slini X zracima nastalim pri prelazu elektrona u atomskom omotau, samo to gama fotoni vode poreklo iz jezgra i imaju znatno veu energiju. Gama raspad prati alfa i beta raspad i ei je kod beta raspada.

Spotana fisija

se javlja kod tekih jezgara, kao posledica njihove dinamike nestabilnosti, zbog ega dolazi do trenutne deobe jezgra na priblino dve polovine. Jezgra koja se nalaze u prirodi su veoma stabilna na spontane fisije.

Osnovne karakteristike radioaktivnog zraenja:

1. Alfa zraenje () emisija estica koje se emituju prilikom alfa raspada jezgra nekog radioaktivnog elementa. estica se sastoji od dva protona i dva neutrona (jezgro atoma helijuma).

- tano odreena energija alfa estice od 2-10 MeV.- brzinom kretanja od oko 20000 km/s.- Spektar alfa zraenja je linijski, to znai da jedan alfa emiter emituje samo konaan broj monoenergetskih grupa alfa estica razliitog inteziteta.- Zbog velike mase i relativno velike brzine, alfa estice imaju visoku energiju, ali su im domet i prodornost mali. Domet alfa estice u vazduhu 3-9 cm, zadrava ih obian list papira, odea i koa.- velika opasnost ako se unesu u organizam, zbog velike specifine jonizacije (broj stvorenih jonskih parova po santimetru preenog puta estice ili fotona).- stvara 30.000-100.000 jonskih parova po santimetru preenog puta.

2. Beta zraenje () predstavlja emisiju beta estica negativnog ili pozitivnog naelektrisanja.- Brzina kretanja beta estica je veoma velika, od nekoliko hiljada kilometara pa do brzine svetlosti.- Spektar beta zraenja je kontinuiran, jer svaki od produkata zraenja moe da ima bilo koju energijuod nule do neke maksimalne vrednosti.- Zbog velike brzine i male mase, beta estice imaju vei domet (vazduh 3 -13 m, tkivo max. 1 cm), ali manju mo jonizacije. Specifina jonizacija beta estica je 100 jona/cm.

3. Gama zraenje () predstavlja kratkotalasno elektromagnetno zraenje visoke energije, koje se emituje iz jezgra.Pri emisiji alfa i beta zraenja jezgro ostane u nekom od pobuenih stanja, pa se prelaz u nie energetsko stanje vri emisijom jednog ili vie gama kvanata razliite energije. Velika prodorna mo (kroz oveije telo prolaze kao sunce kroz prozor), ali im je specifina jonizacija relativno mala. Gama fotoni se kreu kroz vazduh brzinom svetlosti (300.000 km/s).