Operativni sistemiAutor: Stefan Markovi I6kola: abaka gimnazijaMaj 2007.

DefinicijaU raunarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureajima i raunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Dodatno, omoguava pokretanje drugih, korisnikih, programa kao to su editori, prevodioci i internet pretraivai.

UvodRani raunari nisu imali operativni sistem. Operator je osoba koja je runo unosila i pokretala programe. Kada su razvijeni programi za uitavanje i pokretanje drugih programa logino je bilo da takvi programi dobiju naziv po onome iji posao obavljaju.Prvim raunarom emo smatrati takav elektronski raunar koji je odgovarao Fon Nojmanovoj arhitekturi - kod koga su i program i podaci u istoj memoriji. Kada su se sa sledeim raunarima pojavili i prvi spoljanji ureaji - itai papirne trake i bua kartica - pojavila se prilika za sledei stepen automatizacije. Uobiajeni skup kartica na kojima su se nalazili kodovi za ulazne i izlazne operacije su bile klica za budui razvoj operativnih sistema.

Predmet raspravaNajea upotreba pojma "operativni sistem" danas, od opte i strune javnosti, se odnosi na sav softver potreban korisniku za upravljanje sistemom i pokretanje svih programa koji mogu raditi na tom sistemu. Po opteprihvaenim normama to podrazumeva ne samo najnie slojeve jezgra (kernel) koji neposredno upravljaju ureajima nego i biblioteke neophodne korisnikim programima kao i osnovne programe za baratanje datotekama i konfigurisanje sistema.Granica izmeu operativnog sistema i korisnikih programa nije precizno odreena i predstavlja esto predmet rasprava. Naprimer, jedno od kljunih pitanja u antimonopolskom sudskom sluaju Sjedinjene Amerike Drave protiv Microsofta je da li je Microsoftov pretraiva Internet Explorer deo operativnog sistema Windows ili je deo skupa korisnikih programa. Drugi primer je neslaganje oko imenovanja GNU/Linux, jer u osnovi jeste Linux kernel ali mnogi upravo ceo operativni sistem zovu Linux.

Jezgro (kernel)Najnii nivo svakog operativnog sistema je kernel, jezgro, prvi sloj softvera koji se uitava u raunarsku memoriju pri pokretanju. Kao prvi softverski sloj, on obezbeuje svom ostalom softveru koji se potom uita u operativnu memoriju zajednike usluge jezgra. Osnovne usluge koje prua ovo zajedniko jezgro su pristup diskovima, upravljanje memorijom, upravljanje procesima i poslovima i pristup ostalim raunarskim ureajima. Kao i kod operativnog sistema i ovde postoji pitanje ta tano treba da ini "kernel". Postoje miljenja koja podravaju koncept "mikrokernela" ili "monolitni kernel" ili neto tree, ak se postavljaju pitanja kao na primertreba li sistem za upravljanje datotekama (fajl sistem) biti deo kernela?

Zajednike usluge jezgra

Kako su se operativni sistemi razvijali, sve vie usluga se oekivalo od zajednikog jezgra. Od 1990-ih se od operativnih sistema esto oekuje da prue mogunost povezivanja na lokalnu mreu i na Internet. ak se oekuje da zatite ostali softver na raunaru od tete koju mogu naneti zlonamerni programi, kao to su virusi. Spisak usluga koje se oekuju od jezgra se i dalje iri.Programi meusobno komuniciraju kroz aplikativni programski interfejs (API), slino kao to ljudi sa raunarom komuniciraju kroz korisniko suelje - korisniki interfejs. Ovo posebno vai u komunikaciji izmeu korisnikih programa i operativnog sistema. Zajednikim uslugama jezgra operativnog sistema korisniki programi pristupaju kroz API. Time operativni sistem omoguuje komunikaciju izmeu softvera i hardvera, to jest, programa i ureaja. U osnovne funkcije operativnog sistema svakako treba navesti upravljanje procesorom.

Operativni sistemi dananjice

Najraireniji operativni sistemi dananjice koji se koriste na raunarima opte namene (tu raunamo i line raunare - PC) su grupisani u dve porodice: porodica Unix-olikih i porodica Microsoft Windows operativnih sistema. Veliki raunari i raunari posebne namene koriste izmenjene ili posebno naruene operativne sisteme koji ne moraju biti ni u kakvoj vezi sa Windows-om ili Unix-om ali su, po pravilu, blii Unix-u nego Windowsu.

Unix-oliki sistemiPorodica Unix-olikih sistema je raznorodna grupa operativnih sistema koja ukljuuje i Sistem V, BSD, i Linux. Ime Unix je zatieno od strane Otvorene Grupe (The Open Group) koja daje licencno pravo korienja imena kada se pokae da predmetni operativni sistem zadovoljava sve potrebne zadate uslove. Sam naziv se odnosi na veliki skup operativnih sistema koji podseaju na prvobitni Unix.Unix sistemi pokreu raunare raznolikih unutranjih arhitektura. Najrasprostranjenija primena je meu serverima u korporativnom sektoru ali i meu radnim stanicama u akademskom i inenjerskom okruenju. Slobodno dostupne varijante Unix-a, kao to su Linux i BSD su u usponu popularnosti. Napravljen je proboj i na tritu stonih raunara, posebno "prijateljskim" Linux distribucijama, kao to je Ubuntu Linux.Neke vlasnike varijante Unix-a, kao to je HP-ov HP-UX i IBM-ov AIX su napravljeni posebno da rade samo na raunarima i sa opremom originalnog proizvoaa. Drugi, kao Solaris, mogu raditi na originalnim raunarima ali i na drugim raunarima koji odgovaraju proizvoaevim zahtevima. Apple-ov Mac OS X je BSD varijanta nastala iz NeXTSTEP i FreeBSD je zamena za raniji Mac OS u uskom segmentu trita, ali postaje vremenom najpopularniji vlasniki Unix sistem.Tokom prethodnih godina su slobodni Unix sistemi potisnuli vlasnike iz mnogih oblasti. Na primer, nauniko modelovanje i raunarska animacija su nekad bili teritorija Silikon Grafiksa i njegovog IRIKS operativnog sistema. Danas su oni pod vlau raunarskih sistema pod Linuxom.

Microsoft WindowsMicrosoft Windows porodica operativnih sistema nastaje kao grafika nadogradnja povrh starog MS DOS operativnog sistema. Dananje verzije se baziraju na jednoj naprednijoj varijanti koja je nazvana Windows NT i ne predstavlja vie samo grafiko okruenje ve uistinu potpuni operativni sistem. Windows radi na raunarima zasnovanim na procesorima firme Intel i njima slinim. Oznaka za takve procesore je x86 kompatibilni, a najpoznatiji su firme AMD. Postoje ili su postojale varijante koje rade na procesorima DEC Alpha, MIPS i PowerPC. Postoje takoe i varijacije za procesore sa 32 i sa 64 bita.Danas je Windows najpopularniji operativni sistem, uivajui ogromnu nadmo na svetskom tritu stonih raunara od preko 90%. Takoe je znaajno rasprostranjen i u segmentu malih i srednjih servera u primenama kao to su mreni serveri ili serveri baza podataka.

Drugi operativni sistemi

Operativni sistemi za velike raunare kao to je IBM-ov z/OS i operativni sistemi posebne namene, kao to su QNX, eCos, i PalmOS nisu bliski Unixu niti Windowsu sem Windows SE koji je blizak Windowsu i nekoliko Linux i BSD distribucija koje su posebno krojene za specifine primene.Pored operativnih sistema za velike raunare postoje i operativni sistemi za manje ureaje (mobilni telefoni, digitroni i sl.) i ureaje specijalne namene (mikro-procesorski sistemi u automobilima, sistemi za automatsko otvaranje vrata i sl.), koji zahtevaju rad u realnom vremenu. Popularni operativni sistemi za mobilne telefone su Symbian i OSE, dok za ureaje specijalne namene veliko uporite imaju OSECK i OSE Epsilon i sl.Stariji operativni sistemi koji se jo uvek ponegde koriste su Windowsu-nalik OS/2 od IBM; OpenVMS od HP-a (nekada Digital korporacije); Mac OS, Appple-ov prethodni ne-unix operativni sistem; RISK OS, posebno stvoren za ARM procesore i njihovu arhitekturu; AmigaOS, prvi grafiki orijentisan operativni sistem sa multimedijalnim mogunostima i to jo za iroku publiku.Istraivanje i razvoj novih vrsta operativnih sistema je zasebna oblast nauke o raunarima.

Klasifikacija i terminologija

Operativni sistem je sutinski sastavljen iz tri skupa komponenti:Korisnikog interfejsa, koji moe biti grafikog tipa ili imati interpreter komandne linije koji se jo zove i koljka ("shell") Sistemske rutine niskog nivoa Jezgro-kernel koji je srce operativnog sistema Kao to naziv sugerie, koljka je spoljanji programski omota jezgra, dok jezgro neposredno komunicira sa ureajima. Kod nekih operativnih sistema, kao to je Unix, koljka i jezgro su razliiti i samostalni entiteti, to omoguuje proizvoljne kombinacije i laku zamenu koljke. Drugi operativni sistemi samo formalno prikazuju postojanje razliitih komponenti dok su u sutini monolitni.Ideje projektovanja jezgra operativnog sistema su se vremenom izdiferencirale u sledee konceptemonolitno jezgro mikrojezgro egzojezgro Veina najrasprostranjenijih operativnih sistema ima jezgra monolitnog tipa, kao to su Unix, Linux i Windows. Neki operativni sistemi imaju mikrojezgro, kao Apple Mac OS X, AmigaOS, QNX i BeOS. Meu istraivaima i razvojnom zajednicom je mikrojezgro pristup veoma popularan. Oba sistema imaju svojih prednosti i uspeno ive na mnogim mainama. Na sistemima posebne namene koji podrazumevaju ugradnju sistema i softvera u elektronski proizvod se primenjuje projektovanje egzokernela, tano za jedan ureaj i jednu primenu.

Berkeley Software Distribution (BSD)Berkeley Software Distribution ili skraeno BSD, je varijanta operativnog sistema Unix koji je razvijan ranih 70-ih godina 20. veka na Kalifornijskom Univerzitetu u Berkliju. Sve varijante Unixa nastale od ove se nazivaju BSD distribucije. Poetkom 1990. Univerzitet u Berkliju je stavio sav izvorni kod u javno vlasnitvo.BSD je poznat po tome jer je, kao softver koji je korien i razvijan na univerzitetu, izuzetno stabilan i robustan. Ovaj operativni sistem, kao i svi koji su iz njega proizili, pogodan je za Internet i LAN servere, zbog svoje velike bezbednosti, stabilnosti i korisnosti.

UNIXIstorijski, Unix je operativni sistem razvijen 1960-ih i 1970-ih u AT&T Bell Labs od strane grupe programera meu kojima su se nalazili Ken Tompson, Denis Rii i Daglas Mekilroj. Ovaj sistem se od svog nastanka razgranao u mnotvo sistema raznih proizvoaa. Trenutni vlasnik zatitnog znaka Unix je The Open Group. Samo sistemi koji su potpuno konformni i sertifikovani po Jedinstvenoj Unix specifikaciji nose naziv Unix.Drugim reima, Unix je, u sutini, skup specifikacija koje jedan operativni sistem treba da ima da bi nosio naziv Unix. Definiciju tih specifikacija dri The Open Group.Unix operativni sistemi su viekorisniki (multiuser) i viezadatani (multitasking). Obino su raeni za servere i radne stanice.

Microsoft WindowsPod imenom Microsoft Windows podrazumijeva se serija radnih okolina i operativnih sistema za personalne raunare i servere. Serija je zapoeta 1985. godine od strane firme Microsoft kao odgovor na novu strategiju firme Apple i najnoviju verziju operativnog sistema raunara Apple Macintosh , koji je koristio grafiki korisniki interfejs. Microsoft Windows je vremenom stekao dominantnu poziciju na tritu personalnih raunara. Microsoft korporacija je zagovornik zatvorenog koda i vlasnik svih prava kopiranja i distribucije serije Windows.Windows je razvijen za IBM personalne kompatibilne raunare, koji su bazirani na Intelx86 arhitekturi, i danas, skoro sve verzije Windowsa napravljene su za ovu hardversku platformu. Izuzetak je bio Windows NT koji je pravljen za Intel i MIPS procesore, i kasnije za Power PC i DEC i Alpha arhitekture.Poslednja verzija Windows-a je Vista koja se pojavila pocetkom ove godine.

DOSDOS (Disk Operating System) je naziv za operativni sistem koji se poeo pojavljivati krajem 70-tih godina 20. veka. U slobodnom prevodu DOS znai operativni sistem za diskove (flopi disk i hard disk). DOS je takoe i apstrakcijski sloj u operativnim sistemima ili samo deo kao recimo u ranim verzijama Windows operativnog sistema. U operativnim sistemima komandni procesor (shell) je nekada deo DOS-a ili je zasebna celina. DOS je takoe poznat kao skraenica za Microsoftov MS-DOS. Novi operativni sistemi vie ne koriste skraenicu DOS u svom nazivu, ve koriste OS jer skoro svi novi operativni sistemi rade mnogo vie poslova od samog upravljanja diskovima.

Koriena literaturasr.wikipedia.org\wiki\

Korisni linkoviUkoliko elite da saznate vie o ovoj temi posetite neke od sledeih linkova:http://sr.wikipedia.org/Operativni_sistemhttp://conwex.info/Ysurvey/survey.php?s_id=4

KRAJ