Osnovni Pojmovi i Kljucne Kompetencije

OSNOVNI POJMOVI I KLJUCNE KOMPETENCIJE ZA OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATSKO GRAANSTVO

COUNCIL OF EUROPE

CONSEIL DE l'EUROPE

Strazbur, 26. jun 2000.

DGIV/EDU/CIT (2000) 23 Serbian

SAVET ZA KULTURNU SARADNJU (CDCC)

PROJEKAT "OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATSKO GRAANSTVO"

Osnovni pojmovi i kljune kompetencije za obrazovanje za demokratsko graanstvo

Fransoa Odiije (Francois Audigier) Univerzitet u enevi, vajcarska

Miljenja izraena u ovom radu su miljenja autora i ne odraavaju nuno zvaninu politiku Saveta za kulturnu saradnju Saveta Evrope niti Sekretarijata. Svu prepisku u vezi sa ovim izvetajem, njegovim reprodukovanjem ili prevoenjem, bilo u celosti ili u delovima, treba uputiti na adresu: Directorate General IV Council of Europe, F-67075 Strasbourg Cedex.

2

Projekt "Obrazovanje za demokratsko graanstvo" (ODG) pokrenut je 1997. godine sa ciljem da se utvrdi koje su vrednosti i vetine potrebne pojedincima da bi postali aktivni graani, kako mogu da steknu te vetine i kako mogu nauiti da ih prenose drugima. Na poetku projekta obrazovana je posebna projektna grupa sastavljena od predstavnika ministarstava obrazovanja, specijalista, meunarodnih ustanova i nevladinih organizacija koje se aktivno bave obrazovanjem za razvijanje demokratskog graanstva. Sve aktivnosti u okviru projekta, zasnovane kako na teoriji tako i na praktinom svakodnevnom ivotu, podcijene su u tri podgrupe. Radile su na sledeem: A -pojmovi i definicije: Ciljevi: izrada okvira pojmova za obrazovanje za demokratsko graanstvo, zajedno sa odgovarajuom terminologijom i identifikovanjem osnovnih vetina koje su potrebne za demokratsku praksu u evropskim drutvima. B- pilot- projekti i centri graanstva: Ciljevi: identifikovanje, uporeivanje, ocenjivanje i podsticanje razvoja centara graanstva (inovativnih i osnaujuih inicijativa kroz koje graani aktivno uestvuju u drutvu, naroito na lokalnom nivou) i uenje od njih. Identifkovanje i podravanje partnerskih veza izmeu razliitih aktera koji su angaovani u obrazovanju za demokratsko graanstvo (na primer: kole, roditelji, mediji, preduzea, lokalne vlasti, ustanove za obrazovanje odraslih). C - sistemi za obuku i podrku: Ciljevi: identifkovanje razliitih metoda i naina uenja, nastave i obuke, kako bi se stvorila mrea multiplikatora, nastavnika za obrazovanje odraslih, instruktora za obuku uitelja za obrazovanje za demokratsko graanstvo, razmena informacija i iskustava u oblasti ODG i obrazovanje foruma za razmiljanje i raspravu. Brojne aktivnosti obavljene u periodu izmeu 1977. i 2000. godine dovele su, izmeu ostalog, do izrade sintetskog izvetaja o projektu i tri dopunske studije koje su podnete na zavrnoj konferenciji u okviru projekta (Strazbur, 14-16. septembar 2000). Pored ovog izvetaja, to su: Obrazovanje za demokratsko graanstvo: perspektiva doivotnog uenja, iji je autor Sesar Birzea (Cesar Birzea), kao sintetski izvetaj celokupnog projekta ODG; Centri graanstva: Osnaivanje, uee i partnerstva, iji su autori Lajam Keri /Liam Carev/ i Kit Forester /Keith Forrester/; Strategije za uenje demokratskog graanstva, iji su autori K.H. Dir /Duerr/, Vedrana Spaji-Vrkas i I. Fereire Martins /Ferreira Martins/.

Dalje informacije o aktivnostima, studijama, izvetajima i publikacijama projekta ODG mogu se nai na Internet veb stranici projekta: http://culture.coe.int/citizenship.

3

4

SADRAJ

Strana UVOD 1. RASTUE INTERESOVANJE ZA PITANJA GRAANSTVA 1.1 Neke hipoteze i tumaenja 1.2 Granice, paradoksi i mere predostronosti 2. KONTEKST, KONTEKSTI 3. GRAANIN, GRAANSTVO: JEZGRO, ZNAENJA, VARIJACIJE I POJMOVNI IZAZOVI 3.1 Jezgro 3.2 Pojmovne varijacije i izazovi 4. KLJUNE KOMPETENCIJE 4. l Prva klasifikacij a 4.2 Druga klasifikacija 5. PRAKSE 5.1 Ciljne grupe i oblasti intervencije: svi pojedinci, sve institucije 5.2 Centri graanstva 5.3 Praksa u kolskoj sredim 5.4 Doivotno obrazovanje i druge oblasti 5.5 Konvergentni pristupi, sline tekoe 6. NEKI RIZICI I OPASNOSTI TAKE OSLONCA 9 11 11 12 15 19 20 22 25 25 27 29 29 29 30 32 33 35 37

5

6

Cilj ove studije je da istrai osnovne pojmove i kljune kompetencije obrazovanja za demokratsko graanstvo (ODG). Studija se nadovezuje, tj. dopunjuje prvobitan zbirni izvetaj u okviru reference DECS/CIT(98)35. Studija se uglavnom bazira na aktivnostima koje su nedavno realizovane pod pokroviteljstvom Direkcije za obrazovanje, kulturu i sport u okviru projekta "Obrazovanje za demokratsko graanstvo"1, a dopunjuju je i ranije i tekue aktivnosti u ovoj i u drugim Direkcijama. Rezultati ovih aktivnosti mogu se nai u sledeim izvetajima2: Ka demokratskom graanstvu, 1994-1995., od Etora Gelpija /Ettore Gelpi/, Rezime i zakljuci zavrne konferencije o projektu "Demokratija, ljudska prava, manjine: obrazovni i kulturni aspekti", od Etjena Grosana /Etienne Grosjean/, Izvetaj sa konsultativnog sastanka o ODG, od Cesara Birzea, Uvodni dokument, od Ruda Velduisa /Ruud Veldhuis/ i izvetaj od Marina Ostinija /Marino Ostini/ o seminaru: "ODG: osnovni pojmovi i kljune kompetencije", "Dunosti policije i ljudska prava: pitanje dobre prakse" konferencija, 10-12. decembar 1997. Prirunik za obrazovanje orijentisano na praksu: ljudska prava i policija, 1998. Seanje i graanstvo: od mesta do projekata, seminar, Delphi, 25-27. septembar 1998. Demokratska participacija u obrazovanju i obuci, seminar, Lilehammer, 22-24. oktobar 1998. Nasilje u koli: podizanje svesti, prevencija, kanjavanje, Simpozijum, Brisel, 26-28. novembar 1998., Omladinske kulture mladih, stilovi ivota i graanstvo, seminar, Budimpeta, 8-13. decembar 1998. dopunjen studijom "Culture de jeunesse et modernisation: un monde en devenir" Zbirka izvetaja lanova Projektne grupe ODG, 17-19. februar 1999. Izazovi naunog obrazovanja, Forum odbora za obrazovanje, Strazbur, 30. mart 1999. Jezika raznovrsnost za demokratsko graanstvo u Evropi, Konferencija, Insbruk, 1012. maj 1999. Evropske studije za demokratsko graanstvo, preliminarni izvetaji, 1999. Trino orijentisano drutvo, demokratija, graanstvo i solidarnost: oblast konfrontacije? Konferencija parlamentaraca i nevladinih organizacija, Strazbur, 31.maj 1. jun 1999. Lista odluka Podgrupe A Projekta ODG, 31. maj - l. jun 1999. Seminar o osnaivanju i odgovornosti: od principa do prakse, Delphi, oktobar 1999. Zajedniko traganje za novim idejama i studija "Obrazovanje za demokratsko graanstvo i drutvena kohezija", 15. i 16. novembar 1999. Konferencija o obrazovanju za demokratsko graanstvo: metodi, praksa i strategije, Varava, 4-8. decembar 1999.

1 2

itav projekt nalazi se na internetu: http://culture.coe.fr/postsummit/citizenship.

Opredelili smo se za to da ne navodimo imena autora kako bi tekst bio razumne duine. Podrazumeva se da su ideje koje su ovde izloene poreklom iz ovih raznovrsnih izvetaja koji su, sami po sebi, zbirne prezentacije brojnih studija raenih u razliitom kontekstu, sa akterima iz svih drava lanica Saveta Evrope.

7

8

UVODZa samo nekoliko decenija, termin "graanstvo" postao je jedan od najvie upotrebljavanih termina u diskusijama o zajednikom ivotu u drutvu. On nam daje usmerenje kako da se odnosimo prema onome to se ponekad oznaava kao kriza drutvenog tkiva i drutvene kohezije. Pojam graanstva koristi se naroito pri pokuaju da se stabilizuje i preusmeri odreena praksa u kolama i obrazovanju i obuci uopte. Meutim, moramo krenuti i dalje od neodreenog, umirujueg saglasja koje se odraava u stalnoj upotrebi ovih irokih formulacija, kako bismo se uhvatili u kotac sa estoke raspravama u oblasti graanstva. Jedan termin od tako velikog istorijskog i drutvenog znaaja ne moe se olako koristiti; on se ne srne svoditi na neodreena zaklinjanja koja imaju za cilj da umire problematine lokalne zajednice ili da ponovo uspostave neki red u neposlunim kolama. Potovanje zakona i oseaj odgovornosti, koji su preduslov za svako demokratsko drutvo, ne mogu se svoditi na pasivnu poslunost imanentno pravednom i stabilnom drutvenom poretku. Kolaps evropskih komunistikih reima i prividni konsenzus o demokratskom graanstvu nisu na voleban nain skinuli sa dnevnog reda rasprave, razilaenja pa ni sukobe izmeu razliitih drava, grupa i pojedinaca. Ove razlike ne proistiu samo iz razliitih kulturnih i drutvenih tradicija kojima je sueno da se u bliskoj budunosti stope u opskurno hipotetino globalno gra]anstvo; one odraavaju i razliite naine vrednovanja sveta dananjice, neprestanog valorizovanja nae prolosti i uobliavanja naih oekivanja, nae budunosti. Ima izvesne ironije u tome kada se na sav glas trubi o slobodi i odgovornosti, kada se apeluje na inicijativu pojedinca i pozdravlja raznovrsnost kao neprocenjivo dobro naih drutava, dok se istovremeno takve izjave dovode u sumnju priama o nespornim, nepromenjivim zahtevima ili ogranienjima globalnog razvoja. Sloboda graanina, ili bar jedan njen tradicionalni vid, jeste sloboda udruivanja i razgovora u javnom ambijentu, u kojem, teorijsku, vlada opta ravnopravnost. Prirodno, u veini novijih studija prihvaeno je da su se naa drutva radikalno izmenila, a sa njima i teoretske koncepcije i praktino manifestovanje graanstva. Sadrina ovog pojma se proiruje i raste sa raznovrsnou naina prisustva u svetu i odnosa sa drugima. Privrenost i pripadnost postaju viestruke i pokretljive. Drava, naroito nacionalna drava, ne navodi se vie kao konaan ili najlegitimniji nosilac moi: konaan pri pruanju modela suivota u svetu podeljenom u jasno razgraniene teritorije i legitiman u predstavljanju zajednike dobrobiti svih graana. Razmiljanje o pojmovima obrazovanja za demokratsko graanstvo je integralni deo ove akcije: razmiljanje daje znaenje akciji, i obrnuto. Refleksija i akcija nisu ni u kakvom hijerarhijskom odnosu jedna prema drugoj, ni u okviru "odnosa pristrasnosti", niti u dve odvojene sfere. Akcija je uvek zasnovana na akterovim koncepcijama, a refleksija se uvek hrani ovom akcijom i poprima znaenje u zavisnosti od iskustva. Iskustvo, pak, moe neto da znai jedino uz pomo misli i reci koje se koriste za izraavanje, usmeravanje i negovanje ove misli. Tip misli ovde je dijalektian, ak i kada se, iz razloga urednike praktinosti, neki tekstovi vie koncentriu na iskustvo, dakle na globalnu egzistencijalnu raznovrsnost, dok drugi, kao to je sluaj sa ovim dokumentom, idu korak unazad od konkretnog iskustva. Pravi je izazov spajati bezbroj iskustava, stavova i imaginacija doivljenih i iskazanih u razliitim kulturnim i socijalnim svetovima. Ova studija o pojmovima mora se stoga posmatrati prvo u svetlu izvetaja i ostalih publikacija Saveta

9

Evrope i, drugo, u svetlu zavrnih tekstova projekta Obrazovanja za demokratsko graanstvo. Svi ti tekstovi daju svoj doprinos i inspiraciju ovoj studiji. Izvan i dalje od ovih raznovrsnih uticaja, treba podsetiti i na zajednike teze, "neotuivi kamen-mea" koji predstavljaju ljudska prava i demokratske politike institucije. Ova studija poinje kratkim pregledom svog sopstvenog socijalnog konteksta. Najpre u se pozabaviti razliitim aspektima rastueg interesovanja za graanstvo i ukazau na ogranienja delom diktirana razliitim moguim definicijama graanina kao Linosti. Drugo poglavlje sadri dalju razradu diskusije o graanstvu zasnovanu na raznim studijama Saveta. Ovde su u prvom planu mladi ljudi jer kada je re o obrazovanju, misli se pre svega na mlade i na organe vlasti, dok se za primer uzima policija. Najzad, ovde je, generalno, re i o temi odnosa drave, graanskog drutva i trita, to je veoma aktuelno pitanje. Nakon ove prezentacije aspekata opteg konteksta sledi objanjenje pojma graanstva zasnovano na modelu koji definie vitalno "jezgro" bez kojeg bi se i sama ideja o graanstvu sastojala tek od neodreenih afirmacija, i niz dodataka koji su jo uvek tema rasprava i obrade. Ovaj pristup donosi nekoliko "pojmovnih izazova." Nakon toga u prikazati dve mogue klasifikacije kljunih kompetencija koje imaju za cilj aktiviranje, kombinovanje tih aktivnosti u veu celinu, dajui im iri smisao i obezbeujui njihovu veu suvislost. To e nam omoguiti da rasvetlimo ta bilo koja aktivnost obuhvata a ta ne, pri emu je cilj da se osiguraju druge aktivnosti kao dopune. U poslednjem odeljku opisuju se razna praktina sredstva za realizaciju Obrazovanja za demokratsko graanstvo, sa zakljukom koji reafirmie problematinu i dinaminu prirodu graanstva. Od vitalnog znaaja je dalje teoretsko i praktino razmiljanje o ovom predmetu koji se stalno menja. Moemo se samo nadati da e pitanje demokratske graanstva zauvek ostati na dnevnom redu i da nikada neemo prati ruke od njega.

10

1. RASTUE INTERESOVANJE ZA PITANJA GRAANSTVA 1.1. Neke hipoteze i tumaenja U ovoj studiji, koja se nadovezuje na rad obavljen u poslednjih nekoliko godina, ne uzima se u obzir sve to je uinjeno po pitanju graanskog obrazovanja u periodu od osnivanja Saveta Evrope. To bi zahtevalo dodatne studije, to bi svakako bilo vredno truda. Na primer, istorijski pregled bi bez sumnje pokazalo da su afirmacija i proirenje termina "graanstvo" fenomeni novijeg datuma. Evropska konvencija o ljudskim pravima, na primer, koja je temeljni tekst Saveta Evrope, ne sadri termine "graanin" ili "graanstvo". Na to se poziva jedino u lanu 4, koji govori o "prinudnom ili prisilnom radu", i gde se iz ove kategorije iskljuuje "svaki rad ili usluga koja ini deo normalnih graanskih obaveza." Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima nije nita reitija; termin "graanstvo" ni ovde se ne upotrebljava, iako nailazimo na termin "dravljanstvo", koji se koristi da bi se potvrdilo da je re o pravu. Pripadnost politikoj zajednici pre svega znai pripadati tj. obeati privrenost jednoj dravi, i predstavlja pravni okvir koji definie uslove ovog pripadanja, kvalifikovanog kao dravljanstvo. Graanstvo se vezuje za dravljanstvo, koje prenosi na graanstvo prava koja su sa njim povezana. Termin "dravljanstvo" pokriva razliita znaenja i, tavie, primenjuje se na vrlo razliite situacije. Tako u meunarodnim tekstovima nailazimo na termine "lice", zatim "pojedinac", "ovek" (u smislu "ljudskog bia", a ne mukog predstavnika vrste), ali ne i na termin "graanin." Neka druga podjednako znaajna studija mogla bi se baviti promenama u upotrebi termina kao znakom promena u interesovanjima i pojmovima. Uz drugaiji vokabular i pristupe usvojene od razliitih obrazovnih sistema, i naa panja se pomera sa, na primer, "graanske nastave" na "graansko obrazovanje" a sada na "obrazovanje za graanstvo". Ovakav razvoj odraava dva tipa promena: prvo, prelaz sa pristupa u kojem se najvei prioritet u poduavanju daje znanju - naroito o lokalnim, regionalnim ili nacionalnim politikim institucijama - na pristup u kojem se naglaava iskustvo pojedinca i traganje za praksom koja bi unapreivala one stavove i ponaanja kojima se daje odgovarajui znaaj ljudskim pravima i demokratskom graanstvu; druga promena odnosi se na znatno proirenje ove oblasti, bilo da je re o sadrini - poto nijedan aspekt ivota zajednice nije irelevantan za graanstvo - ili da je re o institucijama i mestu, poto poziv na graansko obrazovanje daleko prevazilazi kolski ambijent na koji se ono tradicionalno ograniavalo. Tako, graani definisani preko politike vlasti kojoj pripadaju, izgleda da ustupaju mesto graanima kao ljudima koji ive u drutvu sa drugim ljudima, u multiplicitetu situacija i okolnosti. Hajde da pokuamo da objasnimo ovakva kretanja. Termini kao to su "osoba" "pojedinac" i "ovek", na ije prisustvo u meunarodnim tekstovima je ve ukazano, potvruju primat individualnih prava nad pravima kolektiva, naroitio pravima drava; ona tite osobu od svakog rizika zloupotrebe vlasti, ma kog porekla ona bila; u skladu sa postojeom koncepcijom ljudskih prava u Evropi, ona pojedinca stavljaju u sam vrh drutva i podrazmevaju da posebna prava koja postoje u svakoj dravi moraju da podleu principima ovih meunarodno definisanih ljudskih prava. Drutvo su stvorili ljudi, za ljude. Relativno skora (ponovna) pojava termina "graanin" bila bi, dakle, nain povratka pitanju "zajednikog ivota", pitanju na koje se ve nekoliko decenija, manje-vie, zaboravljalo u demokratskim dravama, a koje se sada javlja kao veoma akutno pitanje pod pritiskom razliitih faktora: izoptenosti sve veeg dela stanovnitva, irenje ekonomske i kulturne globalizacije, gde se ova druga iri preko meunarodnih medija dovodei u pitanje politike reference u Evropi u dva protekla veka kao to su nacionalna drava i socijalna dimenzija drave blagostanja koja11

je skorijeg datuma, zatim rizika etnikog usitnjavanja i porasta specifinosti koje pogoduju izoptavanju delova stanovnitva, izazova za osnovne vrednosti naih drutava, pojave rasizma i ksenofobije, itd. Neki autori tvrde da je pojam rada postao neodvojiv od pojma drutvene kohezije, to bi znailo da je iskljuivanje iz sveta rada jedan od osnovnih uzroka ugroavanja drutvene kohezije. Kretanja na tritu rada i u domenu politike ukazuju da ni trite ni intervencija javnosti nisu dovoljni za potpuno obnavljanje ove kohezije. Za to je neophodna aktivna intervencija svih graana, naroito putem dobrovoljnog udruivanja, iako to ne umanjuje potrebu za javnim institucijama. Na primer, dobrovoljni drutveni radnici nikada ne bi mogli obezbediti sredstva pruanje bazine sigurnosti koju su uvele razne drave u vidu minimalnog dohotka. Radi se o obezbeivanju saradnje a ne o tome da jedan organ zamenjuje drugi. Afirmacija demokratskog graanstva zamiljena je da bude "odgovor na dalekosene promene koje se deavaju u naim drutvima i na nedostatke naih politikih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih struktura" (Rejmond Veber/Raymond Weber/). Tako smo preli put od pojma graanstva koje istie oseaj pripadanja i sa kojim je povezano obrazovanje iji je cilj prenoenje ovog oseanja kroz snano isticanje povinovanja kolektivnim pravilima, do vie individualistikog i instrumentalnog pojma graanstva, koje najvanijim smatra pojedinca i njegova prava a u drugi plan pomera afirmisanje kolektivnih i parcijalnih identiteta koji su, u geografskom i kulturnom smislu, ovaploeni u dravi. Identitet i pripadanje se menjaju i izraavaju se u novim kontekstima i sa drugim znaenjima koje moramo razumeti i savladati. ivot sve vie i snanije odraava snagu imaginacije, emocija i afektivnog u graenju i izraavanju ovih pojedinanih i kolektivnih identiteta. 1.2. Granice, paradoksi i mere predostronosti Pre nego to se vratimo na odreene aspekte ovog konteksta, treba da naznaimo granice, paradokse i mere predostronosti ove studije. Graanstvo i obrazovanje za graanstvo su radikalno promenljive oblasti koje utiu na sve aspekte ivota u drutvu. Zbog toga nije mogue precizno ograniiti ovu oblast i, sem na njegovu subjektivnost, na autora se uvek moe sumnjati da je neto zaboravio ili zapostavio. Izvori koji se koriste za ovu studiju, ak iako, materijalno, potiu jedino od Saveta, na svoj nain reprodukuju raznovrsnost pristupa, definicija i stavova koji su izraeni, tj. koji su na delu na evropskom kontinentu. Iako pri itanju primeujemo odreene podudarnosti, postoje i mnoge razlike, ak i suprotnosti. To je normalno i poeljno u svakoj demokratskoj sredini. Stoga u pokuati da ukazem na njihove zajednike jake strane ali i na razliitosti i neslaganja, kao na isto toliko poziva za praenje rasprava i studija. Drugo ogranienje tie se onog to se oekuje od obrazovanja za graanstvo i reci koje se upotrebljavaju kade se radi o njemu. Tu postoji rizik da se graanstvo zaglibi u koliko idilinu toliko i normativnu viziju, da neprestano bude referentna re za svaku drutvenu aktivnost ili obavezu, a da nije uvek jasno ta ta re podrazumeva. Stoga, treba voditi rauna o recima koje se koriste kada se govori o graanstvu, o njegovim promenama i o aktivnostima graana, o recima kao to su "participacija", "odgovornost", "viestruko graanstvo", "pluralni identitet", "bogat u svojoj raznovrsnosti", "neformalno obrazovanje" itd., ne zaboravljajui generalizacije sadrane u kategorijama koje koristimo kada govorimo o svetu i ljudima: "mladi", "kulture", "graansko drutvo", "kriza nacionalne drave" i drave blagostanja, itd. Ove reci su bitne za nae razmiljanje i delovanje, ali treba da budemo podozrivi prema njihovoj prividnoj samo-oiglednosti, prema pojednostavljenjima kojima mogu voditi, prema ulozi koju mogu imati kao slogani koji redukuju misao. Ni sam autor oigledno nije imun na takvu upotrebu niti je izvan konteksta ove rasprave. Stoga treba neprestano imati na umu da12

rei nisu stvari, da su i ova studija, i svi tekstovi na kojima ona poiva, intelektualne konstrukcije koje nastoje, svaki na svoj nain, da uine shvatljivom promenljivu i raznoliku stvarnost, koju akteri i pojedinci neprestano ponovo otkrivaju u beskrajno razliitim kontekstima. U odreenim situacijama u kojima se svako moe nai, u koli i na drugim mestima gde se sprovodi obrazovanje o graanstvu, bilo kao eksplicitan projekat ili kao diskretnija namera, mogu se raditi tek ograniene, jednostavne stvari. Pragmatine dimenzije, obraanje panje na stvarnost i ljude - to su bitni uslovi za uspeh. Ova skromnost, kao takva, je garancija uspeha tih akcija i njihovog doprinosa afirmisanju, razvoju i produbljivanju demokratskog graanstva. Najzad, ovaj tekst je pojmovna sinteza koja nastoji da povee sve to podrazumeva demokratsko graanstvo kako se ono danas zamilja, sa svim onim to je od interesa za obrazovnu praksu u njenoj vrveoj mnogostrukosti, za praksu koja dovodi i do razmiljanja o pojmovima. Razliiti pojmovi, na ije prisustvo i znaaj se ukazuje na ovim stranicama, ne deluju izolovano ve umreeno, pozivajui se meu sobom, dajui jedan drugom znaenje, te ine, shodno odnosima koji su uspostavljeni, modele za razmiljanje o stvarnosti i delovanju. Oigledno je da, obzirom na polisemiju pojmova koji se iznose u ovoj studiji, ima nekoliko ovih modela. Gde god je to mogue, pokuaemo da objasnimo izvesne aspekte tih modela. Ovi pokuaji ostaju na margini daleko delikatnijih pitanja koja se tiu koncepcija koje svako od nas ima o ljudskim biima i o ivotu u drutvu, o tome ta navodi razne ljude da deluju, o znaaju koji se pridaje tradiciji, nasleu ili inovacijama, o nainu na koji posmatramo kolektivnu sudbinu i budunost naih drutava. Tako se, na primer, za odnos izmeu graana i javnih politikih institucija na evropskom demokratskom prostoru smatra da se nalazi izmeu dva pola. Dok jedan pol graanina ini apsolutnim suverenom, lanom lokalne zajednice koja prenosi na vii organ samo ona pitanja koja ne moe sama da resi ili da o njima donese odluku, drugi pol graanina definie pre svega kao lana nacionalne politike zajednice ije institucije su garant prava i sloboda koje ovaj graanin uiva. U prvom sluaju, centralna vlast je uvek potencijalna pretnja pojedinanim slobodama; u drugom, ova vlast je preduslov sloboda, jer se podrazumeva daje, na svim nivoima i u oba sluaja, vlast emanacija slobodnih i ravnopravnih graana, dok su oni koji vlast vre pod kontrolom istih tih graana. Ova razlika izmeu koncepcija nikada nije apsolutna i, u zavisnosti od toga o kojoj se zemlji radi, nailazimo na razliite pozicije koje su negde izmeu ta dva pola.

13

14

2. KONTEKST, KONTEKSTI U svemu to Savet radi, bilo da se to posredno ili neposredno odnosi na obrazovanje za demokratsko graanstvo, istie se znaaj konteksta. Kontekst je ili ambijent u kojem neko ivi ili objekat ija transformacija je potebna radi afirmisanja principa povezanih sa ljudskim pravima. U ovom drugom smislu, potrebna je modifikacija jednog ili, tanije, veeg broja konteksta, kako bi se svakome dala bolja mogunost za realizaciju njegovih prava. To je naprimer, sluaj sa slobodnim kretanjem ljudi i dobara, ukljuujui kulturna dobra i ideje, otvorenost medija za kulturnu raznovrsnost, i to ne tako da svako lice ili svaka grupa ima svoj medij, ve otvorenost svih medija za sve, za kulturnu produkciju drugih; ova otvorenost pokree i pitanje dostupnosti svakom mediju, veinom izloenom strogoj kontroli, itd. To je i sluaj sa svim fenomenima koji zahtevaju promenu konteksta, kao to su razvoj dalje marginalizacije i ekonomsko i socijalno iskljuivanje. Briga za drutvenu koheziju je u centru svih kontekstualnih analiza. Renik kojom se ta zabrinutost izraava esto sugerie negativno i pesimistiko gledanje na naa drutva: govori se o rascepkanosti, nesigurnosti, korupciji, nestabilnosti, infiltriranju mafije, diskriminaciji, sve veoj nejednakosti, individualizmu i "gledanju sopstvenih interesa", estokoj konkurenciji, itd. Ovi krajnje vieznani termini koje uzimamo za primer pokrivaju mnotvo realnosti. Ti dvosmisleni termini koriste se za opis situacija koje neki vide kao problematine a neki kao pozitivne; naprimer, rascepkanost znai i raznovrsnost, konkurencija znai inicijativu, a nestablnost moe da bude i kretanje. Ne umanjujui probleme i ljudsku patnju koja esto prati tako naznaen proces, ovakvo gomilanje problema moe izazvati preteranu paniku, tako da se treba uvati ovog sejanja straha. Postoji rizik nametanja vizije sveta podeljenog na pobednike i gubitnike, insajdere i autsajdere; u ovom scenariju gubitnici/autsajderi treba da krive same sebe za svoju situaciju zbog nesposobnosti da prihvate ogranienja sveta koji se menja, tj. nesposobnosti da pokau neophodnu inicijativu. Od bitnog je znaaja analiza uzroka i precizne konfiguracije tih procesa, koji variraju u zavisnosti od mesta, drutva i kulture gde ive oni o kojima je re. Sama ideja konteksta odnosi se na realnosti koje se mogu analizirati na razne naine. Na primer, moemo da razlikujemo vie nivoa: kontekste drava, sa njihovim tradicijama, kulturama, institucijama, zakonima, itd. Ove drave su oblasti i okviri u kojima graani diskutuju, raspravljaju, konfrontiraju svoje koncepcije o graanstvu, vlasti, obrazovanju, zajednikom ivotu, itd. Prouavati i promovisati ODG u Evropi i ire znai biti otvoren za razlike u kontekstima izmeu drava kao i za razlike u okviru svake drave, udaljavajui se time od refleksa i stereotipa koji ine da se svim graanima jedne drave pripisuje odreeni karakter i iste koncepcije, dok mi u naim demokratskim prostorima u stvari imamo mnogo zajednikih elemenata, interesa i rasprava; lokalne kontekste, imajui u vidu da termin "lokalni" moe da se odnosi na prostore veoma razliitih veliina i konfiguracija, od mesne zajednice ili sela do regiona, na kontekste utvrene administrativnim granicama ili drugim kriterijumima, na lokalne kontekste u kojima graani deluju na nain veoma blizak socijalnoj i drutvenoj integraciji; optije kontekste povezane sa fenomenom globalizacije a iji procesi i trendovi ukljuuju i lokalnu i dravnu realnost.15

-

-

Ovo odvajanje razliitih konteksta po teritorijalnoj osnovi treba dopuniti i razmiljanjem u terminima mrea. Danas u svetu postoje mnogi privredni, drutveni i kulturni fenomeni koji se razvijaju umreavanjem, dakle, u skladu sa sistemima relacija kojima se ignoriu granice, naroito politike i administrativne. U okviru ovog izvetaja ne moemo obuhvatiti sve studije Saveta Evrope u kojima je re o tim kontekstima, niti pokuati da istovremeno ustanovljavamo odnose meu njima; mi iznosimo njihove specifine karakteristike, identifikujemo njihovu dinamiku i anticipiramo njihove budue tendencije. Ograniiemo se na tri teme, jer su one pravi primeri znaaja konteksta za razmiljanje i praksu obrazovanja za demokratsko graanstvo. Kulture i ivotni stilovi mladih su predmet detaljnog prouavanja. Naputeni su tradicionalni oblici politike i drutvene participacije kao naina uklapanja u drutvo i uspostavljanja odnosa sa drugima, i umesto njih sreemo grupacije zasnovane na "subkulturi", gde prefiks "sub" ne oznaava vrednovanje, ve specifinu kategoriju u okviru celine, poznatu kao "kultura mladih". Ima komentatora koji ove subkulture tumae kao naine suprotstavljanja dominantnoj kulturi i stvaralatvu, putem ivotnih stilova gde oblaenje, muzika i razonoda imaju osnovnu, ako ne i jedinu ulogu u metodu formiranju identiteta ili, pak, kao proces socijalizacije. Ovi metodi funkcioniu izvan tradicionalnih institucija porodice i kole. Mnogi istraivai analiziraju ove sub-kulture kao instrumente prilagoavanja drutvenim promenama. Oseaj da se ivi u stalno promenljivom svetu pojaava neku vrstu neprekidnog "menjanja kanala". U mnogim manifestacijama, vano je pre svega uestvovati u dogaaju koje se deava ovde i sada, dogaaju koji kao takav postoji jedino preko, tj. zahvaljujui tom uestvovanju. Dok neki komentatori istiu sposobnost ove subkulture mladih da dovodi u sumnju kontrolu industrije komercijalne kulture, drugi dominirajuu, samoobnavljajuu snagu ove industrije. Tumaenje ovih kretanja kada je re o graanstvu je naroito delikatno. Mada je neosporan kreativni aspekt, aspekt poistoveivanja, formiranja fleksibilnih i mobilnih identiteta, to to se primordijalni, ili ak jedini znaaj pridaje sadanjici i zadovoljstvu koje se osea u toj sadanjici onemoguava bavljenje pitanjima koja naa drutva postavljaju, pitanjima koja zahtevaju trajno angaovanje svih graana. Kada se ipak pojavi direktnija politika manifestacija, karakterie je koncentrisanje na jedno jedino pitanje i veoma fragmentarno razmatranje problema. Izvesno je da drutveni poredak i njegovo mogue propitivanja nisu osnovna briga ovih subkultura. Prouavanje policije i ljudskih prava je primer akcija neophodnih kad su u pitanju i svi drugi nosioci javne funkcije bilo koje vrste. Vrene pre svega u Sektoru ljudskih prava Saveta Evrope, ove studije ukazuju na znaaj koji u svakom demokratskom drutvu ima kvalitetna policija, koju ine ljudi koji su u potpunosti upoznati sa pitanjem ljudskih prava, ljudi koji su garancija od svakog rizika korupcije. Policijska sluba je javna sluba, servis za graane i za sve ljude; njen zadatak je da titi. Nije na policiji da kanjava okrivljene, jer to je dunost pravosudnog sistema. Zatita znai i podrku slobodi svih i svakog, kako bi civilno drutvo bilo mesto sa kojeg se pokreu inicijative, mesto gde svi prihvataju svoje odgovornosti. Ovo je posebno aktuelno za zemlje koje su nedavno uspostavile demokratske politike institucije. Ponaanje i stavovi policije su tim znaajniji jer predstavljaju najvidljiviju manifestaciju javne vlasti. Kao i u svim drugim oblastima svoje aktivnosti, Savet Evrope je mesto za razmenu i dijalog o ovoj temi, mesto na kome razni funkcioneri, faktori i istraivai govore o svom iskustvu u razvijanju demokratske policije. Kao to je to sluaj u mnogim oblastima drutvenih studija, i ovde se podudaraju analize koje potvruju bitnu ulogu koju ima obuka -elementarna, ili na radnom mestu. Ovde se radi o stavovima i ponaanju policije prema drugima, kao i o pravima policije u samim policijskim ustanovama. Na krenje ljudskih prava nailazimo u16

postupcima policije prema drugim ljudima, ali i u njihovom meusobnom ponaanju. Ove studije o policiji pokazuju i to da su ljudska prava i demokratsko graanstvo odgovornost institucija, naroito javnih, a ne samo pojedinca. Trea tema o kojoj govorimo je daleko sveobuhvatnija. Radi se o dobro poznatom odnosu izmeu drave, graanskog drutva i trita, ili, drugim recima, o trinom drutvu, demokratiji, graanstvu i solidarnosti. Da li su svi oni u potpunosti kompatibilni? Odgovor na to pitanje je oigledno krajnje sloen i iziskivao bi izlaenje iz opsega ovog zbirnog izvetaja. Stavovi po ovom pitanju su razliiti, ak i dijametralno suprotni. Ima ljudi koji u civilnom drutvu vide najvei forum za inicijativu i slobodu, gde je drava pomoni organ koji, sve dok je to neophodno, treba da ima minimalni delokrug delovanja: pravo, policija, vojska i diplomatija su jedine oblasti u kojima ona treba da intervenie. "Zajedniko dobro", ukoliko ova ideja ima ikakvo znaenje, jeste prirodni rezultat izraavanja odreenih interesa faktora koji imaju maksimalnu slobodu. Nasuprot ovome, postoji i miljenje koje u prvi plan istie znaaj mone vlasti koja garantuje "zajedniko dobro", koje se utvruje i o kojem se raspravlja u ambijentu egalitaristikog odluivanja shodno definiciji demokratskog graanstva. Ova dva ekstrema se retko sreu u ovako jasno naznaenom obliku, i naa demokratska drutva generalno zauzimaju razne pozicije negde izmeu. Meutim, tekoe pred kojima se nalaze drave, naroito drave blagostanja, i transformacije koje su u toku, ine prvu koncepciju sve privlanijom. Njeni zagovornici tumae krizu drutvene kohezije kao neuspeh drave blagostanja i predlau obezbeivanje maksimalnog delokruga rada za graansko drutvo, koje se definie kao "trino drutvo." Pristalice druge koncepcije vide ovu krizu kao rezultat promena koje su ili nekontrolisane ili bar potencijalni uzroci iskljuivanja i raskola u drutvu. Ova debata mora se nastaviti, jer predstavlja izazov za nae shvatanje i analiziranje postojeih tekoa, dakle, i za nae definisanje odgovarajue akcije, ukljuujui obrazovanje za demokratsko graanstvo. Kakva god bila budunost ovih diskusija, ako gorenavedene termine kombinujemo na koliko god je mogue prirodniji nain, ti termini, ili, jo pre, realnosti koje oni podrazumevaju, nemaju tako vrsto uporite kao to to izgleda. Na primer, dohodovni jaz se poveava, s tim to najbogatiji, kako pojedinci tako i drave, postaju sve bogatiji, a siromani sve siromaniji. Velika multinacionalna i transnacionalna preduzea i privredne institucije su daleko monije od velike veine drava; u najnovijem izvetaju UNDP vidimo da je bogatstvo 200 najbogatijih ljudi u svetu vee od kombinovanog dohotka grupe drava koje ine 41% svetskog stanovnitva (2.3 milijarde ljudi). Neki govornici na Konferenciji parlamentaraca i nevladinih organizacija istakli su da su akcije vlada, naroito u Evropi, nekoliko godina bile usmerene u pravcu veeg integrisanja nacionalnih ekonomija u svetsku trgovinu, to vodi predaji suvereniteta, i to ne infra- ili supranacionalnim demokratskim institucijama, ve preduzeima i institucijama, koje ni u kom sluaju nisu demokratske. Postoji snana tendencija u pravcu krize razoarenja politikom i dovoenja u pitanje vlasti drava, naroito njihove dimenzije drave blagostanja, te moemo oekivati da civilno drutvo pokrene inicijative neophodne za odravanje i razvoj povezanosti u drutvu. Donekle je paradoksalno izraavati zabrinutost zbog nedovoljno demokratije i istovremeno prihvatati demontiranje i ukidanje demokratskih politikih institucija u korist (manje-vie koherentnog) pokreta drutvenih inicijativa iji legitimitet se potvruje samim njihovim postojanjem. Demokratske politike forme moraju se razvijati i menjati, ali ne treba "povratak" graanina, neophodno apelovanje na graanstvo kao inicijativu, proksimitet i odgovornost, smatrati dobrim rezultatom krize drave i demokratskih politikih institucija. Ne postoji razlog zbog koga bi trite, tj. ljudi i institucije koji njima dominiraju, odluivalo u prilog zajednikom dobru. Da li je trite jedno od mesta, ili jedino mesto za proizvodnju zajednikog dobra? Da li je ekonomska17

efikasnost, prema principima krajnje deregulacije slobodne trine privrede, nain, ili jedini nain da se doe do zajednikog dobra, tj. do njegovog definisanja i postizanja? Pitanje zajednikog dobra je pitanje politike prirode i ono zahteva diskusiju u kojoj uestvuju svi graani, ono iziskuje institucije koje garantuju potovanje principa demokratije i ljudskih prava, a posebno ravnopravnosti i slobode. Dakle, civilno drutvo ne moe postojati kao demokratsko, ukoliko nema demokratskih javnih institucija, tj. institucija koje kontroliu svi graani, institucija koje garantuju fundamentalne slobode i jednaku dostupnost svim javnim dobrima, bilo daje re o pravima kao to su obrazovanje, zdravstvena zatita, ili pravda. I obrnuto, odgovornost civilnog drutva je i da promovie i organizuje demokratske rasprave, da identifikuje velike i male probleme drutva za koje su odgovorni graani i da realizuje rasprave o tome. Najzad, konana tema za diskusiju je i pravda, u etikom pre nego u institucionalnom smislu. Ovaj problem ponovo izbija na povrinu u okviru irokog niza istraivakih projekata u sferi filozofije, kao i u oblasti politike nauke. To je pitanje koje ukljuuje odreeni pristup samom znaenju ivota u zajednici, koegzistenciji, i neophodnom cilju svakog drutva. Vratiemo se na ovo kasnije, prilikom razmatranja pitanja odgovornosti.

18

3. GRAANIN, GRAANSTVO: JEZGRO ZNAENJA, VARIJACIJE I POJMOVNI IZAZOVI Sada prelazimo na sutinu pojmova graanin i graanstvo, kao i na varijacije i pitanja koja se na ovu sutinu mogu odnositi. Imajui u vidu brze promene koje su u toku u naim drutvima i, otuda, i naine kako je graanstvo zamiljeno i kakvo je iskustvo s tim u vezi, najvanije je reafirmisati sutinu koncepcije graanstva u demokratskom drutvu. Tako bismo izbegli da svaku inicijativu, ponaanje ili stav koji na neki nain uzimaju u obzir i druge automatski nazivamo "graanskim". U svim drutvima su stvorena i primenjuju se pravila koja se tiu zajednikog ivota, naina reavanja sukoba, naina ivljenja sa drugima, drugima u okviru istog drutva i drugima izvan njega, koji mu ne pripadaju. ta je to to je specifino za koncept demokratskog graanstva? ta taj koncept implicira, kako u odnosu na pojedinca, tako i u odnosu na institucije, ma ko/ta oni bili? Re ili koncept koji se rasplinu u neto neodreeno i nejasno ne pomau pri razmiljanju i usmeravanju akcije, ve prosto slue postizanju neke vrste mlake saglasnosti koja odgovara svima poto tu niko ne unosi nita to bi bilo od vitalnog znaaja. Kao svi termini koji se koriste kada govorimo o socijalnom i politikom ivotu, "graanstvo" je daleko od toga da ima stabilno i opteprihvaeno znaenje. Sve vie prevlauje ideja da je ovde re o konceptu koji ima vie oblika.3 To, oigledno, ima vane posledice po kljune kompetencije za ODG. Ta situacija je savreno normalna i legitimna. ak i ako nastoje da ne budu u suprotnosti sa principima koji su opteprihvaeni pri definisanju demokratskog drutva, nae politike i socijalne institucije uklapaju se u razliite tradicije i poprimaju mnoge oblike. ta vie, znaenja termina "graanstvo" otvorena su za nova iskustva kroz koja stalno prolazimo ka novini oblicima koje e graanstvo i demokratski politiki ivot poprimiti u budunosti; stoga je normalno ili ak poeljno da se sve to menja. Reci koje se koriste u svakom jeziku svedoe o ovoj raznovrsnosti. One su instrumenti kojima svaki pojedinac, svaka kultura, upotrebom, gradi i izraava svoju koncepciju politikog i drutvenog ivota, slobode, i odnosa sa drugima. Ovo ini svaki pokuaj sintetike konstrukcije posebno tekim, jer svaki takav pokuaj uvek e dovoditi do sumnje da se radi o redukciji raznovrsnih iskustava i naina razmiljanja, i, otuda, ak i o opasnosti od standardizacije, realne ili zamiljene opasnosti koja je veoma prisutna u brojnim govorima i u individualnoj i kolektivnoj imaginaciji. Ovde se stalno nalazimo izmeu potvrivanja kolektivnih identiteta zasnovanih na razliitim politikim koncepcijama koje su se razvile u kontekstu drava koje su danas priznate na meunarodnom nivou, i traganja za zajednikim elementima za izgradnju demokratske Evrope, evropskog prostora slobode, ravnopravnosti i solidarnosti. Ovaj evropski prostor ima mnogo dimenzija i sloene aspekte koji se oigledno ne ograniavaju na politiki univerzum, ak iako se uvek zahteva ispitivanje zakonskih i politikih preduslova za ostvarivanje sloboda i zatitu prava. Letimian pogled na renike pet razliitih jezika4 u ovom trenutku je od velike koristi. To je nain da uoimo nijanse, ak i razlike, koje postoje u osnovnim tekstovima ove studije, iji autori su iz nekoliko razliitih drava, dakle, iz nekoliko razliitih politikih i pravnih kultura. Svaki od ovih autora izraava se u dimenzijama svog kulturnog okvira, ak i kada, koliko god je to mogue, uzme u obzir mnotvo stavova izraenih na radnim sastancima Saveta Evrope.5G. Ernst Jouthe, pomonik zamenika za civilne poslove Kvebeka, govori o "poliseminom i osporavanom pojmu". Seminar "Osnovni pojmovi i kljune kompetencije", 1997, dokument DECS/CIT(98) 7 dodatak 4 Izbor ovih pet jezika je rezultat injenice da autor ove studije razume znaenje definicija sadranih u odgovarajuim renicima. 5 I to je delikatno pitanje. Dok se svaki od njih izraava u kontekstu kulture kojoj pripada, ta kultura ni u kom sluaju nije homogena ili zatvorena. U svakoj evropskoj dravi vode se debate , esto veoma vrue, kojima se dovode u pitanje koncepcije drutvenog i politikog ivota. Najzad, niko ne "predstavlja" kulturu, naime, nijednu kulturu ne predstavlja jedno lice. 193

Engleski: citizen ... l person who lives in a town, not in the country: the s of Paris. 2: person who has full rights in a State, either by birth or by gaining such rights: immigrants who have become -s of the United States. Cf British subject; ofthe world, cosmopolitanperson. -- ship ... being a ; rights and duties of a . Nemaki: Burger (...) Bewohner einer Stadt od. eines Staates (Staats); Angehoriger des 3. Standes, des besitzenden Burgertums, der Bourgeoisie; ein des Vereinigten Staaten; akademishcer Angehoriger einer Hochschule; ein angesehener unserer Stadt (zu Burg) Burgerlichkeit (...) Angehoriger des Burgertums, Nichtadliger

panski: ciudadania. l Cualidad de ciudadano de cierto sitio. . Derechos de ciudadano de cierto pais (V. "NACIONALIDAD, NATURALEZA".) 2 "Civismo". Comportamiento proprio de un buen ciudadano: "Hay que votar por ciudadania." ciudadano, (adj. y n.), l Natural o veino de cierta ciudad. 2 Se aplica a las personas de una ciudad antigua o de un estado moderno con los derechos y deberes que ello implica; a causa de esos deberes y derechos, la palabra lleva en si o recibe mediante adjetivos una valoracion moral y un contenido afectivo : "No es buen ciudadano el que no respeta las leyes. Se siente ciudadano del mundo" (V. NATURAL, SUBDITO > PATRICIO, guirite, republicano. > CIVISMO, VALOR civico. >NACIONALIZARSE , NATURALIZARSE > LffiRE > CONCIUDADANO".) anti 3 Antiguamente, habitante de la ciudad, de *clase intermedia entre la de "caballero " y lae "artisano". 4 "Hombre bueno". Hombrepertenecientealestado llano.. Italijanski: Cittadinanza, s.f. 1. l"insieme degli abitanti di una citta; la cittadinanza e invitata alle celebrazioni dantesche. 2. appartenenza del singolo a una societa organizzata a Stato; cittadinanza originaria; cittadinanza acquisita / Piccola cittadinanza, priva del godimento dei diritti politici e dell"obbligo del servizio militare/ Doppia cittadinanza, appartenenza di un singolo, in qualita di cittadino a due stati. Francuski: Citoyen, enne ... (XVI, "concitoyen"; ...de cite) 1. Vx ou plaisant. Habitant d"une ville ...2. (Fin XVII) Antiq. Celui qui appartient a une cite (2), est habilite a jouir, sur son territoire, du droit de cite...3. (XVIII) Mod. Individu considere comme personne civique, particulierement National d"un pays qui vit en republique...4. (XVH; de 1). Citoyen du monde, qui met l"interet de l"humanite au-dessus du nationalisme Citoyennete:...Qualite de citoyen. La citoyennete francaise.

3.1. Jezgro Uprkos razlikama u okviru svake definicije i izmeu razliitih jezika, postoje neka zajednika uporita kojima se obezbeuje zdrava osnova za praenje naeg istraivanja graanstva. Uvek se radi o pripadanju nekoj zajednici, to podrazumeva politiku i prava, osobito politika prava. U tom smislu, graanin je uvek su-graanin, neko ko ivi sa drugima. Ova zajednica definie se na dva sutinska nivoa: s jedne strane, tu je lokalni nivo, grad, esto u urbanom smislu, u kojem neko lice ivi, kojem pripada, a s druge strane, tu je drava, jer to lice je i dravljanin6, to podrazumeva puna prava koja se daju lanovima te drave. Ovo pripadanjeDrava, nacija, nacionalna drava...to su pojmovi koji zahtevaju analizu izvan delokruga ove studije.Tako se nacija povezuje sa razliitim koncepcijama ne samo drutvenog ili politikog ugovora, ve i kulture i kultura, jezika i vie jezika, mogunosti pripadanja itd... Zatim, ideju o nacioanlnoj dravi i specifine oblike koje je ona poprimila u raznim evropskim dravama treba smestiti u istorijski kontekst kako bi se razmatrala kao istorijska tvorevina, nastala u odreenom trenutku u odreenom kontekstu, to ne prejudicira druge politike oblike koji e se javljati u budunosti. 206

uvek se odnosi na nivo politike organizacije, nivo vlasti, i na prava; drugim recima, graanin i graanstvo uvek podrazumevaju razgraniavanje jedne teritorije i grupe, teritorije na kojoj su prava primenljiva, grupe kao svih lica koja ima ova prava; dakle, uporite je pre svega na politikom i pravnom. Najzad, u zavisnosti od tradicije, akcenat moe biti vie na lokalnom, kao prvom nivou pripadanja, dakle, na prostoru koji je dovoljno ogranien kako bi pojedincu bilo lake da bude aktivan i da uestvuje, ili na nivou nacionalne drave kao najvanijem nivou na kojem se odluuje o zakonima i gde je formiran kolektivni javni identitet. Nema drave u kojoj je jedan od ova dva nivoa iskljuiv; radi se samo o prioritetu koji se daje jednom ili drugom nivou, to je izbor od kojeg zavisi koncepcija obrazovanja za demokratsko graanstvo. Ovo podseanje moe izgledati paradoksalno u vreme kada se politika vlast, naroito vlast drava, dovodi u pitanje razvojem velikih multi-dravnih privrednih entiteta i velikih multi-, trans-, ak i supra-nacionalnih preduzea. To je paradoksalno u vreme kada se mnoe zahtevi za neka posebna prava i kada se raspravlja o mogunostima proirivanja standarda koji imaju za cilj priznavanje i zatitu posebnih prava pojedinaca i grupa. Ovo podseanje jo nije potpuno. Treba dodati da graanin i graanstvo postoje u demokratskim prostorima, tj. prostorima u kojima ljudi imaju jednaka prava i dostojanstvo, gde je zakon stvoren od ljudi za ljude. Pravna i politika ravnopravnost, zajedno sa principom ne-diskriminacije, kombinuju se sa maksimalnim poveavanjem sloboda. Graanin je lice koje ima prava i dunosti u demokratskom drutvu. Prvo pravo je pravo uspostavljanja zakona; prva dunost je potovanje zakona, tj. ostvarivanje slobode, razvijanje inicijative, organizovanje odnosa sa drugima u okviru utvrenom zakonom. Demokratsko graanstvo, dakle, podrazumeva samostalnost pojedinca kao primarnu vrednost, sa svim rizicima koje ovo nosi za one koji dre vlast u svojim rukama. Dalje, mnoge rasprave i odgovarajue akcije nastojale su da nekako umere ovu slobodusamostalnost apelovanjem na oseaj odgovornosti i poznavanje zakonskih, ak i moralnih obaveza koje nosi ivot u zajednici i potovanje drugog lica i drugih grupa. Dakle, kljune kompetencije povezane sa demokratskim graanstvom su one koje su potrebne za formiranje slobodne i samostalne linosti svesne svojih prava i dunosti u drutvu u kojem su mo uvoenja zakona, tj. pravila zajednikog ivota kojima se definie okvir za ostvarivanje slobode svakog pojedinca, kao i postavljanje i kontrolisanje ljudi koji e tu mo vriti, pod nadzorom svih graana. Ovde svi prihvatamo prvi princip ljudskih prava - "Sva ljudska bia roena su slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima" - i njegove posledice u demokratskom drutvu koje je sutinski vezano za taj princip. Na svim nivoima, javna vlast je izraz graana, u korist graana, kontrolisana od strane graana. Pristup zajednikim dobrima - kao to su kolovanje, zdravstvena zatita, ak i posao - u teoriji podlee pravilima o jednakosti. Politika kriza u naim demokratskim drutvima je, prema tome, kriza na putu ka jednakosti uprkos tendencijama ka usitnjavanju i sve veoj vlasti vodeih ekonomskih snaga. Najzad, treba rei da su prava iznad svega slobode, sposobnosti za akciju, a ne nametnuta ogranienja koja se pasivno prihvataju. Isticanje "jezgra" graanstva ne zasenjuje ostale - ekonomske, socijalne i kulturne - aspekte graanstva. Prolo je mnogo vremena od kada se graanstvo ograniavalo na politiku sferu, a jo vie od njegovog svoenja na sam in glasanja; o navoenju i postojanju ekonomskih i socijalih prava raspravlja se ve neko vreme u vezi sa ljudskim pravima. Bez elje da ponovimo konstrukciju koju sugerie Maral /Marshall/, treba potvrditi komplementarnu21

prirodu graanskih i politikih prava i ekonomskih i socijalnih prava. Od vitalnog je znaaja obezbeivanje minimalnih materijalnih uslova opstanka i pristupa izvesnim "bitnim" dobrima ukoliko ne elimo da se politika prava i slobode koji se garantuju za sve i svakog svedu na nulu; u suprotnom, do definisanja ekonomskih i socijalnih prava i do uslova njihove dostupnosti moe se stii jedino putem demokratske rasprave koja se zasniva na graanskim i politikim pravima. Daleko od toga da se jedna drugoj suprotstavljaju, ove dve kategorije prava se uzajamno podravaju. Jasno, ova ekonomska i socijalna prava imaju zakonsku dimenziju. U kasnijoj fazi, zabaviemo se pitanjem kulturnih prava, koja su kontroverzna i jo nisu precizno definisana, kao i pitanjem kulturnih prava, jer ona nisu ni zajemena, a kamoli stabilizovana, i okruena su brojnim kontroverzama. Obzirom na sve to, obrazovanje za demokratsko graanstvo je projekt obrazovanja i obuke u kojem ima najvie tenzija, dvosmislenosti, ak i nesuglasica. Cilj tog projekta nije ni strune ni profesionalne prirode. Ovaj projekat ima u prvom planu pojedinca i njegove odnose sa drugima, graenje linih i kolektivnih identiteta, uslove zajednikog ivota. On, dakle, mora da se bavi pojedinanim i drutvenim, posebnim i univerzalnim, onim to je ve tu, umetanjem u istorijski i kulturni kontinuitet, i sposobnou iznalaenja budunosti, izgradnjom budueg sveta, prihvatanjem preanje stvarnosti i razvijanjem kritikog prilaza. Svi graani demokratskih drava su i primaoci i davaoci obrazovanja za demokratsko graanstvo Ovim pristupom definie se osnovni cilj obrazovanja za demokratsko graanstvo. U ovoj fazi razlikujemo: politike i pravne definicije demokratskog graanstva vezane za status koji se daje svima onima koji imaju pravo da pripadaju zajednici; dok se graanstvo zasniva na ovom pripadanju, ne smemo zaboraviti da se i strancima daju veoma velika prava, ukljuujui i veina ekonomskih i socijalnih prava; kompetencije koje su eljene ili oekivane, koje se zahtevaju ili sanjaju, tako da nain uvaavanja ovog statusa i ivot sa pravima s njima povezanim dunostima omoguavaju njegovo odravanje i razvoj u pravcu jo vee slobode, ravnopravnosti i demokratije.

-

3.2. Pojmovne varijacije i izazovi Pored osnovnih pojmova uglavnom vezanih za politiku i pravnu dimenziju demokratskog graanstva i ljudskih prava - jednakosti, slobode, dostojanstva, prava, zakona, moi, kao i jo nekih - neophodno je dati posebno mesto nekim relativno novim prilazima i oblastima koje su i bogate i kontroverzne. Pre svega treba da razmotrimo sve prideve koji se koriste uz izraz graanstvo. Ti pridevi ne samo da nisu primeri jezike pretencioznosti, ve imaju svoja manje ili vie precizna i zajednika znaenja. Prvi je svakako pridev "demokratsko". Za Savet Evrope tim pridevom se naglaava injenica da je re o graanstvu koje se zasniva na naelima i vrednostima pluralizma, primatu zakona, potovanju ljudskog dostojanstva i razliitosti kultura kao bogatstva. Ostali pridevi, kao to su "pluralistiko", "otvoreno", "iskustveno" itd., izraavaju neprihvatanje ogranienja na jedinstven, rigidan pojam i mogu se shvatiti kao poziv za umnoavanje promiljenih nastojanja da se izgradi znaenje demokratskog graanstva i da se stalno iznalaze novi oblici koje e ono poprimati.22

Tako se pojmovi uea, demokratije ili participativnog graanstva, ini se, sve vie prihvataju kao sutinski vani za budunost naeg zajednikog ivota. Re je o tome da se obezbedi da svako moe da zauzeti svoje mesto u drutvu i doprinositi njegovom razvoju na razliitim nivoima, a ne samo politikim inom glasanja. Re je o tome da svako moe da ima kontrolu nad svojim ivotnim okruenjem. Smanjenje prepreka ueu, naroito drutveno-ekonomskih prepreka, predstavlja sastavni deo svake strategije usmerene ka jaanju demokratskog graanstva. Na drugom mestu, kad je re o obrazovanju za demokratsko graanstvo, nalazi se sve to je vezano za obrazovne ustanove i ustanove za obuku. Sainjavanje inventara toga, ak i veoma nepotpunog, zauzelo bi veoma mnogo prostora u studiji ove vrste. Meutim, ukoliko se eli da obrazovanje za demokratsko graanstvo bude stalna briga svih graana i svih ustanova u jednom demokratskom drutvu, ono treba da bude jasno i prioritetno prisutno u obrazovnim ustanovama i ustanovama za obuku, a naroito u kolama. Saradnja, uee, dijalog i potovanje jesu brojne reci kojima se opisuju stavovi koji se oekuju od svih u koli, posebno od odraslih, stavovi koja treba da nadahnjuju delatnosti u kolama i optu atmosferu kolskog ivota. Tree, u proteklim godinama razvija se nova oblast koja se odnosi na pitanje kulturnih prava, koja mi ovde povezujemo s pravom na identitete. Danas mnogi autori naglaavaju vanost tretiranja identiteta pojedinca kao neeg to je mobilno i pluralistiko, znaaj garantovanja slobode pripadanja ovoj ili onoj grupi, ili veem broju grupa, slobode nepripadanja i slobode menjanja. Komponenta kulture je oigledno jedna od bitnih komponenata identiteta pojedinca, pri emu se jezik nalazi na prvom mestu, kao i sve to to podrazumeva; tu se odmah postavlja pitanje pripadnosti grupama, zajednicama, narodima (ove reci su pune emotivnog naboja), koje grade identitet svakog pojedinca, naroito onima s kojima neko lice odrasta, a koje su isto toliko aktuelna sadanjost koliko i naslee. Zbog toga se o kulturnim pravima razmilja kao o novoj generaciji ljudskih prava, posle graanskih prava, politikih prava i ekonomskih i socijalnih prava. Iako postoji prilino iroka saglasnost o vanosti ovih kulturnih prava, kao i o tome ime se ona pravdaju, kao to su potovanje razliitosti kultura i afirmacija bogatstva razmene i uzajamnog proimanja, njihovo stvarno uzimanje u obzir u politikim konstrukcijama raznih drava je delikatnije. Razmiljanje i odluke osciliraju izmeu neophodne izgradnje zajednikog javnog prostora gde graani imaju dovoljno zajednikih veza da bi mogli da raspravljaju, ive zajedno i izgrauju svoju budunost, i itavog niza konsekvenci koje su predmet i nadanja i strahovanja, a koje su vezane za veoma snanu afirmaciju razlika i osobenosti. Iako je multikulturna stvarnost naih drutava iroko prihvaena, politiki i pravni tretman ove stvarnosti, tj. definicija prava, onih kojima ta prava pripadaju, a jo vie grupa koje su odgovorne za njih, ne zaboravljajui pritom teritorijalnu dimenziju definicije ovih potonjih, jo uvek je, a mora i dalje biti, predmet rasprave i izgradnje.7 Otvorenost prema drugima predstavlja jedno od kljunih kompetencija graanstva (videti dalje u tekstu); mi tome dodajemo, posle mnogih drugih, stvarnost i vrednost uzajamnog proimanja, potrebu da se stvori prostor za istorijsku i kritiku dimenziju, to omoguuje da se kulture predstave kao istorijske, tj. da se prikae njihova nestabilnost, njihove linije sila, kontinuitet razmena i evolucija, veoma esto izmiljanje tradicija. Mi ne znamo kakve e kulture biti sutra, ali svakako nee biti onakve kakve su danas ili kakve su bile u prolosti.Videti "Kulturna prava u Savetu Evrope,1949-1997" /Cultural rights at the Council of Europe, 1949-1997/, dokument DECS/SE/DHRM (97) 5. 237

Pitanje kulturne dimenzije graanstva postavlja se u optijem kontekstu. Jedan od fundamentalnih ciljeva obrazovanja za demokratsko graanstvo jeste jaanje kulture demokratije. Slino tome, mada se oseanje pripadnosti u smislu zajednikih vrednosti, identiteta, istorijskog naslea i seanja nesumnjivo umanjuje, ono je isto tako neodvojivo povezano s projekcijom budunosti, sposobnou razvijanja kolektivnog projekta. etvrto: u tandemu sa idejom kolektivnog projekta koji ukljuuje odnos sa drugima, tj. sposobnost za inicijativu i uvaavanje drugih, sada se mnogo istie i pojam odgovornosti. Da li je re o odgovoru na individualizaciju i fragmentaciju naih drutava, potrazi za drutvenom kohezijom i novim moralnim osnovama za zajedniki ivot? Ovaj pojam svakako treba dalje prouavati, ne dovodei u pitanje naela ljudskih prava i ne pretvarajui ga u orue novog drutvenog konformizma. Na primer, naglasak na odgovornosti na lokalnom nivou ne bi smeo da nas dovede do toga da zanemarimo druge, udaljenije oblike odgovornosti, reperkusije lokalnih odluka u drugim mestima i uticaj odluka donetih drugde na lokalne situacije. Za analizu odgovornosti bie korisno da se zasniva na praksi obrazovanja za demokratsko graanstvo. Re "odgovornosti" otvara najmanje dva pravca istraivanja, jedan koji se odnosi na zakon, ukljuujui pojam pravne odgovornosti, i drugi koji se odnosi na ire podruje sposobnosti da se uvaavaju drugi i dunost da se odgovori na njihovu slobodu kao linosti koje su nosioci prava. Ovaj drugi prilaz se razlikuje od prvog i dopunjuje ga. Razlikuje se zbog toga to zagovara identifikovanje ideje o o dopunskoj stazi odgovornosti8 za svakog pojedinca, a dopunjuje ga jer ne porie znaaj drutva i meuljudskih odnosa. Time se otklanja svaki rascep izmeu javnih ustanova s jedne strane, sa odnosima koji se zasnivaju na donekle "politiki nekorektnom" pojmu poslunosti i, sa druge strane, zajednice u irem smislu, graanskog drutva na koje ne utie nijedna ustanova, koju odobrava javnost koja na nju gleda kao na arhetipsko okruenje za slobodu. Takva sloboda nije sloboda nijednog pojedinca sa ogoljenom moi izvan drutva, koji bi drutvo smatrao kao ogranienje moi. Sloboda je stalni proces izgradnje u okviru odnosa izmeu pojedinca i drugih, sveta i njega. Ustanove nisu prepreke ve neophodni ljudski, propisani i aksioloki okviri za delovanje. Odgovornosti su povezane s pojmovima slobode i moi, to pojmu "staza" daje pun smisao.

Videti Seminar o osposobljavanju i odgovornosti: od principa ka praksi /Seminar on Empowerment and Responsibility: from Principle to Practice/, Delfi, Grka, oktobar 1999, Dokument CDCC/Delphes (99) 4.

8

24

4. KLJUNE KOMPETENCIJE Ovde se otvara praktino neograniena oblast iskustva i stavova, saznanja i ponaanja. Vie autora izraava rezerve u pogledu mogunosti, a pre svega u pogledu vrednosti, sastavljanja liste kompetencija. Oni naglaavaju formalnu i krajnje nerealnu prirodu takvog napora. Lista koja bi proistekla iz tog napora bila bi uvek privremena, to samo po sebi ne bi bilo mnogo ozbiljno, ali, to je jo vanije, bio bi to samo niz uoptavanja i optih mesta koja su svima poznata, to bi ostavljalo utisak da je neophodno da se steknu sve kompetencije koje se spominju tokom obrazovanja. To beskrajno proirivanje imalo bi tetnu posledicu u smislu da diskredituje takvu listu i vrednosti, naela i ciljeve koja ona sadri. Kako izbei dugo nabrajanje svih znanja, iji bi zbir trebalo da odredi linu i drutvenu ljudsku savrenost, dok bi ona u svakodnevnom ivotu bila (gotovo) stalno obezvreivana? Ovi autori daju prednost tome da svoje napore posvete prouavanju uslova za ovakvo obrazovanje. Nasuprot tome, drugi autori smatraju da je neophodno pokuati da se unese malo reda u tako ogromnu oblast: sa njihovog stanovita, ba zato to su kompetencije za graanstvo podlone neogranienom proirivanju i stalnom menjanju granica treba uiniti napor da se one pojasne i razvrstaju. Ova dva prilaza nisu suprotstavljena. Konstrukcije u kojima se nabrajaju i klasifikuju kompetencije ne mogu zameniti delovanja i intervencije, ali mogu biti korisne u tom smislu to unose malo jasnoe u ovaj uvek otvoreni univerzum. One pruaju teoretski okvir koji se moe koristiti za definisanje, usmeravanje, podsticanje i analizu delatnosti. Razni autori su u raznim prilikama predlagali nekoliko naina klasifikovanja kao i mnogo naina da se obrazovanje za demokratsko graanstvo prikae. eleli bismo da naglasimo da je svrha ovih konstrukcija da nam pomognu; stoga emo ih tako i shvatiti i pokuati da ih poboljamo tako to emo ih stalno uporeivati sa stvarnou. 4.1. Prva klasifikacija Prva klasifikacija obuhvata tri iroke kategorije kompetencija: kognitivne kompetencije, emotivne kompetencije, i kompetencije vezane za izbor vrednosti, za delovanje. Pokuajmo sada da malo pojasnimo sadraj svake od ovih kategorija: Kognitivne kompetencije. Moemo ih podeliti u etiri grupe: kompetencije pravne i politike prirode, tj. znanje koje se odnosi na pravila kolektivnog ivota i demokratske uslove njihovog uspostavljanja, znanje koje se odnosi na moi u demokratskom drutvu, na svim nivoima politikog ivota; drugim recima, znanje o demokratskim javnim ustanovama i pravilima kojima se reguliu sloboda i delovanje, i koje vodi uvianju da su ove ustanove i slobode odgovornost svih graana. Prema tome, pravne kompetencije predstavljaju "oruje" kojim graani mogu da brane svoje slobode, zatite pojedince, kao i da se suprotstave zloupotrebama moi od strane onih koji su na vlasti; poznavanje savremenog sveta, tj. znanje koje podrazumeva, kao i ono gore navedeno, istorijsku dimenziju i kulturnu dimenziju. injenica je da je neophodno, da bi neko bio sposoban da uestvuje u javnoj debati i da donese validnu odluku u pogledu ponuenih opcija u jednom demokratskom drutvu, da takvo lice zna o emu se razgovara, da ima izvesno znanje o temama o kojima se raspravlja. S obzirom na umnoavanje oblasti teoretskog i praktinog znanja, nijedan pojedinac ne bi mogao posedovati sva znanja;25

ovde se postavljaju bolni problemi izbora u oblasti obrazovanja. Ove tekoe su uveane privremenim karakterom velikog dela ovog znanja kao i potrebom da ljudi naue da je ono promemjivo i da budu otvoreni za nove ideje. Sutina je ovde u sposobnosti za kritiku analizu drutva. Takvo znanje o savremenom svetu takoe obuhvata sposobnost predvianja, tj. sposobnost da se problemi i reenja sagledaju dugorono i da se izbegnu povrne kratkorone analize. Mi znamo, ali ini se da ponekad zaboravljamo, da e mnoge odluke koje se donesu danas uticati na sutranjicu, bilo da se odnose na uspostavljanje ravnotee u nekadanjoj prirodnoj ivotnoj sredini koja je sada postala potpuno "veslaka", ostavljanje dovoljno energetskih i prehrambenih resursa buduim pokoljenjima, ili razmatranje dugoronih posledica investicionih ulaganja u nuklearnu energiju ili na genetike manipulacije, da navedemo samo nekoliko primera;

kompetencije proceduralne prirode, koje se, nadamo se, mogu prenositi i stoga koristiti u veoma razliitim situacijama. Pored raznih optih intelektualnih sposobnosti, na primer za analizu i sintezu, istakli bismo dve sposobnosti od posebnog znaaja za demokratsko graanstvo: spobonost za iznoenje argumenata, koja se odnosi na debatu, i sposobnost refleksije, tj. preispitivanja postupaka i argumenata u svetlu naela i vrednosti ljudskih prava, promiljanja pravca i granica mogueg delovanja, promiljanja sukoba vrednosti i interesa itd.; poznavanje naela i vrednosti ljudskih prava i demokratskog graanstva. Ova naela i vrednosti proistiu pre svega iz promiljene konstrukcije, ali na dubljem nivou zahtevaju koncepciju ljudske jedinke, koja se zasniva na slobodi i jednakom dostojanstvu svakog pojedinca.

Ova poslednja grupa dovodi nas neposredno do druge oblasti kompetencija: Etike kompetencije izbor vrednosti. Pojedinci izgrauju sebe i svoje odnose sa drugima u skladu sa odreenim vrednostima. Ova uvek prisutna etika dimenzija obuhvata afektivne i emotivne aspekte. Neki veruju da prihvatanje vrednosti ljudskih prava i demokratije treba da bude jedino rezultat racionalne konstrukcije, dok drugi veruju da nije dovoljno doneti odluku o prihvatanju pa da se ona i ostvari. Afektivni i emotivni aspekti su prisutni uvek kada neko sebe vidi kao individuu povezanu sa drugima i sa svetom. Obrazovanje za demokratsko graanstvo zahteva rad na ovim aspektima. Graanstvo se ne moe svesti na katalog prava i dunosti, ve podrazumeva pripadnost grupi ili grupama, ukljuivanje razliitih identiteta u igru na veoma dubok nain. Prema tome, ono zahteva etiki pomak koji obuhvata linu i kolektivnu emotivnu dimenziju. Ma kako bile brojne, vrednosti o kojima je re i ija dalja izgradnja i promiljanje su neophodni usmerene su na slobodu, jednakost i solidarnost. One podrazumevaju uvaavanje i potovanje sebe samog i drugih, sposobnost da se sasluaju drugi, sposobnost promiljanja o mestu nasilja u drutvu i nainu njegovog suzbijanja, o reavanju sukoba. One zahtevaju pozitivno prihvatanje razlika i razliitosti, zahtevaju da se ima poverenje u drugog. U vezi s tim, neophodno je prevazii veoma usko odreenje tolerancije za kojom se tako esto izraava potreba. injenica je da tolerancija nije ograniena na prihvatanje razlike, prihvatanje koje je ponekad ravno ravnodunosti; ona zahteva priznavanje vlastitih granica i gledanje na drugog kao na nekog kome se veruje, ko je isti kao i ja, ko je deo oveanstva; svakom pojedincu su potrebni drugi da bi izgradio sebe kao ljudski subjekt; ovo pozivanje na vrednosti je izuzetno vano kako bi se izbegla instrumentalizacija zakona;26

Sposobnosti za delovanje, koje se ponekad nazivaju drutvene kompetencije. Znanje, shvatanja i vrednosti dobijaju smisao u svakodnevnom linom i drutvenom ivotu; oni su ugraeni u sposobnosti za delovanje, u drutvene kompetencije, i pomau da se da smisao prisutnosti svakoga, drugih, i svetu. Re je o poboljavanju ovekovih sposobnosti da preuzme inicijativu i da prihvati odgovornosti u drutvu. Jo jednom se pokazuje da je nemogue sastaviti iscrpnu listu; ipak, pogledajmo neke od esto pominjanih sposobnosti:-

sposobnost da se ivi sa drugima, da se sarauje, da se izgrauju i ostvaruju zajedniki projekti, da se preuzmu odgovornosti. ire posmatrano, ova sposobnost doprinosi interkulturalnosti, naroito potrebi da se naui vie jezika. Jezici se ovde smatraju ne samo kao sredstvo optenja sa drugim pojedincima, ve pre svega kao otvorenost za drugaije naine miljenja i puteve razumevanja, za druge kulture. Interkulturalnost nije ograniena na jeziku dimenziju, ve obuhvata sve aspekte kultura, ukljuujui istoriju. sposobnost da se reavaju sukobi u skladu s naelima demokratskog prava, naroito s dva osnovna naela obraanja treem licu koje nije upleteno u sukob, i naela otvorene debate da bi se sasluale strane u sporu i pokualo da se doe do istine; sukobi se mogu resiti posredovanjem usmerenim ka postizanju sporazuma izmeu strana, ili u skladu sa sudskim naelima, gde odluku donosi trea strana na osnovu zakona i propisa koji su stupili na snagu pre nastanka sukoba o kojem je re, sposobnost da se uestvuje u javnoj debati, iznose argumenti i uini izbor u nekoj situaciji u stvarnom ivotu.

-

-

Da bismo vizuelno prikazali njihovu povezanost, mogli smo ove kompetencije prikazati u obliku trougla, sa tri ugla "kognitivnim", "afektivnim i koji se odnosi na vrednosti" i "drutvenim". Nijedna kategorija nije iskljuiva u odnosu na druge i u svakoj situaciji ove tri kategorije su meuzavisne; one predstavljaju tri dimenzije ovekovog odnosa prema svetu i drugima. Tako, na primer, mirno reavanje sukoba podrazumeva znanje o demokratskim naelima na kojima se organizuje takvo reavanje, lini stav koje ukljuuje kontrolisanje vlastitog nasilja i prihvatanje da se ne uzima zakon u svoje ruke, kao i sposobnost za delovanje u skladu sa izreenim. Veina kompetencija koje su tako razvrstane odnose se takoe i na dve druge oblasti. Na primer, argumentacija i debata zahtevaju znanje o predmetu rasprave, sposobnost da se saslua drugi i uvaavanje njegovog gledita, kao i primenu tih sposobnosti u konkretnoj situaciji u kojoj se ljudi nalaze. Ne postoji delotvorno graanstvo sem onog koje se ispoljava u delovanju pojedinca; i obratno, znanje i promiljanje o njegovim postupcima i njihovom drutvenom i linom, praktinom i etikom znaaju su isto toliko vani. Prema kriterijumima obuke i obrazovanja naglasak treba da bude na najslabijoj dimenziji. Jo jedna prednost ove vrste konstrukcije je u tome to je ona orue koje pomae u ocenjivanju i preusmeravanju prakse. 4.2. Druga klasifikacija Drugu klasifikaciju predloio je Rud Velduis /Ruud Veldhuis/, i u njoj se razlikuju etiri dimenzije graanstva, koje se zasnivaju na analizi ivota u drutvu. Te dimenzije su: politika i pravna, drutvena, kulturna i ekonomska. Kao i kod prve klasifikacije, ove dimenzije nisu same sebi cilj, ve predstavljaju pomono sredstvo u razvrstavanju i pojanjavanju

27

kompetencija za obrazovanje za demokratsko graanstvo. Neki smatraju da su ove etiri dimenzije ravnopravne; drugi su miljenja da politika i pravna dimenzija predstavljaju transverzalnu dimenziju, tj. da pitanja moi i prava proimaju ostale tri dimenzije, ekonomsku, drutvenu i kulturnu. Po cenu rizika da ponovimo neke od podataka koje smo dali u prvoj klasifikaciji, pokuaemo da ukratko iznesemo sadraj i ciljeve svake od ovih dimenzija: politika i pravna dimenzija obuhvata prava i dunosti u pogledu politikog sistema i zakona. Ona zahteva znanje koje se odnosi na pravo i politiki sistem, demokratske stavove i sposobnost za participaciju, za preuzimanje odgovornosti na svim nivoima javnog ivota; drutvena dimenzija obuhvata odnose izmeu pojedinaca i zahteva znanje o tome na emu se zasnivaju ti odnosi i kako funkcioniu u drutvu. Drutvene kompetencije su ovde od prevashodnog znaaja. Ova dimenzija je vezana za druge, naroito sledeu, putem znaaja takvih vrednosti kao to je solidarnost; ekonomska dimenzija se odnosi na oblast proizvodnje i potronje roba i usluga. Ona se neposredno odnosi na rad i na nain na koji je organizovan, na plodove rada i njihovu raspodelu. Ekonomska dimenzija zahteva ekonomske kompetencije, tj. znanje o tome kako funkcionie ekonomska oblast, ukljuujui i oblast rada; kulturna dimenzija se odnosi na kolektivne predstave i imaginacije i na zajednike vrednosti. Ona podrazumeva, kao i druge dimenzije, a ponekad i vie nego druge, poznavanje istorije, priznavanje zajednikog naslea s njegovim razliitim komponentama, pokretnog naslea, naslea koje se razmenjuje sa drugima. Kultura je takoe vezana za sposobnosti koje ine osnovu naih kola u Evropi, itanje i pisanje, sposobnost za kretanje u jednom jezikom univerzumu i za osvajanje drugog. Ove poslednje kompetencije predstavljaju neophodne uslove za celokupno obrazovanje za demokratsko graanstvo.

Mada se razlikuju u prezentaciji, u obe ove klasifikacije naglaava se vanost izgradnje kritike drutvene svesti, to znai svesti o pripadnosti svetu, "zajednikom graanstvu" koje podrazumeva da graanin treba svakodnevno da prihvata svoje odgovornosti, ali takoe zahteva iru dimenziju izvan bilo kojih neposrednih i lokalnih pitanja. Takva drutvena, ali isto tako i istorijska i geografska, svest obuhvata i razvijanje sposobnosti da se izae iz sebe, kao i da se uspostavi javni forum za debatu.

28

5. PRAKSE Obrazovanje za demokratsko graanstvo nije jednostavno teoretska konstrukcija, ve pre svega svakodnevni poziv, tj. poziv na ostvarivanje vlastitih sloboda u okviru koji je utvren demokratskim zakonima i ljudskim pravima, kao i preduzimanje akcije za jaanje tih prava i sloboda za sve ljude. Meutim, podsetimo se da nita ne bi bilo apsurdnije od suprotstavljanja teorije i prakse, promiljanja i delovanja. iveti znai misliti i delovati; misliti i delovati znai iveti. Iskustvo je konceptualno: delovanje nas uvek dovodi u kontakt sa okolnostima i kontekstvom u kojem se odvija, kao i sa zapaanjima onoga koji deluje o svetu i ljudskim odnosima. Prema tome, delatnostima Saveta Evrope, naroito onima koje se preduzimaju kao deo projekta obrazovanja za demokratsko graanstvo, nastoji se da se objedine ova dva aspekta takvog obrazovanja. Pitanje odnosa izmeu teorije i prakse ni u kom sluaju nije retoriko. Nasledili smo prilaze ovom odnosu u obrazovanju koji osciliraju izmeu dva pola, od kojih nijedan nije zadovoljavajui sam po sebi: jedan, koji favorizuje nastavu o sadraju i poznavanju ljudskih prava i demokratske graanstva, zasniva se na razumu, to bi, pretpostavlja se, trebalo da proizvodi ponaanje u skladu sa ovim znanjem; prema drugom prilazu, jedino iskustvo moe podstai duboku svest o potrebi delovanja u skladu s ljudskim pravima i demokratskom graanstvu, a snaga te potrebe proizvesti odgovarajue ponaanje. 5.1. Ciljne grupe i oblasti intervencije: svi pojedinci, sve institucije Obrazovanje za demokratsko graanstvo usmereno je ka svim pojedincima, bez obzira na njihovu ulogu u drutvu. Ono ni u kom sluaju ne moe biti uzdrano prema onima koji su marginalizovani ili kojima preti izoptenost. Poznavanje prava koja imaju je za njih sutinski vano ukoliko se eli da budu sposobni da izbegnu proces izoptavanja, ali poznavanje prava i dunosti je takoe neophodno onima koji su pozvani da vre vlast na bilo kojem nivou drutva, a naroito onima koji imaju udeo u javnim ovlaenjima. Obrazovanje za demokratsko graanstvo ne moe sluiti onima koji su na vlasti da drugima nameu neku vrstu drutvenog prihvatanja. Najveu graansku odgovornost, ukoliko je takvo razvrstavanje ovde umesno, imaju lica koja imaju i vie moi i odgovornosti u drutvu. Prema tome, obrazovanje za demokratsko graanstvo daleko prevazilazi kolsku sredinu u kojoj je najpre primenjeno. Ono se pokazuje kao potreba koja se osea tokom celog ivota i u raznim sferama ljudske egzistencije. "Centri graanstva" - kljuno obeleje projekta obrazovanja za demokratsko graanstvo - ilustruju vanost ovog novog prilaza. Mi emo najpre prikazati njih, a onda emo prei na pregled kola i drugih moguih centara delovanja u cilju unapreenja demokratskog graanstva. 5.2. Centri graanstva "Centri graanstva su novi, ili inovativni, oblici upravljanja demokratskim ivotom. Te centre ini bilo koja inicijativa (ustanova, zajednica, naselje, gradi, grad, regija itd.) gde postoji pokuaj da se definie savremeno demokratsko graanstvo i da se primenjuju njegova naela. Centar je praksa, ili skup praksi, u kojem e se ilustrovati savremeno znaenje graanstva i strukture koje joj pruaju podrku." Tako je ovaj pojam, karakteristian za projekt "Obrazovanje za demokratsko graanstvo", definisan u izvetaju o radu za 1998. godinu.99 To centre ini jo jednim sredstvom za ostvarenje obrazovanja za demokratsko graanstvo pored9

Videti dokument DESC/CIT (98) 38 rev. 29

tradicionalnih prilaza, koji su uglavnom usredsreeni na postojee ustanove kao to su kole. Centri su pogodni za rad s mladim ljudima koji se oseaju nelagodno u koli ili koji imaju slab uspeh u uenju, kao i u smislu perspektive doivotnog uenja. Ovi centri, kao i nain na koji se definiu, prouavaju ili koriste, jasno odraavaju novi prodor obrazovanja za demokratsko graanstvo. Na primer, oni obuhvataju iroku lepezu projekata, podstiu pratnerstva i tako ukljuuju veliki broj razliitih uesnika, ispituju razliite oblike uea, bore se protiv izoptenosti itd; oni se zasnivaju na vrednostima i demokratskim procesima, koje nastoje da unapreuju i uvruju. U ovim centrima, razvijanje kompetencija za obrazovanje za demokratsko graanstvo kombinuje se sa delovanjem u cilju njihove dalje izgradnje i jaanja. Prema tome, centri mogu da obuhvate niz delatnosti - koordinaciju s lokalnim projektima, uspostavljanje interkulturnih komiteta za posredovanje izmeu razliitih zajednica, obuavanje mladih iz siromanijih podruja o njihovim pravima i odgovornostima, projekte za pomirenje zajednica podeljenih ratom, stvaranje demokratske klime u kolama itd.10 Gde god da se sprovode, ove delatnosti pruaju priliku za izraavanje miljenja i pregovaranje, utvruju potrebe u pogledu obuke, i naglaavaju potrebu da vlasti usvoje otvoren, pozitivan stav. Jedan od perspektivnijih puteva za izgradnju evropskog demokratskog okruenja je uspostavljanje dijaloga izmeu svih centara putem novih tehnologija. Takav dijalog bi doprineo da zainteresovani pojedinci izau iz svojih esto uskih, restriktivnih sredina kako bi razmenili iskustva i podstakli novi inicijative. 5.3. Praksa u kolskoj sredini kole su trenutno izloene estokim napadima. Ovo nije mesto za analizu veoma protivrenih argumenata koji se iznose ili isto tako protivrenih zahteva koji se sve vie upuuju kolama. Na primer, kako moemo obezbediti minimum ravnopravnosti u pristupu znanju i sricanju kvalifikacija kada kole razvrstavaju, usmeravaju ili iskljuuju ljude upravo na izriit zahtev drutva? Kako moemo spreiti da priznavanje kulturnih razliitosti i raznih vrsta inteligencije i naina uenja ne rezultira u povlaenje u posebne identitete i produbljavanje nejednakosti? Moda bi samo trebalo da imamo na umu da tamo gde je re o obrazovanju za demokratsko graanstvo, kole padaju uvek kada padne drutvo, a veoma esto su one jedine stabilne ustanove koje se staraju za celinu odreene starosne grupe i bore se da suzbiju pretnje drutvenoj koheziji. Ali i ovde kola ne moe sama ponovo uspostaviti drutvenu koheziju i preneti vrednosti budui da je ona sama deo sveta u kojem kohezija ili doivljava slom ili metamorfozu, i u kojem su ove vrednosti svakodnevno napadnute fizikim i mentalnim nasiljem i silama tipa finansijskog nadmetanja koje ignorie ak i samu ideju solidarnosti. Ovo nasilje i nadmetanje iz dana u dan se prenosi putem masovnih medija. Bez obzira na presude koje se izriu kolama i promenama kroz koje prolaze, kole su i dalje sutinski vane ustanove kad je re o obrazovanju za demokratsko graanstvo. U koli se moraju uzeti u obzir tri vrste kompetencija utvrenih u prvoj klasifikaciji: kognitivne kompetencije, etike kompetencije i kompetencije pocezane sa delovanjem. Postoje tri razliita naina da se one steknu: kolski ivot, tj. svi aspekti kole kao ivog, drutvenog okruenja s kolektivnim pravilima, meuljudskim sukobima, vremenom i prilikama za saradnju itd.; sami asovi, koji predstavljaju raison d"etre kole; i vreme, mesta i prilike za spontane inicijative uenika van redovne nastave. Ma kako daje obrazovanje za demokratsko graanstvo ukljueno u kole, treba se podsetiti da ono mora tesno da povee izgradnju znanja, prakse i delovanja sa kritikim razmiljanjem o svakom tom elementu da bi se moglo raditi na naelima i vrednostima na kojima se zasniva ovo obrazovanje i da

10

Videti dokument DESC/EDU/CIT (99) 40.

30

bi se oni mogli objasniti. Ako kola treba da obrazuje ljude za demokratsko graanstvo, ona se mora stalno brinuti da nain na koji funkcionie ne bude u suprotnosti s ljudskim pravima. Nije re o tome da se kola pretvori u stalni forum, ve da se uvedu strukture, kao to je to uinjeno u nizu mesta, za dijalog, razmenu, regulisanje i uee. S jedne strane eleli bismo da naglasimo potrebu da se stvore prilike u kojima e sami uenici moi da daju inicijative i preuzimaju odgovornosti, a sa druge strane, da naglasimo vanost razvijanja naina upravljanja kolom koji e omoguiti svima, mladima i odraslima, da se njihova prava potuju. To su ista osnovna usmerenja koja ine osnovu za centre graanstva. kolsko obrazovanje se zasniva na nastavnom sadraju i obuci, organizovanim u vidu onoga to se obino naziva discipline ili predmeti. Sa stanovita ponaanja i odnosa izmeu pojedinaca, svi ovi predmeti su znaajni jer situacije nastave i obuke spajaju pojedince koji u svojim postupcima moraju da potuju naela ljudskih prava. I ovde se ponovo pokazuje da je nemogue dovoljno naglasiti sposobnosti za sluanje, dijalog, uee i odgovornost. to se tie sadraja, etiri dimenzije, politika i pravna, drutvena, ekonomska i kulturna su oigledno prvorazredne. To daje povlaeno mesto svim disciplinama drutvenih nauka, koje, prouavajui prola i sadanja drutva, izgrauju naine razumevanja drutvenog, ekonomskog, politikog i kulturnog ivota, naine koji obuhvataju istorijsku i teritorijalnu dimenziju i koji su u relaciji sa ljudskim vrednostima i koncepcijama. Iako drutvene nauke imaju vidno mesto, drugi predmeti predstavljaju solidnu podrku obrazovanju za demokratsko graanstvo, to je pokazano u nizu studija. To je sluaj sa modernim jezicima i umetnikim obrazovanjem, svim onim to se odnosi na stvaralatvo i kulturnu razmenu. Nauiti jezik isto tako znai nauiti kulturu, drugi nain kategorisanja i kvalifikovanja sveta, izraavanja a time i izgraivanja misli i oseanja. Razvijati umetniko obrazovanje znai uiti druge jezike sem govornog jezika radi objanjavanja sveta i vlastitog odnosa prema njemu, to znai sresti se sa delima drugih. To znatno proiruje centre inicijativa i delatnosti u cilju izgraivanja kompetencija neophodnih za demokratsko graanstvo. Nauke takoe daju sutinski doprinos, najpre u smislu sadraja, budui da na svet u kojem ivimo sve vie utiu nauka i tehnologija, a zatim u smislu metoda i intelektualne - posebno kritike -obuke, putem negovanja elje za istinom, iznoenja racionalnih argumenata i preciznog jezika i obraanja mati. Ovoj kratkoj listi tradicionalnih predmeta nastave koji se nude u srednjim kolama, a u nekim sluajevima i u osnovnim kolama, treba da dodamo nove tehnologije koje, u svoj raznovrsnosti njihovih fizikih oblika, potencijala i upotreba, takoe imaju svoje mesto u obrazovanju za demokratsko graanstvo. Razumevanje i ovladavanje njima takoe vodi ka novim znanjima za koja su neophodni obrazovanje i obuka. Bez obzira na njihov predmet i sadraj, sve novije studije istiu samostalnost uenika, ili onih koji ue, u primeni aktivnih metoda za koje su potrebni inicijalivnost, otkrie, istraivaki duh, odgovornost i jasno strukturisano i promiljeno eksperimentisanje. Najzad, kole se frontalno sudaraju s pojavama koje su, sve do nedavno, bile uglavnom van domaaja njihovog svakodnevnog iskustva - pojavama koje su sada grupisane pod optim nazivom "nasilje". Studije nasilja u kolama tokom proteklih deset godina obeshrabruju ishitrena uoptavanja. Jo jednom se pokazuje da je vano dati pregled niza situacija i postupaka obuhvaenih izrazom "nasilje". Apsolutno je neophodno uzeti u obzir ovu raznovrsnost kako bi se izbeglo nametanje pogrenih ema i preduzimanje mera ili donoenje odluka koje e samo pogorati problem. Mada kole ne mogu sve da uine, mada same ne31

mogu otkloniti sva drutvena zla i mada su i one proete sukobima i protivrenostima naih drutava, one treba da daju sutinski doprinos hvatanju u kotac i reavanju problema nasilja. Kao i u drugim kontekstima, i gotovo arhitipski, u svim studijama nasilja postoji saglasnost da se napori za njegovo reavanje moraju tesno usredsrediti na pojedinane situacije i da zahtevaju vrsto opredeljenje od strane odraslih, njihovu meusobnu saradnju, redovan i strpljiv dijalog sa uenicima i mladima, uspostavljanje sredstava komunikacije i korienje metoda za reavanje sukoba koji se zasnivaju na posredovanju ili - u ozbiljnijim sluajevima -na sistemu pravosua. Takvo delovanje uvek se oslanja na naela i vrednosti ljudskih prava. Na primer, reavanje sukoba ukljuuje pozivanje tree strane i debatu izmeu protivnika. Sve ovo znai da odrasli moraju da zauzmu odgovorne stavove i da se odogovorno ponaaju; ne moemo zahtevati vie odgovornosti od mladih a onda postupati tako kao da su takve situacije nevane. Najzad, posebna panja mora se posvetiti rtvama. Zakon kanjava, titi i predvia nadoknadu; tanije, zakon trai od onih koji zauzimaju vaan poloaj i koji imaju odogovornost da obezbede da se prekraji i krivina dela kazne, da se rtvama da nadoknada i da budu zadovoljene, kao i da ljudi budu zatieni od akata nasilja i svih drugih krenja njihovih prava. Poslednji aspekt kolovanja odnosi se na obrazovanje u pogledu prava. Iako u veini drava mladi uglavnom stiu puna prava kada postanu punoletni (obino kada navre 18 godina ivota), to ne znai da oni nemaju prava pre punoletstva. Njih stoga treba pouiti o tim pravima i njihovom znaaju. Cilj obuke nije da se ikoluju pravnici, ve da se formiraju graani koji su svesni svojih prava i odgovornosti i koji su, shodno tome, sposobni da deluju u drutvu u skladu s tim pravima. Kada postanu punoletni, mladi ne prelaze iznenada iz stanja potpune zavisnosti od svojih roditelja ih' staratelja u stanje potpune slobode. Prava maloletnika variraju od zemlje do zemlje, ali maloletnici svuda imaju izvesne posebne obaveze, a njihove slobode se postepeno poveavaju sa odrastanjem. Kao ni druge oblasti obrazovanja za demokratsko graanstvo, ni ova nije teoretisanje ve uvod u graanstvo usredsreeno na svakodnevni ivot, dok se istovremeno nastoji obezbediti prostor za pojanjavanje naela i vrednosti na kojima se ona zasniva. Ova briga o obrazovanju u pogledu prava nije lako uoljiva u konkretnim studijama, naroito u odnosu na dati centar graanstva, ah je esto prisutna i sadrana u mnogim izvetajima. 5.4. Doivotno obrazovanje i druge oblasti Druga oblast obrazovanja za demokratsko graanstvo jeste doivotno obrazovanje ili obuka, i o tome postoji opte slaganje. Danas je nezamislivo smatrati da je obrazovanje nekog lica zavreno kada napusti kolu ili univerzitet. kolsko obrazovanje je pravo koje je priznato u svim demokratskim dravama i primena ovog prava ogleda se u razvoju ad hoc ustanova; to isto trebalo bi da vai i kad je re o doivotnom obrazovanju. To zahteva sveobuhvatne ekonomske i obrazovne politike. Ovo obrazovanje se ne moe svesti samo na tehniki i struni aspekt; ono mora obuhvatiti sve to se odnosi na pojedinca, radnika i graanina. Bez obzira na to da h je cilj tog obrazovanja da odrava visok nivo vetina ili da olaka ponovno ukljuivanje iskljuenih kategorija, dimenzija graanstva je uvek prisutna. Meu ciljnim grupama za ovu doivotnu obuku posebno mesto se mora nai za one koji su odgovorni za obrazovanje i obuku, bilo u kolama ih u nekom institucionalnom okviru. Javne vlasti suvie esto ne uspevaju da izvuku odgovarajue zakljuke iz onoga to se govori o obrazovanju i obuci za demokratsko graanstvo, ili o obuci onih koji e obuavati druge. Naglasak stavljen na trenere proistie iz elje da se obuhvati to je mogue vie pojedinaca i grupa, kao i iz potrebe za "posrednicima" koji su posebno obueni za ovaj rad.32

Doivotno obrazovanje za demokratsko graanstvo odvija se na najrazliitijim mestima. Radna mesta i firme su meu najvanijim. Mada je tano da firme ne slue obuavanju graana, njihova je dunost, kao i svake druge drutvene ustanove, da rade u skladu s ljudskim pravima, bilo daje re o pojedinano ili kolektivno izraenim pravima. Prema tome, firme su takoe centri za obuku za graanstvo. Na kraju, jo jednom emo se osvrnuti na potrebu da se uzmu u obzir pojedinci i ustanove koje, na ovaj ili onaj nain, imaju ili e imati autoritet nad drugima. Napori da se uvede obuka za demokratsko graanstvo u ustanove za visoko obrazovanje i u medije, ili u javne ustanove kao to su policija ili pravosudni sistem, stoga su i neophodni i poeljni. Ponovo se pokazuje da je vano sluati, uzeti u obzir projekte koje pokree graansko drutvo i gledati na javnu vlast kao na servis graana. 5.5. Konvergentni pristupi, sline tekoe Sve ove prakse i iskustva, sva ova mesta i centri, svedoe o slinim potrebama. Svuda se naglaava vanost dijaloga, sluanja druge strane i uzimanja u obzir onoga to drugi kau, kako bi se osnaile njhove ideje a time i oni koji ih izraavaju. Svi bez razlike zagovaraju duh inicijativnosti, uea i odgovornosti, pozivajui na aktivno delovanje i na prakse koje zahtevaju lino angaovanje i vreme. Tu se obrazovanje za demokratsko graanstvo kao proces moe najbolje posmatrati. Partnerstva i saradnja su uvek neophodni, izmeu pojedinaca, izmeu udruenja, nevladinih organizacija i drugih grupa, kao i izmeu udruenja i lokalnih i drugih vlasti. Upravo u okviru takvog dijaloga, inicijativa i partnerstava doivljavaju se i izgrauju odnosi sa drugima. Konano, u situacijama u kojima postoji izriitiji cilj obuke, naglasak se stavlja na studije sluajeva kao primere koji treba da se reavaju i kao sredstvo pomou kojeg naela i vrednosti demokratske graanstva dobijaju opipljiv oblik. Situacija je, meutim, daleko od utopije. U obrazovanju za demokratsko graanstvo nailazi se na brojne tekoe. Te tekoe uglavnom proistiu iz raznih inilaca i situacija koje smo ukratko izneli u njihovom kontekstu. Problem je ponekad u tome to drutveno-ekonomski uslovi nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu; izoptenost iz glavnih oblika integracije u drutvo, posebno iz rada, oteava mogunost uenja o pravima i odgovornostima. Uverenja i zdrav razum ponekad su prepreke demokratskom graanstvu; ljudi ne veruju u metod reavanja sukoba u kojem se potuju demokratska naela, asila, ili ak privatna osveta, i dalje im se ine prihvatljivijim reenjem; drugi ne vide zato bi potovali demokratska naela kada pravila nadmetanja znae da najjai pobeuju a najslabiji gube, kada su prevaranti suvie esto pobednici, a za one koji nemaju pristup poreskim utoitima ostaju samo veslaka utoita. Neki drugi, pak, naglaavaju ogranienja participativnih, otvorenih praksi u kolama; ak i kada se sam cilj ne dovodi u pitanje, one ipak nailaze na veliki otpor kako kod odraslih tako i kod mladih. Meu ovim prvim, nastavnici esto nemaju gotovo nikakvu obuku iz ove oblasti i kriju se iza ogranienja koja im nameu nastavni planovi i programi, kolske vlasti nisu ni najmanje spremne da se odreknu bilo kog dela svoje moi a na prisustvo roditelja gleda se kao na problematino a ponekad ak i suprotno usmerenju koje se sledi; s druge strane, uenici nemaju dovoljno samopouzdanja da se ukljue, smatraju da su sastanci uenikih komiteta dosadni i esto veruju da se veoma malo panje obraa na njihovo miljenje.

33

Druge tekoe takoe proizilaze iz razliitih situacija u raznim dravama, u zavisnosti od njihove istorije. U mnogim studijama pravi se razlika izmeu komunistikih drava i drugih zemalja zbog toga to su ove prve prole kroz dug period totalitarizma u kojem su bile izolovane od demokratskih ustanova. Ovu razliku treba uzimati obazrivo. Prvo, ove drave nemaju istu istoriju, budui da je u nekima od njih pre Drugog svetskog rata postojala demokratija, dok su drage imale veoma malo ili nimalo iskustva u tom pogledu. Drugo, neke od ovih dragih zemalja su takoe dugo bile pod vlau diktatorskih reima. Najzad, demokratske drave u kojima je demokratija uhvatila korene podlegle su raspadu drutvenih i politikih spona, to je stvorilo probleme i izazove s kojima se svi moramo suoiti i reavati ih, oslanjajajui se na naela i vrednosti demokratske graanstva i ljudska prava.

34

6. NEKI RIZICI I OPASNOSTI Nakon iznoenja svojih razmiljanja o pojmovima i klasifikovanja kompetencija, kao i nakon analize vanosti obrazovanja za demokratsko graanstvo, raznih oblika prakse koji se u njemu sreu i raznih naina na koje se ono uvodi u kole i drugde, vie autora upozorava na izvesne rizike i opasnosti. Pre nego to ovu studiju zavrimo, a da bismo jo jednom naglasili vanost obrazovanja za demokratsko graanstvo i posebne probleme i tenzije koje su s tim povezane, nabrojaemo najee rizike i opasnosti,

Osnovni Pojmovi i Kljucne Kompetencije

Documents

Transcript of Osnovni Pojmovi i Kljucne Kompetencije