eljko Popovi Namirnice biljnog porijekla

SADRAJ

1.UVOD22.POJAM I KARAKTERISTIKE NAMIRNICA BILJNOG PORIJEKLA32.1. VOE42.2. POVRE52.2.1. GLAVIASTO, LISNATO I CVJETNASTO POVRE62.2.2. KORJENASTO I KRTOLASTO POVRE I LUKOVICE72.2.3. ZELENA MAHUNARKE92.2.4. PLODASTO POVRE102.3. ITARICE112.4. GLJIVE122.5. SREDSTVA ZA UIVANJE133. ZAKLJUAK144. LITERATURA15

1. UVOD

Pod ivotnim namirnicama s podrazumijva sv to s upotrbljava za hranu i pi u prranom ili nprranom stanju. U ivotn namirnic spadaju i zaini, boj i sv drug matrij (aditivi) koj s dodaju namirnicama radi konzrvisanja, obogaivanja ili popravk organolptikih svojstava. Namirnic mogu biti: Biljnog porijkla (itaric, povr, vo); ivotinjskog porijkla (mso, mlijko, riba, jaja i dr); Minralnog porijkla (kuhinjska so) i Sinttikog porijkla (vinobran i mnogi drugi aditivi).Hmijski sastav namirnic zavisi od vrst namirnic. Mutim, kod jdn ist vrst namirnic hmijski sastav varira u zavisnosti od hmijskog sastava zmljita na kom s gaji, od klimatskih uslova, agrothnikih mjra, a kod ivotinjskih namirnica od vrst, starosti, naina ishran ivotinj i slino. Hmijski sastav namirnic svakako zavisi i od zrlosti u trnutku brb kao i od uhranjnosti ivotinja u momntu klanja. Kvalitt namirnic u mnogom zavisi od uslova pod kojima s namirnica uva i skladiti, od uslova transporta i slino.Obogaivanj j dodavanj sastojaka koj namirnic prirodno n sadr, na primjer dodavanj pojdinih vitamina, protina ili aminokislina, minrala i slino. Cilj obogaivanja namirnica j prvncija nkih zdravstvnih pormaja u populaciji.Bioloka vrijdnost namirnic zavisi od njnog hmijskog sastava, ali isto tako i od iskorienosti pojdinih sastojaka koj sadri, na primjr blanvin iz mlijka s iskoriavaju 100%, iz msa 94%, iz krompira oko 70%, a iz itarica 83-90%, iz pasulja, graka 78-88%. Bioloka vrijdnost namirnica zavisi i od njn svjin i od naina priprmanja ili konzrvisanja. Na primjr, u svjm krompiru u ljtnjim mjscima sadraj C vitamina iznosi oko 21 mg%, u jsn oko 15 mg%, a u rano prolj (mart), oko 9,3 mg%. Ako s krompir p ili kuva u ljusci, vitamin C s u najvoj mjri sauvati, a ako s ljuti, sitno sjcka i kuva sadraj C vitamina s svodi na svga 0,002 mg%. Paprika ima znatan sadraj C vitamina. Najbolj j jsti papriku svju, bz trmik obrad. Za konzrvisanj najbolj j koristiti mtod ukisljivanja ili smrzavanj. Omiljni ajvar j lo nain konzrvisanja paprik, jr s pnjm i kuvanjm (visoka tmpratura) i mljvnjm (oksidacija) gotovo sva koliina C vitamina uniti.Predmet ovog seminarskog rada jesu namirnice biljnog porijekla. Tokom izrade ovog rada panju emo posvetiti pojmu i karakteristikama namirnica biljnog porijekla, i to vou, povru, itaricama, gljivama, te sredstvima za uivanje, kao tu su kafa, aj i kakao.

2. POJAM I KARAKTERISTIKE NAMIRNICA BILJNOG PORIJEKLA

Namirnice biljnog porijekla odlikuju se velikim sadrajem ugljenih hidrata, mineralnih materija i vitamina. Jedino ove namirnice sadre sirovu celulozu. Veliki broj namirnica ove grupe u svjeem stanju su jedini izvor vitamina C, a neke od njih i vitamina K. Sadre i znaajne koliine proteina, ali koji su po hranljivoj vrijednosti djelimino nepotpuni. itarice i kromir sadre znatne koliine skroba. Svjee voe i povre sadre smjesu glukoze i fruktoze. itarice, voe i povre sadre i vitamine grupe B, vitamin D i E. Takoe sadre i znatne koliine kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i neto mikroelemenata. Sve namirnice biljnog porijekla je mogue podijeliti na sljedee: Voe, Povre, itarice, te Sredstva za uivanje (kafa, aj, kakao)ema br. 1.: Klasifikacija namirnnica biljnog porijekla

KLASIFIKACIJA NAMIRNICA BILJNOG PORIJEKLA

VOE

POVRE

ITARICE

SREDSTVA ZA UIVANJE

2.1. VOE

Pod vom s u komrcijalnom i thnolokom smislu podrazumijvaju sazrli i za trit priprmljni plodovi voarskih i pojdinih povrtarskih kultura. Plod biljk u um smislu j sjmnka koja j sposobna da proklija. Mutim, u privatnom i komrcijalnom smislu plod s naziva proizvod biljk koj j upotrbljava za jlo ili za prradu. Prma klimatskim oblastima u kojima uspijvaju, sv vrst voa s mogu razvrstati u dvij grup, i to: Kontinntalno i Juno vo.Ova podjla nij sasvim podsna, jr mnog vrst kontinntalnog voa uspijvaju i gaj s u oblastima sa mditranskom klimom. Zbog toga j data loginija podjla koja s odnosi na oblik i grau ploda, biolok karaktristik i mjsto uzgajanja: I grupa jabuasto vo; II grupa kotiavo vo; III grupa jzgrasto vo; IV grupa jagodasto bobiasto vo; te V grupa juno vo.Vliki prhrambni znaaj voa proizilazi iz njgovog sastava, jr vo ima vliku hranljivu i bioloku vrijednost. ri koj vo sadri u obliku vodnog rastvora, pord snzacij slatkog ukusa, voma su lako svarljivi i daju odrnu koliinu nrgij organizmu. Vitamini, posbno vitamini C i drugi vitamini, rastvorni u vodi nalaz s u svjm vou.

Slika br. 1.: Voe

2.2. POVRE

Svjim povrm nazivaju s plodovi i drugi dijlovi povrtarskih kultura koj s upotrbljavaju za ishranu u svjm stanju ili slu za priprmu jla i za prradu. Svj povr j izvanrdno vaan prhrambni proizvod, koji organizmu obzbjuj n samo potrbnu nrgiju, uz drugu hranu, v i bioloki znaajn i nophodn sastojk za pravilan rad, razvoj, zdravlj i radnu sposobnost organizma.Povr j vaan prhrambni proizvod i zbog toga to j lako svarljivo i podsti lunj sokova za varnj, a ima i nka druga spcifina svojstva i djluj na rad crijva i uopt organa za varnj i bolj korinj unijte hran. Prma karaktru dijla biljk koja s koristi za jlo i koji prdstavlja plod u komrcijalno-thnolokom smislu, povr s obino dijli na pt grupa: I grupa glaviasto, listnato i cvjtno povr (kupus, klj, rtan, kinski kupus, karfiol, klraba, spana, zln salat, blitva, loboda, pitomo zlj); II grupa korjnasto, krtolasto povr i lukovic (krompir, cvkla, argarpa, rotkva, crni i bijli luk, praziluk, rotkvica, clr, prun, patrnak, rn); III grupa zln mahunark lguminoz (graak, boranija, pasulj, bob i bamija); IV grupa plodasto povr - paradajz, plavi paradajz, paprika, krastavac, tikvic, tikv i bundv); V grupa vigodinje povr (pargla, artooka, stragon).

Slika br. 2.: Povre

2.2.1. GLAVIASTO, LISNATO I CVJETNASTO POVRE

Spana j jdnogodinja biljka, iji s listovi korist za ishranu u trmiki obranom stanju. Li s nalazi u obliku rozt i u kasnijoj fazi vgtacij izrasta u stablo. Spana j biljka hladnijg podnblja, otporan j prma mrazu i najboljg j kvalitta u prolj i jsn.Blitva j voma slina cvkli, ali n obrazuj zadbljao korn, v bujn listov sa dblim drkama i sa izranim cntralnim nrvom. U ljtnjm priodu koristi s kao zamjna spanau.Pitomo zlj nalazi s kao samonikla biljka u prirodi, ali s gaji i u kulturi. Ima izuztno kratko li koj s za ishranu koristi u rano prolj.Kupus j jdna od najznaajnijih vrsta povra u ishrani. Ima voma dugu szonu prispja (gotovo tokom cijl godin) i voma j jfitina vrsta povra. Pord vlik biolok vrijednosti, ima i nka ljkovita svojstva. Najolj su kompaktn glavic, iji su listovi bz otnja i flka. uta boja spoljnih listova j odlika bajatog kupusa, dok spoljnja otnja ukazuju na to da j unutranjost ploda crvljiva.Klj ima blai ukus, mk i rastrsitij glavic od kupusa. Spoljnji listovi su tamnozln ili plaviastozln boj, dok su unutranji listovi svtliji. Klj ima izranija organolptika svojstva od kupusa i n mo s jsti u svm stanju, v samo trmiki obran. Najbolji j klj sa vrstim glavicama, sa vi ovojnih listova, koji n smiju biti ut boj.Ratan j zimsko povr iji su listovi tamnozln boj. Ima malu bioloku vrijdnost, ali vliki znaaj zbog vrmna prispja.Karfiol j voma ukusno i hranljivo povr, od kojg s za ishranu korist zgusnute granic u obliku ru ili glavic. Sama rua (zgusnut graniic ili glavic) obavijna j listovima koji s n korist za ishranu. Ova vrsta povra ima najvu bioloku i gastronomsku vrijdnost.Klraba j biljka od koj s za ishranu korist zadbljali korjnovi zlnkast ili plaviast boj. Za brbu pristi u rano prolj ili kasnu jsn. Nma vliku bioloku, a ni gastronomsku vrijdnost. Duim stajanjm udrvn s clulozna vlakna i takva nij pogodna za priprmu jla.Zln salat su znaajn u ishrani zbog visok biolok vrijednosti i spcifinog osvjavajug ukusa. Za ishranu s koristi samo u svjm stanju zbog otvaranja aptita, za bolj iskorinj unijt hran i kao aranman pri srviranju jla. Listovi zln salat, u zavisnosti od sort, mogu da obrazuju glavic ili su vzani u obliku rozt.

Slika br. 3.: Glaviasto, lisnato i cvjetnasto povre

2.2.2. KORJENASTO I KRTOLASTO POVRE I LUKOVICE

argarpa s sastoji iz korjna vrtnastog oblika, koji ima tri dijla, i to: plutasti dio na kojm s nalazi li i koji s n koristi za ishranu, dblog sloja kor ut boj u kojm s nalaz najkorisniji sastojci i unutranjg drvnastog dijla (sri). Smatra s da j argarpa kvalittnija ako ima manj sri i u najvoj koliini dblu koru narandast ili crvnonarandast boj.argarpa j dobar izbor provitamina A karotina, kao i drugih hranljivih sastojaka. Za ishranu s koristi u svjm, konzrvisanom i trmiki obranom stanju kao komponnta jla, zaini, a zbog ljpot boj i oblika za araniranj jla i salata.Prun s posbno cijni zbog arom i v koliin vitamina C. Razlikujmo prun sa razvijnim korjnom (prun korjnjak) i prun sa manj razvijnim korjnom (prun liar). Po mogunosti, prunov list n trba konzrvirati, naroito n suiti, jr tim potpuno gubi svoju karaktristinu aromu. Prunov list s upotrbljava u kozmtici. Primjnjuj s kao maska za lic ili losion za osob koj imaju pjg na licu.Patrnak s gaji radi korjna koji s odlikuj sladunjavim ukusom i prijatnom aromom. Ima krupan i soan korjn vrtnstog oblika, sivkasto-bijl boj.Clr j korjnatso povr izvanrdnog karaktristinog mirisa i ukusa. Koristi s za spravljanj salata i kao dodatak jlima. Razlikuju s tri vrst clra: clr korjnjak, clr liar, i clr rbra. Clr korjnjak razvija zadbljao lotast korijn bijl i ukasto-bijl boj. Mso korijna j bijlo, sono i aromatino.Clr liar ima voma razvijno li, dok su mu korijn i lisn drk slabiji. Clr rbra ima zadbljal, voma dug i son lisn drk. Koristi s za salat i kao dodatak jlima.Rotkva ima prijatan osvjavajui ukus i za ishranu s koristi, uglavnom, u zimskom priodu. Korijn mora biti soan, bz udrvljnih cluloznih vlakana i upljina. Spoljna kora (njstivi dio) j crn ili bijl boj, to zavisi od sort. Ugravnom s koristi kao salata u svjm stanju ili kao ukras za araniranj jla po porudbini.Rotkvica j povr iji s korijn koristi za ishranu u svjm stanju. To j voma cijnjno povr koj rano prispijva, spcifinog j ukusa, bogato vitaminima i minralnim solima. Boja korijna j crvna, crvno-bijla i bijla. Najcjnjniji su vrsti korjnovi bz upljina bijl boj.Cvkla j biljka od koj s za ishranu koristi korijn koji j loptastog, poluloptastog ili konusnog oblika, mrkocrvn boj. Mso mu j tamnocrvn ili narandast boj i sono j. Cvkla j najkvalittnija kada j vliine pomorand, a msnati dio bz bijlih pruga (prstnova), vrstih cluloznih vlakana i ravi.Krompir j jdna od najrasprostranjnijih vrsta povra i za ishranu s korist krtol bogat hranljivim sastojcima. To j znaajna vrsta povra n samo zbog hranljiv, v i zbog kulinarsk vrijdnosti. Mo s priprmiti na razliit nain (kuvati, pi, priti i slino) i slui kao komponnta jla ili kao glavno jlo. U zavisnosti od sort, krtol mogu biti razliit vliin, loptastog, jajastog li kiflastog oblika. Boja pokoic mo biti ljubiasta, ruiasta ili ukasta, a mso bijlo, ruiasto ili ukasto. Na tritu s najvi cijni krompir sa glatkom pokoicom ruiast boj, bijlog ili ruiastog msa, ovalnog oblika i srdnj vliin, dok s potpuno n skuva. Crni luk ima vliki znaaj u ishrani, gd s koristi u svjm stanju kao salata, kao komponnta jla i kao zain u raznim jlima. Spcifian ukus i miris luka otiu od trinih ulja koja imaju fitoncidno djstvo. Glavic crnog luka sastoj s od vlikog broja sonih msnatih listova i spoljanjih listova koji imaju koastu strukturu. Prij ngo to s glavica luka stavi u supu trba j prsji na pola i malo ispi obj polovin (samo sa jdn stran) u tiganju bz masno. Ovo poma da s u supi sauvaju aromatin matrij luka koj isparavaju za vrijm kuvanja.Bijli luk, odnosno njgova glavica izrana j od nova koji su spolja obavijni zajdnikom ljuskom. Zbog spcifinog ukusa i mirisa, koristi s samo kao zain u ishrani. Voma jak ukus i miris potiu od trinih ulja koja imaju baktricidno djstvo.Praziluk s koristi u svjm stanju za priprmanj jla. To j dvogodinja biljka koja u prvoj godini obrazuj lano stablo koj s koristi u ishrani. Dugi i pljosnati, u donjm dijlu zadbljali listovi musobno s pokrivaju i grad izdunu lukovicu cilindrinog oblika. Lano stablo praziluka j msnato i sono, karaktristinog ukusa i mirisa.

Slika br. 4.: Korjenasto i krtolasto povre i lukovice

2.2.3. ZELENE MAHUNARKE

Graak -prma botanikim odlikama, vrst graka s dijl na rc i krunic. rac s gaji zbog sonih i njnih mahuna, bz udrvljnih cluloznih vlakana. Graak krunac gaji s zbog sjmna (mahuna 90 s n koristi u ishrani). Mlado zrno graka ima sladak ukus zbog vg sadraja ra. Sazrijvanjm smanjuj s koliina ra i uvava koliina skroba. Zato j graak bolji dok j jo mlad i ima slatkast ukus.Boranija j biljka od koj s u ishrani korist mlad ndozrl mahun u trmiki obranom stanju. Najbolj su mahun koj su njne, krt, son i bz konaca (odrvnlih lija na avu mahun). Konavost j sortna osobina i ja j izrana na starijim mahunama. Mahun mogu biti prav, polusavijn, okrugl, ovaln ili pljosnat, svjtlo ili tamnocrvn boj i ukast boj, to j sortna osobina.Pasulj j povr od kojg s za ishranu korist zrna u thnikoj przrlosti, koja su raznih oblika, vliina, boja, ukusa i drugih osobina. Zrna su obavijna jakom cluloznom ljuskom, zbog ga j pasulj t svarljiv, pa s mora znatno du kuvati. Boja zrna mo biti bijla, uta, mrkocrna, crvnkasta ili zrna mogu biti arna. Boja, oblik i vliina zrna su karaktristini za svaku sortu pasulja.Krupnoa zrna j znaajno mjrilo kvalitta. Mutim, najcjnjnij su krupnozrn sort pasulja, ija su zrna bijl boj. Pri kuvanju n trba mjati razliit vrst pasulja, poto s razliito kuvaju.

Slika br. 5.: Zelene mahunarke

2.2.4. PLODASTO POVRE

Paprika s koriti u ishrani kao plod u svjm i trmiki obranom stanju i kao zaini. Paprika ima vliki znaaj u ishrani i kulinarstvu i iroku i raznovrsnu primjnu. Posbno s cijni kao svja salata, za priprmu raznih jla i kao konzrvisana.Paradajz j po rasprostranjnosti i potronji najvanija vrsta povra. Proizvodi s tokom cijl godin u otvornim i zatvornim ljama. Koristi s u kulinarstvu u svjm stanju za priprmanj salat, za priprmu raznih jla i sokova. Zbog sadraja ograninih kislina, prijatnih organolptikih svojstava, dodaj s pri priprmi mnogih jla. Enrgtska vrijdnost paradajza j izuztno mala, ali j vlika bioloka vrijdnost, odnosno bogat j izvor vitamina, minralnih matrija i drugih supstanci nophodnih za pravilan razvoj organizma.Plavi paradajz za ishranu s koristi samo u trmiki obranom stanju, jr sadri alkaloid solanin. Plavi paradajz ima malu nrgtsku i bioloku vrijdnost i uglavnom slui u kulinarstvu za priprmanj manjg broja jla (uv, ajvar, musaka ). Plodovi su krukastog, duguljastog oblika, tamnoljubiast boj, sa sjajnom pokoicom. Da bi s plavi patlidani mogli dugo uvati, trba ih u jdnom sloju rati u majliranu posudu bz poklopca i uvati na donjoj polici friidra.Krastavac j jdnogodinja biljka od koj s za ishranu korist ndozrli plodovi u svjm stanju ili konzrvisani. Ukus plodova j osvjavajui i sadri dosta nzima koji pri varnju hran potpomau razlaganj bjlanvina. Gorak ukus krastavac poti od glukozida kolocintina, koji nastaj usljd npraviln agrothnik i nij sortna osobina. Krastavac j vrsta povra koja sadri najvi vod i ima najmanju nrgtsku vrijdnost. Ako s u supu prvo stav kisli krastavac, zbog sadraja kislin, krompir ostati tvrd.Tikvic, bundv i tikv su vrst povra mal nrgtsk, ali vlik biolok vrijdnosti. Imaju laku svarljivost zbog manj koliin cluloz i proruuju s djci, bolsnicima i rkonvalsnicima (samo u trmiki obranom stanju).Bundva ima voma krupn plodov tin do 50kg, loptastog ili pogaastog obika, glatk ili rbrast povrin, sa pokoicom siv ili bjliast boj. Mso ploda j narandastout boj, njno j i ukusno. Prilikom trmik obrad dolazi do razgradnj skroba i dobija s sladak ukus.Lubnici dinj s korist za ishranu zbog prijatnog ukusa i arom i to samo u svjm stanju. Plodovi su razliiti u pogldu vliin, oblika, ukusa, arom, konzistncij i boj msa. Voma su cijnjn zbog osvjavajug ukusa. Sadr do 6% ra (kod dinj 6%, a kod lubnic 4%), koji varira u zavisnosti od sort, uslova proizvodnj i zrlosti. Sadr frmnt koji potpomau razlaganj bjlanvina pri varnju hran u organizmu.

Slika br. 6.: Plodasto povre2.3. ITARICE

Pod itaricama s podrazumijvaju zrnasti plodovi pnic, rai, jma, ovasa, kukuruza, sirka, prosa i hljd. Osim hljd, sv itarc botaniki pripadaju familij trava(gramina). itaric imaju vliki znaaj u ishrani ka jftin izbor ugljnih hidrata, protina i drugih hranljivi matrija, tako da su prisutn u svakodnvnom obroku vi od 50% u odnosu na ostal izvor hran. Nij do sada tano utvrno gdj j ovjk najprij poo da gaji itaric, jr u svom prvobitnom razvoju ovjk j poo da obrauj zmlju i uzgaja itaric koj su mu olakal ivot, jr su s zrna mogla lako uvati tokom cijl godin, a i prinos im j bio najvi u odnosu na drug kultur (biljk).Sv itaric momo sistmatizovati u dvij grup, i to primarn i skundarn. Primarn itaric su pnica i pirina i korist s svakodnvno u ishrani. Primarn itaric su pnica i pirina i korist s svakodnvno u ishrani. Naim, polovina ovjanstva svakodnvno koristi pnicu, a druga polovina pirina. Ostal itaric su sekundarn (kukuruz, ovas, ra, jam, proso i hljda), koj s, tako, korist za ishranu uz primarn itaric, ali slu i kao industrijsk biljke. itaric s korist u mlinsko-pkarskoj, konditorskoj industriji i za proizvodnju alkoholnih pia.Brano s dobija ako s zrno itarica izmrvi ili samlj, a zatim prosij. Brano j prah bjliast boj, to zavisi od vrsta zrna itarica koj su samljvn, a i od iskorinja zrna itarica prilikom mljevnja. Osim pninog brana, poznato j jo raano, kukuruzno, ovsno, jmno, pirinano brano itd. Sv vrst brana s musobno razlikuju po svoim fizikim i hmijskim osobinama, pa zato s tijsto umjno od razliitog brana tokom priprm, mjanja, narastanja i pnja razliito ponaa. Pnicase dijli na dva osnovna tipa: mrkantilna ili obina komrcijalna pnica i sjmnska pnica. Osnovna namjna pnic j za proizvodnju brana koj slui za proizvodnju hljba, poslastica, kksa i drugih proizvoda. Kvalitt brana zavisi od kvalitta pnic i naina mljvnjaHljb j namirnica proizvdna pnjm tijsta umjanog od brana, soli i vod, uz dodatak sredstava za dizanj tijsta. Pri proizvodnji hlba mogu s koristiti i nk drug sirovin koj mu daju karaktristina svojstva. Hljb s svakodnvno koristi u ishrani i u odnosu na drug namirnic mo s svakodnvno koristiti u ishrani, a da n dosadi. Pciva su proizvodi slini hljbu, samo su komadi tin ispod 300 grama. Proizvod s uglavnom od pninog brana raznih tipova, a umanjoj mjri i od raanog brana. Osnovni tipovi obinog pciva su:bijlo pnino pcivo, polubijlo pnino pcivo, mjano pcivo i raano pcivo.Tjstnin su npni, odnosno osuni proizvodi od tijsta. Proizvod s od brana i vod, soli i dodataka, bz srdstava za dizanj tijsta. Brano za izradu tjstnina j drug granulacij, sa vlikom koliinom nlastinog itnog lijpka od tvrd pnic.

2.4. GLJIVE

Gljiv su prostij vrst ivih organizama koj rastu na raspadnutim organskim matrijama i za njihov razvoj nij potrbna svjtlost, jr nmaju hlorofila. Gljiv s mogu nai po umama, ispod drva, gdj ima opalog lia i trulih stabala, po livadama i pinama. Mutim, pojdin vrst gljiva s mogu kultivisati i vjtaki proizvoditi na hranljivom kompotu u posbnim uslovima (tmpratur i vlanosti vazduha). Gljiv s sastoj iz stabla, drk i ira (klobuka) samo djlimino, i to kod pojdinih vrsta gljiva dok su sasvim mlad. Gljiv s posbno cijn u ishrani kao dobar izvor protina i zbog voma prijatnih organilptikih svojstava, zbog ga ih nazivaju umsko mso. Postoj razliit vrst gljiva, i to rudnjaa, bukovaa, vrganj, lisiarka, bragva, rujnica, smrak, trifl.

Slika br. 7.: Gljiva vrganj

2.5. SREDSTVA ZA UIVANJE

Najznaajnija i najrasprostranjnija srdstva za uivanj sunapici dobijni od kaf, aja ili kakaoa. Oni su mal hranljiv vrijdnosti, ali imaju voma prijatnu aromu i ukus, koji potiu od aromatinih jdinjnja i trinih ulja. Karaktristini sastojci kod ovih srdstava su alkaloidi-organska jdinjnja koja imaju narkotino djstvo: kofin, tin u aju i tobramin u kakaou.Kafa - za pravljnj napitaka od kaf korist s isprn sjmnk plodova drvta kaf, koj uspijva u prdjlima sa tropskom i sutropskom klimom. Drvo kaf vodi porijklo iz dananj tiopijsk provincij (kaffe), koja s nalazi jugozapadno od glavnog grada (Adis Abbb). Iz tog podruja j biljka prenijta na poluostrvo Arabiju, na podruj dananjg Jmna iodatl s rairila po svim oblastima na zmlji sa tropskom i sutropskom klimom.aj - za pravljnj napitka od aja korist s osuni listovi i pupoljci grama biljk ajvac. Biljka uspijva u prdjlima tropsk i suptropsk klim na nadmorskoj visini od prko 600 mtara. Biljka ajvac j porijklom iz Indij (pokrajina Asam), odakl j prnijta u Kinu, Japan, Gruziju, Azrbjdan, Indonziju, ri Lanku i Junu Afriku. Danas s aj najvi proizvodi u Indiji, ri Lanki i Kini. Brba s vri 3-4 puta godinj, kada na gramu porastu mladi izdanci sa nnim listiima i pupoljcima. Prvom brbom dobij s najbolji kvalitt aja.Kakao - za priprmanj kakao napitka koristi s kakao prah koji s dobija mljvnjm isprnih, grubo samljvnih i prsovanih sjmnki ploda biljk kakavac. Biljka kakavac j tropsko drvo koj s danas preteno gaji u Africi, Junoj Amrici i Indonziji. Postojbina ov biljk j Juna Amrika, odakl j prnijta u drug krajv sa tropskom klimom. Plod biljk kakavac j u obliku manj dinj, tin do 500 g i u njmus nalazi 50-60 sjmnki poredanih slino zrnima u klipu kukuruza. Iz zrlihplodova vad s sjmnk (zrna) oblika badma, crvnkastomrk boj i sakaraktristinim uzdunim prugama. On s poslij brb ostavljaju da se frmntiu pod djstvom nzima, kvasca i baktrija, pri mu dolazi dopromjna. Ljuska s lako odvaja od jzgra.

Slika br. 8: Kafa, aj i kakao

3. ZAKLJUAK

Cilj ovog seminarskog rada je bio da ukaemo na karakteristike namirnica biljnog porijekla, te da izvrimo njihovu klasifikaciju. Dakle, tokom izrade ovog rada navedene su i detaljno objanjenje vrste namirnica biljnog porijekla. Namirnice biljnog porijekla odlikuju se velikim sadrajem ugljenih hidrata, mineralnih materija i vitamina. Jedino ove namirnice sadre sirovu celulozu. Veliki broj namirnica ove grupe u svjeem stanju su jedini izvor vitamina C, a neke od njih i vitamina K. Sve namirnice biljnog porijekla je mogue podijeliti na sljedee: voe, povre, itarice, te sredstva za uivanje (kafa, aj, kakao). Pod vom s u komrcijalnom i thnolokom smislu podrazumijvaju sazrli i za trit priprmljni plodovi voarski i pojdinih povrtarskih kultura. Plod biljk u um smislu j sjmnka koja j sposobna da proklija. Svjim povrm nazivaju s plodovi i drugi dijlovi povrtarskih kultura koj s upotrbljavaju za ishranu u svjm stanju ili slu za priprmu jla i za prradu. Svj povr j izvanrdno vaan prhrambni proizvod, koji organizmu obzbjuj n samo potrbnu nrgiju, uz drugu hranu, v i bioloki znaajn i nophodn sastojk za pravilan rad, razvoj, zdravlj i radnu sposobnost organizma.Prma karaktru dijla biljk koja s koristi za jlo i koji prdstavlja plod u komrcijalno-thnolokom smislu, povr s obino dijli na pt grupa: I grupa glaviasto, listnato i cvjtno povr (kupus, klj, kinski kupus, karfiol, klraba, spana, zln salat, blitvapitomo zlj); II grupa korjnasto, krtolasto povr i lukovic (krompir, cvkla, argarpa, rotkva, crni i bijli luk, praziluk, rotkvica, clr, prun, patrnak, rn); III grupa zln mahunark lguminoz (graak, boranija, pasulj, bob i bamija); IV grupa plodasto povr - paradajz, plavi paradajz, paprika, krastavac, tikvic, tikv i bundv); te V grupa vigodinja povr (pargla, artioka, stragon).Pod itaricama s podrazumivaju zrnasti plodovi pnic, rai, jma, ovasa, kukuruza, sirka, prosa i hljd. Osim hljd, sv itarc botaniki pripadaju familiji trava (gramina). itaric imaju vliki znaaj u ishrani kao jftin izbor ugljnih hidrata, protina i drugih hranljivih matrija, tako da su prisutn u svakodnvnom obroku vi od 50% u odnosu na ostal izvor hran. Gljiv s prostij vrst ivih organizama koj rastu na raspadnutim organskim matrijama i za njihov razvoj nij potrbna svjtlost, jr nmaju hlorofila. Najznaajnija i najrasprostranjnija srdstva za uivanj sunapici dobijni od kaf, aja ili kakaoa. Oni su mal hranljiv vrijdnosti, ali imaju voma prijatnu aromu i ukus, koji potiu od aromatinih jdinjnja i trinih ulja. Karaktristini sastojci kod ovih srdstava su alkaloidi-organska jdinjnja koja imaju narkotino djstvo: kofin, tin u aju i tobramin u kakaou.

10. LITERATURA

1. eki T., Tehnologija ivotnih namirnica, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Leskovac, 2009.2. www.cps.org.rs3. www.hemijskaskola.com.ba4. www.tehnologijahrane.com5. www.trcanje.rs

14