1

IV deo

KOMERCIJALNO BANKARSTVO

1. РОЈАМ I OSNIVANJE BANKE

1.1. Osnivanje banke

Prema Zakonu o bankama, banka je definisana kao akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad od strane Narodne banke Srbije i obavlja depozite i kreditne poslove, a može obavljati i drugre poslove u skladu sa Zakonom.1 Shotno tome, strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatomog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.

Banku mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica, koja kao osnivači obezbeđuju sredstva za osnovni kapital banke. Osnovni kapital može biti u novčanom i nenovčanom obliku, pri čemu novčani deo ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate. Nenovčani deo osnivačkog kapitala se javlja u vidu stvari i prava koja su u funkciji poslovanja banke. Procenu uloga u stvarima i pravima vrši se na osnovu odredbi Zakona kojim se uređuju privredna društva, uz mogućnost Narodne banke Srbije da propiše bliže uslove i način obezbeđivanja ovih sredstava.

1.2. Postupak za osnivanje banke

1.2.1. Osnivački akt

Osnivački akt je inicijalno izražena volja pravnih i fizičkih lica da osnuju banku. Sastavni delovi osnivačkog akta su:2

■ poslovno ime i sedište pravnog lica osnivača banke, odnosno ime i prebivalište fizičkog lica osnivača banke;

* poslovno ime i sedište banke. Prema Zakonu banka u svom poslov- nom imenu mora imati reč «banka». To znači da niko drugi, osim

1' Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije2 Isto, član 13.

2

banke, ne može u svom poslovnom imenu koristiti reč «banka» ili izvednicu od te teči;

■ iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovča- nom obliku, kao i udeo svakog osnivača u tom kapitalu;

* rok do koga su osnivači banke dužni da uplate novčana sredstva, odnosno da prenesu nenovčana sredstva u osnivački kapital ban- ke;

* prava, obaveze i odgovomosti osnivača banke;■ broj akcij a banke i nj ihova nominalna vrednost kod prvog izdavanja,

vrste i klase akcija koje je banka oblašćena da izda, kao i prava iz akcija iz svake klase;

■ poslove koje banka obavlja;■ način pokrića gubitka banke;■ način rešavanja sporova među osnivačima banke;■ prava osnivača banke u slučaju statusnih promena banke;■ ukupni ili procenjeni iznos troškova u vezi sa osnivanjem banke;■ druge elemente koje propiše NBS.

1.2.2. Statut banke

Osim osnivačkog akta, osnivači banke utvrđuju i predlog Statuta, koji sadrži:

■ organizaciju i način poslovanja banke;* pitanja o kojima odlučuje Skupština banke;■ pitanja o kojima odlučuju drugi organi banke, sastav i postupak

odlučivanja ovih organa, kao i mandat članova tih organa;■ mere i odgovomost organa banke za obezbeđenje likvidnosti i sol-

ventnosti banke;* prava, obaveze i odgovomost članova Upravnog i Izvršnog odbora

banke i dmgih lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima utvrđenih Statutom banke;

■ ovlašćenje za potpisivanje i zastupanje banke;■ način vršenja unutrašnje kontrole i utvrđivanje revizije banke;■ podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i način

postupanja s tim podacima i ispravama;■ druge elemente koje može propisati Narodna banka Srbije.

3

1.2.3. Preliminarno odobrenje

Nakon donošenja osnivačkog akta i Statuta osnivači banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminamo odobrenje za osnivanje banke, pri čemu dostavljaju:

■ podatke o osnivačima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiču;

■ osnivački akt i predlog statuta banke;■ izjavu da će novčani deo osnivačkog kapitala uplatiti na privremeni

račun kod NBS ;* izjavu da će nenovčani deo osnivačkog kapitala preneti u osnivački

kapital banke;* podatke o svim licima koja će imati učešće u banci i o osnovu tog

učešća;* imena predloženih članova Upravnog i Izvršnog odbora banke i

podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji;■ predlog programa aktivnosti banke za period od 3 godine i predlog

plana poslovne politike banke;■ predlog procedura za upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu

banke;■ dokaz da je nadležno regulatomo telo države porekla odobrilo stra- noj

banci ili drugom stranom licu iz finansijskog sektora učešće u osnivanju banke u Republici Srbiji, ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno prema propisima te države ako se banka osniva kao zavisno društvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora ovog regulator- nog tela;

■ dokaze o ispunjenosti uslova, ako je osnivač banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora regulatomog tela države porekla.

O zahtevu za preliminarno odobrenje NBS odlučuje u roku od 90 dana od prijema zahteva. Nakon što su dobili preliminamo odobrenje osnivači banke u roku od 60 dana podnose zahtev za izdavanje dozvole za rad banke.Ukoliko to ne učine, pre toga dobijeno preliminarno odobrenje prestaje da važi.

Negativan stav NBS u odnosu na zahtev za izdavanje preliminamog odobrenja je u slučaju ako:

■ osnivački akt i predloženi Statut banke nisu u skladu sa Zako- nom;■ predloženi član Upravnog ili Izvršnog odbora banke nema potrebnu

kvalifikaciju ili iskustvo, ili dobru poslovnu reputaciju;

4

■ lice koje bi steklo učešće u banci ne ispunjava uslove za to stica- nje;* predloženi program aktivnosti, plan poslovne aktivnosti i procedure za

upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu nisu odgovarajući;■ vlasnička i upravljačka struktura banke ne omogućava efektivnu

kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke, ili odgovarajuću spoljnu, odnosno unutrašnju reviziju u banci;

■ struktura bankarske grupe čiji bi član postala banka nije transparen- tna ili ne omogućava nesmetano vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi ove grupe, ili odgovarajuću spoljnu, odnosno unutrašnju reviziju.

1.2.4. Dozvola za rad

Na osnovu dobijenog preliminamog odobrenja osnivači banke podnose zahtev NBS za izdavanje dozvole za rad, koji sadrži sledeće elemente:3

■ dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovčanih sredstava u osnivački kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava;

■ dokaze o tome da su obezbedili: poslovni prostor, potrebnu opremu i da prostor i oprema omogućuju pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vršenje kontrolne funkcije NBS;

■ dokaz o angažovanju spoljnjeg revizora banke;■ podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke.O zahtevu za izdavanje dozvole za rad NBS odlučuje u roku od 30 dana,

pri čemu se rešenje objavljuje u Sl.glasniku RS.U slučaju negativnog odgovora na podneti zahtev za dozvolu ra rad, zahtev

se za ponovno odobrenje može obnoviti tek nakon godinu dana od dana odbijanja zahteva.

1.2.5. Osnivačka skupština i registracija banke

U roku od 30 dana nakon prijema rešenja NBS o davanju dozvole za rad održava se osnivačka skupština banke. Osnivačku skupštinu čine osni- vači banke, čija su upravljačka prava utvrđena srazmemo visini njihovog uloga. Dvotrećinskom većinom glasova osnivača banke donosi se Statut banke, bira predsednik i članovi Upravnog i Izvmog odbora banke, usvajaju program aktivnosti za period od 3 godine i poslovnu politiku banke. Tom prilikom donosi

3 Član 18. Zakona o bankama.

5

se i odluka o prvom izdavanju akcija. Usvojena akta na osnivačkoj skupštini dostavljaju se na saglasnost NBS u roku od 5 dana od dana njihovog usvajanja. NBS ima rok da u periodu od 60 dana od dana prijema izda saglasnost na akata banke u osnivanju.

Nakon što dobiju saglasnost na akta doneta na osnivačkoj skupštini banke, osnivači su dužni da u roku od 30 dana podnesu prijavu za upis ban- ke u registar privrednih subjekata. Tom prilikom osnivači podnose rešenje NBS o davanju dozvole za rad banke i saglasnost NBS na akta doneta na osnivačkoj skupštini banke. Momentom upisa u registar privrednih subje- kata banka stiče svojstvo pravnog lica. nakon što dobiju rešenje o upisu u registar privrednih subjekata osnivači banke su dužni da o tome obaveste NBS u roku od 5 dana od dana prijema rešenja.

1.3. Upravljanje bankom

Za analizu upravljačkog procesa u banci značajno je sagledati funkcije skupštine banke, Upravnog i Izvršnog odbora banke, kao i dmgih odbora.

1.3.1. Skupština banke

Skupština banke je sastavljena od akcionara banke, koji neposredno ili preko predstavnika ostvamju pravo glasa, srazmemo veličini osnivačkog uloga. Pravo neposrednog upravljanja imaju akcionari sa najmanje 1% akcija.

Skupština banke ima sledeće nadležnosti:■ usvaja poslovnu politiku i strategiju banke;■ donosi Statut banke i usvaja izmene i dopune osnivačkog akta i Statuta

banke;* usvaja godišnji račun banke i odlučuje o upotrebi i raspoređivanju

ostvarene dobiti, odnosno pokriću gubitaka;■ odlučuje o povećanju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u

drugu banku ili druga pravna lica, kao i o visini ulaganja u osnovna sredstva banke;

■ imenuje i razrešava predsednika i članove upravnog odbora banke;* određuje naknadu članovima upravnog odbora banke;■ odlučuje o statusnim promenama i o prestanku rada banke;■ odlučuje o sticanju stečajne, odnosno likvidacione mase banke u

stečaju, odnosno likvidaciji;

6

■ imenuje i razrešava spoljnog revizora;■ donosi poslovnik o svom radu i o drugim pitanjima.

Skupština banke može zasedati redovno i vanredno. Redovno zasedanje se održava najmanje jednom godišnje. NBS može zahtebvati da se određena pitanja uvrste u dnevni red redovnog zasedanja skuštine banke.

Vanredno zasedanje skupštine bankem ože se sazvati na zahtev:■ Upravnog odbora banke;* akcionara banke sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa;■ likvidacionog urpravnika banke u postupku dobrovoljne likvidacije

banke.

Upravni odbor će sazvati vanredno zasedanje:■ kada banka postane potkapitalizovana;■ na zahtev unutrašnje revizije banke, spoljnog revizora banke ili odbora

za praćenje poslovanja banke;■ na zahtev NBS.

1.3.2. Upravni i izvršni odbor banke

Radi se o organima upravljanja bankom koji su dužni da preduzimaju mere radi sprečavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su štetni ili nisu u interesu banke.

1.3.2.1. Upravni odbor banke

Upravni odbor ima najmanje 5 članova, uključujući i predsednika. Najmanje 1/3 članova Upravnog odbora banke moraju biti lica nezavisna od banke, tj. lica koja nemaju direktno ili indirektno vlasništvo ni u banci, ni u članu bankarske grupe u kojoj je ta banka. Članovi Upravnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije, koje propisuje NBS. Najmanje 3 člana Upravnog odbora moraju imati iskustvo iz oblasti finansija. Najmanje 1 član Upravnog odbora mora imati aktivno znanje srpskog jezika i imati prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Banka podnosi zahtev NBS za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana Upravnog odbora banke, uz koji dostavlja dokumenta i drugep odatke kojima se dokazuje poslovna reputacija i kvalifikacija lica predloženog za člana Upravnog odbora.

NBS odbiće prethodnu saglasnost:■ za lice koje je na dan pokretanja stečajnog postupka, odnosno odu-

zimanja dozvole za rad, već bilo član Upravnog odbora;

7

■ lice koje je član bilo kog organa upravljanja druge banke;■ pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora za

privredni kriminal.

Član Upravnog odbora banke ne može biti član Izvršnog odbora banke.Upravni odbor banke je odgovoran za zakonitost poslovanja banke, kao i

za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u banci i za nadzor nad tim sistemom, a dužan je i da obezbedi da Izvršni odbor banke identifikuje rizike kojima je banka izložena.

Upravni odbor banke ima sledeća ovlašćenja:4

■ saziva sednice skupštine banke;■ priprema predlog za skupštinu banke i izvršava njene odluke;■ između dve sednice skupštine banke donosi odluke kojim se spro- vodi

poslovna politika banke;■ utvrđuje opšte uslove poslovanja banke;■ bira i razrešava predsednika i članove Izvršnog odbora;■ utvrđuje iznose do kojih Izvršni odbor može odlučivati o plasmani- ma i

zaduživanju banke i odlučuje o plasmanima i zaduženju banke preko tih iznosa;

* daje prethodnu saglanost za izloženost banke premajednom licu ili gmpi pravnih lica preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala banke;

* nadzire rad Izvršnog odbora;■ usvaja program i plan unutrašnje revizije banke;■ uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola;■ utvrđuje procedure za identifikaciju, merenje i procenu rizika i za

upravljanje rizicima;■ razmatra izveštaje spoljne i unutrašnje revizije;■ usvaja tromesečne i godišnji izveštaj Izvršnog odbora banke o po-

slovanju banke i skupštini banke podnosi usvojeni godišnji izveštaj na konačno usvajanje;

■ donosi pravilnik o svom radu i o radu Izvršnog odbora;■ obaveštava NBS o utvrđenim nepravilnostima.

Sednice Upravnog odbora održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

4 Član 73 Zakona o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije br 107/05.

8

I.3.2.2. Izvršni odbor banke

Izvršni odbor banke čine najmanje dva člana, uključujući i predsednika, koji zastupa i predstavlja banku. U slučaju preduzimanja pravnih radnji, predsednik je dužan da obezbedi potpis još jednog člana Izvršnog odbora. Članovi Izvršnog odbora su u radnom odnosu, a da bi imali taj status moraju imati dobru poslovnu reputaciju i potrebnu kvalifikaciju. Najmanje jedan član izvršnog odbora mora aktivno da govori srpsi jezik i da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a ostali članovi Izvršnog odbora moraju imati boraviše na teritoriji Republike Srbije.

Izvršni odbor banke organizuje poslovanje banke i vrši dnevni nadzor nad aktivnostima zaposlenih u banci, tako što:

* izvršava odluke skupštine banke i Upravnog odbora;■ obezbeđuje zakonitost rada banke;■ odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke do iznosa koji utvrdi

Upravni odbor banke;■ odlučuje o svakom povećanju izloženosti banke prema licu pove-

zanom s bankom i o tome obaveštava Upravni odbor banke;■ primenjuje poslovnu strategiju banke;■ identifikuje i meri rizike kojima je izložena u svom poslovanju i

primenjuje principe upravljanja rizicima, koje odobri Upravni odbor banke;

■ utvrđuje organizacionu strukturu banke koja odgovara strategiji banke;■ primenjuje procedure nadzora nad aktivnostima banke;* obezbeđuje da svi zaposleni budu upoznati s propisima i drugim aktima

banke kojima se uređuju njihove radne obaveze;■ obezbeđuje sigurnost i redovno praćenje sistema informacione

tehnologije banke;■ obezbeđuje sigumost i redovno praćenje sistema trezorskog poslovanja;■ informiše Upravni odbor o postupanjima koja nisu u skladu s pro-

pisima i drugim aktima banke - najmanje jednom u toku poslovnog tromesečja podnosi Upravnom odboru banke pregled poslovnih aktivnosti, bilans stanja i bilans uspeha;

■ bez odlaganja informiše Upravni odbor banke i NBS o svakom pogoršanju finansijskog stanja banke i o činjenicama koje mogu uticati na finansijsko stanje banke.

9

1.4. Drugi odbori banke

Banka može osnovati i druge odbore, od kojih su obavezni: 1. odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju), 2. kreditni odbor, 3. odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Odbor za reviziju ima najmanje 3 člana, od kojih su najmanje 2 članovi Upravnog odbora. Najmanje 1 član mora biti lice nezaivsno od banke. Ovaj odbor pomaže Upravnom odboru u nadzoru nad radom Izvrnog odbora banke i zaposnih u banci.

Odbor za praćenje poslovanja banke dužan je da:■ analizira godišnje izveštaje i druge finansijske izveštaje banke koji se

podnose Upravnom odboru na razmatranje i usvajanje;■ analizira i usvaja predloge politika i procedure banke u vezi sa uprav-

ljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se podnose Upranvom odboru banke na razmatranje i usvajanje;

■ analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola;

■ najmanje jednom mesečno izveštava Upravni odbor o svojim ak- tivnostima i utvrđenim nepravilnostima, kao i da predlaže način na koji će se otkloniti te nepravilnosti;

■ na predlog Upravnog odbora ili Izvršnog odbora ili spoljnog revizora razmatra ulaganja i aktivnosti banke;

■ Upravnom odboru i skupštini banke predlaže spoljnog revizora banke;■ razmatra sa spoljnim revizorom banke godišnje revizije fmansijskih

izveštaja banke.

Članovi ovog Odbora se sastaju najmanje jednom mesečno, a najmanje jednom u tri meseca se sastaju u sedištu banke.

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima koji su utvrđeni aktima banke.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbi- lansnih stavki. Takođe, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti banke.

10

2. KOMERCIJALNI BANKARSKI POSLOVI

U obavljanju svojih aktivnosti banka je samostalna i poslove ralizuje u cilju ostvarivanja dobiti.

Opšte posmatrano, ti poslovi obuhvataju:- depozitne poslove,- kreditne poslove,- menjačke poslove (devizno - valutne poslove),- emisione poslove,- depo poslove,- poslove s efektima,- garancijske poslove,- specifične poslove platnog prometa.

Sve navedene poslove banke obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Pored ovih bankarskih poslova, banke mogu obavljati i poslove u tuđe ime i za tuđ račun tj. komisione ili posredničke poslove, kao što su:

- posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti,- kupovina i naplata potraživanja i- pružanje drugih finansijskih usluga.S obzirom na značaj svake banke za poslovanje privrede kao celine,

aktivnost banaka se kreće u okviru utvrđenih sredstava, čime se postiže si- gumost bančinih komitenata i deponenata. Naime, bankaje dužna da obim svog bankarskog poslovanja usklađuje tako:

- da održava odnos između kapitala i ukupnog iznosa aktive i vanba- lansnih stavki aktive (ponderisanih prema rizičnosti),

- da održava odnose između različitih vrsta pasive,- da održava odnose između različitih vrsta aktive i različitih vrsta

pasive,- da se pridržava odredaba o velikom i najvećem mogućem kreditu

jednom zajmoprimcu i o ukupnom iznosu velikih kredita,- da trajna ulaganja kapitala banke u akcije preduzeća ne mogu biti veća

od 15%, a u druge banke od 51% kapitala banke,- da ulaganja kapitala banke u osnovna sredstva banke ne mogu biti veća

od 20% od kapitala banke, itd.

Velikim kreditom se smatra kredit, ili neko drugo potraživanje i garan- cija, koji su dati jednom zajmoprimcu, koji je veći od 20% kapitala banke.

Najvećim mogućim kreditom jednom zajmoprimcu smatra se kre- dit, drugo potraživanje i garancija, koji ukupno iznose do 30% kapitala banke.

11

Ukupan iznos velikih kredita i najvećih mogućih kredita ne može biti veći od 80% kapitala banke.

2.1. POJAM I VRSTE BANKARSKIH POSLOVA

Pod bankarskim poslovima podrazumevamo poslove koje banke obavljaju u svojim aktivnostima, po tradiciji ili na osnovu zakonske (insti- tucionalne) regulative.

Obavljajući određene poslove, banka manifestuje svoju specifičnost finansijske institucije u tržišnoj privredi.

Analizom bankarskih poslova dolazi se do saznanja o dinamici promena koncepta banke.

Bankarski poslovi, uz svu svoju dinamičnost, ipak se mogu podvesti pod tradicionalne grupe poslova koji oduvek postoje. Grupisanje se vrši da bi se u istu grupu svrstali poslovi koji su prema određenim obeležjima (krite-rijumima) slični, kao i da bi se lakše proučavali.

Postoji više kriterijuma za njihovu podelu, a najvažniji su:• bilansni kriterijum,• funkcionalni kriterijum i• vremenski kriterijum (ročnost).

Prema bilansnom kriterijumu, bankarski poslovi mogu biti:• pasivni,• aktivni,• neutralni i• sopstveni.

Prema funkcionalnom kriterijumu, bankarski poslovi su:• poslovi mobilizacije i koncentracije sredstava,• kreditni poslovi,• komisioni poslovi i• sopstveni (vlastiti) poslovi.

Prema vremenskom kriterijumu (ročnosti), tj. analizi izvora i plasma- na, bankarski poslovi mogu biti:

• kratkoročni,• srednjoročni i• dugoročni poslovi.

12

Podela bankarskih poslova

Ovi kriterijumi mogu se međusobno kombinovati, tako da može doći do grupisanja poslova koji istovremeno izražavaju i bilansnu poziciju, vre- mensku dimenziju i njihovu funkcionalnost. Mogu se analizirati:

- pasivni poslovi - kratkoročni i dugoročni;- aktivni poslovi - kratkoročni i dugoročni;- neutralni poslovi - kratkoročni i dugoročni;- sopstveni (vlastiti) poslovi - kratkoročni i dugoročni, itd.

U osnovi ovih kombinovanih kriterijuma, iznetih u primeru, nalazi se pozicija banke pri posedovanju između finansijski suficitamih i finansijski deficitamih transaktora.

U sledećem delu, posebno ćemo se zadržati na bilansnom kriterijumu podele bankarskih poslova.

2.2. PASIVNI BANKARSKI POSLOVI

2.2.1. Suština pasivnih bankarskih poslova

Banke obavljaju pasivne bankarske poslove vršeći funkciju mobilizacije i koncentracije slobodnih finansijskih sredstava.

Bilansno posmatrano, radi se o tuđim mobilisanim i koncentrisanim sredstvima, koja su, s aspekta banke, njen dug (zbog čega se evidentira u u njenoj pasivi).

Obavljajući pasivne bankarske poslove, banka vrši dve značajne funkcije:• mobilizaciju i kocentraciju finansijskih sredstava i• transformaciju mobilisanih i koncentrisanih finansijskih sredsta-

va.

Vršeći funkciju mobilizacije i koncentracije slobodnih finansijskih resursa, banke faktički obavljaju pasivne bankarske poslove. Bilansno po- smatrano, radi se o tuđim mobilisanim i koncentrisanim sredstvima, koja su s aspekta banke njen dug, zbogčega se evidentiraju u njenoj pasivi.

Obavljajući funkciju mobilizacije i koncentracije mnoštva atomiziranih finansijskih viškova, različite vremenske neusklađenosti (disponibilnosti), banka ih čini upotrebljivim po kvalitetu i kvantitetu s aspekta zajmotražioca. Tako mobilisana i koncetrisana sredstva banka transformiše i stavlja na raspo- laganje finansijski deficitnim transaktorima, u skladu njihovim kvantitativnim i vremenskim mogućnostima (preferencijama).

Može se reći da banka predstavlja organizacioni oblik koncentracije finansijski suficitamih transaktora (pozajmioca), s jedne strane i koncentra- dije

13

finansijski deficiranih transaktora (zajmotražilaca), s dmge strane. Zbog toga, bankarski poslovi mobilizacije i koncentracije čine potreban uslov za normalno bankarsko poslovanje, dok dmgu stranu bankarskih aktivnosti čine plasmani prethodno prikupljeni sredstava.

Suštinski posmatrano, bankari stvaraju sopstvene obaveze prema finansijski suficitamim transaktorima, da bi ih, zatim, transferisali u vidu potraživanja prema finansijski deficitarnim transaktorima. Moglo bi se reći da su banke opšti upravljači novčanog kapitala, jer koncentrišu upravljačka prava mnogih (i najmanjih) kreditora, s jedne strane i da su, s dmge strane, globalni debitor, jer se banka zadužuje u ime mnoštva finansijski deficitar- nih transaktora.

Iz prethodnog razmatranja možemo zaključiti da su poslovi mobilizacije i koncentracije sredstava od specifičnog značaja za banku, jer su polazni uslov za osnivanje i funkcionisanje banke kao i zbog stalno rastuće tražnje za finansijskim sredstvima. Zbog toga politika mobilizacije i koncentracije sredstava ima sve veći značaj u poslovnoj politici banaka.

U razvijenim tržišnima privredama, do skoro je u bankama bio naglasak na upravljanju aktivom (plasmani), a ne pasivom (izvori), a u cilju ostva- rivanja ciljeva likvidnosti i profitabilnosti. Poslednjih godina je zapažena promena u naglasku upravljanja, pa se sve više uključuje regulisanje pasive i kapitalnih sredstava (sopstveni kapital banke), kao način da se zadovolje ciljevi rentabilnosti.

Drugim rečima, sve više se radi o potrebi za optimalnom strukturom izvora bančinih sredstava što joj omogućuje nesmanjenu aktivnost plasiranja (čak i u uslovima restriktivne monetarne politike).

Pokazatelj uspešnosti vođenja politike koncentracije sredstava je ve- ličina kreditnogpotencijala banke.

Kreditni potencijal banke se shvata kao onaj iznos sredstava koji se može plasirati putem kredita iz finansijskog potencijala, a da se u isto vreme obezbedi likvidno i solventno poslovanje banke.

Takode, pokazatelj uspešnosti vođenja politike koncentracije sred- stava je kreditni bilans banke u formiranju izvora sredstava i plasmana banaka.

U politici optimalne koncentracije sredstava banke moraju da povećaju ponudu depozita od strane njenih komitenata i iz određenog iznosa kredita zaključenih u zemlji i inostranstvu (mobilisanjem na finansijskom tržištu, emitovanjem hartija od vrednosti, i dr.). Pri tome, najpovoljniji tok for- miranja bankarskih sredstava su depozitni izvori, dok su krediti i tržišni izvori opravdani u slučaju kada se naglo povećava tražnja za bankarskim sredstvima,

14

(mogu se i moraju prihvatiti veći troškovi mobilisanja ovih izvora). To znači, da bi obezbedile veću i raznoliku ponudu sredstava, banke bi morale da se opredeljuju na kombinaciju instrumenata i podsticaja koji mogu da stimulativno utiču na ponudu finansijskih sredstava. Suština toga je da zainteresovani subjekti povećaju svoje depozite kod banaka i kupuju razne hartije od vrednosti u što je moguće većoj meri. Ukoliko je finansijsko tržište razvijenije, to su raznovrsniji i složeniji mehanizmi i instrumenti koji se koriste za prikupljanje i privlačenje sredstava u banke.

Pri koncipiranju i realizaciji politike optimalne koncentracije sredstava u okviru banaka, razlikujemo nekolikopravaca bankarskih aktivnosti:

- prvo, da se mnoštvo finansijskih resursa koncetriše na relativno mali broj banaka (punktova) a u cilju korišćenja efekata ekonomije obima;

- drugo, treba prethodno mobilisati sredstva iz sektora stanovništva i vanprivrede (kao tradicionalno suficitnih finansijskih sektora), a zatim ih transferisati u sektor privrede (kao tradicionalno finansijski deficitni sektor). Suština je, u tome, da se ostvari međuregionalna i međugranska mobilnost ovih sredstava;

- treće, bitan je kvalitet ovih aktivnosti, tj. određeno struktuiranje između kratkoročnih i dugoročnih finansijskih sredstava;

- četvrto, konkurencija između banaka stvara pogodan ambijent za raznovrsne tehnološke inovacije (razvojem tržišnih modela i meha- nizama, razvoj informacionog sistema, primena marketing koncepta, strateškog planiranja - čime se banka stavlja na raspolaganje svojim komitentima svih 24 sata, itd.) i

- peto, sve to dovodi do porasta fiksnih troškova u prikupljanju sred- stava, ali se smanjuju troškovi po jedinici usluge zbog smanjenja troškova živog rada i ogromnog broja finansijskih transakcija koje obavljaju banke.

2.2.2. Vrste pasivnih bankarskih poslova

Pasivni bankarski poslovi se, najčešće, dele na:

15

• kratkoročne i• dugoročne.

2.2.2.1. Kratkoročni pasivni bankarski poslovi

Najznačajniji kratkoročnipasivni bankarskiposlovi su:• depozitni poslovi,• emisija novca,• reeskontni poslovi,• relombadni poslovi,• kratkoročni vrednosni papiri (izdavanje blagajničkih zapisa, obve- znica

i drugih kratkoročnih hartija od vrednosti) i• kratkoročni krediti od drugih banaka.

Podpasivnim depozitnim poslovima se podrazumevaju mobilizacija i koncentracija različitih vrsta depozita, kao što su: depoziti po videnju pri- vrednih subjekata, neoročeni štedni ulozi gradana, ograničena i namenska sredstva privrede i stanovništva itd.

Sekundama emisija novca koju vrše banke predstaavlja kombinaciju aktivnog i pasivnog posla, jer se odobravanjem kredita od strane banke istovremeno stvara i obaveza u vidu depozita.

Reeskontniposlovi se sastoje u eskontovanju menica poslovne banke kod centralne banke, do kojih je poslovna banka došla prethodnim odobrava- njem kredita svojim komitentima. Radi se, znači, oponovnom eskontovanju (reeskontovanju) jednom već eskontovanih menica.

Eskontse odvija između poslovne banke i njenih komitenata, a reeskont između poslovnih banaka i centralne banke.

U prvom slučaju poslovna banka odobrava kredit komitentu na bazi njegove menice, da bi joj ta ista menica poslužila za uzimanje kredita od centralne banke (reeskontni kredit). Preko reeskontnih kredita poslovna banka kompenzira prethodno smanjenje kreditnog potencijala. Međutim, obično ne postoji kvantitativna jednakost između eskonta i reeskonta već je reeskontni kredit manji od eskontnog kredita (20 - 50%), što zavisi od stepena restriktivnosti monetame politike. Eskontovanje je aktivan posao za poslovnu banku, dokje reeskontni kreditpasivan posao.

Relombard je pasivan posao koji nastaje između poslovne banke i centralne banke. Početni uslov za nastanak relombardnog posla jeste lom- bardni kredit, koji odobrava poslovna banka komitentima (pri čemu su vrednosni papiri pokriće za kredit). S aspekta poslovne banke lombardni kredit

16

je aktivan posao. Ukolikoposlovna banka iskoristi dobijenopokriće za lombardni kredit i doznači ga centralnoj banci dobiće relombardni kredit, koji s aspekta poslovne banke predtavlja pasivan posao.

Emisijom kratkoročnih vrednosnih papira, kao što su blagajnički zapi- si, obveznice, depozitni certifikati, poslovna banka je u poziciji da mobiliše finansijske resurse s finansijskih tržišta. Ovi poslovi su veoma razvijeni u tržišnim privredama, a i posledica su promene u teorijskom i strateškom konceptu banaka, u smislu da banka nije pasivni akceptant obaveza. To znači, da banka neće prilagođavati svoje aktivne poslove zavisno od postojećeg potencijala, već će kreditni potencijal povećavati u skladu sa tražnjom za bankarskim resursima.

Kratkoročni krediti od drugih banaka predstavljaju obavezu banke, koja je uzela kredit, prema banci kreditoru. Na mobilizaciju ovih sredstava banka se odlučuje da bi očuvala ili poboljšala likvidnost, ili da bi disperzovala svoje plasmane. S obzirom da se odobreni kredit od strane banke automatski pre- tvara u raspoloživi depozit bančinog komintenta (korisnika kredita), emisiona aktivnost banke se smatra kratkoročnim pasivnim bankarskim poslom.

Pojam emisija se u bankarskoj terminologiji koristi da označi izdavanje novčanica i izdavanje obligacija. U oba slučaja banka se javlja kao debitor koji na taj način dolazi do novčanih sredstava, Jedina razlika jeu tome što se kod izdavnja novčanica radi o kratkoročnom poslu i što se novčanica smatra zakonskim novcem, dok se emisija obligacija smatra dugoročnim poslom. O entisiji novca se može govoriti kao o mobilizatorskom poslu. To se bazira na činjenici da centralna (emisiona) banka ima sposobnost, moglo bi se reći i privilegiju, da sama sebi stvara novčana sredstva iz kojih daje kredit. Kako se korisnici tih novčanih sredstava smatraju njenim deponentima (po- veriocima), to stvaranje novca spada u grupu pasivnih bankarskih poslova. To znači da je emisiona aktivnost centralne banke u funkciji mobilizacije finansijskih sredstava na nivou poslovnih banaka. S druge strane, poslov- ne banke stvaraju i povećavaju obaveze prema sebi (koristeći depozitno kreditnu multiplikaciju) ali i povećavaju raspoložive bankarske resurse za buduću kreditnu aktivnost. To znači da je, ne samo primama emisija, već i sekundama emisija novca u funkciji formiranja bankarskih resursa. Prema tome, banke se u svom poslovanju ne pojavljuju samo kao mobilizatori postojeće, već i kao stvaraoci ili kreatori nove novčane kupovne snage. Drugim rečima, banke nisu samo posrednici u emisiji novca, već i njegovi „fabrikanti”. U uslovima nedovoljne akumulacije i štednje (u zemljama u razvoju), emisioni izvori bankarskih sredstava su od izuzetnog značaja jer predstavljaju realnu osnovu za investicionu aktivnost.

17

Banke stvaraju ili poništavaju novac, uglavnom, na četiri načina (čime utiču i na povećanje i smanjenje sopstvenog finansijskog potencijala). Naj- značajniji je mehanizam odobravanja (ili smanjivanja) kredita. Zavisno od stepena otvorenosti nacionalne ekonomije značajan je i mehanizam formiranja (ilismanjenja) monetarnih rezervi. U tržišno razvijenim privredama veomaje aktivan mehanizam kupovine (iliprodaje) hartija od vrednosti (politika otvo- renog tržišta). Najzad, količina novca se povećava kada se oročeni depoziti pretvaraju u depozita po viđenju, a smanjuje se kada se depoziti po viđenju pretvaraju u oročene depozite. Treba imati u vidu da je savremeni novac potraživanje prema bankama, bilo u obliku efektivnog (gotovog) novca, bilo u obliku žiralnog ili depozitnog novca. Iz ovoga se može izvući zaključak da emisija novca nije samostalna bankarska radnja, već je uvek rezultat neke druge osnovne bankarske funkcije: kreditiranja, otkupa zlata i deviza, inter- vencija na tržištu novca (kupovina vrednosnih hartija), aktiviranja oročenih depozita. Pri tome, pod stvaranjem novca se podrazumeva kako stvaranje depozitnog novca putem odobravanja na žiro račun u obliku obaveza po viđenju, tako i puštanje u promet efektivnog novca (novčanica i kovanog novca). U ranijim fazama bankarstva pod stvaranjem se podrazumevalo samo emitovanje gotovog novca. Depozitni i gotov novac su pojavni oblici jedne iste količine novca, pri čemu se oni stalno konvertuju, pa je depozitni novac pretežno novac privrede, a gotov novac pretežno novac stanovništva.

Pasivni karakter emisione aktivnosti centralne banke potiče iz perioda kada su novčanice emitovane na bazi realnog pokrića. Naime, banka je bila dužna da traži pokriće za izdate novčanice, čime je imalac novčanice poverilac za to pokriće, a banka dužnik imaocu novčanice po istom osnovu. Zbog toga se emitovanje novčanica smatra za bančin dug, odnosno za pasivan posao koji se realizuje kao preneto ovlašćenje društva na banku da izdaje novčanice.

Emitovanjem novčanica i žiralnog novca kao definitivnog i zakonskog sredstva plaćanja, emisiona banka automatski povećava i svoja potraži- vanja. Naime, izdavanjem novčanica i depozitnog novca centralna banka dolazi do sredstava koja pozajmljuje uz zaračunavanje kamate. To znači, da novčanice postaju novac tek kada izađu iz trezora i pretvore se u bančinu aktivu. Emisiona banka može svaku svoju obavezu likviđirati novčanicama. Na primer, jednu vrstu pasive (obavezu po blagajničkim zapisima koje su upisale poslovne banke) može likvidirati drugom vrstom pasive (emitova- njem novčanica). Za razliku od toga, poslovne banke mogu svoje obaveze definitivno ispuniti smanjivanjem aktive. Ovo upućuje na zaključak o ne- ograničenoj likvidnosti emisione banke, sve dok postoji mogućnost nove emisije. Međutim, zbog

18

potreba čuvanja vrednosti novca, ta mogućnost je ograničena potrebama novčanog opticaja.

2.22.2. Dugoročni pasivni bankarski poslovi

U dugoročnepasivne bankarskeposlove spadaju:• emisija dugoročnih hartija od vrednosti (akcije i dugoročne obve-

znice);• prikupljanje oročenih i ograničenih depozita;• prikupljanje fondova i dugoročnih sredstava preduzeća i javnih

institucija;• inostrani dugoročni krediti i• emisija založnica.

Emisijom akcija banaka stiče se dugoročan kapital, koji je faktički trajno angažovan u banci, što banci daje sigumost u poslovanju. Ukoliko emituje obične akcije, banka povećava broj onih koji upravljaju bankom, ili povećava učešće u upravljanju već postojećih akcionara (zavisno od toga ko ima pravo da kupuje obične akcije). Ukoliko banka emituje prioritetne akcije, njihovi vlasnici imaju prioritetno pravo naplate fiksirane dividende iz ostvarene dobiti.

Emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti, naročito obveznica, banka na kreditnoj dugoročnoj osnovi dolazi do neophodnih finansijskih resursa. Obveznice su vrsta hartija od vrednosti kojom se njen izavalac obavezuje da donosiocu isplati određenog dana iznos na koji ona glasi. Radi se o stabilnim izvorima sredstava koja se naplaćuju po unapred definisanim amortizacionim planovima. Banka je obavezna da plaća fiksnu kamatu bez obzira na poslovni uspeh.

Kao pokriće za emisiju založnica služe obično hipotekami krediti, ili određene nepokretnosti. I u ovom slučaju banke regulišu prethodno sma- njeni kreditni potencijal.

2.3. KREDITI KOD CENTRALNE BANKE I DRUGIH BANAKA

Ako ne pretpostavimo da banke samo odobravaju kredite (kratkoročne i dugoročne) preduzećima, kao i građanima, možemo analizirati i kreditne odnose imeđu samih banaka.

Jedne banke su u ulozi poverioca a dmge banke, korisnici kredita, u ulozi

19

dužnika. One mogu koristiti kredite od centralne ili dmge banke (poslovne). Bankarska knjiženja su veoma jednostavna.

Tako, na primer, za iznos dobijenog kratkoročnog kredita od neke dmge banke zadužuje se račun „Žiro-račun” (ili neki dmgi), a odobrava se račun „Kratkoročni krediti od dmgih banaka”. Prilikom otplate datog kredita na kraju otplatnog perioda zajedno sa pripadajućom kamatom zadužuje se račun „Kratkoročni krediti od drugih banaka” - za iznos glavnice i račun „Troškovi kamate” - za iznos kamate a odobrava se račun „Žiro-račun”. Kamata na uzete kredite je pasivna kamata i knjiži se kao trošak za banku. Za razliku od nje, kamata na date kredite je aktivna kamata i knjiži se kao prihod za banku. U bilansu uspeha banke, se praktikuje da se ove kamate iskazuju posebno kao i neto kamte - razlika između aktivne i pasivne ka- mate. Prema tome, uzeti krediti (kratkoročni i dugoročni) se knjiže na sličan način kao i kod drugih korisnika kredita (preduzeća).

U cilju minimiziranja kreditnog rizika, koji se ogleda u ne otplati kre- dita zajedno sa pripadajućom kamatom o roku dospeća, banke kao davaoci kredita (poverioci) strogo proveravaju binitet korisnika kredita (dužnika), u ovom slučaju, druge banke, i vrše kontrolu kredita.

Bankarski krediti prema ročnosti mogu biti:- kratkoročni,- srednjoročni i- dugoročni.

Kratkoročni krediti dospevaju do 1 godine, srednjoročni obično od 5 do 7 godina, a dugoročni od 10 godina pa na više. ,

Danas se sve više vrši sekjuritizacija kredita. Pod sekjuritizacijom kredita se podrazumeva pretvaranje bankarskih zajmova u obveznice emi- tovane na bazi njih. Na taj način banke su u mogućnosti da racionalnije upravljaju svojim kreditnim potencijalom, aktivom, tj. povećaju likvidnost profitabilnosti, kao i da smanje mogući kamatni i kreditni rizik.

• 2.4. AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI

Aktivnim poslovima banke plasiraju prethodno mobilisane finansijske viškove u vidu različitih vrsta kreditnih i nekreditnih ulaganja.

Aktivni bankarskiposlovi se mogu posmatrati:• kratkoročno i• dugoročno.

20

2.4.1. Kratkoročni aktivni bankarski poslovi

Najznačajniji kratkoročni aktivni bankarskiposlovi jesu:• eskontni kredit,• lombardni kredit,• akceptni kredit,• rambusni kredit,• kontokorentni kredit,• avalni kredit,• vinkulacioni kredit,• faktoring i• kratkoročne hartije od vrednosti.

Eskontni kredit ')Q najstariji kretkoročni aktivni bankarski posao koji se sastoji u otkupu menica komitenata pre njihovog roka dospeća. Prema tome, menica je osnov za odobravanje kredita. Pri eskontovanju menice, kredit nije u visini meničnog pokrića, već se umanjuje za iznos kamate od trenutka eskontovanja do datuma dospeća menica. Kamata za koju se smanjuje eskontni kredit zove se eskont ili diskont. Eskontni kredit je, sa aspekta poslovne ban- ke, veoma siguran, jer se ona može pojaviti kod centralne banke sa zahtevom za reeskont. Eskontni kredit je, u principu, pokriven robom, jer je menica nastala kao produkt konkretnog dužničko - poverilačkog odnosa, zbog čega se smatra da stabilizaciono deluje u odnosu na privredna kretanja.

Lombardni kredit se odobrava od strane banke na bazi pokrića u vrednosnim papirima, zlatu ili trgovačkoj robi. Razlika između eskontnog i lombardnog kredita je u sledećem:

- kod eskonta za dugjemči dužnik celom svojom imovinom, dok kod lombarda jedino zalog koristi kao pokriće;

- kod lombarda je moguće zahtevati dopunu pokrića, ukoliko mu tržišna vrednost opadne za preko 10%;

- lombardni kredit iznosi do 75% vrednosnih zaloga i- lombardni kreditje povoljan za dužnika, jer dolazi do sredstava bez

prodaje zaloga.

Dobijeni lombardni kredit banka može iskoristiti za održavanje sop- stvenog kreditnog potencijala, tako što će tražiti relombardni kredit kod centralne banke, ili kod neke veće i snažnije poslovne banke.

Akceptni kredit se sastoji u mogućnosti koju pmžaju banke svojim kom- tentima da na njih trasiraju menice do određene visine i sa određenim rokom. Prema tome, akceptiranjem menice svojih komitenata banka postaje glavni

21

menični dužnik. Akceptni kredit se realizuje onog trenutka kada vlasnik takve menice, nakon isteka njenog dospeća, zatraži od banke naplatu.

Rambusni kredit je specifična vrsta akceptnog kredita koji je karak- terističan za spoljnu trgovinu. Banka odobrava akceptni kredit uvozniku, a u korist izvoznika, pri čemu kao pokriće služe, na njeno, ime preneti robni dokumenti - teretnice i ostali papiri. Ovi papiri služe kao garancija za ne- smetanu isplatu menica, jer kod rambusnog kredita kupac (uvoznik) ne plaća robu u gotovu, već izvoznik prima rambus, tj. isplatu preko kupčeve bančine veze u inostranstvu, u vidu akcepta. Zbog toga se ovim poslom bave samo banke sa međunarodnim ugledom, uz mogućnost da manje banke posluju uz posredovanje većih i snažnijih banaka.

Kontokorentni kredit ili kredit po tekućem računu sa realizuje tako što banka odobrava svom komitentu kredit na tekući račun, čime je komi- tent u poziciji da njime raspolaže izdavanjem naloga banci za isplatu sa tekućeg računa. Kredit je u funkciji kreditiranja obrtnih potreba preduzeća komitenata.

Avalni kredit se odobarava u vidu posebne garancije na licu menice, zbog čega predstavlja menično jemstvo banke. Banka garantuje da će neko od potpisnika menice ispuniti svoju meničnu obavezu. Prema tome, dava- njem avala banka prihvata obavezu da u slučaju kada menični dužnik ne isplati obavezu meničnom poveriocu, istu ona u potpunosti izmiri.

Vinkulacioni kredit (latinski vinculare - spojiti, zadužiti, obavezati) znači vrstu kredita koji odobrava banka na bazi prethodne obaveze dužnika da doznači tovarni list, na osnovu koga se potpuno ili đelimično raspolaže vrednošću robe. Koristi se u trgovini na veliko pri otkupu robe na terenu. Na osnovu ovog kredita trgovina na veliko ne mora čekati na naplatu robe od krajnjeg kupca, već dobija sredstva kojim raspolaže. Time krajnji kupac isplaćuje vrednost robe banci, a banka mu vraća tovami list u cilju preu- zimanja robe.

Kratkoročni vrednosni papiri su oblik investicionog ulaganja kojim banka stiče kamatonosne i likvidnosne instrumente, što je u funkciji profi- tabilnosti i likvidnosti banaka. Radi se o kratkoročnim državnim obvezni- cama koje su izuzetno sigume i transferibilne u svakom trenutku i na svim finansijskim tržištima.

Faktoring posiovi predstavljaju oblik kratkoročnog plasmana, gde banka ili specijalizovan faktoring kompanija otkupljuje kratkoročna po- traživanja koje izvoznik ima prema nekom trećem licu. Time banka ili faktoring kompanija preuzima rizik naplate potraživanja. Na taj način izvoznik se kratkoročno kreditira i do 90% vrednosti izvoza, dok mu se preostali iznos

22

stavlja na raspolaganje kada kupac primi robu, uz odbitak kamate i provizije.2.4.2. Dugoročni aktivni bankarski poslovi

Pod dugoročnim aktivnim bankarskim poslovima podrazumevaju se dugoročni krediti koje banke odobravaju svojim komitentima kao i inve- sticije u dugoročne hartije od vrenosti.

Najznačajniji dugoročni aktivni bankarski poslovi su:• hipotekarni kredit,• građevinski kredit;• investicioni kredit,• konzorcijalni kredit,• stambeni kredit,• forfetiranje,• potrošački kredit i• portfolio investicije.Hipotekarni kredit je oblik dugoročnog kredita koji je pokriven re- alnim

nepokretnim dobrima - hipotekom. Pri tome, za dug jamči samo hipoteka.Građevinski kredit banka odobrava komitentima za objekte u izgradnji,

najčećše na rok od 3 - 5 godina.Investicioni kreditje u funkciji finansiranja razvoja, ali i za nabavku

trajnih obrtnih sredstava.Konzorcijalni kredit se odobrava preko privremenih ili stalnih konzor-

cijuma, koji se sastoje iz grupacije zainteresovanih banaka. Konzorcijumi se, najčešće, formiraju povodom emisije velikih javnih zajmova. Konzorcijum preuzima hartije od vrednosti po nešto nižem kursu u odnosu na nominalnu vrednost, da bi ih plasirao po nešto višem kursu, ostvarujući pri tome odre- đenu dobit. Ukoliko prodaja obveznica ne uspe, konzorcijum može preuzet; neprodate obveznice i time postati kreditor na duži rok.

Stambeni kredit se smatra posebnim oblikom građevinskog kredita, čija je fimkcija da domaćinstva lakše dolaze do stanova, kao i da se stimuliše razvoj građevinarstva. Osim banaka, stambene kredite odobravaju privredna i javna preduzeća, fondovi za stambenu izgradnju, fondovi solidamosti i penzioni fondovi. Kada banke odobravaju stambene kredite, one ih odobra- vaju po nižim kamatama nego u slučaju dmgih vrsta kredita.

Forfeting je oblik dugoročnog finansiranja izvoza koji se realizuje kao otkup dugoročnih potraživanja izvoznika od strane banke ili forfeting kompanije. Pri otkupu potraživanja dobija se fiksni iznos kao provizija (koja se prevaljuje na krajnjeg kupca) jer se ugovor o forfetingu zaključuje pre

23

zaključivanja izvoznog posla. Time izvoznik dolazi do sredstava i pre nego što mu kupac plati robu.

Potrošački kredit omogućuje anticipiranu potrošnju onih delova stanovništva koji trenutno imaju veće potrebe za potrošnjom nego što im omogućuje njihov trenutni nivo dohotka. S obzirom da sepotrošački krediti odobravaju na teret onih delova stanovništva koji odlažu svoju potrošnju (štednja) za budući period (ako se pravilno utvrde uslovi i vrste) može se oceniti da ovi krediti podstiču proizvodnju i promet, uravnotežavaju robno- novčane odnose i povećavaju opšti nivo životnog standarda stanovništva. Pored banaka, potrošački kredit mogu odobravati proizvodna i trgovinska preduzeća.

Portfolio investicije predstavljaju plasmane banaka u hartije od vredno- sti različitih prinosnih stopa i rokova dospeća, što omogućuje optimizaciju zahteva za profitabilnošću i stabilnošću poslovanja.

2.4.3. Lombardni krediti

Lombard je aktivan bankarski posao. Njega su prvo praktikovali bankari iz Lombardije koji su ga preneli u Englesku i po tome je i dobio današnje ime.

Lombardni kredit se sastoji u tome da se traženi kredit odobrava na bazi zalaganja određene pokretne stvari (kao što su hartije od vrednosti, roba i plemeniti metali). Traženi kredit se odbrava u određenom procentu od procenjene vrednosti zaloge (po odbitku kamate, provizije i troškova, slični kao i kod eskontnih kredita).

Lombardni krediti omogućuju dužniku da svoje obaveze blagovremeno izmiri bez prodaje hartija od vrednosti ili robe. Oni za banku predstavljaju pogodan posao sa prilični stepenom sigumosti. Kamata kod lombardnih kredita (kao i provizija) veća je nego kod eskonta i tekućeg računa. Banka ima prava da iz ostvarene prodajne vrednosti zaloge naplati kredit, ako ga dužnik ne otplati u roku. S obzirom na to, bonitet zaloge je merodavniji od ličnog boniteta dužnika kod lombardnih kredita.

Banka može na osnovu primljene zaloge za odobreni lombardni kredit da, ponovnim zalaganjem, kod veće banke ili centralne banke dobije kredit, koji je poznat kao relombardni kredit. On se knjiži na sličan način kao i reeskontni kredit.

Na osnovu vlastite zaloge, banka može da dobije lombardni kredit od neke druge banke. U ovom slučaju ona je dužnik, pa se dati kredit knjiži na način primeren njemu.

24

2.4.4. Investicioni krediti

Investicioni krediti su dugoročni krediti sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Oni su obično sa rokom dospeća od 2 do 7 godina. Odobravaju se za trajna obrtna i osnovna sredstva.

Za dugoročne (investicione) kredite su, kao poseban specifičnost u odnosu na kratkoročne kredite, karakteristične dve faze:

- faza korišćenja i- faza otplate.Po odobrenju investicionih kredita kreditno sposobnim dužnicima, oni se

stavljaju u korišćenje. nakon iskorišćenja prelaze u fazu otplate. Prilikom ocene boniteta (kreditne sposobnosti) dužnika kod kratkoročnih kredita akcenat je na principu likvidnosti - sposobnosti da se izmire dospele date obaveze o roku. Kod investicionih kredita (dugoronih zajmova) akcenat je, mađutim, na principu profitabilnosti - sposobnosti da se ostvaruje određeni profit iz koga će se vršiti otplata datog kredita zajedno sa pripadajućom kamatom.

Kod investicionih kredita se po pravilu primenjuju varijabilne kamatne stope. One su jednake bazičnoj kamatnoj stopi (na finansijskom tržištu) uvećanoj za odgovarajući dodataku zavisnosti od rizika datog investicionog kredita. Visina kamatne stope na investicione kredite zavisi od opšteg nivoa kamatnih stopa na finansijskom tržištu, iznosa i ročnosti datog kredita, kao i kredtine sposobnosti dužnika. Ona takođe zavisi od finansijskog levera- ge - odnosa između zaduženja i aktive dužnika: veća je što je veći stepen zaduženosti dužnika pošto je veći stepen kreditnog rizika. Visina kamatne stope je po pravilu niža ako veći iznos investicionih kredita koriste velike kompanije - izrazito kreditno sposobne, nego manje kompanije - sa slabijom kreditnom sposobnošću. Ona je takođe veća što je duži kreditni period.

Takođe, kod investicionoh kredita razlikujemo dve vrste kamata:- interkalama kamata i- redovna kamata.

Interkalama kamata se obračunava od dana odobrenja do dana stavlja- nja investicionog kredita u otplatu, znači za vreme trajanja faze korišćenja.Redovna kamata se obračunava na investicione kredite u otplati. Interkalama kamata se obračunava polugodišnje za investicione kredite koji nisu stavljeni u otplatu. Redovna kamata, odnosno otplata investicionog kredita (glavnica plus kamata) se obračunava polugodišnje ili godišnje. U izuzetnim slučajevi- ma investicioni krediti se mogu otplatiti zajedno sa pripadajućom kamatom odjednom na kraju otplatnog perioda. Ovakve investicione kreditne banke

25

odobravaju komitentima koji obećavaju razvojnu perspektivu u budućnosti. Na taj način one im pružaju izvesnu olakšicu u početnoj fazi razvoja.

Investicioni krediti se knjiže tako što se u fazi korišćenja zadužuje račun „Dugoročni zajmovi u korišćenju” a odobrava se račun „Žiro-račun” (ili neki drugi). Račun „Dugoročni zajmovi u korišćenju” se može analitički razviti na sledeće podračune: račun „Dugoročni zajmovi za osnovna sredstva u korišćenju” i račun „Dugoročni zajmovi za obrtna sredstva u korišćenju”. Za obračunatu interkalamu kamatu zadužuje se račun „Dugoročni zajmovi u korišćenju” a odobrava se račun „Prihodi od interkalame kamate”. Napla- ćena interkalama kamata se knjiži tako što se zadužuje račun „Žiro-račun” a odobrava se račun „Dugoročni zajmovi u korišćenju”.

Prilikom stavljanja investicionih kredita u otplatu zadužuje se račun „Dugoročni zajmovi u otplati” a odobrava se račun „Dugoročni zajmovi u korišćenju”. Dospeli anuiteti se knjiže tako što se zadužuje račun „Dospele obaveze po dugoročnim zajmovima” za iznos anuiteta, a odobravaju se računi: „Dugoročni zajmovi u otplati” za iznos glavnice i račun „Prihodi od kamate” za iznos kamate. Naplaćeni anuiteti se knjiže tako što se zadužuje račun „Žiro- račun” a odobrava se račun „Dospele obaveze po dugoročnim zajmovima”.

2.4.5. Hipotekarni krediti

Hipotekami krediti su dugoročnim zajmovi odobreni na bazi realnog imovinskog pokrića građanima ili predeuzećima za finansiranje nepokret- nosti (izgradnje stanova, poslovnih zgrada, trgovinskih centara, parkinga itd.), nad kojim je upisom u odgovarajuće sudske knjige stavljena hipoteka, sa rokom dospeća do 30 godina. Oni se obično otplaćuju u periodočnim vrem,enskim razmacima mesečno, u jednakim otplatnim ratama (aunui- tetima), na bazi amortizacionog plana (amortizaciona hipoteka). Prilikom odobravanja hipotekamih kredita za nepokretnosti korisnici uplaćuju odre- đeni iznos u novcu na ime učešća (obično 20% od ukupne vrednosti nepo- kretnosti). Maksimalno zaduženje (mesečni anuitet) korisnika hipotekamih kredita može najviše da iznosi 25% od njegovog raspoloživog dohotka. U cilju minimiziranja kreditnog rizika, pre nego što se odobri traženi hipote- karni kredit na bazi realnog imovinskog pokrića, rigorozno se proverava njihova finansijska situacija (kreditna sposobnost) i mogućnost mesečne otplate datog kredita.

Banke sve više odobravaju hipotekame kredite po fleksibilnim (a ne fiksnim) kamatnim stopama. Na taj način one su u mogućnosti da se zaštite od mogućih kamatnih rizika usled promene kamatnih stopa na finasijskom tržištu.

26

To se postiže brzim usklađivanjem kamatnih stopa na odobrene hi- potekame kredite sa kamatnim stopama koje se formiraju na finansijskom tržištu, tj. na depozite na osnovu kojih se vrši njihovo finansiranje, a čiji je rok dospeća kraći od datih kredita. Mogućnost da banka zapadne u kamatnu zamku, tj. ostvamje gubitak po osnovu razlike između znatno niže fiksne kamate na odobrene hipotekame kredite i više kamate na izvore njihovog finansiranja (depozite) su svedene na minimum, u uslovima značajnijih promena tržišnih kamatnih stopa.

Hipotekami krediti se masovno koriste u zemnjama razvijene tržišne privrede. U našoj zemlji sve više poprima taj značaj, naročito sa prelaskom na tržišne uslove privređivanja.

Hipotekami krediti se knjiže tako što se zadužuje račun „Hipotekami kredit” a odobrava se račun „Žiro-račun” (ili neki dmgi). Otplata se knjiži tako što se za iznos dospelog anuiteta zadužuje račun „Žiro-račun” a odo- brava se račun „Hipotekami krediti” za iznos glavnice i račun „Prihodi od kamata” za iznos kamate. Vanbilansno se evidentira hipoteka. U slučaju da dužnik ne otplaćuje hipotekarni kredit o roku dospeća, on se naplaćuje iz njene prodajne vrednosti, pri čemu ostvarena razlika pripada njemu.

Danas, banke sve više praktikuju da hipotekame kredite prodaju pre isteka roka dospeća, moćnim kompanijama ili finansijskim institucijama koje na bazi njih emituju efekte. One, isto tako, jedan deo hipotekamih kredita pretvaraju u obveznice. Pretvaranje hipotekamih kredita (i uopšte dugoročnih zajmova) u efekte (hartije od vrednosti - obveznice) emitovane na bazi njih je poznato kao sekjuritizacija kredita. Prednosti sekjuritizacije kredita za banke su u tome što one mogu unosnije (profitabilnije) da kreiraju svoj klreditni potencijal plasiranjem u nove zajmove ili efekte (prinos na investicije u efekte je po pravilu veći od prinosa u vidu kamate na bankarske zajmove), da povećaju likvidnost i smanje kamatni i kreditni rizik. U bu- dućnosti će sve veći značaj imati sekjuritizacija kredita u svim zemljama.

2.4.6. Krediti po tekućim računima (potrošački krediti)

Banke stanovništvu odobravaju potrošačke kredite po osnovu njihovih tekućih računa. Krediti se odobravaju u cilju kupovine potrošnih dobara (opreme za domaćinstva, nameštaja itd.). Ovi krediti bitno utiču na pove- ćanje životnog standarda stanovništva. Njima se u svim zemljama poklanja značajna pažnja, s tim da je u nekim zemljama politika kredita po tekućim računima liberalnija ili restriktivnija. Liberalnija je ako je manje gotovinsko učešće, manja kamatna stopa i duži rok otplate. Restriktivnija je ukoliko je veće gotovinsko učešće, veća kamatna stopa i kraći rok otplate.

27

Stopa apsorpcije kredita (deo plate koji služi kao osnovica za izraču- navanje visine kredita) je instrument politike potrošačkih kredita. Kreće se do 30%.

Odobravanje kredita po osnovu tekućih računa je slično odobravanju kredita po osnovu kreditne kartice.

Mesečna rata bez kamate se izračunava podelom neto iznosa duga po osnovu ovog kredita sa brojem meseci. Mesečna rata sa kamatom se izračunava podelom bruto iznosa sa brojem meseci (to je anuitet, koji se sastoji iz glavnice i kamata). Kamata se izračunava pomoću kamatnih brojeva. Kamatni brojevi su proizvod iznosa duga poosnovu potrošačkog kredita i broja dana. Podelom kamatnog broja sa kamatnim ključem (divi- zorom) utvrđuje se iznos kamate po osnovu potrošačkog kredita. Kamatni ključ (divizor) se utvrđuje podelom ukupnog broja dana (360 ili 365) sa kamatnom stopom.

Na primer, pretpostavimo da je jedna banka na zahtev jednog građanina odobrila potrošački kredit, po tekućem računu, u iznosu od 10.000 din., sa rokom dospeća od 3 meseca, uz 40% gotovinskog učešća i 12% kamate. Kredit je u celini realizovan i otplaćen.

2.4.7. Kratkoročni krediti za obrtna sredstva

Kratkoročni krediti za obrtna sredstva su namenjeni za finansiranje tekućih obrtnih sredstava (privremenih zaliha ili potraživanja od kupaca). Sa rokom dospeća su do godinu dana. Mogu se otplatiti u momentu likvidiranja privremenih zaliha ili potraživanja od kupaca. Kratkoročni krediti za obrtna sredstva su uglavnom namenski krediti (na primer, za uvoz).

Banke, kao kreditori i korisnici kratkoročnih kredita za obrtna sred- stva (za koje je karakteristično da se obrnu više puta u toku jedne poslovne godine), sve više ugovaraju tzv. kreditne linije.

Pod kreditnom linijom se podrazumeva maksimalni iznos kratkoroč- nih kredita za obrtna sredstva do koga korisnik, kredit može da koristi bez obaveze ponovnog podnošenja zahteva, u bilo koje vreme u ugovorenom roku.

Revolving krediti su takvi kratkoročni krediti za obrtna sredstva koji se automatski, po iskorišćenju, obnavljaju - sve do iskorišćenja ugovore- nog maksimalnog iznosa u ugovorenom roku. Oni omogućuju korisnicima datih kredita da povlače novčana sredstva u skladu sa dinamikom svojih potreba (za obtrnim sredstvima) i da ih otplaćuju prema svojim finansijskim mogućmnostima u okviru ugovorenog roka. Banke, kao davaoci revolving kredita, moraju (s obzirom na to da drže raspoloživa novčana sredstva u

28

pripravnosti) od korisnika ovih kredita tražiti plaćanje (pored redovne ka- mate) i proviziju na neiskorišćeni iznos odobrenog kredita.

Revolving, krediti koji su formalno kratkoročni a efektivno srednjoročni sa rokom dospeća od 1 do 3 godine, su pokriveni (realni) krediti (uglavnom zalihama i potraživanjima od kupaca). Oni imaju posebnu primenu kod međunarodnih dokumentarnih akreditiva.

2.5. NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI

Smatra se da su neutralni ili uslužni poslovi najstariji bankarski po- slovi, koji se mogu obavljati u svoje ili tuđe ime, ali uvek za tuđ račun.

Postoji visok stepen prožimanja između neutralnih, s jedne strane, i pasivnih i aktivnih poslova s druge strane. Naime, kvalitet, ažumost, tačnos i brzina u obavljanju neutralnih poslova neposredno utiče na intenzitet. kvalitet i kvantitet pasivnih i aktivnih bankarskih poslova.

U tržišnim privredama postoji rastući trend uslužnih poslova koje nude banke. Politika uslužnih poslova je orijentisana na optimalno korišćenje po- stojećeg stručnog potencijala, organizacionih i tehničkih mogućnosti i mreže filijala. Cilj je porast kreditnog potencijala, kako u interesu banke, tako i njenih komitenata. Naime, obavljajući ove poslove banke naplaćuju provizi- ju, a često i efektivne troškove. Politika uslužnih poslova banke je sastavni deo njene marketing strategije, da kvalitetom i cenom usluga poboljša svoju konkurentsku poziciju na finansijskom tržištu. Efikasnija politika uslužnih poslova se ispoljava ne samo na nivou pojedinačne banke, već i na makro nivou, jer ubrzava cirkulaciju finansijskih sredstava i poveća efikasnost čitave privrede.

Ekspanzivni rast proizvodnih snaga i globalizacija ekonomskih i fi- nansijskih odnosa stvara uslove za integralnu medunarodnu konkurenciju u svim oblastima i na svim tržištima. Time se omogućava pogodan ambijent za kvalitativan i kvantitativan razvoj tradicionalnih neutralnih bankarskih poslova. To je dovelo do nastanka novih uslužnih poslova, što se najčešće obuhvata širim pojmovima „finansijska revolucija” i „finansijske inovaci-је”-

Uobičajena je podela neutralnih poslova na:• posredničke i• komisione bankarske poslove.Karakteristika posredničkih neutralnih bankarskih poslova ja da ih

banka obavlja u tuđe ime i za tuđ račun, uz naplatu odgovarajuće naknade. Najznačajniji posrednički poslovi su poslovi platnog prometa u zemlji i

29

inostranstvu i poslovi raznih naplata i isplata (tzv. inkaso poslovi). Pod poslovima platnog prometa podrazumevaju se aktivnosti vezane za plaća- nja između fizičkih i pravnih lica, zatim između pravnih lica, kao i između fizičkih lica.

Komisione neutralne bankarske poslove banka obavlja u svoje ime ali za tuđ račun. Najznačajniji komisioni neutralni bankarski poslovi su:

- emisija obveznica i drugih hartija od vrednosti,- izdavanje kreditnih pisama i otvaranje akreditiva,- izdavanje garancija i garantnih pisama,- otvaranje akreditiva,- čuvanje i upravljanje vrednostima (depo -poslovi, poslovi kupovine i

prodaje hartija od vrednosti, deviza i valuta po nalogu i za račun komitenata, komisioni kreditni poslovi itd.).

Depo - poslovi (poslovi ostave), kao specijalna vrsta neutralnih ban- karskih poslova, svode se na čuvanje raznih vrednosti uz naplatu naknade. Suština ovih poslova se svodi na projem, čuvanje i odgovarajuće rukovanje pokretnim vrednostima (obveznice, menice, polise osiguranja, nakit itd.). Za obavljanje ovih poslova banka mora imati posebno pripremljen i opremljen poslovni prostor (trezore, sefove, kase i sl.). Za ove depo - poslove sačinjava se poseban ugovor o deponovanju. Banke koje obavljaju ove poslove imaju mogućnost ostvarivanja dobrih zarada.

2.5.1. Depo poslovi

Depo poslovi su neutralni bankarski poslovi, što znači da se banka ne javlja ni u ulozi poverioca ni u ulozi dužnika. Sastoje se u primanju zatvore- nih i otvorenih stvari od vrednosti na čuvanje i upravljanje (rukovanje), kao što su hartije od vrednosti, umetničke slike, plemeniti metali i dr. Za svaki zaključeni (ugovoreni) depo posao sklapa se poseban ugovor između banke (depozitara) i deponenta (ostavljača), kojim se detaljno regulišu prava i oba- veze i jedne i druge strane. Banka je dužna da primljene stvari od vrednosti na čuvanje i upravljanje preda u ugovorenom roku ili na zahtev deponenta u neoštećenom stanju, tj. u obliku u kome ih je primila. Ona je dužna kod otvorenih depoa, koji se odnosi samo na hartije od vrednosti (efekte), da vrši i administiranje, u smislu naplate dospele glavnice i kamate, dividende i sl., što znači da upravljanje njima a ne samo da ih čuva.

Deponenti su dužni da banci za obavljeni depo posao piate određenu proviziju.

Za svaki zaključeni depo posao otvara se u vanbilansnoj evidenciji

30

poseban depo račun. Tako, na primer, za primljene obveznice na čuvanje i upravljanje zadužiće se račun „Ostavljači obveznica na čuvanje i rukovanje” a odobrava se račun „Obveznice na čuvanje i rukovanje”.

Na odgovarajući račun deponenta se označuje naplaćeni iznos po osnovu dospele glavnice i kamate. Prilikom kupoprodaje obveznica banka kao depozitar vrši prenos sa depo računa prodavca na depo račun kupca. Ovi (deponenti) se redovno informišu o stanju datih računa putem pri- mljenih izvoda iz banke (depozitara) kod koje se oni vode u vanbilansnoj evidenciji.

Banke se bave i iznajmljivanjem sefova (kasa, trezora) za čuvanje stvari od vrednosti preduzećima i građanima, uz naplatu određene zakupnine, kao posebna vrsta prihoda. O tome se skapa poseban ugovor kojim se regulišu sva bitna pitanja između nje i deponenta, kao što su vrdnost ostave, rok čuvanja, provizija, nadoknada eventualne štete i dr.

Postoji bitna razlika između primanja depoa i iznajmljivanja sefova. U prvom slučaju banka pored čuvanja vrši i određenu uslugu (upravlja ostavom) a u drugom samo izdavanjem prostorija pod zakup (čuvanje ostave).

Za svaki iznajmljeni sef vodi se posebna vanbilansna evidencija. Za vrednost ostave u sefu zadužuje se račun „Obaveze po osnovu otvorenih sefova”. Po isteku roka korišćenja sefa (preuzimanja ostave) ovi računi se gase suprotnim knjiženjem. Naplaćena zakupina od sefova se knjiži tako što se zadužuje odgovarajući račun (na primer „Žiro-račun”) a odobrava se račun „Prihodi od provizije od sefova”.

Primanje depoa i iznajmljivanje sefova su značajni bankarski poslovi u zemljama razvijene tržišne ekonomije. Oni takođe postaju sve značajniji i u našoj zemlji sa prelaskom na tržišne uslove privređivanja.

Primljene stvari od vrednosti na čuvanje i rukovanje (depo) odnosno samo na čuvanje (sefovi) se vode vanbilansno iz razloga što su one u vla- sništvu deponenta a ne banke. Obaveza banke je da ih na njegov zahtev, ili u ugovorenom roku, vrati u neoštećenom stanju, u obliku u kome ih je primila, odnosno u određenoj vrednosti, uz naplatu određene provizije, odnosno zakupnine, koje se knjiži kao redovni prihod.

2.5.2. Komisioni poslovi

Komisioni poslovi su takvi poslovi koje banka, kao uredan trgovac, obav- lja u svoje ime a za račun klijenta, kao što su kupovina i prodaja trgovačkih efekata, vučenje ili akceptiranje menice, zaključivanje osiguranja, itd. U ovom poslu učestvuju dva lica: komisionar i komitent. Komisionar je lice (banka)

31

koje obavlja dati komisioni posao (kupovina efekata) u svoje ime a za račun komitenta. Komitent je lice (klijent) za čiji račun komisionar obavlja dati komisioni posao (kupovina efekata). Sve prednosti ili negativne posledice datog komisionog posla (kupovina efekata) snosi komitent, za čiji se račun on obavlja. On dobija kupljene efekte, plaća kupovnu cenu i proviziju, kao i troškove za obavljeni komisioni posao. Komisionar mora dati komisioni posao (kao kupovina efekata) obaviti brižljivo, štiteći pri tom interese komitenta, po čijem nalogu ga i obavlja za njegov račun a u svoje ime.

Obavljanje datog komisionog posla vrši se na bazi unapred sklopljenog komisionog ugovora između banke kao komisionara i komitenta. Ovim ugovorom se pored ostalog reguliše kod komisione kupovine efekata mak- simalna kupovna cena, odnosno kod komisione prodaje efekata minimalna prodajna cena. Sve prednosti koje proizilaze iz ostvarene niže kupovne cene, odnosno više prodajne cene efekata u odnosu na ugovorene cene pripadaju, ne banci kao komisionaru, već komitentu kao vlasniku datih efekata. Komisionar po uspešno obavljenom komisionom poslu stiče pra- vo na ugovoreni iznos provizije, kao prodajne cene izvršenih usluga, kao i nadoknadu troškova za obavljeni posao.

Komisioni poslovi s obzirom na njihovu specifičnost evidentiraju se na posebnim računima u računovodstvu banke kao komisionara. Specifičnosti knjiženja komisionih poslova kod banke ilustrovaćemo u daljim izlaganjima na primeru komisione kupovine i prodaje efekata. Ovo stoga, što su oni najkarakterističniji komisioni poslovi kod banaka, koje ih obavljaju u svoje ime a za račun komitenta.

2.6. SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI

Sopstvene bankarske poslove banke obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Naime, akcionarsko organizovanje banke, koje predpostavlja učešćei sopstvenog kapitala, nužno nameće bankama da se prema svojim komi- tentima ponašaju i kao tzv. „inicijalni” poverioci (na bazi sopstvenog kapi- tala), a ne samo kao tzv. „izvedeni” poverioci (po osnovu tuđih sredstava). Zbog toga je sve veće učešće plasmana koji znače bankarski posao u svoje ime i za svoj račun. Banka, upravljajući aktivom i pasivom, mora saldirati troškove i raspoloživost njene pasive prema prihodu i riziku njene aktive. Sposobnost je bankarstva da država sredstva čija su likvidnost, rentabilnosti rizik u saglasnosti sa rokom piaćanja i troškovima njenih dugovanja.

Za razliku od poslova koncetracije i plasmana sredstava (gde banke postižu zaradu na razlici između aktivne i pasivne kamate) i neutralnih po- slova (gde naplaćuju proviziju), kod sopstvenih poslova banke su usmerene ka optimizacijiprofita. U tu svrhu, banke se direktno uključuju u proizvodni, robni ili uslužni promet. Moguće je uključivanje banke u berzanske transak- cije, koje banka vrši direktno (bilo samostalno ili preko svoje organizacije osnovane za tu svrhu).

S obzirom na vremensku dimenziju ovih poslova, razlikuju se:• kratkoročni i• dugoročni sopstveni bankarski poslovi.

U kratkoročne sopstvene bankarskeposlove ubrajaju se:- arbitražni poslovi (banke zarađuju na razlici u kursevima hartija od

vrednosi na različitim berzama),- berzanski poslovi gde banka kupuje hartije od vrednosti na berzi po

jednom kursu, da bi ih kasnije uz veći kurs prodala (snjich i snjap),- spekulacije s hartijama od vrednosti i- trgovanje i participacija u poslovima komitenata.Swich je robni posao sa inostranstvom koji omogućuje nekoj zemlji da, u

33

režimu kliringa, dođe do konvertibilnih valuta, a njeni izvoznici do zarada na osnovu kursne razlike između deviza i robnih cena (koje postoje između zemlje porekla robe i zemlje stvame uvoznice robe). Razlika se naziva snjich premija.

Swapposlove banke obavljaju na berzama ili deviznim tržištima, gde se u isto vreme i sa istim partnerom zaključuje posao kupovine određenog iznosa deviza s određenim rokom dospeća i prodaje istog iznosa 5 drugim rokom dospeća. Tu postoji terminska kupoprodaja deviza, pri čemu je cilj zarada ili na kursu ili na kamatama (može i jedno i drugo).

U dugoročne sopstvene bankarske poslove spadaju:- osnivanje sopstvenih preduzeća i akcionarskih dmštava u cilju

maksimiranja profita i- učestvovanje u kapitalu drugih preduzeća, kupovinom njihovih akcija.

U našim uslovima postoji i razvija se prostor za sopstvene bankarske poslove. Banke će u svojoj poslovnoj aktivnosti uvećavati učešće sopstvenih u ukupnim poslovima, u skladu sa svojim i zahtevima svojih komitenata u odnosu na likvidnost, profitabilnost i sigumost. To je zbog toga što su sopstveni bankarski poslovi u isto vreme i veoma profitabilni, ali i izrazito rizični, što se ispoljava kroz stimulativnu politiku dividendi i povoljnim ugledom u javnosti konkretne banke (ili u obliku stečaja i posledica po komitente).

V deo

POSLOVNA POLITIKA BANAKA I SAVREMENI KONCEPT BANKARSKOG PROIZVODA

1. NOVAC KAO SPECIFIČNA ROBA BANAKA 1.1.Međusobno uslovljen razvoj novca i banaka

Pojava i razvoj banaka usko je povezan sa nastankom i transformacija- ma pojavnih oblika novca. Inicijalni oblici novca imali su dva bitna obeležja: 1. materijalnu opipljivost i 2. nacionalne okvire nesmetanog funkionisanja- brzo i bez gubitaka po transaktore. Sve dok su navedene karakteristike bile dominantne u kvalifikaciji pojma i funkcija novca banka je bila puki posrednik između finansijski suficitnih i finansijski deficitnih transaktora. Tada je važio bankarski sistem zasnovan na 100% rezervama. Banke su izdavale novčanice na bazi 100% pokrića u zlatu ili srebru, zbog čega je izostajalo stvaranje novca od strane banke. „Svaki deponentov ulog bi uvek bio na nekoj polici i sakupljao

34

prašinu. Ova vrsta poslovanja se zove „100% rezerve”.5 Radi se o tome da je banka samo na bazi deponovanog zlata ili srebra izdavala banknote.

Onog trenutka kada je zlatni i srebrni novac počeo da služi za izdava- nje banknota i onima koji prethodno ne deponuju zlato i srebro, otpočeo je proces njegove dematerijalizacije. Novac je postao obećanje - „I owe you” („dugujem vam”) - trenutkom svoje dematerijalizacije, tj. udaljavanjem od svoje metalne podloge. Izdavanjem banknota nezavisno od realne podloge, banka je od pukog posrednika u emisiji primamog novca postala aktivan subjekt u stvaranju novca, tj. sekundamoj emisiji novca.6 Zbog plativosti obaveza na zahtev, banke zadržavaju deo depozita u vidu rezervi likvidno- sti, čime bankarski sistem prelazi na „sistem delimičnih rezervi”. „Kada se

5' Gary Smith, Мопеу and Banking, Addison Wesley Publisching Сотрапу, New York,1982.

6 O teorijskim i empirijskim konceptima novca videti kod: Dr Aleksandar Živković, Efikasnost monetame politike u Jugoslaviji, Ekonomski fakutlet, Beograd, 1993.