Seminarski rad “Bankarski sistemi” · PDF fileSeminarski rad “Bankarski...

Seminarski rad “Bankarski sistemi”

0

S A D R Ž A J

1. Uvod ………………………………………………………………………………….1

2. Pojam i vrste bankarskih sistema .................................................................................2

3. Engleski bankarski sistem ……………………………………………………………3

4. Američki bankarski sistem ……………………………………………………………5

4.1 Struktura bankarskog sistema u SAD ................................................................6

4.2 Poslovne banke u SAD ......................................................................................7

5. Nemački bankarski sistem ............................................................................................9

6. Bankarski sistem Srbije ..............................................................................................11

6.1 Struktura bankarskog sistema naše zemlje ......................................................11

6.2 Karakteristike bankarskog sistema naše zemlje ..............................................13

7. Uloga bankarskih sistema za privredni sistem jedne zemlje .....................................15

8. Zaključak ....................................................................................................................17

9. Literatura ....................................................................................................................19


1

1. Uvod

Banka je finansijska organizacija koja za predmet delatnosti ima zaključivanje i

izvršavanje bankarskih poslova. Banka je pravno lice koje posluje u granicama registrovanog

predmeta poslovanja. Banka, kao i druge finansijske organizacije, može imati samo

organizacioni oblik akcionarskog društva.

Banke su specijalizovane finansijske institucije čija je osnovna funkcija da obezbede

adekvatno funkcionisanje privrede, snadbevanjem potrebnom količinom novca. Zajednička

karakteristika svim bankama su poslovi uzimanja depozita, davanja kredita i obavljanje poslova

platnog prometa. Danas, pored ovih osnovnih poslova, banke obavljaju i brojne druge poslove –

osiguranje, lizing, trgovina hartijama od vrednosti i slično.

Banke su u svim zemljama finansijski posrednici u poslovanju koje podrazumijeva

ostvarivanje profita. Cilj svake zemlje uzročno je povezan sa bankarskim sistemom pa su

principi na kojima se zasniva bankarsko poslovanje izuzetno važni i njihovom izučavanju se

posvećuje izuzetna i ozbiljna pažnja. Dobar bankarski sistem garancija je ekonomskog napretka

zemlje u globalnom smislu i pouzdan i siguran partner fizičkim licima posmatrano sa

pojedinačnog stanovišta građana.

S obzirom na to da kao privredni i tržišni subjekti banke rade sa novcem, kao

specifičnom robom, podležu posebnom nadzoru i kontroli, od strane centralne banke i na taj

način organizuju bankarski sistem jedne zemlje. U osnovi bankarstva, kao naučne dispipline, je

obuhvatanje i izučavanje bankarskog sistema i bankarske prakse, kao i izučavanje opštih pitanja

kreditnog sistema i kreditne prakse. Bankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja,

funkcije i odnosa u privrednom životu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka, preko novca

i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja društvene reprodukcije.

U radu je objašnjen pojam bankarskog sistema uz poseban osvrt na vrste bankarskih

sistema. Urađena je analiza bankarskhi sistema u razvijenim tržišnim privredama kao što su:

Engleska, Amerika i Nemačka. Ovi bankarski sistemi služe kao model za izgradnju bankarskih

sistema u manje razvijenim zemljama i zbog toga zaslužuju posebnu pažnju i imaju moje

interesovanje. Takođe su u radu prikazane osnovne karakteristike bankarskog sistema naše

zamlje i objašnjena njegova uloga i značaj za privredni razvoj Srbije.


2

2. Pojam i vrste bankarskih sistema

Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja, u

smislu strukture, funkcija, vlasništva i međusobne povezanosti banaka. Ovaj pojam može

označavati i podelu rada među bankama u jednoj zemlji, koja je rezultat specijalizacije ili

zakonskih propisa. Bankarski sistem jedne zemlje definiše: vrste bankarski organizacija, opšte

uslove mobilizacije sredsatava, prava upravljanja, obaveza održavanja likvidnosti snošenja rizika

u bankarskim organizacijama, planiranje i poslovnu politiku, upotrebu i raspoređivanje prihoda i

dobiti finansijskih organizacija itd.

Bankarski sistem predstavlja institucionalizaciju, tj. zakonsko regulisanje bankarskih

pitanja. S druge strane, faktičko funkcionisanje bankarskog sistema se analizira kroz bankarsko

poslovanje.1 Poslovanje individualnih banaka, odnosno način na koji obezbeđuju sredstva,

koriste ih i upravljaju njima da bi ostvarile profit, uglavnom je slično u većini zemalja.

Bankarski sistemi pojedinih zemalja se znatno razlikuju, ali imaju i dosta sličnosti, s

obzirom na to da im je svima zajedničko postojanje centralne banke i velikog broja poslovnih

banaka različitog profila. Centralna banka sa posebnog mesta u bankarskom i kreditnom sistemu

radi na usklađivanju ovih sistema, emituje novac, sprovodi mere za očuvanje njegove vrednosti i

obavlja niz aktivnosti koje su od javnog interesa. Posluje kao emisiona ustanova, rezervna banka

i neprofitna institucija.

Razvijene zemlje imaju razvijenu privredu, razvijen finansijski sistem, bogatu strukturu

bankarskog sistema i široku ponuda usluga sa elementima elektronskog poslovanja.

U razvijenim tržišnim privredama postoje sledeće vrste bankarskih sistema:

engleski bankarski sistem,

američki bankarski sistem,

nemački bankarski sistem,

ostali bankarski sistemi (japanski, francuski, italijanski, ruski, švajcarski).2

1 Dr Borko Krstić, dr Aleksandar Živković, dr Petar Bojović, Bankarsko poslovanje za III razred ekonomske škole,

Zavod za udžbenike, Beograd, 2005. godina, strana 18. 2 Isto.


3

3. Engleski bankarski sistem

Bankarski sistem Engleske nastao je 1694. godine, kada se formira Bank of England, sa

ciljem koncentracije kapitala i specijalizacije bankarskog poslovanja. Bank of England je

centralna banka Velike Britanije, mnogima poznata i kao „stara dama“ ili the „ Old lady“.3

Engleski bankarski sistem karakterišu velika koncentracija kapitala kroz nekoliko

vodećih banaka i specijalizacija bankarskog poslovanja, koja u poslednje vreme sve više prisvaja

koncept univerzalnog bankarstva. U ovom sisitemu vodeću ulogu imaju komercijalne banke koje

mobilišu novčana sredstva, odobravaju kratkoročne plasmane i obavljaju poslove platnog

prometa. Uočljiva je dominacija manjeg broja krupnih banaka koje raspolažu visokim

depozitima.

Efikasnost plaćanja u engleskom bankarskom sistemu obezbeđena je dobro oranizovanim

klirinškim mestima. Putem kliringa obračunavaju se dugovanja i potraživanja između

komercijalnih i drugih banaka. Kliring engleskih banaka se obavlja preko tri obračunska mesta:

kliringa za London, kliringa za banke u unutrašnjosti Engleske i kliringa za banke Komonvelta.

Za engleski bankarski sistem je karakteristično da se skoro 90% plaćanja obavlja bezgotovinski i

to uglavnom čekovima.

Bankarski sistem Engleske sastoji se od: centralne banke, komercijalnih (depozitnih)

banaka, eskontnih banaka, efektnih banaka, banaka za međunarodni promet (akceptne banke) i

korporacija za dugoročno finansiranje.

Slika 1: Struktura engleskog bankarskog sistema

3 http://www.bankofengland.co.uk/about/index.htm

Bank of England

Centralna banka

Komercijalne banke

Eskontne banke

(Bill Brokers)

Efektne banke

(Stock brokers)

Banke za međ. promet

tj. akceptne banke

Korporacije za dugoročno finansiranje

industrije i trgovine


4

Centralna banka Engleske (Bank of England) od momenta osnivanja čini okosnicu

bankarskog sistema Engleske vršeći nadzor i kontrolu banaka u ovoj zemlji. Centralna banka

Engleske sastoji se od emisionog i bankarskog sektora. Emisioni sektor se bavi izdavanjem

novčanica, a bankarski sektor se bavi aktivnim i pasivnim bankarskim poslovima.

Slika 2: Bank of England – centralna banke Engleske

Komercijalne (depozitne) banke su organizovane putem raširene mreže filijala širom

Engleske i ima ih oko 9000 hiljada. One raspolažu velikim iznosima depozitnih i vlasničkih

sredstava, obavljaju platni promet u Engleskoj, organizovano obračunavaju klirinška dugovanja i

potraživanja za svoje klijente i dr.

Eskontne banke (Bill Brockers) su banke u privatnom vlasništvu. One su specijalizovane

na obavljanje ekontnih poslova, odnosno eskontovanje menica i državnih hartija od vrednosti.

Eskontne banke imaju pravo učešća u prikupljanju depozita i kratkoročnih kredita dobijenih od

centralne banke i drugih banaka.

Efektivne banke (Stock Brockers) su vrsta specijalizovanih banaka koje se bave

špekulativnim poslovima sa hartijama od vrednosti. One učestvuju na londonskoj berzi sa

sopstvenim sredstvima i kreditnim sredstvima dobijenim po osnovu lombardnih kredita od

drugih banaka.

Banke za međunarodni promet tj. akceptne banke (Merchant Banks) predstavljaju

specijalizovane banke koje posreduju u međunarodnom platnom prometu (akcept, ramburs,

trgovina devizama, investiciono posredovanje i sl.).

Korporacije za dugoročno finansiranje obavljaju bankarske poslove dugoročnog

finansiranja industrije i trgovine. Korporacije se pojavljuju u bankarskim poslovima, gde nisu

prisutne komercijalne banke. U engleskom bankarstvu poznate su: finansijske korporacije za

industriju, finansijska kompanija za razvoj Komenvelta, korporacije za razvoj poljoprivrede i sl.4

Najpoznatije engleske banke danas su: HSBC Holdings, Royal Bank of Scotland, Barclay

Bank, Lloyds TSB Bank, Midland Bank i dr.


Zavod za udžbenike, Beograd, 2005. godina, strana 19.


5

4. Američki bankarski sistem

Savremeni bankarski sistem u SAD-u pojavljuje se 1913. godine osnivanjem Federalnog

rezervnog sistema (FED) kao centralne banke u SAD-u. Zadatak Federalnog rezervnog sistema

jeste da predlaže i sprovodi monetarnu politiku, obavlja poslove za vladu SAD-a, obavlja

kontrolu poslovnih banaka, emituje novčanice i kovani novac i sl. Sedište Federalnog rezervnog

sistema je u Vašingtonu.

Sadašnji predsedavajući Federalnog rezervnog sistema je Ben Bernake, koji je na tom

položaju nasledio Alana Grinspena, nakon što se ovaj 31. januara 2006. povukao u penziju posle

18 godina na ovom položaju.5

Slika 3: Sedište FED-a u Vašingtonu Slika 4: Grb FED-a

Prva ustanova sa dužnostima centralne banke u SAD bila Prva banka Sjedinjenih

američkih država, osnovana 1791. Godine. Kasnije, 1816. osnovana je Druga banka Sjedinjenih

država. 1837. do 1862. godine u “eri slobodnog bankarstva”, nije bilo službene centralne banke,

dok je od 1862. do 1913. godine ovu funkciju vršila mreža (privatnih) nacionalnih banaka

odobrenih od strane OCC, agencije Trezora SAD. Nakon niza razarajućih trka na banke,

odlučeno je da je SAD potreban centralizovan bankarski sistem. Federalni rezervni sistem

stvorio je Kongres SAD usvajanjem Oven-Glesovog zakona, koji je potpisao predsednik Vudro

Vilson 23. decembra 1913. godine.6

Stvorena struktura bankarskog sistema sastavljena je iz jako decentralizovane mreže

banaka i razgraničenja izmenu komercijalnih i investicionih banaka. Tokom velike ekonomske

krize oko 9.000 banaka je propalo, pa se radi sprečavanja sličnih gubitaka formira FDIC –

Federalna korporacija za osiguranje depozita. S obzirom da je investiciono bankarstvo bilo jedan

od značajnijih uzroka propasti pomenutih banaka, Glass-Steagallovim zakonom iz 1933. godine

je odvojeno komercijalno od investicionog bankarstva. Pored toga, bio je donet zakon koji je

5 http://sr.wikipedia.org/sr

6 http://www.federalreserve.gov/aboutthefed/default.htm

http://sr.wikipedia.org/sr

http://www.federalreserve.gov/aboutthefed/default.htm


6

ograničavao filijalsku mrežu svake američke banke samo na onu saveznu državu u kojoj se

nalazi glavno sedište banke.

Pomenuti koncept je doprinio bržem rastu američkog finansijskog tržišta, odnosno doveo

je do jačanja uloge tržišta kapitala. Model koji je važio do 2000. godine zasnivao se na striktnom

razgraničenju komercijalnog i investicionog bankarstva. Činjenica je da su najbrojnije

komercijalne banke i njihov broj se kreće blizu 13.000 banaka. U većini zemalja, četiri ili pet

velikih banaka dominiraju u sektoru bankarstva, dok samo u SAD-u postoji oko 8.000

komercijalnih banaka, 1.500 štedno-kreditnih organizacija, 400 štedionica i 10.000 kreditnih

unija.

4.1 Struktura bankarskog sistema SAD

Na čelu FED-a nalazi se Savet guvernera koji broji 7 članova (guvernera) imenovanih

od predsednika SAD-a i potvrđenih od strane Senata. FED ima i Savezni komitet za otvoreno

tržište (FOMC), koji čini 7 članova Saveta guvernera i 5 predstavnika koje biraju Federalne

rezervne banke.7

Slika 5: Struktura bankarskog sistema SAD-a

7 http://www.federalreserve.gov/aboutthefed/default.htm

FED

centralna banka SAD

1912.

Savet guvernera

(Board of Governors)

Savetni komitet za otvoreno tržište

(Federal Open Market Committee –FOMC)

12 federalnih rezervnih banaka

(Federal Reserve Banks)

Poslovne banke

(Member banks)

http://www.federalreserve.gov/aboutthefed/default.htm


7

Federalni rezervni sisitem čini i dvanaest federalnih rezervnih banaka koje se nalaze u

velikim gradovima širom SAD: Boston, Njujork, Filadelfija, Klivlend, Ričmond, Atlanta,

Čikago, Sent Luis, Mineapolis, Kanzas Siti, Dalas i San Francisko. Zadatak Federalnih rezervnih

banaka jeste, da u okviru svoje oblasti snadbeva komercijalne banke sa novčanicama, obavlja

bezgotovinski platni promet, plasira državne hartije od vrednosti i sl. Osim ovih poslova,

federalne rezervne banke obavljaju i značajnu ulogu fiskalnog agenta SAD, jer sadrže Vladine

depozite, plaćaju obaveza državne blagajne i dr.

Slika 6: Federalne rezervne banke8

4.2 Poslovne banke u SAD

U okviru bankarskog sistema SAD-a, pored Federalnog rezervnog sistema funkcionišu i

poslovne banke. One se mogu podeliti na: komercijalne banke, efektne banke, udružene štedne

banke, trust banke, izvozno-uvozne banke.

Komercijalne banke (State Banks) se pretežno bave mobilizacijom depozita, plasiranjem

kratkoročnih kredita, platnim prometom i pružanjem posredničkih usluga. Bave se mobilizacijom

depozita, plasiranjem kratkoročnih kredita, platnim prometom i pružanjem posredničkih usluga.

Najbrojnije su na američkom tržištu. Mogu biti privatne i državne.

8 http://www.federalreserve.gov/pubs/frseries/frseri3.htm

http://www.federalreserve.gov/pubs/frseries/frseri3.htm


8

Udružene štedne banke (Mutual Savings banks) bave se mobilisanjem oročenih depozita i

servisiranjem malih štediša.

Efektne ili investicione banke (Investment Banks) obavljaju poslove emisije i plasiranja

hartija od vrednosti. Posluju kao poslovne banke i finansiraju američku industriju.

Trust banke (Trust Companies) se bave čuvanjem i upravljanjem tuđom imovinom u

svojstvu agenta, poverenika, izvršioca testamenta i dr.

Banka za uvoz i izvoz (Export Import Bank of Washington) osnovana je radi državne

intervencije u bankarsko poslovanje američke privrede posle ekonomske kriza, ali je posle II sv.

rata reorganizovana kao federalna banka za finansiranje i obavljane poslova uvoza i zvoza. To

znači da je ona organ Vlade SAD u njenoj spoljnotrgovinskoj politici.

Najpoznatije komercijalne banke u SAD su: Bank of America, JP Morgan Chase,

Citigroup, Bank of New York. Kao najpoznatije investicione banke u SAD izdvajaju se: Morgan

Stanley i Goldman Sachs.

Slika 7: Vodeće banke u svetu iz SAD:

Komercijalne banke

• Bank of America

• JP Morgan Chase

• Citigroup

• Bank of New York

Investicione banke

• Morgan Stanley

• Goldman Sachs


9

5. Nemački bankarski sistem

Nemački bankarski sistem je 1875. godine institucionalizovan zakonom, kojim je

regulisan sataus emisione banke (Reichbank) i omogućen razvoj većih banaka koje će delovati

na čitavom području. Posle bankarske reforme 1947. i 1948. god. izvršena je decentralizacija,

banke su podeljene na 30 kreditnih institucija. Postoji dominacija univerzalnih banaka koje

predstavljaju kombinaciju investicionih i komercijalnih banaka. Univerzalne banke su glavni

izvor finansiranja preduzeća svih veličina.

Pošto u nemačkom modelu postoji dominacija univerzalne banke u odnosu na tržište

kapitala logično je i da je kontrola kompanija preko bankarskih institucija značajnija u odnosu na

finansijske berze. Vlasničko preuzimanje kompanija preko tržišta kapitala tradicionalno su vrlo

retko korišćena u nemačkom modelu. Vlasnička prestruktuiranja i transferi kontrolnih paketa

akcija vrše se iza zatvorenih vrata od strane univerzalne banke i krupnih akcionara.

Kontrola ekonomske efikasnosti upotrebe resursa u nemačkim kompanijama se vrši

preko upravnih i nadzornih odbora samih kompanija, kao i nadzoru univerzalnih banaka. Prvi

nivo upravljačke kontrole u kompanijama je orstand (Upravni odbor) u koji ulaze glavni

menadžeri kompanije i on neposredno upravlja svim procesima u kompaniji. Viši nivo

upravljačke kontrole Aufsichtsrat (Nadzorni odbor) koji se obično sastaje jednom kvartalno i

donosi najvažnje investicione i finansijske odluke, sprovodi nadzor nad Vorstandom i vrši izbor

top menadžera kompanije.

Skupština akcionara je treći upravljački nivo u kompaniji. za nemački model je

karakterističan koncept glavne ili domaće banke za nefinansijsku kompaniju, što znači da jedna

kompanija ima banku koja je akcionar u istoj, i koja vrši glavni deo finansiranja. Ipak, savremeni

trendovi u razvoju bankarskog i finansijskog sistema idu u pravcu jačanja uloge finansijskog

tržišta, čime se nemački model sve više približava američkom.9

Bankarski sistem Nemačke ima sledeću strukturu: centralnu banku, zemaljske banke,

privatne i javne banke, štedionice, kreditne zadruge i institute za imobilisani kredit.10

Centralna banka Nemačke (Deutche Bundesbank) predstavlja banku prvog stepena, čiji je

zadatak da: emituje novac, određuje ekonstnu politiku, politiku monetarnih rezervi, kreditnu

politiku, finansijske i blagajničke poslovne za centralnu vladu.11

Zemaljske banke (Ladeszentral Banken) su banke drugog stepena i organizovane su po

federalnim jedinicama, tj. po ugledu na američke rezervne banke, s tim što se u nemačkom

bankarskom sistemu poklapaju sa federalnim jedinicama (postoji 11 centralnih banaka).

Zemaljske banke obavljaju poslovne sa privatnim, javnim sektorom i organima javne uprave.

One regulišu količinu novca u opticaju i kreditni volumen.

9 www.megatrend-info.com


Zavod za udžbenike, Beograd, 2005. godina, strana 22. 11

http://www.bundesbank.de

http://www.megatrend-info.com/

http://www.bundesbank.de/


10

Privatne javne banke predstavljaju banke trećeg stepena, koje obavljaju sve vrste

bankarskih poslova. One su najbrojnije u nemačkom bankarskom sistemu, raspolažu većim ili

manjim obimom kapitala i uključene su u sve bankarske poslove.

Štedionice i kreditne zadruge formirane su na nivou okruga, sa ciljem prikupljanja

slobodnih novčanih sredstava (putem štednih uloga) i kreditnog poslovanja. Za štedionice je

karakteristična trostepena organizacija (štedionica, žiro-centrale, vrhovna žiro centrala). Žiro

centrale predstavljaju centralne ustanove štedinoica preko kojih se obavlja žiro promet između

štedionica. Vrhovna žiro centrala ima zadatak da objedinjava rad svih žiro centrala.

Kreditne zadruge su organizovane skoro na identičan način kao i štedionice. One

obavljaju sve vrste bankarskih poslova u ime i za račun malih i srednjih preduzeća.

Zavodi za imobilisane kredite obavljaju kreditne poslove vezane za nekretnine. Najčešće

se javljaju u obliku: štedionica, zadruga za kreditiranje stambene izgradnje, osiguravajućih

zavoda i sl.

Slika 8: Struktura nemačkog bankarskog sistema

Najpoznatije banke danas u Nemačkoj su: Deutsche Bank AG, Commerzbank AG,

Dresdner Bank, DZ Bank AG, Landesbank Baden-Wurttemberg, KfW Bankengruppe, HVB

Group.12

12

www.topforeignstocks.com

Deutsche Bundesbank

banka I stepena

Landeszentral Banken

banke II stepena

Privatne i javne banke

banke III stepena

Štedionice

Kreditne zadruge

Kreditni instituti

http://www.topforeignstocks.com/


11

6. Bankarski sistem Srbije

Bankarski sistem Srbije sastoji sličan je bankarskim sisitemima drugih zemalja. Njega

čini centralna banka, u našem slučaju Narodna banka Srbije, brojne bankarske i nebankarske

finansijske institucije.

Bankarski sistem Srbije pretpreo je određene reforme nakon političkih promena 2000.

godine i tranzicionog puta u kojem se našla naša zemlja. Do tada postojao je veliki broj banaka,

koje su reformom bile restruktuirane i privatizovane, a neke čak i likvidirane.

6.1 Struktura bankarskog sistema naše zemlje

Bankarski sistem Republike Srbije čine Narodna banka Srbije i poslovne banke. Poslovne

banke svoju delatnost obavljaju nezavisno, radi ostvarivanja profita na principima solventnosti,

profitabilnosti i obezbeđivanja likvidnosti.13

Na kraju prvog tromesečja 2013. godine u Srbiji su poslovale 32 banke sa relativno

nepromenjeom strukturom u odnosu na prethodno tromesečje. Takođe, u našoj zemlji posluje 7

predstavništva stranih banaka.

Slika 9: Struktura bankarskog sistema Srbije

U bankarskom sistemu Srbije posluje 11 banaka u domaćem vlasništvu i to 8 sa državnim

kapitalom i 3 koje su u rukama privatnika. Banke u vlasništvu domaćih lica imaju razvojenu

poslovnu mrežu, naročito državne banke, kao i veći broj zaposlenih, tj. 33,6% organizacione

mreže, 28,4% zaposlenih i 25,4% učešća u bilansnoj aktivi i kapitalu.

13

http://www.nbs.rs/internet/latinica/50/index.html

Centralna banka (NBS)

Poslovne banke

21- strane 11- domaće

8- državne

3- privatne

Nebankarske finansijske institucije:

Štedionice

Osiguravajuća društva

Investicioni fondovi

Penzioni fondovi

http://www.nbs.rs/internet/latinica/50/index.html


12

Slika 10: Banke u vlasništvu domaćih lica u 2012.14

Banke u vlasništvu stranih lica su najbrojnije sa 21 poslovnom bankom i imaju

dominantan udeo u bankarskom sektoru sa oko 75% aktive i kapitala bankarskog sektora.

Preovlađujući udeo imaju banke iz zemalja Evropske unije sa 70,7%, uz banke iz SAD i Rusije

sa koje imaju udele od 0,3% i 3,6%.

Slika 11: Banke u stranom vlasništvu u 2012.15

14

www.nbs.rs

15

Isto.

Državne banke

• Čačanska banka

• Dunav banka

• Jugobanka Jugbanka

• Banka poštanska štedionica

• Razvojna banka Vojvodine

• Srpska banka

• Privredna banka Beograd

Privatne banke

• AIK banka

• JUBMES banke

• Universal banka

• Erste banka, Hypo Alpe-Adria-bank, Raiffeisen

Austrija

• KBC banka Belgija

• Credit Agricole, Findomestik, Société Generale

Francuska

• Alpha bank, Eurobank, Piraeus bank, Vojvođanska banka

Grčka

• Banca Intesa, Unicredit Bank Italija

• Marfin banka Kipar

• OTP banka Mađarska

• ProCredit banka Nemačka

• Moskovska banka, Sberbanka Rusija

• Opportunity banka SAD

• NLB banka, Credy banka Slovenija

http://www.nbs.rs/


13

6.2 Karakteristike bankarskog sistema naše zemlje

Bankarski sistem naše zamlje je relativno stabilan i pod nadzorom Narodne banke Srbije.

Tri parametra su važna kada se govori o stabilnosti banaka: likvidnost, solventnost i rezervacija

za moguće gubitke. Za naše banke može se reći da ispunjavaju ove parametre. Likvidnost

bankarskog sistema Srbije je prema svim kriterijumima na bezbednim nivoima. Prosečni mesečni

pokazatelj na kraju marta 2013. godine iznosio je 2,44, a uže definisani pokazatelj likvidnosti

1,88 (dok su regulatorni minimum 1 i 0,7 respektivno).16

Promene u strukturi aktive bankarskog sektora ukazuju da bankarski sektor Srbije

raspolaže visokim rezervama likvidnih sredstava, ali istovremeno i na opredeljenost banaka za

ulaganje u kratkoročne nisko rizične plasmane kao što su hartije od vrednosti NBS.

Poslovne banke u Srbiji imaju viši nivo kapitalizacije od međunarodnih standarda. U

Srbiji je kapitalizacija banaka preko 20%, a međunarodni standardi su 8%. Zbog toga se može

reći da je danas bankarski sistem zemlje stabilan.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora Srbije je u prvom tromesečju 2013.

godine iznosio 20,2% . Ukupan regulatorni kapital bio je 353,1 mlrd dinara, što je za 3% ili 0,9

mlrd dinara više u odnosu na isti period 2012. godine.17

Pored toga, na bankarskom tržištu su dominantne banke sa stranim kapitalom. Banke sa

stranim kapitalom su pravna lica registrovana na teritoriji naše zemlje i posluju isto kao i domaće

banke u vidu akcionarskih društva. Najznačajnije strane banke po učešću u ukupnoj aktivi našeg

bankarskog sektora potiču iz: Italije, Austrije, Grčke i Francuske. Strani kapital koji je ušao na

bankarsko tržište doprineo je izgradnji uređenog, efikasnog i konkurentnog bankarskog sistem.

Kamatne stope naših poslovnih banaka su više u odnosu na kamatne stope u razvijenijim

zemljama i to zbog restriktivne monetarne politike NBS koja se vodi zbog teškoća u privrednom

sistemu naše zemlje, visoke inflacije u zemlji, slabog privrednog rasta i visoke nezaposlenosti.

Referentna kamatna stopa NBS je od septembra 2013. godine povećana na 11%.

Profitabilnost banaka nije visoka kao što je to slučaj u zemljama u okruženju. Iako banke

relativno dobro posluju profitabilnost nije velika. Treba imati u vidu i posledice svetske

ekonomske krize koja se odrazila i na bankarski sektor. Ukupno posmatrano, bankarski sektor

Srbije je tokom prvog tromesečja 2013. godine ostvario neto prihod od 10,8 mlrd dinari, što

predstavlja rast od 14,8% u odnosu na isti period 2012. godine.18

Ako se posmatraju trendovi poslovanja banaka, može se zaključiti da se pokazatelji

profitabilnosti zadnjih godina oporavljaju. Ovom procentu rasta doprinelo je i oduzimanje

dozvole za rad Razvojnoj banci Vojvodine. Dalji rast i razvoj poslovnih banaka u Srbiji zavisi će

od poslovne politike banaka, koja trenutno ukazuje na uzdržavanje od kreditnog rasta i

16

www.nbs.rs 17

Isto. 18

Isto.

http://www.nbs.rs/


14

investiranje u najlikvidnije, nerizične oblike ulaganja, kao što su repo hartije od vrednosti NBS i

obveznice R. Srbije.

Ukupan dobitak bankarskog sektora Srbije za 2012. godinu, pre oporezivanja, bio je 11.7

mlrd dinara i 9 puta je veći od dobitka u 2011. koji je bio umanjen zbog iskazanog gubitka

Agrobanke. Sa dobitkom je poslovala 22 banka

Slika 12: Prvih 5 banaka u Srbiji u različitim kategorijama

*Iznosi su u mlrd RSD

.

Ukupan broj zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije na dan 31.12.2012 iznosio je

28.394, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2011 godinu kada je bilo 29.2645 zaposlenih u

bankama.19

Najveći broj zaposlenih ima Banka Intesa sa 3.042 lica što čini 10,8% ukupno

zaloslenih u bankarskom sektoru Srbije. 20

19

www.nbs.rs 20

Isto, na dan 31.03.2013.

Najveće banke u Srbiji u 2012.

(neto bilansna aktiva)

• Banca Intesa – 413.3

• Komercijalna – 324.2

• Unicredit Banka – 243.6

• Societe Generale banka – 202.9

• Raiffeisen banka – 199.6

Banke koje su poslovale sa dobitkom

(pre oporezivanja) u 2012.

• Banka Intesa – 10.3

• Raiffeisen banka - 6.1

• Unicredit banka – 4.9

• Komercijalna banka – 4.6

• AIK banka – 4.0

Banke koje su poslovale sa gubitkom u 2012.

• Razvojna banka Vojvodine – 14.5

• NLB banka – 3.9

• Vojvođanska banka – 1.9

• Piraeus banka – 1.3

• OTP banka – 1.2

http://www.nbs.rs/


15

7. Uloga bankarskih sistema u privrednom sistemu jedne zemlje

Banke, kao finansijske institucije čine osnovu bankarskog, odnosno monetarno-kreditnog

sistema jedne nacionalne ekonomije. One se bave prikupljanjem novčanih sredstava, plasiranjem

kredita i posredovanjem u plaćanju između privrednih subjekata. Banke obavljaju vrlo važne

finansijske funkcije u privrednom sistemu svake zemlje jer se preko njih ostvaruje kružno

kretanje zajmovnog kapitala, bez koga se proces društvene reprodukcije ne bi ni odvijao.

Razvojna makroekonomska politika je nezamisliva bez određene uloge

banaka i bankarskog sistema u celini u smislu obezbeđenja dodatne akumulacije, tj. kapitala

kao bitnog faktora ekonomskog rasta. Bankarski sektor je samo jedan deo makroekonomskog

sistema zemlje, tako da između ova dva sistema postoji jaka povezanost i zavisnost. Visok stepen

privrednog rasta podrazumeva snažan, stabilan i razgarant bankarski sistem, koji direktno utiče

na razvoj ekonomije u svakoj nacionalnoj privredi. Osnovno pravilo je da je uspešan bankarski

sistem preduslov za ekonomski rast.

Bankarski sistem će utice negativno na privredni rast ako: postoji nesigurnost vlasništva,

finansijski izveštaji nisu pouzdani, država direktno kreditira preduzeća i domaćinstva, postoji

nekontrolisan rast kamatnih stopa, neefikasno trgovanje hartijama od vrednosti i sl. Ekonomija

kojoj nedostaje bankarski sistem koji će efikasno kanalisati sredstva od štednje ka investicijama

loše će funkcionisati. A to će se odraziti na sve sfere društvenog života u jednoj privredi.

U tržišno razvijenim privredama učešće finansijske aktive u ukupnoj nacionalnoj aktivi

dostiže i do 50 procenata.21

Ovo govori o značaju bankarskog sistema za efikasnost privrednog

života i društva u zemlji. Zbog toga poslovne banke imaju važnu ulogu u finansijskom sistemu,

kao i celokupnom ekonomskom sistemu jedne zemlji, preusmeravajući novac od onih koji

nemaju poslovne i investicione mogućnosti u posed onih koji ih imaju. Na taj način se povećava

efikasnost ekonomije.

Efikasan bankarski sistem da bi pozitivno uticao na privredni rast i svojim

funkcionisanjem podržao privredu jedne zemlje trebao bi da:22

omogućava ulaganja u zdrava, profitabilna i izvozno orijentisana preduzeća, uz realnu

kamatnu stopu, sa ciljem upošljavanja kapaciteta proizvoda,

održava stabilnost kursa i cena, odnosno celokupnih tržišnih prilika,

održava finansijsku disciplinu u smislu efikasnije kreditno-monetarne politike i

blagovremenosti davanja i povraćaja kredita,

reguliše gotovinu u opticaju,

sanira i transfomiše poslovne banke ukoliko ne zadovoljavaju određene bankarske

kriterijume,

obezbeđuje inostrane kredite sa povoljnim uslovima za izvozno orijentisanu proizvodnju,

21

www.nbs.rs 22

Dr Borko Kostić, dr Aleksandar Živković, dr Petar Bojović, Bankarsko poslovanje za III razred ekonomske škole,

Zavod za udžbenike Beograd, 2005. godina, strana 24.

http://www.nbs.rs/


16

omogućava uslove za selektivno uvođenje potrošačkih kredita,

omogućava reprogramiranje kredita,

prilagođava nivo kamatnih stopa visini inflacije na godišnjem nivou,

omogućava slobodno formiranje cena kapitala na tržištu, bez dirigovanog usmeravanja,

odobrava dugoročne kredite za poboljšanje proizvodnje u mnogim granama, uz povoljne

kamatne stope i dr.

Uloga banaka u finansijskom sistemu zemlje je značajna za bolje korišćenja kapitala.

Koncentracija kapitala i njegovo pretvaranje u zajam radi ubrzanja društvene reprodukcije, kao i

radi ulaganja u nove privredne aktivnosti koje pokreću razvoj društva jeste osnova postojanja

bankarskog sistema. Efikasan bankarski sisitem sa adekvatnom monetarnom politikom

obezbeđuje kreditni rejting zemlje u svetu, kao i obezbeđenje stranih direktnih investicija i

drugih oblika kapitala potrebnog za razna ulaganja u privredu, povećanje proizvodnje i

zaposlenosti.

Uloga bankarskog sistema značajna je i za međunarodne poslove, koji su bitni za

privrednu aktivnost svake zemlje. Poslove međunarodnog platnog prometa mogu obavljati samo

one banke koje imaju ovlašćenje Centralne banke. Pored toga, privredni subjekti su dužni da

svoja devizna sredstva drže na svojim deviznim računima kod svojih poslovnih banka.23

Bez

bankarskih sistema i obavljanja poslova platnog prometa preko banaka, kako u zemlji i sa

inostranstvom, ne bi se mogla ni odvijati poslovna saradnja između poslovnih subjekata na

domaćem i međunarodnom tržištu.

23

Dr Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ars Libri, Beograd 2001. godina, strana 51.


17

8. Zaključak

Danas u svetu ne postoji ni jedna zemlja koja nema izgrađen svoj bankarski sistem.

Savremeni način poslovanja privrednih subjekata ne bi se mogao ni realizovati bez postojanja

banaka i bankarskih sistema. Banke kao posrednici na finanijskom tržištu spajaju privredne

subjekte kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom tržištu. Pružajući brojne proizvode i

usluge, banke se javljaju kao značajne finansijske institucije koje obavljajući brojne aktivne,

pasivne i neutralne bankarske poslove potpomažu rast i razvoj privrednih subjekata ali i privrede

u celini.

Bankarski sistemi se međusobno razlikuju između zemalja. Pored vidljivih razlika,

primetne su i sličnosti. Zajedničko svim bankarskim sistemima je postojanje centralne banke,

kao banke bankama, kao i postojanje različitih vrsta banaka sastavljenih od mreže filijala i

ekspozitura. U zavisnosti od privrednog sistema zemlje i njene makroekonomske politike, pre

svega monetarne i fiskalne, zavisiće i poslovna politika samih banaka u zemlji. Tako na

bankarskom tržištu danas srećemo bankarske sisteme u kojima je prisutna visoka specijalizacija

bankarskih poslova pa do sistema u kojima banke nastoje da primene koncept univerzalnosti u

pružanju svojih usluga. Upravo takve poslovne banke, koje nastoje da u svom prodajnom

asortimanu uvrste raznovrsne bankarske proizvode i usluge, danas postaju dominantni učesnici

na tržištu.

Razvojna makroekonomska politika zemlje je nezamisliva bez značajne uloge banaka i

bankarskog sistema u smislu obezbeđenja dodatnog kapitala neophodnog za podsticanje

privrednih aktivnosti unutar zemlje. Bankarski sisitem je značajan deo privrede i treba da

obezbedi njen optimalan rast i razvoj. Svakoj ekonomiji je neophodan bankarski sistem i

bankarske institucije koje će efikasno kanalisati sredstva od štednje ka investicijama. Poslovne

banke svojim prisustvom mobilišu i koncetrišu slobnodna novčana sredstva i usmeravaju ih ka

onima koji su finansijski deficitarni, nastojeći da u tom svom posredovanju ostvare odgovarajuću

zaradu. Naime, banke trguju na finansijskim tržištima ne samo radi pružanja usluga svojim

korisnicima već radi ostvarivanja profita za svoje vlasnike. Međutim, pozitivno poslovanje

banaka pozitivno će se odraziti na privredne subjekte i nacionalnu ekonomiju u celini. A za to je

potreban adekvatan bankarski sistem.

Osnovno pravilo je da je uspešan finansijski sistem, pre svega bankarski sisitem,

preduslov za ekonomski rast. Ovo se odnosi na svaku zemlju, bez obzira da li je bogata ili

siromašna. Finansijski problem banaka direktno će uticati na ekonomiju zemlje bez obzira na

njenu veličinu i snagu. Praksa pojedinih zemalja upravo govori o tome. Svedoci smo i da

ekonomije ekonomski najbogatijih zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država ili Evopske

Unije, u vreme svetske ekonomske krize mogu biti ozbiljno uzdrmane ako dođe do problema u

finansijskom sistemu.

Upravo zbog toga bankarski sektor bi morao biti neraskidivo povezan s privredom,

realnom ekonomijom i zbivanjima u njoj. Kako bi se izbegli finansijski slomovi i razne


18

špekulacije zemlji je potreban dobar i kontrolisan bankarski sistem, koji je uređen zakonima i

propisima. Cilj je obezbediti poštovanje osnovnih načela poslovanja, kako bi bankarski sistem,

kao i opšte privredni sistem jedne zemlje bio u ravnoteži tj. kako bi se beležio konstantni

ekonomski rast i razvoj.


19

9. Literatura

1. dr Borko Kostić, dr Aleksandar Živković, dr Petar Bojović, Bankarsko poslovanje za

III razred ekonomske škole, Zavod za udžbenike Beograd, 2005. godina

2. Dr Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ars Libri, Beograd 2001. godina

Internet:

www.nbs.rs

www.megatrend-info.com

http://www.bankofengland.co.uk/about/index.htm


http://www.bundesbank.de

www.topforeignstocks.com

http://www.nbs.rs/

http://www.megatrend-info.com/

http://www.bankofengland.co.uk/about/index.htm


http://www.bundesbank.de/

http://www.topforeignstocks.com/

Seminarski rad “Bankarski sistemi” · PDF fileSeminarski rad “Bankarski...

Documents

Transcript of Seminarski rad “Bankarski sistemi” · PDF fileSeminarski rad “Bankarski...