Nauƒno istraºivaƒki rad u veterinarskoj medicini (2

Bojan Vasi

NAUNO ISTRAIVAKI RAD U VETERINARSKOJ MEDICINI

- Sadraj Uvod ...................................................................................................................................... 2 Klasifikacija nauka ......................................................................................................................... 2 Plan istraivanja ............................................................................................................................. 4 Izrada i pisanje magistarske teza, doktorske disertacije, diplomski i seminarski radova ............ 17 Uputstvo autorima za pisanje radova u asopisu "Savremena poljoprivreda .. 18 Uputstvo autorima za pripremanje rukopisa za asopis "Veterinarski glasnik" .. 20 Literatura .. 25

1

Bojan Vasi


- Uvod Nauka je osnovna pokretaka snaga drutva. Termin "nauka" je jako teko definisati i u upotrebi ima vie definicija nauke. Nauka je sistematizovana i argumentovana suma znanja u jednom istorijskom period, objektivni istini do koje se dolo sistematizovanim i objektivnim istraivakim radom. Nauka se moe definisati i kao sistem istinitih znanja kojima se tumae pojave u prirodi, drutvu i ljudskom miljenju. Da je nauka je sloena aktivnost, govori nam i to da danas postoji oko 2 000 naunih disciplina, od kojih je oko 100 u medicinskim naukama. Sve se te nauke meusobno razlikuju zavisno od predmeta rada ili objekta kojim se bave, problemom koji ele da ree, teorijom koju ele da postave itd. A ono to je zajedniko za sve nauke je da svaka nauka ima svoj cilj i nauno istraivaku metodu. Cilj nauke je dolaenje do istine, bilo da se radi o reavanju nekog problema ili nekakvom dopunskom istraivanju koje treba da upotpuni postojeu teoriju, ili istraivanju koje treba za rezultat da imaju neku sasvim novu teoriju koja da tada ili nije postojala ili je argumentovano negirana. Naune metode metode ili naini kojim se ide da bi se dolo do neke istine.

- Klasifikacija nauka Prema unesku (organizacija ujedinjenih nacija za edukaciju, nauku i kulturu): nauke se klasifikuju na osnovu sledeih kriterijuma: Prema predmetu (oblastima) prouavanja nauke se dele na: Medicinske nauke (medicina, farmacija, stomatologija i veterinarske nauke), Prirodne nauke, Drutvene nauke, Tehnike nauke, Humanitarno filozofske nauke, Biotehnike nauke (veterina bila do zadnje klasifikacije) i Informatine nauke.

2

Bojan Vasi


Prema metodama istraivanja nauke se dele na: Eksperimentalne Neeksperimentalne Prema nivoima istraivanja nauke se dele ne: Fundamentalna ili bazina istraivanja pruaju saznanja koja ne moraju biti odmah u momentu svog sticanja reavati odreeni problem, ili biti primenjena u reavanju nekih problema u praksi. To su ona istraivanja koja e predstavljati neku hipotezu. Nazivaju se jo i osnovna ne usmerena istraivanja. Karakter fundamentalnih ispitivanja je dugoronost (20 godina). Strateka istraivanja (osnovna usmerena istraivanja) iji su rezultati dovedeni do tog nivoa da mogu biti primenjena u reavanju nekog problema koji postoji u odreenom istorijskom trenutku naodreenom mestu. Primenjena istraivanja skup znanja koji u odreenom momentu reavaju odreeni problem, koriguju postojee teorije ili dovode do stvaranja novih teoriskih postavki. Dosta su kraa u odnosu na fundamentalnih ispitivanja i traju maksimalno po teoriji do 12 godina ( a u praksi 2-3, nekada i 5 godina). Razvojna istraivanja sprovode se i realizuju na osnovu rezultata prethodne dve grupe ispitivanja i one predstavljaju neka nova tehnoloka reenja koja pomau u reavanju odreenih problema ili pak usavravanju metoda za prethodne dve grupe istraivanja. Jednostavno to su nove metode i po teoriji ta istraivanja traju nekoliko godina. Prema optim optim i specifinim naunim istraivanjima Deduktivne (opti principi nauke, od vie primer ka jednom) Induktivne nauke (polaze od posebnih principa, pa idu ka optim principima, od jednog ka vie, i tu spadaju medicinske nauke) Jedan od osnovnih zadataka nauno-istraivakih ustanova je da izvri selekciju istraivaa (ljudi koji se mogu baviti nauno-istraivakim radom). Istraiva mora da poseduje monoge osobine: mora da bude inteligentan, samoinicijativan, da ima sposobnost komunikacije,

3

Bojan Vasi


sklonost ka analizi i sintezi, da je vredan, poten, iskren... Ovih osobina ima najmanje osamnaest, ali nemoe jedna osoba posedovati sve te osobine i najvea je greka ako se pomisli da vi posedujete sve te osobine. Istraiva (nauno-istraivaki radnik) nije genije i nije Bogom dat, ve obian ovek koga odlikuje marljivost i usmerenost ka poslu koji radi. Prusiner ovek koji je otkrio prione (infektivni proteini), a svi su mu se podsmevali, ali on nije odustajao i svi njegovi saradnici su dobili od 1980 1990 Nobelove nagrade. Istraivaki rad da bi bio razlog doijanja sistematizovanih i argumentovanih znanja, odreenim naunoim metodama mora da se radi po planu. Prema tome pre preduzimanja aktivnosti vezane za istraivanje potrebno je napraviti plan. Istraivanje upravo u sutini predstavlja sakupljanje i analizu podataka, njihovo tumaenje i izvlaenj odreenog zakljuka. Dakle nauno-istraivaki rad se postavlja nakon formulacije problema.

- Plan istraivanja Izbor naunog problema Definisanje Na koga se odnosi (jedinku, grupu) Gde Kada Koje i kakve reakcije meu pojavama se mogu oekivati Zato i na osnovu ega se moe oekivati takva veza meu pojavama Jasna definicija nauno-istraivakih problema. Da bi se formulisao problem on se mora inzvanredno poznavati (itanjem literature, konsultovanjem mentora i iskusnih naunoistrazivakih radnika). Problem koji se formulie treba da bude aktuelan (ono to je uraeno netreba istraivati ponovo ako nije sporno "netreba pronalaziti toplu vodu ona postoji"). Netreba raditi neto ni za XXV vek, ili neto to bi bilo neprimenljivo u skorijoj budunosti, ve neto to bi u ovom momentu ili bliskoj budunosti bilo aktuelno.

4

Bojan Vasi


Posle definisanja problema pristupate odabiranju metode kojom eme raditi. Postoje dve osnovne vrste metodama: Eksperimentalne (medicinske nauke se mahom bave eksperimentalnim metodama). Eksperimentalni rad moe biti zasnovan na posmatranju i na postavljanju egzantnog eksperimenta. Razlika izmeu posmatranja i eksperimentalnog rada postoji, mada neki naunici smatraju da su u pitanju samo nijanse. Posmatranjem kao eksperimentalnim radom dobijamo ono to nam priroda prua: posmatramo jedinku u jednom ambijentu datom od majke prirode; pratimo, evidentiramo, analiziramo i donosimo zakljuke bez remetenja okoline (npr. posmatranje divljih svinja u prirodnom ambijentu, bez menjanja ivotne sredine). Za razliku od posmatranja u eksperimentu se menjaju uslovi spoljanje sredine i dobijamo rezultate koje elimo a ne u smislu kakve elimo (npr. rezultati o prirastu divljih svinja hranjenih smeama za ishranu domae prasadi). Objavljivanje rezultata onakvih kakvi zaista jesu. Neeksperimentalne (npr. istraivanje istorije veterinarstva na odreenom podruju, tunema eksperimentisanja ve samo itanje literature i zakljuivanje). Postavljanje hipnoze. Kada se ispune svi ti uslovi, zapazi se problem u okviru jednog ire postavljenog zadatka, analizirate odnose izmeu odreenih injenica i predpostavka da su oni posledica toga i toga. Ta predpostavka da izmeu odreenih injenica postoje neki odnosi se naziva postavljanje hipoteze. Definicija postavljanje hipoteze bila bi injenica koja u momentu poetka ispitivanja nema svoj konaan dokaz. Deskriptivna Analitika Postavljanje hipnoze svinja poseduje epitohorijalnu placentu koja predstavlja efikasnu barijeru za sve makromolekule koji potencijalno ele da preu iz krvotoka majke u krvotok ploda. Poto su Ig jedni od takvih makromolekula, epitohorijalnu placentu spreava prolaska Ig iz krvotoka majke u krvotok ploda i prasad se raaju "sterilna", bez ikavvih makromolekula (Ig). Meutim ispitivanjem prekolostralnih antitela (pre uzimanja kolostruma) u krvnom serumu prasadi u odreenom broju jedinki utvrdimo prisustvo IgG. Poto kao makromolekul nije mogao

5

Bojan Vasi


da proe iz krvotoka majke u krvotok ploda predpostavljamo da je on posledica imunoloke reakcije ploda za vreme intrauterinog ivota izazvano nekim uzronikom koji moe da proe epitohorijalnu placentu (virusi, neke bakterije). Ta pretpostavka da su IgG posledica imunoloke reakcije predstavlja hipotezu koja u tom trenutku nema dokaz i vi toelite da dokaete. Postavljate ogeled vetaki inficitate gravidnu krmau 30. dana, 80. dana graviditeta vakcinom iju osnovu ine virusi koji mogu da prou epitohorijalnu placentu. Dokazaete da prasad krmae vakcinisane 30. dana graviditeta su bez Ig, vakcinisane 80. dana imaju Ig. Treu grupu bi nam inila prasad koja bi bila od nevakcinisanih (neinficiranih) krmaa koja takoe nemaju Ig ime bi potvrdili hipotezu da su prekolostralni Ig rezultat imunoloke reakcije ploda za vreme intrauterinog ivota kada doe do infekcije 80. dana ivota jer 70. dana intrauterinog ivota prasad stiu imunokompetentnost. Uoavanje (pronalaenje problema) Izbor problema Postavka problema (na primer zarazimo krmae). Formulisanje problema (na primer znaaj prekolostralni Ig kod prasadi za indikaciju intrauterinih infekcija). Analiza problema Kada su u pitanju medicinske nauke onda su u primeni eksperimentalne metode: Istraivake Objavljivanje rezultata (onakvih kakvi jesu) Prva hipoteza koja moe i da se menja nazivaseradna hipoteza; zatim imamo analitiku i na kraju zavrnu hipotezu. Eksperiment se deli na prirodni i vetaki. Prirodni eksperiment ili posmatranje predstavlja sakupljanje i analizu podataka u potpuno prirodnim uslovima uz nastojanje da je to je mogue manje i ako je mogue nimalo nemenjamo prirodnu sredinu. Vetaki ili eksperiment u uem smislu predstavlja svesno, aktivno i kontrolisano proizvoenje vetakih ili menjanje prirodnih uslova radi dokazivanja ili pobijanja

6

Bojan Vasi


prethodno postavljene dijagnoze ili pak u cilju dobijanja nekih optih injenica. Prema svojoj sutini eksperimenti se dele na tri grupe: I grupa predstavljaju prethodni ili preliminarni eksperimenti slue se da bi se dolo do novih ili prethodno potvrenih injenica na osnovu koji ste vi doli do ideje da postavite jedan dodatak iz odreene oblasti. injenice do kojih se dolazi nekim preliminarnim, prethodnim ispitivanjima moda ciljno ili sasvim sluajno pri analizi nekog drugog problema. Primer saznanje o postojanju prekolostralnih antitela u krvnom serumu prasadi, kao posledica intrauterine infekcije. II grupa je konani ili zavrni eksperiment prua saznanje o tome da ste vi u pravu, da su ti Ig posledica intrauntrauterine infekcije. Morate doi do takvih rezultata da e ta vaa hipoteza biti potvrena ili odbaena. III grupa je tzv. krucijalni eksperiment ili eksperiment raskra. Sa dobijenim rezultatima vi ete sa neim raskrstiti; raskrstiti sa nekom do sada prihvaenom injenicom i zakljuiti da ona vie ne vai. Svi eksperimenti rade se po principu komparativnog eksperimenta, uporednog eksperimenta. To znai da ono to ispitujete, te rezultate koje dobijete poredite sa reyultatima susedne grupe kod koje su supoljanji uslovi sasvim drugaiji. I da bi ste potvrdili tu svoju hipotezu oni se moaju razlikovati od te kontrolne grupe ili nerazlikovati zavisno od toga ta radit. Svaki taj komparativni eksperiment na osnovu pojava (faktora) koliko posmatrate moe biti: jednofaktorijelni (monofaktorijelni) ili viefaktorijelni (multifaktorijelni) eksperiment. Jednofaktorijelni (monofaktorijelni) ako posmatramo samo jednu osobinu (npr. koncentraciju Ig). Viefaktorijelni (multifaktorijelni) ako posmatramo vie osobina (npr. i koncentraciju Ig i njegove efekte na resorpciju kolostralnih Ig). Da bi ogled bio upotrebljiv, mora biti isplaniran: Pripremanje ogleda (podela poslova) Izvoenje (realizacija) ogleda Prvi korak kod postavljanja eksperimenta je odabiranje objekata ispitivanja. Objekti ispitivanja kod ogleda sa prekolostralnim Ig su: novoroena prasad i suprasne krmae (nazimice,

7

Bojan Vasi


prvopraskinje najbolje jer imaju veu ansu da budu uslovno reeno najistije od svih potencijalnih uzronika). Prekolostralni Ig su Ig prasadi u periodu ivota pre nego to posisa kolostrum. Sledei objekat su uzronici koji ete vi koristiti za intrauterinu infekciju. Veina uzronika koji su sposobni da savladaju epitohorijalnu placentu svinje i da izazovu intrauterinu infekciju prasadi imaju tu osobinu i kada su atenuirani, oslabljeni (vakcinarni virusi predstavljaju osnovu vakcina). Sledei korak je obrada subjekata vaih ispitivanja (u ovom sluaju IgG u krvnom serumu praseta). Mora se voditi rauna o nainu uzimanja uzoraka, o nainu preiavanja uzoraka, o nainu lagerovanja i uvanja uzoraka (sve je to obrada subjekta ispitivanja). Odabiranje metode ispitivanja uzoraka (imunodifuzija na skrobnom gelu). Nakon ega dobijene podatke sloite i radi se statistika analiza (kompijuterski programi). Jedan od sutinskih pitanja kod postavljanja ogleda je broj uzoraka koji morate uzeti odrediti da bi vai rezultati bili relevantni. Odreivanje broja uzoraka odreuje veliina koju vi elite da odredite, koncentracije IgG. Veliki broj uzoraka se odreuje na osnovu standardne devijacije kroz greka standardna devijacija dobijena u preliminarnim istraivanjima. 2 SE2 2 standardna devijacija SE2 greka standardna devijacija To je veoma retko, jer esto nemamo preliminarna istraivanja, pa se zato u medicinskim naukama eksperimentalne grupe se dele na: velika i male. to vei broj uzoraka time je vaa ansa da pogreite manja i obrnuto. Velika 30 jedinica i smatra se da dobijeni rezultati predstavljaju odraz rezultata u itavoj populaciji. Mala grupa 30 (ree se koristi u medicinskim naukama). Inae u statistici sve to je preko 3 se moe obraivati. Kod velikog broja uzoraka stupate u formiranje oglednih grupa. Ogledne grupe se realizuju prema objektima ispitivanja. Kod ogleda uvek mora postojati ogledna i kontrolna grupa. Ona eksperimentalna grupa kod koje menjete spoljanju sredinu i uslove posmatranja je ogledna grupa, a grupa sa kojom vrite poreenje je kontrolna grupa. Kontrolnih grupa moe da bude vie. Te kontrolne grupe se nazivaju pozitivna i negativna kontrolna.

8

Bojan Vasi


Formatiranje ovih grupa moe biti: sluajnim izborom pojedinano Pozitivna kontrola moe biti i iz razloga sto virus ne prolazi placentalnu barijeru (koronavirus, E. Coli). Negativna kontrolu ini pet nazimica koje nee biti tretirane u opte u toku graviditeta. Koncentracija Ig se meri g / l. Pri izradi ogleda bitna su i merenja u kojima postoje i greke, pa je zbog toga neophodno da se izbegne pristrasnost istraivaa. Ogled treba pratiti, stalno biti u toku ta se deava. Medicinsak ispitivana se vre na P < 0,05 rezultat nam dozvoljava greku od 5 %. Dobijene rezultate je potrebno prezentovati (tabelarno ili grafiki). Svaka tabela treba da ima svoj broj i jasan i konkretan naslov. U principu ono to se prikae tabelarno ne prikazuje se grafiki. Mada u medicinskim naukama postoji izuzetak moete prikazati i tabelarno i grafiki, ali u tom sluaju tokom grafikog prikazivanja potrebno je naznaiti da je grafikon broj 2. Prikaz rezultata iz tabele 2. esto je ta grafika figura upeatljivija nego tabela sa mnogo cifara. U prezentaciji rezultata nikada ne idete u prezentaciju svih dobijenih rezultata, ve samo rezultate na koje se stavlja akcenat. Faradejev zakon: Radi, napii, objavi. Svi objavljenji rezultati u nekom asopisu nazivaju se nauna dela. etri kategorije: Orginalni nauni rad/delo (najvaniji) Prethodno saoptenje Pregledni rad Struni rad

9

Bojan Vasi


Orginalno nauno delo ima svoje elemente: (4 6 strana) Naslov Autori Kratak sadraj rezime Kljune rei Uvod Ciljevi Materijal i metode rada Rezultati Diskusija Zakljuci Reference (literatura) Naslov rada. svaki nauni rad mora da ima svoj naslov. Naslov treba da bude kratak, jasan i potpun, koncizan. Naslov je bio i uvek e biti najitaniji deo vaeg naunog tada. Mora oslikati ono to je u tom radu tano, u principu naslov to je krai time je jasni, ali ni tu nesme se preterivati, nije prihvatljiv ni suvie kratak naslov. Mnogi nauni asopisi odreuju duinu naslova, i po nekima bi trebao da sadri 50 slovnih mesta, po nekima 10 rei, a obino se smatra da naslova tako da stane u jedan red kucane strane. Vrlo esto nemoemo ispuniti ove uslove pa je uz glavni naslov naslov potrebno imati i podnaslov (malo vie objanjeno npr. glavni naslov je klasina kuga svinja, a podnaslov kontrola klasine kuge svinja). Naslov se pe velikim slovima, a podnaslov malim. Autori. ispod naslova rada idu imena autora. Moe ih biti jedan ili vie (a nekad su mogla samo tri). Svi oni koji su radili u radu se smatraju autorima ili koautorima, kao i oni koji su na bilo koji nain doprineli da vai rezultati ugledaju svetlo dana. Postoji vie naina navoenja autora. Kod navoenja autora moe se prvo pisati prezime, stavi se zarez, pa poetno slovo imena i taka (Petrovi, M.), moe biti i obrnuto (M. Petrovi). Puno ime i prezime se piu samo kada su autor ili koautor enska osoba ili ako to asopis zahteva.

10

Bojan Vasi


Kada ima vie autora stvi se tka-zarez (;) pa se navodi dalje. Kod nekih autora izmei predzadnjeg i zadnjeg pie i, to se pie u sluaju kada je koautor iz druge ustanove, a tu je gost na radu. Kod pisanja autora i koautora potrebno je navesti organizaciju u kojoj autor radi. To se moe napisati takoe na vie naina. Moe se ispod imena i prezimena navesti organizaciju u kojoj autor radi. Ako se primenjuje ovaj nain, onda koliko god da ima autora za svakog se mora napisati naziv organizacije gde je zaposlen. Npr.M. Petrovi, Poljoprivredni fakultet, Departman za Veterinarsku medicinu, Novi Sad.

Ovaj sistem treba izbegavati iz razloga to veina asopisa nedozvoljava da se raspiemo onoliko koliko bismo mi hteli. Ovaj sistem se moe izbei numerisanjem svakoga autora sa brojem 1, 2, 3, 4, 5, 6 itd. a u sledei red navedete 1, 2, 3 Poljoprivredni fakultet, Departman za Veterinarsku medicinu, Novi Sad. A 4, 5, 6 Nauni institut za veterinarstvo, Novi Sad. Numerisanje se moe izvriti i na drugi nain s' tim to svi koji rade u istoj ustanovi sa prvim numerisani su sa broj 1, sa drugim 2 i td. U fusnoti se pie svi sa brojem 1 prvo svi autori pa ustanova gde rade i tako za sve brojeve odnosno ustanove.1 Dr Miroslav irkovi, red. prof., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 2 Mr Vladimir Radosavljevi, istraiva saradnik, Dr Svetlana Jeremi, nauni savetnik, Nauni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd.

Redosled autora takoe moe biti razliit u odreenim naunim disciplinama. U medicinskim istraivanjima redosled autora oslikava uee u uzradi naunog rada, tako da je prvi autor onaj koji je glavni tvorac i ideje i samog pisanja rada. Potrebno je imati to manje poasnih lanova kao koautora. injenica koja mora krasiti sve autore i koautore je da su manje ili vie uestvovali u radu i / ili prezentaciji tog naunog dela. Recezenti esto trae pismeni potpis svih kaoutora da su saglasni sa komletnim radom i vama koa prvim autorom. Svi autori i koautori moraju biti sposobni da prezentiraju taj rad i njegove rezultate.

11

Bojan Vasi


U drugim naukama (fizika, hemija) redosled autora je takav da je redovni profesor uvek na prvom mestu bez obzira koliki je njegov udeo u radu tog dela. Svaki autor mora biti citiran (Petrovi, 1990) bez take iza broja. Kad imamo dva autora piu se oba, dok kod tri piemo sve kod prvog citata, a kod ostalih samo Petrovi i saradnici. Kratak sadraj. Kratak sadraj ne pripada nauno-istraivakom radu, ali je satavni deo naunog dela i ono je nezamisio bez njega. U nekoliko reenica se oslikava va rad u skraenom obliku. Ono to se pie na pola do jedne cele strane ili 150 do 250 slovnih mesta. Kratak sadraj oslikava sve ono to smo radili, kako smo radili, zato smo radili i ta smo dobili. Kljune rei. Kljune rei su odraz problematike kojom ste se bavili, pomau itaocu koji ita na rad. Njih nesme biti premalo, ali ni previe treba da budu u okviru 5 10 rei. Kljune rei se piu malim slovima sa zarezom izmeu deve kljune rei.Npr. patologija, poremeaj digestivnog trakta, itd.

Uvod. Uvod u kratkim crtama dati priroda problematike. Moramo voditi rauna da uvod ne sme biti dui od ostalih delova. Poetni deo uvoda priroda problematike. U ostatku uvoda se moe navesti literatura u kojoj se bave istom problematikom, ali taj va problem nije razjanjen. Ciljevi. Kao rezultat uvoda formiraju se ciljevi. Ti ciljevi su ustvari postavljena pitanja na koje ete morati dati konaan zakljuak. Materijal i metode. Piete objekte, subjekte vaeg rada, gde ste to radili, kako ste metode koristili itd. moraju biti detaljni i to je mogue konciznije opisani. Da bi materijal i metode bili kompletni oni moraju da sadre i metode statistike obrade vaih podataka. Ono to koristite kao materijal npr. vakcina ta i ta i ime proizvoaa, naziv vakcine se pie velikim slovom. Nepie se nita vie jer je vakcina primenjena prema upustvu, a ostatak ima u upustvu proizvoaa. Ukoliko nema upustvo proizvoaa navodi se da je to inaktivisana vakcina primenjena i.m. u predelu vrata i sl.

12

Bojan Vasi


Rezultati. Prikazivanje dobijenih rezultata je jedan od najsloenijih poslova. Rezultati se mogu prikazati tekstualno, grafiki, tabelarno, putem slika itd. Najei nain prikazivanja rezultata je tabelarno. Svaka tabela mora imati svoje redove i kolone, iji broj zavisi od veliina koje pratite. Tabela se pie tako da nema vertikalni linija, s tim to su prva i poslednja horizontalna duple. Svaka tabela mora imati svoj redni broj i naslov (Tabela 1. Dijanostikovani tumori koe i potokonog tkiva kod pasa). U tabeli moraju biti navedeni svi dobijeni rezultati, ali u prezentovanju rezultata stavlja se akcenat samo na ono to je bitno istai. Rezultati se u principu prikazuju ili tabelarno ili grafiki, i ono to smo prikazali tabelarno, ne treba grafiki prikazivati. Meutim postoje situacije kada se koristi i tabelarni i grafiki nain prikazivanja (jer su esto rezultati prikazani grafiki mnogo uoljiviji) kada tabela sadri vei broj redova i kolona. Tada tabela i grafikon nesmeju sadrati isto ime (npr. Grafikon 1. prikaz rezultata iz tabele 1.) Diskusija. Diskusija je najvanija u naunom delu, nepodrazumeva i nesme biti rekapitulaciju vaih rezultata. Va zadatak u diskusiji je da objanite koje su to mogunosti i koje su to varjante koje se mogu povezati sa vaim rezultatima (npr. posledica prekolostralnih IgG je najverovatnije intrauterina infekcija posle 70. dana ivota kada je prase steklo imunokompetentnost). Rezultati se najee objanjavaju u poreenju sa istom vrstom rezultata drugih autora. Recimo ovi rezultati su u skladu sa tim autorom ili nisu u skladu sa njim (poklapaju se ili ne sa drugim autorima) itd. Za neobjanjene rezultate se smatraju rezultati za koje u ovom momentu nemoete da date objanjenje zato je to tako. Zakljui. Zakljui su rezultat naunog rada koji se zasniva na injenicama. Na primer genski markeri, dva ili tri genotipa, predloi da se neki sistem koriguje ili izmeni (na primer kod svinjske kuge se vie ne vakciniu gravidne krmae itd). Reference (literatura): spisak radova i autori kojima smo se mi vodili u toku izrade rada. U referenci treba da stoje autori samo one koje smo citirali. Svi aurori su poreani rednim brojevima od 1 do n, po abecednom ili azbunom redu. Doktorska disertacija ima 100 150 referenci. Nauni rad treba da ima 15 20 referenci.

13

Bojan Vasi


Reference se piu od zavisnosti od broja autora slino kao i citiranje u tekstu. Zavisno od broja autora citiranja u vaem tekstu rada se piu na vie naina. Ako ima jedan autor pie se prezime, stavljamo zarez pa godina izdanja (Petrovi, 2009). Ako imaju dva autora moraju se navesti prezimena oba autora (Petrovi, Markovi, 2008). Ako imaju tri ili vie autora onda piemo samo prvog autora i sar. (saradnici), stavljamo zarez pa godina izdanja (Petrovi i sar. 2009). A ako jedan isti autor u jednoj godini ima vie objavljenih radova iz iste problematike koje ste vi citirali pie se (Petrovi, 2009a) ili (Petrovi, 2009b). Reference se piu pod rednim brojevima (od 1 do n) i po abecednom redu najee. Pie se prezime autora, zarez poetno slovo imena taka, dve take, godina izdavanja, dve take, naslov rada, naziv asopisa u kojem je objavljen, taka, broj asopisa u kojem je objavljen, taka, broj poetne i zavrne stranice (neki asopisi zahtevaju samo poetnu stranicu) i taka. Kada ima vie autora nain pisanja zavisi od broja. Ako ih ima do est, svi autori se navode: pie se prezime autora, zarez poetno slovo imena taka, pa zarez, navodi se sledei do kraje, stavi se taka, pa dve take i dalje sa svim elementima kao i kada je jedan autor. Ako ih je preko est onda se pie samo prvi a ostali navode kao saradnici (Petrovi i saradnici) ili (Mc Gavin MD. et all).Gagrin, M., Stani, B., Boi, A., Doen, R.: 2003: Epidemioloki znaaj prekolostralnih IgG u odreivanju uestalosti intrauterinih infekcija svinja. Savremena poljoprivreda, 2003. (6): 107111.

Obino se naslov rada pie slovnim znacima veliine 18, a tekstu radu slovnim znacima veliine 12, fus note slovnim znacima veliine 10 (talika) i literatura slovnim znacima veliine 10. U naslovu se nikada ne piu skraenice, bez obzira koliko su one uobiajene u svakodnevnoj praksi (npr. fosfoheksozoizomeraza u krvnom serumu divlje svinje, a ne PHI u krvnom serumu divlje svinje). Kada u tekstu ili tabeli jednom pomenete re i u fus noti napieteta ona znai dalje se mogu samo pisati skraenice. Ako asopis u kojem elite da objavite va nauni rad nema neke posebne uslove, ako je raen po bilo koja od pomenutih varijanti bice prihvaena. Ako asopis ima neke posebne uslove onda se oni moraju u potpunosti ispuniti da bi taj rad bio objavljen. I kada se ispune svi uslovi

14

Bojan Vasi


neznai da e taj rad biti prihvaen. Da li e neki rad biti objavljen zavisi od autora, urednika i recezenta. Vodei asopisi objavljuju samo 5 % predatih radova, a ak 95 % se odbija. Urednici su obino ljudi od imena. Urednik angauje recezenta ili recezente koji mogu da pregledaju nauna dela. Recenzeti ne smeju biti koautori na radu ( i negativna recenzija ima sklonosti). Postoje dve vrste recezenata: Instruktori (pravi recezent) oni stavljaju objektivnu primedbu na va rad, a uz tu primedbu stavlja i alternativno reenje ta treba da uradite da bi to ispravili. Recezenti instruktori istiu na nuni doprinos i upuuju na nain na koji to treba ispraviti. Kritiari oni negledaju nauni doprinos, ve se svete ili dokazuju ko su i ta su (kai samo da va rad odbijen i dovenja). Ono to je bitno za orginalni nauni rad je da nesme biti prethodnoo objavljivan, niti predati na recenziju u dva ili vie nauna asopisa. Ako postoji mogunost izbora recezenta, uvek treba birati starijeg, pod izgvorom da traite iskusnog strunjaka, kompetentnu osobu. Nikada se ne uzima recezent iz suparnike organizacije, jer recezent ima pravo da zadri va rad najmanje est meseci, a on to moe zloupotrebiti i zadrati ga, pogotov ako je njegov projekat u fazi rada, pa u meuvremenu zavri i objavi to pre vas, kao prvi autor koji je do toga doao, to mu daje primat u daljem radu. Nauni objavljivanja radova moe biti u celini ili "salama" sistem. "Salama" sistem se sastoji u objavljivanju pojedinih delova kompletnog projekta. Tako iz jedne celine je mogue objaviti vie kompletnih nauno-istraivakih dela. Prednost ovakvog objavljivanja je vie naunih radova, kako bi imali veu aktivnost, odnosno mnogo vie e uticat karijeru. Kada se jedan deo te celine objavi, onda se vie ne moe vratiti u celinu i opet objaviti sa ostatkom (ono to je objavljeno u delu vie se ne moe objaviti u celosti). Nauni asopis ima impakt faktor (faktor olienja). Rauna se za svake dve godine i predstavlja odnos izmeu broja objavljenih radova u toku i broja citiranosti tih radova. Na

15

Bojan Vasi


domai asopis sa impakt faktorom je akta veterinaria (nauni asopis Fakulteta veterinarske medicine iz Beograd). U okviruvae kompetentnosti vaan je stepen citiranosti. Mnogi to osporavaju, i smatraju da nije dovoljno kompetentno. Zato da bi bili citirani potrebno je objaviti to vie radova, to vie raznovrsnih radova ali ipak usmereni u jednu naunu disciplinu. Nepravilnosti u nauno-istraivako dela Odbijanje rada ne smemo tragino shvatiti. Obino ima dva recizenta pa to mogu prihvatiti oba (oceniti ga pozitivno) ili 1:1, pa se trai trei da protumai rad, ili autor odluuje. Recenzeti gree: Greke I reda Greke II reda Prethodno saoptenje (do 3 strane) nema karakter naunog dela. Daje neke odgovore na neka pitanja, ali ne prikazuje sve to smo radili. Pregledno delo nije zasnovano na orginalnim rezultatima. Moramo imati odgovarajui broj autocitata. Pregledni radovi su veoma poeljni i moraju imati najmanje 20 % autocitata (ovaj radio to, ovaj radio to. . .) Struni rad ne tretira se kao nauno delo, ali on to ustvari jeste. On se prezentira na savetovanju, a za objavu ga treba preraditi. Ovo su sve pismene objave rezultata. Usmena prezentacija rezultat je tea. Opti principi izlaganja: Vreme : 10 % uvod 80 % rezultati i diskusija 10 % zakljuci Izlaganje nemoemo poeti frazom biu kratak (ili 10 minuta je malo). Predava mora biti organizovan, kratak i da u predvienom vremenu iznese sve ( max. 30 minuta) 15 20.

16

Bojan Vasi


- Izrada i pisanje magistarske teza, doktorske disertacije, diplomski i seminarski radova Seminarski rad se kuca na 8 15 strana I grupa orginalno nauno delo 6 strana II grupa pregledni rad 4 strane III grupa prethodno obavetenje do 3 strane Seminarski rad pie se u toku godine, a brani se u dogovoru sa profesorom. Pie se u tri primerka (profesor, izvoa, arhiva). Osnovna pravila seminarskog rada: Prva strana korice Druga strana naslov (univerzitet, fakultet, departman) Na prvoj strani se pie isto to na koricama, s tim to se pie i ime nastavnika u levom donjem uglu. Prostor sa leve strane 3,5 cm, a sa ostalih 2,5 cm na A4 formatu. Naslovi se piu u fontu 18, a ostali tekst font 12, numeriki podnaslovi fontom veliine 14. Fusnota fontom 10 i spisak na kraju ide po abecedi (literatura). Seminarski rad raen je do sada na osnovu sklonosti i on nije orginalno nauno delo. Sve ovo vai i za diplomski rad s tim to e umesto seminarskog rada pisati diplomski rad i umesto nastavnika pisae mentor. Diplomski rad se pie u najmanje 30 strana sa proredom 1,5. Svaki novi pasus, reenica se uvlai, ili razmak se pravi od 1,5 cm. Ovo vai i kod ostalih strunih dela. Stranice se obeleavaju dole na sredini poev od prve stranice, uvoda. Glavna razlika izmeu seminarskog i diplomskog rada je to se diplomski rad pie po zavrenom fakultetu. Diplomski rad se moe zapoeti i ranije, gde tedimo na vremenu. Mora biti interdisciplinarni pristup (da sadri anatomiju, fiziologiju, patologiju) Doktorski rad treba da sadri 50 strana, a sa svim ne bi trebalo da pree 100 strana. Sutina rad mora biti precizno definisana i sadrana u naslovu. Bez greaka precizno u uvodu (ciljevi) i zakljuci (odgovori). U komisiji ima tri lana mentor, predsednik komisije i tri lan.

17

Bojan Vasi


- Uputstvo autorima za pisanje radova u asopisu "Savremena poljoprivreda" U asopisu Savremena poljorivreda, objavljuju se originalni nauni radovi, pregledni radovi i prethodna saoptenja. Rad se pie na srpskom jeziku, latininim pismom. Treba da sadri i kratak izvod na engleskom jeziku (summary). Celokupan tekst rada, ukljuijui tabele, grafi kone, sheme, crtee i fotografi je, moe da ima maksimalno 6 kucanih stranica, A4 formata (Portrait), normalnog proreda (Single Space). Margine: Top 2,0 cm, Left 4,2 cm, Bottom 8,7 cm, Right 4,2 cm. Za kucanje rada koristiti font Times New Roman, 10 pt. Justify poravnanje sa uvlakom prvog reda 0,6 cm (Format Paragraph Indents and Spacing Special First Line 0,6). NASLOV RADA se pie velikim slovima (bold), Font Size 11, centrirano. Naslov spustiti ispod gornje margine sa 4 entera, a pisanje poeti u petom redu. IME I PREZIME autora se piu velikim slovima (normal), Font Size 10, centrirano, sa jednim razmakom ispod naslova rada. Oznakom 1, u superskriptu, (komandom Insert Footnote), iznad imena zadnjeg autora, oznaava se Footnote, u kojoj se navodi titula, ime I prezime, zvanje i ustanova u kojoj rade pojedini autori. IZVOD: (italik), Font Size 10 (Justify), sa jednim razmakom ispod imena i prezimena autora rada. U izvodu se daju osnovni cilj, materijal i metod rada, vaniji rezultati i zakljuak (maksimalno 500 znakova). Kljune rei: minimalno 3, a maksimalno 6 rei. Ispod izvoda, Font Size 10. UVOD (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. MATERIJAL I METOD RADA (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. REZULTATI (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. DISKUSIJA (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova.

18

Bojan Vasi


ZAKLJUAK (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. LITERATURA (bold), centrirano, Font Size 10. STANI, B., GRAFENAU, P., PIVKO, J., OBERFRANC, M., BUDINEVI, A., AHINOVI, R.: Ovulacija i fertilitet nazimica kod sinhronizacije estrusa preparatom Regumate. Biotehnologija u stoarstvu, 16 (34) 4954 (2000). Redosled radova je po abecednom redu poetnog slova prezimena prvog autora, bez numeracije! Tekst literature Font Size 9. 315 Posle literature, napisati kratak sadraj na engleskom jeziku i to: NASLOV, velikim slovima (bold), centrirano, Font Size 10. IME I PREZIMA AUTORA, velikim slovima (normal), centrirano, Font Size 10. Summary, malim slovima, (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst, Font Size 10, (normal) Justify. Key words: malim slovima. Tabele treba da budu jasne, to jednostavnije i pregledne. Naslov, zaglavlja (tekst) i podtekst u tabelama, treba da budu napisani na srpskom i engleskom jeziku (srpski normal, engleski italik). Font Size 9. Tabele se stavljaju na odreeno mesto u tekstu. Fotografije, crtee, grafi kone i sheme, dati u posebnom prilogu (izvorni format faila TIF, JPG sa 300 dpi, ili vektorski format sa slovima pretvorenim u krive CDR, AI), a u tekstu rada naznaiti mesto na kome treba da budu tampane, tako to e se, u tekstu, napisati naslov ili opis fotografi je, crtea, sheme. Na primer: Graf. 1. Koncentracije spermatozoida u ejakulatu nerast, zavisno od godinje sezone (Font Size 9, normal). Graph. 1. Sperm concentration in ejaculates according to seasons of year (Font Size 9, italic) Citiranje autora u tekstu radu: (Stani i sar. 2005). ako je vie od dva autora. Ako su samo dva utora, onda (Stani i ahinovi, 1995). ili, Stani i sar. (2005). Rad se dostavlja urednitvu asopisa u 2 tampana primerka, sa svim prilozima (fotografije, sheme, crtei, grafi koni) i na 3.5 Disketi (90 mm) ili na CD.

19

Bojan Vasi


- Uputstvo autorima za pripremanje rukopisa za asopis "Veterinarski glasnik" Veterinarski glasnik je asopis Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, koji se izdaje u saradnji sa Veterinarskom Komorom Srbije. asopis objavljuje originalne, strune i pregledne radove, izvetaje sa kongresa i strunih sastanaka, prikaze knjiga, radove iz istorije veterinarske medicine, dopise za rubriku Seanje, kao i komentare i pisma Urednitvu u vezi sa objavljenim radovima. Sve prispele rukopise Ureivaki odbor, odnosno glavni i odgovorni urednik alje recenzentima radi strune procene. Ukoliko recenzenti predloe izmene i dopune, tada se kopija recenziranog rukopisa dostavlja autoru (autorima) s molbom da traene izmene unesu u tekst ili pak u protivnom da argumentovano izraze svoje neslaganje sa datim primedbama recenzenta. Konanu odluku o prihvatanju rada za tampu donosi glavni i odgovorni urednik zajedno sa ureivakim odborom. asopis se tampa na srpskom jeziku, a kratak sadraj se prevodi na engleski i ruski. Radovi stranih autora, van srpskog, hrvatskog i bonjakog govornog podruja se tampaju na engleskom jeziku sa kratkim sadrajem na srpskom i engleskom jeziku. Molimo saradnike da svoje radove za Veterinarski glasnik piu jasno, koncizno, racionalno, gramatiki ispravno i u skladu sa sledeim uputstvima. OPTA UPUTSTVA Tekst rada se kuca u programu za obradu teksta Word, latinicom, fontom Times New Roman, duplim proredom i veliinom slova 12 taaka (12 pt). Levu i desnu marginu podesiti na 20 mm, a gornju i donju na 30 mm, veliinu stranice na A4, sa levim poravnanjem i uvlaenjem svakog pasusa za 10 mm. Ukoliko se u tekstu koriste specijalni znaci (simboli), koristiti font Symbol. Rukopis rada dostaviti odtampan jednostrano na belom papiru formata A4 u dva primerka, zajedno sa elektronskom verzijom. Stranice numerisati redom u okviru donje margine (sa desne strane) poev od naslovne strane. Podaci o korienoj literaturi u tekstu oznaavaju se u zagradi prezimenom autora, iza kojeg se stavlja zarez i godina. Ukoliko ima vie od dva autora, tada se u zagradi pie samo prezime prvog autora uz dodatak i sar., pa godina (npr. Petrovi i sar., 1987).

20

Bojan Vasi


NASLOVNA STRANA Na posebnoj prvoj stranici treba napisati sledee: Naziv lanka, odnosno rada treba pisati velikim slovima bez podvlaenja i bez skraenica Imena autora pisati ispod naslova poetnim slovima imena (za ene puno ime) i punim prezimenom, bez podvlaenja i veznika, ve razdvojena samo zarezom. Iznad prezimena se zvezdicom (jednom ili vie) oznaava ustanova u kojoj radi autor (autori). Zvezdice se stavljaju u superskriptum na kraju svakog prezimena. Taan naziv ustanove (i mesta u kojima se nalazi) u kojima autori rade, treba navoditi onim redosledom koji odgovara redosledu autora u radu. Na dnu stranice treba navesti ime i prezime, (adresu, broj telefona, faksa ili e-mail) jednog od autora, radi korespondencije KRATAK SADRAJ Na posebnoj stranici uz rad treba priloiti i kratak sadraj rada, obima 200-300 rei. Pored naslova i imena autora i ustanova, kratak sadraj treba da sadri najvanije injenice iz rada. Takoe, ispod kratkog sadraja treba navesti kljune rei. Najoptimalniji broj je od tri do est. PISANJE TEKSTA Svi podnaslovi se piu malim slovima i boldovano. U radu koristiti kratke i jasne reenice. Sve strane rei za koje postoji odgovarajue ime u naem jeziku treba zameniti tim nazivom tj. da prevod bude u duhu srpskog jezika. Za nazive lekova koristiti iskljuivo njihova internacionalna nezatiena imena (ili kako to jo neko naziva generika imena) i pisati ih onako kako se izgovaraju (ne na latinskom ili engleskom jeziku). Ukoliko se pak eli ipak istai ime nekog preparata, onda se njegovo ime, (zajedno sa imenom proizvoaa) stavlja u zagradu iza naziva aktivne supstancije. Ureaji ili aparati se takoe oznaavaju njihovim trgovakim nazivima, s tim to se i ovde u zagradi mora navesti ime i mesto proizvoaa. Odreene supstancije ili hemikalije, koje se oznaavaju slovima i brojkama, moraju se precizno oznaiti stavljanjem broja iznad (superskriptum) ili ispod slova (subskriptum) (npr. IL-6, H2O, B12, CD8). U radu se mogu koristiti odreene skraenice, ali samo kada je to neophodno (npr. kod

21

Bojan Vasi


dugakih imena hemijskih jedinjenja) ili kada se takve skraenice ve nalaze u literaturi, odnosno kao takve su ve prepoznatljive (npr. DNK). Za svaku skraenicu, koja se prvi put javlja u tekstu treba navesti i pun naziv. Skraenice nikako ne koristiti u naslovu, i u kratkom sadraju ih takoe treba izbegavati. Decimalne brojeve pisati sa zarezom i bar jo jednom nulom. Obim rukopisa bez priloga, ne treba da bude vei od 8 stranica kucanog teksta, izbegavati veliki broj priloga. Tabele se oznaavaju arapskim brojevima (iznad tabela) po redosledu navoenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Roman i veliinu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlaenja. Ukoliko se u tabeli koriste skraenice, iste treba objasniti u legendi ispod tabele. Svaku tabelu treba odtampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostaviti po jednu. Grafikoni se takoe oznaavaju arapskim brojevima (ispod grafikona) po redosledu navoenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Roman i veliinu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlaenja. Ukoliko se koriste skraenice, iste treba objasniti u legendi ispod grafikona. Svaki grafikon treba odtampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostaviti po jedan. Sheme (crtei) se oznaavaju arapskim brojevima (ispod shema) po redosledu navoenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Roman i veliinu slova 10 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlaenja. Ukoliko se korste skraenice, iste treba objasniti u legendi ispod sheme. Svaku shemu treba odtampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostaviti po jednu. Fotografije se oznaavaju arapskim brojevima (ispod fotografije) po redosledu navoenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Primaju se iskljuivo originalne fotografije (crno-bele ili u boji) na sjajnom (glatkom, a ne mat) papiru. Na poleini svake fotografije treba napisati redni broj i strelicom oznaiti gornji deo slike. Za svaki primerak rukopisa dostaviti po jednu sliku. POGLAVLJA RADA Poglavlja rada su: Uvod, Materijal i metode rada, Rezultati, Diskusija (ili Rezultati i diskusija zajedno), Zakljuak i Literatura.

22

Bojan Vasi


U uvodu treba ukazati na najvanije, odnosno najnovije injenice i poglede, vezane za temu rada, sa kratkim obrazloenjem cilja sopstvenih ispitivanja. Materijal i metode rada.- U ovom poglavlju treba opisati uslove pod kojima su ogledi izvedeni, materijal i ivotinje na kojima su izvedeni, kao i metode koje su koriene u ogledu. Rezultati.- Rezultate prikazati pregledno uz pomo tabela ili grafikona. Svuda treba da stoji redni broj i tekst, koji opisuje ta odreena slika, tabela i ....... prikazuje. Redni broj sa tekstom se stavlja iznad tabela, a kod svih ostalih prezentacija ispod. Autor mora tano da naznai mesto u tekstu gde eli da bude prikazan odreeni prilog. Diskusija.- U ovom poglavlju autor analizira dobijene rezultate i iste uporeuje sa rezultatima i miljenjima drugih autora, te pokuava istai njihov teorijski i praktini znaaj. Literatura.- U ovom poglavlju autor treba da iznese literaturne podatke, odnosno radove, koje je koristio u toku izrade svog rada. Poeljno je da koriena literatura bude to novija, i ako je mogue da ne bude starija od 5 godina. Reference treba pisati jednu ispod druge, (numerisati ih arapskim brojevima) i abecednim redom prema prvom slovu prezimena prvog autora. Ukoliko tekst reference ne moe da stane u jedan red, tada se red koji sledi uvlai ispod prethodnog, jednim pritiskom na tabulator. Broj referenci nije u principu ogranien ali se preporuuje da ne bude vei od 30. Izbegavati korienje abstrakta kao reference. Reference lanaka, koji su prihvaeni za tampu treba oznaiti kao u tampi i priloiti dokaz o prihvatanju rada. Reference se citiraju prema Vankuverskim pravilima, koja su zasnovana na formatima koja koriste National Library of Medicine i Index Medicus. Naslove asopisa takoe treba skraivati prema nainu koji koristi Index Medicus (ne stavljati take posle skraenice). Stranice se citiraju tako to se navode poetna stranica, a krajnja bez cifara koje se ponavljaju (npr. 134-138 se navode kao 134-8). Primeri: 1. lanak u asopisu: Petrovi M, Raki L. Uticaj selena na razvoj pilia. ivinarstvo 2005; 2(7) : 234-9. Kneevi B. Kvantitativni parametri radova u medicini. Perod Biolog 1990; 92(2): 241-243

23

Bojan Vasi


2. Knjige i druge monografije: Borojevi S. Metodologija eksperimentalnog naunog rada. 2. izd. Novi Sad : Radniki univerzitet Radivije irpanov, 1978. Colson JH, Armour WJ. Sports injuries and their treatment. 2nd rev. ed. London: S Paul, 1986. Mihajlov AI, ernyj AI, Giljarevskij PS. Naunie komunikacii i informatika. Moskva: Izdateljstvo Nauka, 1976. Plumb DC. Veterinary Drug Handbook. 4th edition. Iowa/Ames: Iowa State University Press, 2002. 3. Poglavlja u knjizi: Panteli D. Nauni metod. U: Panteli D, Vesley-Tanaskovi I, Radoti M, Savi B, Kuzmanovi M, Vojvodi V, i dr. Metodologija naunoistraivakog rada u medicinskobiolokim naukama. Beograd: Vojnoizdavaki zavod, 1977: 7-37. Weinstein L, Swartz MN. Pathologic properties of invading microorganims. In: Sodeman WA Jr, Sodeman WA, editros. Pathologic physiology: mechanisms of disease. Philadelphia: Saunders, 1974: 457-72 . 4. Rad ili abstrakt u Zborniku radova: upi V, Trailovi D, Dobri S, Velev R. Znaaj racionalne primene lekova u veterinarskoj medicini. Proceeding of Workshop Clinica Veterinaria Ohrid, Macedonia, 3-7. September 2005: 207-9. upi V, Trailovi D. Neracionalna primena lekova u veterinarskoj medicini rizik po zdravlje ljudi. Zbornik kratkih sadraja radova 16-og Savetovanja veterinara Srbije sa meunarodnim ueem. Zlatibor, Srbija, 8-10 Septembar, 2004: 223-34.

24

Bojan Vasi


- Literatura Gagrin, M: Materijal sa predavanja iz nauno istraivakog rada u veterinarskoj medicini 2009/10. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, departman za veterinarsku medicinu, Novi Sad, 2010. Uputstvo autorima za pisanje radova u asopisu "Savremena poljoprivreda". asopis Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2010. Uputstvo autorima za pripremanje rukopisa. "Veterinarski glasnik". asopis Fakulteta veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, koji se izdaje u saradnji sa Veterinarskom Komorom Srbije, Beograd, 2010.

25

Nauƒno istraºivaƒki rad u veterinarskoj medicini (2

Documents

Transcript of Nauƒno istraºivaƒki rad u veterinarskoj medicini (2