Bankarski menadzment

Univerzitet “Braća Karić” Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica

Karić”

Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}

Doc. dr. Miljana Barjaktarović

B A N K A R S K I p o r t f o l i o

M E N A D @ M E N T

Strategijsko upravljanje bankom, bilansima i portfolio rizicima banke

Treće dopunjeno i prera|eno izdanje

Beograd, 2008. godine

III

Bankarski portfolio menadžment III izdanje Autori: Prof. dr. Uroš N. Ćurčić Doc. dr. Miljana Barjaktarović Recenzenti: Prof.dr. Milutin Ćirović Prof. dr. Boško Živković Lektor: mr Aleksandar Ječmenica

IV

Knjigu posve}ujemo na{im porodicama!

V

Ralph Waldo Emerson

Vrednost novca izra`ava vrednost dru{tva po{to ga je dru{tvo i stvorilo!

VI

P R E D G O V O R tre}em izmenjenom i prera|enom izdanju

Od prvog izdanja ove knige (1995.god.), prošlo je trinaest godina (u međuvremenu

je štampano drugo izdanje 2002.god.) U tom periodu je došlo do krupnih promena u našem ekonomskom I političkom okruženju. Tim promenama je započeo process spoljnjeg i unutrašnjeg preobražaja zemlje. Relativno brzo je rešena ekonomska i politička izolacija zemlje, a prcesi prestrukturiranja na unutršnjem planu, među kojima je najvažnija privatizacija u privredi, te reforma I konsolidacija bankarskog sektora, su sada na samom kraju. To je dovelo do bitnog uticaja na funkcionisanje tržišta, privrede i banaka.

Polaze}i od toga da je ova vrsta literature svakim danom kod nas sve aktuelnija, tre}im izdanjem ove knjige, autori su nastojali da na jedan ne{to druga~iji na~in zaokru`e i kompletiraju aktuelniju strukturu ovog izdanja uklju~uju}i izmene u prvom (dve nove glave) i drugom delu (jedna nova glava) i potpuno novi tre}i deo knjige (tri nove glave) knjige, {to zna~i umesto starih sada {est novih glava:

• faktori strukturnih promena u bankarstvu (1), • promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu (2), • upravljanje kapitalom poslovne banke (6), • upravljanje rastom vrednosti banke (7), • upravljanje korporativnim performansama banke(8), i • upravljanje portfolio performansama banke (9). Dakle, klju~ne promene teksta drugog izdanja odnose se na zamene teksta starih

glava tekstom novih {est glava, usled ~ega je do{lo do promene strukture rada unutar delova knjige, tako da ovo tre}e izdanje ima isto pet delova i sedamnaest glava kao i drugo izdanje. U ostalim delovima nisu vr{ene bitne izmene, sem manjih pogolj{anja teksta i, naravno, ispravki {tamparskih gre{aka. Novinu predstavlja pregled klju~nih

VII

re~i i izraza upotrebljenih u knjizi. Knjiga je ilustrovana slikama i pregledima, koji upotpunjuju nastojanje autora da ~italac izloènu materiju lak{e prati.

Da se podsetimo. Prvo izdanje, autor je okvirno formulisao 1990.godine za vreme svog boravka i rada u Njujorku (1987-1991.). Tada je po~eo proces prikupljanja literature i pisanje prvih tekstova iz pojedinih delova rada. Kasnije je tekst dogra|ivan i pro{irivan, da bi zadobio kona~nu formu 1995.godine, kad se pojavilo prvo izdanje knjige.

Drugo izdanje knjige ‘Bankarski portfolio menad`ment’ (2002.godine) predstavlja

zaokruènu i kompletiranu celinu filozofije bankarskog menad`menta, kojom se osvetljavaju mnogi aspekti i podru~ja upravljanja bankom kao profitno orijentisanom finansijskom institucijom. Za drugo, pro{ireno izdanje ove knjige autor se koristio i novom literaturom koju mu je bila dostupna.

Tre}e izmenjeno I prera|eno izdanje je ,, kao {to smo ve} naveli, strukturno znatno

izmenjeno, mada je po obimu ostalo gotovo isto. Naime, znatan doprinos ovom izdanju doprinelo je i doktorska teza dr Miljane Barjaktarovi}, ~ime su prve dve glave unele znatnu sveìnu i aktuelnost izloènoj materiji. Pored toga, novinu predstavlja i {esta glava, koja se odnosi na veoma aktuelnu materiju upravljanja kapitalom banke.

Naravno, ovde tako|e treba posebno ista}i aktuelnost teksta celog tre}eg dela

knjige (tri nove glave), koje obra|uju tematiku strategijskog upravljanja rastom vrednosti banke, upravljanja korporativnim I portfolio performansama banke. Naime, danas se i kod nas banke kupuju i prodaju, a njihova cena zavisi u najve}em delu od njihove vrednosti. Otuda je ve}a vrednost banke focus menad`ment tima svake banke, a tome doprinose ostvarene ve}e korporativne i portfolio performance tokom poslovanja banke.

Novi Sad, februar 2008.godine Autori

VIII

KRATKI SADR@AJ Predgovor tre}em izmenjenom i prera|enom izdanju U v o d n e n a p o m e n e Deo prvi: SAVREMENI BANKARSKI MENAD@MENT Glava 1: Faktori promena u bankarstvu Glava 2: Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu Glava 3: Strategijski menad`ment u bankarstvu Deo drugi: UPRAVLJANJE BILANSOM I KAPITALOM BANKE Glava 4: Upravljanje bilansom i agregatima banke Glava 5: Upravljanje prihodima i rashodima banke Glava 6: Upravljanje kapitalom poslovne banke Deo tre}i: UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE Glava 7: Upravljanje rastom vrednosti banke Glava 8: Upravljanje korporativnim performansama banke Glava 9: Upravljanje portfolio performansama banke Deo ~etvrti: UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE Glava 10: Upravljanje bonitetom poslovnih banaka Glava 11: Principi upravljanja rizikom poslovne banke Glava 12: Proces upravljanja rizikom banke Deo peti: UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE Glava 13: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke Glava 14: Upravljanje rizikom hartija od vrednosti Glava 15: Upravljanje rizikom kamatne stope Glava 16: Upravljanje rizikom deviznog kursa Glava 17: Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti Prilozi Klju~ne re~i i izrazi O autoru

IX

S A D R @ A J

U v o d n e n a p o m e n e...................................................................................... 1 Deo prvi. SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU........................................................................................................8 Glava 1. Faktori strukturnih promena u bankarstvu...............................................10 1.1. Pojam, suština i fokus bankarske delatnosti…….............................................11 Definisanje poslovne banke...11. Vrste banaka i finansijskih institucija...12. Geografski fokus i poslovna orijentacija banaka i finansijskih firmi ...14. 1.2. Faktori koji izazivaju promene u bankarstvu................................................... 20 Promena spoljnih faktora bankarske sredine....20. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje...21. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje…23. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje...25 1.3. Uticaj promena na interno poslovanje banaka..................................................27 Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje…27. Pove}anje broja bankarskih usluga na trì{tu...28. Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring... 29. Pove}an rizik od lo{eg poslovanja ili bankrotstva...29. Evaluacija finansijskih institucija i trì{te novca i kapitala..........30 1.4. Uticaj promena na strukturu bankarstva.......................................................... 31 Strukturne promene u finansijskom sektoru...31. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu...32. Najva`niji merdèri i akvizicije u bankarstvu...36. Makroekonomske snage koje podsti~u konsolidaciju...40. Sile koje ko~e konsolidaciju...42. Efekti konsolidacije, udruìvanje i budu}i trendovi....44 Literatura..................................................................................................................47 Glava 2. Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu....................................49 2.1. Promene i konkurentnost bankaka na trzištu....................................................50 Trendovi promena i konkurentnost banaka...50. Konkurencija na trì{tu depozita i kredita... 51. Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova…52. Konkurencija na razvijanju uslu`nih programa... 53. Stvaranje nebankarskih institucija...54. 2.2 Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji........................................................56

X

Promene u bankarstvu Centralne i Jugoisto~ne Evrope… 56. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasni{tva... 57. Finansijska intermedijacija i efekti op{tih promena…59. Tranzicioni procesi u na{em bankarstvu..........................................61 2.2. Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka ..........................................63 Promene u domenu upravlja~kih procesa...63. Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka…64. Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke...65. Uticaj promena na na{e bankarstvo...66. 2.3. Perspektiva razvoja bankarstva.........................................................................67 Literatura..................................................................................................................68 Glava 3. Strategijski menad`ment u bankarstvu......................................................69 3.1. Strategija upravljanja poslovnom bankom.......................................................70 Uloga i zna~aj strategije poslovne banke...70. Strategijski faktori poslovanja banke...71. Savremene marketing miks strategije...74. Odnos razvoja strategije i njene primene...80. 3.2. Strategijsko planiranje u poslovnoj banci...................................................... 81 Elementi i proces planiranja u banci...81. Zna~aj i su{tina strategijskog planiranja...82. Ciljevi strategijskog planiranja banke...84. Struktura i proces strategijskog planiranja...84. 3.3. Strategija razvoja organizacione strukture.......................................................86 [ta je organizaciona struktura banke?...86. Kada je organizaciona struktura problem?...87. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura...88. Strategija upravljanja performansama organizacione strukture...93. 3.4. Strategija uspe{nog upravljanja promenama.....................................................96 Strategija prilago|avanja banke okru`enju...96. Strategija upravljanja promenama...97. Proces upravljanja promenama...98. Otpor i minimiziranje otpora promenama u banci...100. Literatura................................................................................................................102 Deo drugi UPRAVLJANJE BILANSOM, PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE...........104 Glava 4. Upravljanje bilansom i agregatima banke..............................................106 4.1. Upravljanje bilansnom strukturom banke.......................................................107 Bilans i bilansna struktura banke...107. Upravljanje bilansom poslovne banke...109. Upravljanje portfolio strukturom bilansa...113. Upravljanje odnosima aktiva – pasiva...115. 4.2. Upravljanje bankarskim resursima i agregatima.............................................118

XI

Bankarski resursi i agregati...118. Metode i instumenti rasta bankarskih resursa...119. Strategija formiranja bankarskih agregata...122. Strategija upravljanja odnosima agregata i resursa banke...123. 4.3. Upravljanje izvorima - obavezama banke.....................................................125 Upravljanje strukturom izvora banke...125. Upravljanje deoni~kim kapitalom banke...128. Upravljanje izvorima depozitnog novca...130. Upravljanje dugoro~nim dugom...133. 4.4. Upravljanje imovinom - sredstvima banke...................................................134 Bazi~na struktura aktive poslovne banke...134. Upravljanje gotovinom banke...136. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija...137. Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti...139. Literatura................................................................................................................140 Glava 5. Upravljanje bilansom prihoda i rashoda banke.......................................143 5.1. Su{tina bilansa uspeha banke.........................................................................144 Pojam i zna~aj bilansa uspeha banke...144. Okvir i sadr`aj bilansa uspeha banke...146. Izvori prihoda i generatori rashoda u bilansu uspeha banke...147. Profitabilnost u bilansu uspeha banke...148. 5.2. Upravljanje prihodima banke........................................................................150 Dimenzije upravljanja ukupnim prihodom banke...149. Upravljanje vrstom i strukturom ukupnih prihoda banke...151. Upravljanje neto kamatnom marginom banke...153. Upravljanje vrstom i strukturom nekamatnih prihoda banke...156. 5.3. Upravljanje rashodima banke.........................................................................157 Struktura i dimenzije ukupnih rashoda banke...157. Informacije za planiranje i analizu kamatnih rashoda banke...159. Operativno planiranje nekamatnih rashoda banke...161. Relacije tro{kova i obima poslovanja banke...163. 5.4. Upravljanje operativnim tro{kovima banke...................................................165 Koncept operativnih tro{kova u bankarstvu...165. Sistemi alokacije operativnih tro{kova u bankarstvu...165. Koncept standardnih tro{kova u bankarstvu...167. Kontrola alokacije i redukcija operativnih tro{kova...170. Literatura................................................................................................................172 Glava 6. Upravljanje kapitalom poslovne banke…………..................................174 6.1. Kapital poslovne banke...................................................................................175 Koncept kapitala banke…175. Uloga kapitala u poslovanju banke.. 177.Funkcije kapitala u poslovanju banke...178. Merenje kapitala banke...179. 6.2. Struktura kapitala banke.................................................................................180 Oblici izvora kapitala banke... 180. Na~in pribavljanja kapitala banke...181. Komponente bilansne strukture kapitala banke…183. Kapital i rizi~na aktiva banke...184.

XII

6.3. Planiranje rasta kapitala .................................................................................186 Su{tina stope adekvatnosti kapitala banke...186. Uticaj rasta aktive na kapital banke...187. Planiranje rasta profita i kapitala banke... 189. Planiranje adekvatnosti kapitala…190 6.4. Međunarodni standardi kapitala.....................................................................192 Su{tina utvr|ivanja standarda adekvatnosti kapitala… 192. Primena kapitalnih standarda Bazel I u bankama…193. Primena kapitalnih standarda Bazel II u bankama…194. Strategije pove}anja kapitala banke..... 195 Literatura................................................................................................................198 Deo tre}i UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE ...........................200 Glava 7. Upravljanje rastom vrednosti banke………...........................................202 7.1. Koncept vrednosti banke................................................................................203 Pojam i faktori vrednosti banke...203. Razli~iti koncepti i tipovi vrednosti banke ...204. Relacije me|u konceptima vrednosti...205. Konceptualni okvir vrednosti banke..206. 7.2. Elementi upravljanja rastom vrednosti banke………………………..……...207 Potreba i nu`nost upravljanja rastom vrednosti banke...207. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke...209. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke…212. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom..213. 7.3. Metode i okviri rasta vrednosti banke…….....................................................215 Metode i tempo rasta vrednosti banke…215. Pentagon okvir za utvr|ivanje {ansi restruktuiranja...217. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke…218. Kreiranje uve}avanja vrednosti deoni~ara...221. 7.4. Suština procesa fuzije i akvizicije...................................................................224 Pojam i su{tina fuzije i akvizicije banaka…224. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka…225. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka…227. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti…229 Literatura................................................................................................................232 Glava 8. Upravljanje korporativnim performansama banke.................................233 8.1. Identifikacija korporativnih performansi banke…………………………....234 Pojam i su{tina korporativnih performansi banke…234. Vrste korporativnih performansi banke… 235. Kontrola kvaliteta performansi…238. Kapacitet i alokacija rizika banke…239. 8.2. Planiranje korporativnih performansi banke……………………………….241

XIII

Slo`enost planskog oblikovanja performansi banke…241. Prognoziranje u procesu dizajniranja performansi banke…243. Finansijsko planiranje korporativnih performansi banke…245. Proces finansijskog planiranja performansi banke….247 8.3. Merenje korporativnih performansi banke…………………………............249 Profitabilnost kao vrhunska performansna mera banke…249. Neto kamatna margina kao komponenta profitabilnosti…251. Komponente profitabilnosti kao performanse banke…253. Druge mere korporativnih performansi poslovanja banke....254. 8.4. Analiza korporativnih performansi banke.....................................................255 Analiza korporativnih performansi banke…255. Vrste analiza korporativnih performansi banke…256. Rizik korporativnih performansi banke…258. Rejting sistemi performansi banaka...260. Literatura................................................................................................................261 Glava 9. Upravljanje portfolio performansama banke………..............................263 9.1. Upravljanje portfolio performansama banke………………………………264 Pojam i su{tina portfolio teorije…264. Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu….265. Portfolio pristup bankarskom poslovanju…266. Portfolio koncept alociranja resursa banke…268. 9.2. Upravljanje performansama kreditnog portfolija…………………………..268 Performanse kreditne politike banke…268. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci… 270. Merenje performansi kreditnog portfolija banke…271. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika…272 9.3. Upravljanje performansama investicionog portfolija……………………..274 Pobolj{anje performansi investicionog portfolija banke…274. Generisanje profita u investicionom portfoliju banke…275. Pasivna i agresivne menad`ment strategije portfolija… 276. Strategije dospe}a u investicionom portfoliju…277 9.4. Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti……………………...280 Pojam i su{tina vanbilansnih aktivnosti banke…280. Obim i struktura vanbilansnih aktivnosti banke…281. Kvalitet, rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti…281. Konverzija portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti…282. Literatura................................................................................................................284 Deo ~etvrti UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE………….…….......286 Glava 10. Upravljanje bonitetom poslovnih banaka..............................................288 10.1. Za{tita i regulisanje bankarskog sistema.....................................................289

XIV

Potreba za{tite bankarskog sistema zemlje...289. Ciljevi regulisanja bankarskog sistema...290. Poverenje u bankarski sistem zemlje...293. Komfornost sistema poslovnog bankarstva...295. 10.2. Neophodnost ocene boniteta banaka.............................................................296 Pojam i komponente boniteta banke...296. Razlozi analize i ocene boniteta banaka...299. Pristup utvr|ivanju i merenju boniteta banaka...300. Na{a iskustva na podru~ju ocene boniteta banaka...302. 10.3. Merenje kvaliteta performansi poslovanja banaka.......................................304 Maksimiziranje profita i vlasni~kih performansi...304. Karakteristike banaka sa visokim performansama...307. Instrumenti merenja performansi poslovnih banaka...308. Vrednovanje performansi poslovnih banaka...311. 10.4. Sistemi ranog otkrivanja slabosti poslovanja banaka...................................313 Praksa federalnih agencija u SAD...313. FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD...315. Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL...317. Ostali modeli ranog upozorenja lo{eg poslovanja...319. Literatura………………………………………………………………….……...321 Glava 11. Principi upravljanja rizikom poslovne banke........................................324 11.1. Principi upravljanja rizikom banke...............................................................325 Osnovni principi poslovanja banke...325. Interaktivno dejstvo principa poslovanja...325. Principi u upravlja~kom procesu banke...326. 11.2. Solventnost poslovanja banke…………………………...............................327 Pojam i su{tina solventnosti banke...327. Faktori insolventnosti banke...329. Merenje solventnosti banke...330. Rizik insolventnosti poslovne banke...332. Planiranje solventnosti poslovne banke...333. Me|unarodni standardi solventnosti banke...336. 11.3. Likvidnost poslovanja banke........................................................................339 Pojam i sus{tina likvidnosti banke...339. Teorije optimalne likvidnosti banke...341. Faktori i modeli likvidnosti banke...343. Merenje likvidnosti poslovne banke...346. Rizik nelikvidnosti poslovne banke...347. Upravljanje pozicijom likvidnosti banke...349. 11.4. Ekonomi~nost poslovanja banke..................................................................350 Su{tina ekonomi~nosti poslovanja banke...350. Ekonomski modeli organizovanja banke...352. Merenje i rizik ekonomi~nosti banke...354. Upravljanje ekonomijom obima banke…357. 11.5. Profitabilnost poslovanja banke....................................................................358 Pojam i su{tina profitabilnosti banke...358. Faktori profitabilnosti banke...360. Merenje i rizik profitabilnosti banke...363. Upravljanje kompetitivnom profitabilno{}u banke...368. Literatura................................................................................................................370

XV

Glava 12. Proces upravljanja rizikom banke.........................................................372 12.1. Pojam i vrste rizika poslovne banke.............................................................373 Pojam izvesnosti, rizika i neizvesnosti...373. Definisanje rizika u poslovanju banke...374. Vrste i podru~ja rizika poslovne banke...376. Finansijska piramida rizika banke...380. 12.2. Koncept i proces upravljanja rizikom banke................................................381 Koncepti rizika poslovne banke...381. Kontinuitet procesa upravljanja rizikom...383. Identifikacija izloènosti banke riziku...387. Indikatori rizika poslovne banke...389. 12.3. Merenje rizika poslovne banke.....................................................................391 Problem merenja i alokacije rizika banke...391. Klasifikacija rizi~ne aktive banke...392. Proces kontrole i procene rizika banke...395. Finansiranje i osiguranje rizika banke...398. 12.4. Mere za{tite banke od mogu}ih rizika..........................................................399 Distribucija i diversifikacija rizika...399. Osiguranje depozita privrede i gra|ana...400. Osiguranje i samoosiguranje plasmana banke...401. Prevaljivanje rizika na druga lica...403. Literatura……………………………………………………………...…………404 Deo peti UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE...........................................407 Glava 13. Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke....................................408 13.1. Su{tina i vrste kreditnog rizika....................................................................409 Su{tina kreditnog rizika...409. Vrste i funkcija kreditnog rizika...411. Predvi|anje lo{eg poslovanja firmi...413. Neki indikatori lo{eg poslovanja firmi...416. 13.2. Kreditna politika i odlu~ivanje o kreditu.....................................................418 Klju~ni aspekti kreditne politike banke...418. Ovla{}enja i limiti za odobravanje kredita...420. Kriti~ne ta~ke dono{enja odluke o kreditu...421. Zahtevi i potrebe preduze}a za kreditom...424. Faktori efikasnog kreditiranja privrede...425. 13.3. Upravljanje rizikom kratkoro~nog kreditiranja............................................426 Pojam i svrha analize kreditnog rizika...426. Su{tina ocene kreditne sposobnosti zajmotraìoca...427. Faktori ocene kreditne sposobnosti zajmotraìoca...430. Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti...437. Metode analize i ocene kreditne sposobnosti...438. Rangiranje kreditne sposobnosti zajmotraìlaca...443. Rizik naplate odobrenog kredita...444. 13.4. Upravljanje rizikom dugoro~nog kredita......................................................446 Neizvesnost u dono{enju dugoro~nih odluka...446. Su{tina kreditne sposobnosti investitora...447. Metode procene kreditne sposobnosti investitora...449. Analiza i

XVI

selekcija investicionih projekata...453. Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata...455. Rangiranje investicionih projekata u rizi~nim trì{nim uslovima...460. 13.5. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovni{tva............................................. 463 Vrste kreditiranja stanovni{tva...463. Specifi~nost ocene kreditne sposobnosti...465. Metode ocene kreditne sposobnosti...466. Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita...469. 13.6. Upravljanje rizikom me|unarodnog kredita................................................472 Vrste i karakteristike me|unarodnih kredita...472. Rizik zemlje i suvereniteta dràve...474. Relativizacija rizika zemlje i suvereniteta dràve...476. Literatura................................................................................................................478 Glava 14. Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti...............................481 14.1. Poslovanje banke hartijama od vrednosti.....................................................482 Formiranje investicionog portfolija banke...482. Struktura i kvalitet investicionog portfolija...484. Struktura i instrumenti finansijskog trì{ta...486. Poslovanje banaka na sekundarnom trì{tu hartija...488. 14.2. Emitovanje i plasman hartija od vrednosti...................................................490 Proces emitovanja hartija od vrednosti...490. Plasman hartija preko me{ovitih fondova...493. Formiranje cena hartija od vrednosti...496. Emitovanje i plasman hartija kod nas...499. 14.3. Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti.............................................501 Dimenzije rizika hartija od vrednosti...501. Performanse i bonitet hartija od vrednosti...503. Rangiranje boniteta emitenata hartija...505. Metode predvi|anja izostanka pla}anja hartija...508. 14.4. Relativizacija rizika hartija od vrednosti......................................................510 Principi upravljanja investicionim portfolijom...510. Strategije upravljanja portfolio rizicima...513. Upravljanje strukturnim rizicima portfolija...515. Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti...518. Literatura................................................................................................................522 Glava 15. Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope.......................................524 15.1. Su{tina, uloga i formiranje kamatne stope....................................................525 Pojam, su{tina i uloga kamatne stope...525. Teorije formiranja trì{nih kamatnih stopa...526. Vrste i modeli obra~una kamatnih stopa...529. 15.2. Analiza faktora rizika kamatne stope............................................................531 Su{tina rizika kamatne stope...531. Faktori rizika kamatne stope...533. Ro~na struktura kamatnih stopa...533. Uticaj inflacije na kamatnu stopu...535. 15.3. Merenje izloènosti riziku kamatne stope....................................................536

XVII

Metode merenja rizika kamatne stope...536. GAP analiza osetljivosti banke na kamatni rizik...539. ARBL model merenja kamatnog rizika...542. DURATION model merenja kamatnog rizika...543. 15.4. Relativizacija rizika kamatne stope..............................................................545 Strategija upravljanja rizikom kamatne stope...545. Instrumenti relativizacije rizika kamatne stope...547. Politika regulisanja kamatne stope...551. Literatura................................................................................................................553 Glava 16. Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa.....................................555 16.1. Pojam, su{tina i zna~aj deviza......................................................................556 Pojam deviza i valuta...556. Vrste deviznih kurseva...558. Teorije formiranja deviznih kurseva...560. Na~in formiranja deviznih kurseva...562. 16.2. Pojam, funkcije i struktura deviznog trì{ta.................................................563 Pojam i uloga deviznog trì{ta...563. U~esnici na deviznom trì{tu...565. Funkcije i struktura deviznog trì{ta...567. Obele`ja savremenog deviznog trì{ta...567. 16.3. Vrste izloènosti riziku deviznog kursa........................................................568 Su{tina izloènosti riziku deviznog kursa...568. Transakciona izloènost riziku deviznog kursa...569. Bilansna izloènost riziku deviznog kursa...570. Ekonomska izloènost riziku deviznog kursa...571. 16.4. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa...................................................572 Proces upravljanja rizikom deviznog kursa...572. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa...573. Klasi~ni oblici za{tite od rizika deviznog kursa...574. Savremeni oblici za{tite od rizika deviznog kursa...575. Literatura................................................................................................................577 Glava 17. Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti.........................578 17.1. Vrste vanbilansnih aktivnosti........................................................................579 Su{tina i nastajanje vanbilansnih aktivnosti...579. Vrste vanbilansnih aktivnosti...580. Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima...582. 17.2. Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti................................................584 Portfolio rizik i rizik isporuke...584. Rizik neispunjenja ‘punih’ obaveza...586. Rizik neispunjenja ‘delimi~nih’ obaveza...587. 17.3. Za{tita od rizika vanbilansnih aktivnosti......................................................587 Precizne i jasne poslovne procedure...587. Visina, ugovaranje i naplata provizije...591. Pokrivanje rizika iz profita...591. 17.4. Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti....................................................592 Potreba konverzije rizika vanbilansnih aktivnosti...592. Faktori konverzije rizika vanbilansnih pozicija... 594. Literatura................................................................................................................595

XVIII

Prilozi.....................................................................................................................597 Klju~ne re~i I izrazi................................................................................................615

1

U V O D N E N A P O M E N E uz tre}e prera|eno, izmenjeno i dopunjeno izdanje

Dinami~ne promene u bankarskom okruènju, osveèna bankarska literature i ne{to izmenjene potrebe u visokom obrazovanju studenata (Bolonjski process), usovili su i neke nu`ne promene ud`benika za predmet Menad`ment u bankarstvu, o ~emu }e biti vi{e re~i tokom teksta uvodnih napomena. Me|utim, i dalje od nastanka banaka pa do dana{njih dana, ostaje da je kvalitet upravljanja poslovanjem banke jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja,. Naime, po{to je poslovanje banke uvek sadràvalo u manjoj ili ve}oj meri rizik, a porastom deregulacije trì{ta i konkurencije u finansijskim uslugama, poslovanje banaka postaje sve vi{e rizi~no, a sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke. Deregulacija finansijskih trì{a, globalizacija bankarskog poslovanja i sve o{trija konkurencija dovele su do smanjenja profitne marè, odnosno do manjeg prostora za ostvarivanje profita. Stoga su dva esencijalna principa va`na i vezana za savremeno bankarstvo: sigurnost i profit. Prvo, poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurno{}u, ako banka èli da ima poverenje javnosti i ako èli da kontinuirano obavlja svoje poslovanje da bi za{titila depozitare. Drugo, poslovanje banaka (komercijalnih, poslovnih) mora biti profitabilno, da podmiri operativne tro{kove i normalne gubitke, obezbedi prihvatljiv (razuman) iznos za rezerve za budu}e nepredvi|ene doga|aje i obezbedi objektivan (fer) prinos za deoni~are. Bankama pripada klju~no mesto u okviru finansijskog sistema imaju}i u vidu funkcije koje obavljaju i finansijska sredstva kojima posluju. Zato su posebno zna~ajna tri podru~ja za ove institucije: • podru~je regulative privrednog i posebno podru~je monetarno-kreditnog

sistema, koja treba da omogu}e da preduze}a i banke na najbolji na~in obavljaju svoje poslove;

• podru~je regulative operativnog delovanja banke i mera centralne banke usmerenih na kreditno poslovanje, organizaciju i poslovanje sa inostranstvom uklju~iv{i i supervizorstvo (monitoring); i

• podru~je odnosa poslovnih banaka u depozitnoj i kreditnoj funkciji sa komitentima i klijentima banke i monitoring njihovog poslovanja.

Ako prvo podru~je nije dobro regulisano, mogu nastupiti vrlo ozbiljne sistemske posledice, {to bi osetile ne samo banke ve} i privreda i gra|ani.

UVODNE NAPOMENE 2

Me|utim, drugo i tre}e podru~je mogu zna~iti ve}i ili manji rizik za dru{tvo ili za banku. Zato je analizi rizika i upravljanju rizikom u bankarskim poslovima i posve}ena ova knjiga. Danas je u bankarstvu sve ve}a potreba efikasnog i efektivnog upravljanja rizikom. U prethodne ~etiri, a posebno u poslednjoj deceniji, do{lo je do bitnih promena u regulaciji bankarskog poslovanja, {to je uslovilo i promenu klasi~nog tipa i oblika organizovanja banaka. Specijalizacija kao osnovni kriterijum za organizovanje oblika bankarske delatnosti postepeno se napu{ta i ustupa mesto univerzalnosti kao preovladavaju}em obliku organizovanja bankarskih institucija. Ovim se poja~ava konkurentska borba i sve je teè ostvariti zadovoljavaju}u stopu profita. Uslovi koji su do pre dve decenije bili relativno stabilni u duèm periodu, ~ak i po nekoliko godina, sada su podlo`ni brzim promenama, kako godi{njim tako mese~nim, nedeljnim, pa ~ak i dnevnim. Banke su u takvim uslovima izloène dejstvu mnogobrojnih rizika, {to zahteva strategijski pristup poslovanju. To zna~i da banke moraju imati viziju sopstvenog razvoja i brzo donositi poslovne odluke. Odluke moraju uvaàvati budu}i razvoj doga|aja, racionalno kori{}enje resursa i organizovano upravljanje rizicima. Menad`ment banke u ovakvim uslovima postaje klju~ni faktor uspeha. U poslovnoj saradnji sa bankama u svetu doma}e banke moraju imati zadovoljavaju}i bonitet, {to se dokazuje certifikatom prvorazredne me|unarodno priznate revizorske agencije. To nije lako ispuniti u uslovima promena kad se, vojni~ki re~eno, ‘mora u hodu ga|ati pokretna meta’. Opstanak, profitabilno poslovanje i razvoj u uslovima obavljanja bankarskih poslova sa sve ve}im rizikom (vi{e vrsta i {ira podru~ja rizika), znanje i ve{tina upravljanja rizikom, sposobnost preduzimanja ve}ih rizika tj. ulazak u poslove sa visokim rizicima i, istovremeno, sposobnost spre~avanja da do rizika do|e otkrivanjem ranih simptoma rizika i sposobnost smanjenje gubitaka zahtevaju visok nivo kvaliteta menad`ment tima za upravljanje bankom, koji danas postaje kriti~ni faktor uspeha banke. Ovim radom autori su nastojali da pruè konsekventan materijal iz podru~ja strategijskog menad`menta u bankarstvu sa posebnim akcentom na upravljanje portfolio rizicima. Ovo je posebno zna~ajno za na{e banke sada poslea tranzicije, jer se nalaze na prekretnici na~ina vo|enja poslovne politike banke i pojedinih bankarskih poslova u slobodnijem delovanju trì{ta. Zato se ukazuje ne samo na metode i postupke upravljanja rizikom u bankarskim poslovima, kako se to radi u savremenim bankama razvijene trì{ne privrede, ve} i na kompletnu vertikalnu strategijsku povezanost procesa i instrumentarija na relaciji centralna banka - poslovno bankarstvo - komitenti i klijenti banke.

UVODNE NAPOMENE 3

Polaze}i od takve postavke, komponovana je i izmenjena struktura sadràja knjige, u kojoj i dalje ima pet delova, od ~ega je prvi deo sa dve nove glave (prva i druga), drugi deo sa jednom novom glavom (tre}om), kompletno promenjen tre}i deo sa tri nove glave, dakle sa ukupno sedamanest glava od ~ega su {est sasvim nove, {to se vidi iz slede}eg kratkog sadràja: Deo prvi: SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU Glava 1: Faktori strukturnih promena u bankarstvu (nova) Glava 2: Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu (nova) Glava 3: Strategijski menad`ment poslovne banke Deo drugi: UPRAVLJANJE BILANSIMA I KAPITALOM BANKE Glava 4: Upravljanje bilansom i agregatima banke Glava 5: Upravljanje prihodima i rashodima banke Glava 6: Upravljanje kapitalom poslovne banke (nova) Deo tre}i: UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE (novi) Glava 7: Upravljanje rastom vrednosti banke (nova) Glava 8: Upravljanje korporativnim performansama banke (nova) Glava 9: Upravljanje portfolio performansama banke (nova) Deo ~etvrti UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE Glava 10: Upravljanje bonitetom poslovnih banaka Glava 11: Principi upravljanja rizikom poslovne banke Glava 12: Proces upravljanja rizikom poslovne banke Deo peti: UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE Glava 13: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke Glava 14: Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti Glava 15: Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope Glava 16: Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa Glava 17: Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti U prvom delu knjige, koji je izloèn u tri glave, razmatraju se savremeni trendovi u bankarstvu i strategijski menad`ment. U prvoj glavi autori razmatraju faktore strukturnih promena u bankarskom okruènju i nastoje objasniti {ta je to banka kao finansijska institucija. U drugoj glavi akcenat je na na nu`nim promenama u okviru samih banaka, na konkurentskom odnosu me|u bankama i procesu tranzicije. U tre}oj glavi autori izlaù osnovne elemente i proces

UVODNE NAPOMENE 4

strategijskog bankarskog meand`menta, koji predstavlja okosnicu savremenog upravljanja bankom. U drugom delu knjige (ima tri glave) izlaè se tematika efikasnog i efektivnog finansijskog upravljanja bankom i kapitalom banke. To se vr{i preko nekoliko formalnih i neformalnih bilansa i preko upravljanja kapitalom banke. U ~etvrtoj glavi se razmatra bilans stanja, koji ~ini osnovu za upravljanje finansijskim resursima i agregatima banke. Brojne su mogu}nosti odnosa aktive i pasive, {to se odraàva na stabilnost bilansa i kontinuitet poslovanja banke. U petoj glavi izlaè se upravljanje bilansom uspeha banke odnosno prihodima i rashodima banke, {to ima za svrhu maksimiziranje profita. U {estoj glavi izlaù se osnovni elementi uloge, analize i planiranja kapitala banke. U tekstu se posebno nagla{ava da je uloga kapitala klju~na za sigurnost i kontinuitet poslovanja banke. Tre}i deo knjige je potpuno zamanjen novim, sa tri nove glave (7, 8. i 9), koji se odnosi na upravljanje rastom i performansama banke U sedmoj glavi je re~ o upravljanju rastom vrednosti banke. Danas se banke kupuju i prodaju, pa je od bitnog zna~aja njihova trì{na vrednost, ~ijim rastom treba upravljati. U osmoj glavi ukazuje se na zna~aj pobolj{anja korporativnih performansi banke, kojima treba upravljati I koje doprinose rstu vrednosti banke. To se posebno odnosi na upravljanje rastom profita kao najzna~ajnijom korporativnom performansom banke. U devetoj glavi ukazuje se na neophodnost i zna~aj upravljanja i portfolio performansama (kreditni i investicioni portfolio), koje doprinose rastu profita, a time I rastu vrednosti banke. U ~etvrtom delu knjige, koji ima tri glave (10, 11. i 12), ukazuje se na sloènost procesa upravljanje korporativnim rizicima u banci u trì{nim uslovima. U tom kontekstu, u desetoj glavi, osvetljava se bonitet kao bitna komponenta savremenog trì{nog poslovanja banke. Od kvaliteta celokupnog pristupa upravljanju bankom, podrazumevaju}i tu i faktore eksterne sredine, zavisi poverenje javnosti u bankarski sistem, pa delom i bonitet pojedine banke. U jedanaestoj glavi izlaù se osnovni principi upravljanja rizikom banke. Ukazuje se na to da ‘zdravlje’ banke u mnogome zavisi od toga koliko menad`ment tim banke uvaàva principe upravljanja rizikom banke. U dvanaestoj glavi ukazuje se na neophodnost sistemskog upravljanja rizikom na nivou banke, kao nezaobilaznom elementu u trì{nim uslovima poslovanja. Postojanje, razvijanje i kori{}enje metoda i tehnike koje se primenjuju u procesu upravljanja rizikom bitan su uslov za efikasno upravljanje rizikom banke. U petom delu knjige fokusira se tematika na upravljanje portfolio rizicima. Najkra}e, upravljanje portfolio rizicima predstavlja upravljanje rizicima srodnih poslova u banci. Akcenat je dat na plasmane, kamatnu stopu i devizni kurs,

UVODNE NAPOMENE 5

preko kojih kategorija banka preuzima na sebe rizike plasmana (u su{tini tu|ih sredstva) i tako ostvaruje potrebne prihode. Naime, ovaj deo knjige (izloèn je u pet glava (13, 14, 15, 16. i 17) fokusira veoma zna~ajne portfolio rizike banke i zato je najobimniji. U trinaestoj glavi raspravlja se o upravljanju kreditnim rizicima banke. Krediti predstavljaju najobimnije plasmane komercijalne banke i najzna~ajniji izvor kamatnih prihoda banke. Me|utim, oni su bankarski poslovi koji nose i visok stepen rizika, koji je u korelativnoj vezi sa duìnom roka vra}anja kredita. Otuda se analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotraìoca mora posvetiti najve}a pa`nja, kako bi se mogu}i kreditni rizici sveli u prihvatljive granice. U ~etrnaestoj glavi izlaè se problem upravljanja rizikom hartija od vrednosti. Plasmani u hartije od vrednosti su drugi po zna~aju plasmani u aktivi savremenih banaka. Omogu}avaju banci ostvarivanje i ekonomi~no odràvanje likvidnosti, obezbe|uju dodatnih prihoda na privremeno slobodna nov~ana sredstva i smanjuju rizik ukupnih plasmana banke. Posebno se posve}uje pa`nja mehanizmu ocene boniteta izdavalaca harija od vrednosti kako bi se smanjio rizik ovih plasmana. U petnaestoj glavi se raspravlja o riziku kamatne stope. Kako je kamatna stopa cena novca, to rizik kamatne stope proìma celokupno poslovanje banke. Visina i vrsta kamatnih stopa, uz koje se obezbe|uju izvori sredstava, zna~ajne su za plasmane banke i raskoraci ili gep-ovi, koji se pojavljuju tokom poslovanja banke, mogu da budu manifestovani kao rizik kamatne stope i mogu zna~ajno uticati na profitabilnost poslovanja banke. Otuda su napori banke usmereni na relativizaciju ove vrste rizika. U {esnaestoj glavi predmet izlaganja je upravljanje rizikom deviznog kursa. Banke i njihovi komitenti i klijenti posluju i sa inostranstvom, tako da se pojavljuje i rizik deviznog kursa, kao posledica konverzije jedne u drugu odnosno strane u doma}u valutu tokom odre|enog vremena. U cilju relativizacije rizika deviznog kursa, primenjuju se razne tehnike za{tite kako deviznog hedìnga tako i primene za{tite putem fju~ersa, opcija i svopova. Kona~no, sedamnaesta glava posve}ena je upravljanju rizikom vanbilansnih aktivnosti. To su aktivnosti banke koje nemaju svog direktnog odraza na bilans stanja banke, ali mogu indirektno – u odre|enim okolnostima – da generi{u prinudne kredite i tako dovedu banku do ostvarivanja eventualnih gubitaka. Najnoviji pristupi polaze od potrebe konvertovanja rizika vanbilansnih aktivnosti u kreditne rizike banke, ~ime dolazi do njihovog ‘uklju~ivanja’ u bilansne pozicije banke.

UVODNE NAPOMENE 6

Struktura rada obuhvata klju~na podru~ja bankarskog menad`menta. To omogu}uje ~itaocu da sagleda sva bitna podru~ja bankarskog menad`menta i upozna se sa klju~nim aspektima strategijskog, takti~kog i operativnog menad`ment procesa u banci. Posebno je to va`no {to znamo da su mnogi ovi elemenati jo{ uvek nedovoljno poznati u na{im bankama, a o nekima se tek ne{to ~ulo ili se samo pone{to zna. Za uspe{no upravljanje bankom u deregulisanom trì{tu potrebno je znatno vi{e. Potrebno je ne samo znanje iz savremenog menad`menta, ve} sposobnost i ve{tina da se znanje adekvatno primeni u praksi. Sada{nje vreme kod nas je vreme tranzicionih promena. To zahteva novu poslovnu filozofiju i novi pristup re{avanju poslovnih problema u bankama i procenu poslovnih rizika pre ulaènja u pojedine poslovne i finansijske poduhvate. Svaka bankarska institucija, bez obzira na svoju veli~inu i lokaciju, predstavlja poslovni entitet koji se bori da: pove}a svoju zaradu-profit, stabilizuje svoj rast i razvoj i pove}a svoje u~e{}e na trì{u. Ove ciljeve je u pro{losti bilo znatno lak{e ostvarivati nego danas. U privredi danas, kada je vi{e povezana sa globalnim trì{tima nego sa lokalnim i regionalnim, naglo se pove}ava operativni i finansijski rizik za banke svih veli~ina i u svim situacijama. Spora kretanja na trì{tu su pro{lost. Dana{nje u~estale promene traè od menad`ment tima banke znanja, sposobnosti i ve{tine da se ostvari profit u svim preduzetim poslovnim poduhvatima. Kao rezultat ovih pa i drugih kretanja, postepeno se suàva tradicionalni prostor zarade i profita za banke. Zbog toga, nije zna~ajno samo upravljati rizikom na nivou banke ve} i u svakom njenom funkcionalnom delu, pa i svakom bankarskom poslu. Bankarske institucije i zaposleni u bankama moraju raditi marljivo i efikasno da bi ostvarili istu stopu povra}aja angaòvanih sredstava i za{titili svoju profitnu marginu od dalje progresivne erozije. Vi{e nego ikada ostvarivanje jedne zadovoljavaju}e stope povrata sredstava za banku i deoni~are traè od banke visokih performansi: • maksimiziranje prihoda, • kontrolu tro{kova, i • konzistentno dobar menad`ment. Su{tina strategije u banci nije vi{e pitanje da li treba preduzeti rizik ili ne, ve} koliki rizik banka moè preduzeti polaze}i od strategijskog pristupa poslovanju - plasmanu (ulaganju) sredstava radi ostvarenja profita. Podjednaku va`nost dobija i strategija izlaska banke iz nekog lo{eg posla. Menad`ment treba da se

UVODNE NAPOMENE 7

sve vi{e oslanja na profesionalnost u poslu, zasnovanu na savremenom agresivnom marketingu, strategijskom planiranju, finansijskom menad`mentu, savremenoj tehnologiji i upravlja~kom informacionom sistemu. Literatura kojom su se autori sluìli je skoro u celini inostrana, najve}im delom iz SAD. To je i razumljivo s obzirom da kod nas ove literature i nema, po{to je bankarstvo proteklih pedeset godina bilo manje, vi{e ili potpuno regulisano, a ni centralna banka nije bila u takvoj ulozi i funkciji. Rizici koji su nastajali u bankarskom poslovanju bili su potpuno socijalizovana kategorija, a neki od bankarskih poslova nisu ni obavljani (emitovanje i promet hartija od vrednosti – deonica, obveznica). Knjiga je, pre svega, namenjena kao ud`benik studentima, ali se nadamo da moè korisno posluìti zaposlenima u bankama i kolegama profesorima, nau~nim i stru~nim radnicima koji se po raznim osnovama bave ovom problematikom. Februara, 2008.godine Autori

• Faktori strukturnih promena u bankarstvu

• Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu

• Strategijski menad`ment u bankarstvu

U p r v o m d e l u:

DEO PRVI

SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU

FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU

9

Napomene uz sadràj prvog dela knjige

Namera je autora da izlaganjem u tri glave prvog dela knjige upoznaju ~itaoce sa promenama klju~nih faktora strukturnih pomeranja u okruènju u kojem poslovne banke obavljaju svoju delatnost i prilago|avaju svoje poslovanje tim promenama. Pri tome se nastoji ukazati na sve ve}u konkurentnost i elemente tranzicionog procesa, stavljaju}i akcenat na promene u strategijskom menad`mentu banke. Dakle, prvi deo knjige obuhvata izlaganje dimenzionisano u tri glave: • faktori strukturnih promena u bankarstvu, • promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu, i • strategijski menad`ment u bankarstvu. Na{e bankarstvo danas je pod direktnim i indirektnim uticajem faktora globalnih strukturnih promena iako je preko pet decenija bilo organizovano na temeljima dru{tvene svojine. To zna~i da vi{e od pola veka na{e banke su{tinski nisu imale trì{ni nastu u poslovanju, pa je normalno da se posle tranzicije cele na{e privrede i one transformi{u u prava akcionarska dru{tva. Upravo vlasni~ka tranformacija banaka je tek sada prava osnova i za menad`ment tranziciju, koja, kako se vidi iz teksta prve glave, zavisi od mnogobrojnih promena u {irem i uèm okruènju. Izlaganje u drugoj glavi ukazuje, da mnogobrojni faktori uti~u na nu`nost pove}anja konkurentske sposobnosi svake banke. Mada je opstanak na trì{tu primarni cilj svake banke kao u~esnika, poznato je, da to nije i dovoljno. Naime, potrebno je, pored toga, ostvariti i rast i razvoj, a to je maksimiziranje profita. Banka koja nije u samom vrhu konkurentnosti te{ko da moè da maksimizira profit, odnosno da ostvari vrhunske performance. Tranzicija na{eg bankarstva stavlja sve na{e banke u pribli`no istu startnu trì{nu poziciju, a na njima je da se izbore za svoje mesto na trì{tu. Primena strategijskog menad`menta bankarstvu podrazumeva korenite promene u poslovnoj filozofiji svake na{e banke. To se naro~ito odnosi na primenu strategijskog planiranja, strategijskog upravljanja organizacionom strukturom i strategijskog upravljanja promenama. Planiranje u na{im bankama nije bila ~esto upotrebljavana re~, a da ne govorimo o strategijskom planiranju. Uspe{no poslovanje u trì{nim uslovima bez strategijskog menad`menta (planiranja, organizovanja i kontrole) je samo sre}an izuzetak, ako ga uop{e ima.


10

Glava 1.


• Pojam, su{tina i fokus bankarske delatnosti • Faktori koji izazivaju promene u bankarstvu • Uticaj promena na interno poslovanje banaka • Uticaj promena na strukturu bankarstva

O k v i r g l a v e:


11

1.1. POJAM, SU[TINA I FOKUS BANKARSKE DELATNOSTI 1.1.1. Definisanje poslovne banke.. Poslovne banke su deo finansijskog sistema ~ije su funkcije:

• mobilizacija i koncentracija sredstava suficitnih transaktora, • alokacija istih deficitnim transaktorima, • kreiranje odgovaraju}ih instrumenata drànja imovine transaktora i

organizovanje racionalnih oblika i metoda pla}anja u ekonomskom sistemu.1

Mogu se definisati u smislu ekonomskih funkcija koje imaju, usluga koje pruàju klijentima i pravnom osnovu njihovog postojanja.2 Prema Zakonu o bankam,:3 b a n k a je akcionarsko dru{tvo sa sedi{tem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a moè obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Naime, b a n k e su finansijske institucije koje su sposobne da uzimaju i kreiraju kredit i koje su prete`no usmerene na posredovanje u oblasti kredita.4 B a n k o m se smatra i svaka organizacija, koja obavlja neke od raznih ili sve bankarske funkcije, npr.: primanje, sakupljanje, prenos, pla}anje,

1Ćurčić U., Marketing poslovne banke, Feljton, Novi Sad, 1997., Prve banke su za svoju osnovnu delatnost imale promenu jedne vrste novca u drugu, posredovanje u plaćanju i čuvanju deponovanog novca pod zaštitom tadašnjih vladara i hramova. I tada 3.400. god. pre nove ere, pre pojave samog novca (VIIv.p.n.e) su bile moćne institucije. Ovakvo poslovanje je bilo ozakonjeno 1000 god. kasnije za vreme vladavine Hamurabija, čiji je zakon najstariji u bankarstvu. Male trgovačke kuće “tezauri”, (“Murašu” je bila čuvena u Vavilonu) kao prve specijalizovane institucije u Grčkoj i Rimu su se počele baviti poslovima menjanja i čuvanja novca Razvoj trgovine i pomorstva (otkriće Amerike, Krstaški ratovi u XVIII veku i sl.), vreme zlatnog standrda itd. doprinose stvaranju prvih banaka. U Italiji su u XII veku nastale privatne banke plemićkih porodica (Medići u Firenci i Spanoochi u Sieni), poslovale sa inostranstvom, odobravale kredite i emitovale certifikate o deponovanim novčanim sredstvima (1320. god. Banco di Genova, 1407. Casa di Sant Giogio isl.) Odobravanje kredita na bazi depozita su prve započele banke nemačkih porodica Fugger i Welser početkom XVI veka kada banke u Holandiji počinju sa emisijiom vrednosnih papira (čekova). Tada je stvorena i prva banka u Amstedamu za čije je poslovanje garantovao grad Amsterdam. U drugoj polovini XVII veka u Evropi se osnivaju i prve emisione banke Sveringen Risks Bank 1668. god. i Bank of England 1694. god. To je bio period industrijalizacije, razvoja kapitalizma, savremene trgovine, bankarskog i finansijskog tržišta. 2Rose P.S., Hidgins S.S., Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005., str. 4 3 www.nbs.co.yu. Član 2., Zakon o bankama (“Službeni glasnikRS” br. 107/2005) 4 Vučković M., Bankarstvo - organizacija i poslovanje banka, Naučna knjiga, Beograd, 1967., str. 11


12

pozajmljivanje, investiranje, poslove kupoprodaje deviza, menja~ke poslove i razne nov~ane usluge (~uvanje depozita, posredni{tvo, starateljstvo, poslove poverenja) kako na doma}em, tako i na me|unarodnom trì{tu.5 Prema Zakonu o bankama6 (čl.4) banka moè da obavlja slede}e poslove:

depozitne poslove (primanje i polaganje depozita) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita) devizne, devizno-valutne i menja~ke poslove platnog prometa izdavanje platnih kartica poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti,

poslovi kastodi banke i sl) brokersko dilerske poslove izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) kupovinu, prodaju i naplatu potraìvanja (faktoring i forfeting i sl.) poslove zastupanja u osiguranju poslove za koje je ovla{}ena zakonom druge poslove ~ija je priroda srodna ili povezana sa ta~kama ovog stava

a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke. Niko osim banke ne moè se baviti primanjem depozita, davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovla{}en zakonom.7 1.1.2. Vrste banaka i finansijskih institucija Razli~ite vrste finansijskih institucija danas nazivaju sebe bankom. To su:

Komercijalne banke: prikupljaju depozite i odobravaju zajmove privredi i stanovni{tvu

Štedionice: prikupljaju {tedne uloge i odobravaju zajmove privredi i stanovni{tvu

Zadru`ne banke: pomaù poljoprivrednim proizvo|a~ima i odobravaju potro{a~ke kredite

Hipotekarne banke: odobravaju hipotekarne zajmove za stambene objekte i investicione projekte

Lokalne banke: manje lokalno orjentisane komercijalne banke i {tedionice

5 Glenn M.G., Garcia F.I., Encyclopedia of Banking and Finance, Bankers Publishing Company, Boston, 1983., str. 65 6 www.nbs.co.yu. Član 4, Zakon o bankama , “Službeni glasnikRS”, br. 107/2005 7 Ibidem, član 5


13

Centralne finansijsko privredne banke: ve}e komercijalne banke locirane u vodećim finansijskim centrima

Investicione banke: garantuju emisiju hartija od vrednosti svojih klijenata

Trgova~ke banke: obezbeđuju zajmovni i akcijski kapital za kompanije Me|unarodne banke: komercijalne banke prisutne u vi{e zemalja Poslovne banke sa velikim ovla{}enjima: veće komercijalne banke,

pruàju usluge korporacijama i dràvama Banke koje pruàju usluge bankama: obra~un ~ekova i trgovina

hartijama od vrednosti

Slika br. 1.1. Univerzalnost poslovanja banke8 Banke afilijacije: u potpunom ili delimi~nom vlasni{tvu holding komp. Banke koje odobravaju posebne beneficije: odobravaju zajmove i pravo

na kori{}enje zajma, unov~avaju ~ekove, ili stupaju kao zalagaonice i kompanije koje se bave rentiranjem

8 Ivanović P., “Risk Management- Status and the challenges of strategic and operatinal management in Serbian banks and insurance environment”, seminar: Univerzitet “Braća Karić”& University of Business and Finance Switzerland & Akademija za bankarstvo, Beograd, Februar, 2006.

univerzalna banka

FINANSIJSKA

KOMPANIJA

Brokersko-dilersko društvo

Investiciona banka

Osiguravajuće društvo

Komercijalna banka

hartije od vrednosti

trgovanje hartijama od vrednosti

trgovanje depozitima depozit

kredit

osiguranje kredita

finansijski derivati

osiguranje od rizika

KREDITNI - INVESTICIONI – TRGOVAČKI PORTFOLIO

tržište

regulativa

UNIVERZALNA BANKA – FINANSIJSKA KOMPANIJA – BANKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU


14

Univerzalne banke: pruàju skoro sve finansijske usluge koje su prisutne na dana{njem trì{tu

Centralne banke: posluju na bazi ovla{}enja od strane dràve i sl. Shodno tome, te{ko je na}i podesnu definiciju koja bi obuhvatila razli~ite vrste kompanija koje pruàju finansijske usluge, a koje sebe nazivaju bankama Su{tina delatnosti banaka je u depozitno kreditnim transakcijama, posredni{tvu (intermedijerstvu), poverenju i stabilnosti, uz po{tovanje bankarskih principa (naro~ito sigurnosti i likvidnosti) u ~ijoj osnovi leè poverenje i solventnost.9 Shodno navedenom, funkcije banke su:

formiranje adekvatnog finansijskog potencijala, optimizacija agregatne i strukturne alokacije kredita, organizacija nov~anih transfera obezbe|enje finansijskih usluga i saveta povezivanje doma}eg sa međunarodnim finansijskim sistemom kreiranje novca podsticanje »pojedinaca i institucija na {tednju i i dalji plasman iste

pojedincima i institucijama radi investiranja u nove projekte, proizvode i usluge«,10

podsticanje ostvarivanja osnovnih ciljeva i zadataka teku}e i razvojne ekonomske politike zemlje (rast privrede, otvaranje radnih mesta i rast ìvotnog standarda i sl.)

Navedene funkcije ukazuju na jo{ uvek dominantnu funkciju banke kao klju~nog u~esnika na finansijskom tr{i{tu.

1.1.3. Geografski fokus i poslovna orijentacija banaka i finansijskih firmi Banke mogu da budu kategorisane prema njihovoj poslovnoj orijentaciji i mogu se grupisati u tri grupe: bankarstvo na veliko, bankarstvo na malo i kombinovano (bankarstvo na veliko i malo). Bankarstvo na veliko ima komercijalni ili korporativni fokus, dok bankarstvo na malo fokusira poslovanje sa stanovni{tvom. Kombinacija bankarstva na veliko i malo usmereno je na poslovni miks korporativnog i bankarstva na malo. Prema geografskom prisustvu ili pokrivenosti trì{ta, komercijalne banke mogu da budu komunalne banke - posluju na lokalnim trì{tima, regionalne banke - posluju na regionalnim trì{tima ili monetarni centri odnosno multinacionalne banke - posluju na nacionalnim odnosno internacionalnim trì{tima.

9 Ćurčić U., Bankarski portfolio menadžment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi Sad, Feljton, 2002., str. 17 10 Ibidem, str. 3


15

Bankarstvo na malo (retail banking), obuhvata bankarske proizvode i usluge, koje banka nudi naj{iroj publici. Ustvari, bankarstvo na malo ~ine grupe finansijskih proizvoda i usluga, koje uklju~uju: • potro{a~ke kredite (installament loans), • stambene kredite (residential mortgages), • kreditne zajmove na bazi akcija (equity credit loans), • depozitne usluge (deposit services) i • individualne penzione ra~une (individual retirement accounts). Nasuprot bankarstvu na veliko ili korporativnom bankarstvu, bankarstvo na malo je posao velikog volumena sa mnogim servisnim provajderima, koji se bore za u~e{}e na trì{tu. 11 Bankarstvo na veliko (wholesale banking ili corporate banking) je bankarstvo koje nudi proizvode i usluge corporacijama sa zdravim finansijskim izve{tajima, institucionalnim korisnicima, kao {to su penzioni fondovi i dràvne agencije. Bankarstvo na veliko obuhvata grupe proizvoda i usluga me|u kojima su najva`nije: • kreditiranje (lending), • upravljanje gotovinom (cash management), • komercijalni hipotekarni krediti (commercial mortgage credits), • zajmovi za obrtna sredstva (working kapital loans), • lizing (leasing), • usluge starateljstva (trust services) itd. U SAD, banke dele trì{te bankarstva na veliko u nekoliko nivo razli~itih poslova. Tako za najve}e postoji trì{te Fortune 500 i Fortune 1000 obuhvataju}i 1000 najve}ih korporacija u SAD. Srednje trì{te obuhvata kompanije sa godi{njom prodajom od $ 50 do $ 250 milona, dok trì{te malih poslova obuhvata korporacije sa prodajom ispod $ 10 miliona. Komercijalno bankarstvo razvilo se odgovaraju}i na poraslu konkurenciju na trì{tu iz alternativnih finansijskih izvora, kao {to su komercijalni papiri i obveznice niskog kvaliteta (junk bonds), po~ele su da vi{e posve}uju pa`nje korporativnim uslugama baziranim na proviziji i naknadama uklju~uju}i menja~ke poslove, trgovinu hartijama od vrednosti, savetodavne usluge u korporativnim integracijama-spajanjima i pripajanjima, trgova~kom bankarstvu, korporativnom upravljanju gotovinom, garantovanju u poslovima sa hartijama od vrednosti itd.12

11 Thomas Fitch: 677.Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New York, 1990, str. 526. 12 Ibidem, str.


16

Univerzalno bankarstvo (Univesal Banking) karakteristi~no je za neke evropske zemlje (SR Nema~ka, Engleska itd.). Univerzalne banke u SR Nema~koj bave se skoro svim bankarskim poslovima: primaju oro~ene depozite, odobravaju kredite, upisuju korporativne deonice i rade investicione poslove u funkciji investicionih savetnika za velike korporacije. U SR Nema~koj nema nikakve razlike izme|u komercijalnih i investicionih banaka kao {to je to u SAD. Prednosti ovog tipa bankarskog sistema su da omogu}avanju bolje kori{}enje informacija o korisnicima i omogu}ava bankama prodaju vi{e proizvoda i usluga pod jednim krovom ne{to sli~no kao finansijski supermarket. Glavni nedostatak je da univerzalni bankarstvo omogu}ava koncentraciju ekonomske mo}i u rukama velikih bankarskih institucija, koje drè deoni~ku poziciju u kompanijama, koje su tako|e i korisnici kredita. 13 Investiciono bankarstvo (Investment banking) podrazumeva prodaju i distribuciju nove ponude hartija od vrednosti, izvedenu kao finansijski posrednik (investment banker), koji kupuje hartije od vrednosti od emitenta kao principal i preuzima na sebe odgovornost i rizik distribucije hartija od vrednosti investitorima. Proces kupovine i distribucije hartija od vrednosti je poznat pod nazivom garantovanje upisa hartija od vrednosti, odnosno underwriting. Normalno je, da nekoliko investicionih bankara uzima u~e{}e u ponudi hartija od vrednosti, svaka ugovara da proda zadati deo hartija od vrednosti, i za uzvrat, naplati odgovaraju}i deo provizije (underwriting fee ili spread).

Privatno bankarstvo (Private banking) moderno shva}eno, obuhvata bankarske usluge uklju~uju}i kreditiranje i investiciono upravljanje (ulaganje u hartije od vrednosti) za bogate pojedince. Privatno bankarstvo prvenstveno predstavlja kreditne usluge i manje je zavisno od prihva}enih depozita nego bankarstvo na malo. Usko sa ovim terminom povezani su i izrazi: personal banker, personal financial advisor, a bazira na konceptu relationship bankaing (na visoko obu~enom kontaktnom maloprodajnom osoblju banke, koje je upoznato sa svim proizvodima i uslugama svoje institucije i na toj osnovi treba da popravi konkurentsku poziciju svoje banke). Klasi~no privatno bankarstvo podrazumeva pojedin~no ili porodi~no privatno vlasni{tvo banke (ne deoni~ko), koje je bilo pod revizijom dràve i javno nudilo bankarske usluge. Prvobitno je bilo organizovano u formi partnerstva. Privatno bankarstvo, u ovom smislu, bilo je ~esta forma bankarstva u SAD u devetnaestom veku.14 Monofilijalske banke (Unit banking) su bankarski sistemi koji egzistiraju u nekoliko dràva SAD i koji zabranjuju filijalsku mreù ili da banka sa

13 Ibidem, str. 655. 14 Ibidem, str. 461.


17

dràvnom dozvolom ili nacionalna banka, posluje u vi{e od jedne poslovne jedinice koja pruà sve bankarske usluge. Ova ograni~enja se prevazilaze na razne na~ine, bilo preko bankarskih holding kompanija, koje kupuju lokalne banke, bilo preko federalnog zakonodavstva (dual banking system). Polifilijalsko (Filijalsko) bankarstvo (Branch banking,) je multi filijalsko bankarstvo. Filijala je, u ovom smislu, svaki objekat banke izvan glavne centrale odnosno sedi{ta banke, koji prima depozite ili odobrava kredite. U SAD zakonodavstvo svake pojedine dràve strogo kontroli{e otvaranje novih filijala, kako osnovanih po zakonima pojedinih dràva, tako i po federalnim propisima, mada su {tedna i kreditna udruènja, generalno, izuzeta od ovih ograni~enja. Me|utim, {tedno-kreditne asocojacije retko koriste ovu mogu}nost otvaranja filijala {irom vi{e dràva. Neke srednje-zapadne i jugo-zapadne dràve u SAD limitiraju komercijalnim bankama da nude bankarske usluge putem jednofilijalske banke (zvanom unit bank). Filijalsko bankarstvo ne bi trebalo poistove}ivati sa bankarstvom u vi{e dràva (interstate banking).15 Bankarstvo u vi{e dràva (interstate banking u SAD) predstavlja ekspanziju bnakarstva preko grani~nih linija dràva kroz akvizicije bankarskih holding kompanija, koja po~nje sredinom 1980-tih godina na recipro~noj bazi me|u dràvama. Bankarstvo u vi{e dràva razvijalo se u tri razli~ite faze: 1) kao reginoalno, dozvoljavaju}i spajanja i pripajanja bankarskih holding kompanija u geografskom regionu, 2) regionalnoj ekspanziji u okviru zakonodavstva pojedine dràve dozvoljavaju}i spajanja i pripajanja sa bankama posle odre|enog roka i 3) eventualno neograni~eno bankarstvo u dràvama {irom SAD. Posle 1989.godine, vi{e od dve tre}ine dràva imalo je zakonodavstvo sa pojedinim zabranama za bankarstvo u vi{e dràva (interstate banking).16 Kreditne ustanove (Credit Union) su neprofitne {tedne institucije, koje odobravaju personalne kredite i nude drugim korisnicima bankarske usluge kod li~nog u~e{}a obi~nih obveznica, tipi~no zaposlenim u toj istoj firmi. Deregulacijom bankarske industrije posle 1970-tih, dozvoljeno je kreditnim institucijama da nude mnoge te iste usluga kao i komercijalne banke, {tedne banke i {tedne i kreditne asocijacije. Kreditne institucije registrovane na federalnom nivou, mogu odobravati stambene zajmove i izdavati kreditne kartice. Mnoge kreditne ustanove mogu nuditi kamtonosne transakcione ra~une. [tedno-kreditne asocijacije (udruènja) (Savings and loan association ili Thrift institution) su institucije osnovane na federalnom ili dràvnom nivou, od kojih se po zakonu zahteva da odobravaju odre|eni procenat svojih kredita (oko 70

15 Ibidem, str. 91. 16 Ibidem, str. 326.


18

%) kao stambene kredite. [tedne i kreditne asocijacije mogu biti zajedni{ko vlasni{tvo ili deoni~ke korporacije. Prvobitno, {tedne i kreditne asocijacije u SAD bile su organizovane u devetnaestom veku kao dobrovoljne asocijacije, koje su skupljale {tednju od ~lanova da bi finansirale okrupnjavanje odnosno pripajanje poseda. Sada{nja regulatorna struktura kreirana je 1933.godine kao tradicionalna uloga u kreditiranju rezidentne stambene izgradnje. Nakon 1982.godine, {tedne i kreditne asocijacije su pro{irile njihovu tradicionalnu ulogu na potro{a~ke kredite, izdavanje kreditnih kartica i nu|enje raznih komercijalnih kredita u saglasnosti sa zakonom. Zajedni~ke {tedne i kreditne asocijacije su, po teoriji, vlasni{tvo depozitara. Mnoge {tedne i kreditne asocijacije su vlasni{tvo akcionara bilo preko direktnog vlasni{tva bilo preko {tednih i kreditnih holding kompanija. 17 [tedne banke (Savings bank) su depozitarne finansijske institucije, koje prihvataju potro{a~ke depozite i investiraju svoja sredstva primarno u rezidentnu stambenu izgradnju i visoko kvalitetne hartije od vrednosti. [tedne banke se nalaze u {esnaest dràva SAD, prete`no na severo-istoku. Mogu biti vlasni{tvo depozitara kao zajedni~ke {tedne banke ili kao deoni~ke {tedne banke emituju}i obi~ne akcije za publiku. Finansijske kompanije (finance companies) su uklju~ene u odobravanje kredita pojedincima i poslovnim firmama. Za razliku od banaka, one ne primaju depozite ve} ih radije pribavljaju od banaka, institucija i drugih izvora trì{ta novca. Generalno, financijske kompanije mogu se svrstati u tri kategorije: (1) finansijske potro{a~ke kompanije (cosumer finance companies) nazvane i kao kompanije malih kredita (small loan companies) ili kompanije direktnih kredita (direct loan companies) pozajmljuju novac pojedincima u skladu sa zakonom; (2) prodajne finsijske kompanije (sales finance companies) tako|e zvane akceptne kompanije (acceptance companies) kupuju maloprodajne i veleprodajne papire od automobila i drugih potro{nih i kapitalnih dobara dilera; (3) comercial finance companies tako|e zvane komercijalne kreditne kompanije (commercial credit companies) odobravaju kredite proizvo|a~ima i velikoprodaji. Ovi krediti su osigurani sa ra~unima priliva, zalihama i opremom..

Finansijske kompanije tipi~no uìvaju visoke kreditne rejtinge i zbog toga u mogu}nosti da pribavljaju sredstva po najniìm trì{nim stopama {to im omogu}ava da odobravaju kredite po stopama ne mnogo ve}im nego banke. Iako se njihovi korisnici obi~no ne kvalifikuju za kredite kod banaka, ove kompanije iskustveno imaju nisku stopu proma{aja. Finansijske kompanije tendiraju da budu kamatno osetljive - pove}anje i opadanje kamatne stope na

17 Ibidem, str. 542.


19

trì{tu direktno uti~e na njihov profit. Iz tih razloga javnost smatra da su finansijske kompanije ne{to {to se odnosi i na nov~ane deonice (money stocks). 18

Finansijske institucije (financial institutions) prikupljaju sredstva od publike da bi ih ulagala u finansijsku aktivu kao {to su deonice, obveznice, instrumenti trì{ta novca, bankarski depoziti ili krediti. Depozitne institucije (banke, {tedno-kreditne asocijacije, {tedne banke, kreditna udruènja) pla}aju kamatu na depozite i investiraju depozitni novac prete`no u kredite. Nedepozitne institucije (insurance companies, pension plans) skupljaju novac preko prodaje polica osiguranja ili primljenih doprinosa zaposlenih i ispla}uju ih po osnovu legitimnih zahteva ili korisnika penzija. Rastu}i je trend, da mnoge institucije obavljaju depozitne i nedepozitne funkcije. Finansijski supermarketi (Financial Supermarket) su kompanije koje nude {iroku skalu finansijskih usluga pod jednim krovom. Na primer, neke velike maloprodajne organizacije nude deonice, osiguranje, brokerske usluge za nekretnine, kao i bankarske usluge. Za potro{a~e, imaju}i sva njihova sredstva u okviru jedne institucije, mogu obavljati finansijske transakcije i prigodnije i efikasnije planirati, po{to se novac ne mora slati od jedne do druge institucije. Za institucije, ovi svi uklju~eni odnosi su profitabilniji nego poslovanje samo po jednom osnovu finasijskih potreba potro{a~a. Institucije ~esto postaju finansijski supermarketi u nameri da pokriju sve poslove svojih potro{a~a.19 Interne finansijske kompanije (Captive Finance Company) obi~no podru`nice u potpunom vlasni{tvu ovih kompanija, primarno egzistiraju da bi finansirale kupovine potro{a~a od mati~ne kompanije. Premda ove podru`nice stoje na sopstvenom finansiranju, mati~ne kompanije ~esto odobravaju subordinarne kredite da bi ih dodali njihovoj kapitalnoj poziciji. Ove podr{ke su visokog leveridà na kojima podru`nice posluju i osiguravaju njihovo aktivno u~e{}e na trì{tu komercijalnih papira i obveznica. 20 Osiguranje i osiguravaju}e kompanije (Isurance and insurance companies) su sistemi putem kojih pojedinci i kompanije, koje su usesre|eni na potencijalne hazarde, pla}aju premije jednoj osiguravaju}oj kompaniji koja ih rambursira u slu~aju nastanka gubitka. Osigurava~ profitira sa investiranjem premija koje prima. Neke naj~e{}e forme osiguranja pokrivaju poslovne rizike, automobile, ku}e, ~amce, radni~ke kompenzacije i zdravlje. ~ivotno osiguranje garantuje pla}anje korisnicima kada osigurana osoba umre. U {irem ekonomskom smislu,

18 Ibidem, str. 144. 19 Ibidem, str. 145-148. 20 Ibidem, str. 60.


20

osiguranje prenosi rizik od pojedinaca na ve}u grupu, koja ima bolje mogu}nosti da pokrije gubitke. 21 Aproksimativna veza izme|u geografskog i trì{nog fokusa i poslovne orijentacije je, da komunalne banke imaju orijentaciju na bankarstvo na malo (uklju~iv i male poslove), regionalne banke imaju orijentaciju na kombinovani miks bankarstva na veliko i malo, dok monetarni centri imaju orijentaciju bankarstva na veliko, mada neki od njih obavljaju i bankarstvo na malo - posebno za bogatu klijentelu (private banking). 1.2. FAKTORI KOJI IZAZIVAJU PROMENE U BANKARSTVU 1.2.1. Promena spoljnih faktora bankarske sredine Savremene banke u zemljama razvijenih trì{nih privreda karakteri{e:

velika samostalnost u odnosu na dràvne institucije i kontrolne organe, apsolutna samostalnost u dono{enju poslovnih odluka u sve vi{e

deregulisanim uslovima na trì{tu bankarskih proizvoda i usluga, strategijski marketing pristup u dono{enju razvojnih, takti~kih i operativnih

odluka, dinami~na organizaciona struktura i mogu}nost brzog prilago|avanja

promenama u okruènju, te`nja ka univerzalnosti u obavljanju bankarskih i drugih poslova, visok stepen konkurencije me|u bankama, koju jo{ vi{e zao{travaju

nebankarske finansijske institucije ulazak u velike poslove i sa visokim stepenom poslovnog rizika, potpuna oslonjenost na automatizaciju poslovanja u svim poslovnim

procesima, evolucija bankarstva u netradicionalne poslove i sl.

Spoljnji faktori koji dodatno kreiraju uslove u kojima banke posluju su: deregulacija, tehnologija, globalizacija, sekjuritizacija i sl., koje stvaraju uslove za:

visok stepen konkurentnosti me|u bankama i nebankarskim finansijskim institucijama,

konvergenciju specijalizovanog prema univerzalnom poslovanju, finansijske inovacije, konsolidaciju, diversifikaciju i restrukturiranje finansijskih institucija i

trì{ta,

21 Ibidem, str. 202.


21

stvaranje nebankarskih finansijskih institucija koje se bave bankarskim i drugim finansijskim poslovima, nisu banke i ~lanice monetarnog sistema zemlje i ne podle`u strogoj zakonskoj regulativi kao banke,

dezintermedijaciju u poslovanju banaka koje su primorane da prihvataju manje provizije, preuzimaju vi{e rizika, {ire svoju bazu klijenata kroz netradicionalne poslove, posebno u oblasti investicionog bankarstva, osiguranja, vanbilansnog poslovanja, razvijaju kanale distribucije proizvoda i usluga i sl.

Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka, kao i »same« banke, i stvaraju »strah« da }e za kratko vreme:

zna~ajno porasti op{ti rizik poslovanja, banke izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno depozitnih institucija, i razlika izme|u banaka i drugih finansijskih institucija se toliko smanjiti ili

nestati da }e dovesti u pitanje opstanak banaka. 1.2.2. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje Banke su najvi{e regulisani poslovni entiteti, najsigurniji i najkonzervativniji finansijski transaktori.22 Regulative su u bankarstvu postojale i postoje u mnogo »oblika i boja«. One su propisivale i propisuju:

maksimalnu kamatnu stopu koja je banka mogla da plati na depozite, minimalni odnos kapitala prema ukupnim sredstvima, minimum obavezne rezerve, stepen teritorijalnog {irenja, integraciju sa drugim institucijama, restrikcije na lepezu usluga koju banka mo`e da ponudi i sl.

Regulativom je zakonodavac nastojao i nastoji da:

za{titi sredstva gra|ana i poverenje u finansijski sistem, obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema, banke obezbede adekvatan kapital, banke primene adekvatne sisteme finansijskog izve{tavanja i

ra~unovodstvenih standarda, omogu}i fer raskrinkavanje, izbegavanje zloupotreba i odgovornost, omogu}i konkurentnost, odgovaraju}u alokaciju resursa i fer opho|enje.1)

22 Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New York, 2003., str. 19


22

Regulacija je smanjivala rizik, garantovala profit ali i uskra}ivala nove mogu}nosti. Od II Svetskog rata do danas banke su u svetu konstantno restrukturirale svoje poslovanje da bi zaobi{le regulative, zakonodavac nametao nove i banke ih ponovo zaobilazile. Ovaj proces regulacije i trì{nog odgovora (finansijska inovacija) i nametanja nove regulative (reregulacija - proces implementacije novih restrikcija ili modifikovanje postoje}ih) se naziva regulatorna dijalektika (naro~ito izraèna u SAD u toku zadnje dve decenije).23 Radikalno smanjenje dràvne regulacije (deregulacija) i liberalizacija uslova pod kojima banke posluju na nacionalnom i me|unarodnom trì{tu, je uklonilo prepreke i omogu}ilo:

fleksibilnije poslovanje i trì{no pona{anje banaka, slobodnije formiranje cena, tj. kamata (otklanjanje tzv. Zelena{kih kamata),

naknada i provizija, ostvarivanje ve}ih prinosa na aktivu, naro~ito na {tednim i teku}im ra~unima itd.24

paralelno u~estvovanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom trì{tu,

pove}anje broja novih proizvoda i usluga25 na interbankarskom trì{tu, kori{}enje finansijskih inovacija (opcije, svopovi, terminski aran`mani);

ja~anje vanbilansnog poslovanja banaka; ve}i stepen konkurentnosti banaka na bazi razlika u kamatnim maràma,

naknadama, provizijama i drugim elementima konkurencije, ukidanje podele na komercijalno bankarstvo, investiciono bankarstvo i

osiguravaju}a društva,26 poslove fuzija i akvizicija na nacionalnom i me|unarodnom trì{tu,27 formiranje finansijskih holding kompanija i raznovrsnost finansijskih usluga

koje mogu da ponude (osiguranje, brokerske usluge, underwriting hartija od vrednosti i sl),

1.2.3. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje

23Obavezna rezerva kod centralne banke u obliku nekamatnih ili niskokamatnih keš depozita je odličan primer regulacije. Ona je u suštini porez na bankarske operacije jer banke ne zarađuju kamatu na ova sredstva, a moraju da ih odvoje, smanjujući na taj način sopstvenu likvidnost i profitabilnost 24 Milijarde dolara koje su bile deponovane na starijim instrumentoima štednje sa relativno niskim prihodima, kao i na beskamatnim tekućim računima, pretočile su se na račune koji su donosili znatne prihode sa promenljivom prihodnom stopom u skladu sa tržišnim uslovima. 25 Rose P.S., Hidgins S.S., Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005., str. 21 26 krajem 1999 god. u SAD je donet zakon kojim se ukidaju razlike između ovih institucija 27 Ćurčić U., Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica, 2003., str. 19.


23

Upotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dana u dan, iz sata u sat, kupuju i prodaju delove aktive, menjaju strukturu finansiranja pasive, prate promene performansi i sl.28 Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi stvaraju tehni~ku bazu za momentalno preno{enje informacija i obradu podataka (npr. brzu evaluaciju kreditne sposobnosti klijenata). Tehnolo{ki napredak je integrisao e-biznis, e-bankarstvo, internet bankarstvo i omogu}io bankama:

Pove}anje ekonomije obima (economy scale) i obuhvata (economy scope), Lak{u konsolidaciju, povezivanje i konkurenciju, kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga kombinovanih sa

inovacijama finansijskog inzenjeringa29 (finansijski derivati30) za upravljanje rizicima (risk management)

efikasniji i brì protok informacija, marketing i distribuciju proizvoda i usluga korisnicima31 (upotreba direktne poste ili telemarketinga u ponudi standardizovanih proizvoda, promenu tradicionalnih kanala distribucije proizvoda i usluga u elektronske,

udobnost, poverenje i lako}u obavljanja sloènih transakcija naro~ito u pogledu pla}anja i odobravanja kredita kvalifikovanim klijentima,

povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim (npr. velike robne ku}e i druge komapanije mogu preko svojih finansijskih institucija da razviju poslove pruànja finansijskih usluga svojim kupcima),

trgovinu hartijama od vrednosti, tj. konverziju u robu, visokog stepena standardizacije i konkurentnosti,

smanjenje broja zaposlenih i fiksnih tro{kova poslovanja tj. pove}anje efikasnosti,

stvaranje virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove isklju~ivo putem Interneta itd.

Inovacije u platnim sistemima (ATM, karti~arstvo i sl.) su obezbedile komfornost u upravljanju bankarskim transakcijama, sigurnost i pouzdanost platnog i finansijskog sistema, promociju konkurentskog trì{ta, adekvatne nivoe korisni~ke za{tite i sl. Tako|e su doprinele standardizaciji finansijskih proizvoda i omogu}ile efikasniju ponudu istih preko elektronskih kanala distribucije kroz:

28 Krstić B., Bankarski menadžment, Ekonomski fakultet, Niš, 2004. 29 “Report on consolidation in financial sector”, IMF- Group of Ten, publikacija, januar 2001 30 Mishkin F. S., Strahan P.E., “ What will tehnology Do to Financial Structure?” Brooking- Wharton Papers on Financial Services, 1/2000, str. 249-287 31http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, Hawkins J., Mihaljek D., ”The banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and systemic stability- an overview”, Bank for International Settlements, 2006., str. 3


24

tradicionalne elektronske usluge (telefonsko bankarstvo, kreditne kartice, bankomati – ATM i sl.)

elektronske proizvode i usluge sa rokom plaćanja kao {to su: debitne kartice, pla}anja ra~una,

razvoj elektronskih usluga: vrednosne kartice, internet bankarstvo i on-line investiranje.

Poseban je zna~aj Internet bankarstvo koje omogu}ava:

savr{enu informisanost korisnika, sniènje tro{kova bankarskih transakcija (tab.br.1.1.) isporuku finansijskih proizvoda, odràvanje i razvijanje odnosa sa korisnicima,32 raspolaganje u svakom minutu saldima gotovine na ra~unima, slobodne doma}e po{tanske transfere, uvid u napla}ene ~ekove, autorizaciju automatskih pla}anja, odlaganje podataka komjuterskih aplikacija itd.

Tabela broj 1.1. Tro{kovi bankarskih transakcija (u $)33 USDCΑ BAHΒ GSBCGC Filijala Telefon ATM PC dial up Internet

1.07 0.52 0.27 0.11 0.01

1.07 0.54 0.27 0.02 0.01

1.06 0.55 0.32 0.14 0.02

Elektronsko poslovanje je omogu}ilo komfornost i poverenje ali je donelo bankama i rizike a najve}i je rizik zaostajanje u primeni savremene tehnologije. I dalje }e beleìti rast u budu}nosti, ali prema nekim istraìvanjima sprovedenim u SAD li~na prodaja u bankarstvu }e zadràti naklonost mnogih klijenata. 1.2.4. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje

32 Ćurčić U., Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica, 2003., str. 31 33 Procene od strane: US Department of Commerce u 1998. god. Α; Booz, Allen&Hamilton u 1997 god. Β; Goldman Sach& Boston Consalting Group C 34 Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New York, 2003., str. 21


25

Finansijske inovacije su nastale i nastaju kao rezulat promena u regulativi, instrumentima, institucijama i taktikama vo|enja posla. One su katalizator evolucije finansijskih usluga i restrukturiranja finansijskih trì{ta. Naj~e{}e se javljaju u obliku novih hartija od vrednosti, novih usluga, organizacionih formi i kanala distribucije. Stvorene su sa ciljem da:

se njima trguje javno i da stvaraju nova finansijska trì{ta koja pove}avaju likvidnost,

menjaju sadràj bankarskih bilansa i kombinuju unakrsne usluge, smanjuju odliv depozita,

ulaze na nova trì{ta i kreiraju jeftinije i efikasnije kanale distribucije, menjaju poresku poziciju, smanjuju rizik ili tro{kove poslovanja, pobolj{avaju konkurentsku poziciju, menjaju strukturu ponu|enih sredstava kroz nove proizvode i usluge, razvijaju instrumente za za{titu od rizika (fju~ersi, opcije, i sl.), bankomate,

Internet banking i sl. kreiraju strukturne promene u bankarstvu, konsolidaciju i konvergenciju, i

finansijske konglomerate putem merdèra i akvizicija drugih poslovnih entiteta.

Tabela br.1.2. Hronolo{ki posmatrano uvo|enje inovacija na finansijskom trì{tu SAD:35 God. Finansijska inovacija 1961 Depozitni certifikati (Negotiable CDs) 1963 Eurodolari (Eurodolars) 1970 GNMA je kreirala pasa-thrugh certifikates 1971 Osiguranje tre}ih lica kao garancija za municipalne obveznice 1972 NOW ra~uni 1972 Valutni fju~ersi – razvoj i trgovanje na Chicago Mercantile Exchange 1973 MONEY MARKET MUTUAL Fondovi 1973 Po~etak trgovine opcijama na akcije Chicago Board Options

Exchange 1976 Po~etak trgovine fju~ersima na dràvne obveznice na Chicago

Mercantile Exchange 1978 Po~etak trgovine fju~ersima na dràvne obveznice na Chicago Bord

of Trade 1981 Pojava kamatnih svopova (Interest rate swaps) 1981 Hartije sa fluktuiraju}om kamatom i euroobveznice (Floating-rate

notes and Eurobonds)


26

1983 Razvoj fju~ersa na eurodolare (Development of Eurodolars Futures) 1983 Razvoj opcija na fju~erse dràvnih hartija od vrednosti (Develop. of

options on Treasury bond Futures) 1983 Razvoj opcija na fju~erse eurodolara (Development of options on

Eurodolar Futures 1983 Prva emisija kolateralizovanih hipotekarnih obveznica (Collateralized

mortgage obligations first issue) 1984 Upotreba JUNK BONDS u preuzimanjima kompanija putem duga

(Junk Bonds to finance LBO) 1985 Sekjutizacija auto zajmova, lizinga i kreditnih kartica (securitized car

loans, leases, credit cards) 1987 MUTUAL fondovi za municipalne obveznice (Mutual funds for bank-

qualified municipal bonds) 1988 Planovi osiguranja za kori{}enje kreditne kartice banke (Byers

assurance plans for bank credit card purchaces) 1989 Osiguranje za kupovine kreditnom karticom (insurance on credit card

purchase) 1990 AT&T univerzalna kreditna kartica (AT&T Universal credit card) 1990 Opcije na kamatne svopove i kreditne derivate (options on interest

rate swaps, credit derivatives) 1991 Popularizovan berzanski indeks (Stock index CDs popularized) 1993 Kreditne kartice (credit cards with photos) 1994 Prepeid debitne kartice (prepaid debit cards) 1995 Široka upotreba automatizovanih sistema pla}anja (extensive use of

automated bill pay) 1996 Upotreba Internet bankarstva (use of Internet banking) 1997 Aktivna upotreba kreditnih derivata (active use of credit derivatives) 1997 Aktivno trì{te sekjuritizovanih zajmova (active market in securitized

nonguaranteed portions of small bussines loans) 1998 Uvo|enje fju~ers ugovora na li~ni bankrot (introduction of futures

contract on personal bancrupties) 2000 Elektronska prezentacija ~eka (electronic check presentment-ECP) 2001 Weather derivatives

1.3. UTICAJ PROMENA NA INTERNO POSLOVANJE BANAKA 1.3.1. Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje Globalizacija je proces koji je doprineo brisanju geografskih granica, internacionalizaciji finansijskog trì{ta, trgovine i proizvodnje, efikasnoj


27

razmeni valuta, instrumenata trì{ta novca i kapitala kao i stvarnju mega trì{ta36 i me|usobnom uticaju ekonomija zemalja.37 Inovacije, tehnološki napredak i internacionalizacija, komercijalizacija interneta i elektronskog poslovanja, transferne cene, merdèri i akvizicije, multinacionalne banke i kompanije38 i sl. su doprinele tim procesima.39 Multinacionalne banke su pro{irile svoje poslovanje u druge zemlje putem:

izgradnje sopstvenih filijalskih mreà akvizicije (kupovine) strane banke ili kupovinom manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke.

One su dobile odgovaraju}e licence od doma}e Centralne banke (ili neke nadle`ne institucije), u po~etku su kreirale filijalske mreè po celom svetu, a kasnije su menjale strategiju – kupovinom (akvizicijama) banaka na va`nijim novim trì{tima.40 To se uglavnom odnosi na investiciono bankarstvo, manje na komercijalno, zbog specifi~nosti poslovanja sa privredom i stanovni{tvom teè se uskla|uje sa globalnim kretanjima. U novije vreme postoji jaka tendencija

36 Dašić D.Đ., Principi internacionalne ekonomije, Delta press, Beograd, 2005., str. 61. Najnovijim proširenjem od 1.maja 2004. god tržište EU se uvećalo sa 380 na 455 mil stanovnika. SAD su postale svetski ekonomski džin zahvaljujući pre svega stvaranju jednog prostranog i velikog slobodnog tržišta od obala Atlanskog do Tihog okeana. Slobodno kretanje ljudi, roba i kapitala na takvom tržištu generisalo je stvaralačku radnu energiju neviđenih razmera. .Na pragu je stvaranje jedinstvenog tržišta čitave američke hemisfere (FTAA ili ALCA) koje će biti znatno veće od EU, kao i stvaranje mega tržišta u Aziji (AFTA), Azijsko- pacifičkom regionu (APEC), Africi (COMESA, ECOVAS) i dr. 37 Zemlje lideri Evropske unije su 1992. god. na osnovu saglasnosti 12 zemalja Zapadne Evrope eliminisale veći deo trgovinskih restrikcija, uvele standardizaciju proizvoda, smajnile poreze i provizije i povezale monetarne kontrole kako bi pospešile trgovinu. Danas EU čine 25 zemalja. Cilj je da se u budućnosti ukinu sve trgovinske restrikcije i da jedna valuta bude u Evropi. Od januara 1999. god. euro se koristi u finansijskim transakcijama “na veliko”, a od januara 2002. godine je i zvanično postao novac zemalja EU. Monetarnu politiku za jedinstvenu valutu propisuje Evropska Centralna Banka (Frankfurt). Od eura se očekuje, što je on donekle ispunio, da smanji troškove konverzije valuta i inflaciju, da poveća cenovnu konkurenciju i izvozne mogućnosti za zemlje korisnice eura. 38Snaga multinacionalnih kompanija je ogromna, njihovi prihodi se mere stotinama milijardi $. Npr. Kompanija Wall Mart Stores (SAD) je ostvarila godišnji prihod za 2004 god. u iznosu od $288mlrd. To je impozantan iznos ako, prema istom izvoru, samo 31 zemlja u svetu ima veći GDP (drštveni bruto proizvod) ostvaren u toj godini. The World Factbook-Rank Order – GDP, 14. jun 2005. www.cia.gov. (GDP država) i www.fortune. com (prihod korporacija) 39Pojedinac može sa svog računara da pretražuje ponudu usluga lociranu bilo gde na planeti, pojedinci i kompanije pretražuju globalno, svako moguće mesto poredi u potrazi za boljom cenom, kvalitetom i dostupnošću. 40http://www.imf.org/external/pubs/cat/shortres.cfm?TITLE=international+Capital+Markets&auth_ed=&subject=&ser_note=All&datecrit=During&Lang_F=All&brtype=Date&YEAR=Year&submit=Search . ”International Capital Markets”, International Monetary Fund, septembar 2000., str. 159


28

globalizacije komercijalnog bankarstva u zemljama u razvoju, jo{ vi{e u tranziciji.41Tipi~an primer je na{a zemlja. U EU je do{lo do stvaranja »jedinstvenog paso{a« za sve banke registrovane na teritoriji EU. To su univerzalne institucije koje imaju pravo da otvore filijale ili na drugi na~in vr{e sve bankarske aktivnosti na teritoriji EU. Cilj je da se formira jedinstveno bankarsko trì{te kao sastavni deo finansijskog trì{ta.42 Internacionalizacijom finansijskog trì{ta se stvaraju mogu}nosti: 43

pozajmljivanja i plasiranja finansijskog potencijala na nacionalnom i internacionalnom nivou,

emisije hartija od vrednosti od strane multinacionalnih kompanija, banaka i drugih finansijskih institucija koje glase na doma}u ili strane valute i trgovina na me|unarodnom sekundarnom finansijskom trì{tu,

ponude finansijskih proizvoda na internacionalnom nivou od strane efikasnih globalnih konkurenata, kroz direktne kanale distribucije. Globalno poslovanje, koji god deo sveta da je zahvatilo, donelo je i donosi ekonomski preporod, omogu}ava brì ekonomski rast, ve}a ulaganja, otvaranje vi{e novih radnih mesta, pove}anje standarda ljudi, nove oblike i ve{tine organizacije i menad`menta, znanje, tehnologiju i sl.

1.3.2. Pove}anje broja bankarskih usluga na trì{tu Tendencija ubrzanog pro{irenja spektara finansijskih usluga koje banke nude se poslednjih godina pove}ala pod pritiskom sve ve}e konkurencije drugih finansijskih kompanija, klijenata koji su vi{e obrazovani i sve zahtevniji, kao i zbog razvoja tehnologije. Klijenti su postali veoma osetljivi na kamatu ~iju lojalnost banke mogu veoma brzo da izgube ako se pojave jaki konkurenti. To pove}ava tro{kove poslovanja i rizik, ali i otvara nove mogu}nosti za nove izvore prihoda, provizije za usluge, sa tendencijom {irenja u odnosu na tradicionalne izvore prihoda. 1.3.3. Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring

41 Šire o tome: Ćirović M., “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti domaćih banaka”, Jugoslovensko bankarstvo, Beograd, maj 2001. 42 Stepen rasta tržišta kapitala EU beleži manje stope rasta od SAD i Japana. U EU je u toku proces integracije tržišta kapitala sa ciljem stvaranja jedinstvene panevropske berze vrednosnih papira 43 Npr. globalni provajderi (npr banke iz Spanije u Latinskoj Americi) su postale pretnja nacionalnim i lokalnim provajderima, pa su banke na tim tržištima prisiljene da imitiraju ponudu konkurenata ili da nude kvalitetnije proizvode da bi sačuvale učešće na tržištu.


29

Pove}an op{ti rizik poslovanja i bankarske krize su dovele do stvaranja Bazelskog sporazuma jula 1988. god. koji je predvideo jedinstvene stope kapitala prema ponderisanoj rizi~noj aktivi velikih me|unarodnih banaka u zemljama G1044. U praksi je veliki broj zemalja pristupio sporazumu koji je predvideo:

pove}ane stope kapitala u odnosu na dosada{nju praksu jedinstvene stope kapitala za svaku klasu rizi~ne aktive banaka, uklju~uju}i

ne samo bilansnu sumu ve} i koeficijente kreditnog rizika, standardi uklju~uju i rizike vanbilansnih aktivnosti i pro{irenje na trì{ne rizike (rizik kamatnih stopa i rizik deviznih kurseva).

Cilj je spre~avanje banke da se izloì preteranom riziku. Utvr|ena su osnovna tri oslonca: minimalni kapitalni standardi, supervizorski nadzor i trì{na disciplina. Banke su utvrdile i interne procese upravljanja rizikom sa ciljem odràvanja adekvatne stope kapitala, i to:

identifikacija i merenje svih materijalnih rizika, odnos kapitala prema nivou rizika, utvr|ivanje eksplicitne ciljne adekvatnosti kapitala sa respektom rizika i procenjivanje saglasnosti sa utvr|enim ciljevima banke.

Supervizorstvo ili monitoring podrazumeva nadzor nad poslovanjem banaka od strane Centralne banke u cilju u postizanja ravnoteè izme|u ciljeva banaka i strategijskih ciljeva dru{tva. To se manifestuje u stvaranju uslova za ostvarivanje odgovaraju}ih visokih poslovnih standarda i njihovog permanentnog pove}anja putem kontinuiranog pra}enja rada banaka. 1.3.4. Pove}an rizik od lo{eg poslovanja ili bankrotstva Deregulacija i pove}anje konkurencije izme|u banaka i nebankarskih finansijskih institucija, problemati~ni zajmovi i loše poslovanje, uticali su na pove}anje bankrotstva banaka i drugih finansijskih kompanija {irom sveta. (slika br.1.2.)

44 Vise o tome u: Bliss R., “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some Salient Issues”, Federal Reserve Bank Chicago, Economic Perspectives, prvi kvartal 2001.


30

[D] Slika br. 1.2. Broj bankrota banaka 1934-2003 u SAD45

1.3.5. Evaluacija finansijskih institucija i trì{te novca i kapitala Navedene promene zna~ajno uti~u na vrednost finansijskih institucija. Rast profita i cena akcija ohrabruje konsolidaciju i konvergenciju. To ukazuje na potrebu da se banke vrednuju i kako proceniti ciljnu banku. Internacionalizacija poslovanja banaka, nova trì{ta, proizvodi i usluge, zna~ajno uslo`njavaju procenu istih. Pove}ana konkurencija na trì{tima novca i kapitala doprinosi opadanju trì{nog u~e{}a banaka u ukupnoj finansijskoj aktivi. Velike, visoko kvalitetne korporacije pozajmljuju jeftinija sredstva od zajmova banaka na trì{tima kapitala, prodajom komercijalnih papira i drugih hartija od vrednosti.46

45http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html . Jones K.D., Critchfield T., »Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long, Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review, 2006., str. 5 46 Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk. John Wiley &Sons, 2005., str. 20


31

1.4. UTICAJ PROMENA NA STRUKTURU BANKARSTVA 1.4.1. Strukturne promene u finansijskom sektoru Strukturne promene u finansijskom i realnom sektoru, za sada uglavnom razvijenih trì{nih privreda (SAD, zemlje Zapadne Evrope, Japan i sl.), su nastale kroz konsolidaciju kao oblik udruìvanja resursa sli~nih poslovnih entiteta u ve}e i malobrojnije poslovne entitete. Konsolidacija je kreirala velike uslu`ne finansijske institucije, promene i mogu}nosti za profitabilnije, produktivnije i tro{kovno - efektivnije poslovanje.47 Promene nastaju putem spajanja i pripajanja (‘mergers and acquisitions’ - M&A) kao osnovnih oblika transfera vlasni~kih prava kompanija, njihovog pro{irivanja, kontrakcije, korporativne kontrole i prestrukturiranja. Merdèri ili fuzije su spajanja vlasni{tva dve kompanije, {to se odnosi na akcijski kapital (neto aktivu) kao i na operacije obe kompanije koje postaju jedna kompanija.48 Akvizicije su poslovne transakcije preuzimanja ili kupovine vlasni{tva slabije kompanije. Pri tome slabija kompanija prestaje da postoji kao pravni entitet; akcionari te kompanije su ispla}eni od strane kompanije koja vr{i preuzimanje i koja uspostavlja upravlja~ku kontrolu nad preuzetom firmom koja nastavlja sa radom u nekoj od mogu}ih organizacionih formi (filijala ili divizija) u okviru mati~ne kompanije. Najve}i broj M&A nastaje udruìvanjem finansijskih institucija na nacionalnim trì{tima. Internacionalni merdèri su re|i, uglavnom su to finansijske holding kompanije ili konglomerati nastali kroz M&A razli~itih finansijskih institucija. U ukupnom broju nastalih M&A najve}i broj je ipak izme|u banaka (oko 60% od ukupnog broja ili 70 % od ukupne vrednosti nastalih M&A). Zna~ajn porast prestrukturiranja poslovnih entiteta se beleì i kroz: zajedni~ka ulaganja (joint ventures), strate{ke ili ugovorne alijanse (strategic aliances), divesticije (divestments) i dekompovanja (breakup).49

47 “Report on consolidation in financial sector”, IMF- Group of Ten, januar 2001. 48 Ćirović M., Fuzije i akvizicije, Prometej, Novi Sad, 2004. Termin merdžer se koristi i u širem smislu tako da obuhvata i akvizicije, u užem smislu tj. prave fuzije su merdžeri jednakih (mergers of equals) sa sličnim nivoom akcijskog kapitala, vrednosti, obima poslovanja i sl. 49 Joint Ventures je aražman dveju ili više komanija koje ulažu sredstva u neki projekat od zajedničkog interesa i upravljaju tim projektom proporcionalno uloženim sredstvima, s tim da takođe proporcionalno učestvuju u raspodeli profita odnosno gubitka. Strateške alijanse su aranžmani koje dve ili više kompanija zaključuju u cilju koordinacije u poslovanju, ne osnivaju se nove kompanije već se koordiniraju akcije na osnovu ugovora postojećih kompanija. Divesticije suprotno akvizicijama znače prodaju delova aktive od strane kompanije. Koriste se kao oblik prestrukturiranja kroz izdvajanja (spin-off), isecanje akcija (equity-carve-out), split-off, split-


32

1.4.2. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu Trì{na koncentracija banaka predstavlja u~e{}e pet najve}ih banaka u aktivi svake zemlje. Talas megaspajanja je zna~ajno smanjio broj banaka i pove}ao koncentraciju finansijske aktive u velikim bankama.

[D]

Slika br.1.3. Smanjenje broja banaka u SAD

U Evropi je bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije i uvo|enjem evra. U evro-zoni je putem fuzija formirano 15 od 30 najve}ih banaka pri ~emu je prose~na veli~ina pet najve}ih banaka udvostru~ena. U manjim evropskim zemljama na pet najve}ih banaka dolazi vi{e od 50% nacionalnog bankarskog trì{ta, dok u Belgiji i Holandiji dve najve|e banke drè preko 90% bankarskog poslovanja.50

up i sl. Dekomponovanje kompanije znači podela na samostalne poslovne entitete po principu da će svaki od njih ostvariti bolje pojedinačne rezultate nego konglomerat. 50 Ćirović M., Bankarstvo. Bridge Company, Beograd, 2001., str. 11


33

[D] Slika br. 1.4: Promena u strukturi i koncentracija banaka u SAD51

Nakon 1997. godine u SAD se 50 vrhunskih banaka fuzionisalo u samo 6 mega banaka, dok se za slede}ih 50 o~ekuje da }e se integrisati u 7 mega banaka. Od velike ekonomske krize 1933.god. do kraja 80-tih godina broj komercijalnih banaka u SAD se kretao od 14.300 do 15.500.52 Konsolidacija, udru`ivanje i konkurencija su smanjili broj za oko 40%, sa 14.360 u 1979. na 8.580 u 1999. i 8100 u 200153 godini. Ako se ovaj trend nastavi, broj banaka }e do 2005. opasti na 650054, a do 2008. god. na 3-4 hiljade.55

Paralelno tome do{lo je do porasta broja filijala sa 3112 na 63684 u periodu od 1935-1999.godine. i broja poslovnica sa 17237 na 72265. Rast bankomata je

51 http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html . Jones K.D., Critchfield T., »Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long, Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review, 2006., br. 3 52 Ćurčić U., Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica, 2003., str. 19 to je rezulat ukljanjanja geografskih barijera za fuzije i akvizicije 1997. god. u SAD (Riegle-Neal Interstate Banking Act) i preostalih restrikcije za proizvode i usluge 1999. god (GLB – The Gramm-Leach-Bliley Act). GLB Act dozvoljava bankama, firmama koje trguju hartijama od vrednosti, osiguravajućim kompanijama, mutual fondovima, brokerskim i dilerskim kućama, asset menadžerima i dr. da slobodno ulaze u duge poslove i konsoliduju iste. On takođe dozvoljava kreaciju bankarskih holding kompanija koje mogu da upravljaju tako širokim spektrom poslova. 53http://www.fdic., FDIC/OTS Sumary of Deposits (dec. 2002.) 54 Synkey J.F., Commercial Bank Financial Management - In the Financial - Services Industry, Prentice Hall, 2002., str. 45 55 više o tome: Ferguson R., Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27. oktobra, BIS Review, 9. novembar 1998.


34

do 1983.godine bio jednak broju filijala, danas je taj odnos 2:1. U EU prose~na pokrivenost filijalama je: na 1000 stanovnika 0,57 filijala, dok je u Japanu oko 0,4.56

[D]

Slika br. 1.5. Promene u broju banaka od 1983-2003 god. u SAD57

Do sli~nih kretanja je do{lo i kod nebankarske konkurencije. Na opadanje broja banaka58 je uticalo i bankrotstvo samostalnih banaka koje su kasnije pripojile velike banke («purchase and assumption - kupovina i preuzimanje» ili P& A).

Tabela broj 3: Praksa teku}eg rapidnog koraka fuzija i akvizicija59 Podru~je Indikatori – faktori 1. Regulacije i propisa Smanjenje restrikcije za filijale

Primenom RNIB Act–a iz 1994. eliminisane su me|udr`avne bankarske restrikcije

Primenom GLB Act–a iz 1999. dozvoljena je konsolidacija u FSI

2. Izve{tavanje i ra~unovodstveni

Primena op{te prihva}enih ra~unovodstvenih principa nasuprot

56 “Payment system in the EU” European Central Bank, National Central Banks, National Bankers, 2000. 57 http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html Jones K.D., Critchfield T., »Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long, Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review, 2006., str. 4

58 U Američkom bankarstvu postoji tri organizacione forme: nezavisne banke (banke koje nisu udružene sa holding kompanijom), bankarske holding kompanije sa jednom bankom(OBHCs) i holding kompanije sa više banaka- multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHCs).

59 Ćurčić U., Upravljanje rastom i performansama banke- strategijsko upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica, 2003., str. 79


35

standardi Regulatornih ra~unovodstvenih principa Standardi fer vrednosti Propisi o eliminisanju metoda interesnog

urduìvanja 3. Tehnolo{ki

napredak Napredak u komunikaciji i tehnologiji

procesiranja podataka 4. Poslovno iskustvo Porast koncentracije finansijskih institucija

na nacionalnom nivou Pove}anje snage i kvaliteta zarade Ekspanzija ponude finansijskih usluga Ravnomeran rast cena bankarskih akcija Porast broja banaka Redukcija bankrota banaka

5. Ekonomski faktori Ekonomski rast Niske kamatne stope Izobilje novca raspoloìvog za investiranje Vi{ak finansijskog kapitala

Dominantna organizaciona forma u SAD su postale bankarske holding kompanije (BHC) i multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHC) (kontroli{u oko 3 od svaka 4$) u SAD. ¨Cela bankarska struktura se pretvara u centralizovanu gde ~etiri od pet institucija dominira trì{tem, od grada do sela, od regije do same dràve. Do 1999.godine }e 300 organizacija imati 85% svega {to banke rade.60 Ovakav pogled na strukturu bankarskog trì{ta SAD predstavljen je modelom:

Struktura trì{ta Pona{anje Performanse

Furash-ov àrgon: «željene performanse }e biti postignute {ta god banke radile».

1.4.3. Najva`niji merdèri i akvizicije u bankarstvu Stotine istraìva~kih studija ukazuju na trendove u internacionalnim finansijskim institucijma, posebno na procese M&A i efikasnost internacionalnih banaka u Francuskoj, Nema~koj, Španiji, Velikoj Britaniji i

60 Marshall J., ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”, US Banker online, 1996., str. 2


36

SAD tokom devedesetih godina.61 U tom periodu je pet najve}ih evropskih banaka udvostru~ilo svoju veli~inu i stvoren je ve}i broj M&A.

Tabela broj 1.4: M&A izme|u velikih banaka Zemlje Fuzije i akvizicije Španiji BSCH (Banco Santander-Banco Central Hispano-Banesto) i

BBVA(Banco Bilbao-Argentaria) Austriji BankaAustria (Bank Austria-Creditansalt) i Erste bank (Girop

Credit- Erste SparCasse) Italiji: San Paolo IMI (Instituto Bancario san Paolo di Torino-IMI) i

Banca Intesa (Banco Ambrosiano Veneto-Cariplo-CPP-BCI) Nema~koj: Hypo Vereinsbank (Bazerishe Vereinsbank-HypoBank) i

Deutche Bank - Bankers Trust Francuskoj BNP Paribas (BNP-Paribas); Banques Popularies-Natexis;

Credit Mutuel - CIC; Caisse dEparagne- Credit Foncier; Societe Generale-Credit du Nord

Portugalu Banco Comercial Portugues i Banco Portugues do Atlantico Va`niji noviji merdèr je stvoren izme|u HVB i Uni Credito (2005.) i izme|u italijanskih banaka Banca Intesa i SanPaolo IMI (2006.)62 Izuzev stvaranja M&A na trì{tu Evrope, stvoreni su i veliki prekograni~ni (internacionalni) M&A, i to:

Dexia (Credit Local de France-Credit Communal de Belgique), Fortis (Generale de Bank-ASLK-CGER Bank), Merita-Nordenabanken-Unidamark, ING-Banque Brussels Lambert, BSCH-Totta& Acores, Bank Austria-Hypovereinsbank i dr.

U periodu 1980-90 godine u SAD je nastalo 7773 merdèra izme|u banaka. Taj proces je u vezi sa pove}anjem kapitalnih zahteva, bankrotstvom malih i pove}anjem velikih banaka.63

61 Berger A.N., “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross- Border Banking Performance”, IMF Publication, 2000. 62 http://www.gruppointesa.it/repository/files/csing.pdf 63 Velike banke su se pozicionirale kao kupci, dale su otkaze višku zaposlenih, smanjile troškove poslovanja, emitovale nove akcije u vreme povoljnih kretanja na berzi, prodale svoje neefikasne filijale, proširile svoje poslovanje na brokerske poslove, MUTUAL fondove, poslove sa hartijama


37

Pregled nastanka zna~ajnijh M&A. u svetu u periodu 1996-2001.godine je dat u slede}im tabelama br. 1.5. i 1.6. Tabela br. 1.5. Novije me|unarodne bankarske M&A. Institucija pripajanja Pripojena institucija Mizuho Holdings,Inc.Japan Dai-Ichi Kangyo Bank, Fuji

Bank i The Industrial Bank Of Japan

2001.

Banking Corporation, Japan Sakura Bank i Sumitomo Bank 2001. HSBC Holdings PLC; V. Britanija

Credit Commercial De France 2001

Banco Santander, S.A. Španija Banco de Estado de Sao Paolo, Brazil

2000.

ABN Amro Holdings, N.V. Michigan National Corp, SAD 2000. Deutshe Bank, AG, Nemačka Bankers Trust Company 1999.

od vrednosti, osiguranje i druge poslove gde se može lako zaraditi provizija, i oslobodile se »zavisnosti« od visine kamatne marže. Druge su pokušale da smanje sredstva i da se fokusiraju na komitente, nastojeći da ih upoznaju bolje, da ih različitim vrstama usluga vežu na dugi rok i osiguraju sebi opstanak i profit.


38

Slika br. 1.6. Najve}e banke u svetu: mart 200564

Tabela broj 1.6. Zna~ajniji merd`eri u SAD Rrang Datum Institucija

spajanja Institucija spajanja

Vrednost u mlrd$

1 6.04.1998. Travelers Citicorp $72.5

2 13.04.1998. Nations Bank

Bank America

61.6

3 08.06.1998. Norwest Wells Farago Capital

34.3

4 13.09.2000 Chase Manhattan

J.P. Morgan&Co

34.3

5 13.04.1998 Bank One First Chicago NBD

29.6

6 18.11.1997 First Union Core States Fin.

17.1

7 14.03.1999 Fleet Financial

Bank Boston 15.9

8 29.08.1997 Nations Bank

Barnett Bank 14.8

9 18.10.1995 Wells Farago

First Interstate Bank

10.9

10 30.04.1999 Firstar Mercantile Bankcorp

10.6

11 28.08.1995 Chemical Banking

Chase Manhattan

10.4

12 30.08.1996 Nations bank

Boatmens Bank

9.6

64 www. Citigroup.com. (The banker)


39

[D]

Slika broj 1.7. Broj nastalih nacionalnih i internacionalnih merdžera u SAD (1984-2003god.)65

Pravilo neprijateljskog preuzimanja glasi: ¨jedi ili }e{ biti pojeden¨.66

ajve|će neprijateljsko preuzimanje je Well Fargo-va uspe{na kupovina First Interstate Bank 1996.

Tabela br 1.7: Zna~ajnija neprijateljska preuzimanja (akvizicije)

Datum Target (meta ili ciljna banka)

2001 Sun Trust ($103mlrd) Wachovia ($74mlrd)

2000 North Fork Bancorp

Melville, NY ($14mlrd)

Dime Bancorp, NY ($25mlrd)

1995-96 Wells Fargo($74mlrd) First Interstate($55mlrd)

1995 Banc One ($92mlrd) Bank of Boston($47mlrd)

65http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html , Jones K.D., Critchfield T., “Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long, Strange Trip” About to End?”, Banking Review, Federal Deposit Insurance Company (FDIC), 2006., str.8

66 Neprijateljsko preuzimanje Irving Trusta od strane Bank of New York 1987.god. (to je bio prvi posao ovakve vrste za ovu glavnu američku banku i najveću u to vreme – ponuda od $1.4 mlrd), smatra se prekretnicom u ovoj aktivnosti i delatnosti.


40

1989 NCNB ($55.2mlrd) C&S($23.3mlrd)

1987 Marshall Illisley($5mlrd)

Irving Trust($24.2mlrd)

1987 Wilmington Trust($2.8mlrd)

Delaware Trust($1.1mlrd)

1986 Firs Interstate($52.5mlrd)

Bank America Corp. ($107mlrd)

1986 Fleet Financial Group ($10mlrd)

The Conifer Group($3.9mlrd)

1985 Comerica ($9.5mlrd) Michigan National($6.8mlrd)

1985 Meridian Bancorp ($5.7mlrd)

Commonwelth ($1.3mlrd)

1984 Midlantic Banks ($6.4mlrd)

Statewide Bancorp($0.8mlrd)

1983 Norstar Bancorp ($3.6mlrd)

Security New York ($1.6mlrd)

1983 Barnet Banks ($6.9mlrd) Florida Coast($0.6mlrd)

1982 Huntington Bancshares($3.6mlrd)

Union Commerce($1.5mlrd)

1981 Southeast banking Corp($5.8mlrd)

Florida national banks($2.5mlrd)

1.4.4. Makroekonomske snage koje podsti~u konsolidaciju Procese konsolidovanja podsti~u:67

Zakoni – oni mogu odobravati ili zabranjivati M&A zbog njihovih uticaja na konkurenciju, finansijsku stabilnost, konflikte interesa irme|u komercijalnog i investicionog bankarstva i sl.68

67 O tome više u: Berger A.N., “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross- Border Banking Performance”, IMF Publication, 2000. 68 Prekograničnu konsolidaciju i univerzijalizaciju poslovanja banaka su omogućili i pomogli sledeći zakoni i programi:U EU- Single Market Programme (1977god), , Jedinstveni evropski akt (1986 god.) Bankarska zajednička direktiva (1989god.); u SAD- The Riegle-Neal Interstate Banking i Branching Efficiency Act (1994. god.) i Gramm- Leach-Blliley Act (1999. god.)


41

Povećana konkurencija - koja zna~ajno smanjuje marginalne prinose i “tera” banke da pove}avaju obime poslovanja da bi ostvarile ekonomiju obima (economy scale) i obuhvata (economy scope) i generisale ve}i prinos na sredstva i kapital

Restrukturiranje i deregulacija bankarskih sistema69 Globalizacija – Istraìvanja pokazuju da multinacionalne korporacije

o~ekuju od banaka da poseduju neophodnu ekspertizu i miks proizvoda da bi mogli da odgovore njihovim investicionim potrebama ili upravljaju rizicima u bilo kojoj delatnosti korporacije

Dràva, kroz: o uticaj na konkurenciju na trì{tu i uslove ulaska (tj. postavljanje

ograni~enja ili zabranjivanje prekograni~nih merdèra); o odobravanje/neodobravanje odluka za pojedina~ne transakcije

merdèra; o ograni~enje obima dozvoljenih transakcija; o javno vlasni{tvo nad institucijama;i o poku{aje minimiziranja tro{kova dru{tva u slu~ajevima gre{aka

(neuspeha) Regulative su se uglavnom u prethodne dve decenije fokusirale na zastitu kupaca i prevenciju gresaka. Sada se baziraju na povecanje efikasnosti kroz pove}anu konkurenciju, sa fokusom na trì{nu disciplinu, superviziju i upravljanje kapitalom bazirano na riziku:

Standardi korporativnog upravljanja tj. “vrednost akcionara” ili fokus na prinos na sredstva (return on assets) i prinos na akcijski kapital (return on equity). Menadèri su pod stalnim pritiskom da pove}aju ove koeficijente kroz nove izvore profita i optimalnu alokaciju sredstava.

Politika vlade u nastojanju da umanji socijalne rashode izazvane neuspehom spa{avanja institucija koje propadaju.70

Uvo|enje eura, proces koji je imao razli~it uticaj na konsolidaciju u zavisnosti od finansijskog sistema.

69 M&A su njihov direktan rezultat, ali je teško utvrditi da li su veći značaj u njihovom nastajanju imale reforme regulative ili tehnološki napredak, inovacije i finansijski inženjering. Postoje izvesni dokazi da su tehnoloske inovacije u mobilizaciji depozita podstakle deregulaciju i da je razvoj tehnologije bio ključni faktor koji je omogućio finansijskim institucijama u SAD-u da prevazidju funkcionalna i geografska ogranicenja. 70 Npr. u Francuskoj, Japanu, Skandinaviji i Velikoj Britaniji u rešavanju problema propalih institucija nadzorni organi vlasti su podsticali merdzere ili su forsirali likvidaciju i prodaju najslabijih institucija. U Japanu u vreme krize banaka 90-tih razvijene su investicije vlade ciji je zadatak bio da podrze rekonstrukciju i konsolidaciju bankarskog sektora. Vlade mogu razvijati programe konsolidacije sa ciljem stvaranja Nacionalnog šampiona i dominacije na globalnom tržištu.


42

Euro je brzo doveo do integrisanog trì{ta novca, i na taj na~in uticao na motive za konsolidaciju kroz otklanjanje privilegija u pogledu cena koje su uìvale mnoge banke na nacionalnim trì{tima. Ovakav razvoj doga|aja je dodatno motivisao banke da se konsoliduju da bi odràle ranije poslove sa velikim korporacijama. Euro doprinosi i povezanosti trì{ta kapitala ~ija integracija ima tri glavna efekta na motive konsolidacije banaka, tj. (1) stvara se pove}ani potencijal za generisanje prihoda sa pove}anjem trì{ta; (2) postoji potencijal za ekonomije obima, smanjenje tro{kova i (3) odre|ena veli~ina institucije uti~e na diversifikaciju rizika u toj industriji. 1.4.5. Sile koje ko~e konsolidaciju Faktori koji ko~e konsolidaciju su naj~e{}e regulative, gre{ke u informisanju, kulturne razlike, razlike u korporativnom upravljanju, tro{kovi upravljanja sloènim sistemima, poreska politika i sl. Oni se razlikuju od trì{ta do trì{ta i od zemlje do zemlje.71 To su uglavnom:

Za{tita “nacionalnih šampiona”- vlade mogu {tititi doma}e preduzetni{tvo postavljanjem visokih prepreka za strane kupce koji nameravaju da kupe ve}inski udeo nekih institucija

Vlasni{tvo vlade nad finansijskim institucijama ograni~ava konsolidaciju po{to bi ona morala da se izvede putem privatizacije

politika konkurencije - neki projekti konsolidacije odbijeni su na osnovu obja{njenja da bi mogli rezultirati dominancijom na trì{tu, neki merdèri moraju pro}i test vlasti nadle`nih za konkurenciju u nekim zemljama, {to uklju~uje duga odlaganja, tro{kove i neizvesnost

profesionalne tajne - nacionalna regulativa koja se odnosi na prosle|ivanje podataka i poverljivost moè delovati preventivno na konsolidaciju72

razlike u kulturi - koje se mogu javiti na korporativnom nivou, izme|u sektora, regiona ili zemalja, poslova sa stanovni{tvom i privredom, kod internacionalnih merdèra i akvizicija (razlike u jeziku, na~inu komunikacije, potrebama klijenata, specijalno uspostavljenih kanala distribucije i sl). Ovi faktori odre|uju lako}u, i tro{kove ulaska banke u

71Npr. neprijateljska preuzimanja su mnogo omrazenija od prijateljskih merdzera, sto objasnjava njihov mali broj. Ona se mogu smanjiti npr. merama vlade koja ih može učiniti skupljim i dugotrajnijim nego u ostalim delatnostima. Struktura akcionara i menadžmenta, zaštita prava malih akcionara takođe može ograničavati neprijateljska preuzimanja. Za preuzimača može biti veoma rizično da izvede akviziciju bez saradnje ciljnog menadzmenta i akcionara s obzirom na specifičnost bankarskog poslovanja. 72 Oko 60% intervjuisanih smatra da su i regulatorne prepreke “vrlo vazne” smetnje prekograničnoj konsolidaciji; od 15-20% ih smatra umereno važnim. Treba istaći da se očekuje da će tokom vremena ove regulatorne razlike između zemalja isčeznuti, sa tendencijom da umanje barijere konsolidaciji preko-granice.


43

razli~ite oblasti i regione. Razlike u korporativnoj kulturi i korporativni identiteti preduze}a su smatrani naro~ito problemati~nim kod merdèra izme|u jednakih. Poku{aji akvizicija ~esto postaju neprijateljski i neomiljeni u slu~ajevima kada postoji velike razlike u poslovnoj kulturi: 73

neadekvatni informacioni tokovi - vrsta trì{ne neefikasnosti koja moè

pove}ati nesigurnost dobiti koja se o~ekuje od merdèra ili akvizicije. Oni mogu biti pripisivani velikim razlikama u ra~unovodstvenim standardima u vi{e zemalja i sektora

nedostatak kompatibilnosti finansijskih izveštaja – moè ukazati na postojanje neizvesnosti u pogledu rizika procene imovine institucija uklju~enih u transakciju. Rastu}a složenost velikih transakcija poslednjih godina je pove}ala zna~aj me|unarodnih ra~unovodstvenih standarada u procesima stvaranja M&A

problemi u proceni aktive nedostatak transparentnosti - ako su informacije asimetri~ne i nesigurne i

ukazuju na skrivene tro{kove banka mora pa`ljivije proceniti rizik kada ulazi u akviziciju

korporativno upravljanje – zna~ajne su razlike u zakonima i regulativi izme|u zemalja u pogledu funkcija odbora direktora i srednjeg menad`menta koje uti~u na me|usobne veze ova dva tela koja donose odluke, na njihove relacije sa akcionarima, zaposlenim, kupcima, zajednicom i vladom.

Vlasni~ka struktura - organizaciona struktura i strategijsko upravljanje i dono{enje odluka jedne kompanije govore mnogo o tome da li se konsolidacija moè smatrati validnom poslovnom opcijom.

struktura kapitala – na~ini pove}anja kapitala variraju, tako variraju i mogu}nosti uticaja na nadzorni odbor u vezi sa dono~enjem odluke o konsolidaciji. Takav uticaj je ~ini se najve}i kod preduze}a koja se uglavnom zasnivaju finansiranju nekretnina i opreme

postojanje defanzivnih strategija - odbrana od preuzimanja je najja~a kada je finansiranje iz privatnih izvora i ve}i deo vlasni{tva je u privatnim rukama. Strategije odbrane uklju~uju isplatu provizija menadèrima, tzv. ”zlatne padobrane” ili pravne i tehni~ke prepreke kao {to su kompleksni ugovori o vlasni{tvu (“otrovne tablete”) ili sklapanje tzv.cross-shareholdings sa drugim institucijama

73 Ne iznenađuje da su rezultati intervjua isticali da su kulturne razlike bile najvažnije u pogledu konsolidacije prekograničnih integracija i integracija na različitim segmentima,oko 70% ispitanika; 40% se izjasnilo da je smetnja i za domaće merdžere koji uključuju preduzeća iz različitih segmenata industrije; oko 50% smatra da su kulturna ograničenja srednje bitna kod oba tipa merdžera


44

tro{kovi kompleksnosti - tj. podcenjivanje tro{kova ili kompleksnost upravljanja velikim i heterogenim institucijama i te{ko}e prilago|avanja drugim korporativnim kulturama74

poreska politika - konsolidacija moè dovesti do smanjenja poreskih obaveza ali kod prekograni~nih merdèra direktni i indirektni tro{kovi nametnuti oporezivanjem mogu investiciju u~initi nerentabilnom. Dvostruko oporezivanje na teritoriji dve zemlje moè biti prepreka konsolisdaciji.

1.4.6. Efekti konsolidacije, udruìvanje i budu}i trendovi Konsolidacija pove}ava koncentraciju finansijskih institucija, smanjuje rizik geografskom diversifikacijom poslovanja, ali ne garantuje profit koji uglavnom zavisi od kvaliteta upravljanja finansijskom institucijom. Moè uticati na pove}anje stepena interdepedencije izme|u velikih kompleksnih institucija kroz: (1) me|ubankarske zajmove, (2) OTC derivate, (3) sisteme pla}anja i poravnanja i sl. Sloènost konsolidovanih institucija tako|e oteàva procenu njihovog stvarnog stanja i one su izazov za regulatorne autoritete i supervizore po{to njihov porast moè da ima ozbiljne i te{ke posledice po finansijski sistem (domino-efekat). Istraìvanja pokazuju da novonastale konsolidovane firme »ohrabrene novom veli~inom« ulaze u visokorizi~ne transakcije, to moè pove}ati sistemski finansijski rizik. Supervizori u mnogim zemljama primenjuju politiku “prevelika da propadne” tj. konsolidacija moè da pove}a moralni hazard kod velikih banaka ohrabruju}i ih da u|u u velike rizike i na taj na~in pogor{aju trì{nu disciplinu. Ona moè redukovati konkurenciju na finansijskom trì{tu, pove}ati tro{kove likvidnosti za neke institucije, uticati na formiranje kamatnih stopa ali nema nekog ve}eg uticaja na monetarnu politiku. Istraìvanja pokazuju da samo relativno male banke mogu pove}ati efikasnost sa pove}anjem veli}ine. Komercijalne banke i osiguravaju}e kompanije uglavnom beleè pove}anu efikasnost kroz ekonomiju obima. Me|utim, rapidne promene koje se de{avaju na finansijskom trì{tu mogu redukovati te efekte u budu}nosti. Efekti konsolidacije na konkurenciju zavise od uslova tra`nje i ponude na relevantnim ekonomskim trì{tima, uklju~uju}i veli}inu i barijere za ulazak novih kompanija. Za proizvode »retail bankinga«, ponuda i tra`nja su geografski lokalnog karaktera. Trì{ta »wholesale banking« proizvoda-poslovi sa privredom ili bankarstvo na veliko - investicione aktivnosti i poslovi na trì{tu novca i deviznom trì{tu, derivati i upravljanje aktivom su nacionalnog

74 Npr. strategija kombinovanja poslova sa visokim zaradama npr. kod investicionog bankarstva sa stabilnijim kod životnog osiguranja mogu voditi do gubitka cilja i podcenjivanja snage kupaca


45

ili internacionalnog obima pri ~emu elektronsko bankarstvo zna~ajno redukuje konkurenciju. Istraìvanja u Italiji i SAD pokazuju, da komercijalne banke u ovim zemljama nakon konsolidacije zna~ajno smanjuju odobravanje kredita malim preduze}ima zbog pove}anog rizika. To je {ansa za druge nekonsolidovane banke i druge finansijske institucije da pokriju to trì{te. Nove tehnologije, kao {to je »credit scoring system«, mogu omogu}iti smanjenje rizika i pove}anje kreditiranja od strane finansijskih institucija nakon konsolidacije, malih i srednjih preduze}a. Konsolidacija }e se najverovatnije nastaviti kroz univerzijalizaciju provajdera finansijskih usluga i specijalizaciju organizacionih delova unutar istih za odre|ene trì{ne segmente. Udruìvanje u industriji finansijskih usluga podrazumeva integraciju banaka i drugih provajdera finansijskih usluga kroz kombinaciju i ekspanziju delokruga njihovih proizvoda i usluga. Udruìvanje se vr{i kroz M&A izme|u banaka i drugih nebankarskih finansijskih institucija {to za rezultat ima stvaranje bankarskih holding kompanija i finansijskih holding kompanija. U ove procese banke ulaze da bi lak{e izvr{ile dezintermedijaciju svog poslovanja i prilagodile se promenama u okruènju, obezbedile opstanak, rast i razvoj. Neophodnost udruìvanja proisti~e iz ~injenice da je diferencijaciju u ponudi finansijskih proizvoda i usluga te{ko ostvariti, jer su razlike izme|u istih gotovo neprimetne. Prose~nom klijentu banke je potreban teku}i ra~un, usluge bankomata, ra~uni {tednje, brokerske usluge, zajam za automobil, osiguranje i hipoteka. Vo|enje principom ekonomije obima banke i druge finansijske institucije su kroz udruìvanje videle mogu}nost da ponude sve finansijske proizvode i usluge na jednom mestu (univerzalni finansijski super marketi), snize tro{kove i uve}aju profite. Naime, kroz unakrsnu prodaju proizvoda i usluga tzv.«cross seling« na jednom mestu, se ostvaruju zna~ajne u{tede u poslovanju i pove}ava obim prodaje istih.75 Na taj na~in su stekle imid` i prepoznatljivost na trì{tu kao ”finansijske robne ku}e” koje prate reklamni slogani “Va{a banka-institucija koja pruà sve finansijske usluge”. Zna~ajnija udruìvanja u finansijskom sektoru SAD od 1990 do 2000. godine su:

MELLON BANK JE KUPIO DREXEL CORPORATION NATIONS BANK CORP. i FIRST UNION su kupili MONTGOMERY SECURITIES

i WHEAT FIRST NATIONS BANK je kupila BOATMEN’S BANCSHARES, BARNETT BANKS i

BANK AMERICA (BANK OF AMERICA)

75 Pierce J., The Future of Banking., Yale University Press, New Haven, 1991., str. 74


46

CITIBANK I TRAVELERS PROSPERTY i CASUALTY CORP., koja je vlasnik SALOMON SMITH BARNEY su formirale CITIGROUP

DEUTSCHE BANK (NEMAČKA) JE KUPILA BANKERS TRUST (NJUJORK) CHARLES SCHWAB CORP. je kupio U.S.TRUST CORP. METLIFE JE KUPIO GRAND BANK iz Kingstona CREDIT CUISSE GROUP JE KUPIO DONALDOSON, LUFKIN i JENRETTE INC. UBS AG’S JE KUPIO PAINE WEBBER GROUP BB&T JE KUPIO preko 70 regionalnih osiguravaju}ih dru{tava, brokerskih

ku}a i sl. Manje banke, da bi opstale na visokokonkurentnom trì{tu, »spas«« nalaze u specijalizaciji poslova »krojenih po ukusu« malog biznisa, li~nom pristupu i marketing orjentaciji prema klijentima i njihovim potrebama (customization) za finansijskim proizvodima i uslugama. Krajnja budu}nost bankarskog sektora jo{ nije poznata! Budu}i trendovi konsolidacije mogu se sagledati kroz slede}e scenarije. Scenario1: Univerzalne institucije. Ovaj trend se o~ekuje i u budu}nosti, postoja}e dalja konsolidacija i udruìvanje izmedju finansijskih institucija, ali i ne-finansijskih entiteta kao {to su proizvodja~i iz domena inofrmacionih tehnologija i telekomunikacija, po{tuju}i ~injenicu da }e sa daljim rastom preduze}a rasti i njihova kompleksnost i te{ko}e u upravljanju. Praznine mogu popuniti neke regionalne institucije specijalizovane npr. za vo|enje malih i srednjih preduze}a npr.u poljoprivredi. Scenario 2: Specijalizovane institucije. Mnoge institucije wholesale i retail banking su zauzele globalnu perspektivu, ali u segmentu prodaje regionalno prisustvo moè biti pod pritiskom po{to su prednosti obima ograni~ene razlikama u lokalnoj kulturi. Optimalna veli~ina i struktura institucija moè zavisiti delimi~no i od veli~ine trì{ta na kome institucija posluje. Shodno tome, scenario specijalizovanih institucija se ne preporu~uje za mala trì{ta, ve} za velika kao {to je trì{te SAD, koje u ovom pogledu ima perspektvu. Scenario 3: Ugovorno bankarstvo. Finansijske institucije se u budu}nosti mogu specijalizovati kroz tehnologiju i vertikalnu integraciju, odvajanje “proizvodnje” i “isporuke” finansijskih proizvoda korisnicima. Zavisno od komparativnih prednosti odre|ene banke, ona mora da proizvodi samo one proizvode koje sama ima u ponudi, a druge moè nabavljati od specijalizovanih proizvo|a~a (bilo izvan ili u samom finansijskom sektoru). Konkurencija }e se zasnivati na brendovima, kvalitetu proizvoda i usluga i cenama. Dobar primer moè biti internet bankarstvo.


47

Mostovi izme|u personalnog finansijskog softvera i vebsajtova finansijskih institucija u kombinaciji sa prednostima u pouzdanosti, bezbednosti, digitalnim potpisima itd., mogu u~initi mogu}im da internet podr`i sve finansijske usluge. Iako }e se konsolidacija izme|u ponu|a~a finansijskih usluga nastaviti u kra}em roku, dugoro~no gledano neke }e propasti. Razli~iti specijalizovani proizvo|a~i, npr. u oblasti procesa pla}anja, bi se tako|e mogli konsolidovati. Kako }e se sve to izbalansirati ostaje nam da vidimo u budu}nosti. LITERATURA: 1. Berger A.N., “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross- Border Banking Performance”, IMF Publication, 2000. 2. Bliss R., “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some Salient Issues”, Federal Reserve Bank Chicago, Economic Perspectives, prvi kvartal 2001. 3. Dašić D.Đ., Principi internacionalne ekonomije, Delta press, Beograd, 2005. 4. Ćirović M., Fuzije i akvizicije, Prometej, Novi Sad, 2004. 5. Ćirović M., Bankarstvo. Bridge Company, Beograd, 2001. 6. Ćirović M., “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti domaćih banaka”, Jugoslovensko bankarstvo, Beograd, maj 2001. 7. Ćurčić U., Bankarski portfolio menadžment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi Sad, Feljton, 2002. 8. Ćurčić U., Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica, 2003. 9. Ferguson R., Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27. oktobra, BIS Review, 9. novembar 1998. 10. Glenn M.G., Garcia F.I., Encyclopedia of Banking and Finance, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. 11. Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk. John Wiley &Sons, 2005. 12. Hawkins J., Mihaljek D., ”The banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and systemic stability- an overview”, Bank for International Settlements, 2006. 13. ”International Capital Markets”, International Monetary Fund, septembar 2000. 14. Ivanović P., “Risk Management- Status and the challenges of strategic and operatinal management in Serbian banks and insurance environment”, seminar: Univerzitet “Braća Karić”& University of Business and Finance Switzerland & Akademija za bankarstvo, Beograd, Februar, 2006. 15. Jones K.D., Critchfield T., »Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long, Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review, 2006.


48

16. Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New York, 2003. 17. Krstić B., Bankarski menadžment, Ekonomski fakultet, Niš, 2004. 18. Mishkin F. S., Strahan P.E., “ What will tehnology Do to Financial Structure?” Brooking- Wharton Papers on Financial Services, 1/2000, Marshall J., ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”, US Banker online, 1996. 19. “Payment system in the EU” European Central Bank, National Central Banks, National Bankers, 2000. 20. Pierce J., The Future of Banking., Yale University Press, New Haven, 1991. 21. Philip Kotler: Marketing Management Analysis, Planning and Control, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1980. 22. Rose P.S., Hidgins S.S., Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005. 23. “Report on consolidation in financial sector”, IMF- Group of Ten, januar 2001. 24. Synkey J.F., Commercial Bank Financial Management - In the Financial - Services Industry, Prentice Hall, 2002., 25. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New York, 1990, 26. Vučković M., Bankarstvo - organizacija i poslovanje banka, Naučna knjiga,

Beograd, 1967. http://www.bis.org. .www.nbs.co.yu. Zakon o bankama , “Službeni glasnikRS” br. 107/2005 http://www.gruppointesa.it. www. Citigroup.com. (The banker) http://www.fdic.gov http://www.imf.org.

Glava 2.

PROMENE, KONKURENTNOST I TRANZICIJA U BANKARSTVU

• Promene i konkurentnost banaka na tr`i{tu • Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji • Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka • Perspektiva razvoja bankarstva

O k v i r g l a v e:

MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU

50

2.1. PROMENE I KONKURENTNOST BANAKA NA TR@I[TU 2.1.1. Trendovi promena i konkurentnost banaka Videli smo, da su navedeni trendovi promena zna~ajno redukovali broj banaka na finansijskom trì{tu.1 Tako na pr. u SAD, banke su samo pre jednog veka dràle dve tre}ine ukupne finansijske aktive, a danas je taj procenat opao na samo jednu petinu (2003 godine je iznosilo samo 22,7%).2 Na trì{tu EU su dominantne jo{ uvek komercijalne banke i {tedionice.3 U~e{}e ostalih finansijskih institucija je malo, ali u postepenom porastu. Zahvaljuju}i deregulaciji »bankarstvo je iz stanja ograni~ene konkurencije do{lo u stanje pove}anog rivalstva«.4 Konkurentnost je zna~ajno porasla i postavlja se pitanje “{ta je banka, a {ta nije?” Da bi opstale na trì{tu, banke su prinu|ene da se »otimaju« za klijente sa drugim nebankarskim finansijskim institucijama (investicionim bankama, osiguravaju}im dru{tvima, penzionim fondovima, institucionalnim investitorima i sl.), da se uklju~uju u razne poslovne aktivnosti kao {to su: osiguranje, lizing, faktoring, upravljanje diversifikovanim portfolijima utrìvih hartija od vrednosti i sl. Tako|e se sve vi{e orjenti{u na trì{ta, prihvatanjem i primenom nove menad`ment i marketing filozofije upravljanja bankom, da bi bile sposobne da se bore na visoko-konkurentnom globalnom trì{tu. Pod takvim pritiscima slabije banke ili propadaju ili se pripajaju finansijskim konglomeratima. Deregulacija 80-tih i 90-tih godina na bankarskom trì{tu SAD5 je dovela do nastanka èstoke konkurencije i ulaska nebankarskih

1 Klijenti mogu otvoriti tekući račun u npr. SAD-u kod lokalne komercijalne banke, štedno – kreditne zadruge, mutual štedne banke, kreditne unije, brokerske kuće, kao što je Merrill Lynch, ili za isti mogu dobiti popust kod brokera kao što je Charles Schwab. Takođe takvu uslugu mogu dobiti kod Intuit-a, (softverske kompanije koja omogućuje plaćanje računa putem svog Qicken softvera), ili kod virtuelne banke (celokupno poslovanje obavlja preko interneta). Oni koji žele kreditnu karticu mogu da je dobiju kod bilo koje depozitne institucije, benzinske pumpe, robne kuće ili nacionalne finansijske kompanije. Može se takođe dobiti i kartica General Electric-a, General Motorsa-a, Ford Motors-a, Prudential-a, Merrill Lynch -a, Charles Schwab-a, IBM-a i mnogih drugih nebanakrskih finansijskih institucija i nefinansijskih kompanija. Klijenti imaju više izbora nego ikada pre 2 Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk. John Wiley&Sons, 2005., str. 15 3 učešće komercijalnih banaka u ukupnoj aktivi se kreće: u Francuskoj 54%, Nemačkoj 47,9%, Španiji 55,7% Italiji čak 81%. 4 Canals J., » Universal Banking. International Comparisons and Theoretical Perspectives« Clarendon Press, Oxford, 1997., str 327 5 Glass Steagall zakon je stvorio tri razlicita sektora: komercijalno bankarstvo, investiciono bankarstvo i osiguranje. Bank Holding zakon je odredio aktivnosti usko vezane za bankarstvo i


51

konkurenata na bankarsko trì{te SAD. To se kasnije reflektovalo i na trì{ta drugih zemalja. 2.1.2. Konkurencija na trì{tu depozita i kredita Vreme regulacije je »primoralo« banke da osmisle razli~ite metode privla~enja klijenata u sferi {tednje i depozita (organizovanje ru~kova u presti`nim restoranima i dru{tvene igre, razli~ite vrste poklona, aparati za doma}instva i sl.) u cilju diferencijacije usluga od drugih. Ograni~ena ponuda, visoka stopa inflacije i pad kamatnih stopa na depozite su stvorili uslove za nastanak novih finansijskih institucija.6 Komercijalizacija interneta i internacionalizacija poslovanja ~ine dostupnim informacije o raspoloìvoj ponudi na finansijskim trì{tima {irom sveta. Ne ~udi onda {to je konkurencija na trì{tu {tednje i depozita o{tra!7 Sli~no je i na trì{tu kredita. Banke su u periodu regulacije izgubile veliki broj korisnika kredita. Visoki tro{kovi izvora sredstava, pritisak konkurencije i niske kamate na korporativne hartije od vrednosti Money Mutual Funds su mnoge velike klijente banaka usmerile na jefitinije izvore sredstava (emisijom hartija od vrednosti posredstvom fondova) od bankarskih kredita.8 Banke su taj

ograničio spektar aktivnosti koje kompanija može da ima ako poseduje banku. Mc Faden zakon je ograničio geografsko tržište banaka tj. države u Sad su odlučivale strukturi filijala banaka na domaćem i međunarodnom tržištu. 6Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New York, 2003., str 8 Merrill Lynch je prvi počeo otvaranjem kamatonosnog tekućeg računa (interest bearing cheking account) što je bankama bilo zabranjeno Tada su nastali i Money Market Mutual fondovi, kao rezultat dogovora nekoliko investicionih banaka. Oni su ponudili atraktivniju kamatu i mobilisali depozite sa tržišta i investirali ih u hartije od vrednosti (Tresaury Bills), depozitne certifikate i druge visokoprinosne hartije od vrednosti. Bez direktne konkurencije su u periodu od 1978-81 god. godine uvećali aktivu sa 10,8 na 186mlrd$. U tom periodu državne obveznice na tri meseca su imale za 9% veću kamatu nego banke. Ovi fondovi su izgubili na atraktivnosti kada je 1987. god. bankama dozvoljeno da nude slične uslove. 7 I druge kompanije kao što su American Expres, GE, Household International, Sears i sl. pod sličnim uslovima nude korisnicima svojih kreditinih kartica mogućnost da investiraju u malovolumenske depozite uz primamljivu kamatu. Cilj je da se klijenti zadrže na duže rokove, često se kreiraju nove usluge kao popusti na životno osiguranje, popusti na putovanja, razni paket aranzmani, itd. 8Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New York, 2003., str. 10 Glass Steagal-ov zakon je zabranjivao komercijalnim bankama da same izdaju hartije i one su izgubile korporativne korisnike kredita, koji su ih zamenili komercijalnim hartijama po nižoj ceni. Tek 1987.god. banke su dobile dozvolu od da emituju i trguju hartijama od vrednosti, ali do tada su izgubile značajan broj klijenata u korist investicionih banaka i fondova. Razvoj Junk Bonds tržišta je proširio konkurenciju na tržištu kredita na srednja preduzeća koja su kao zajmotražioci niže reputacije. 1980-tih, nekoliko investicionih banaka, ubedilo je investitore da


52

problem poku{ale da prevazi|u ulaskom u investiciono bankarstvo i druge usluge koje generi{u proviziju. Male i srednje banke su nastavile da se koncentri{u na kredite, ja~anjem veza sa glavnim klijentima, marketing orjentacijom i prilago|avanjem politike cena. 2.1.3. Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova Vanbilansno poslovanje se odnosi na izdavanje akreditiva, garancija, starateljske poslove, savetodavne usluge, STAND BY akreditive, fju~erse, opcije, svopove, menja~ke poslove, lizing, osiguranje i sl. Ove transakcije se ne evidentiraju u bilansu banke i pruàju velike mogu}nosti zarade putem generisanja provizija i naknada od ovih poslova. Njihovim obavljanjem banke mogu u}i u veliki rizik odnosno, mnogo zaraditi ili izgubiti. Ovaj trend nije bez rizika. Banke preuzimaju potencijalne obaveze, i u slu~aju da tre}e lice ne izvr{i obavezu za koju je banka izdala garanciju ili izvr{ila pla}anja banka snosi rizik transakcije. 9 Sekjuritizacija je finansijska inovacija, vanbilansna aktivnost banke, kojom se sredstva banke (zajmovi) konveruju u hartije od vrednosti koje se dalje prodaju na finansijskom trì{tu. Naime, banka odobri zajam, a sa druge strane proda hartiju od vrednosti, za koju kao zalogu koristi odobreni zajam. Na taj na~in se “uklanja” kredit iz bilansa banke i rastere}uje kapital za nove plasmane, tj. smanjuje se rizik ukupnog kreditnog portfolija banke. Rast kredita, kao rizi~nih plasmana, obavezuje banke da pove}aju obavezne rezerve i kapital, a to je skupo i smanjuje profit banke. Pripadaju}u kamatu investitoru koji je kupio hartiju od vrednosti podrànu aktivom (asset – backed securities) banka pla}a u kontinuitetu iz kontinuiranih prihoda koje ostvaruje po osnovu odobrenog (inicijalnog) zajma. Prikupljena sredstva od kamate i

su obveznice neklih preduzeća (rangirane kao Ba) solidne investicije. Prosečna kamatna stopa na depozite u bankama, je bila tako niska da je kamata na obveznice od 3,5% ili čak 5% bila i više nego dovoljna da kompenzuje rizik obveznice. Preduzeća emitenti su na taj način došla do velikih izvora sredstava na duži rok i pod povoljnijim uslovima od bankarskih kredita (cena Junk Bonds je bila niža od cene bankarskih kredita). I danas je tržište Junk Bonds veoma aktivno, one su indikator monetarne politike (na bazi razlike između kamatnih stopa Junk Bonds i stopa niskorozičnih državnih obveznica). Rast Junk Bonds je smanjio ukupnu količinu kvalitetnih kredita i kamatnu maržu i povećao rizik za banke. 9 Ovo je dramatično demonstrirano krajem 2001. i početkom 2002. godine sa bankrotom ENRON-a i KMART-a i problemima sa TYCO i drugim firmama. Kako su se ove nefinansijske kompanije približavale bankrotu berze novca i kapitala su se pred njima zatvorile tako da su neophodna sredstva tražili od banaka. Tako da neposredno pre bankrota ENRON i KMART su povećali svoje pozajmljivanje od banaka koje su ubrzo neki deo kredita otpisale, a drugi ugovorile po većoj kamati. Banke su ubrzo shvatile da su sredstva odobravale kompanijama pred bankrotom. TYCO

nije propao ali je ušao u ogromne dugoročne dugove, koje je akumulirao ne emitujući hartije već od bankarskog sektora.


53

glavnice po osnovu zajma, banka koristi da ispuni obaveze prema vlasnicima hartija od vrednosti, ali prvo sebi uzima proviziju. Ako banka prodaje ceftifikate sa kreditom kao zalogom, regulatori dozvoljavaju da banka ta sredstva prenese iz bilasa u vanbilansno poslovanje. Ona ne mora da odvaja rezerve u slu~aju da korisnik kredita nije u stanju da ispuni sve svoje obaveze, tako da se ukupna koli~ina sredstava zarobljenih u rezervama smanjuje, te se pove}ava likvidnost banaka. Sekjuritizacija elimini{e i kamatni rizik, ona je u ovoj ulozi investicioni bankar koji zara|uje proviziju servisiranjem kredita bez preuzimanja kreditnog rizika. Proces je skup zbog tro{kova emisije hartija od vrednosti i provizija za kreditne garancije (pobolj{anje kvaliteta hartije od vrednosti kroz garantovanje od strane osiguravaju}ih ku}a i drugih institucionalnih investitora; banka za tu uslugu pla}a naknadu). Najbolji zajmovi za sekjuritizaciju su oni sa standardnim karakteristikama ro~nosti, veli~ine, cene, kolaterala i sl. Hipoteke su najpopularnije jer su sli~ne {irom svih trì{ta. Komercijalni zajmovi su zbog njihove diversifikovanosti manje popularni jer su vi{e izloèni riziku. Visokorizi~ni krediti malim i srednjim preduze}ima se retko sekjurtizuju zato {to je te{ko odrediti njihov kvalitet da bi se iskoristili kao zaloga u emitovanju hartija od vrednosti.10 2.1.4. Konkurencija na razvijanju uslu`nih programa Bankama konkuri{u i multinacionalne kompanije kao {to su GENERAL MOTORS, FORD, DAIMLER CHRYSLER i TOYOTA koje finansiraju kupovinu automobila za svoje kupce, osnivaju auto-dilerske ku}e i razvijaju sli~ne programe unapre|enja programa prodaje. Profitabilnost ovih kompanija se zbog diferencijacije poslovnih aktivnosti moè meriti sa profitabilno{}u komercijalnih banaka. Njihova strategija se bazira na stvaranju ekonomije obima na bazi prodaje automobila i nekretnina kao najvrednijih stvari koje prose~ni ljudi kupuju. Platni promet je za banke postao visoko konkurentno trì{te koje se sve vi{e bazira na elektronskim sistemima pla}anja. Za{to se Microsoft posmatra kao pretnja bankama? Mnogi analiti~ari tvrde da je to zbog tehnolo{kog napretka i rapidnog porasta obavljanja transakcija elektronskim putem posredstvom pametnih kartica (smart), mreà bankomata (ATM) i Interneta. Gotovina jo{ uvek dominantna po pitanju broja transakcija, ali su iznosi minimalni. Transakcije na veliko, kori{}enjem elektronskih platnih sistema FEDWIRE i

10 Barjaktarović, M. » Sekjuritizacija active u bankama«, Bankarstvo, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 1/2004. Po osnovu ovih aktivnosti banke u SAD su povećale beskamatne prihode za 0,7% (od 1985-2000 god.).


54

CHIPS su malobrojne ali su iznosi visoki. Čekovi su drugi najkori{}eniji metod pla}anja u SAD (preko 10% svih transakcija u 2000. godini.), dobijaju na zna~aju uvo|enjem elektronskog ~eka. Investiciono bankarstvo11 odnosno, investicione banke nude usluge emisije i trgovine hartijama od vrednosti, savetodavne usluge u poslovima M&A, poslove upravljanja aktivom klijenata, visoke zarade na {pekulativnim visokorizi~nim poslovima na finansijskom trì{tu i sl. (MERRILL LYNCH, MORGAN STANLEY itd.) 2.1.5. Stvaranje nebankarskih institucija Navedene promene su uticale na stvaranje nebankarskih finansijskih konkurenata karakteristi~nih za visoko razvijene trì{ne privrede. Druge zemlje imaju znatno skromniju strukturu ovih institucija. To su:

{tedna i kreditna udruènja - specijalizovana za trgovinu {tednim depozitima i odobravanje hipotekarnih zajmova i drugih oblika kredita pojedincima i doma}instvima12

{tedionice - trguju {tednim depozitima, odobravaju potro{a~ke kredite i hipotekarne zajmove doma}instvima i investiraju u hartije od vrednosti visokog kvaliteta13

kreditna udruženja - prikupljaju depozite i odobravaju zajmove svojim ~lanovima kao neprofitna udruènja pojedinaca koji imaju zajedni~ke karakteristike, npr. istog poslodavca14

fondovi trì{ta novca - prikupljaju kratkoročna likvidna sredstva od pojedinaca i institucija koji kupuju u~e{}e u fondu i investiraju ih u kvalitetne kratkoro~ne hartije od vrednosti15

investicioni fondovi - javno prodaju akcije koje predstavljaju u~e{}e u vrednosti i dobit od pula akcija, obveznica i ostalih hartija od vrednosti kojima se profesionalno upravlja16

hedìng kompanije - prodaju akcije na trì{tu u okviru velike grupe razli~itih vrsta kapitala (uklju~uju}i investicije u robu, nekretnine i druga

11 Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New York, 2003., str. 17 12 npr. Atlas Savings and Loan association, više o instituciji na: www. atlasbank.com, www.flatbush. com 13 npr. Washington Mutual, i American federal Savings Bank: www.washingtonmutual.com , www.americanfsb.com) 14 npr. American Credit Union of Milwaukee, Chicago Post Office Employees Credit Union ; www.americancu.org. www.mycreditunion.com. 15 npr. Franklin Templetion Tax-Free Money Fund i Scudder Tax-Free Money Fund www.franklitempletion.com, www.scuder.com 16 npr. Fidelity i The Vanguard Group www.fidelity.com, www.vanguard.com


55

manje likvidna i rizi~nija sredstva) i ta oblast je jo{ uvek u velikoj meri, van potpune regulative 17

brokerske i dilerske kompanije - kupuju i prodaju hartije od vrednosti u ime svojih klijenata i za svoj sopstveni ra~un, investiraju i pruàju profesionalne savetodavne usluge korporacijama i dràvama18

finansijske kompanije - odobravaju zajmove trgovinskim preduze}ima, pojedincima i doma}instvima pozajmljivanjem sredstava na finansijskom trì{tu19

finansijske holding kompanije ili konglomerati – prodaju sve vrste finanijskih proizvoda i usluga20

osiguravaju}e kompanije – {tite od rizika lica ili imovinu preko javno prodatih polisa i upravljaju sistemom penzionih planova preduze}a i pojedinaca

penzioni fondovi - institucije za ugovornu {tednju, sredstva usmeravaju u kupovinu dràvnih obveznica, obveznica preduze}a i u stambene kredite (niski prinosi, visoka stabilnost)

druge kompanije koje pruàju finansijske usluge - se specijalizuju za hipotekarne zajmove, kreditiranje preduze}a, faktoring ili lizing poslove,21 emitovanjem komercijalnih papira i dugoro~nih obveznica i pozajmljivanjem sredstava direktno od banaka.

2.2.. PROMENE U BANKARSTVU ZEMALJA U TRANZICIJI 17 npr. Mangum Group, Turn Key Hedge Funds; www.magnum.com, www.turnkeyhedgefunds.com) 18 npr. Salomon Smith Barney i Morgan Stanly; www.smithbarney.com, www.morganstanley.com 19 npr. Household Finance, GMAC Financial Services www.household.com., www.gmacfs.com. 20 npr. GE Capital, UBS Warburg AG, Capital One Corporation; www.gecapital.com, www.ubswarburg.com, www.capitalone.com 21 General Electric Capital Services (GECS) je kompanija u vlasništvu General Electrica i najveća kompanija za pružanje finansijskih usluga i velikim stepenom diversifikacije istih. Pored finansiranja kupovine automobila, Associates First Capital, Household Finance, American Express Credit Card i Sears Roebuck Acceptance Corp. GECS takođe odobrava razne potrošačke i komercijalne kredite (174 mlrd. od ukupno 425 mlrd. sredstava u 2001. god.). To su veličine koje čine GECS konkurencijom i najvećim bankama u Americi. Najvećih dvadeset kompanija koje pružaju finansijske usluge imaju ukupna sredstva veća od 10 mlrd. Mnoge od njih su u vlasništvu neke matične kompanije, kao što je GECS, čiji je profit u 2001. god. iznosio 5.4 mlrd$, dok je dobit GE iznosila 13.7 mlrd$.


56

2.2.1. Promene u bankarstvu Centralne i Jugoisto~ne Evrope Bankarstvo je u predtranzicionom periodu bilo tradicionalno za{ti}ena industrija restrikcijama ulaska stranih i osnivanja doma}ih banka. Kao takva omogu}ila je sebi »luksuz« da u uslovima nepostojanja gotovo nikakve konkurencije kroz monopolske kamatne marè kreira enormne profite. Me|utim, globalizacija se pro{irila i na ovaj deo sveta u naterala banke da u velikoj meri promene stari na~in poslovanja, dereguli{u i otvore trì{te za strane investitore. Ove promene su zna~ajno pove}ale konkurentski pritisak na banke i dovele do osnivanja novih institucija, privatizacije dràvnih banaka, konsolidacije i ulaska stranih banaka na ovo trì{te.22 Bankarski sektor Centralne i Jugoistočne Evrope je ispoljio primetan razvoj u toku poslednjih 15 godina tranzicije (1990-2005. godine.). Reforme finansijskog sektora u tranzicionim ekonomijama su zavisile i od reforme u realnom sektoru. Imaju}i u vidu da je »alokacija i monitoring upotrebe kapitala u realnom sektoru – {to je u kompetenciji finansijskog sektora - od klju~nog zna~aja za performanse ukupne ekonomije.23 Cilj tranzicionih ekonomija je bio, za neke je jo{ uvek, da izgrade robustan bankarski sistem {to je u tesnoj vezi sa oporavkom preduze}a. Nizak nivo {tednje stanovni{tva, kao osnovni izvor sredstava i kreditnog potencijala banaka je bio klju~ni problem u finansiranju i oporavku preduze}a. Program reforme bankarskog sektora u ovim zemljama je obuhvatio: - svojinsku transformaciju banaka i politiku konkurencije, - rekapitalizaciju banaka, - redefinisanje poslovnih strategija. Vlasni~ka transformacija u realnom sektoru je imala za cilj stvaranje profitno orjentisanih preduze}a putem stranih direktnih investicija i zajedni~kih ulaganja (nova znanja, proizvodne tehnologije, korporativno upravljanje - bolje performanse). Vlasni~ka transformacija banaka se odvijala putem ulaska stranih banaka sa jakim renomeom, jakom bazom kapitala i visokom poslovnom tehnologijom. One su preuzele dominantnu ulogu u procesima konsolidacije i kontrole ovih trì{ta. Austrijske i italijanske banke su prve iskoristile mogu}nost da »odu na istok«. Procenat ukupne aktive se u periodu od 1994-1999.godine

22 http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, Hawkins J., Mihaljek D,. The banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and systemic stability- an overview, Bank for International Settlements, 2006., str. 3 23 O tome više u: Stiglitz J., “The Role of State in Financial Markets”, Annual Conference on Development Economies, The World Bank, 1994., Washington


57

pove}ao sa 8% na 56%. Ma|arska je preuzela lidersto u procesu privatizacije, i krajem 1999. godine strano u~e{}e je bilo vi{e od 60% u ukupnoj bankarskoj aktivi. Isti procenat je zabeleèn u Če{koj Republici (u Poljskoj 53%). Ovo je veliki i dinami~an region sa izvanrednim mogu}nostima rasta i prosperiteta.24 Ukupna veli~ina bankarskog sektora u ovim zemljama je jo{ uvek mala sa niskim stepenom intermedijacije. 2.2.2. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasni{tva Ulazak stranih banaka sa reputacijom, velikim iznosima kapitala i visokom tehnologijom razbija oligopolsku strukturu doma}ih banaka i stvara pogodan ambijent za pove}anje konkurentnosti. Klju~ni problem je bio rekapitalizacija banaka, tj. uklanjanje neperformansnih zajmova iz bilansa banaka koji su u tranzicionom periodu toliko narasli da ih banke nisu mogle pokriti iz sopstvenog kapitala i rezervi.25 Za rekonstrukciju bankarskih sistema ove zemlje su uglavnom izdvajale od 5-15 % GDP-a. Najuspe~niji metod privatizacije je bio prodaja stranim bankama putem javnih licitacija da bi se obezbedila transparentnost. Ovaj metod se nije mogao primeniti u svim zemljama zbog nedostatka menad`ment timova koji bi sproveli uspe{no taj posao. Nedostatak poverenja u banke je lo{e uticao na potra`nju za akcijama banaka. Iskustva Ma|arske i Če{ke ukazuju da se isplati „~i{}enje“ bilansa banaka i transparentnost poslovanja banaka pre privatizacije. Problemi su bili i skrivene obaveze (vanbilansne stavke, neispla}ene obaveze, porezi i sl.) i zajmovi koji bi mogli postati nenaplativi u budu}nosti. Potencijalni kupci obi~no traè neke vrste garancija ili mehanizama koji bi im omogu}io prodaju kupljene imovine ukoliko bi se ispostavilo u izvesnom periodu da je kupovina bila lo{a. Sve zemlje su, izuzev Poljske, ponudile garancije tzv. „prstenasto ogra|ivanje“. Ali ~ak i sa vladinom garancijom mogu pro}i godine dok se bilansi ne o~iste od ranijih „grehova“. U nekim od dràva privatizacija banaka je dovela do neslaganja javnih i privatnih interesa, tj. straha od koncentracije vlasni{tva u rukama bogatih

24 Osam novih zemalja se pridružilo EU u maju 2004. god.: Poljska, Mađarska. Češka, Slovačka, Slovenija, Estonija, Latvija i Litvanija. Ove zemlje su sprovele odgovarajuće zakonske i institucionalne reforme, ostvarile visok rast per capita dohotka, bitno smanjile učešće države u u industrijskom i bankarskom sektoru, ostvarile visoko učešće stranih direktnih investicija i visok stepen finansijske intermedijacije. 25 Redefinisanje poslovnih strategija se bazira na uspostavljanju zdravijih tržišnih kriterijuma da ne bi ponovo došlo do stvaranja neperformansnih zajmova i bazira se na selekciji kreditnih zahteva, korišćenju kolaterala i zaštitnih klauzula, kao i na uvođenju savremene metodologije vezano za upravljanje kreditnim rizicima


58

pojedinaca, korporacija i finansijskih institucija. Mehanizam uticaja dràve je osmi{ljen kao, udeo koji daje dràvi pravo da stavi veto na strate{ke odluke banke. Na taj na~in se obezbe|uje zaštita od mogućih naglih promena u bankarskoj orjentaciji. S druge strane ovakvi aran`mani bi mogli da budu problem za akcionare i da pokrenu pitanja o budu}em netrì{nom uticaju dràve na komercijalne odluke tih banaka. Nasle|e nepostojanja adekvatnih zakona u bankarstvu ili njihova neadekvatna primena, su doveli do propadanja ve}eg broja novoosnovanih banaka. Velike dràvne banke su bile optere}ene nenaplativim lo{im zajmovima, nedovoljnim osniva~kim kapitalom iz tog perioda, nedostatkom upravlja~kih ve{tina, politi~kim pritiscima i sl. Ma|arska je ve}inu banaka prodala inostranim strate{kim partnerima (10 banka od 1995-2000.godine). Akcije najve}e OTP banke su prodate preko berze malim investitorima zadràvanjem samo jedne zlatne akcije u banci koja daje dràvi pravo veta na izbor izvr{nog odbora i supervizora. U Če{koj Republici nakon razo~arenja u vau~ersku privatizaciju realnog sektora, vlasti su odlu~ile da prodaju tri najve}e dràvne banke. U Bugarskoj je privatizacija banaka zavr{ena 2003. godine. Strane banke poseduju vi{e od 80% trì{ta, uklju~uju}i pet vode}ih banaka koje kontroli{u polovinu trì{ta. U Rumuniji je velika dràvna banka BCR prodata Erste banci, dok je prodaja druge velike banke CEC u toku (2006.godina.). Stranci poseduju ¾ bankarske aktive, dok 5 vode}ih stranih banaka drè 2/3 trì{ta. U Hrvatskoj i BiH stranci poseduju 90% bankarskog sektora, pet vodećih stranih banaka pokriva ¾ trì{ta. Privatizacija u Albaniji je zavr{ena 2004.godine prodajom Štedne Banke Raiffeisen banci. U~e{}e stranih banaka u ukupnim sredstvima bankarskog sektora krajem 2005. godine: Slova~ka i Če{ka 95%, Hrvatska 90%, Ma|arska 85%, Bugarska 80%, Poljska Srbija i Rumunija oko 70%, Slovenija 40%.26 Uni Credito grupa je neosporni lider u regionu (ukupna angaòvana aktiva 70mlrd€), zatim Erste Bank (oko 50mlrd€), Raiffeisen banka (oko 42mlrd€), KBC i Societe Generale oko 39 mlrd€. Stepen finansijskog posredovanja, mereno bankarskom aktivom kao % GDP-a, 2005.godine je dostigao 66% u Jugoistočnoj Evropi. Mada predstavlja zna~ajno pobolj{anje, to je jo{ uvek ispod prose~nog nivoa od 80% u novim zemljama ~lanicama EU, ili 224% u Evro zoni. Hrvatska zauzima vode}e mesto 114%, BiH 80%, Bugarska 78%, Rumunija 54%, Srbija 46%.27

27 U Belorusiji je veliko učešće državnih banaka i proces restrukturiranja je u najranijoj fazi. U Ukrajini su ostale dve državne banke, Oshadbank i Ukreximbank, sa ukupnim tržišnim učešćem


59

2.2.3. Finansijska intermedijacija i efekti op{tih promena Banke u ovom regionu karakteri{e agresivna trì{na penetracija i oprezna politika odobravanja zajmova, uglavnom privredi. Krediti stanovni{tvu beleè veliki rast u odnosu na GDP u celom regionu. Srbija tako|e beleì zna~ajan rast potro{a~kih zajmova, {to remeti monetarnu i makroekonomsku stabilnost i rezultira uvo|enjem restriktivnih mera od strane centralnih banaka (pove}anje kamatnih stopa, obaveznih rezervi). Zajmovi se ~esto koriste za uvoz potro{a~kih roba {to pove}ava spoljnotrgovinski deficit.28 Hipotekarni krediti tako|e beleè zna~ajan rast (kao % GDP-a u 2005.g.): u Hrvatskoj 12%, Ma|arskoj 11%, Če{koj 9%, Poljskoj 7%, Bugarskoj 5%, Slova~koj 4%, Rumuniji i Srbiji 2% kao % GDP-a. Banke alociraju sredstva u dràvne hartije od vrednosti. Me|utim, u skorije vreme postaju manje atraktivne po{to pada prinos. Uprkos porastu potro{nje, depoziti su tako|e pokazali zna~ajan rast, u odnosu na GDP u svim zemljama regiona (posebno Če{koj i Hrvatskoj 65%, Bugarskoj 60%, Sloveniji i Slova~koj 55%, Ma|arskoj i Poljskoj 35%, Rumuniji i Srbiji 25%).29 Navedeni podaci ukazuju na povratak poverenja u banakrski sistem u regionu. Zakonom propisani vi{i nivo kapitala je bila mera koja je naterala banke da se konsoliduju, naročito one sa slabim performansama. Takva konsolidacija je obezbedila neophodni kapital, novu tehnologiju i know-how i konvergenciju prema bankarstvu razvijenih trì{nih privreda kroz:

uvo|enje novih efikasnih trì{nih koncepcija i filozofija poslovanja (marketing i menad`ment),

od 10%, koje su planirane za privatizaciju. Ekonomski oporavak je doveo do smanjenja učešća loših zajmova i stabilizovanja povrata na prosečnu aktivu za ceo bankarski sektor. Državna Sberbank je najveća banka u Rusiji sa ućešćem od 28% u ukupnoj aktivi. Ukupan broj banka je znatno opao u poslednjih nekoliko godina, konsolidacija u ovom sektoru je tek započeta. Banke su smanjile učešće loših zajmova u svojim portfolijima i počele da ostvaruju dobre performanse. 27 Ekonomist, NIP Ekonomist Media Group, Beograd (različiti brojevi iz 2005-06 god.) 27 krediti stanovništvu beleže veliki rast u regionu izuzev Slovenije (razlog je verovatno visok per capita dohodak i manje potrošačke potrebe u odnosu na ostale zemlje u regionu). Spoljnotrgovinski deficit može biti problematična ako se ne može finansirati nedugovnim prilivima (strane direktne investicije) i može ozbiljno ugroziti valutnu stabilnost zemlje. Centralne banke Hrvatske, Rumunije i Bugarske su uvele takođe niz različitih restriktivnih mera (kamatne stope, obavezne rezerve) u cilju obuzdavanja rasta potrošačkih zajmova bez negativnog uticaja na kredite preduzećima. 27 Ekonomist, NIP Ekonomist Media Group, Beograd (različiti brojevi iz 2005-06.god.) 30 29 Ekonomist, NIP Ekonomist Media Group, Beograd (različiti brojevi iz 2005-06.god.)


60

agresivnu trì{nu penetraciju, korporativno upravljanje i poboljšanje kvaliteta funkcionisanja banaka, uvođenje novih analiti~kih i tehnoloških postupaka, akvizicije doma}ih sa stranim bankama, pove}anje profitabilnosti i pobolj{anje drugih performansi ne samo banaka

ve} i preduze}a pove}anje konkurencije u bankarskom sektoru i sl.

Me|utim, cena ulaska stranih banaka je preuzimanje najprofitabilnijih doma}ih kompanija ili grana, dok doma}im bankama ostaju neprofitabilna i visokorizi~na preduze}a. Elektronsko poslovanje u regionu jo{ uvek nije pretnja tradicionalnom na~inu poslovanja, bez obzira na njegov doprinos bankarstvu razvijenih zemalja. Efikasnost informacione tehnologije je najve}a na finansijskim trì{tima u poslovima sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima (hedging i speculating). To podrazumeva visok stepen razvijenosti finansijskih institucija i trì{ta, berze, trì{te novca, trì{te kapitala kao i razvijen realni sektor kao osnova funkcionisanja takve finansijske infrastrukture.30 Korisnost informacione tehnologije u ovim zemljama je najve}a u operativnim transakcijama. Najvi{e su u upotrebi bankomati (ATM), kreditne i debitne kartice, upotreba interneta {to zna~ajno redukuje tro{kove prodaje u odnosu na tradicionalne kanale distribucije (mreè filijala). Nedovoljna upotreba informacionih tehnologija smanjuje mogu}nosti investiranja i dono{enja upravlja~kih odluka banaka da iskoriste savremene strategije rasta i razvoja kroz konsolidaciju i udruìvanja, redukciju tro{kova i pove}anje profitabilnosti. Dodatno ih optere}uje i »digital devide« pristup bankarskim servisima koji }e uglavnom biti primenljiv za klijente vi{eg obrazovnog nivoa dok }e servisi za siroma{nije postepeno i{~ezavati. Dezintermedijacija bankarskog poslovanja »pla{i« banke da ne izgube postoje}e klijente. Banke u nekim od ovih zemalja su uspostavile bolje i ~vr{}e veze sa korporativnim klijentima, primenom marketing koncepta i drugih priznatih ve{tina upravljanja u bankama razvijenih trì{nih privreda. Smanjile su operativne tro{kove i koncentrisale se na klju~ne poslove koji generi{u visoke stope prinosa. 2.2.4. Tranzicioni procesi u na{em bankarstvu

30 http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, Hawkins J., Mihaljek D., “The banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and systemic stability- an overview”, Bank for International Settlements, 2006., str. 4


61

Osnovne karakteristike socijalisti~kog bankarstva u na{oj zemlji su bile:

veoma jak uticaj dràve i kontrolnih institucija na poslovanje banaka, jak uticaj politi~kog faktora na poslovanje banke na svim nivoima, od op{tine do federacije

nezainteresovanost banke za rezultate investicione politike, proma{ene investicije

nizak nivo automatizacije poslovanja, kompjuterske tehnologije, telekomunikacija i automatizacije itd.

krute i stati~ne forme organizacione strukture uglavnom zbog karaktera radnog odnosa

odsustvo svake vrste korporativnog planiranja, naro~ito strategijskog planiranja

nekonkurentnost me|u bankama i mali gotovo simboli~an broj drugih finansijskih institucija

odsustvo analize i procene rizika ulaganja sredstava u pojedine investicione projekte.31

Oko 80-tih god. nastaje period privredne, dru{tvene i politi~ke krize (vra}anje inostranih dugova, usporenja, stagnacije i opadanja rasta GDP-a i per-capita dohotka, pad investicija, visoke stope inflacije, pad ìvotnog standarda, politi~ki i oruàni sukobi i sl.). Raspad SFRJ 1991.godine, rat, sankcije, bombardovanje je dovelo do postepenog kolapsa celokupnog privrednog, ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa ogromnim nesagledivim i dugoro~nim posledicama. Pojavljuju se piramidalne banke, kamata na devizne {tedne uloge dostiè i do 18% na mesečnom nivou.32 Dràva po~inje emitovati enormne koli~ine novca, ~ijom nominalnom vredno{}u ne moè da pokrije ni tro{kove {tampe nov~anica. Hiperinflacija

31 U razvoju našeg banakrskog sistema od Drugog svetskog rata do danas, u uslovima dezintegracije Narodnih banaka republika i pokrajina i Narodne banake Jugoslavije (NBJ) i uslovima dogovorne ekonomije, poslovne banke nisu to bile u pravom smislu. One su bile izvršioci organa vlasti i pojedinaca, i kreditirale “što šta” što bi opet “neko ocenio da treba”, a ne da li je to bilo opravdano ulaganje na bazi ekonomskih principa. Tako su u zemlji “nicali” investicioni objekti koji su svojom neefikasnošću, neradom i gubicima bili opterećenje za ionako slabu efikasnost i nisku akumulativnost privrede. 32 Prema analizi revizorske firme Cooper&Lybrand, ukupni potencijalni gubici u bankarskom sektoru su iznosili blizu 10 milijardi USD. Nepovoljni razvoj kasnijih događaja samo je još više ispoljio već postojeće probleme, ali stvorio i nove, još veće (raspad SFRJ, rat, sankcije, bombardovanje), što je dovelo do postepenog prestanka rada privrede, jačanja sive ekonomije radi preživljavanja, i dovelo celu zemlju u stanje siromaštva. To je dovelo do kolapsa celokupnog privrednog, ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa ogromnim nesagledivim i dugoročnim posledicama


62

tokom 1993.g. prelazi na godi{njem nivou 352,459,275,105,195%. U drugoj polovini januara 1994.godine je uveden stabilizacioni program, novi dinar je fiksno vezan za nema~ku marku 1:1 i prekinuta hiperinflacija. Proces tranzicije banaka je po~eo 2001.g. kada je na doma}em trì{tu postojalo blizu 90 banaka. Izgubljeno poverenje u bankarski sistem tokom prethodne decenije uzrokovano nemogu}no{}u podizanja devizne {tednje, hiperinflacijom, gubitkom gotovo u celini dinarske {tednje, gubitak dinarske i devizne {tednje u piramidalnim bankama. Shodno tome, strategije rekonstrukcije bankarskog sistema su imale za cilj: vra}anje poverenja u bankarski sistem, stvaranje trajno profitabilnih banaka, brzo i efikasno restruktuiranje u ‘jednom potezu’, utvr|ivanje realnog bilansa stanja i bilansne strukture banaka, angaòvanje inostranih finansijskih institucija u procesu restruktuiranja i privatizacije banaka. Klju~ni faktori za ostvarivanje ove strategije su bili: unutra{nja politi~ka podr{ka, op{ta ekonomska situacija u zemlji, finansijska podr{ka me|unarodne zajednice, raspoloìvost finansijskih sredstava za ove namene, dosledna primena pravnog i instucionalnog okvira za likvidaciju, itd. Restruktuiranje je bilo predvi|eno po fazama i to:

1) priprema za intervenciju od 12.2000- 06.2001.godine.; 2) intervencija NBJ od juna do septembra 2001.godine.; 3) intervencija Agencije za sanaciju banaka od jula 2001. do marta

2002.godine.; 4) privatizacija banaka od 2002.godine.

Neke banke su likvidirane, uklju~uju}i ~etiri velike (Beogradska banka, Beobanka, Jugobanka i Invest banka), neke su pripojene drugima, a ostale privatizovane. Danas u Srbiji posluje 38 banaka. Strane banke, u zavisnosti od na~ina na koji su u{le na na{e trì{te, delimo na greenfield i ostale strane banke. Greenfield banke su banke ~iji na~in ulaska nije bio kupovina neke doma}e banke, ve} su direktno otvorile svoje predstavni{tvo u Srbiji a zatim i poslovnice (Raiffeisenbank, Hypo-Aplpe-Adria Bank, HVB Bank, Societe Generale Bank i Pro-Credit Bank). Od kraja 2004.godine ulazak stranih banaka na na{e trì{te se vezuje za kupovinu doma}ih banaka u dràvnom ili privatnom vlasni{tvu (Banca Intesa, Alpha Bank, EFG Eurobank, National Bank of Greece, Erste Bank, Laiki Bank, Volksbank, Credit Agricole Group, Piraeus Bank i dr.). Bankarski sistem u periodu 2003-06. godine je zabeleìo zna~ajan rast, bilansna suma i plasmani


63

komitentima su udvostru~eni, dok depoziti komitenata beleè zna~ajan rast.33 Usled nerazvijenosti finansijskog trì{ta u Srbiji, plasmani u hartije od vrednosti su zanemarljivi, dok je kretanje obaveznih rezervi banaka kod NBS i repo plasmani, odraz napora NBS da sterili{e visoku likvidnost sistema (Prilog broj 1.)34 Septembra 2006. privatizacija dràvnih banaka je zavr{ena. Činjenica je da }e se sa konsolidacijom bankarskog sektora na ovim prostorima i dalje nastaviti. Mora se i dalje ja~ati poverenje u na{ dinar, spre~iti eventualni budu}i monetarni udari i {to pre stvoriti uslovi, pored interne, za njegovu eksternu konvertibilnost. Pored toga, oìveti i osnaìti bankarski princip sigurnosti, tj. za{tititi depozitare preko osiguranja {tednje stanovni{tva, te preko principa stabilnosti za{tititi bankarski sistem zemlje od mogu}ih lan~anih negativnih efekata bankrotstva banaka odnosno od tzv. domino efekta. Tako|e je veoma va`no obezbediti takvu bankarsku trì{nu strukturu, da bi se, pod dejstvom konkurencije, za{titili komitenti i klijenti od eventualnog mnopolskog pona{anja pojedinih banaka. 2.3. PROMENE U MIKROEKONOMSKOM POSLOVANJU BANAKA 2.3.1. Promene u domenu upravlja~kih procesa Promene su se dogodile i u internom poslovanju banaka, naro~ito u domenu ja~anja upravlja~kih procesa. Vi{e su se osetile u poslovanju trì{no orjentisanih banaka, ali s obzirom na njihovo {irenje kroz konsolidaciju i u druge regione efekti su se osetili i na bankarskim trì{tima biv{ih tranzicionih ekonomija. Instrumenti prilago|avanja banaka navedenim promenama su u efikasnom menad`mentu i efektivnom liderstvu koji mogu da:

1) poprave performanse zaposlenih, 2) razviju proizvode i usluge koje traì trì{te, 3) razviju odgovornu i fleksibilnu organizacionu strukturu, 4) pove}aju produktivnost, 5) poprave kvalitet usluga,

33 Početak vraćanja tzv. stare devizne štednje, konverzijom duga u državne obveznice, se smatra početkom vraćanja poverenja u bankarski sistem. Od tog momenta polako je počela da raste dinarska i devizna štednja na računima poslovnih banaka, još uvek je daleko od zadovoljavajućeg nivoa (prema podacima iz decembra 2004 god. 3-4 mlrd. eura je još “pod dušecima”). Prikupljena štednja je u stranoj valuti, a veoma mali procenat je u dinarima. 34 Više o tome u: Ždrale J., „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“, Kvartalni monitor-ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, Beograd, 4/2006.


64

6) razviju prodajnu kulturu35 i 7) set konceptualnih, humanih i tehni~kih ve{tina i sl.

Naime, polazi se od toga da «lideri podsti~u ljude i vuku ih napred za sobom, stavljaju fokus na vrednosti doprinosa i aspiracije, po~inju sa vizijom i fokusiraju napore kolektiva na pretvaranje vizije u realnost. Menadèri stavljaju akcenat na fizi~ke interne resurse banke, njen kapital, tehnologiju, opremu, i sa sa vi{e efekata upravljaju onim {to je ve} postoje}e nego {to menjaju “status quo”. Oni treba da predvide tok i pravac budu}ih promena u okruènju, da reaguju na njih prilagođavanjem poslovnih aktivnosti da bi se ostvarili o~ekivani rezultati. Od njih, ali i od svih zaposlenih se zahtevaju nova znanja, sposobnosti, ve{tine kao i napor u uspe{nom re{avanju poslovnih problema banke. Pod pritiskom konkurencije oni su u stalnom nastojanju da pobolj{aju performanse, finansijske, marketing{ke i upravlja~ke ciljeve i klju~ne korporativne ciljeve:

• dodatnu vrednost, • rast i • razvoj banke.

Lo{ menad`ment i slabi lideri vode u probleme banku, lo{e strategijske i takti~ke odluke je mogu ko{tati bankrota. Kvalitet menad`menta je u: na~inu rukovo|enja, uspe{noj kontroli faktora uspeha banke, primeni marketing koncepcije, upravljanju informacijama, primeni savremene tehnologije, razvoju inovacija proizvoda i usluga, konkurentskoj bazi tro{kova, upravljanju rizikom, strategijskom planiranju i adekvatnosti kapitala. 2.3.2. Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka Marketing je “analiziranje, organizovanje, planiranje i kontrola izvora orjentisanih prema kupcima, politika i aktivnost sa gledanjem da se zadovolje potrebe i èlje određenih kupaca pri rentabilnom poslovanju”.36 Marketing je »profitabilno zadovoljavanje potreba«.37 Marketing menad`ment je umetnost i nauka izbora ciljnih trì{ta i sposobnost pridobijanja, zadràvanja i pove}anja broja kupaca putem stvaranja, isporuke i komuniciranja superiorne vrednosti za kupce.38 35 Ćurčić U., Bankarski portfolio menadžment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi Sad, Feljton, 2002.; str. 32 36 Kotler Ph., Marketing Management Analysis, Planing and Control, Prentice Hall, Englewood Cliffs New York., str. 312 37 Kotler Ph., Lane K., Marketing menadžment, Data status, (autorizovani prevod) Beograd, 2006., str. 5 38 Ibidem, str. 6


65

Po~eo je da se razvija u bankama tek 60-tih godina, u formi reklame i promocije da bi zainteresovao gra|ane za {tednju. Zamah dobija nakon deregulacije i intenzivne konkurencije koju je ona donela i drugih promena na trì{tu. Marketing postaje sredstvo, zna~ajan instrument, koncepcija i poslovna filozofija prilago|avanja i borbe banaka za opstanak na deregulisanom trì{tu. On usmerava poslovanje banke na zadovoljavanje potreba, zahteva i èlja sada{njih i budu}ih korisnika proizvoda i usluga, koja na toj osnovi ostvaruje opstanak, rast i razvoj uz zadovoljavaju}i profit. U dana{njim uslovima poslovanja banaka, marketing je nu`nost. Koncepcija marketinga banke podrazumeva: orjentaciju na korisnike, identifikovanje njihovih potreba i èlja i zadovoljavanje istih; socijalni proces, integralni napor i racionalnu orjentaciju banke da kroz aktivnosti istraìvanja trì{ta, planiranje i razvoj proizvoda i usluga, promociju i sl. doprinese realizaciji ciljeva banke. Njena primena pomaè banci da svoju dru{tvenu misiju koja }e biti ispunjena u onoj meri u kojoj budu zadovoljni korisnici proizvoda i usluga banke.39 2.3.3. Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke Kreditiranje sa promenjivim kamatnim stopama: treba da za{titi banku od rizika kamatne stope ugovaranjem promenljive kamatne stope na plasmane, posebno dugoro~ne. U uslovima velikih oscilacija u promenama kamatnih stopa i ubrzane inflacije treba ili obustaviti kreditiranje ili izvršiti naplatu kredita ili finansijska sredstva transformisati u kurentnu robu, nekretnine ili stabilnu valutu, da bi se sa~uvala vrednost glavnice pozajmljenih sredstava. Projektno i korporacijsko finansiranje privrede banku orjenti{e na pojedna~ne projekte klijenata umesto na kompletno tzv. korporacijsko finansiranje preduze}a. Njemu prethodi ekspertiza projekata u koji banka namerava u}i, ako ona pokaè da je projekat profitabilan, onda }e se i banka lak{e odlu~iti za ulaganje u isti.

39 Uslovi koji treba da postoje u zemlji da bi se marketing koncepcija primenila su sledeći:39 odgovarajuća razvijenost tržišnih odnosa, visina nacionalnog dohotka bi trebala da bude oko 2.500 $ per capita, nivo potrošačke sposobnosti u oblasti široke potrošnje, trebalo bi da je 70% nacionalnog dohotka namenjeno potrošnji , promene u strukturi radno sposobnog stanovništva Promene u našoj privredi i nivo GDP per capita 3260$ u 2005 .god. su uslovi u nаšoj zemlji u kojima je primena marketinga realno moguća. Ona je počela još u vreme postojanja SFRJ, u nekim bankama 80-tih god.39 Sve do ulaska stranih banaka na naše tržište banke su marketing kao koncepcija nije primenjivan. Samo promocija-ekonomske propagande u cilju prikupljanja štednje građana. Uslovi poslovanja su značajno promenjeni ali se u državnim bankama se razmišlja još uvek u dobroj meri na stari način.


66

Sekjuritizacija o kojoj je ve} bilo re~i Kontinuirano pobolj{anje kvaliteta finansijskih proizvoda i usluga:

identifikacijom prirode svojih proizvoda i usluga, kategorizacijom korisnika, trì{ta, konkurenata, regulatorne sredine i klju~nih atributa kvaliteta;

utvđivanjem svoje misije kvaliteta i ciljeva, onako kako su oni vi|eni od strane korisnika i utv|ivanjem odgovaraju}ih metoda izvr{avanja da bi dostigli ove ciljeve;

postizanjem upravljačke opredeljenosti na nivou top menad`menta za kontinuirani popravak kvaliteta;

ovla{}enjem zaposlenih da koriste svoja uverenja u poslovanju sa korisnicima proizvoda i usluga;

skupljanjem i analiziranjem relevantnih informacija koje se odnose na potrebe korisnika, proizvode i usluge i na interno poslovanje, snabdevanje i konkurente;

obezbe|enjem saglasnosti o za{titi privatnosti li~nih informacija korisnika i sl.

2.3.4. Uticaj promena na na{e bankarstvo I na{e bankarstvo su zahvatile napred navedene promene. Trendovi poput retail bankinga (poslovi sa stanovni{tvom), corporate bankinga (poslovi sa privredom), platnih kartica, e-bankarstva, su sada ne{to {to se naglo razvija na na{em trì{tu. Bankarski sistem je restrukturiran, delimi~no izvr{ena fuzija i akvizicija nekih banaka i skoro zavr{en proces privatizacije banaka. Dobrom broju na{ih banaka nedostaje organizovanje na savremenim trì{nim osnovama, tako da jo{ uvek imaju karakteristike tradicionalizma, konzervatizma i neracionalnosti. To su valjani razlozi za korenitu unutra{nju reformu banaka, to je nu`nost da bi se savladao gap zaostalosti zbog desetogodi{njeg perioda izolacije, stagnacije i nerada. Nu`no je uloìti velike napore i brzo raditi na otklanjanju nedostataka i primenjivati savremenu poslovnu filozofiju, metode i tehnike da bi se smanjio jaz zaostalosti i omogu}ilo progres prema Evropskoj uniji i svetu. Ulaskom stranih banaka na na{e trì{te bankarsko poslovanje je po~elo da zaživljava na trì{nim principima poslovanja. Mada su strane banke iskoristile “slatko nasle|e”, tj. oligopolsku poziciju, koju su tradicionalno imale doma}e banke, pozicionirale se veoma brzo na trì{tu, naročito retail i da pod izgovorom visokih rizika i ”stroge zakonske regulative” formirale nerealno visoke cene proizvoda i usluga, najve}e u regionu.


67

Rast kreditnog portfolija domaćih banaka je limitiran nivoom depozita, shodno tome banke u stranom vlasništvu su u boljoj poziciji, pošto dodatna sredstva mogu dobiti od svojih centrala ili od drugih stranih banaka. Kreditna funkcija je utemeljena uglavnom na prilivima iz donacija, inostranih kreditnih linija i nekih razvojnih kredita. Još uvek je akcenat na potrošačkim kreditima. U prvoj polovini 2004. god. retali banking je povećao rast za 33%. Istvremeno su i depoziti stanovništva nastavili trend rasta, kao i tržište korporativnih kredita. Kamatne stope su prilično visoke iz više razloga, zbog visokih rizika, limitiranih sredstava, niskog stepena konkurencije, limitiranih izvora sredstava, restriktivne monetarne politike i sl. 2.4. PERSPEKTIVE RAZVOJA BANKARSTVA Finansijski sektor, sektor informacione tehnologije i sektor telekomunikacija spadaju u najpopulzivnije delatnosti ekonomskog i tehnolo{kog razvoja. Njihove stope rasta prevazilaze stope rasta GDP-a u svetskim razmerma. Finansijske aktive se zna~ajno pove}avaju u odnosu na GDP {to je povoljan potencijal za ekspanziju svih finansijskih institucija. Banke i druge finansijske institucije }e uzeti u~e{}e u finansijskom potencijalu u zavisnosti od toga koje i kakve }e strategije koristiti. Uspe{nije }e biti one banke koje: - nude bolje, jeftinije i kvalitetnije finansijske proizvode i usluge i bolje se uklapaju u strukturu tra`nje - obezbe|uju dobre dugoro~ne veze sa klijentima putem odgovaraju}ih marketing strategija (CRM i sl) - imaju visok stepen primene i efikasnosti u kori{}enju informacione tehnologije - imaju kvalitetniji menad`ment koji ima znanje, ve{tine i sposobnosti neophodne za upravljanje bankom - imaju zacrtanu viziju i misiju, fokusiraju se na ostvarenje strategijske pozicije banke u budu}nosti i sl. Finansijske institucije }e morati da diversifikuju svoju delatnost da bi ostvarile zadovoljavaju}i odnos prinosa na sredstva i kapital. Konkurencija }e i dalje rasti, kamatne marè i provizije }e biti sve manje. Komercijalne banke }e i dalje imati poseban status, imaju}i u vidu da su one organizacioni nosioci platnog prometa, kod kojih se drè transakcioni depoziti koji se koriste za pla}anja (nov~ani transferi). Me|utim, ono {to }e dodatno optere}ivati banke je sve ve}a opreznost odràvanju likvidnosti i napori da se odrì adekvatan nivo kapitala nasuprot profitabilnosti. Shodno tome, banke }e svakako o~ekivati pove}ana kontrola poslovanja od strane regulatornih tela koja


68

}e sputavati razvoj banaka u odnosu na manje regulisane nebankarske finansijske institucije. Budu}nost komercijalnih banka }e i dalje zavisiti od trendova deregulacije i informacione tehnologije, naročito u domenu finansijskih inovacija, posebno finansijskih derivata (fju~ersa, svopova, opcija i sl.) posebno zna~ajnih za upravljanje rizicima i {pekulacije na finansijskom trì{tu. Oni su osnova za finansijski inènjering tj. stvaranje novih izvedenih oblika finansijskih proizvoda koji }e dalje kreirati, {iriti i komplikovati finansijsko trì{te. Shodno navedenom, trendovi ukazuju na budu}e hazardno finansijsko trì{te sa sve ve}im oscilacijama cena bankarske i finansijske aktive.40 Fokus }e biti usmeren na smanjivanje rizika koje snose pojedinci, institucije i sistem kao celina.41 Neophodna }e biti odgovaraju}a stru~na znanja iz oblasti upravljanja rizicima (posebno kreditnog i trì{nih rizika) da bi se smanjivanjem nivoa rizika na mikro nivou i kroz kompetenciju regulativnih vlasti obezbedila sistemska stabilnost bankarskog sektora. LITERATURA: 1. Barjaktarović, M. » Sekjuritizacija aktive u bankama«, Bankarstvo, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 1/2004. 2. Canals J., » Universal Banking. International Comparisons and Theoretical Perspectives« Clarendon Press, Oxford, 1997. 3. Ćurčić U., Bankarski portfolio menadžment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi Sad, Feljton, 2002. 4. Ekonomist, NIP Ekonomist Media Group, Beograd (različiti brojevi iz 2005-06 god.) . Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk. John Wiley&Sons, 2005. 6. Hawkins J., Mihaljek D,. The banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and systemic stability- an overview, Bank for International Settlements, 2006. 7. Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New York, 2003.

40 Kaufman H., “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance”, Economic Review, Federal Reserve Bank of Kansas City, 1994. 41 Sanford Ch., “Financial Markets in 2020”, Economic Review, Federal Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal, 1994.


69

8. Ždrale J., „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“, Kvartalni monitor-ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, Beograd, 4/2006. 9. Kotler Ph., Marketing Management Analysis, Planing and Control, Prentice Hall, Englewood Cliffs New York. 10. Kaufman H., “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance”, Economic Review, Federal Reserve Bank of Kansas City, 1994. 11. Kotler Ph., Lane K., Marketing menadžment, Data status, (autorizovani prevod) Beograd, 2006. 12. Sanford Ch., “Financial Markets in 2020”, Economic Review, Federal Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal, 1994. 13. Stiglitz J., “The Role of State in Financial Markets”, Annual Conference on Development Economies, The World Bank, 1994., Washington www.americancu.org. www.mycreditunion.com. www.franklitempletion.com, www.scuder.com www.vanguard.com www.magnum.com, www.turnkeyhedgefunds.com) www.smithbarney.com, www.morganstanley.com www.household.com., www.gmacfs.com. www.gecapital.com, www.ubswarburg.com, www.capitalone.com http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, www.washingtonmutual.com , www.americanfsb.com

Posao bez vizije je kao fudbal bez plana igre!

GLAVA 3.

STRATEGIJSKI MENAD@MENT U BANKARSTVU

• Strategija uspe{nog upravljanja bankom • Strategijsko planiranje u poslovnoj banci • Strategija razvoja organizacione strukture banke • Strategija uspe{nog upravljanja promenama u

banci

O K V I R I Z L A G A N J A:

STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE

70

3.1. STRATEGIJA USPE[NOG UPRAVLJANJA BANKOM 3.1.1. Uloga i zna~aj strategije poslovne banke Re~ strategija uzeta je iz arsenala vojne terminologije. Strategija je planska odluka kojom se usmerava poslovna aktivnost banke u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva. Strategija se moè odnositi na ostvarivanje primarnih ciljeva banke i na ostvarivanje parcijalnih ili pojedina~nih poslovnih ciljeva, na primer: mareketing strategiju banke, strategiju cena, strategiju kvaliteta usluga, zatim strategiju kori{}enja ljudskih potencijala i druge strategije. Sve one moraju imati svoje ishodi{te u strategiji banke kao osnovnom pravcu kretanja banke i vremenu. U literaturi postoji {ire i uè shvatanje strategije. [ire shvatanje strategije polazi od toga da je strategija upravlja~ka odluka koja obuhvata ciljeve i politike i na~ine njihovog realizovanja. Uè shvatanje strategije polazi od ciljeva, politika i strategije kao posebnih planskih odluka. Zato su procesi formulisanja, kao stanja kojima poslovna aktivnost banke teì, politika kao stavova, na~ela i kriterijuma koji usmeravaju proces odlu~ivanja i akcije i strategije kao na~ina ostvarivanja tih ciljeva, povezane ali razli~ite faze u planiranju. Smatra se da je racionalnost pojedinih planskih odluka i procesa u celini ve}a ako se planske odluke tretiraju posebno. 1) Jednostavno, strategija je vizija odnosno okvir u kojem se odre|uju priroda i pravci akcija banke. Strategija je ono {to banka èli da bude i kako da posluje, da bi stigla tamo gde èli. Strategija banke treba da ima dve klju~ne dimenzije: operativnu i strategijsku. Operativna se odnosi na internu efikasnost tj. da banka “radi stvari na pravi na~in”, odnosno, da obavlja poslove racionalno. Strategijska dimanzija zna~i da banka ‘radi prave stvari’ i da bude efektivna na trì{tu odnosno, da nudi proizvode i usluge koji imaju pro|u na trì{tu i koji banci donose profit. Otuda je za banku od izuzetnog zna~aja odnos strategije i operativnog poslovanja. Strategija je ono ‘{ta’ se radi, a operativa je ono ‘kako’ se radi. Veza strategije i operative i njihova uslovljenost se mogu videti na slici 3-1: 2)

1) Upravljanje marketingom, grupa autora, redaktor: prof. dr Mom~ilo Milisavljevi}, Savremena administracija, Beograd, 1982. godine, str. 231. 2) Dr Benjamin B. Tregoe, Dr Peter M. Tobia and John W. Zimmerman: Strategy and Resource Allocation, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 144.


71

STRATEGIJA

Jasna Nejasna 1

Jasna strategija i efektivna operativa imale su jednak

uspeh u pro{losti i ima}e ga u budu}nosti

2 Nejasna strategija ali

efektivna operativa imale su uspeha u pro{losti, ali je

uspeh sumnjiv u budu}nosti 3

Jasna strategija, ali neefektivna operativa imale

su ponekad kratkoro~no uspeha u pro{losti, ali porast

konkurencije ~ini uspeh sumnjivim u budu}nosti

4 Nejasna strategija i

neefektivna operativa imale su neuspeha u pro{losti i ima}e tako|e neuspeha u

budu}nosti

Slika 3-1: Odnos strategije i operativnog poslovanja

Za definisanje jasne strategijske vizije banke smatra se da treba jasno i precizno formulisati odgovore na slede}a pitanja: 3) (1) [ta su bazi~na verovanja - uverenja banke? (2) [ta je vode}a snaga banke - ono {to je vu~e napred? (3) [ta je ‘zamajac’ novog poslovnog razvoja banke? (4) [ta je budu}i horizont - delokrug proizvoda i usluga, trì{ta i miksa, kao i

na {ta je stavljen akcenat? (5) Koje se klju~ne sposobnosti zahtevaju? (6) Koje su smernice za budu}i rast banke i povra}aj sredstava? Odgovori na ova pitanja traè duboka poniranja u su{tinu poslovanja banke, kako u ono {to je banka bila ju~e, {ta je ona danas, a najva`nije {ta se èli da bude sutra. 3.1.2. Strategijski faktori poslovanja banke Pri fomulisanju strategijske vizije banke, nu`no je imati u vidu strategijske faktore uspeha banke u narednom periodu. Smatra se da su to ~etiri grupe faktora. Na prvom mestu je op{ti ili generalni menad`ment, slede faktori grupe marketing, zatim grupa faktora u tehnologiji poslovanja, te kona~no grupa

3) Ibidem, str. 145.

Efektivno

Neefektivno

P O S L O V A N J E

Kako [ta


72

faktora koja obuhvata finansije. Navodimo ih pojedina~no u okviru svake grupe: 4) GENERALNI MENAD@MENT • Upravljanje kvalitetom • Upravljanje procenom i motivacijom • Upravljanje rizikom • Osetljivost na promene MARKETING • Ponude proizvoda • Usluge klijentima • Segmentacija • Marketing ve{tine TEHNOLOGIJA POSLOVANJA • Tehnolo{ka spremnost • Distribucija FINANSIJE • Dostup kapitalu • Cene • Upravljanje odnosima aktive - pasive. Svaka od navedenih grupa pa i svaki faktor uspe{nog poslovanja banke zasluùju posebnu stru~nu analizu, kako bi se u projektovanju vizije strategije banke precizno izmerile prednosti i nedostaci banke u odnosu na konkurenciju i {to bolje iskoristile povoljne {anse koje trì{te pruà. Ovde }emo samo ukratko sagledati navedene faze strategijskog menad`ment procesa, dok }e elementi strategijskog menad`menta - strategijsko planiranje, strategija razvoja organizacione strukture i strategijsko upravljanje promenama, kao posebne celine, biti u u okviru ove glave posebno obra|eni. Strategijski menad`ment proces moè se definisati kao upravlja~ki proces razvijanja i odràvanja jednog stalnog odnosa izme|u banke i njene spoljne sredine kroz razvoj korporativne misije, ciljeva, strategije rasta i poslovnih portfolio planova poslovanja banke. Dakle, banka prvo mora definisati svoju misiju, koja je osnova za definisanje ciljeva poslovanja. Misija i ciljevi odre|uju mogu}e strategije i njihov izbor, da bi se ostvario optimalni rast banke u datim uslovima. Sve ovo traba da na|e svoj kvantitativni izraz u portfolio planovima poslovanja banke – strategijskim, takti~kim i operativnim - za odre|eni vremenski period:

4) Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic Position, Bank Administration Institute, Chicago, 1983.godine, izlaganje prvo, str. 5.


73

Klju~ne faze ovog procesa po

M i s i j a b a n k e

B a n ~ i n i c i l j e v i

B a n ~ i n a s t r a t e g i j a r a s t a

B a n ~ i n i p o r t f o l i o p l a n o v i

kazuje slika 3-2. 5)

Slika 3-2: Strategijski menad`ment proces Misija banke je razlog, svrha ili su{tina postojanja banke u privrednoj i dru{tvenoj sredini. Sa promenom uslova i razvojem i rastom banke moè se donekle menjati i njena misija. Za shvatanje misije mora se imati u vidu pet klju~nih elemenata. Prvi je istorija banke odnosno istorija njenih ciljeva i politika. Drugi se ogleda u sada{njim karakteristikama menad`menta i vlasnika. Tre}i je uticaj mi{ljnja sredine. êtvrti su ban~ini resursi. Peti je da banka mora bazirati svoju misiju na svojoj osobenoj kompetenciji odnosno sposobnosti. Jednom kada nastane i bude definisana, misija banke treba da ostane fokus usmeravanja energije zaposlenih u slede}ih deset ili dvadeset godina. Dakle misija nije ne{to {to se menja svakih nekoliko godina u zavisnosti od promena sredine ili neodgovaraju}ih prilika. Koliko god da su svi prethodno navedeni elementi va`ni za pravilno definisanje, razumevanje i shvatanje misije banke, profit i liderstvo su rezultat pravilne orijentacije banke i vi{e govore od same misije. Menad`ment mora transformisati misiju banke u set odre|enih ciljeva i zadataka kojima }e se operativno podràti misija. Naj~e{}i ciljevi su profit (stopa povrata ukupnih sredstava), dividenda (stopa povrata deoni~kog kapitala), pove}anje u~e{}a na trì{tu, diversifikacija rizika i inovacije. Ciljevi moraju biti: hijerarhijski, kvantitativni, realni i konzistentni. Hijerarhijski ciljevi predstavljaju skalu ciljeva od najva`nijih ka manje va`nim. Da bi bili lak{e shva}eni i za svakog razumljivi, ciljevi treba, gde je god to mogu}e, da se izraze kvantitativno. Ostvarljivi ciljevi su samo realno postavljeni ciljevi, koji uvaàvaju realne mogu}nosti ostvarenja. Kona~no, ciljevi moraju biti

5) Philip Kotler: Marketing Management Analysis, Planning and Control, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1980. godine, str. 65.


74

me|usobno konzistentni s obzirom na razli~itu prirodu nekih ciljeva (ne ve}i obim prodaje uz ve}e cene, nego ve}i obim prodaje uz niè cene). Kada banka jednom odredi svoju misiju i ciljeve, ona zna kuda èli da ide. Me|utim, pitanje je koji je najbolji put da se tamo stigne, odnosno da se ostvare ciljevi. Odgovor na to treba da da ban~ina strategija. Ona uklju~uje izbor pravaca ostvarenja ciljeva i alokaciju resursa. Strategija banke je koncept kako ostvariti rast i razvoj u deregulisanoj sredini. Banka moè da bira jednu od tri alternativne strategije rasta: (1) intenzivni rast, (2) integrativan rast i (3) diversifikovani rast. Slede}i bitan zadatak “top menad`menta” banke je oblikovanje ban~inih portfolio planova. Pri tome “top menad`ment” treba da identifikuje tzv. strate{ke poslovne jedinice banke ili profitne i tro{kovne centre. Pri definisanju profitnih i tro{kovnih centara, menad`ment tim banke mora voditi ra~una o slede}im bitnim karakteristikama: • jasnoj misiji, • vrsti poslova, • konkurenciji, • odgovornom menadèru, • strukturi funkcija ili programa centara, • planskoj nezavisnosti od drugih poslova, i • koristi od strategijskog planiranja. Precizno definisanje profitnih i tro{kovnih centara banke treba da omogu}i menad`ment timu banke da racionalno izvr{i alokaciju svojih resursa u cilju postizanja maksimalnog profita banke. 3.1.3. Savremene marketing miks strategije banke Da se samo podsetimo, najva`niji marketing instrumenti banke su: proizvod ili usluga, cena, kanali distribucije i promocija. Svaki od ovih instrumenata ima svog odre|enog uticaja na obim i poslovni uspeh banke, ali u ode|enoj kombinaciji njihov uticaj je ve}i. Ovo kombinovanje marketing instrumenata naziva se marketing miksom.6) Koncept marketing miksa “podrazumeva 6) Izraz “marketing mix” prvi je uveo u marketing terminologiju profesor na Graduate School of Business Administration, na Harvard University, Neil H. Borden, kada je 1948. godine prvi put to spomenuo u jednom svom radu. Po njemu, menadèri u marketingu su osobe, koji me{aju i “doziraju” pojedine instrumente marketinga i tako dobijaju kombinacije tih instrumenata ili tzv. marketing mix. Vidi o ovome detaljnije: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solutions, John Wiley and Sons, New York, 1987. godine, strana 210. i Dr Uro{ N. ]ur~i}: Marketing poslovne banke, Udruènje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar, Beograd, 1992.godine, str. 173-175.


75

odgovaraju}u kombinaciju instrumenata (sredstava, varijabla, promenjivih) sa kojima preduze}e (banka) moè da se prilago|ava uslovima sredine i aktivno uti~e na ostvarenje ciljeva marketing aktivnosti... Koncept odraàva sistemski pristup - integraciju svih marketing aktivnosti da se zadovolje potrebe porto{a~a i ostvare ciljevi poslovanja ... i neophodan je da objasni mogu}nost kombinovanja instrumenata pri nastupu na pojedinim delovima trì{ta odnosno trì{nim segmentima.” 7) Prema Culliton-u,8) sva ~etiri bazna instrumenta marketinga usmerena su na porto{a~a ili korisnika usluga, kao {to pokazuje slika 3-3.

P ro izvod

M esto P rom ocija

C ena P o tro{a~

Slika 3-3: Marketing miks koncept Marketing miks proizilazi iz velikog broja alternativnih kombinacija instrumenata marketinga i pogodan je nastup na pojedina trì{ta ili pojedine segmente trì{ta. Za kakvu }e se kombinaciju instrumenata banka odlu~iti, tj. kako }e ih programirati za uspe{no ostvarenje svojih ciljeva, zavisi od o~ekivanih efekata u odnosu na ulaganja u pojedine instrumente marketing napora banke. Cilj je da se ostvari najbolji odnos izme|u ukupnih izdataka za marketing miks i ostvarenja prihoda realizacijom proizvoda i usluga banke. Polaze}i od komitenata i klijenata, problem je u tome kako da se ukupna sredstva (izdaci) optimalno alociraju na pojedine instrumente marketing miksa da bi se dobili maksimalni efekti. Ovo dobrim delom zavisi i od toga kakav zna~aj banka daje pojedinim instrumentima marketing miksa i njihovoj kombinaciji jednog sa drugim. Ako se me|usobnom kombinacijom instrumenta u marketing miksu dobije ve}i efekat nego {to je to prost zbir efekata svih pojedina~nih kombinacija u okviru svakog instrumenta, onda je re~ o sinergetskom efektu, {to i jeste cilj strategije njihovog me|usobnog kombinovanja u marketing miks. 7) Prof.dr Mom~ilo Milisavljevi}: Marketing, Ekonomski fakultet - Tanjug, 1979. godine, str. 61. 8) J.W. Culliton: The Concept of Marketing mix, u Handbook of Modern Marketing, edited by V.P. Buell, McGraw-Hill Book Company, New York, 1970. godine, str. 11-3.


76

Moderno bankarstvo visoko razvijenih zemalja razvilo je i koristi razli~ite strategijske mogu}nosti za pove}anje sopstvenog profita. Me|u najvi{e eksploatisanim u praksi su dva pristupa: (1) trì{no pozicioniranje (“market positioning”) i (2) izgra|ivanje dugoro~ne kompleksne veze sa korisnicima usluga (“relationship banking”). Dok je izbor ciljnog trì{ta odnosno trì{nog segmenta kriti~na ta~ka u procesu segmentacije kod strategije trì{nog pozicioniranja, pa`ljivi izbor strategijskog marketing miksa je presudno kod uspostavljanja dugoro~ne i sveobuhvatne veze sa komitentima i klijentima (“relationship banking”). (1) Strategija trì{nog pozicioniranja razvila se u uslovima deregulacije bankarskih trì{ta i podrazumeva pluralisti~ki nastup banke na ciljnom trì{tu. Pluralisti~ki nastup podrazumeva da se sa pozicioniranjem banke ili tzv. institucionalnim pozicioniranjem istovremeno i uporedo provodi i pozicioniranje linije proizvoda i usluga, cena, kanala distribucije i strukture zaposlenih. Ponekad je to jo{ {ire i vr{i se pozicioniranje komitenata i klijenata banke i pozicioniranje rentabilnosti. Dakle, pozicioniranje je proces ostvarivanja i odràvanja jednog posebnog mesta banke na trì{tu ili njenih proizvoda i usluga. Repozicioniranje je proces menjanja postoje}e pozicije banke na trì{tu, pri ~emu dolazi do promena u strukturi delatnosti i vrsti proizvoda i usluga u cilju zadovoljavanja potreba drugog trì{nog segmenta. Za pozicioniranje su zna~ajna tri elementa pozicioniranja: (1) institucionalno pozicioniranje, (2) marketing miks pozicioniranje i (3) pozicioniranje na trì{tu porto{a~a. 9) Konciznu sadrìnu svakog od nabrojanih elemenata pozicioniranja prikazuje slika 3-4:

Elementi pozicioniranja: I INSTITUCIONALNO POZICIONIRANJE

- Strukturalne odluke i izbori - Funkcionalne odluke i izbori - Upravlja~ke odluke i izbori

II MARKETING MIKS POZICIONIRANJE - Odluke o proizvodima i uslugama i izbori

- Odluke o cenama i izbori - Odluke o kanalima prodaje i izbori

- Odluke o ljudskim resursima i izbori III POZICIONIRANJE NA TR@I[TU

POTRO[AÂ - Poloàjna razmatranja

9) James H. Donnelly, Jr., Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing Financial Services - A Strategy Vision, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois, 1985. godine, str. 96.


77

- Razmatranja poslovne orijentacije - Kriterijum razvoja potreba porto{a~a

- Kriterijum razvoja institucionalne rentabilnosti

Slika 3-4: Komponente strategije pozicioniranja Pozicioniranje igra osnovnu ulogu u marketing strategiji po{to ono podrazumeva i povezuje marketing analizu, analizu konkurentnosti i internu analizu. Na osnovu ove tri analize mogu}e je utvrditi poziciju banke na trì{tu i dati odgovore na pitanja: • Ko su ban~ini ciljni komitenti i klijenti? • Koje komitente i klijente banka èli da ima u budu}nosti? • Koje marketing akcije treba banka da preduzme da bi stigla kuda èli? Na osnovu definicije i analize trì{nih segmenata, vr{i se izbor najprikladnijih trì{nih segmenata za opsluìvanje (trì{na analiza), s jedne strane, mogu}nost diferencijacije u odnosu na konkurenciju i sagledavanje i izbor najbolje koristi za komitenta (analiza konkurentnosti banke), s druge strane, sagledava se jasno}a planirane pozicije i mesta banke na trì{tu (interna analiza), na osnovu ~ega se defini{e plan marketing akcije banke. Koje osnovne korake banka mora da preduzme da bi identifikovala trì{nu poziciju i razvila odgovaraju}u marketing strategiju, pokazuje slika 3-5.


78

Definicija i analiza trì{nih segmenata

Selekcija najprikladnijih trì{nih segmenata za

opsluìvanje

Jasno}a planirane pozicije i mesta na trì{tu

Selekcija nagla{enih koristi za komitenta

Analiza mogu}nosti za uspe{nu diferencijaciju

konkurencije

Plan marketing

akcije

Trì{na analiza: -veli~ina -lokacija -trendovi

Interna analiza banke:

-sredstva -smetnje -vrednosti

Analiza konkuren-tnosti banke:

-prednosti -slabosti -teku}a pozicija (ocenjena od komitenata)

Slika 3-5: Razvijanje strategije trì{nog pozicioniranja 10)

(2) Strategija marketing miks dugoro~ne i celovite veze sa komitentima i klijentima (“relationship banking”) nastala je kao jedan od na~ina da banka ostvari uspeh i u uslovima deregulisanog bankarskog trì{ta i ve}ih rizika u poslovanju. Karakteristike tih uslova mogu se najkra}e izraziti u slede}em: • sve je uì prostor izme|u tro{kova pribavljanja sredstava i cene odobrenih

kredita; • kamatne stope su promenljive, a okruènje nestabilno; • novac je sve teè zaraditi, a sve lak{e izgubiti; • sve je teè vezivati komitente i klijente za banku na duì rok. Polaze}i od navedenih uslova, menad`ment banke po~inje da razmi{lja na sasvim druga~iji na~in nego ranije. Marketing treba shvatiti prvenstveno kao zadràvanje postoje}ih komitenata i klijenata i to na duì rok, a ne samo kao puko sticanje novih. Zapravo, privla~enje novih komitenata i klijenata treba shvatiti kao prvu fazu, nakon ~ega treba stvarati uslove da bi oni {to duè ostali

10) Eileen M. Friars and Robert N. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solution, John Wiley and Sons, New York, 1987.godine, str. 218.


79

vezani za banku. Zato se i smatra, da je vezivanje komitenata i klijenata za banku na duì rok ‘ugaoni kamen’ marketing koncepta sada i ubudu}e.11) Klju~na razlika izme|u uobi~ajenog poslovanja banke (“order-taking banking”) i vezivanja klijenata na duì rok (“relationship banking”) je u tome, {to je kod prvog poenta na pove}anju broja novih komitenata i klijenata i tako na pove}anju obima prodaje, dok je kod drugog pristupa bitno da ve} postoje}em komitentu prodamo jo{ jednu uslugu vi{e i tako ga veèmo sveobuhvatno na duì rok (pregled 3-1.). Moè se primetiti da se pravi razlika izme|u izraza porto{a~, mu{terija, korisnik, s jedne strane, i komitenta i klijenta, s druge strane. Potro{a~, mu{terija, korisnik su ovde statisti~ke kategorije i njihove potrebe se posmatraju u proseku i sumarno. Oni su pod ovim izrazima bezimeni za banku i tretiraju se kao deo trì{ta, mase ili segmenta. Komitent i klijent nisu bezimeni i usluùju se na individualnoj bazi. Komitenti su firme o kojima banka ima sve bitne podatke o imenu, adresi, vrsti delatnosti, veli~ini, menad`mentu, vrsti i obimu kredita, prose~nim depozitima itd. Isto tako banka ima sve va`nije podatke o klijentu, kao {to su: ime i prezime, adresa stanovanja, zanimanje i druge biografske podatke, zatim vrste usluga koje koristi, njihove specifi~ne zahteve i sli~no. Pregled 3-1: Razlike izme|u dva pristupa banke prodaji usluga

Razlike izme|u uobi~ajenog pristupa i dugoro~nog vezivanja: UOBIÂJENI PRISTUP DUGORO^NO VEZIVANJE (order-taking banking) (relationship banking)

• U fokusu su korisnici usluga • U fokusu su klijenti, privla~enje tj. cilj je novi broj korisnika. novih je samo prva faza ili me|ufaza. • Poenta je samo na prodaji • Poenta je na dugoro~noj i uglavnom jedne usluge. sveobuhvatnoj vezi. • Polazno stanovi{te je zdovoljenje • Polazno stanovi{te je zadovoljenje “dela” potreba. “ukupnih” potreba. • Primaran je prodajni kontakt • Primaran je prodajni kontakt preko {alter-radnika banke. preko stru~njaka marketinga. • Profitabilnost se ocenjuje na • Profitabilnost se ocenjuje na pojedina~noj usluzi. ukupnim uslugama klijentu.

11) James H. Donnelly, Jr., Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing Financial Services A Strategy Vision, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois, 1985. godine, str. 112.


80

Na osnovu ovih elemenata, banka posebnu pa`nju poklanja klju~nim elementima dugoro~nog vezivanja i nastoji da kod ve} postoje}eg komitenta i klijenta “stvori” mogu}nost prodaje jo{ neke od usluga iz asortimana banke. Smatra se da je lak{e i profitabilnije za banku, da postoje}em komitentu i klijentu proda petu uslugu nego da jednu uslugu proda novom komitentu i klijentu. Me|utim, ova veze banke sa komitentima i klijentima traì strategijski pristup u kojem pet klju~nih elemenata igra bitnu ulogu (slika 3-6). 12)

Srùsluga

Vo|enjera~una

Segmentacijatrì{ta

Upravljanje komunikacijama

Dugoro~na veza preko

Slika 3-6: Klju~ni elementi dugoro~nog vezivanja

Proces ostvarivanja dugoro~ne veze banke sa komitentima i klijentima zapo~inje segmentacijom trì{ta nude}i im ono {to za izabrano trì{te ili trì{nu ni{u predstavlja sr` usluge koja im treba. Ako se uspostavi veza komitenta i klijenta sa bankom, on se prihvata i realizuje se prvi deo posla - otvaranje odgovaraju}ih ra~una. Sledi zatim upoznavanje sa cenama i mogu}nostima da se obavi vi{e poslova preko banke, {to }e zavisiti od osoblja banke. Nakon toga, stalna veza i komunikacije predstavljaju jedan od klju~nih oslonaca “drànja” komitenta u aùrnosti o svim njegovim poslovima sa bankom i stalnom iznalaènju mogu}nosti da mu banka obavi jo{ neku vrstu poslova. 3.1.4. Odnos razvoja strategije i njene primene Od izuzetne je va`nosti veza izme|u razvoja strategije i njene primene. Na toj relaciji moè do}i do krupnih nesporazuma, koji se ogledaju u pitanju: [ta nije dobro, definisana strategija ili njena primena? Za dobar uspeh banke je bitno da razvoj strategije prati njena implementacija i da je normalan rezultat te

12) Vidi o ovome detaljnije: Dr Uro{ N. Cur~i}: Marketing poslovne banke, Udruènje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar, Beograd, 1992.godine, str. 182-184.


81

kombinacije poslovni uspeh banke. Kada stvari krenu lo{e, slabiji menadèri obi~no okrivljuju strategiju ili izvr{ioce, a skoro nikad sebe. Uspeh zavisi od zdrave strategije i njene efektivne primene. Tako, moèmo navesti nekoliko elemenata tome u prilog: • Banka ne moè izvr{iti efektivnu implementaciju strategije bez kvalitetnih

kadrova i odgovaraju}e podr{ke organizacione strukture. • Strategija razvoja novog proizvoda i usluge ne moè biti uspe{na bez

mehanizma kojim banka ovo usmerava odnosno kojim upravlja ovaj proces. • Banka ne moè efektivno primeniti uspe{nu prodajnu strategiju bez obuke,

merenja, nagra|ivanja i potpune upravlja~ke podr{ke. 13) Odnos izme|u razvoja strategije i njene implementacije se smatra kriti~nim, pa se ve}ina slaè u tome da je nemogu}e odediti da li je strategija dobra ili lo{a ako njena primena nije odgovaraju}a, {to pkazuje slika 3-7.14)

Primena Razvoj strategije strategije Dobar Slab

Dobra USPEH KOCKANJE Slaba TE[KO]E STEÂJ

Slika 3-7: Veza izme|u razvoja i primene strategije

Slika 2-7 pokazuje ~etiri kombinacije razvoja i primene strategije banke. Dobro formulisana strategija i dobra primena dovode do uspeha banke. Nasuprot tome, lo{e formulisana strategija i njena slaba implementacija, dovode do ste~aja. Dobro formulisana strategija uz njenu slabu primenu ili sabotaù, dovode do te{ko}a u poslovanju. Kona~no, slabo formulisana strategija uz njenu doslednu primenu, dovodi do niza nepredvidivih situacija i sa pravom se naziva “kockanjem”. 3.2. STRATEGIJSKO PLANIRANJE U POSLOVNOJ BANCI 3.2.1. Elementi i proces planiranja u banci Radi ostvarivanja bazi~nog cilja i drugih ciljeva i zadataka koji treba da doprinesu ostvarivanju bazi~nog cilja, banka treba na odgovaraju}i na~in da stavi u “pogon” sve svoje resurse: ljude, opremu, novac. Upravljanje tim procesom podrazumeva smi{ljenu aktivnost, prvenstveno menad`ment tima, ali

13) James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Banker Developing Leadership in Dynamic Era, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1989.godine, str. 47-48. 14) Thomas V. Bonoma: The Marketing Edge: Making Strategies Work, Free Press, New York, 1985.godine, str. 12-14.


82

i cele strukture niìh rukovodilaca banke. Tu aktivnost ~ini upravlja~ki proces koji se sastoji od tri elementa odnosno tri faze, koje smo ranije ve} pomenuli: (1) planiranje, (2) organizovanje i (3) kontrola. Sam proces planiranja ilustruje slika 3-8:15)

Implementacija

Organ izovan je Plan iran jeKontro la

Analiza

Slika 3-8: Elementi i faze procesa planiranja Planiranje je poslovna aktivnost putem koje menad`ment tim banke usmerava svoje poslovanje u pravcu ostvarivanja zacrtanih ciljeva. Planiranje ban~ine aktivnosti ima posebnu va`nost u deregulisanoj bankarskoj sredini, gde je o{tro izraèna konkurentska borba i gde je sve teè ostvariti postavljene ciljeve kao {to su rast, razvoj i profitabilnost. Planiranje omogu}ava menad`ment timu da sagledava bliù i dalju budu}nost, da gleda unapred, prepoznaje-identifikuje probleme i da traì odgovaraju}a re{enja. Smatra se, da proces planiranja uklju~uje i traì odgovore na slede}a tri pitanja: (1) Gde je banka sada? (2) Gde bi èlela da bude? i (3) Kako da stigne tamo?

3.2.2. Zna~aj i su{tina strategijskog planiranja Za{to je strategijsko planiranje va`no? Nave{}emo samo nekoliko razloga da bi se istakao njegov zna~aj. Opstanak je najva`niji fundamentalni razlog za primenu metoda i tehnika strategijskog planiranja. Me|utim, logi~no je da menad`ment timovi nekih banaka èle mnogo vi{e: maksimiziranje profita, pove}anje u~e{}a na trì{tu, da budu lider u bankarstvu, da budu prvi u inovacijama, i sli~no. Me|utim, postoje i mnogi drugi razlozi za primenu strategijskog planiranja, ne samo puka egzistencija, iako praksa razvijenih zemalja ne beleì njegovu davnu primenu u bankarstvu. Naime, smatra se da su banke u SAD po~ele sa primenom dugoro~nog strategijskog planiranja oko 1960. godine, a da ga je ve}ina banaka po~ela primenjivati, usvajaju}i celokupni proces, tek oko 1970.godine. 16)

15) E. M. Johnson, E. E. Scheuing and K. A. Gaida: Profitable Service Marketing, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1986. godine, str. 6. 16) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 331.


83

Dono{enje upravlja~kih odluka zadire u bliù ili dalju budu}nost poslovanja banke. Planiranje i poslovni planovi treba da pomognu u dono{enju i usmeravanju upravlja~kih odluka. U stabilnim uslovima sistem planiranja se zasnivao na ekstrapolaciji doga|aja iz pro{losti i sada{njosti i njihovoj projekciji u budu}nost. Menadèri su jednostavno uzimali trendove poslednjih pet ili deset godina i na toj osnovi projektovali odnosno ekstrapolirali planske veli~ine u narednih pet ili vi{e godina. Me|utim, u dinami~kim, nestabilnim i neizvesnim uslovima ovakav na~in planiranja postaje sasvim neprimenjiv i neupotrebljiv. êste, iznenadne i neo~ekivane promene su stvarnost deregulisanog bankarskog trì{ta, {to dovodi do diskontinuiteta i potrebe naglih zaokreta u poslovanju i prilago|avanja banke novonastalim uslovima. Tako, pojave kao {to su iznenadno menjanje propisa, neo~ekivana inflacija, proboj nove tehnologije, promene kamatnih stopa itd., zahtevaju druk~iji sistem i pristup planiranja. Menadèri kona~no postaju svesni da je jedina stvar izvesna: iznena|enja i sve vi{e iznena|enja. Ekstrapolativno formalno planiranje vi{e nije od koristi i ustupa mesto strategijskom planiranju. Strategijsko planiranje se bazira na klju~nom konceptu evolucije trì{ta i strategijskom prilago|avanju. 17) Pri tome treba imati u vidu da je trì{te podvrgnuto evoluciji menjanja potreba korisnika usluga, tehnologije, konkurentnosti, zakona. U takvim uslovima, banka mora pratiti ove promene i pa`ljivo odmeravati zahteve za kontinuiran uspeh na trì{tu. To su momenti kada banka treba da koristi svoje {anse, koje ve} u drugom momentu traè neku drugu kombinaciju napora banke, da se ta nova {ansa na trì{tu iskoristi, {to podrazumeva primenu strategijskog marketing miksa. To je razlog za{to je strategijsko planiranje potrebno. Naime, sasvim je jasno da banka koja planira ima ve}e {anse da bude lider, odnosno da postane dominantna institucija ili, u krajnjoj liniji, da ima ve}u sigurnost za opstanak na trì{tu. U savremenoj, rapidno promenjenoj i promenljivoj finansijskoj sredini, pogotovu u razvijenim trì{nim privredama, gde mnogobrojne finansijske institucije ~ine tzv. industriju finansijskih usluga, a naro~ito po~ev{i od 1980.godine, banka bez strategijskog i planskog pristupa razvoju, figurativno re~eno, radi kao kuvar bez recepta, kao graditelj bez crteà ili kao trener tima bez plana igre. Bez strategijskog planiranja, izuzev mo`da samo lude sre}e, banka ne samo da ne moè da dominira na trì{tu, ve} ni da opstane u svojoj delatnosti.

17) Philip Kotler: Marketing Management Analysis, Planinng and Control, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1980. godine, str. 64.


84

3.2.3. Ciljevi strategijskog planiranja banke Strategijsko planiranje zapo~inje procesom definisanja ciljeva. Me|utim, zna~aj pojedinih ciljeva je razli~it imaju}i u vidu vremenski gap. Naime, va`nost pojedinih ciljeva nije ista u pro{losti sa onima koji treba da budu ostvareni u budu}nosti. Zna~aj pojedinih ciljeva strategijskog planiranja 18) moè se videti u pregledu 3-2. Pregled 3-2: Zan~aj nekih od va`nijih ciljeva strategijskog planiranja

C i l j e v i U pro{losti U budu}nosti

1. Obezbediti konkurentski prinos na sredstva i kapital

1 1

2. Rast u~e{}a na trì{tu 2 3 3. Opstanak u jednoj ja~oj konkurentskoj sredini 3 2 4. Popravka prestià u finansijskoj sredini 4 8 5. Smanjiti portfolio rizik 5 6 6. Posti}i konkurentsku prednost 6 5 7. Nova tehnologija za kori{}enje od strane komitenata i klijenata

7 4

8. Nova tehnologija za interno kori{}enje 8 7

Nema sumnje, obezbe|ivanje konkurentskog prinosa na sredstva i kapital najva`niji je cilj strategijskog plana banke kako u pro{losti tako i u budu}nosti. Me|utim, nije sa svim ciljevima stategijskog planiranja tako. Tako na primer, nova tehnologija, koju treba da koriste komitenti i klijenti, u pro{losti je kao cilj bila na sedmom mestu, dok u budu}nosti treba da bude na ~etvrtom mestu. Sli~no je i kada je u pitanju pobolj{anje prestià banke u finansijskoj sredini. Do pomeranja dolazi i kad je u pitanju zna~aj opstanka u konkurentskoj sredini, kao i u postizavanju konkurentske prednosti banke. 3.2.4. Struktura i proces strategijskog planiranja U vezi sa strukturom i procesom strategijskog planiranja smatramo korisnim da izloìmo {emu su{tinE te strukture i procesa (slika 3-9).

18) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 347.

Srednjoro~ni i kratkoro~ni programi i planovi

Strategije programa:

- strategije izvora - strategije

Glavne strategije: - misije i svrhe - ciljevi i zadaci - politike i programi

BAZA PODATAKA Eksterna:

- istorijski sa trì{ta - teku}a situacija - prognoze - scenariji

Interna: - stvarne performanse - teku}a situacija prognoze

OÊKIVANJA Eksterna:

- zajednice - op{tine - deoni~ara - klijenata

Interna: - top menad`ment- srednji menad`ment - niì menad`ment - zaposleni.

ANALIZA SREDINEEksterni:

- ekonomska sredina - demografska sredina - atraktivnost trì{ta - analiza rizikaitd.

Interni: - kriti~ki faktori stanje resursa

P L A N P L A N I R A N J A

Tokovi informa-

cija

Odluke i procene pravila


85

Slika 3-9: Nivoi i struktura strategijskog planiranja 19) SWOT-matrica (kratica SWOT je sastavljena od po~etnih slova ~etiri re~i: potencijal-snaga -“strengths”, slabosti –“weaknesses”, mogu}nosti-{anse -“opportunities” i pretnje -“threats”) .je prikazana na slici 3-10.

SPOLJA[NJE UNUTRA[NJE OKRU@ENJE: OKRU@ENJE: Potencijali Slabosti



86

Opasnosti Suprotstaviti se Izbe}i Mogu}nosti Iskoristiti Traìti

Slika br. 3-10: SWOT matrica

SWOT analiza se vr{i u dva dela. Prvi deo predstavlja odre|ivanje grupe klju~nih faktora u banci i njenom okruènju. Ovaj deo analize obi~no obuhvata ~injenice o trì{tu banke, konkurenciji, finansijskim resursima, opremi i tehnologiji, zaposlenima, marketingu, razvoju, upravljanju itd., o ~emu se sa~injavaju posebne analize kao {to su: analiza okruènja, analiza poslovanja, portfolio analiza, analiza i ocena strategijske pozicije banke itd. Drugi deo SWOT analize odnosi se na podatke koji ukazuju na mogu}nosti odnosno {anse, opasnosti, potencijale ili slabosti banke. Veoma je va`no ‘otkriti’ da li mogu}nosti odnosno {anse skrivaju u sebi opasnosti, i obrnuto. Isto tako, da li potencijal moè postati slabost, i obrnuto, da li se slabost moè pretvoriti u potencijal. 3.3. STRATEGIJA RAZVOJA ORGANIZACIONE STRUKTURE BANKE 3.3.1. [ta je organizaciona struktura banke? Jedan od najva`nijih principa menad`menta je da strategija banke treba da diktira organizacionu strukturu. Otuda je veoma va`no poznavati su{tinu i karakteristike organizacione strukture. Postoje tri bitne karakteristike na kojima po~iva svaka organizaciona struktura (videti sliku 3-11): • Specijalizacija je stepen podeljenosti ili ra{~lanjenosti unutar razli~itih vrsta

poslova: {to je ekstenzivnija organizaciona podela, to je struktura vi{e specijalizovana.

• Centralizacija je stepen koncentracije dono{enja odluka u okviru ‘top

menad`menta’, ili ako je izvr{eno delegiranje ‘niz’ organizacionu strukturu, ona tada postaje manje centralizovana odnosno vi{e decentralizovana.

• Formalizacija je stepen obuhvatanja pravila, politika i procedura u opisima poslova i zadataka: {to su ekstenzivnija pravila i procedure, to je organizaciona struktura formalizovanija.

O organizacionoj strukturi banke treba razmi{ljati kao o anatomiji banke. Ona obezbe|uje osnovu i okvir u kome banka funkcioni{e. U tom okviru su poslovi, odeljenja, sektori koji usmeravaju rad pojedinaca i grupa u procesu ostvarivanja ciljeva i strategije banke. Organizaciona struktura omogu}ava menad`mentu


87

SVRHE KARAKTERISTIKE Specijalizacija Deoba poslova Centralizacija Koordinacija Formalizacija

Slika 3-11: Svrhe i karakteristike organizacione strukture 20)

banke da izvr{i dva va`na zadatka: (1) pojedina~no izvr{avanje zadataka preko specijalizacije (podele bankarskih poslova na manje jedinice) u cilju postizanja efikasnosti performansi; i (2) koordinacija koja uklju~uje integraciju ciljeva specijalizovanih jedinica (odeljenja) u pravcu postizanja strategijskih ciljeva banke. Jednostavnije re~eno, proces oblikovanja organizacione strukture banke uklju~uje ra{~lanjavanje poslova u banci i njihovo “ponovno” objedinjavanje preko organizacione strukture tako da se ostvare strategijski ciljevi banke. 3.3.2. Kada je organizaciona struktura problem? Kada poslovi u banci ne idu dobro, jedan od potencijalnih uzroka mo`e biti i organizaciona struktura. Postoje brojni uzroci koji mogu izazvati vi{estruke probleme u obavljanju operativnih poslova, koji se ispoljavaju kao: • konflikti me|u grupama, • nekoordinacija izme|u grupa, • sporost u adaptaciji promenama, • nepreciznost zadataka, i • mogu}a dvosmislenost tuma~enja zadataka. Uticaj promena spoljnih faktora na organizacionu strukturu je veoma bitan i zbog toga banka treba da se prilago|ava promenama. Karakteristika razvoja organizacione strukture banke posle deregulacije je da se ona razvija od funkcionalne prema tr`i{no usmerenoj organizacionoj strukturi. Su{tina promene je u tome da je funkcionalna organizaciona struktura okrenuta internim faktorima banke, dakle prema njenom unutra{njem ustrojstvu i resursima koje

20) James H. Donnelly, Jr., Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing Financial Services A Stretegic Vision, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1985. godine, str. 62.


88

kontroli{e, dok je trì{na organizaciona struktura okrenuta prema vani tj. prema komitentima i klijentima i njihovim potrebama, zahtevima i èljama. Smatra se da banka koja èli prati dinami~ne promene u svom okruènju u savremenim trì{nim uslovima mora najmanje jednom u svakih {est meseci vr{iti odgovaraju}a preispitivanja i eventualne promene u svojoj organizacionoj strukturi i prilago|avati je okruènju u kojem egzistira. Na taj na~in banka se uklju~uje u proces upravljanja promenama svoje organizacione strukture, koje se ogledaju u: • razvijanju organizacione strukture tako, da svaki zaposleni moè obavljati

svoj posao na najbolji tj. na najefikasniji na~in i da kod svih zaposlenih kroz organizaciju i njene promene stvara izazov u pravcu ostvarivanja visokih performansi;

• upravljanju promenama koje uklju~uje identifikaciju momenta kada su promene potrebne, implementaciju promena i prevazilaènje otpora promenama;

• razvoju odgovaraju}e organizacione strukture primerene vremenu i promenama u okruènju, po{to je u praksi evidentno da postoje banke koje uporno poku{avaju ‘ju~era{nju’ organizacionu strukturu primeniti na ‘sutra{nje’ probleme.

Uporedo sa promenama u okruènju, u uslovima kada je sredina nestabilna i nepredvidiva, banka treba da ima trì{no okrenutu, fleksibilnu, odgovornu i odgovaraju}u na promene osetljivu organizacionu strukturu. 3.3.3. Trì{no orijentisana organizaciona struktura Organizaciona struktura banaka kao samostalnih finansij{kih institucija je zavisna od mnogobrojnih faktora, a prvenstveno od: vrste banke, njene veli~ine, strukture poslova, podru~ja koje pokriva itd. Otuda svaka organizaciona struktura ima svoje specifi~nosti i razlike, ali istovremeno i brojne sli~nosti. Me|utim, bez obzira na razlike i sli~nosti, organizaciona struktura banke moè biti: (1) okrenuta internim faktorima ili funkcijama (pa je zovemo i funkcijalna) ili (2) okrenuta spoljnim faktorima tj. prema onom {to banka nudi trì{tu (pa je zovemo i trì{no okrenutom organizacionom strukturom.) (1) Funkcionalna organizaciona struktura, ~esto nazivana i “tradicionalnom”, kojom se ovde ne}emo mnogo baviti, ve} samo u funkciji pore|enja sa trì{nom organizacionom strukturom (jer se u savremenom bankarstvu smatra prevazi|enom), zasniva se na podeli banke po funkcijama odnosno po vrsti bankarskog posla, okrenuta je prema unutra i fokusira pove}anje efikasnosti kori{}enja internih resursa. Smatra se da su pojedini poslovi u banci deo


89

jedinstvenog posla koji banka treba da obavi i da njihovom integracijom banka treba da ostvari efikasnost. Funkcionalna organizaciona struktura po~iva na visokoj specijalizaciji poslova, pa odeljenja i slu`be deluju suvi{e svaka za sebe. Visok stepen centralizacije upravljanja ~ini lanac “komandi” suvi{e dugim i dono{enje odluka suvi{e dugo traje. Naime, postaje bitno “~iji je to posao tj. {ta kome detaljno pi{e u opisu poslova i zadataka”. Nesporno je da funkcionalno orijentisana organizaciona struktura banke “daje” relativno dobre rezultate u uslovima kada je okruènje relativno stabilno, predvidivo i izvesno. U takvim uslovima bitno je posti}i efikasnost poslovanja tj. efikasno koristiti interne resurse odnosno racionalno se pona{ati i “raditi stvari na pravi na~in”. U takvim uslovima menad`ment tim moè sa dosta preciznosti i do u detalje definisati o~ekivane aktivnosti i odluke svakog pojedinca. Polje doprinosa svakog zaposlenog op{tim ciljevima banke je namerno ograni~eno. Va`ne odluke su ekskluzivna nadle`nost “top menad`menta”. Svakodnevne rutinske aktivnosti omogu}avaju menadèrima da razviju ekstenzivna pravila i procedure i da upravljaju svakom akcijom i odlukom. U ovakvoj organizacionoj strukturi stav zaposlenih je da postignu ta~nost, urednost i efikasnost u svakom sektoru, odeljenju i poslu. Individualne inicijative su obeshrabrene, po{to detaljni opisi poslova i procedura “otklanjaju” potrebu za samostalnom procenom i prosu|ivanjem. Zaposleni su time jednostavno upu}eni na takvo pona{anje i po{to su oni pla}eni da rade svoj posao u skladu sa opisima svojih poslova i ograni~avaju se isklju~ivo i samo na svoje poslove i zadatke za koje su eksplicitno odgovorni. Tako se bez sumnje postiè uspeh u ostvarivanju efikasnosti poslovanja, koji je rezultat prednosti specijalizacije rada, centralizovanog dono{enja odluka i visoko rutiniziranog na~ina izvr{avanja zadataka odnosno obavljanja poslova. Naravno, ovakva organizaciona struktura je dobra tako dugo dok je bankarska sredina, kako smo ve} rekli, relativno stabilna, predvidiva i izvesna. Specijalizacija, centralizacija i formalizacija su prednosti sve dok se banka ~e{}e ne susre}e i ne posluje u vanrednim i izuzetnim okolnostima. Onog trenutka kada bankarska sredina postane nestabilna, nepredvidiva, neizvesna i dinami~na, prednosti funkcionalne organizacione strukture ne mogu se vi{e koristiti i postaju njene slabosti. Ovakva organizaciona struktura ne omogu}ava razvoj i delovanje pojedinaca koji se mogu boriti na na~in koje zahteva jedna konkurentska sredina. Prvi znakovi borbe banke u ovim momentima su izazovi prihvatanja marketing koncepcije i marketing funkcije. Marketing funkcija moè biti “podignuta” na isti organizacioni nivo sa ostalim funkcijama (krediti, sredstva), ali to ~esto zna~i izjedna~avanje samo u pogledu organizacionog re{enja, dok operativna


90

orijentacija ka efikasnosti ostaje duboko usa|ena, pa kada se donose klju~ne odluke, one uglavnom i radije respektuju kriterijum efikasnosti nego kriterijum efektivnosti. Pojavljivanje marketing sektora u funkcionalno orijentisanoj organizacionoj strukturi banke ukazuje na tranzitno stanje. O~igledno je da banka pritom ve} uvi|a potrebu menjanja dosada{njeg pristupa i kre}e ka postepenom ali sporom napu{tanju funkcionalne organizacione strukture i svesno ili nesvesno ~ini napore i prve korake u pravcu trì{nog prilago|avanja svoje organizacione strukture. Kojom }e brzinom banka to prilago|avanje vr{iti, prvenstveno zavisi od spoljnih uslova i “pronicljivosti” top menad`menta, koji }e na vreme prepoznati te uslove i uvideti potrebu menjanja postoje}e organizacione strukture. Ako je spoljni pritisak ekstremno intenzivan i ako je evidentno podràn od korisnika usluga i servisne baze, funkcionalno orijentisana struktura postaje sve vi{e inkopatibilna sa trì{no orijentisanom strategijom banke. (2) Trì{no orijentisana organizaciona struktura banke je takva organizaciona struktura koja uvaàva zahteve trì{ta i pojedinih trì{nih segmenata na koje je banka upu}ena ili namerava da u njih u|e. Dakle, trì{no orijentisana organizaciona struktura banke omogu}ava primenu strategije banke koja se najkra}e moè izraziti: biti na pravom trì{tu sa pravim proizvodom i uslugama i u pravo vreme. [ematski ova organizaciona struktura upro{}eno je predstavljena slikom 3-12.

P RE DS E DNI K BANKE

Odnosi sa gra|anima

Odnosi sa privredom

Ulaganja u nekretnine

Upravljanje sredstvima

Operativno poslovanje

Slika 3-12: Trì{no orijentisana organizaciona struktura Prednosti trì{no orijentisane organizacione strukture nad funkcionalno orijentisanom organizacionom strukturom banke su: • Organizaciona struktura usmerena je i ‘gleda’ na trì{te, dakle napolje, i nije

okrenuta internim faktorima tj. unutra ka funkcijama banke.


91

• Lanac komandi je relativno kratak sa relativno malo menad`ment pozicija u odnosu na broj koji egzistira u funkcionalnoj organizacionoj strukturi.

• Srednji menad`ment tendira da nestane po{to zaposleni po~inju da razumevaju i prihvataju op{te ciljeve banke radije nego ranije funkcionalno orijentisane ciljeve.

• Za re{avanje poslovnih problema banke vi{e nije od zna~aja pozicija na verikalnoj skali organizacione strukture banke nego analiza i ekspertiza problema koji se re{ava.

Za trì{no orijentisanu organizacionu strukturu je bitno da polazi od potreba korisnika proizvoda i usluga banke i da ima trì{no orijentisane sektore i odeljenja sve do najvi{eg nivoa organizacije. Trì{no orijentisana organizaciona struktura je kompatibilna sa promenljivom, nestabilnom i neizvesnom sredinom. Takva struktura olak{ava poslovne akcije i odluke koje su potrebne za adaptaciju banke u skladu sa promenama snaga u sredini i da bi se postigla odgovaraju}a efektivnost. Trì{no okrenuta organizaciona struktura banke je relativno nespecijalizovana, decentralizovana i neformalna. Tipi~ni poslovi su relativno {irokog horizonta sa prili~nom {irinom individualne diskrecije u dono{enju odluka. Poslovi pojedinih izvr{ilaca su definisani izrazom o~ekivanih rezultata pre nego zahtevanim akcijama. Zaposleni shvataju i razumeju u ~emu je njihov doprinos op{tim ciljevima banke. Dono{enje odluka se vr{i od strane pojedinaca koji imaju potrebnu ekspertnost ‘niz’ celu organizacionu strukturu. Dakle, primarni kriterijum za u~estvovanje u dono{enju odluka je ekspertnost, a ne pozicija u hijerarhiji. Sposobnost razumevanja o~ekuju}eg pona{anja zamenjuju pravila i procedure. Trì{no orijentisana struktura ohrabruje zaposlene da rade “prave stvari” da bi bili efektivni. Pravilo koje postaje op{tevaè}e je da se koristi svaki izazov za promene i svaki novi na~in u obavljanju poslova je vi{e pravilo nego izuzetak. Od svakog pojedinca se o~ekuje da iskoristi svaku priliku da zadovolji potrebe korisnika i da na taj na~in ostvari svaki mogu}i interes za banku u poslu. Adaptabilan i fleksibilan na~ina pona{anja postaje norma koja se mora po{tovati. Naravno, sa ovakvim pona{anjem nova trì{no orijentisana organizaciona struktura “proizvodi” sasvim nove vrste poslova, koji igraju veoma va`nu ulogu u kreiranju i dono{enju odluka o vrstama proizvoda i usluga banke i na~inu njihovog prezentiranja korisnicima (‘product manager’ i ‘sales representative’). Istina je da takvi sli~ni poslovi postoje i u funkcionalno orijentisanoj organizacionoj strukturi, ali oni nalaze svoj puni smisao i ekspandiraju}i potencijal tek u nedvosmislenom trì{nom pristupu poslovanju i razvoju proizvoda i usluga.


92

Navodimo samo nekoliko bitnih razlika trì{no orijentisane organizacione strukture u odnosu na funkcionalno orijentisanu strukturu banke pregled 3-3.21) Pregled 3-3: Neke karakteristike trì{ne i funkcionalne organizacije banke

ORGANIZACIONA STRUKTURA POSLOVNE BANKE FUNKCIONALNO ORIJENTISANA TRÌ{NO ORIJENTISANA

Dominantne karakteristike Dominantne karakteristike Visoko specijalizovana Manje specijalizovana Visoko centralizovana Vi{e decentralizovana Visoko formalizovana Manje formalizovana

Sekundarne karakteristike Sekundarne karakteristike Detaljan opis poslova Generalni opis poslova

Duga~ak lanac komandi Kratak lanac komandi Funkcionalni sektori Proizvod/korisnik sektori Pona{anja usmerena Pona{anja usmerena

na efikasnost na efektivnost Kompatibilna sredina Kompatibilna sredina Stabilna, predvidiva, Nestabilna, nepredvidiva

izvesna neizvesna Dominantne vrednosti Dominantne vrednosti Efikasnost i poslovna Efektivnost i markeitng

nefleksibilnost fleksibilnost Cena ko{tanja trì{no orijentisane organizacione strukture banke u komparaciji sa funkcionalno orijentisanom organizacionom strukturom je u relativnom gubitku efikasnosti. Trì{no orijentisana organizaciona struktura nije u mogu}nosti da iskoristi sve prednosti ekonomi~nosti koje pruà specijalizacija poslova, po{to su dominantni poslovi u ovakvoj organizaciji relativno nespecijalizovani. Naravno, svaki zaposleni, pored toga {to mora biti, tako re}i, ekspert u svojoj specijalnosti, mora poznavati i sve proizvode i usluge koje banka nudi i njihove procedure. Strategije banke kao {to su ‘relationship banking’ i ‘cross-selling’ zahtevaju isto tako dobro poznavanje nespornih potreba korisnika na trì{tu. Dalje, necentralizovano dono{enje odluka uzima ne{to vi{e napora i vremena pojedinaca, a pove}ana je i mogu}nost gre{aka. Uprkos svemu tome, samo ne{to ve}a efektivnost moè sve te nedostatke da lako kompenzira. 3.3.4. Strategija upravljanja performansama organizacione strukture



93

Prema J.H. Donnelly-u,22) postoje dve veoma razli~ite i veoma va`ne dimenzije performansi organizacione strukture banke i to: (1) organizaciona efektivnost i (2) organizaciona efikasnost. Planski napor u prilago|avanju organizacione strukture banke promenama ima nekoliko kriti~nih ta~aka, ~iji se kvalitet razlikuje kada su u pitanju organizacione performanse efektivnosti i efikasnosti, {to se najbolje vidi iz pregleda 3-4.23) Pregled 3-4: Kriti~ne dimenzije planiranja i efikasnosti i efektivnosti

PLANIRANJE I KRITI^NE DIMENZIJE ORGANIZACIONIH PERFORMANSI:

Planiranje, ~iji je fokus na Planiranje, ~iji je fokus na EFIKASNOSTI, usmereno je na: EFEKTIVNOSTI, usmereno je na:

1.napore (bolje kori{}enje resursa), 1.rezultate (ostvarenje ciljeva), 2.da se stvari rade na pravi na~in, 2.da se rade prave stvari, 3.pogled prema unutra, 3.pogled prema vani, 4.da se stvari rade bolje 4.dobru vezu sa promenama nego {to se rade sada. svoje sredine (da ima jasnu

strategiju) Dimenzija ‘efektivnosti’ organizacione performanse usmerena je na ‘{ta’ u organizacionoj strukturi banke, tj. fokusira prirodu i pravce organizacione strukture odnosno kakvu organizaciju èlimo. Ovakav pristup banke organizaciji uklju~uje novu strategiju, izbor i uvo|enje novih proizvoda i usluga, prodor na nova trì{ta i nove segmente od interesa za banku. Su{tina efektivnosti kao organizacione performanse banke je fokusiranje ‘da se rade prave stvari’. Dimenzija ‘efikasnosti’, kao organizaciona performansa, usmerena je na ‘kako’ u organizaciji, odnosno kako }e banka sti}i tamo kuda je odlu~ila. Ovo podrazumeva spremnost banke da na najbolji na~in koristi svoje raspoloìve resurse u ‘proizvodnji’ svojih proizvoda i usluga. Zna~i, pobolj{anja u naporima treba da rezultiraju u pobolj{anju produktivnosti i kori{}enju internih organizacionih resursa banke. Su{tina efikasnosti kao organizacione performanse je ‘da se stvari rade na pravi na~in’. U zavisnosti od promena u okruènju i unutar banke name}e se i potreba menjanja organizacione strukture banke. Organizaciona struktura sa dobrim performansama nema potrebe da se menja po{to nije do{lo do bitnih promena u ‘vezi’ banke i okruènja (banka ima dobru vezu sa okruènjem odnosno jasnu strategiju) niti do internih pomeranja. 22) Ibidem, str. 23. 23) Ibidem, str. 24.


94

Na osnovu elemenata navedenih u pregledu 2-4, moèmo zaklju~iti slede}e: • Sve dok nema promena u okruènju banke, odnosno koliko dugo sredina

ostaje stabilna, nema potrebe za dono{enje odluka koje se odnose na “[TA” u organizacionoj strukturi.

• Koncentracija na popravke “KAKO” dovoljna je za preìvljavanje i skromnu profitabilnost, {to vaì samo onda kada istovremeno nastaju promene u okruènju i kada pitanje “[TA” postane relevantno.

• Problem nije u tome da se nastavi fokusiranje na pitanje “KAKO”, ve} pa`nja mora da bude usmerena na “[TA”, kao na kriti~nu dimenziju performanse organizacione strukture.

Neprilago|enost organizacione strukture promenama okruènja je karakteristi~na za ve}inu na{ih ‘ve}ih’ banaka u sada{njem momentu. Me|utim, nije to samo na{ “specijalitet”. Situacija neprilago|avanja organizacione strukture promenama je karakteristi~na i za mnoge manje privredne banke, {tedionice i kreditne ustanove u SAD. One su i dalje ‘otporne’ na svaku promenu u domenu finansijskih usluga, koje bi se razlikovale od njihovih dosada{njih - tradicionalanih. Njihovi menad`ment timovi ne menjaju svoj fokus planiranja i ne prilago|avaju organizacionu strukturu uporedo sa promenom sredine, ve} i dalje usmeravaju svoje napore na organizacionu performansu “efikasnost” ignori{u}i dimenziju ‘efektivnost’. Postoji tesna veza izme|u performansi efektivnosti i efikasnosti organizacione strukture banke, {to treba imati u vidu prilikom ocene potreba za menjanjem organizacione strukture i strategije usmeravanja njenog razvoja. Naro~itu pa`nju treba obratiti na slede}e ~etiri kombinacije veza efikasnosti i efektivnosti, koje prikazuje slika 3-13.24)

VEZA EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI: EFIKASNOST EFEKTIVNOST (rezultati)

(napori) Neefektivno Efektivno

Efikasno (3)

Racionalno tro{enje resursa. Lo{a veza sa promenom sredine.

(4) Racionalno tro{enje

resursa. Dobra veza sa promenom sredine.

Neefikasno

(1) Rasipanje resursa. Lo{a

veza sa promenom sredine.

(2) Rasipanje resursa.

Dobra veza sa promenom sredine.



95

Slika 3-13: Veza efikasnosti i efektivnosti Prva kombinacija - neefikasna i neefektivna veza (1). Ova veza pokazuje da banka nije efikasna ni na mobilizaciji internih faktora odnosno ona je neracionalna i rasipa svoje resurse. Istovremeno, uo~ava se da nema jasnu strategiju niti dobru vezu preko svoje organizacione strukture sa svojim okruènjem. U stvari, banka ‘radi pogre{ne stvari’ i pritom jo{ ih ne radi dobro. Pokazuje ozbiljne znakove te{ko}a i ne moè se odràti na trì{tu. Druga kombinacija - neefikasna i efektivna veza (2). Ovaj primer pokazuje da je mogu}e da banka ima neefikasnu organizaciju, ali da je pri tome efektivna. To zna~i da banka ima jasnu strategiju i dobru vezu sa svojim okruènjem. Ona ‘radi prave stvari’, ali je pri tome neefikasna, neracionalno trosi resurse. Takva situacija moè da egzistira u slu~aju kada je tra`nja tako velika ili cena visoka da neefikasnost u poslovanju moè da bude kamuflirana preko dobre realizacije i tako apsorbovana na trì{tu. Situacija je te{ko odrìva na duì rok. Tre}a kombinacija - efikasna i neefektivna veza (3). Ova veza performansi organizacione strukture predstavlja jednu vrlo frustriranu situaciju. Posao se obavlja sa velikom efikasno{}u sa kojom to ne bi trebalo raditi. Me|utim, banka se sporo prilago|ava promenama u okruènju i nema rezultata. U stvari, banka nije prilagodila organizaciju promenama na trì{tu i ‘radi pogre{ne stvari’, ali ih radi vrlo efikasno. Odnosno, banka nema jasnu strategiju, ali veoma efikasno posluje. Odràva se na trì{tu uz te{ko}e. êtvrta kombinacija - efikasna i efektivna veza (4). Ovo su banke kojima se upravlja na najbolji na~in. Njihova organizaciona struktura je uvek u adekvatnoj vezi sa efikasno{}u i efektivno{}u. Imaju jasnu viziju svoje budu}nosti i jasnu strategiju. Efikasnost im je na zavidnoj visini, tako da racionalno tro{e svoje resurse. “Rade prave stvari” i “na pravi na~in”. Imaju lidersku poziciju na trì{tu i jasnu razvojnu perspektivu. Razmotrene dimenzije organizacionih performansi upu}uju na dva zaklju~ka: • Prvo, efektivnost je temelj uspeha, a efikasnost je potreban uslov za

preìvljavanje posle dostizanja efektivnosti. • Drugo, kada jedna banka po~ne da gubi svoju efektivnost, usled izgubljene

veze sa promenama u okruènju, raspolaganje ‘vi{kom’ efikasnosti ne}e joj omogu}iti da povrati svoju efektivnost. 25)

25) Vidi o ovome detaljnije: Dr Uro{ N. ]ur~i}: Marketing poslovne banke, Udruènje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar, Beograd, 1992.godine, str. 267-269.


96

Dakle, efikasna i efektivna organizaciona struktura banke je preduslov uspe{nog poslovanja. Pri tome treba imati u vidu da je efikasnost (racionalni napori izraèni u tro{kovima) samo normalan preduslov za ostvarivanje efektivnosti (rezultati izraèni u profitu), pri ~emu je dobra veza sa promenama u okruènju temelj poslovne orijentacije i uspeha banke. 3.4. STRATEGIJA USPE[NOG UPRAVLJANJA PROMENAMA U BANCI 3.4.1. Strategija prilago|avanja banke okruènju Banka je jedan zaokruèni poslovni sistem i podloàn je uticajima okruènja. Naime, na poslovni sistem banke uti~u promene koje nastaju u okruènju, a isto tako i promene koje nastaju u samom poslovnom sistemu banke. Ili kra}e, na poslovni sistem banke deluju mnogobrojni egzogeni i endogeni faktori. Da bi banka kao privredni subjekt ostvarila svoje ciljeve u trì{noj privredi, ona mora obezbediti sinhronizovanu aktivnost u svim segmentima svog poslovanja. To se postiè upravlja~kim mehanizmima u cilju optimizacije ostvarivanja poslovnih ciljeva banke. Faktori koji uti~u na institucije finansijskih usluga prikazani su slikom 3-14.26)

I n s t i t u c i j e f i n a n s i j s k i h u s l u g a

Tehnologija

Op{ti ekonomski

uslovi

Pravo i

finansije

Traìoci finansijskih

usluga

F i n a n s i j s k e u s l u g e

K O RI S N I C I F I N A N S I J S K I H US L UG A

Slika br. 3-14: Spoljni faktori okruènja

Jasno je da na trì{tu opstaju samo oni koji, u neprestanoj borbi sa konkurencijom, ne gube bitke i iz tih okr{aja izlaze ja~i. Kada je re~ o bankama, onda su to banke koje ostvaruju natprose~ne rezultate ili, kako se to kaè, banke koje ostvaruju visoke ili vrhunske performanse. Da bi banka ostvarila vrhunske performanse, smatra se da za to sve ve}u i ~ak presudnu ulogu ima menad`ment tim banke. To zna~i da upravlja~ka funkcija postaje dominantna u deregulisanoj 26) Donald R. Fraser and Lyn M. Fraser: Evaluting Commercial Bank Performance A Guide to Financial Analysis, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990.go, str. 18.


97

finansijskoj sredini. Otuda kvalitet i struktura menad`ment tima banke zasluùju posebnu pa`nju u prvom redu deoni~ara banke, ali i centralne banke i kontrolnih institucija. 3.4.2. Strategija upravljanja promenama Promene u novom bankarskom okruènju su faktor broj jedan trì{nih uslova u savremenom privre|ivanju banke. Promene u okruènju su kriti~ni element i izazov menad`mentu banke, pa je zato strategija upravljanja promenama jedan od va`nih faktora ~ijom kontrolom mora ovladati menad`ment banke. Pri tome je korisno znati da promene nastaju kako u eksternoj tako i u internoj sredini banke. Me|u zna~ajnije promene u eksternoj sredini mogu se ubrojiti: tehnolo{ke, pravne, ekonomske, konkurencija itd. U zna~ajnije interne promene spadaju: organizaciona struktura, novi menad`ment tim, poslovna filozofija itd. 27) Za upravljanje promenama, {to je jedan od zna~ajnih elemenata upravljanja rizikom, banka mora imati jasno definisanu strategiju. Strategija upravljanja promenama treba da glasi: da se banka u ostvarivanju svojih ciljeva nastoji prilagoditi eksternim promenama uti~u}i svesno i aktivno na interne promene. Naime, menad`ment tim banke, na temelju teku}ih informacija o ostvarivanju planiranih ciljeva, mora imati jasne i precizne odgovore na sr` eksternih ili internih promena: kako reagovati na promene i kakvu strategiju pri tome primeniti. Ako se pri tome jasno defini{e strategija banke, njome se omogu}uje strategijski odgovor na promene. Odnosno, ako menad`ment tim nije u stanju da defini{e odgovaraju}u strategiju i primeni je na promene, onda tim gubi sve pozicije da dalje obavlja tu funkciju. Upravljanje promenama je ve{tina koju menadèri banke moraju savladati, a to je: (1) spajanje kultura dveju banaka, (2) reorganizovanje jedne banke, (3) razvijanje prodajne i trì{ne orijentacije, (4) primena procesa strategijskog planiranja i (5) popravljanje performansi zaposlenih. 28) 3.4.3. Proces upravljanja promenama Proces upravljanja promenama moè biti onoliko uspe{an koliko i same promene. Efektivnost upravljanja procesom promena zavisi od sposobnosti menad`ment tima da ‘u hodu’ menja sopstvena znanja, sposobnost i ume{nost i efekte pojedinih delova banke i banke kao celine. Upravljanje promenama je proces koji uklju~uje pet faza koje ilustruje slika 3-15. 27) James H. Donnelly and Steven J. Skinner: The New Banker Develop Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989.godine, str. 51-52. 28) Ibidem, str. 55.


98

S N A G E P R O M E N A( e k s t e r n e i i n t e r n e )

1 . I d e n t i f i k a c i j a iz a s t u p a n j e

2 . I n t e r v e n c i j a ip r e o r i j e n t a c i j a

3 . D i j a g n o z e i p o t v r d e

4 . I z b o r i o b a v e z a

5 . P r i m e n a i p r o c e n a

P R I H V A T A N J EP R O M E N E

Slika 3-15: Proces upravljanja promenama 29) Prve tri faze procesa usmerene su na identifikaciju i dijagnostiku potreba za promenama, dok preostale dve faze fokusiraju primenu i prevazilaènje otpora promenama. Prva faza procesa upravljanja promenama nastaje pod pritiskom eksternih ili internih snaga za promenama, ili pak obeju, i shvatanja menad`menta da su promene potrebne. Ukoliko menad`ment tim ne podrì nu`nost promena, ne}e se u ovom kontekstu dogoditi ni{ta. Stoga je od posebnog zna~aja uloga menad`ment tima, jer u suprotnom moè nastati vi{e {tetnih posledica za banku, kao {to su: (1) dobri komitenti i klijenti napu{taju banku - sele svoje poslovanje u druge banke - konkurencija; (2) revizori i kontrolori skre}u pa`nju na neadekvatan kreditini portfolio - krediti sa gubicima i (3) klju~ni rukovodioci podnose ostavke. Druga faza je prihvatanje promena i traènje na~ina da se one primene i izvr{i preorijentacija postoje}eg pona{anja i aktivnosti banke. Naime, menad`ment tim i zaposleni u banci moraju shvatiti, da je ono {to oni u tom momentu znaju, nedovoljno, neadekvatno i neprimenjivo, i da moraju u~iti novo. Jedna od



99

realnih opasnosti je da se u banci poku{aju traìti odgovori i re{enja u primeni promena na stari tradicionalni na~in. Tre}a faza uklju~uje dijagnozu svih simptoma problema i zahteva od menad`menta da potvrdi da problemi promena fakti~ki egzistiraju. Menad`ment tim svestan toga treba da povede efikasnu akciju u cilju definisanja potreba za promenama i upoznavanja sa ~injenicama, da je odràvanje pozicije ‘status quo’ neprihvatljivo, pa ~ak i {tetno. Zato ova faza zahteva skupljanje informacija, kao {to su: mi{ljenje kolektiva, mi{ljenja klju~nih rukovodilaca, isticanje razlika u mi{ljenju, teku}e i istorijske informacije i direktno posmatranje pona{anja na radnim mestima. êtvrta faza obuhvata izbor re{enja ranije dijagnozom utvr|enog problema i stvaranje obaveze za one koji to moraju primeniti. Ovde se mora i}i duboko u su{tinu promena celokupnog poslovanja banke i na utvr|ivanje konkretnih specifi~nih ciljeva promena u banci. Izvr{avanje toga zadatka mogu}e je sprovesti na osam nivoa, kao {to to pokazuje slika 3-16:

Prvi nivo: Organizaciona struktura (poslovi i odelenja)Drugi nivo: Poslovna politika i procedura Tre}i nivo: Kadrovska politika i procedura

êtvrti nivo: Ocena i popravka radnih performansi Peti nivo: Pona{anje izme|u grupa

[esti nivo: Pona{anje u okviru grupa Sedmi nivo: Pojedina~na pona{anja Osmi nivo: Pona{anja pojedinih grupa - ciljevi

Slika 3-16: Osam nivoa napora ciljnih promena 30)

Peta faza je kona~na faza i uklju~uje primenu i procenu re{enja da bi se otkrile gre{ke izbora i otpori promenama. Pri tome se mora ra~unati na faktor vreme, koje mora biti odgovaraju}e da bi se primenila izabrana re{enja. Menad`ment tim ne moè proceniti efektivnost promena bez utvr|ivanja konkretnih, specificnih ciljeva (koji se utvr|uju u ~etvrtoj fazi), pri ~emu se moraju utvrditi i kriterijumi za merenje ostvarenja postavljenih ciljeva. 3.4.4. Otpor i minimiziranje otpora promenama u banci


Strukturni ciljevi

Nizak nivo

Visok nivo

Kadrovski ciljevi


100

Promene u bankama izazivaju racionalne i iracionalne otpore od strane zaposlenih. Umesto samopouzdanja da }e zaposleni imati otpora prema promenama ili reagovati na pojedina~an na~in, bolje je da se u|e u su{tinu razloga otpora promenama. Smatra se, da postoje ~etiri naj~e{}a razloga otpora promenama i to: 31) (1) Sopstveni interes. Ljudi }e dati otpor promeni ako oni strahuju da }e

izgubiti ne{to {to vredi. Da li }e promene uklju~iti samo dodatnu obuku ili }e zna~iti totalnu reorganizaciju banke, neki ljudi strahuju od gubitka mo}i, slobode u dono{enju odluka, kontrole nad resursima, prijateljstva i prestià. Kada strahujemo od gubitka, mi razmi{ljamo o sebi i o tome {ta }emo dobiti. Smatra se da upla{ena osoba razmi{lja samo o svom interesu kada daje otpor promenama. Interesi banke i saradnika nisu prioritetniji.

(2) Nedostatak poverenja. Sumnje u menad`ment tim se ponovo pojavljuje kao

barijera efektivnom upravljanju bankom u deregulisanoj sredini. To je obi~no onda kada ljudi potpuno ne razumeju za{to se promene de{avaju i kakve su implikacije, oni im onda jednostavno daju otpor. U bankama gde je veliko nepoverenje u upravlja~ki tim, moè se desiti veliko nerazumevanje, kada se predlaù promene. Nepoverenje se ~esto bazira na drugim faktorima nastalih tokom godina kao ‘dobra’ zasluga menad`ment tima.

(3) Razli~ite procene. Po{to zaposleni u banci gledaju na promene – njihove

namere, potencijalne konsekvence i njihov uticaj – razli~ito, oni ~esto imaju razli~ite procene situacije. U njihovom inciranju promena vide pozitivnije rezultate, dok promene na koje oni ne uti~u, smatraju skuplje. Kulture u mnogim bankama u realnosti su kolekcija subkultura ili ‘klanova’, koje su se razvile tokom mnogo godina i imaju jak uticaj na to da banke ostanu tradicionalno organizovane.

(4) Mala tolerancija promena. Bankari, koji poku{avaju da izgrade prodajnu

orijentaciju, znaju da ljudi ~esto imaju otpor promenama, posebno ako promene zahtevaju razvoj novih ve{tina. Ljudi mogu jasno da razumeju da su promene neophodne, ali su emotivno nemo}ni da u~ine tranziciju. Mala tolerancija promena je mogu}a i kod menadèra, koji imaju otpora prema promenama da bi spasili obraz. Mnogi menadèri procenju da su potrebna neophodna uskla|ivanja sa promenama i da su njihova ranija pona{anja, odluke i uverenja bila pogre{na.

31)

James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Banker - Developing Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1989.godine, str. 84-86.


101

Uspe{no upravljanje promenama u banci podrazumeva spoznaju, da je otpor promenama jedan prirodan ljudski odgovor i da se moraju preduzeti koraci za miniziranje otpora. Minimiziranje otpora moè da smanji vreme potrebno za promene na prihvatljivo ili tolerantno. S druge strane, lo{e implementirane promene ne}e rezultirati u promenama, povr{nim promenama, kratkoro~nim promenama i iskrivljenim promenama. Minimiziranje otpora promenama moè se posti}i raznim brojnim metodama, koji se koriste u razli~itim situacijama i u raznim kombinacijama:32) (1) Edukacija i komuniciranje. Veoma dobar na~in za minimiziranje otpora

promenama je da po~ne borba sa njim pre nego {to otpor nastanae. Komunikacija i edukacije pomaè u pripremi ljudi za promene. Kanalisanje puta, ukazivanje na neophodnost i logiku promena, ali i stalno informisanje svih tokom celog vremena, zaista moè smanjiti otpor promenama.

(2) U~e{}e i uklju~ivanje. Imaju}i u vidu ljude na koje }e promene uticati,

mogu pomo}i u dizajniranju i implementaciji stih, pomo}i }e pove}anju njihovog doprinosa promenama. Ako ljudi ose}aju da njihova pona{anja i ideje se uklju~uju u napore za promenama, oni }e promene vi{e respektovati i obi~no im davati manji otpor.

(3) Oprema i podr{ka. Kriti~ni momenat u implementaciji je, da promene budu

podràne. To je naro~ito va`no za menadère da su spremni da daju podr{ku i pomognu opremom promene, kada znaju da su strah i zabrinutost u srcu svih promena. Menadèri treba da pokaù interes za saradnike, da budu dobri slu{aoci, da ukazuju na va`nost promena itd.

(4) Pregovaranje i saglasnost. Reduciranje otpora moè se ~esto posti}i i kroz

pregovore. Diskusije i analize ~esto mogu da pomognu menadèrima iz razli~itih funkcionalnih odeljenja banke da identifikuju ta~ke pregovaranja i saglasnosti.

(5) Eksplicitne i implicitne korekcije. Zaposleni mogu uvek da budu naterani

na prihvatanje promena sa pretnjom gubitka posla, redukcijom promotivnih prilika, dodeljivanjem lo{eg posla i gubitkom privililegija. Razumljivo je da ovakva pona{anja su rizi~na i pove}avaju verovatno}u ve}ih problema na putu promena i pove}avaju nepoverenje u menad`ment tim banke.

(6) Manipulacija i kooperacija. Zaposleni mogu da budu manipulasani sa

informacijama koje dobijaju, suprostavljaju}i jedno odeljenje drugom i sa obezbe|ivanjem krivih informacija. Ljudi moga da kooperiraju kada im se

32)

Ibidem, str. 86-87.


102

daju glavne i vidljive uloge u dizajniranju i implementaciji promena. Ove metode su vrlo rizi~ne i imaju visoku verovatno}u ‘ga{enja vatre’ dodavanjem ulja u dugom roku.

LITERATURA: 1. Upravljanje marketingom, grupa autora, redaktor: prof. dr Mom~ilo

Milisavljevi}, Savremena administracija, Beograd, 1982. godine 2. Dr Benjamin B. Tregoe, Dr Peter M. Tobia and John W. Zimmerman:

Strategy and Resource Allocation, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

3. Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic Position, Bank Administration Institute, Chicago, 1983.godine, izlaganje prvo

4. Philip Kotler: Marketing Management Analysis, Planning and Control, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1980.

5. Eileen M. Friars and Robert N. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solutions, John Wiley and Sons, New York, 1987.

6. Dr Uro{ N. ]ur~i}: Marketing poslovne banke, Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar, Beograd, 1992.

7. Prof.dr Mom~ilo Milisavljevi}: Marketing, Ekonomski fakultet - Tanjug, 1979.

8. J.W. Culliton: The Concept of Marketing mix, u Handbook of Modern Marketing, edited by V.P. Buell, McGraw-Hill Book Company, New York, 1970.

9. James H. Donnelly, Jr., Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing Financial Services - A Strategy Vision, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois, 1985.

10. James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Banker - Developing Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1989.

11. Thomas V. Bonoma: The Marketing Edge: Making Strategies Work, Free Press, New York, 1985.

12. E. M. Johnson, E. E. Scheuing and K. A. Gaida: Profitable Service Marketing, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1986.

13. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.

14. Philip Kotler: Marketing Management Analysis, Planinng and Control, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1980.


103

15. Donald R. Fraser and Lyn M. Fraser: Evaluting Commercial Bank Performance A Guide to Financial Analysis, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990.

16. Emmanuel N. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation, Preager, New York, 1984.

17. Rosella Bammister: Financial Planning for Bankers, American Bankers Association, Washington, 1986.

18. Gary A. Giroux and Peter S. Rose: Financial Forecasting in Banking, UMI Research Press, Massachusets, 1981.

19. William V. White: Strategic Planning for Bankers, American Bankers Assotiation, Washington, 1984.

• Upravljanje bilansom i agregatima banke

• Upravljanje prihodima i rashodima banke

• Upravljanje kapitalom poslovne banke

S a d r ` a j d r u g o g d e l a:

DEO DRUGI

UPRAVLJANJE BILANSIMA I KAPITALOM BANKE

UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE

105

Napomene uz sadràj drugog dela knjige Efikasno i efektivno finansijsko upravljanje bankom vr{i se preko nekoliko formalnih i neformalnih bilansa, analiza i izve{taja o poslovanju banke. To su, pre svega, bilansi stanja banke, bilansi uspeha banke (prihoda i rashoda banke), analize poslovanja i poslovni izve{taji banke. Dok jedni sluè za javnost i kontrolne institucije, drugi pak iamju za svrhu, da pomaù menad`ment timu banke u ostvarivanju profitabilnog poslovanja banke. Upoznavanje sa ovom materijom, izlaganje u ovom delu knjige je dato u tri glave:

• upravljanje bilansom i agregatima banke; • upravljanje prihodima i rashodima banke; i • upravljanje kapitalom poslovne banke.

Upravljanje bilansom stanja predstavlja najva`niji segment upravljanja finansijskim resursima i agregatima banke. Preko bilansa stanja izraàvaju se stanja resursa (izvora sredstava) i stanja agregata (plasmana sredstava) banke kao rezultata promena za odre|eni period. Ina~e, izvori ili obaveze u bilansu stanja banke predstavljaju dati poslovni miks pasive, dok plasmani ili imovina banke predstavlja dati poslovni miks aktive. Upravljanjem poslovnim miksom aktive i pasive menad`ment tim banke uti~e na likvidnost, solventnost i profitabilnost banke. Upravljanje prihodima i rashodima banke ima za svrhu ostvarenje ciljne profitabilnosti banke. Preko bilansa uspeha iskazuju se kamatni prihodi i rashodi i nekamatni prihodi i rashodi banke. Kamatni prihodi su merilo uspe{nosti kreditne aktivnosti banke, a kamatni rashodi merilo funkcije obezbe|enja izvora sredstava. Kako su za svaku banku va`ni kamatni prihodi, koji u~estvuju u ukupnim prihodima preko 80%, tako su va`ni i kamatni rashodi, koji zajedno formiraju neto kamatne prihode ili neto kamatnu marginu. Za uspe{no i stabilno poslovanje banke, pored navedenih bilansa, bitan elemenat je upravljanje kapitalom banke. Naime, da se podsetimo, da kapital posebno deoni~ki, pored neophodnog uslova za osnivanje banke, ima i tri slede}e funkcije: da {titi {tednju i depozite od eventualnog bankrota banke, da apsorbuje eventualne kreditne gubitke nastale tokom redovnog poslovanja, i da zadovoljava propisane minimalne standarde adekvatnosti kapitala. Zato banka mora kontinuirano odràvati potreban nivo kapitala, kako bi obezbedila sigurnost, stabilnost i propisane uslove.


106

Bilans postoji svakog trenutka, treba ga iskoristiti!

GLAVA 4.


• Upravljanje bilansnom strukturom banke • Upravljanje bankarskim resursima i agregatima • Upravljanje izvorima – obavezama banke • Upravljanje imovinom – sredstvima banke

OKVIR ^ETVRTE GLAVE:


107

4.1. UPRAVLJANJE BILANSNOM STRUKTUROM BANKE 4.1.1. Bilans i bilansna struktura banke Bilans banke je pregled njenih finansijskih pozicija tj. sredstava u aktivi i obaveza u pasivi, te deoni~kog kapitala kao posebnog oblika izvora sredstava.1) Upro{}eno re~eno, banka prima depozite vode}i ih kao obavezu banke i ‘proizvodi’ kredite vode}i ih kao sredstva banke, oblikuju}i tako svakodnevno, ta~no i nename{teno bilans stanja i bilans uspeha. U ovome se i nalazi obja{njenje za zna~aj upravljanja sredstvima i obavezama banke, po{to se apsolutne i strukturalne promene odraàvaju u apsolutnim iznosima na profit banke i stabilnost njegovog ostvarivanja. Bilansi mogu biti na nivou jedne banke, na nivou sistema poslovnih banaka i na nivou bankarskog sektora. Mi }emo ovde analizirati bilans na nivou banke, kao pogodno oru|e za upravljanje bilansnom strukturom banke. Da bi bilans banke bio {to pogodniji za analiti~ki pristup upravljanju pozicijama u bilansu banke, potrebno je koristiti tzv. neto bilans banke, koji pokazuje samo kreditne i ostale funkcionalne plasmane na strani aktive i izvore sredstava kojima se pokrivaju navedeni plasmani na strani pasive. Na osnovu bilansa banke moèmo dobiti niz korisnih informacija za upravlja~ke potrebe menad`met tima banke. Naro~ito su pogodni za operativno poslovanje, a slede}i koeficijenti mogu sluìti kao kontrolni pokazatelji:2) • stopa gotovine, • stopa likvidnosti, • stopa solventnosti, • stopa rezerve likvidnosti, • stopa kreditiranja, i • stopa kapitala. Za sada se ne}emo upu{tati detaljnije u na~in i metodologiju izra~unavanja ovih koeficijenata, po{to }emo se tim pojedina~nim problemima baviti u nastavku teksta u okviru ove glave.

1) Re~ BILANS je latinskog porekla i poti~e od re~i “bilan”, koja ozna~ava dvostranu vagu. Ina~e, francuski izraz za bilans je tako|e “bilan”, nema~ki “bilanz”, italijanski “ bilancio”. U engleskoj odnosno anglosaksonskoj literaturi taj izraz je “balance” odosno “balance sheet”. 2) Zabiholah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions – The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 2001.godine, str. 218-219.


108

Osnovni smisao bilansa banke je omogu}avanje uvida u strukturu i su{tinu svakodnevnih a posebno va`nijih poslovnih operacija i poslova banke. To se naro~ito odnosi na poslove mobilizacije depozita i odobravanja raznih vrsta kredita, po{to bilans banke u svakom momentu pokazuje stanje izvora i plasmana banke. Po{to je banka profitno orijentisana institucija, maksimiziranje profita postiè se na osnovu optimalnog obima i strukture izvora i plasmana i maksimiziranjem razlike izme|u nivoa prihoda i tro{kova banke.3) Tipi~na struktura bilansa jedne banke srednje veli~ine u razvijenoj trì{noj privredi (SAD) data je u pregledu 4-1.4) Pregled 4-1: Tipi~na struktura bilansa banke

AKTIVA PASIVA 1. Krediti i diskonti 60% 2. Plasmani u hartije 27% 3. Likvidna aktiva 3% 4. Gotovina 6% 5. Ostala aktiva 4%

1. Oro~eni depoziti 44% 2. Depoziti po vi|enju 30% 3. Depoziti i obaveze na nov~anom trì{tu 11% 4. Ostale obaveze 7% 5. Deoni~ki kapital 8%

UKUPNO: 100% UKUPNO: 100% Za bilans banke je bitna ravnoteà i ro~na uskla|enost. Uravnoteènim bilansom banke smatra se, ako su ro~no i valutno izbalansirane vrednosti aktive i pasive. Ako banka prihodima pokriva tro{kove, perfektno uravnoteèn bilans banke zahteva da se likvidnim rezervama pokrije rizik neblagovremenog pla}anja. Ro~na uskla|enost bilansa garantuje pokrivanje rizika nelikvidnosti. Valutna uskla|enost aktive i pasive garantuje pokrivanje valutnog rizika usled promene valutnog kursa. Kona~no, solventnost banke se bilansno iskazuje preko deoni~kog kapitala i rezervi, ~ime se brani stabilnost poslovnog sistema banke. Prose~na struktura konsolidovanog bilansa na{ih banaka na dan 31. 12. 1992. godine prikazana je u pregledu 4-2.5) 3) Ibidem, strana 135. 4) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, strana 27. Pored ove strukture, data je i struktura bilansa komunalne banke i velikih banaka nov~anih centara (“money centar banks”). Samo desetak godina ranije, ta struktura je izgledala znatno duga~ije. Vidi o tome detaljnije: Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine strana 134-135. 5) Podaci navedeni iz Biltena Narodne banke Jugoslavije za 1999. godinu. S obzirom da ne raspolaèmo drugim podacima, dati su podaci iz zbirnog konsolidovanog bilansa banaka sa aspekta ro~nosti – kratkoro~na i dugoro~na aktiva i pasiva.


109

Pregled 4-2: Struktura konsolidovanog bilansa na{ih banaka AKTIVA PASIVA

1. Kratkoro~ni plasmani 35,9% 2. Dugoro~ni plasmani 56,4% 3. Ostali delovi aktive 7,7%

1. Kratkoro~ni izvori 28,9% 2. Dugoro~ni izvori 55,9% 3. Ostali delovi pasive 0,0% 4. Kapital banaka 15,2%

UKUPNO: 100% UKUPNO: 100%

Aktuelni podaci o ro~noj i strukturalnoj uskla|enosti bilansa banke obezbe|uju se preko bankarskog ra~unovodstvenog i bankarskog informacionog sistema, koji se razlikuju od ra~unovodstvenog sistema preduze}a. Bankarski ra~unovodstveni sistem razlikuje se od ra~unovodstvenog sistema preduze}a i po tome6), {to se u banci ra~uni glavne knjige treba da dnevno bilansiraju, {to zna~i da banka treba da ima dnevno bilans stanja i bilans uspeha. Naravno, ovakvu brzinu postiù dobro organizovane, tehni~ki i kadrovski opremljene banke u razvijenim trì{nim privredama (SAD, Nema~ka, Japan). U na{im uslovima tu ukupnu aùrnost postiù neke manje privatne i me{ovite banke, dok velike dru{tvene banke imaju aùrne samo neke od segmenata poslovanja banke (na primer: poslovanje sa gra|anima). 4.1.2. Upravljanje bilansom poslovne banke Upravljanje bilansom banke podrazumeva poznavanje kompozicije njenog bilansa i me|usobnog odnosa ra~una u njenom bilansu. Osnovni identitet bilansa izraàva se relacijom:

Za razliku od proizvodnih preduze}a, bilans poslovne banke se sastoji uglavnom od finansijskih sredstava umesto od fizi~ke aktive. Ova finansijska sredstva su prete`no u formi kredita doma}instvima, poslovnim firmama i dràvnim institucijama i u formi hartija od vrednosti. Najve}i deo obaveza odnosno pasive poslovne banke sastoji se od potraìvanja doma}instava, poslovnih firmi i dràvnih institucija po osnovu depozita po vi|enju i oro~enih depozita. Ranije smo videli kakva je strukturalna kompozicija jedne komercijalne banke u razvijenoj trì{noj privredi. Za analiti~ki pristup analizi bilansa banke, potrebno

6) Bankarski ra~unovodstveni sistem razlikuje se od ra~unovodstvenog sistema u privredi: ono {to je u kontnom planu privrede DUGUJE, to je u banci POTRA@UJE, zatim ono {to je u privredi POTRA@UJE, to je u banci DUGUJE. Pored ovoga, ra~unovodstveni sistem u privredi moè da trpi i odre|enu neaùrnost, dok ra~unovodstvo banke mora biti stalno aùrno i uredno.

SREDSTVA = OBAVEZE + NETO VREDNOST


110

je poznavanje i razumevanje internih odnosa me|u bilansnim ra~unima. Jedan od takvih pokazatelja odnosa jeste finansijski leverid` banke ili finansijski oslonac (‘financial leverage’). To se moè izraziti kao iznos duga odnosno depozita, koji se koristi za finansiranje aktive banke. O ovome }e biti re~i u kasijem izlaganju. Veli~ina i kompozicija bilansa banke su va`ne zbog njihovog efekta na rizik (varijabilnost prinosa) i na prinos (profitabilnost). Va`nost i implikacije strukture bilansa banke i navedene tri karakteristike bilansa date su u pregledu 4-3. One ukazuju na uticaj upravlja~kih odluka menad`ment tima i promena okruènja banke. Pregled 4-3: Implikacije strukture bilansa na uspeh banke

GLAVNE KARAKTERISTIKE BILANSA KOMERCIJALNE BANKE 7)

Implikacija na banku: Karakteristike Va`nost Rizik Prinos

1 Malo fiksne ili fizi~ke aktive

Nizak stepen poslovnog leveridà

Smanjuje rizik

Smanjuje prinos

2. Znatni iznosi kratkoro~ne pasive

(depozita)

Zahtevi da banka bude likvidna

Smanjuje rizik

Smanjuje prinos

3. Znatni iznosi sredstava koji se odnose

na kapital banke

Visok stepen finansijskog leveridà

Pove}ava rizik

Pove}ava prinos

Prvi slu~aj ukazuje na male {anse banke koja ima malo fiksne aktive i nizak poslovni leverid` da uve}a svoj profit. Ovakva banka uti~e na smanjenje rizika, ali i na smanjenje svog profita. Drugi slu~aj, kada banka ima zna~ajne depozite, mora imati odgovaraju}i stepen likvidnosti da udovolji tra`nji za povla~enjem depozita. Isto tako, banka èli da udovolji i tra`nji za kreditima. Efekat takvog pona{anja moè biti ili ve}a likvidnost a manja profitabilnost, ili ve}a profitabilnost a manja likvidnost. Ovo dovodi do toga da banka mora da bude likvidna i tako smanjuje rizik ali i prinos. Kona~no, tre}a karakteristika banke je da ima visok stepen finansijskog leveridà i visok multiplikator deoni~kog kapitala. Banka pove}ava rizik, ali pove}ava i prinos.

Rezultati sumirani u pregledu 4-3 su posebno va`ni za proces dono{enja odluka od strane menad`ment tima banke. Primera radi, ako banka èli da pove}a svoju profitabilnost, va`na su tri pravca akcije: (1) pove}anje njenog operativnog

7) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.godine, str. 26.


111

leveridà pribavljanjem vi{e fiksne aktive, (2) smanjenje njene likvidnosti i oslanjanje na ‘kupovinu’ likvidnosti ili jednostavno smanjivanje svoje likvidnosti bez poku{avanja upravljanja obavezama i (3) pove}avanje njenog finansijskog leveridà uz oslanjanje na ve}u aktivu i/ili na smanjenje svoje kapitalne baze. Svaka od ovih akcija }e dovesti do varijabilnosti profita banke odnosno do pove}anja rizika. Ovo je konzistentno pravilo u finansijskoj teoriji o osnovnoj ceni odnosno riziku prinosa: ve}i prinos na sredstva povla~i sa sobom ve}i rizik. 8) U regulisanoj sredini je manji rizik, ali i manje {anse za visok profit. Slika 4-1 prikazuje proces upravljanja bilansom banke u tri faze. 10) Prva faza (Op{ta)

Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom Upravljanje kapitalom

Druga faza (Specifi~na): Upravljanje pozicijom rezervi

Upravljanje pozicijom rezervi pasive

Upravljanje likvidno{}u Upravljanje op{tom ili kreditnom pozicijom pasive

Upravljanje investicijama Upravljanje dugoro~nim dugom Upravljanje kreditima Upravljanje fiksnom aktivom

Upravljanje kapitalom

(Uklju~uju}i i vanbilansne aktivnosti)

Tre}a faza (Izve{taj o generisanju bilansnih prihoda i tro{kova) Profit = Prihod - Tro{kovi kamata - Op{ti tro{kovi - Porez

Politike za ostvarivanje ciljeva: 1. Upravljanje razlikom kamate i provizijama 4. Upravljanje kapitalom 2. Kontrola op{tih tro{kova 5. Upravljanje porezima 3. Upravljanje likvidnomm banke 6. Upravljanje vanbil.aktivnostim a

Slika 4-1: Upravljanje bilansom banke u tri faze Upravljanje bilansom banke nije zna~ajno samo sa aspekta menad`menta banke (profita) i deoni~ara (dividende), ve} i sa aspekta regulatornih i kontrolnih institucija dràve. Tako su regulatorne institucije u SAD (FED, OCC, FDIC)9)

8) Ibidem, str. 27. 10) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 28. 9) Skra}enice FED, OCC i FDIC su po~etna slova naziva federalnih intucija u SAD, koje izme|u ostalog, imaju federalnih kontrolnih agencija u SAD


112

primarno zainteresovane za sigurnost i ~vrsto}u odnosno o~uvanost bankarskog sistema odnosno, za rizik. Kao rezultat promena, banke mogu o~ekivati da nastave da rade ono {to su radile u pro{losti tj. ono {to je dozvoljeno bankama, da dr`e samo dozvoljen iznos fiskne aktive uz tra`enje od njih, da imaju adekvatnu likvidnost i adekvatni kapital. Upravljanje bilansnom strukturom i odnosima aktiva - pasiva, ostvaruje se rizikom uslovljeni profit, da bi zadovoljio i deoni~are i regulatorne institucije. Kao {to se vidi na slici 4-1, prva faza upravljanja bilansom je op{ta faza i akcenat je dat na ukupnu aktivu (sredstva), ukupnu pasivu (obaveze) i kapital banke. Druga faza upravljanja bilansom je vi{e specifi~na i u fokusu upravljanja su posebni delovi u okviru tri navedene celine op{teg pristupa upravljanju bilansom banke uklju~uju}i i vanbilansne aktivnosti. Tre}a faza upravljanja bilansom usmerena je na podru~je generisanja prihoda i tro{kova banke. Uvid u rezultate poslovanja banke preko izve{taja o poslovanju (o profitu i gubicima) ukazuje na simptome performansi bilansa banke. Maksimiziranje profita treba da se ostvari navedenim politikama za ostvarivanje ciljeva (profita i dividende). 4.1.3. Upravljanje portfolio strukturom bilansa Upravljanje portfolio strukturom banke predstavlja odgovaraju}u portfolio alokaciju resursa banke, ~iji je krajnji cilj uspe{nije upravljanje rizikom banke. Upravljanje bilansom banke ili bilansnom strukturom banke ili portfolio upravljanje ima svoje upori{te u modernoj portfolio teoriji, koja se razvila sredinom 50-tih godina. Prve primene su se ogledale u formi linearnih i kvadratnih modela programiranja. Me|utim, ovi modeli, iako elegantni, pokazali su se previ{e restriktivni i kompleksni za prakti~nu upotrebu. Njihova glavna vrednost proiza{la je iz njihove pronicljivosti, koja se odnosi na krajnje ishode - rezultate i posledice upravljanja bilansom banke. Da se podsetimo, ukupna pasiva bilansa banke ukazuje na obim mogu}nosti banke, a ukupna aktiva na propulzivnu snagu banke. Za upravljanje bilansnom strukturom banke, od primarnog je zna~aja poznavati relacije izme|u: • strukture aktive i strukture pasive; • pojedinih segmenata odnosno portfolija aktive; • pojedinih pozicija odnosno grupa pozicija pasive; • pojedinih pozicija aktive u odnosu na pozicije pasive.


113

Polaze}i od jedne sasvim upro{}ene {eme bilansa poslovne banke, njena idealna vrednosna struktura aktive i pasive u savremenim uslovima prikazana je na slici 4-2.

1/3 Portfolio kredita

1/3 Portfolio hartija od vrednosti

1/3 Portfolio rezervi, fiksne aktive i

Depoziti po vi|enju 1/2

Oro~eni depoziti 2/5

Deoni~ki kapital

PASIVAAKTIVA

Slika 4-2: Idealna bilansna struktura aktive i pasive Sa stanovi{ta upravljanja rizikom banke, ova struktura aktive i pasive bilansa poslovne banke (slika 4-2) omogu}uje: • odgovaraju}i odnos plasmana prema izvorima, • odgovaraju}i odnos kapitala prema plasmanima, • odgovaraju}u srazmeru plasmana u kredite i hartije radi odràvanja

zadovoljavaju}eg nivoa likvidnosti i profitabilnosti banke, • odgovaraju}i odnos depozita i kapitala banke radi potrebnog stepena

solventnosti, • odgovartaju}i odnos oro~enih depozita prema depozitima po vi|enju, • odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi, • odgovaraju}i nivo leveridà, itd.

REZERVE BANKE

KREDITI HARTIJE

FIKSNA AKTIVA

DEPOZITI - PO VI\ENJU - OROÊNI DUGORO^NI DUG

DEONI^KI A A

PASIVAAKTIVA

Slika 4-3: Hipoteti~ka struktura bilansa banke


114

Dakle, upravljanje rizikom banke podrazumeva kontinuirano uskla|ivanje odnosa pozicija aktive i pasive u bilansu banke. Polaze}i od toga, bilans banke se moè predstaviti slede}om jednostavnom formulom: 11) gde je: S = hartije od vrednosti (“securities”) L = krediti (“loans”) D = depoziti po vi|enju (“demand deposits”) T = oro~eni depoziti (“time deposits”) C = deoni~ki kapital - fondovi banke (“capital”). Pojednostavljena struktura aktive i pasive bilansa banke predstavljena je na slici 4-4:

HARTIJE OD VREDNOSTI

KREDITI

DEPOZITI PO VI\ENJU

OROÊNI DEPOZITI

KAPITAL BANKE

PASIVAAKTIVA

Slika 4-4: Pojednostavljena struktura bilansa banke

Ako se prinos od hartija od vrednosti ozna~i sa rs, a prinos na kredite sa rl, a tro{kovi depozita i kapitala nulom, onda se prihod banke I (income) moè izraziti slede}om jedna~inom:

I = rsS + rlL Problem maksimiziranja funkcije prihoda ima slede}a ograni~enja: • ograni~enje bilansa banke dato S+L = 100 (manje ili jednako 100); • ograni~enje likvidnosti banke dato S = 0,30 (S + L) ili S = 43 L (S vi{e ili

jednako), i • ograni~enje obima kredita L = 35 (vi{e ili jednako).

11) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, strana 403-405.

S + L = D + T + C


115

4.1.4. Upravljanje odnosima aktiva - pasiva Upravljanje aktivom i pasivom banke je strategijsko planiranje, primena i kontrola procesa, koji uti~e na obim, miks, dospe}e, stopu senzibilnosti, kvalitet i likvidnost sredstava i obaveza banke. Po{to se upravljanje aktivom i pasivom banke uklju~uje u bazi~an rast i angaòvanje sredstava, ono predstavlja ‘finansijsko srce’ banke. 12) Cilj upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarivanje jednog stabilnog, {irokog i stalno rastu}eg toka neto prihoda od kamata odnosno razlike izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Naravno, ostvarivanje ovog cilja treba da se kontinuirano postiè preko optimalne kombinacije i nivoa aktive (sredstava) i pasive (izvora) i finansijskog rizika. Jasno je da profit banke ovisi o mogu}nosti ili sposobnosti odnosno kapaciteta banke za preuzimanje rizika. Moè se re}i da je kapacitet banke za preuzimanje rizika limitiran: (1) kapitalom, (2) depozitima, (3) regulativom i (4) kreditnim rejtingom. S obzirom na njegov limit, kapacitet rizika banke mora biti alociran izme|u njegovih razli~itih korisnika na na~in koji maksimizira o~ekivani prinos. Korelativni odnos alokacije sredstava i rizika u izvesnoj meri pokazuje i slika 4-5 koja predstavlja ulogu menadèra u banci kao firmi finansijskih usluga.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA UPRAVLJANJE IZVORIMA I KAPITALNE ODLUKE

(Transakcije finansijskih sredstava) (Transakcije finansijskih sredstava)

1. Priliv gotovine 2. Investiranje - plasman gotovine 3. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana 4. Gotovina vra}ena, pa investirana (odluke o dividendi) 5. Gotovina za reciklaù (zadràna zarada)

Slika 4-5: Uloga menadèra u firmi finansijskih usluga 13)

12) Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability Mangement, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.godine, str. 347. 13) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 50.

Poslovanje banke

Finansijski menadèr

Depozit, novac

i trì{te kapitala

1

5

4

2

3


116

Na slici 4-5 moè se videti da finansijski menadèr u banci ima skoro iste zadatke kao i finansijski menadèr u svakoj drugoj nefinansijskoj firmi uz slede}e napomene: prvo, finansijski menadèr u banci mora poznavati su{tinu terminologije kao {to je upravljanje aktivom, upravljanje pasivom, upravljanje odnosima kapital - dividenda itd.; drugo, mora poznavati ulaz gotovine, trì{ni novac dodatno kroz trì{ta kapitala. Odluke o upravljanju aktivom uglavnom uklju~uju transakcije u finansijskoj aktivi a ne u stvarnoj aktivi. Kao {to se vidi, uglavnom se radi o odlukama o finansijskim transakcijama, bilo da je re~ o upravljanju aktivom ili upravljanju pasivom. Upravljanje gotovinom banke i odnosima aktiva - pasiva odraàva se na performanse poslovne banke. Najkra}e, pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati, kvalitet i kvantitet poslovanja banke (na primer: stopa profitabilnosti, kvalitet aktive, stopa likvidnosti). O performansama banke bi}e detaljnije re~i kasnije. Fokus upravljanja performansama kroz odnose aktiva - pasiva moè se jasno videti na slici 4-6, koja pokazuje odnos prinosa na kapital i rizika prinosa na kapital banke preko neto margina kamatne stope ili neto kamatne margine. OP[TE PERFORMANSE BANKE

Prinos (na kapital) Rizik (promene prinosa)

Prinos na angaòvana

sredstva

Leverid` multiplikatora

kapitala

Promene neto nekamatne

margine

Promenljiva neto kamatna

margina

Prom. kamatne stopePromenljivost obimaPromenljivost miksa

Neto nekamatne

margine

Neto margina

kamatne stope

Miks stope obima

Slika 4-6: Upravljanje performansama aktiva - pasiva 14)

Definicije: Neto kamatna margina = prihod od neto kamatne stope: aktiva koja donosi zaradu, gde je prihod od neto kamatne stope = porez - ekvivalent prihoda od kamatne stope - tro{kovi kamata. 14) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 366.


117

Neto nekamatna margina = (nekamatni prihod-nekamatni tro{kovi): aktiva koja donosi zaradu. Aktiva koja donosi zaradu ili produktivna aktiva = ukupna aktiva - gotovina i dug - fiksna aktiva - druga aktiva. Koncept efekta neto kamatne margine podrazumeva nivo i varijabilnost op{te pozicije banke sa aspekta rizika prinosa produktivne aktive. Jasno je da varijabilnost neto kamatne margine (ili rizika upravljanja odnosima aktiva - pasiva) determini{u: kamatna stopa, obim i miks varijanti kamatnih prihoda i kamatnih izdataka, {to se moè predstaviti i slede}om funkcijom: 15)

gde je: NIM = neto kamatna margina f = funkcija stopa = kamatna stopa obim = obim produktivne aktive miks = varijante kamatnog prihoda i kamatnih tro{kova U savremenoj bankarskoj literaturi isti~u se dva metoda upravljanja odnosima aktiva - pasiva. To su: (1) sistem metod upravljanja odnosima aktiva - pasiva, koji kombinuje nekoliko delova komponenti 16) i (2) prakti~ni model upravljanja odnosima aktiva - pasiva17) Sistem metoda upravljanja odnosima aktiva - pasiva podsti~e okvir razmi{ljanja, jedan na~in mi{ljenja, koji moè pomo}i bankarskim menadèrima u re{avanju sloènih problema, i u isto vreme pomo}i im u dana{njoj stalno promenljivoj sredini. Va`na podru~ja koja treba da budu pokrivena su: (1) produktivna aktiva i njena profitabilnost, (2) adekvatnost kapitala, (3) neto operativni prihod, (4) neto prihod, i (5) osetljivost stope.

15) Ibidem, str. 365. 16) James V. Baker, Jr.: Asset-Liability Management IV, Banking, (September), 1978. godine, str. 114. 17) Kenneth R. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach, Atlanta Trust Company of Georgia, Course Outline, 1983. godine (April 20).

NIM = f (stopa, obim, miks)


118

Prakti~ni model upravljanja odnosima aktiva - pasiva fokusira slede}ih {est podru~ja: (1) u~e{}{e na trì{tu naspram profitabilnosti, (2) korisnost sredstava, (3) teku}e strategije za borbu sa deflacijom, (4) GAP ili ne GAP, (5) hedìng GAP-ova sa fju~ersima kamatne stope i (6) ALM u budu}nosti (ALM = Asset Liability Managament). 4.2. UPRAVLJANJE BANKARSKIM RESURSIMA I AGREGATIMA 4.2.1. Bankarski resursi i agregati U bilansu banke, pored iskazivanja tokova i strukture kreditnih plasmana, kreiranja nov~ane mase i pove}anja obima depozita, mogu se analizirati i sagledavati bankarski resursi i agregati. Bankarske resurse i agregate, u naj{irem smislu re~i, ~ine: (1) finansijski potencijal banke i (2) finansijski plasmani banke. Finansijski potencijal, kao resurs banke, defini{e se kao zbir izvora svih sredstava, koje banka moè usmeriti u razli~ite vrste plasmana. S druge strane, finansijski plasmani, kao agregat banke, obuhvataju kreditne i druge plasmane, jednaki su zbiru ukupne aktive i odgovaraju ukupnom iznosu finansijskog potencijala. Drugim re~ima, finansijski potencijal odgovara ukupnom zbiru kreditnih i nekreditnih plasmana banke tj. aktivi banke. Pod ban~inim agregatima podrazumevamo plasmane u okviru finansijskog potencijala, gde kreditni plasmani predstavljaju klju~ni agregat banke. Kreditni potencijal predstavlja kvantum slobodnih sredstava, koje banka moè da plasira u kredite i hartije od vrdnosti. Za banku su va`ni plasmani u tzv. produktivnu aktivu. Zato treba praviti razliku izme|u produktivne i neproduktivne aktive. Produktivna aktiva donosi banci kamatu odnosno prihod, dok neproduktivna aktiva ne donosi banci ni kamatu ni prihod. Najve}i deo neproduktivne aktive u svakoj poslovnoj banci odnosi se na rezerve (standardne ili programirane rezerve likvidnosti) i fiksnu aktivu banke (zgrade, name{taj, oprema banke). Ulaganja u fiksnu aktivu su preduslov obavljanja delatnosti banke. Pitanje je samo u kojoj meri se ti resursi koriste. Me|utim, i produktivna aktiva moè postati neproduktivna (plasmani koji su u sporu zbog nepla}anja kamate i drugi plasmani na koje je izvr{en otpis kamate, te plasmani otpisani u celini tj. otpisana i glavnica i kamate, itd.). [to je povoljniji odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi, to je banka produktivnija odnosno efikasnije iskori{}ava svoje osnovne resurse - nov~ana sredstva. Pod bankarskim resursima podrazumevamo izvore sredstava banke i to: depozite kao klju~ni resurs - po vi|enju, oro~ene i {tedne depozite. Nedepozitni bankarski resursi predstavljaju dopunske resurse banke i oni su: kreditni izvori (dugoro~ni dug), trì{ni izvori (emisija i prodaja hartija od vrednosti) i deoni~ki


119

kapital banke. Me|utim, banka moè, kada to uslovi nalaù, obezbe|ivati i dodatne izvore sredstava na kreditnom trì{tu i trì{tu kapitala, kao {to su: krediti kod centralne banke, inostrani krediti, izdavanje i prodaja dugoro~nih hartija od vrednosti. Sa bilansnog i strukturnog aspekta, relacija ban~inih resursa i agregata, mogu}e su tri karakteristi~ne pozicije banke: 18) (1) ravnote`na pozicija, (2) superlikvidna pozicija, i (3) nelikvidna pozicija. Posmatranje ravnote`ne, superlikvidne i nelikvidne pozicije banke zahteva posmatranje dve pozicije aktive i dve pozicije pasive banke. To su: (1) programirani i stvarni nivo obaveznih rezervi prema centralnoj banci19) i (2) kreditni potencijal i ukupni plasmani (kreditni i nekreditni). Za ravnote`nu situaciju banke bitno je, da su obe pozicije u ravnoteì. To zna~i da nema razlike izme|u stvarnih i programiranih rezervi, i da su u ravnoteì ukupni plasmani (kreditni i nekreditni) sa kreditnim potencijalom. Superlikvidna pozicija banke podrazumeva vi{ak stvarnih rezervi u odnosu na programirane rezerve odnosno neiskori{}eni kreditni potencijal. Pri tome treba naglasiti da svaka jedinica neplasiranog kreditnog potencijala zna~i ne samo za banku odre|eni gubitak, ve} i gubitak na nivou makroekonomskog sistema u smislu blokiranja dela dru{tvene akumulacije. Banka ulazi u zonu nelikvidne pozicije kada su stvarne rezerve ispod programiranih i kada su ukupni plasmani (kreditni i nekreditni) iznad obima kreditnog potencijala. 4.2.2. Metodi i instrumenti rasta bankarskih resursa Relativno brz i stabilan ekonomski razvoj u razvijenim trì{nim privredama i nedovoljna raspoloìva bankarska sredstva za plasiranje doveli su donekle do promene do tada poznatih bankarskih strategija i metoda rasta bankarskih resursa. Naime, sve dok su se banke dràle ravnote`nih pozicija tj. dok su plasirale samo onoliko sredstava koliko je to omogu}avao raspoloìvi kreditni 18) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990.godine, str. 138. U vezi sa ovom fusnotom dajemo i slede}u napomenu: Ovde se u celini ne moèmo sloìti sa stavom citiranog autora. Smatramo, da se problem solventnosti mora posmatrati isklju~ivo u vezi sa gubitkom banke i deoni~kim kapitalom banke i ne moè se staviti znak jednakosti izme|u superlikvidnosti i solventnosti banke odnosno nelikvidnosti i nesolvnetnosti banke. Zato i nismo citirali solventnost u navedene tri karakteristi~ne pozicije banke ((1) ravnote`na pozicija, (2) superlikvidna i solventna banka i (3) neleikvidna i nesolventna banka)). 19) Dr Milutin ]irovic: Monetarno - kreditni sistem, Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 55.


120

potencijal, nije bilo potrebe da se razmi{lja o dodatnom pribavljanju novih izvora sredstava. Nezadovoljena tra`nja za kreditima, s jedne strane, i èlja za brzim rastom obima poslovanja, s druge strane, uticali su na banke da donekle promene tradicionalni pristup rastu depozita kao najva`nijeg izvora bankarskih resursa. Prema savremenoj bankarskoj teoriji, postoje tri grupe faktora koji opredeljuju formiranje bankarskih resursa:20) (1) Prva grupa faktora odnosi se na makrofinansijske uslove formiranja

dru{tvene akumulacije i {tednje. (2) Druga grupa faktora odnosi se na institucionalne i strukturne komponente

finansijskog sistema u okviru koga je bitna pozicija sektora poslovnih banaka u odnosu na nebankarsko - finansijski sektor.

(3) Tre}a grupa faktora ti~e se mikrofinansijskih momenata odnosno svih faktora koji se vezuju za pojedina~nu banku kao organizovani finansijski mehanizam. Tu spadaju momenti lokacije, profila, mreè, kompetitivnosti, fleksibilnosti, sigurnosti i poverenja i sposobnosti banke da primenjuje nove metode i instrumente poslovanja.

Za rast bankarskih resursa bitan je ne samo kvantitet nego i njihova struktura i kvalitet. Rast bankarskih resursa je determinisan: (1) stopom rasta depozitnih izvora, (2) stopom rasta nedepozitnih izvora, (3) stopom bankarske transformacije sredstava i (4) stopom obnavljanja bankarskih resursa preko infuzije jednom plasiranih sredstava. Naravno, najve}i zna~aj ima depozitni potencijal, prema kome se naj~e{}e i meri veli~ina odnosno obim rasta pojedina~ne banke. Zapravo, najjednostavnije merenje rasta bankarskih resursa moèmo ostvariti preko pra}enja stope pove}anja finansijskog i depozitnog potencijala banke ili preko koeficijenta bankarske apsorpcije sredstava. Koeficijente bankarske apsorpcije sredstava dobijamo na osnovu odnosa finansijskog ili depozitnog potencijala prema dru{tvenom proizvodu ili agregatnom dohotku zemlje. Strukturni aspekti rasta bankarskih resursa ukazuju na odnose ravnoteè ili neravnoteè osnovnih agregata u odnosu na komponovane elemente ukupnih bankarskih izvora. Na osnovu teorijskih i empirijskih uop{tavanja proizilazi da depozitni izvori treba da ~ine ne{to iznad ~etiri petine ukupnih izvora, dok je manje od jedne petine banka oslonjena na nedepozitne izvore razli~itog spektra, {to smo ve} naveli kod razmatranja globalne strukture elemenata pasive u bilansu banke.

20) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 141-142.


121

Najva`niji finansijski instrumenti ostvarivanja rasta finansijskih resursa u savremenom bankarstvu su:21) (1) depozitni certifikati, (2) NOW ra~uni, (3) aran`mani o rekupovinama hartija od vrednosti, (4) svip aran`mani, (5) depozitni ra~uni nov~anog trì{ta, (6) zajedni~ki fondovi nov~anog trì{ta, i (7) ‘overdraft’ aran`mani. (1) Depozitni certifikati (“certificates of deposits”, CDs) su specifi~ni

vrednosni papiri, koje su oko {ezdesetih godina prvi put emitovale najve}e ameri~ke banke u cilju efikasnije mobilizacije depozitnih resursa. Bitne karakteristike ovog instrumenta je utrìvost, visok stepen likvidnosti, ve}a kamatna stopa u odnosu na klasi~ne depozite i visoka nov~ana denominiranost.

(2) NOW aran`mani (“negotiable order of withdrawal”) su specijalni ra~uni kod banaka, koji su istovremeno i {tedni (po{to nose kamatu) i teku}i (po{to se preko njih mogu vr{iti pla}anja). Svrha im je da se izbegne zakonska restrikcija pla}anja kamate na teku}e ra~une, {to je kasnije i legalizovano.

(3) Aran`mani o rekupovini hartija od vrednosti (“repurchase agreements”, Repos, RP) su kratkoro~ni dràvni vrednosni papiri, koji predstavljaju fleksibilan mehanizam privla~enja slobodnih nov~anih sredstava preko nov~anog trì{ta. Transakcije su pokrivene ugovorima o pojedina~noj vrednosti, ceni, dospelosti (najduè 90 dana) i kamati. Uloèna sredstva nisu osigurana, a ulaga~i ne snose trì{ni rizik po{to se ugovorima pokrivaju uloèna sredstva i kamata.

(4) Svip aran`mani (“sweep accounts”) predstavljaju nov na~in mobilizacije nov~anih sredstava komitenata banke. Re~ je o posebnim aran`manima sa poslovanjem na teku}im ra~unima, gde se salda vi{kova sredstava automatski konvertuju u kamatonosne hartije od vrednosti. Obrnuto, banka }e konvertovati ove hartije u likvidna nov~ana sredstva.

(5) Depozitni ra~uni nov~anog trì{ta (“money market deposit accounts”) su novijeg datuma u bankama razvijenih trì{nih privreda. Regulator minimalnog nivoa stalnog depozita je visina kamate: za minimalni je odre|ena, a iznad minimalnog daje se stimulativna, dok je za nivo ispod minimalnog, destimulativna kamata. Depoziti su osigurani.

(6) Me{oviti fondovi nov~anog trì{ta (“money market mutual fund”) su novi tipovi visoko kvalitetnih kratkoro~nih finansijskih instrumenata za

21) Ibidem, str. 146-150.


122

mobilizaciju slobodne disperzovane {tednje. Bitne karakteristike ulaganja u ove instrumente su: sigurnost, stabilnost, likvidnost i kamatonosnost.

(7) Overdraft ra~uni (“overdraft checking account”) predstavljaju automatsko kreiranje kreditnih linija {tedi{ama. To su tzv. personalni krediti bez ispitivanja kreditne sposobnosti, bez ugovora. Iznosi i vreme kredita su ograni~eni. Nagli porast imaju krediti poznati kao debitne kartice (“debit cards”) i gotovinske tj. “cash” odnosno ATM kartice (“automated teller machines cards”).

4.2.3. Strategija formiranja bankarskih agregata Osnovni bankarski oslonac za formiranje agregata je kreditni potencijal banke. Drugim re~ima, to je vi{ak rezervi banke iznad nivoa standardnih ili programiranih rezervi. Polaze}i od toga, banka formuli{e svoju strategiju formiranja agregata saglasno promenama odnosno rastu kreditnog potencijala. Smatra se da promene ili rast kreditnog potencijala na nivou sektora poslovnog bankarstva determini{e neoliko grupa faktora, ~ije je dejstvo razli~ito u pojedinim uslovima i periodima. To su slede}i faktori:22) (1) diskontne operacije centralne banke, (2) kreditiranje poslovnih banaka od centralne banke, (3) dràvne obveznice kod centralne banke, (4) monetarne rezerve zemlje, (5) gotov novac u opticaju, (6) obavezne rezerve, (7) depoziti dràve kod centralne banke, i (8) depoziti iz inostranstva kod centralne banke. Prva ~etiri faktora kontinuirano doprinose pove}anju kreditnog potencijala poslovnih banaka, dok druga ~etiri imaju suprotno odnosno negativno dejstvo na kreditni potencijal. Preko diskontnih operacija centralne banke nastaje pove}anje depozita ili rezervi poslovnih banka kao posledica specifi~nog kreditiranja privrede preko sistema poslovnog bankarstva. Sli~an efekat na kreditni potencijal imaju dràvne obveznice kod centralne banke (uz korekciju stope obaveznih rezervi). Porast monetarnih rezervi (deviznih i zlatnih) zna~i i porast depozita kod poslovnih banaka, {to se odraàva na porast kreditnog potencijala (depozit umanjen za obaveznu rezervu). Kako smo ve} naveli, druga ~etiri faktora deluju iscrpljuju}e na kreditni potencijal poslovnih banaka. To je, pre svega, gotov novac pri ~emu treba imati u vidu dva teorijska aspekta: prvi, da se sa rastom dohotka po stanovniku

22) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, strana 152.


123

pove}ava margina novca; i drugi, da se usled novih tehnologija pla}anja i transfera smanjuje nov~ana masa kod transaktora. Sa pove}anjem stope obavezne rezerve dolazi do smanjenja kreditnog potencijala banaka. Isto je ako se to radi sa smanjenjem stope obavezne rezerve, ali pro{irivanjem depozitne baze na koju se stopa primenjuje. Pove}anje depozita dràve kod centralne banke tako|e zna~i smanjenje nivoa depozita kod poslovnog bankarstva. I kona~no, jasno je da otplate inostranih kredita smanjuju kreditne potencijale poslovnih banaka, kao {to ih naplata potraìvanja pove}ava. Nema sumnje, navedeni faktori linearno uti~u na finansijske tokove u sistemu poslovnog bankarstva i imaju podjednake efekte na svaku poslovnu banku. Me|utim, i od same banke zavisi kako }e formirati svoj kreditni potencijal saglasno svim ostalim faktorima koji imaju autonomno dejstvo na samu banku. To prvenstveno zavisi od strategije formiranja bankarskih agregata svake pojedina~ne banke, njene snage u kori{}enju {ansi penetracije trì{ta, mogu}nosti da udovolji tra`nji za kreditima i da minimizira slabosti u plasiranju sredstava odnosno minimizira kreditni i drugi rizik. Pri tome je bitno napomenuti da su obim i struktura plasmana banke, ~iji je oslonac kreditni potencijal, bitna osnova za generisanje prihoda banke odnosno profitabilnosti, {to ~ini klju~ rasta i razvoja svake banke. 4.2.4. Strategije upravljanja odnosima agregata i resursa banke Osnova za formiranje i rast bankarskih agregata su bankarski resursi (izvori ili potencijali) i rast bankarskih resursa. Bez rasta bankarskih resursa, banka nema mogu}nosti da ostvari rast svojih agregata (plasmana). Zato je va`no da banka odrì odre|ene uskla|ene odnose izme|u rasta agregata (plasmana) i rasta resursa (izvora). Strategija formiranja bankarskih agregata podrazumeva strategiju formiranja plasmana - izvora odnosno strategiju upravljanja bilansnom strukturom banke. Strategija upravljanja bilansnom strukturom i odnosima plasmani - izvori sadrì tri bitne komponente: 23) (1) strukturu stopa rizika, (2) razmatranje totalne pozicije banke, i (3) eksplicitno procenjivanje neizvesnosti. Prvo, pod analizom strukture rizika podrazumevamo kreditni rizik, rizik nelikvidnosti i kamatni rizik. Kreditni rizik se manifestuje, kao {to smo ve} rekli, kao nemogu}nost naplate kredita prema ugovorenim rokovima dospelosti. Analiza ove vrste rizika treba da ukaè na potrebnu selekciju budu}ih du`nika i na smanjenje kreditnog rizika. Rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica

23) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga Beograd, 1990. godine, str. 154-155.


124

neuskla|enosti izvora i plasmana, {to se manifestuje kao nedostatak likvidnih sredstava, a {to dovodi do blokade vitalnih funkcija banke. Veli~ina rizika je u funkciji neadekvatne konverzije delova aktive u likvidna sredstva ili kupovinu dodatnih sredstava pod nepovoljnim uslovima. Kamatni rizik je rezultat promena nivoa i strukture kamata na finansijskom trì{tu, {to se reflektuje na tro{kove i prihode banke. Efekat ovog uticaja je u korelaciji sa strukturom bilansa i sa internom i eksternom strukturom kamata. Kompozicija pozicija u okviru aktive i pasive i njihove ravnote`ne pozicije imaju presudan zna~aj za ispoljavanje kamatnog rizika. Interna struktura kamatnih stopa odnosi se na odstupanje kamatnih stopa banke u odnosu na zvani~nu kamatnu stopu u zemlji. Eksterna struktura kamatnih stopa podrazumeva odstupanje kamatnih stopa banke u odnosu na kamatnu stopu na globalnom finansijskom trì{tu. Druga bitna komponenta strategije aktiva - pasiva odnosi se na pozicioniranje banke kao institucije u okruènju i na finansijskom trì{tu. Poslovanje banke na finansijskom trì{tu podlo`no je rizicima. Naro~ito je va`no da se porede ostvareni sa procenjenim rizicima i da se ukaè na mogu}nosti kori{}enja operacija supstitucije rizika i postizanje odre|enih potencijalnih efekata. Pri tome su bitne procene efekata stepena kori{}enja resursa i zadovoljenja nosioca tra`nje. Uskla|ivanje pozicije banke treba da doprinosi minimizaciji, supstituciji i transferu rizika u okviru zadovoljenja kriterijuma op{tih performansi banke. Tre}i princip strategije plasmani - izvori odnosi se na predvi|anje budu}ih ekonomskih i finansijskih uslova poslovanja. Ovo se radi pomo}u alternativnih strategija za pojedine mogu}e varijante ili scenarije budu}ih ekonomskih i finansijskih uslova. Klju~ni elementi preko kojih se testiraju alternativne strategije su verovatno}e ostvarivanja i efekti na: stabilnost, sigurnost, likvidnost i prihod banke. Svaki scenario ima svoje efekte (I, II, III i IV) odnosno mogu se interpretirati kao veoma povoljni, povoljni, manje povoljni i nepovoljni ekonomski i finansijski uslovi. Scenario sa najve}im koeficijentima verovatno}e (A) zasluùje i najve}u paznju kod selekcije najbolje strategije, ali ne mora biti odabran, ve} strategija (C) koja ostvaruje stabilniji neto profit u uslovima razli~itih scenarija. U nastavku navodimo jedan takav metodolo{ki pristup izbora strategije banke u razli~itim rizi~nim uslovima ekonomskih i finansijskih kretanja. Efekti bankarskih strategija na profit banke: 24) Pregled br. 4-4: Razli~iti scenariji strategija na profit u rizi~nim uslovima



125

Scenario I II III IV O~ekivana Strategija (50%) (30%) (15%) (5%) vrednost

A 117 120 110 95 115,8 B 107 102 112 122 107,0 C 112 115 112 117 113,6

Za ban~inu politiku i strategiju formiranja resursa bitne su dugoro~ne tendencije ekonomskih i finansijskih promena u okruènju. Tendencija pove}anja u~e{}a kredita i dugoro~nih depozita, te smanjenje likvidnih sredstava i nekreditnih plasmana su dugoro~ne promene koje banka mora imati u vidu za formulisanje adekvatne strategije mobilizacije resursa. Sobzirom da je u bankama stalno prisutna oskudica potencijala u odnosu na potrebe za plasmanima, osnova za adekvatnu aktivnu strategiju svake banke je pove}anje kamatonosnih izvora (jer beskamtnih vi{e nema), pove}avanje institucionalnih zaduènja i ja~anje konkurentnosti u cilju apsorbovanja dru{tvene akumulacije. Zadovoljavanje potreba komitenata i klijenata, privrede i stanovni{tva je nesporna misija banke, ali u okviru realnih resursa banke. Ako banka pri tome èli o~uvati poverenje javnosti, mora biti vitalna i adaptabilna na promene, da bi obezbedila dovoljan rast resursa. Pri tome samo veli~ina banke nije od presudnog zna~aja. 4.3. UPRAVLJANJE IZVORIMA - OBAVEZAMA POSLOVNE BANKE 4.3.1. Upravljanje strukturom izvora banke Ve} smo naveli {ta ~ini globalnu strukturu bilansa poslovne banke. Kada je re~ o izvorima sredstava odnosno pasivi bilansa banke, njenu strukturu ~ine: • kapital deoni~ara, • dugoro~ni dug banke, i • depoziti privrede i gra|ana. Bankarstvo po~inje kada jedna finansijska institucija formira kapitalnu bazu. Ta kapitalna baza je osnovni resurs, koji joj omogu}ava da funkcioni{e kao finansijski posrednik. Kapital deoni~ara banke, dugoro~ni dug i rezerve za gubitke, predstavljaju osnovne komponente svake strukture kapitala. Kratkoro~ne obaveze, bez obzira na njihove izvore, ne smatraju se instrumentima kapitala. Kapitalna baza, koja obezbe|uje apsorpciju neo~ekivanih gubitaka, obezbedi}e jedan nivo poverenja javnosti i


126

prevazilaènje bilo koje brige o likvidnosti, i na taj na~in omogu}uje jednoj instituciji - banci25) da sakuplja depozite i vr{i funkciju finansijskog posrednika. Izvori kapitala mogu biti podeljeni u dve grupe: (1) interni izvori i (2) eksterni izvori. Interne izvore kapitala treba da obezbedi top menad`ment banke, po{to oni manje ovise od trì{nih faktora. Primarni interni izvor kapitala je tzv. zadràna zarada (koju ~ini neto prihod banke umanjen za dividendu ispla}enu deoni~arima). 26) Eksterni izvori kapitala uklju~uju prodaju obi~nih i prioritetnih deonica (nove emisije) i dugoro~ni dug. Obi~ne deonice su najva`nija forma kapitala banke i reprezentuju oslonac prosperiteta banke. Depoziti privrede i gra|ana predstavljaju osnovne ban~ine izvore i oslonac kreditne aktivnosti banke. Banka bez depozita ili sa skromnim depozitima ne moè da vr{i svoju bazi~nu funkciju posredovanje u finansijskim transakcijama. Drugim re~ima, banka kao finansijska institucija bez depozita ne moè generisati plasmane bilo koje vrste, kako direktne kredite privredi tako i indirektne kredite tj. plasmane u hartije od vrednosti. Upravljanje izvorima sredstava banke predstavlja optimalno kombinovanje navedenih pozicija pasive u cilju ostvarivanja efikasne likvidnosti i efektivne profitabilnosti poslovanja banke. Kombinovanje pozicija aktive i pozicija pasive bilansa banke, ‘proizvodi’ odre|ene efekte na bilans banke. Na tri ilustracije bilansa banke (slike 4-7, 4-8. i 4-9) prikaza}emo neke promene na strani izvora sredstava i njihov odraz na pozicije aktive i promene u okviru aktive i njihov uticaj na promene u okviru strukture pasive odnosno izvora sredstava u bilansu banke.27)

PRIMARNE REZERVE

SEKUNDARNE REZERVE

K R E D I T I

H A R T I J E

DEPOZITI

DEONI^KI KAPITAL

Slika 4-7: Inicijalni konceptualni bilans banke

25) Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 329. 26) Interni izvor kapitala mogu biti i zadràne nagrade deoni~arima, menad`mentu i zaposlenima, kao i sredstva od prodaje postoje}e aktive, te transakcija koje generi{u novi kapital. 27) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 279.


127

Smanjenjedepozita

Kupovinasredstava

PRIMARNE REZERVE

SEKUNDARNE REZERVE

K R E D I T I

DEPOZITI

DEONI^KI KAPITAL

Slika 4-8: Pozicija rezervi u upravljanju izvorima PRIMARNE REZERVE

SEKUNDARNE

REZERVE

K R E D I T I

Stalni porast kapitala

DEPOZITI

DEONI^KI KAPITAL

Kupljena sredstva

Slika 4-9: Pozicija kredita u upravljanju izvorima

Kona~no, zaslu`uje pa`nju da se pogledaju tri aspekta upravljanja pasivom odnosno izvorima sredstava u bilansu banke (slika 4-10).

UPRAVLJANJE IZVORIMA

PREVAZILA@ENJE PROPISANIH OGRANI^ENJA

Minimiziranje kamatnih tro{kova banke

Va`nost odnosa sa komitentima

Slika 4-10: Tri aspekta upravljanja pasivom banke


128

Minimiziranje kamatnih tro{kova banke, s jedne strane, te va`nost odnosa sa komitentima, sa druge strane, postiè se uz prevazilaènje zakonskih i drugih ograni~enja, kojih se banka mora pridràvati. 28) 4.3.2. Upravljanje deoni~kim kapitalom banke Deoni~ki kapital banke (‘bank equity capital’) je kapital banke formiran, u osnovi, po~etnom i naknadnim prodajama deonica banke. Ali, deoni~ki kapital banke se, kasnije, formira i uve}ava iz vi{kova i odre|enih rezervi. Veli~ina deoni~kog kapitala osigurava banci odre|eni nivo sigurnosti i stabilnosti i poverenje javnosti i njenih komitenata i klijenata (depozitara). Deoni~ki kapital se formira i poti~e od prodaje obi~nih deonica i prioritetnih deonica, vi{kova ostvarnih kupoprodajom deonica, od nepodeljenog profita, od rezervi za nepredvi|ene slu~ajeve i od drugih rezervi kapitala. Deoni~ki kapital se, dakle, sastoji od tri komponente: (1) vrednosti obi~nih i prioritetnih deonica, (2) vi{kova (tj. razlike izme|u cene po kojoj se obi~ne deonice prodaju i njihove nominalne vrednosti) i (3) zadràne zarade ili nepodeljenog profita. Podaci pokazuju da se najve}i deo deoni~kog kapitala u bankama u SAD generi{e iz zadràne zarade. Posmatraju}i to u procentima, u~e{}e deoni~kog kapitala ‘poreklom’ iz zadràne zarade kre}e se ~ak izme|u 45 do 65 procenata. Va`nost i uloga deoni~kog kapitala u upravljanju bankom jasno je izraèna u slu`benom izve{taju Udruènja ameri~kih banaka29) (‘American Bankers Association’): (1) da obezbedi ublaàvanje i apsorbovanje povremenih (nepredvi|enih)

gubitaka tako da depozitari budu za{ti}eni sve vreme; (2) da obezbedi sredstva za zgrade banke, opremu i drugu neproduktivnu

aktivu, koju zahteva banka za operativno poslovanje; (3) da odgovara zahtevima supervizorskih vlasti u pogledu adekvatnosti

kapitala u odnosu na podno{ljivi rizik; (4) da uveri javnost u sposobnost promptnog izvr{avanja obaveza i da

kontinuirano usluùje zajednicu ~ak i pod uslovima koji uzrokuju gubitke na kreditima i kod prodaje hartija od vrednosti;

(5) da obezbedi mehanizam za odràvanje discipline protiv nerezonskog rasta (dodatna funkcija deoni~kog kapitala).

28) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banke Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Industry, New York, 1989. godine, str. 423. 29) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 559.


129

Zbog navedene va`nosti, koju deoni~ki kapital ima u bilansu banke, nastoji se da se standardizuje (propi{e) njegova veli~ina i u~e{}e u strukturi ukupnih izvora banke. Me|unarodnim standardom solventnosti ili adekvatnosti kapitala ({to je ameri~ki izraz za solventnost) ovo u~e{}e je utvr|eno na nivou od minimum 8 procenata. Me|utim, treba re}i da svaka finansijska institucija ima sopstvene karakteristike koje odre|uje njen potrebni stepen adekvatnosti kapitala. Na primer, kvalitet zarade i mogu}nost rasta i potrebe za novim kapitalom samo su neke od klju~nih poslovnih odluka koje su usko povezane sa determinisanjem ban~inog sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala. Na slede}em primeru (pregled 4-5) vidimo o~igledne razlike u kompoziciji bilansne strukture jedne proizvodne firme i jedne poslovne (komercijalne) banke.30) Pregled 4-5: Razli~ito u~e{}e kapitala u strukturi bilansa

Kompozicija bilansa i deoni~ki kapital Proizvodna firma Komercijalna banka

1.Teku}a 1.Teku}a 1. Kratkoro~na 1.Kratkoro~ni aktiva 60% pasiva 30% aktiva 75% dug 80% 2.Fiksna 2.Dugoro~ni 2. Dugoro~na 2.Dugoro~ni aktiva 40% dug 30% aktiva 23% dug 12% 3.Deoni~ki 3. Zgrade, 3.Deoni~ki kapital 40% oprema 2% kapital 8% 100% 100% 100% 100%

Postoji velika razlika izme|u strukture aktive i strukture pasive u proizvodnom preduze}u i jednoj poslovnoj banci. U proizvodnom preduze}u deoni~ki kapital iznosi oko 40 procenata, a u banci 8 procenata. O~igledne su i ostale razlike u izvorima sredstava i u strukturi aktive. Svi ovi elementi i njihova priroda, uti~u na potreban nivo adekvatnosti kapitala banke. Odluke o kapitalu banke i dividendi su va`ne upravlja~ke funkcije menad`menta banke. Ako kapital banke postane neadekvatan, time se limitira stopa rasta banke na tr`i{tu. U bilansu banke neadekvatnost kapitala je determinisana kompleksnim interakcijama na njenu likvidnost, profitabilnost i kvalitet njenog menad`menta. Po{to kapital omogu}ava banci da sti~e sredstva i obaveze i podr{ku svom operativnom poslovanju, kapital je najva`niji resurs banke. Stoga je i bazi~ni problem sa kojim se suo~ava svaka banka, da generi{e dovoljno kapitala, kako bi stekla prednost da iskoristi svoje {anse za profitabilni rast. Zato planiranje eksternih i internih izvora rasta kapitala ima va`nu ulogu u upravlja~kom procesu o kapitalu i dividendi. 30) Ibidem, str. 567.


130

Prinos na deoni~ki kapital (‘return on equity’ ili skra}eno ROE), kao jedan od izvora generisanja kapitala banke, jeste pokazatelj uspe{nosti uloènog kapitala. Zapravo, prinos na deoni~ki kapital je merenje profita po dolaru deoni~kog kapitala. Ova mera profita moè se izraziti na vi{e na~ina. Slede}a tri su u naj~e{}oj upotrebi: (1) dobit pre poreza i dobiti ili gubitaka hartija od vrednosti, (2) dobit posle poreza ali pre dobiti ili gubitaka hartija od vrednsoti i (3) neto dohodak (posle poreza i dobitaka ili gubitaka hartija od vrednosti. Isto tako, naj~e{}e su u upotrebi i tri mere kapitala banke: (1) ukupan deoni~ki kapital (koji se sastoji od obi~nih deonica, vi{kova i nepodeljenog profita), (2) ukupan deoni~ki kapital plus rezerve za gubitke i (3) ukupan deoni~ki kapital plus rezerve plus kapitalni dug. 31) Kapitalni leverid` (‘capital leverage’) je odnos ukupne aktive banke prema ukupnom deoni~kom kapitalu i izraàva se merom multiplikatora deoni~kog kapitala (“equity multiplier”): 32) Upravljanje deoni~kim kapitalom u nestabilnim, naro~ito inflatornim uslovima, podrazumeva znatno sloèniji pristup. To se odnosi kako na ve} postoje}e deoni~are tako i na nove, koji kupuju deonice novih emisija, naro~ito u periodu hiperinflacije. Ovde se postavljaju tri klju~na pitanja: (1) kako sa~uvati realnu supstancu postoje}ih deoni~ara, (2) kako realno vrednovati nove deonice novih emisija u inflatornom periodu naro~ito u toku hiperinflacije i (3) kako obezbediti jednak upravlja~ki tretman starih i novih deoni~ara. U takvim uslovima, banka bi morala (1) prona}i na~in i re{enje za o~uvanje supstance kapitala postoje}ih deoni~ara od obezvre|enja, (2) realno vrednovati deonice novih emisija i (3) obezbediti podjednak realni materijalni i upravlja~ki tretman svih (starih i novih) deoni~ara. 4.3.3. Upravljanje izvorima depozitnog novca Depozitni novac spada u najstarije izvore bankarskih sredstava. Izvori depozitnog novca imaju u strukturi izvora sredstava poslovnih banaka dominantno u~e{}e. Oni su oslonac ban~ine kreditne aktivnosti. Banka koja nema rast depozitnog potencijala nema ni mogu}nosti rasta kreditnog portfolija. Dinamika u~e{}a depozita u ukupnim izvorima banaka najbolje se vidi iz 31) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Indystry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine str. 267-268. 32) Ibidem, str. 25.

Ukupna aktiva EM (equity multiplier) = ------------------------------- Ukupni deoni~ki kapital


131

bilansa ameri~kih banaka. Tako, je u~e{}e ukupnih depozita 1960. godine bilo 90 %, a sredinom sedamdesetih godina oko 87 procenata. Sektorska struktura depozita pokazuje, da privreda u~estvuje sa 50 %, stanovni{tvo sa 35 %, 8 % se odnosi na depozite finansijskih institucija, a razlika od 7 % se odnosi na razne inostrane depozite. [to se ti~e ro~nosti, oko 40 procenata se odnosi na oro~ene depozite. Najva`niji faktori koji odre|uju nivo depozita poslovnog bankarstva u celini su:

33)

(1) stopa agregatne {tednje dru{tva, (2) stopa razvijenosti i integrisanosti banaka, (3) monetarno-kreditna politika, (4) stopa inflacije, i (5) spoljnofinansijski tokovi. Faktori formiranja depozita na nivou jedne banke su prema bankarskoj teoriji: 34) (1) konkurentnost kamatnih stopa, (2) fizi~ke karakteristike i personal, (3) vrste usluga koje banka nudi, (4) fundamentalna politika i snaga banke, (5) nivo ekonomske aktivnosti, (6) lokacija, i (7) momenat po~etka rada. Osnovna baza za rast i razvoj banke odnosno za pove}anje obima poslovanja su depoztiti. Me|utim, individualne banke nemaju kontrolu nivoa svojih depozita, pa one zato moraju da uti~u na nivo koje èle da imaju. Po{to su depoziti tako va`ni za njihovo profitabilno poslovanje, rast i razvoj, one se konkurentski agresivno bore za depozitare. Banke razmi{ljaju kako da pove}aju svoj depozitni potencijal preduzimaju}i razne mere da osvoje potencijalne komitente i klijente. Zato savremene banke, respektuju}i napred navedene faktore koji uti~u na formiranje depozitnog potencijala, u svom poslovanju polaze od trì{ta, potreba, zahteva i èlja sada{njih i budu}ih komitenata i klijenata. Time banke unose u svoje poslovanje marketing dimenziju pribavljanja (mobilizacije) sredstava.

33) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990.godine, str. 163-166. 34) Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 144-146.


132

Klju~ni elemenat uspe{nog marketinga banke je prepoznavanje da su marketing napori usmereni ka korisniku i da marketing polazi od identifikacije potreba korisnika proizvoda i usluga banke. Izazov profesionalaca marketinga je u sposobnosti integrisanja marketing ideja u razmatranje o drugim institucionalnim funkcijama koje pokazuju antagonizam kao {to su: likvidnost, kreditna analiza, upravljanje odnosima aktiva / pasiva, upravljanje rizikom, ciljevi kontrole itd. Su{tina marketing mobilizacije nov~anih sredstava je u tome da se privu~e {to vi{e depozitara, sa {to ve}im depozitima, na {to duè vreme i sa {to manjom cenom. Pri tome banka koristi ~etiri osnovna marketing miks instrumenta: (1) proizvod i uslugu, (2) cenu, (3) mesto (kanale distribucije) i (4) promociju (ili na engleskom: four Ps odnosno: product, price, place and promotion). Neki autori u ovaj miks uklju~uju i peti instrument: ljude (people), {to se skra}eno predstavlja kao pet Ps (odnosno na engleskom five Ps). Dakle, depoziti su od presudnog zna~aja za stabilnost, profitabilnost i pove}anje obima poslovanja banke. Sa tog aspekta, zna~ajna je vrsta i ro~na struktura depozita. Prema do sada poznatoj i prihva}enoj uop{tenoj podeli, depozite moèmo grupisati kao: (1) depozite po vi|enju, (2) oro~ene depozite, (3) {tedne uloge, i (4) specijalne depozite. Veoma su va`na dva aspekta bankarskih depozita: (1) kratkoro~na priroda potraìvanja depozitara i (2) veliki volumen potraìvanja u odnosu na neto vrednost ili na kapital deoni~ara. Ove dve karakteristike depozita su va`ne zbog toga {to depoziti imaju kriti~ne implikacije na likvidnost i na izloènost riziku aktive banke. Kao rezultat toga poslovne banke treba u svom bilansu da imaju optimalnu kombinaciju relativno likvidne i visokokvalitetne aktive u svojim portfolijima radi zadovoljavanja svojih potreba za likvidno{}u i visokog stepena finansijskog leveridà (‘financial leverage’) kori{}enje duga odnosno depozita za finansiranje aktive (kredita). Odnos izme|u finansijskog leveridà i izloènosti banke riziku meri se pomo}u multiplikatora deoni~kog kapitala (‘equity multiplier’). 4.3.4. Upravljanje dugoro~nim dugom


133

Pribavljanje dodatnog kapitala banka vr{i i putem emitovanja kapitalnih obveznica (‘capital note or debenture’).35) Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva, koja se smatra dodatnim kapitalom banke. Kapitalne obveznice se kvalifikuju kao dodatni kapital banke ako imaju originalna dospe}a od najmanje sedam godina (SAD), nisu opozive pre dana dospe}a i imaju obaveznu klauzulu konverzije zahtevaju}i od izdavaoca zamenu obveznice za obi~ne deonice u budu}nosti po sada{njoj ceni. Postoje dve varijante ovih klauzula.36) Pribavljanje dodatnog kapitala putem obveznica je u SAD sve do 1960-tih godine samo simboli~no (oko jedne desetine procenta u ukupnom kapitalu), da bi krajem 1987. godine to iznosilo 8,8 procenata. Me|utim, postoji bitna razlika izme|u deonica i deoni~kog kapitala s jedne strane, obveznica i duga banke po ovom osnovu, s druge strane. Deonice nose dividendu, koja je promenljiva veli~ina i zavisi od ostvarenog rezultata poslovanja banke tokom i na kraju godine (visine profita ili gubitka). Deonice se prodaju i kupuju po trì{noj vrednosti koja se obi~no razlikuje od njihove nominalne vrednosti. Deoni~ar, kada jednom kupi deonicu, ne moè je vratiti banci u zamenu da mu banka isplati vrednost kapitala. Deoni~ar samo moè da proda deonicu i da na taj na~in do|e do svog nominalno uloènog, uve}anog ili pak smanjenog nominalnog kapitala. Naravno, deoni~ar moè i da pokloni deonicu. Kupovinom obveznice, vlasnik ili imalac obveznice (obligacije), sti~e i ima pravo na povrat uloènih sredstava u fiksnim iznosima po rokovima dospe}a. Kapitalne obveznice nose fiksnu godi{nju kamatu, koja je nezavisna od rezultata koji banka ostvaruje i ispla}uje se imaocu obveznice u odre|enim rokovima. Imalac obveznice tako|e moè, ukoliko ne}e da ~eka dospe}e, prodati obveznicu na trì{tu hartija od vrednosti i tako do}i do uloènih sredstava. Dodatni kapital banke pribavljen emitovanjem obveznica ima istu namenu kada je re~ o ulaganju u zgrade i opremu banke, ali ne i za za{titu depozitara, i ne ulazi u limit banke za rizi~ne poslove.37)

35) Ranije smo videli {ta sve ~ini deoni~ki kapital i kako se do njega dolazi. Tako, banka vr{i i uve}avanje deoni~kog kapitala na nekoliko opisanih na~ina. Me|utim, i dugoro~ni dug banke nastao na osnovu emitovanja obveznica tako|e ~ini deo ukupnog kapitala banke odnosno njen dodatni kapital. 36) To su: “Equity contract notes” i “Equity commitment notes” vidi detaljnije: Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms, Barrons, New York, 1990. godine, str. 104. 37) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 532.


134

ODLUKA O LEVERID@U

FINANSIJSKI RIZIK

RIZIK PREKORAÊNJA TRO[KOVA

KOMPONENTE DEONI^KOG KAPITALA

KOMPONENTE DUGORO^NOG DUGA

TRO[KOVI SREDSTAVA BANKE

Slika 4-11: Odluka o leveridù, finansijskom riziku i tro{kovima sredstava banke 38)

Odluke o leveridù (slika 4-11) uti~u na tro{kove ban~inih sredstava kroz njihov uticaj na rizik prekora~enja tro{kova. âk linija pritiska pokazuje da na promene u relativnim tro{kovima uti~u upravlja~ke odluke koje se odnose na odgovaraju}u finansijsku strukturu. Interaktivni proces ima snagu za oblikovanje jedne optimalne finansijske strukture za banku na isti na~in kao {to to ~ine i nefinansijke institucije. 4.4. UPRAVLJANJE IMOVINOM - SREDSTVIMA BANKE 4.4.1. Bazi~na struktura aktive poslovne banke Ve} napred smo naveli prose~nu strukturu aktive poslovne banke i zato smatramo da je ovde ne treba posebno navoditi i time ponavljati ve} ono {to je re~eno. Pa`nju }emo usmeriti na fiksnu i produktivnu aktivu banke. Naime, prema J. F. Sinkey-u,39), da bi se osnovala jedna komercijalna banka u SAD, zahteva se dokumentovanje jednog broja faktora, me|u kojima su najva`niji: (1) op{ti karakter menad`menta banke, (2) perspektiva budu}e zarade banke,

38) Ibidem, str. 546. 39) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 31.


135

(3) adekvatnost strukture kapitala banke, (4) finansijska istorija i kondicije banke (relevantno samo za banke koje

uklju~uju, pored dràvnog, i nacionalno odobrenje), i (5) udobnost i potrebe podru~ja koje }e banka opsluìvati. Sli~no je i sa uslovima za osnivanje banke kod nas. Angaòvanjem sredstava banke, obi~no deoni~kog kapitala, formira se fiksna aktiva, koja je nu`na za po~etni i kasniji rad banke. Me|utim, kako se vidi iz navedenih uslova, primat se daje menad`mentu banke, {to nije slu~aj kod nas. Dakle, pored menad`menta i mogu}nosti budu}e zarade odgovaraju}eg zakonski utvr|enog cenzusa deoni~kog kapitala itd., banka mora oblikovati tzv. fiksnu aktivu da bi ispunila osnovne zakonske i stvarne uslove za rad sa privredom i gra|anima: da ima odgovaraju}e poslovne prostorije za rad sa korisnicima usluga, odgovaraju}u tehni~ku odnosno kompjutersku opremu i aplikacije (‘hardware’ i ‘software’) i odgovaraju}e telefonske, telegrafske odnosno telekomunikacione veze. Poslovna banka je profitna institucija i zbog toga struktura njene aktive mora biti podre|ena ostvarivanju profita. Zato je bitan odnos produktivne prema fiksnoj aktivi u strukturi ukupne aktive banke. Iskustva pokazuju da je odnos produktivne prema neproduktivnoj (fiksnoj aktivi i rezervama) dva prema jedan. Me|utim, u praksi je dosta te{ko odràti odre|eni odnos, po{to je poslovanje banke podlo`no dinami~kim uticajima i promenama tokom vremena. Zato treba voditi ra~una o faktorima koji na to uti~u, kako na strani onih koji deluju na visinu obima poslovanja i obima prihoda (obim i struktura produktivne aktive) tako i u pogledu onih koji treba da obezbede efikasnost, efektivnost i kvalitet poslovanja banke (visok nivo stru~nosti i sposobnosti menad`menta i drugih bankarskih stru~njaka; konkurentni, atraktivni i profitabilni proizvode i usluge; ta~nost, brzina i dostupnost podataka i informacija). Upravljanje imovinom ili sredstvima banke je izraz koji se koristi da opi{e na~ine alokacije slobodnog finansijskog potencijala na razne alternative ulaganja (investiranja). Kada je re~ o alternativama ulaganja poslovne banke, u osnovi postoje tri alternative: (1) plasmani u kredite, (2) plasmani u hartije od vrednosti i (3) razni oblici gotovine. Upravljanje sredstvima se svodi na konverziju depozita i kapitala u gotovinu i produktivnu aktivu banke, odnosno aktivu koja banci donosi zaradu. Re{avanje problema alokacije sredstava sastoji se u tome da se prodajom sredstava ostvare prihodi po visokoj stopi prinosa i rizikom koji banka moè da apsorbuje.


136

Na upravljanje sredstvima u poslovnoj banci uti~u slede}i faktori: 40) (1) zakonom i propisima stipulisane norme, ~iju primenu kontroli{u regulatorne

i kontrolne institucije po{to banke spadaju u institucije sa najve}im stepenom regulacije,

(2) odnos izme|u banke i njenih depozitnih i kreditnih komitenata i klijenata je odnos poverenja i prilago|avanja;

(3) deoni~ari banke i ostali ulaga~i zahtevaju stopu prinosa prilago|enu riziku ulaganja i konkurentnu sa prinosom primerenom i raspoloìvom za sli~na ulaganja.

Obim i struktura produktivne aktive zasluùju posebnu pa`nju jer produktivna aktiva - plasmani u kredite i hartije od vrednosti - obezbe|uje glavninu prihoda svake poslovne banke. Svaki od ovih segmenata ili portfolija - krediti i hartije od vrednosti - zasluùje posebnu pa`nju i bi}e analiziran sa aspekta usmeravanja sredstava banke vode}i ra~una o svim principima i rizicima poslovanja banke, a naro~ito o likvidnosti i profitabilnosti. Pored ovog globalnog aspekta ulaganja sredstava, banka mora voditi ra~una i o strukturi svakog portfolija posebno. Kada je re~ o portfoliju kredita, onda je to va`no sa aspekta dospe}a (kratkoro~ni, srednjero~ni, dugoro~ni), zatim sa granskog aspekta ili disperzije kredita, visine i vrste kamatnih stopa (fiksne i/ili promenljive) itd. 4.4.2. Upravljanje gotovinom banke Upravljanje gotovinom banke spada u domen upravljanja likvidnosti banke i predstavlja ìlu kucavicu operativnog poslovanja banke. Pri tome se moraju imati u vidu klju~ni principi upravljanja rizikom banke: likvidnost i profitabilnost poslovanja banke. Pri tome je bitno da se i kako se svakodnevno uti~e na modeliranje strukture aktive banke, pri ~emu je naro~ito va`na struktura produktivne aktive. Banka treba da plasira slobodna nov~ana sredstva na nivou da pri tome odrì zadovoljavaju}i stepen likvidnosti. Va`no je da se plasiranjem slobodnih nov~anih sredstava postiè planirani nivo profitabilnosti. Pod gotovinom ovde podrazumevamo slobodna i neangaòvana sredstva na ìro ra~unu banke, a koja se mogu angaòvati u produktivnu (u kredite i plasmane hartija od vrednosti) i u neproduktivnu aktivu (izdvajanje u obaveznu rezervu). Upravljanje gotovinom banke ima svog uticaja kako na likvidnost banke tako i na profitabilnost banke. Najlo{ija je varijanta da banka danima, konstantno (i nepotrebno) odràva visok i nepotreban nivo slobodnih nov~anih sredstava na

40) Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989.godine, str. 110.


137

ìro ra~unu. To zna~i da banka u tom slu~aju postupa zato {to: (1) ima previ{e likvidnih sredstava i nema potrebe i na~ina da ih angaùje, (2) top menad`ment ne smatra da ih treba angaòvati u produktivnu aktivu (kredite i hartije), (3) top menad`ment nema smelosti da takva sredstva privremeno angaùje s obzirom na skora{nje obaveze prema komitentima (krediti), vra}anje pozajmica ili izdvajanja u obaveznu rezervu. Prema tome, su{tina upravljanja privremeno slobodnim odnosno neangaòvanim sredstvima na ìro-ra~unu banke obuhvata slede}e strategije: (1) plasmane u kredite odnosno pu{tanje odobrenih kredita ili tran{i

korisnicima kredita koji nisu iskoristili postoje}i obim, odobravanje novih i plasiranje na finansijskom trì{tu (berzi novca),

(2) plasmane u hartije od vrednosti, u vrste i na rokove, koji najvi{e odgovaraju budu}oj finansijskoj situaciji banke odnosno njenoj likvidnosti, i

(3) izdvajanje u obaveznu rezervu prema tome kako je to regulisano sa centralnom bankom (na po~etku roka tj. odmah i u celokupnom iznosu, postepeno na rate u okviru roka, ili pak na kraju roka odjednom u ukupnom iznosu).

Upravljanje slobodnim nov~anim sredstvima zahteva da top menad`ment banke vodi politiku portfolio strukture aktive i da se na taj na~in usmeravaju plasmani u likvidnu i produktivnu aktivu. Ako banka ne vodi takvu politku, moè do}i do bitnog naru{avanja ne samo likvidnosti ve} i profitabilnosti banke, po{to }e se na taj na~in izgubiti kontrola nivoa prose~ne interne i eksterne kamatne stope, a time naru{iti planirana stopa profitabilnosti banke. 4.4.3. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija U bankama razvijenih trì{nih privreda, kao {to je to SAD, u~e{}e kreditnih plasmana, sve do pedesetih godina, kretalo se najvi{e do jedne ~etvrtine ukupnih plasmana. Tek posle 1960. godine i dalje, kreditni plasmani prelaze polovinu i pribliàvaju se u~e{}u od oko 60 % od ukupnih plasmana. Sli~ne tendencije zapaàju se i bankama drugih razvijenih trì{nih ekonomija. Ove promene pove}anja plasmana u kredite u okviru ukupnih plasmana smanjuju obim i u~e{}e plasmana u hartije od vrednosti. Plasmani u kredite donose ve}i prihod banci, ali su i znato rizi~niji u odnosu na plasmane u hartije od vrednosti. Karakteristika savremenih poslovnih banaka u razvijenim trì{nim privredama, pa i kod nas, jeste da kreditni portfolio ima dominantno u~e{}e ne samo u ukupnim plasmanima ve} i u aktivi banke. Krediti su skoro kod svih poslovnih banaka dominiraju}i oblik plasmana. Saglasno tome, krediti u najve}em delu doprinose i prihodu banke. Stoga je va`na dimenzija kreditnog rizika koji se u


138

ovom portfoliju za banku smatra normalnim i prihvatljivim. Sve ono {to je iznad toga naru{ava ili ugroàva profitabilnost banke. Kreditni rizik moè se manifestovati kao privremena nemogu}nost korisnika kredita da plati svoje dospele obaveze, {to se manifestuje kao nelikvidnost du`nika, ili kao trajna nemogu}nost izmirenja obaveza delimi~no ili u celini, {to se manifestuje kao ste~aj nad korisnikom kredita odnosno du`nikom. Kvalitet ukupnog kreditnog portfolija banke zavisi od kvaliteta pojedina~nih kredita. Naime, kvalitet pojedinih kredita banke determini{e ukupan nivo kvaliteta kreditnog portfolija. Pojedini nivoi kreditnog rizika za kredite koje je banka odobrila nisu isti. Postoje razne okolnosti pod kojima banka odobrava kredite, tako da se stepen rizika formira posebno za svaki kredit. Na to mogu uticati kako interni tako i eksterni faktori. Od internih faktora, pod normalnim okolnostima, klju~nu ulogu imaju stru~nost i sposobnost kreditnog referenta.41) Od kreditnog referenta zavisi u kojoj meri }e se u}i u su{tinu analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotraìoca i, na osnovu realnih parametara iz pro{losti i sada{njosti, proceniti budu}a spremnost i sposobnost, volja i mogu}nost za vra}anje kredita prema ugovoru o kreditu. Od eksternih faktora bitnu ulogu imaju budu}i uslovi poslovanja zajmotraìoca. To su promene u okruènju koje, pored menad`menta preduze}a, mogu imati ozbiljne posledice na sposobnost i mogu}nost vra}anja kredita (poslovanje sa gubitkom itd.). Struktura kreditnog portfolija banke je jedan od elemenata koji uslovljava stepen izloènosti banke riziku posebno kreditnom riziku. Kreditni portfolio banke moè se podeliti po vi{e osnova. Sve zavisi od toga {ta se pri tome uzima za bazu. Naj~e{}e se podela bankarskih kredita u kreditnom portfoliju vr{i: (1) po ro~nosti kredita tj. vremenu na koje je kredit odobren odnosno u kom

roku ga treba vratiti (dugoro~ne, srednjero~ne i kratkoro~ne); (2) po ekonomskoj nameni kredita tj. svrsi za koju se krediti koriste (za

proizvodnju, izvoz, uvoz, sanaciju, otkup, potro{nju); (3) po sektorima kojima su krediti namenjeni (proizvodnja, promet, potro{nja);

i (4) i po drugim kriterijumima koji se izvode iz ovih osnovnih (po na~inu

kori{}enja, po vrsti obezbe|enja itd.).

41) Ovde pod “normalnim okolnostima” podrazumevamo, da banka ima jasnnu poslovnu politiku, a u okviru nje, jasnu i preciznu kreditnu politiku. U takvim okolnostima, od “top menad`menta” preko kreditnog menadèra, pa do kreditnog referenta, postoji normalan sklad stru~nosti, sposobnosti, ovla{}enja i odgovornosti i doprinosa ostvarivanju ciljeva banke posebno primarnog cilja - profita. Ako to nije u okviru navedenih relacija, onda se te{ko moè govoriti o “normalnim okolnostima”.


139

Izloènost banke riziku u okviru kreditnog portfolija zahteva respektovanje nekoliko principa upravljanja kreditnim rizikom: (1) pridràvanje najpovoljnije strukture alokacije slobodnih nov~anih sredstava

sa aspekta bilansa banke, {to zna~i plasiranje sredstava u kreditni portfolio prema optimalnoj strukturi aktive banke;

(2) pridràvanje pravila diversifikacije kreditnog rizika na {iroj lepezi du`ni~ke strukture na pojedine oblasti, privredne grane, grupacije i pojedina preduze}a i firme;

(3) preciznu analizu kreditne sposobnosti svakog zajmotraìoca, kako bi se odobrili samo krediti za koje kreditna analiza utvrdi da postoje prihvatljivi nivoi kreditnog rizika; i

(4) strogu selekciju zajmotraìoca imaju}i u vidu sve navedene principe. 4.4.4. Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti Gledaju}i kretanja u~e{}a plasmana u hartije od vrednosti u bankama razvijenih trì{nih privreda, na primeru banaka SAD, moèmo konstatovati da je vremenom, tokom poslednjih 45 godina do{lo do smanjenja u~e{}a plasmana u hartije u vrednosti sa 75 % po~etkom pedesetih godina na oko 40 procenata u poslednjih nekoliko godina. Ovo nije bila posledica samo motiva ve}e zarade banaka ve} i visoke i relativno stabilne stope ekonomskog rasta u svim trì{nim privredama, {to je uslovilo i ve}u tra`nju bankarskih kredita. To je traìlo od banaka i nove pristupe u mobilizaciji sredstava i primenu novih strategija rasta bankarskih resursa odnosno izvora sredstava. U bankama razvijenih trì{nih privreda, gde je razvijeno finansijsko trì{te i gde je razu|ena mreà posredni~kih finansijskih institucija, hartije od vrednosti i poslovanje njima ima za banke daleko ve}i zna~aj nego {to je to sada kod nas. Otuda je i portfolio hartija od vrednosti u bilansima tih banka zna~ajan, dok je u na{im bankama samo simboli~an. Me|utim, mi na to ovde ukazujemo zbog budu}eg zna~aja, koji bi i kod nas hartije od vrednosti uskoro trebalo da imaju u bankarskom poslovanju. Ovo }e omogu}iti zapo~eti procesi transformacije vlasni~ke strukture privrede i banaka, dosno{enje zakonskih propisa o poslovanju hartijama od vrednosti, osnivanje i rad posredni~kih finansijskih institucija i uvo|enje u promet na finansijskom trì{tu {ire lepeze finansijskih instrumenata. Plasman sredstava u hartije od vrednosti banka vr{i uglavnom radi: (1) pove}anja profitabilnosti i (2) odràvanja zadovoljavaju}eg stepena likvidnosti. Mada je akcenat na profitabilnosti, ipak primat pripada likvidnosti banke. Zapravo, re~ je o tome da privremeno slobodna nov~ana sredstva doprinose profitabilnosti banke. Naime, slobodna nov~ana sredstva banke mogu se


140

relativno brzo, sigurno i bez mnogo formalnosti plasirati u odre|ene vrste hartija od vrednosti i na taj na~in se ostvaruju prihodi banke. Banka moè svakodnevno da svoje ‘vi{kove’ sredstava plasira pod odre|enim uslovima i da tako doprinese profitabilnosti privremeno slobodnim sredstvima. Istovremeno, banka moè relativno brzo do}i do sredstava prodajom hartija od vrednosti na finansijskom trì{tu odnosno ‘unov~iti’ hartije od vrednosti i tako obezbediti zadovoljavaju}i stepen likvidnosti. Mada i plasmani u hartije od vrednosti nose sa sobom odre|eni kreditni rizik, ipak postoje razlike izme|u kreditnog rizika i rizika u plasmanu hartija od vrednosti, o ~emu }emo kasnije posebno govoriti. Naime, jasno je da su hartije od vrednosti, posebno obveznice i to dràvne, sa ne{to manjim prinosom od prinosa po kreditima, ali su zato skoro bez rizika za razliku od poznatog visokog kreditnog rizika. Jedno od bitnih obele`ja protfolija hartija od vrednosti banke jeste njihov kvalitet i struktura. Pod kvalitetom portfolija hartija od vrednosti banke podrazumevamo takve hartije od vrednosti koje omogu}avaju banci sigurnost u investiranju, tj. povrat uloènih sredstava preko njihove prodaje i naplatu prihoda. Struktura investicionog portfolija banke podrazumeva da se banka, prilikom formiranja obima i strukture hartija od vrednosti, pridràva hijerarhije faktora koji determini{u likvidnost, sigurnost i prinos. O ovome se detaljnije govori u ~etrnaestoj glavi ove knjige. LITERATURA: 1. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. 2. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in te

Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.

3. Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability Mangement, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

4. James V. Baker, Jr.: Asset-Liability Management IV, Banking, (September), 1978.

5. Kenneth R. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach, Atlanta Trust Company of Georgia, Course Outline, 1983. (April 20).

6. Dr Milutin ]irovic: Monetarno - kreditni sistem, Savremena administracija, Beograd, 1976.

7. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment, Ekonomski institut Beograd, Beograd, 1995..


141

8. Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

9. Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

10. Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989.

11. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms, Barrons, New York, 1990. 12. Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management,

The Dryden Press, New York, 1985. 13. Emmanuel N. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation,

Preager, New York, 1984. 14. John A. Haslem: Commercial Bank Management, Reston Publishing

Company, Reston, Virginia, 1985. 15. Eric N. Compton: New World of Commercial Banking, Lexington Books,

New York, 1987. 16. Yair E. Orgler and Benjamin Wolkowitz: Bank Capital, The Dryden Press,

New York, 1976. 17. Eric H. Compton: Inside Commercial Banking, Second Edition, Joh Wiley

and Sons, New York, 1985. 18. Peter S. Rose and Donald R. Fraser: Financial Institutions, John Wiley &

Sons, New York, 1985. 19. Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje

uspe{ne profitne strategije banke, Feljton, Novi Sad, 1999.

Profit je krajnji cilj svake poslovne aktivnosti banke!

GLAVA 5.

UPRAVLJANJE BILANSOM PRIHODA I RASHODA BANKE

• Su{tina bilansa uspeha banke • Upravljanje prihodima banke • Upravljanje rashodima banke • Upravljanje operartivnim tro{kovima banke

OKVIR PETE GLAVE:

UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE

144

5.1. SU[TINA BILANSA USPEHA BANKE 5.1.1. Pojam i zna~aj bilansa uspeha banke Bilans prihoda i rashoda banke je finansijski izve{taj koji sumarno prikazuje finansijsko poslovanje banke, uklju~iv{i profit ili gubitak za odre|eni (specifi~ni) vremenski period. Njemu, obi~no, prethodi i sa njim ~ini celinu bilans stanja aktive i pasive banke za isti period. Prvi korak za banku je u definisanju profitabilnosti. Najbolja definicija za banke je ona koja se oslanja na njene tri dimenzije: na povrat uloènih sredstava ( return on assets-ROA), povrat deoni~kog kapitala (return on equity-ROE) i rast zarade po deonici (earnings per share-EPS). U nedostatku EPS mere, neto prihod je njegov prihvatljivi supstitut. 1) Bilans uspeha banke, kao i bilans stanja banke, teorijski postoji svakog momenata i rezultat je nastalih promena u poslovnoj aktivnosti banke. Druga je stvar da li takav bilans uspeha treba iskazivati s obzirom na tehni~ke mogu}nosti, racionalnost sastavljanja i mogu}nost ‘upotrebe’ takvog bilansa u upravlja~ke svrhe. Naime, sa stanovi{ta upravlja~kih potreba banke, sastavljanje bilansa uspeha ima za cilj upoznavanje menad`ment tima, borda direktora, deoni~ara i kontrolnih institucija sa ostvarenim pokazateljima kona~nog uspeha banke za odre|eni period vremena izraènog u visini ostvarenog profita banke. Uobi~ajena praksa i obaveza banaka u visoko razvijenim trì{nim privredama je da se zvani~ni rezultati po osnovu bilansa uspeha javno objavljuju po isteku svakog kvartala i jednom godi{nje po isteku godine. Zato je od izuzetne va`nosti da banka upravlja bilansom banke tokom izve{tajnih perioda i da menad`ment tim banke uti~e na krajnje rezultate banke – posebno na visinu profita. Zbog toga je neophodno da menad`ment tim banke raspolaè i podacima bilansa uspeha u kra}im vremenskim periodima, najmanje na kraju svakog meseca, da bi se moglo svesnom akcijom i dono{enjem odgovaraju}ih korektivnih odluka usmeravati poslovanje banke ka ve}em profitu. Da bi to bilo efikasno, neophodno je poznavati dinamiku kretanja svih kategorija u okviru prihoda i rashoda banke, njihov obim, vrstu i strukturu, te njihov uticaj na visinu profita banke. Tako su bitne promene koje su vezane za kamatne prihode i kamatne rashode banke, koje u svim komercijalnim bankama ~ine okosnicu neto kamatnih prihoda banke, pa i visine prihoda banke pre poreza. Naravno, na krajnji rezultat banke uti~u i nekamatni odnosno ostali prihodi i tro{kovi banke.

1) David C. Cates: How Banks Make Money, u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and

Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, Joh Wiley & Sons, New York, 1987, str. 86.


145

Da bi se jasnije sagledao globalni zna~aj bilansa uspeha banke, neophodno je ukazati na zna~aj svih kategorija izdataka odnosno tro{kova u odnosu na ukupne prihode banke. Zna~aj uvida u raspodelu ukupnih prihoda izloì}emo na primeru jednog hipoteti~kog bilansa prihoda i rashoda jedne ameri~ke banke, kao finansijskog izve{taja za period od jedne godine (pregled 5-1). Pregled 5-1: Relativni zna~aj tro{kova i poreza u prihodima banke

Redni broj

Opis kategorija u bilansu uspeha

Iznosi u mil. dolara

Struktura u procentima

01. Ukupan prihod banke 215,0 100,00 100,00 02. U tome: - kamatni prihodi 200,0 93,02 93,02 03. - nekamatni prihodi 15,0 6,98 6,98 04. Ukupni izdaci(tro{kovi) banke 205,0 95,35 100,00 05. U tome: - kamatni izdaci 150,0 69,77 73,17 06. - nekamatni izdaci 2) 55,0 25,58 26,83 07. Neto prihod pre poreza 10,0 4,65 100,00 08. Porezi na neto prihod 1,0 0,47 10,00 09. Neto prihod posle poreza 9,0 4,18 90,00

Navedeni pregled pokazuje da su u strukturi ukupnog prihoda banke dominantni kamatni prihodi, koji u~estvuju sa 93%, dok nekamatni prihodi sa svega cca 7%. Me|utim, u~e{}e kamatnih izdataka u ukupnim prihodima banke je oko 70%, dok je nekamatnih izdataka ne{to preko 25 procenata. U nekamatnim izdacima su dve bitne stavke: rezervacije za mogu}e gubitke u kreditnom portfoliju (13,0 ili 6,05% u odnosu na ukupan prihod) i plate i beneficije zaposlenih (30,0 mil. dolara ili 13,95% u strukturi ukupnog prihoda banke). Bez rezervacije za mogu}e kreditne gubitke, koja stavka direktno umanjuje kamatne prihode banke, nekamatni izdaci iznose 42,0 mil. dolara ili sa 19% u~estvuju u ukupnim prihodima banke. Neto prihod pre poreza iznosi 10,0 mil.dolara ili 4,65%, a njegova raspodela ukazuje da 10% ide na porez, a 90% ostaje kao neto prihod posle poreza ili profit. U ovom slu~aju neto prihod posle poreza ili pak profit, iznosi 9,0 mil. dolara tj. ne{to preko 4% od ukupnog prihoda banke i sluì za raspodelu odnosno isplatu dividende, i eventualno, za reinvestiranje u deoni~ki kapital banke. Veli~ina profita banke meri se navedenim pokazateljima odnosno koeficijentima: ROA kao pokazatelj racionalnosti kori{}enja ukupnih sredstava, ROE kao prinos deoni~arima na deoni~ki kapital i EPS kao rast trì{ne zarade po jednoj deonici.

2) U okviru nekamatnih izdataka su rezervacije za mogu}e kreditne gubitke 13,0 mil. dolara i plate i beneficije

zaposlenih 30,0 mil. dolara.


146

5.1.2. Okvir i sadràj bilansa uspeha banke U zavisnosti od date veli~ine bilansa stanja, profitabilnost se primarno defini{e kompozicijom bilansa stanja i njenom operativnom efikasno{}u. Ova dva faktora se reflektuju u bilansu uspeha banke. Tipi~an format bilansa uspeha banke, koji se zasniva na konceptu kamatne margine, pokazuje pregled 5-2. 3) Pregled 5-2: Tipi~an format bilansa uspeha banke

Red. broj

Odnos me|u pozicijama

Naziv klju~nih pozicija u bilansu uspeha banke

01. Kamatni prihod 02. Kamtni izdaci 03. = 1 - 2 Neto kamatni prihod (‘spread’) 04. Rezervacije za kreditne gubitke 05. = 3 - 4 Neto kamatni prihodi posle rezervacije za kreditne

gubitke 06. Nekamatni prihodi (provizije, naknade) 07. Nekamatni izdaci (‘overhead’) 08. = 6 - 7 Neto nekamatni prihodi (‘burden’) 09. = 5 - 8 Prihod pre poreza i dobitaka (gubitaka) na hartijama 10. Porez na prihod 11. = 9 - 10 Neto operativni prihod 12. Dobici (gubici) na hartijama od vrednosti 13. = 11 +/- 12 Neto prihod 14. Dividende 15. = 13 +/- 14 Pove}anje zadràne zarade

Komercijalne banke se opisuju kao opstanak na la`nom obave{tenju (‘spread dope’). Ppo{to je pozitivna razlika potrebna da pokrije kreditne gubitke banke, tro{kove (‘burden’), poreze i dividendu, to je ono {to fiksira njihov poloàj odnosno odràva ih da opstaju. Sa o~ekivanjem da se u budu}nosti redukuje razlika (‘spread’), banke poku{avaju da osvetle svoje tro{kove (‘burden’). Da bi to mogle u~initi, one treba da pove}avaju nekamatne prihode (provizije i naknade) i/ili redukuju svoje op{te tro{kove i tako pove}avaju operativnu efikasnost. Klju~ni nekamatni izdaci za banke su plate i naknade. Krediti, koji ~ine glavni deo portfolija produktivne aktive banke, aktive koja donosi zaradu, glavni su izvor prihoda banke. Zbog toga i nije iznena|enje da banke sa finansijskim te{ko}ama u pro{losti imaju probleme sa svojim 3) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition,

MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 29.


147

kreditnim portfolijima. Ovi problemi se manifestuju u formi neproduktivne aktive i kreditnih gubitaka. Banke koje su oti{le pod ste~aj, imale su tako ozbiljne kreditne gubitke da su im oni jednostavno izbrisali njihovu teku}u zaradu, rezerve za kreditne gubitke i kapital. Izvor pla}anja dividende banke ~ini njen profit posle poreza uve}an za depresijaciju. Po{to negotovinski prora~uni za banke nisu stvarni, pore|eni sa nefinansijskim firmama, neto prihod je dobra aproksimacija raspoloìvog toka gotovine za pla}anje dividende banke. Zarada zadràna od strane banke je njen glavni izvor kapitala. âk za kmunalne banke sa ograni~enim pristupom kapitalnim trì{tima zadràna zarada tendira da bude jedini izvor kapitala. Bez eksternog kapitala, ako se kapitalni raciji odràvaju, rast aktive i isplata dividende su nametnuti stopom profitabilnosti tako da je interna stopa generiranja (g) kapitala jednaka proizvodu racija retencije (RR) i povrata deoni~kog kapitala (ROE). 5.1.3. Izvori prihoda i generatori rashoda u bilansu uspeha banke Bilans prihoda i rashoda je zvani~ni izve{taj o prihodima banke od prodatih proizvoda i usluga, o rashodima u vezi sa produkcijom proizvoda i izvr{avanjem usluga i tezultatu ovih odnosa izraènom u neto prihodu ili profitu banke. Koncept bilansa prihoda i rashoda banke zasniva se na iskazivanju stanja svih prihoda i rashoda banke nastalih kao rezultat ili posledica promena u obimu, stanju i strukturi kategorija koje se iskazuju u bilansu stanja banke. Prihodi i rashodi banke dele se na dve osnovne kategorije: • kamatni prihodi i kamatni rashodi banke, i • nekamatni prihodi i nekamatni rashodi banke. Kamatni prihodi banke su rezultat (umno{ka) obima i vrste plasmana banke po odre|enoj kamatnoj stopi za odre|eni period i odnose se na prihode po osnovu napla}enih kamata na sve plasmane koji se vode u aktivi (aktivne kamate). Klju~ni izvor ukupnih prihoda komercijalne banke su plasmani u kredite, koji banci obezbe|uju prete`ni tj. najve}i deo ukupnog prihoda. Zato se kreditnom portfoliju banke posve}uje izuzetna pa`nja, kako zbog visine i u~e{}a ovih prihoda u ukupnim prihodima, tako i zbog pojave mogu}ih gubitaka, koji direktno umanjuju efekat ovog portfolija banke. Drugi po zna~aju izvor kamatnih prihoda (ili gubitaka) su plasmani u hatrije od vrednosti, {to obezbe|uje tzv. investicioni portfolio banke odnosno portfolio hartija od vrednosti. Od obima i strukture ovog portfolija banke i strategije koju banka koristi u upravljanju portfoliom hartija od vrednosti zavisi}e i doprinos


148

ovog portfolija kamatnim i ukupnim prihodima banke. Mada je prioritetni cilj ovog portfolija banke da obezbedi efikasno i efektivno upravljanje likvidnom pozicijom banke, nisu zanemariva ni ostala dva cilja, koja se odnose na: smanjenje rizi~nosti plasmana i na ostvarivanje prihoda. U na{im bankama u~e{}e ovog portfolija u strukturi aktive bilansa banke je jo{ uvek simboli~no (ne radi sekundarno trì{te hartija od vrednosti, a nema jo{ ni potrebnog asortimana hartija od vrednosti). Kamatni rashodi su obra~unata i pla}ena kamata na razne vrste depozita koje drì stanovni{tvo (a vista i oro~ena {tednja) i privreda (a vista salda i depozitni certifikati, kao oro~eni depoziti) kod banke i kamata na uzete kredite na trì{tu novca i kapitala te na kredite uzete od drugih finansijskih institucija. Nekamatni prihodi odnose se na prihode banke napla}ene po osnovu provizija i naknada za izvr{ene usluge, fiksne prihode po osnovu kreditnih, debitnih i ke{ kartica i prihode po osnovu zakupa (sefovi). Obim, struktura i u~e{}e ovih prihoda u ukupnim prihodima banke je razli~ita za banke i kre}e se od simboli~nih nekoliko procenata (kao {to je to slu~aj sa na{im bankama), pa do zna~ajnijeg u~e{}a od 10, 15 i vi{e procenata (u nekim bankama u visoko razvijenim trì{nim privredama). Nekamatni rashodi su plate i beneficije zaposlenih, tro{kovi zakupnine, amortizacija i zakup opreme, tro{kovi struje, vode, grejanja, goriva i drugi razni tro{kovi banke povezani sa operativnim poslovanjem banke u odre|enom periodu na koji se odnosi bilans prihoda i rashoda. 5.1.4. Profitabilnost u bilansu uspeha banke Komercijalne banke su organizovane da ostvaruju profit. Zato je va`no merenje profitabilnosti za sve njene konstitutivne delove: deoni~are, depozitare, dràvne institucije i op{tu publiku, koji analiziraju njene performanse za svrhu trì{ta kapitala. Me|utim, profitabilnost je isto tako va`na i za njen menad`ment tim, ~ija ‘prolazna’ ocena upravo zavisi od nivoa ostvarene profitabilnosti banke. Nekoliko pokazatelja profitabilnosti je razvijeno da bi odredilo uspeh ili efektivnost banke u upravljanju resursima pod njihovom kontrolom. Ovi pokazatelji se ~esto koriste da odrede u kojoj meri dobro funkcioni{e data banka. Ovi pokazatelji uklju~uju:4)

4) Eric N. Compton: Inside Commercial Banks, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 1983, str. 85.


149

• povrat ukupnih angaòvanih sredstava (Return on Assets - ROA), • povrat deoni~kog kapitala (Retun on Eqity – ROE), • adekvatnost kapitala (Capital Adequacy – CA), i • zaradu po deonici (Earning per Share – EPS). Koeficijent profitabilnosti iskazan kao ROA dobija se kada se zarada pre transakcija sa hartijama od vrednosti podeli prose~nom ukupnom aktivom za odre|eni vremenski period. ROA koeficijent pokazuje efektivnost kori{}enja ukupno angaòvanih resursa banke. Ve}i ili manji koeficijent ROA ukazuje na ve}u ili manju efektivnost upotrebe resursa banke, ali moè da bude i posledica ve}e ili manje stope rasta ukupne bilansne sume. Vaàn je kao merilo na nivou makroaspekta i ukazuje kakva je efektivnost kori{}enja ukupnih angaòvanih sredstava banke. Koeficijent profitabilnosti meren kao ROE, kao druga mera profitabilnosti banke, dobija se kada se zarada banke pre transakcija sa vrednosnim papirima podeli sa deoni~kim kapitalom, tako da ovaj pokazatelj ukazuje na povrat kapitalne baze. Ovaj pokazatelj je vaàn za deoni~are i pokazuje kojim tempom se vra}a uloèni novac deoni~ara. Koeficijent adekvatnosti kapitala meren kao CA je tre}i racio profitabilnosti, tradicionalno poznat kao kapital racio. On se dobija deljenjem ukupnog deoni~kog kapitala sa ukupnom aktivom banke. [to je ja~a kapitalna pozicija banke, {to pokazuje njen kapital racio, to je ve}a njena pojavna finansijska snaga. Zarada po deonici ili EPS racio je finalni koeficijent koji se dobija deljenjem preostalog neto prihoda banke sa prose~nim poznatim brojem deonica. Ovaj podatak se naj~e{}e koristi kao klju~ni indikator u analizi performansi banke. Pokazatelj se, tako|e, koristi i za odre|ivanje koliko se visoko kotiraju (cene) akcije banke na trì{tu. Ako EPS iznosi $ 5 po deonici, a deonice banke se prodaju na trì{tu po $ 25, onda je cenovnozaradni racio pet (price/earning racio - P/E). Ovaj P/E racio se komparira sa istim koeficijentima drugih banaka i finansijskih institucija. Kompletna analiza profitabilnosti banke zahteva pregled svih njenih racija performansi tokom duèg vremenskog perioda, a ne samo tokom jedne godine. Rezultati politike dono{enja odluka direktno uti~u na profitabilnost njenih racija u odre|enoj godini, ali ih treba analizirati tokom duèg vremena. Kratkoro~ne strategije ne mogu da budu posmatrane izolovano, one moraju da se razmatraju u svetlu rezultata u dugom roku. 5.2. UPRAVLJANJE PRIHODIMA BANKE


150

5.2.1. Dimenzije upravljanja ukupnim prihodom banke Ukupni prihod banke su svi prihodi koje banka ostvari tokom jedne godine. Ukupni prihodi banke se sastoje od kamatnih, nekamatnih i drugih prihoda banke, kao rezultata njenog poslovanja sa ukupno angaòvanim raspoloìvim sredstvima. Kamatni prihod je rezultat naplate tzv. aktivnih kamatnih stopa na sva plasirana sredstva u obliku kredita, hartija od vrednosti i eventualne druge plasmane (ponekad i centralna banka pla}a simboli~nu kamatu na obaveznu rezervu). Kako je krajnji cilj svake banke ostvarenje odnosno maksimiziranje profita, to se ovaj cilj, teorijski gledano, moè ostvariti maksimiziranjem prihoda po osnovu aktivnih kamatnih stopa, minimiziranjem izdataka po osnovu pasivnih kamatnih i smanjenjem operativnih tro{kova poslovanja banke. Prakti~no, ukupan prihod, kamatni izdaci i operativni tro{kovi banke su u funkciji profita banke i mora se u procesu ostvarivanja ovih kategorija voditi ra~una o trì{noj ili marketing poziciji banke, tako da je ove veli~ine pre potrebno optimizirati, nego maksimizirati odnosno minimizirati. U vezi sa tim, neophodno je sagledati dimenzije ukupnog prihoda banke, tj. mesta i na~ine gde i kako se prihod ostvaruje. Dimenzije ukupnog prihoda banke va`ne su za upravlja~ki tim banke odnosno njen menad`ment tim i prikazane su na slici 5-1.5)

Slika 5-1: Dimenzije ukupnog prihoda banke Organizaciona dimenzija prihoda banke obuhvata funkcionalna mesta ostvarivanja prihoda banke, u okviru kojih se organizuju slede}i poslovi: • komercijalni krediti odnosno krediti sa privredom, • potro{a~ki krediti odnosno krediti sa stanovni{tvom,

5) Leonard P. Cole: Cost Analysis and Control in Banks, Bankers Publishing Company, Boston, 1985, str. 10.

D I M E N Z I J E UKUPNOG PRIHODA BANKE

Organizaciona

Proizvodno-uslu`na

Korisni~ka


151

• poslovi starateljstva odnosno tzv. trust poslovi ili poslovi poverenja, • internacionalni odnosno poslovi sa inostranstvom, i • drugi poslovi koji donose prihode banci. Proizvodno-uslu`na dimenzija prihoda banke podrazumeva prihode koji se ostvaruju po osnovu pojedinih vrsta i obima proizvoda i usluga banke kao {to su: • razne vrste kredita, • razne vrste depozita, • razne vrste usluga, i • drugi razni prihodi. Korisni~ka dimenzija prihoda banke obuhvata prihode koje banka ostvaruje prema trì{nim segmentima i to: • u poslovima na veliko odnosno poslovima sa privredom, • u poslovima na malo odnosno poslovima sa stanovni{tvom, i • po osnovu raznih drugih poslova. Sagledavanje dimenzija prihoda banke je va`no za njenu strategijsku orijentaciju na trì{ne segmente, {to podrazumeva prilago|avanje proizvoda i usluga banke i njene organizacione strukture. 5.2.2. Upravljanje vrstom i strukturom ukupnih prihoda banke Ukupni poslovni (naziva se i operativnim) prihod banke se defini{e kao iznos redovnih i periodi~nih prihoda tokom jedne godine.6) Dakle, ukupan prihod banke sadrì dve bitne komponente: • kamatni prihodi na plasirana i izdvojena sredstva, i • nekamatni prihodi od raznih usluga, provizije, naknade i drugi prihodi

banke. Za savremenu komercijalnu banku je veoma bitna veli~ina, struktura i odnos kamatnih i nekamatnih prihoda banke. Naime, poznato je da su za komercijalnu banku najva`niji kamatni prihodi banke. Najve}i ili glavni deo ukupnog prihoda komercijalna banka ostvaruje naplatom kamate putem raznih vrsta kreditnih plasmana. Kod nekih banaka se taj odnos kre}e i preko 80% u korist kamatnih prihoda. U konkurentskim uslovima banke nastoje da pove}anje ukupnih

6) John A. Haslem: Commercial Bank Management - Text and Readings, Reston Publishing Company, Reston,

Virginia, 1985, str. 18.


152

prihoda traè u skretanju ka nekamatnim prihodima, kako bi izbegle nepovoljne posledice konkurentske borbe na trì{tu depozita i kredita. Kamatni prihodi banke su rezultat smi{ljenog i organizovanog plasiranja privremeno slobodnih nov~anih sredstava u razne veste kredita. Kamatni prihod po osnovu aktivne kamate na plasirana sredstva u kredite predstavlja glavni izvor ukupnog prihoda svake komercijalne banke. Podaci ukazuju da se u~e{}e kamatnih prihoda u ukupnim prihodima banaka u trì{nim privredama aproksimativno kre}e od 80 do 90%. Kod na{ih banaka taj procenat se penje i do 95% u korist kamatnih prihoda na kredite koji se uglavnom plasiraju privredi, po{to ve} godinama nema znatnijeg obima poslovanja sa stanovni{tvom. Banke planiraju obim i strukturu plasmana prema obimu i strukturi izvora sredstava. Planirani obim i struktura plasmana i izvora sredstava, ~ine osnovu za primenu odgovaraju}ih kamatnih stopa. Kamatni prihod predstavlja miks obima, visine i vrste aktivnih kamatnih stopa plasiranih sredstava u razne vrste kredita. Kamatni izdaci predstavljaju miks obima, visine i vrste pasivnih kamatnih stopa pribavljenih sredstava (izvora). U zavisnosti od promena koje se de{avaju u oba miksa, vr{i se i uticaj jednog, drugog ili tre}eg faktora na kamatne prihode i kamatne izdatke banke u odre|enom vremenskom periodu. Ostvareni ostali prihodi i rashodi banke uti~u na krajnji rezultat odnosno profit banke. Krediti u kreditnom portfoliju, kao bazi~ni osnov kamatnog prihoda banke, mogu biti svrstani u grupe po neoliko osnova: po roku dospe}a, po nameni, po vrsti korisnika itd. Sa aspekta generisanja kamatnih prihoda va`na je podela kredita po roku dospe}a, koja za sobom - zbog visine rizika – povla~i i visinu kamatne stope, kao zna~ajnog faktora kamatnih prihoda. Po roku dospe}a i visini kamatne stope krediti se kao izvor kamatnih prihoda mogu svrstati u slede}e grupe: • Dugoro~ni krediti, koji se odobravaju na 7, 10, 15 i vi{e godine, po pravilu,

imaju ve}u kamatnu stopu od ostalih kredita, vi{e doprinose ukupnom prihodu banke po jedinici plasiranih sredstava, ali nose sa sobom i ve}i kreditni i kamatni rizik (rizik naplate).

• Srednjoro~ni krediti, koji se odobravaju obi~no na period 3 i 5 godina, koji postepeno supstitui{u navedene dugoro~ne kredite u poslovnom banksarstvu, imaju ne{to manju kamatnu stopu od dugoro~nih, ali i manju stopu kreditnog i kamatnog rizika.

• Kratkoro~ni krediti, koji se odobravaju na period do 1 godine ili najduè do roka od dve godine, nose niù kamatnu stopu u odnosu na dugoro~ne i srednjoro~ne, ali zato imaju i manju stopu kreditnog i kamatnog rizika. Predstavljaju glavni izvor kamatnih prihoda banke.


153

Nekamatni prihodi banke podrazumevaju naplatu prihoda po osnovu provizija, naknada i drugih oblika ostvarivanja prihoda u formi ostalih prihoda. Banke ulaze u razne nove poslove, koji im omogu}avaju naplatu specifi~nih vrsta usluga, {to bitno uti~e na konkurentsku sposobnost banke u pogledu visine aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Va`nost izvora ovih prihoda postaje sve va`nija za komercijalne banke. Naime, iako su kamatni prihodi najva`niji prihodi svake komercijalne banke, njihov relativni zna~aj se, pod pritiskom konkurencije, postepeno smanjuje. To se de{ava zbog razli~itog konkurentskog pritiska na pasivne i aktivne kamatne stope i ima svog odraza na neto kamatnu marginu i, kona~no, na profit banke. 5.2.3. Upravljanje neto kamatnom marginom banke Bilans uspeha u izve{tajima se, uglavnom, prezentuje na osnovu pristupa koncepta neto kamatnog prihoda i neto kamatne margine. Neto kamatni prihod je razlika izme|u ukupnog kamatnog prihoda i ukupnih kamatnih izdataka.

Slika 5-2: [ema koncepta neto kamatne margine Ovakav pristup se danas koristi kao univerzalni model ne samo finansijskog planiranja bilansa uspeha ve} i kao model finansijskog izve{tavanja. [ematski to pokazuje slika 5-2.

= jednako

- minus

= jednako

- minus

KAMATNI PRIHOD

Kamatni izdaci

Neto kamatni prihod

Rezervacije za kreditne gubitke

Neto kamatni prihod posle rezervacije za gubitke


154

Nivo i volatilnost neto kamatnog prihoda su determinisani:7) • miksom produktivne aktive izme|u kategorija niske i visoke zarade, • cenom i rizi~no{}u kredita, • svesnim i nesvesnim stepenom rizika kamatne stope, • miksom finansijskih obaveza (izme|u jeftinih depozita po vi|enju, preko

niìh kamata {tednje do oro~enih certifikata sa visokim kamatnim stopama), i

• promenom svih navedenih faktora tokom vremena. Upravljanje kamatnim prihodima u uslovima konkurentske borbe banaka na trì{tu moè se najlak{e objasniti na jednom konkretnom primeru komercijalne banke, koja nastoji da bude konkurentna i na trì{tu depozita i na trì{tu kredita. Opstanak banke, a posebno njen rast i razvoj na konkurentskom trì{tu, podrazumevaju njeno stalno prilago|avanje ponudi i tra`nji finansijskih sredstava. To se posebno odnosi na visinu kamatne stope, koja predstavlja cenu novca kao robe, {to se manifestuje na neto kamatni prihod. Da se podsetimo, banka na trì{tu pribavlja privremeno slobodna nov~ana sredstva pod odre|enim uslovima ponude – visini kamatne stope, rokovima, da bi ih plasirala na trì{tu tako|e pod odre|enim uslovima tra`nje – visini kamatne stope, rokovima itd. Na toj ‘transformaciji’ tu|ih sredstava, banka u svoje ime i za svoj ra~un ostvaruje razliku izme|u prose~ne aktivne kamatne stope (po kojoj plasira sredstva) i prose~ne pasivne kamtne stope (po kojoj nabavlja sredstva). Ovaj iznos razlike izme|u aktivne i pasivne kamatne stope, naziva se neto kamatni prihod. Neto kamatna margina je racio koji reflektuje odnos neto kamatnog prihoda prema prose~noj produktivnoj aktivi. Ona se retko nalazi niè od 3,0% ili vi{e od 7,0 %. Dve najva`nije komponente ovog racija neto kamatne margine su: prinos produktivne aktive i prinos praga profitabilnosti. Prinos produktivne aktive objedinjava bruto zaradu na svu finansijsku aktivu (kamatni prihod podeljen sa produktivnom aktivom). Druga mera objedinjava tro{kove finansiranja strukture produktivne aktive (kamatni izdaci podeljeni sa produktivnom aktivom). Kretanje neto kamatne margine je bitan pokazatelj kamatnih prihoda i kamatnih rashoda banke. Smanjenje neto kamatne margine moè bitno uticati na smanjenje neto kamatnih prihoda, {to u odre|enim uslovima, moè uticati i na smanjnje profita ili ~ak ugroziti profit. Banke u konkurentskim uslovima nastoje

7) David C. Cates: How Banks Make Money, u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and

Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, Joh Wiley & Sons, New York, 1987, str. 86.


155

da, izme|u ostalog, pove}anjem kamatne stope privuku {to vi{e depozita. Istovremeno se na drugoj strani pojavljuje i problem plasiranja pove}anog obima sredstava, {to realno zahteva smanjnje kamatne stope na plasmane. Ovaj proces se odvija na slede}i na~in: Pasivne kamatne stope, u konkurentskim uslovima, imaju tendenciju rasta u cilju pribavljanja {to obimnijih i kvalitetnijih izvora sredstava, pre svega depozita. Istovremeno, postaje sve teè plasirati pribavljena sredstva, pa se, izme|u ostalog, moraju smanjivati aktivne kamatne stope na plasmane, tj. kredite. Rezultat takvog suprotnog kretanja u kamatnim stopama ima za posledicu smanjenje kamatnog i neto kamatnog prihoda pri istom obimu poslovanja. To dovodi do pada neto kamatne margine, {to se naravno, pri ostalim istim uslovima, negativno odraàva na profit banke. To ilustruje slika 5-3.

Slika 5-3: Proces smanjenja neto kamatne margine

Iz navedene slike moè se zaklju~iti slede}e: U nameri da pove}a odnosno privu~e ve}i obim depozita, banka pove}ava kamatne stope na depozite sa 6% na 6,5%. Istovremeno, radi ve}eg obima plasmana, banka sniàva kamatnu stopu na kredite sa 8% na 7,5%. Ovo dovodi do smanjenja neto kamatne margine sa 2% na 1%. Dakle, o~igledne su slede}e posledice na kamatne prihode i profit banke: • smanjenje kamatnih prihoda zbog niè kamatne stope na kredite, • pove}anje kamatnih prihoda zbog ve}eg obima plasmana,

A k t i v a P a s i v a

Kamata na kredite...... 8%

Kamata na depozite..... 6%

Neto kamatna margina............ 2%

Kamata na kredite......7,5%

Kamata na depozite....6,5%

Neto kamatna margina............ 1%

Postoje}e stope

Promena stopa


156

• pove}anje kamatnih rashoda zbog ve}e kamatne stope i ve}eg obima depozita, i

• smanjenje profita banke zbog pada neto kamatne margine. Dakle, konkurentsko pona{anje banke u domenu kamatnih stopa i kamatnih prihoda dovodi do negativnih efekata na obim kamatnih prihoda i profita banke. Banka, pored pove}anja obima poslovanja, mo`e tra`iti izlaz u pravcu napora da se taj prihod nadomesti iz drugih izvora, pa ako je mogu}e i pove}a. Dakle, jedini izvor koji banci stoji na raspolaganju, pored pove}anja obima poslovanja, jesu ve}i nekamatni prihodi, koji se odnose na provizije, naknade i pla}anje raznih usluga {irokog spektra, koje banka treba da nudi svojim korisnicima. 5.2.4. Upravljanje vrstom i strukturom nekamatnih prihoda banke Nekamatni i ostali prihodi predstavljaju naknade, provizije i druge prihode za odre|ene bankarske poslove. Velike banke imaju ve}u lepezu nezavisnosti ‘ostalih’ prihoda od bilansnih ili kamatnih prihoda banke. Nekamatni prihodi se sastoje od provizija po osnovu poslova starateljstva (trust poslovi), profita po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti, nakanda i provizija po poslovanju sa akreditivima, provizije po osnovu sindikacije kredita, brokerskih svopova kamatne stope, komisionih trgova}kih poslova banke itd. Neke velike banke mogu imati {ira podru~ja ostvarivanja nekamatnih prihoda, ~ime omogu}uju i ostvarivanje njihovog ve}eg obima i ve}eg relativnog u~e{}a u ukupnim prihodima banke. Podru~ja na kojima ove banke ostvaruju nekamatne prihode jesu: 8) (1) prihodi (kamate i dividenda) na hartije od vrednosti (obveznice, deonice), (2) prihodi od finansiranja lizinga (leasing), (3) prihodi od fiducijarnih aktivnosti (poslovi starateljstva itd.), (4) naknade za usluge po depozitnim ra~unima, (5) druge naknade za usluge, komisione i druge provizije, i (6) drugi operativni prihod (od iznajmljivanja depozitnih boksova itd.). Smatra se, da dva elementa nekamatnog prihoda prouzrokuju analiti~ke probleme, po{to su oni diskrecioni i nepovratni. Prvi je kapitalni dobitak – dobitak na prodaji prostorija banke, rekupovina preostalog duga po diskontu i druga odstupanja prihoda od stvarnog operativnog profita. Drugi je neto realizovana dobit ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti. Dok je prodaja hartija od vrednosti uvek javna – uprkos materijalnosti, najbolji analiti~ki

8) John A. Haslem: Commercial Bank Management - Text and Readings, Reston Publishing Company, Reston, Virginia, 1985, str. 18.


157

pravac je ‘poni{tavanje’ (brisanje) dobitaka/gubitaka hartija od vrednosti iz ‘operativnog prihoda’ i vra}anje u ‘neto prihod’ posle pla}anja poreza. Na ovaj na~in analiza i kompariranje operativnog prihoda jesu o~i{}eni od iskrivljavanja dobitaka/gubitaka, a kontribucija dobitaka/gubitaka (posle poreza) neto prihodu moè da bude analizirana i komparirana. 9) Ve} smo naglasili da u konkurentskoj borbi za profit, pa ~ak i za opstanak banke na trì{tu, sve ve}i zna~aj imaju nekamatni prihodi banke. Naime u o{troj konkurentskoj borbi banaka i nebankarskih institucija, koja se vodi na trì{tu kredita i depozita, gde se sve teè ostvaruje potreban obim kamatnih prihoda i postiè zadovoljavaju}a neto kamatna margina, banke su primorane da traè deo prihoda na drugoj strani. Praksa na{ih banka, koja je dugo trajala, jedva da je simboli~nu pa`nju posve}ivala nekamatnim prihodima. Na{e banke decenijama nisu gotovo ni{ta napla}ivale u domenu usluga gra|anima (na primer, obavljale su besplatno gotovo sve poslove po teku}im ra~unima, od {tampe ~ekova, do slanja izvoda, itd.). To i nije bilo potrebno, jer nije ni bilo prave konkurencije me|u bankama u domenu borbe za trì{te depozita i trì{te kredita. Uslovi se pomalo menjaju. Ulaskom stranih banaka na na{e bankarsko trì{te, nasta}e novi konkurentski uslovi, kojima }e se i doma}e banke morati prilago|avati. Deo nedostaju}ih prihoda mora}e se traìti u domenu nekamatnih prihoda. U odnosu na poslove koje obavljaju banke u razvijenim trì{nim privredama i koji donose nekamatni prihod, na{e banke mnoge od tih poslova ne obavljaju ili ih samo delom i simboli~no obavljaju. Recimo, na{e banke ne ulaù u hartije od vrednosti i ne obavljaju trgovinu hartijama od vrednosti, te nemaju ni prihode (kamate i dividenda) po ovom osnovu. Isto je i sa poslovima lizinga, zatim poslova starateljstva, itd. Kod nekih na{ih banaka ve} susre}emo naplatu dela usluga po teku}im ra~unima, naknadu za komisione usluge i iznajmljivanje depozitnih boksova. 5.3. UPRAVLJANJE RASHODIMA BANKE 5.3.1. Struktura i dimenzije ukupnih rashoda banke Va`no je da se razume razlika izme|u izdataka i tro{kova. Izdaci se agregiraju u tro{kove kada postoji izgradnja vrednosti i identifikacije tro{kova. Jedan izdatak

9) David C. Cates: How Banks Make Money, u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, Joh Wiley & Sons, New York, 1987, str. 88.


158

sam po sebi ne sadrì vrednost. Me|utim, kolektivni set izdataka moè da bude jednak tro{kovima kada se pojavi mogu}nost za nastanak jedne jasne vrednosti ili cene. Sve do onog momenta dok se izdatak ne vezuje za stvaranje vrednosti odre|enog proizvoda ili usluge, dakle ne~ega {to ima svoju cenu i {to banka moè nekom prodati, izdatak se ne priznaje kao tro{ak odnosno ne moè postati tro{ak. 10) Svrha nastanka tro{kova i jeste u tome, da se pomo}u njih kreira nova vrednost odre|enog proizvoda ili usluge. Slika 5-4 ilustruje razlike izdataka i tro{kova.

Slika 5-4: Razlike izme|u izdatka i tro{ka

Kao i kod prihoda, va`no je sagledati dimenzije ukupnih izdataka banke. I ovde su prisutne tri dimenzije izdataka: organizaciona, linije proizvoda i usluga i korisni~ka dimenzija.11) Organizaciona dimanzija izdataka uklju~uje: • komercijalnu funkciju preko poslova sa privredom, • potro{a~ku funkciju u vezi sa poslovima sa gra|anima, • starateljstva kao funkciju poslova poverenja, • op{te tro{kove banke, • tro{kove filijala, • tro{kove uslu`nih centara, • tro{kove remonta opreme, i • ostalo.

10)

David C. Cates: How Banks Make Money, u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, Joh Wiley & Sons, New York, 1987, str. 9. 11)

Ibidem, str. 10.

Izdatak

nasuprot TRO[KU IZDATAKk

= Stvarno pla}eni

iznos

Tro{ak = Vrednost ili cena


159

Dimenzija linije proizvoda i usluga odnosi se na: • kredite privredi i stanovni{tvu, • depozite privrede i stanovni{tva, • usluge privredi i stanovni{tvu, i • ostalo. Korisni~ka dimenzija podrazumeva: • prodaju proizvoda i usluga na veliko, • prodaju proizvoda i usluga na malo, i • ostalo. Navedene dimenzije podrazumevaju pra}enje trì{ne okrenutosti banke, kako u organizacionom pogledu tako i u segmentu proizvoda i usluga, ali u globalne usmerenosti na trì{tu, gde je klju~na podela bankarskih poslova na poslove na veliko i poslove na malo. 5.3.2. Informacije za planiranje i analizu kamatnih rashoda banke Upravljanje vrstom i strukturom kamatnih rashoda vr{i se pomo}u analize tro{kova. Analiza tro{kova predstavlja informaciju u okviru upravlja~kih informacija. Podaci koji se obra|uju vode poreklo od vrsta ra~una u glavnoj knjizi banke. U su{tini, analiza tro{kova treba da bude permanentna tj. na on line bazi. Analiza tro{kova treba da bude u bazi podataka, koja se subordinira sa glavnom knjigom ili posebno od nje. Na taj na~in mogu se dobijati, uzimati i preme{tati podaci o poslovnim aktivnostima banke bez uznemiravanja integriteta glavne knjige. Alokacije i transferi, koji po prirodi ne pripadaju glavnoj knjizi, mogu da budu ura|eni preko ove vrste menad`ment informacionog sistema bez uznemiravanja glavne knjige. Menad`ment informacioni sistemi, kao {to se koriste za analizu tro{kova, oslanjaju se na glavnu knjigu i druge sisteme kao kanale ili provajdere informacija. Veza je jedan put od glavne knjige prema menad`ment informacionom sistemu. U glavnu knjigu slivaju se podaci o prihodima, op{tim tro{kovima, tro{kovima isplata i stanjima (saldima). Zato glavna knjiga predstavlja izvor informacija kako za menad`ment tim u svrhu efikasnog upravljanja tako i za regulatorne agencije i publiku u svrhu kontrole i informacija. Za ove svrhe va`ni su podaci i upravlja~ke informacije, koje treba da pomognu menad`ment timu da efikasno upravlja i donosi racionalne odluke. Za tu svrhu sluè izve{taji i analize o prihodima, tro{kovima, stanjima (saldima) i poslovnim aktivnostima banke.


160

Po{to su potencijalni aran`mani podataka za upravlja~ke informacije prakti~no beskona~ni, analiza tro{kova mora obazrivo obezbediti adekvatnu reviziju postoje}ih podataka. Esencijalno je biti u poziciji da se izgrade podaci za

Slika 5-5: Dvostrani tokovi informacija iz glavne knjige upravlja~ke informacije prema su{tini ra~unovodstvenog sistema. Potrebno je uraditi i test za validnost ovih podataka. Ako podatak nije prihvatljiv, mora biti protuma~en. [to je manje specifi~an, menad`ment informacioni sistem mo`e da bude uskla|en sa su{tinom ra~unovodstvenog sistema, ~ime je manja

Javno izve{tavanje

Finansijsko izve{tavanje regulatora

GLAVNA KNJIGA RA^UNOVODSTVA

Snabdeva se:

Su{tina

sistema

ra~uno-

vodstva prihodima

op{tim tro{kovima

tro{kovima isplata i stanjima

Upravlja~ke informacije

Slobodne forme kori{}enja podataka. Nisu povezane na bazi povratne sprege

sa osnovnim ra~unovodstvenim i t

Izve{taji o:

prihodima tro{kovima

stanjima aktivnostima

Tok u jednom pravcu


161

kredibilnost u takav menad`ment informacioni sistem.Tok informacija iz glavne knjige u dva smera pokazuje slika 5-5.12) Slika 5-5 pokazuje razliku izme|u glavne knjige ra~unovodstva i upravlja~kih informacija. U stvari, slika prikazuje koncept kako jedan informacioni sistem mo`e da bude povezan sa su{tinom ra~unovodstvenog sistema. Ideja je da se razume volatilnost integriteta podataka onog momenata kada napuste ra~unovodstveni sistem. 5.3.3. Operativno planiranje nekamatnih rashoda banke Nekamatni tro{kovi banke kao finansijske institucije mogu se klasifikovati kao: (1) direktni produkcioni tro{kovi, (2) prodajni tro{kovi i (3) tro{kovi op{te uprave. 13) (1) Direktni produkcioni tro{kovi su tro{kovi koji se mogu direktno vezati za funkciju ili za autput jedinice banke. U ove tro{kove se uklju~uju personalni tro{kovi (zaposleni u operativi, direktni kontrolori), zakupnina i snabdevanje. Direktni produkcioni tro{kovi mogu da imaju obe - fiksne i varijabilne - komponente u zavisnosti od kapaciteta ograni~enja i promene volumena zaposlenih (jedan kontrolor na 10 izvr{ilaca, na 12 isto jedan, a na 20 izvr{ilaca mo`da 2 kontrolora). Dakle, u kratkom vremenu neki od tro{kova mogu da budu fiksni, a dugoro~nije gledano ti isti tro{kovi mogu da budu i varijabilni. (2) Prodajni tro{kovi uklju~uju tro{kove referenata za ra~une (teku}e i druge), ogla{avanja proizvoda, putovanja, transport, zabave i sli~no. Po{to se mnogi od ovih tro{kova klasifikuju kao administracija ra~una ili izdaci servisa korisnika, oni se ~esto izostavljaju iz analize tro{kova proizvoda. (3) Op{ti tro{kovi uprave su takvi tro{kovi koji se ne mogu direktno pripisati nekoj aktivnosti ili funkciji. Op{ti tro{kovi uprave mogu se klasifikovati kao tro{kovi: direktne podr{ke, indirektne podr{ke i op{te ili administrativne podr{ke. Direktni tro{kovi podr{ke uklju~uju sve tro{kove produkcionog menad`menta iznad pozicije direktnih kontrolora, sa svim tro{kovima u odeljenjima servisne podr{ke ili druge tro{kove direktno povezane sa podr{kom produkcionoj funkciji. Indirektni op{ti tro{kovi podr{ke se odnose na neke tro{kove personalnog odeljenja, to{kove zgrade, sigurnosti opreme itd. U najve}em broju slu~ajeva treba koristiti procenu njihove povezanosti sa tro{kovima produkcione jedinice. Op{ti i administrativni tro{kovi uprave su svi oni koji se u banci ne mogu nigde direktno rasporediti. To se odnosi na institucionalno ogla{avanje, plate izvr{nih direktora i tro{kove regularnog izve{tavanja. Ovi tro{kovi se alociraju prema stopi kori{}enja ukupnog prihoda, ukupnim ostalim tro{kovima ili nekim drugim veli~inama relativnog merenja. 12)

Leonard P. Cole: Cost Analysis and Control in Banks, Bankers Publishing Company, Boston, 1985, str. 24. 13)

John Zimmermann and Diane White: Profitability Analysis, Cost Systems and Pricing Policies, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H Bauhgn, Thomas L. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988, str. 368.


162

Podela na fiksne i varijabilne tro{kove. U odnosu na senzitivnost promene obima poslovanja, tro{kovi banke se mogu klasifikovati kao varijabilni i fiksni. Varijabilni nastaju u direktnoj proporciji sa obimom poslovne aktivnosti banke, a fiksni ostaju isti bez obzira na promene obima poslovanja. Pregled 5-3: Operativni plan jednog hipoteti~nog profitnog centra

Kategorije prihoda i tro{kova profitnog centra

Pojedina~ne stavke Ukupno planirano

Prihod od sredstava 8.400 Zaduènja za neto kori{}ena sredstva 300 Rezervacija za kreditne gubitke 300 Neto margina 7.800 Drugi prihodi 300 Direktni tro{kovi prodaje Osoblje 500 Zakup 60 Oprema 20 Ogla{avanje 80 Ostalo 280 (940) Prvi profitni nivo 7.160 Direktni produkcioni tro{kovi Obrada podataka 350 Knjigovodstvo 200 Testiranje i prenos 900 Uskla|ivanja 80 Obrada kredita 30 Drugi produkcioni centri 1.200 (2.760) Drugi profitni nivo 4.400 Direktni i indirektni tro{kovi podr{ke Osoblje 30 Odràvanje zgrada 5 Usluge drugih centara 190 (225) Tre}i profitni nivo 4.175 Op{ti, administrativni i tro{kovi uprave Izvr{ni direktori 120 Kontrolori 100 Drugi centri op{te uprave 180 (400) êtvrti profitni nivo 3.775

Profitabilnost se ostvaruje u strategijskim poslovnim jedinicama ili jedinicama odgovornosti, tj. profitnim i tro{kovnim centrima. Sa stanovi{ta klasifikacije tro{kova, ove strategijske jedinice moèmo svrstati u dve grupe: (1) direktne centre, koji uklju~uju: direktne profitne centre i direktne produkcione centre, (2) centre op{tih tro{kova uprave, u koje spadaju: direktni i indirektni centri podr{ke, te op{ti i administrativni centri. 14) Operativni plan profitnog centra prikazan je u pregledu 5-3.. Strategijske poslovne jedinice ili profitni centri su klju~ni operativni generatori profita banke. Bez obzira na profil strategijske poslovne jedinice, bitno je da se u okviru nje obavljaju kreditni i depozitni poslovi, koji imaju svog uticaja na profit banke. 14)

Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke, Feljton, Novi Sad, 1999, str. 270-273.


163

Stoga je od velikog zna~aja da svaki profitni centar ima svoj mese~ni, nedeljni i dnevni operativni plan. 5.3.4. Relacije tro{kova i obima poslovanja banke Odnosi tro{kova i obima poslovanja banke najbolje se mogu sagledati putem metodologije prose~nih tro{kova. Koncept prose~nih tro{kova bazira se na potpunoj apsorpciji svih relevantnih tro{kova. Potpuna apsorpcija pokriva sve relevantne tro{kove i volumene u istom vremenskom okviru. Formula je jednostavna: Prose~ni tro{kovi po jedinici podrazumevaju stavljanje u odnos ukupnih aktuelnih tro{kova – fiksnih i varijabilnih - prema stavkama obima poslovanja. Ovaj metod se ponekad pripisuje metodu alokacije izdataka, kao aktuelna tehnika tro{kova, metod procenta vremena ili jednostavno nestandardni pristup tro{kovima.

U konstruisanju jednog proseka tro{kova po jedinici obim igra veliku ulogu u odre|ivanju jedinice tro{kova. Uop{teno gledaju}i, tro{kovi po jedinici su ve}i kod niskog obima i ni`i kod ve}eg obima poslovanja. Naime, to je situacija u kojoj egzistira jedna inverzna relacija izme|u tro{kova i volumena prose~nih tro{kova po jedinici. To pokazuje slika 5-6.15) Trend odnosa cena/obim U vezi sa tim, redosled poslova bi bio slede}i: Prvo, treba definisati i utvrditi fiksne tro{kove. To su tro{kovi koji se ne menjaju u zvisnosti od kretanja obima poslovanja. Drugo, treba utvrditi varijabilne tro{kove, koji se defini{u kao tro{kovi koji se menjaju sa promenom obima poslovanja.

15)

Leonard P. Cole: Cost Analysis and Control in Banks, Bankers Publishing Company, Boston, 1985, str. 35.

Visoki

tro{kovi

Niski tro{kovi

Nizak volume

Visok volume

Prose~ni tro{kovi

Ukupni relevantni tro{kovi : obim = prose~ni tro{kovi po jedinici


164

Tre}e, treba utvrditi i postojanje relativno fiksnih tro{kova, koji jednim delom sadr`e komponentu fiksnih, a drugim delom sadr`e komponentu varijabilnih tro{kova za odre|ene zone obima poslovanja.

Slika 5-7: Odnos tro{kova i obima poslovanja banke Slika 5-7 pokazuje kako se pona{aju fiksni i varijabilni tro{kovi u odnosu na rast obima poslovanja banke. Pove}anjem obima poslovanja smanjuju se tro{kovi po jedinici obima usled dergesivnog dejstva ekonomije fiksnih tro{kova. Kao {to je i vidljivo na navedenoj slici, banka treba da dostigne odgovaraju}i obim poslovanja da bi dostigla ta~ku profitabilnosti (gde se seku krive ukupnih tro{kova i ukupnog obima poslovanja). Posle ove ta~ke poslovanje banke je profitabilno i banka iz zone gubitaka ulazi u zonu profitabilnosti. 5.4. UPRAVLJANJE OPERATIVNIM TRO[KOVIMA BANKE 5.4.1. Koncept operativnih tro{kova u bankarstvu Koncept tro{kova u bankarstvu

Ukupni prihod

Ukupni tro{kovi

Varijabilni tro{kovi

Fiksni tro{kovi

Ukupni tro{kovi i ukupni prihod

Obim poslovanja


165

Tro{kovna terminologija za finansijske institucije razlikuje se od terminologije tro{kova u proizvodnji zbog nerobne bankarske baze. Zato u bankarstvu treba razlikovati tro{kove od izdataka. Tro{kovima se smatraju tro{kovi koji se mogu povezati sa proizvodom ili uslugom koja je isporu~ena. Tada se tro{ak ra~una kao elemenat vrednosti proizvoda i usluge. Grafi~ki predstavljen, taj koncept izgleda kao na slici 5-8. 16)

Slika 5-8: Koncept tro{kova u bankarstvu

Kako se vidi na slici, izdaci su privremeni dok ne postanu zadatak, aktivnost ili proizvod. Tro{kovi sadr`avaju vrednost ili cenu, te se u tome i pravi razlika izme|u izdataka i tro{kova. 5.4.2. Koncepti i sistemi alokacije operativnih tro{kova banke Alokacija je arbitrarna i rezultat je ne~ije procene i odluke. Proces alokacije mora da bude razumljiv za korisnike da bi bio prihva}en. Integritet i ta~nost podataka je tako|e veoma va`na. Alokacije su u mnogim instancama veoma zastupljene u glavnoj knizi ra~unovodstva. Sve alokacije moraju da budu nepristrasne, konzistentne, logi~ne i konceptulano obja{njive. Su{tina svake alokacije je njen kredibilitet. Alociraju se sredstva, prihodi i izdaci i oni mogu da budu razbijeni po organizacionim delovima, proizvodima i korisnicima usluga. Alokacije sredstava se koriste u bilansne svrhe. Alokacije prihoda se koriste u nameri raspore|ivanja kamatnog prihoda (od kredita) po organizacionim delovima (profitnim centrima) i proizvodima (kada ih ima vi{e) i, poznatije, kao u~e{}e u ukupnom prihodu. Neke banke jednostavno ne raspore|uju svoj prihod po organizacionim delovima, proizvodima ili korisnicima.

16)

Leonard P. Cole: Cost Analysis and Control in Banks, Bankers Publishing Company, Boston, 1985, str. 23.

I z d a c i

Izdaci A

Izdaci B

Izdaci C

Definisane vrednosti

ZADACI

AKTIVNOSTI

PROIZVODI


166

Me|utim, alokacija izdataka je naju~e{}e povezana sa analizom tro{kova. U osnovi, postoje tro{kovni i prihodni centri, koji primaju na sebe izdatke u ime organizacija, proizvoda i, kona~no, korisnika. To je posao analiti~ara tro{kova da alocira ove izdatke nepristrasno za svrhu merenja profitabilnosti. To pokazuje slika 5-9.17)

Slika 5-9: Proces alokacije tro{kova u bankama Izbor koncepta alokacije tro{kova za kori{}enje je u funkciji onoga {to se `eli posti}i su{tinom merenja. Primaoci moraju da budu u stanju da razumeju alokaciju. Za formulisanje koncepta alokacije tro{kova mogu da budu kori{}eni neki od slede}ih elemenata: • broj partija ra~una, • broj zaposlenih, • broj obra|enih stavki, 17)

Ibidem, str. 152.

Metod ili sistem

alokacije tro{kova

• $15 • $20 • $18 • $31 • $50 • $16 Uk$150

Tro{kovni i prihodni

centri Proces

alokacije Prihodni centar A $ 22 Prihodni centar B $ 62 Prihodni centar C $ 61 Ukupno $ 150

Organizacioni pulovi primaoca

Neto izdaci efektuirani posle transfera

Proizvodi: Proizvod 1 $ 17 Proizvod 2 $ 38 Proizvod 3 $ 24 Proizvod 4 $ 71 Ukupno $ 150

Korisnici: A B C D E F Uk. $ 27 20 29 26 25 23 150


167

• utro{eno vreme, • prihodi, • korisnost merenja resursa, • direktni tro{kovi, • kamatni izdaci, i • iznajmljeni prostor. Specifi~ni koncept treba da bude izabran kao jedan koji najbolje odgovara ili obja{njava podeljenost alociranih tro{kova. Koncepti kori{}eni za alokaciju tro{kova mogu se svrstati u slede}e kategorije: • procenat utro{enog vremena, • zna~ajni proseci, • procenat od ukupnog, • jedinica/obim, i • direktna identifikacija Sigurno je, da su sistemi alokacije ne{to arbitrarno i subjektivno. Jedan sistem alokacije trebao bi da bude refleksija filozofije top menad`menta banke. Sistem alokacije, tako|e, treba da bude dovoljno fleksibilan, da moè da prihvati promene. Promene dolaze zbog rasta, usavr{avanja i filozofskih promena. Ideja je, da sistem treba da bude pripremljen za promene. 5.4.3. Koncept standardnih tro{kova u bankarstvu Standardni tro{kovi su propisana metodologija za razvoj tro{kova. Su{tina standardnih tro{kova je da se propi{e koliki tro{kovi bi trebali biti pri nekim datim parametrima i tehnikama. Standard je osnova, baza za upore|ivanje. On moè da bude kontrolisan kao kriterijum, za koju vrednost jedna aktivnost ili proizvod treba da bude vodi~ za postizanje jednoobraznosti. Koncept standardnih tro{kova egzistira ve} mnogo godina. Mnoge forme standardnih tro{kova, koje su jedinstvene za finansijske institucije, do{le su kao èlja preko pedeset godina. Sve varijante standardnih tro{kova odnose se na neku formu konzistentnog merenja rada ili poslovne aktivnosti. Ovo merenje je srodno industrijskom inènjeringu u traganju za utvr|ivanjem referensne ta~ke za odmeravanje koja jedinica vremena treba da bude. Industrijski inènjering meri zadatke u dve razli~ite svrhe: zaposlenost i tro{kove. Ban~in program merenja za utvr|ivanje standarda mora obuhvatiti oba ova faktora.


168

Da se bolje razume, neophodno je sagledati elemente sistema standardnih tro{kova. Sistem standardnih tro{kova treba da sadrì slede}i minimum elemenata: 18) • standarde rada i vremena, • vremensku dozvoljenost, • stope rada, i • druge operativne stope tro{kova. Razvoj standarda rada i vremena je su{tina standarda tro{kova. Baziran na razvijenim standardima, podatak o tro{ku je uporediv sa ovim standardima. Ipak, standardi omogu}avaju razvoj jedinice tro{kova. Standardi mogu da budu razvijeni kori{}enjem jednostavne forme kao {to je li~no vo|enje dnevnika, putem kojeg je ta~nost ne{to manja nego kod drugih metoda. Usavr{avanje standarda rada moè uklju~iti kori{}enje vremenske dozvoljenosti da pokrije li~no vreme, zamor i zaka{njenje. Ove komponente mogu se menjati tokom vremena. Reorganizacija, promene u fizi~koj opremi, personalnoj politici i drugim sli~nim faktorima mogu izmeniti vrednost svakog faktora pojedina~no. Stope rada su rezultat plata, prekovremnog, povremenog rada, bonusa i beneficija koje se porede sa raspoloìvim satima centra koji se meri. Stope rada su rezultat kalkulisanja kompenzacija na bazi ~asova. Po{to je svaka od komponenti predmet promene, to je razborito da se vr{i revizija stopa rada najmanje jednom godi{nje. Drugi operativni tro{kovi jednog centra su svi oni {to se svrstavaju u izdatke izuzev kompenzacija. Oni bitno uklju~uju sve druge operativne izdatke izuzev kompenzacija. Mogu da budu adàstirani da uklju~e amortizaciju za takve stvari kao {to su istraìvanja i razvoj, kojih nema na listi izdataka. Mogu tako|e da uklju~e i rezervacije za vanredne stavke. Operativnu aktivnost uskla|ivanja nivoa tro{kova na ukupan nivo izdataka prikazuje slika 5-10. 19) 18)

Ibidem, str. 97. 19)

Ibidem, str. 114.

Ukupni tro{kovi po srandardu (uklju~iv

direktne)

Ukupni lokalni op{ti tro{kovi

Ukupni op{ti tro{kovi

Ukupni ostali tro{kovi

Ukupni izdaci banke

+ plus

+ plus

+ plus

= jednako


169

Slika 5-10: Uskla|ivanje ukupnog nivoa izdataka banke Suma ovih izdataka je jednaka ili treba da bude uskla|ena sa ukupnim izdacima banke. Ovo ilustruje slika 5-10, koja predstavlja dijagram toka aktivnosti uskla|ivanja nivoa tro{kova sa ukupnim tro{kovima banke. Ovaj dijagram reflektuje agregiranje svih tro{kova koje banka preuzima na sebe preko ukupnog sistema standardnih tro{kova. Ukupan iznos je uskla|en sa ukupnim izdacima banke. Ako je banka primenila parcijalno sistem standardnih tro{kova, tada bilo koji nestandardni tro{kovi koji egzistiraju treba da se dodaju ukupnim u cilju uskla|ivanja sa ukupnim izdacima banke. 5.4.4. Kontrola alokacije i redukcija operativnih tro{kova banke U ve}ini banaka izdaci u organizacionim delovima se kontroli{u na vertikalnoj osnovi, ili odozdo na gore u organizacionoj hijerarhiji ili odozgo na dole. Ponekad se izvesna mesta kontrole i uputstva utvr|uju na bazi odozgo prema dole, ali se kontrola vr{i odozdo na gore. Upravo opisani sistem alokacije dozvoljava horizontalnu kontrolu izdataka, {to zna~i da jedan organizacini deo pravda samo svoje izdatke svom menad`ment timu, a mora da pravda svoje


170

izdatke onim organizacionim delovima od kojih zahteva podr{ku. To pokazuje slika 5-11. 20)

Slika 5-11: Proces kontrole alokacije tro{kova Kao {to se vidi i na slici, svaki primalac alokacije ispod grupnog nivoa ima efekat koji ~ini sistem sloènijim. Jedan sistem alokacije, koji je sasvim upotrebljiv treba da bude takav, da alocira od najnièg tro{kovnog centra (ili odeljenja) na najvi{i organizacioni nivo (gupu) na strani primaoca. Mnoge banke gledaju na suzbijanje tro{kova kao na sredstvo za pove}anje profita. Neke to koriste kao sredstvo da bi ostale profitabilne. Bez obzira koji je slu~aj u pitanju, ne moè se isklju~iti potreba kontrole tro{kova bilo u jednoj ili drugoj formi. Ovo je posebno zna~ajno za kontrolu nekamatnih izdataka. Naime, postoje mnoge prilike za u{tede kroz identifikaciju i redukciju prekomernih i drugih nepotrebnih izdataka. U nekim bankama kontrola tro{kova moè da bude samo stvar prolaza svih narud`bina i faktura preko kontrolora za odobrenje i pla}anje. To moè tako|e da bude i mese~ni pristup kontroli varijanti prema planu. Ovo sve moè da bude

20)

Ividem, str. 166.

Najvi{i

organizacioni deo

Najniì entitet tro{kovnog

centra

Organizacije primaoci

Organizacije alokacije

Grupa

Sektor

Odeljenje

Grupa

Sektor

Odeljenje

Saveti analize

{k

Arbitraà

Prihvata


171

adekvatno u nekim okvirima. Ali, stvari postaju mnogo sloènije, kada banka raste. Tada kontrola mora da bude vi{e formalizovana. Nekamatni izdaci mogu da erodiraju profit. Za optimalnu profitabilnost banke oni moraju biti pod kontrolom. Izme|u ostalih, pod kontrolom treba da budu slede}i izdaci: 21) • kapitalne kupovine i lizing (automobili, procesna oprema, kompjuteri,

zgrade), • glavni projekti (novi proizvodi, novi sistemi, nove funkcije), • kompenzacije (plate, prekovremeni, beneficije), i • drugi operativni izdaci (PTT, marketing, putovanja, odràvanje, osiguranje

itd.). Za kontrolu ukupnih izdataka banke koriste se koeficijenti koji mogu da budu utvr|eni za komparaciju. Neki od tih koeficijenata su slede}i: • ukupan broj zaposlenih prema veli~ini aktive, • ukupan broj pomo}nog osoblja prema veli~ini aktive, • prose~na plata po zaposlenom u banci, • ukupni izdaci prema veli~ini aktive, • ukupni izdaci prema prihodu, • ukupni izdaci za kompenzaciju prema prihodu, • izdaci obrade podataka prema ukupnim izdacima banke, • izdaci za kompenzacije prema ukupnim izdacima banke, i • procenat miksa specifi~nih stavki ostalih operativnih izdataka prema

ukupnim izdacima. Primer zadnje navedene stavke mogao bi da bude miks tro{kova prostorija, putovanja, prevoza, po{tarine i ogla{avanja prema ukupnim izdacima. Naime, postoje studije koje obezbe|uju iskustvene proseke ovih izdataka za razne veli~ine banaka i miks za pojedine linije ovih stavki, {to moè ukazivati na mogu}u potrebu redukcije ovih izdataka. LITERATURA: 1. John A. Haslem: Commercial Bank Management - Text and Readings,

Reston Publishing Company, Reston, Virginia, 1985. 2. Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation,

Preager, New York, 1984.

21)

Ibidem, str. 279.


172

3. Frnak P. Jonson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Manage ment, The Dryden Press, New York, 1985.

4. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.



7. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms, Barrons, New York, 1990. 8. Emmanuel N. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation,

Preager, New York, 1984. 9. John A. Haslem: Commercial Bank Management, Reston Publishing

Company, Reston, Virginia, 1985. 10. Eric H. Compton: Inside Commercial Banking, Second Edition, Joh Wiley

and Sons, New York, 1985. 11. Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje

uspe{ne profitne strategije banke, Feljton, Novi Sad, 1999. 12. J. R. S. Revell: Cost and Marfins in Banking – Organisation for Economic

Cooperation and Development OECD, Paris, 1985. 13. Leopold A. Bernstein: Financial Statement Analysis – Theory, Application

and Interpretation, Revised Edition, Richard D. Irwin, Homewood, Illinois, 1978.

14. J. S. G. Wilson: Banking Policy and Structure – A Comparative Analysis, Croom Helm, London, 1986.

15. Leonard P. Cole: Cost Analysis and Control in Banks, Bankers Publishing Company, Boston, 1985.

16. F. L. Garcia: How to Analyse a Bank Statement, Bankers Publishing Company, Boston, 1985.

17. Steven I. Davis: Exelence in Banking – A profit of superior management based on insight into Citibank, Deutsche Bank, Morgan and 13 other selected banks, MacMillan Press, London, 1985.

18. David C. Cates: How Banks Make Money, u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, Joh Wiley & Sons, New York, 1987.

19. John Zimmermann and Diane White: Profitability Analysis, Cost Systems and Pricing Policies, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H Bauhgn, Thomas L. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.


173

Oslonac je znak sigurnosti!

GLAVA 6.

UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE

• Kapital poslovne banke • Struktura kapitala banke • Planiranje rasta kapitala banke • Me|unarodni standardi kapitala banke

OKVIR [ESTE GLAVE:


175

6.1. KAPITAL POSLOVNE BANKE 6.1.1. Koncept kapitala banke Konvencionalno shvatanje kapitala banke polazi od toga da kapital predstavlja razliku izme|u vrednosti zbira akrive i obaveza u bilansu banke. Vrednost kapitala je istovremeno i neto vrednost banke i ona je ve}a ukoliko je i ova razlika ve}a. To moèmo prikazati i slede}om jedna~inom:

SREDSTVA minus OBAVEZE = KAPITAL Odnosno:

NETO VREDNOST BANKE = SREDSTVA minus OBAVEZE Aktiva banke je veoma bitna sa aspekta ostvarivanja prihoda. Banka preko produktivne aktive, koju ~ine kreditni i investicioni portfoliji, ostvaruje klju~ne prihode (kamatne i druge). Preko kreditnog portfolija banka ostvaruje najve}i obim prihoda, tj. kamatnih prihoda. Na drugom mestu je zna~aj portfolija hartija od vrednosti sa znatno manjim doprinosom prihodima banke (kamatnim i dividendnim). Prihodi preko ostvarenog profita doprinose ostvarenju odnosno pove}anju kapitala banke. Da bi banka imala funkcionalnu stabilnost i sigurnost, neophodan je odgovaraju}i obim i struktura kapitala. Stalno pove}anje obima poslovanja banke izraènog preko sve ve}eg zbira bilansa, zahteva i sve ve}i obim kapitala banke. Zato se s pravom smatra da je fundamentalna uloga kapitala, da kontinuirano omogu}ava banci efektivnu realizaciju poslovne politike i sigurnost {tednje i depozita u trì{nim uslovima rizika. U uslovima kada bi obaveze prema{ile ukupnu aktivu, tada bi banka imala gubitak i ne bi mogla da nastavi da obavlja svoju redovnu delatnost. Zato se putem efektivne realizacije poslovne politike (preko prihoda i profita) obavlja kontinuirano uskla|ivanje aktive/pasive banke i tako obezbe|uje zadovoljavaju}i obim i struktura kapitala. Bez odgovaraju}eg obima i structure kapitala, naro~ito deoni~kog kapitala, banka nema sigurnosti u obavljanju svojih poslova u rizi~nim trì{nim uslovima. Kao {to smo ve} ranije analizirali,1 u~e{}e kapitala u savremenim uslovima u bilansu banke moè se predstaviti upro{}enom {emom bilansne strukture banke (6-1):

1 Vidi detaljnije u glavi 4. ove knjige


176

1/3 Portfolio kredita

1/3 Portfolio hartija od vrednosti

1/3 Portfolio rezervi, fiksne aktive i

Depoziti po vi|enju 1/2

Oro~eni depoziti 2/5

Akcijskii kapital

OBAVEZESREDSTVA

Slika 6-1: Mesto i u~e{}e kapitala u {emi bilansa banke Kapital je klju~ni elemenat osnivanja banke. Naime, banka pribavlja po~etni kapital putem procesa emitovanja i prodaje akcija na primarnom trì{tu kapitala i tako dolazi do potrebnog obima akcijskog kapitala, koji je predvi|en pozitivnim zakonskim propisima (poznat kao kapitalni census). Dakle, banka kao nova finansijska institucija ili finansijska institucija u osnivanju, prvo formira kapitalnu bazu. Kapitalna baza, uz ostale neophodne uslove, obezbe|uje osnovu za po~etak rada novoosnovane banke. Me|utim, pri tome treba imati u vidu, da je nivo i struktura kapitala veoma bitna i tokom kontinuelnog poslovanja banke. 6.1.2. Uloga kapitala u poslovanju banke Dakle, po~etak poslovanja banke podrazumeva da je banka zadovoljila sve pozitivne zakonske propise i da moè po~eti da obavlja funkciju finansijskog posrednika. To se, pre svega, odnosi na potreban nivo deoni~kog kapitala banke.2 Kapital je neophodan pri formiranju banke, kako bi se obezbedili ili privukli neophodni resursi za po~etak poslovanja banke – depoziti privrede i {tednja stanovni{tva. Drugim re~ima, kapital predstavlja neku vrstu garancije i poverenja javnosti u njeno poslovanje.3 Naime, sa rastom i razvojem poslovanja – pove}anjem obima bilansa banke - treba da raste i obim formiranog kapitala, kako bi se odràvala kriti~na ravnoteà izme|u obima poslovanja i nivoa o~ekivanih rizika. Ovaj process uskla|ivanja rasta obima kapitala sa nivom poslovanja naziva se kapitalizacijom. Otuda stopa kapitala, kao odnos obima kapitala i ukupne aktive bilansa banke, predstavlja jednu od najva`nijih pokazatelja performansi svake

2 Potreban startni nivo deoni~kog kapitala za osnivanje banke kod nas je 10 mil evra u dinarskoj protivvrednosti. 3 Visina deoni~kog i drugog kapitala ili neto vrednost banke ~ini jedan od klju~nih faktora poverenja javnosti u banke i bankarski sistem zemlje


177

banke. U ovom kontekstu, visina kapitala predstavlja indikator prihva}enog rizika od strane deoni~ara-vlasnika banke. Istorija bankarskog poslovanja u razvijenim trì{nim privredama u pro{lom veku zabeleìla je trend stalnog smanjenja stope kapitalizacije, {to je istovremeno zna~ilo i pove}anu stopu rizika u bankarskom poslovanju imaju}i u vidu da je odnos kapital/aktiva pokazatelj poslovnog rizika banke.4 U savremenim uslovima taj trend se lagano zaustavlja, stabilizuju se stope kapitalizacije, ja~a trì{na disciplina i tako dolazi do smanjenja stope rizika poslovanja banaka. Naime, da bi to pojasnili treba po}i od nekih istorijskih ~injenica. Tokom zadnjih pedeset godina, privredna i bankarska sredina postajale su sve rizi~nije. Procesi deregulacije, globalizacije i sekjuritizacije na finansijskim trì{tima, doprineli su, zajedno sa promenom strukture bankarstva, potrebi ja~anja sigurnosti bankarskog poslovanja. To se pre svega odnosi na regulatornu (minimalnih standardnih stopa), strukturnu (primarni i ostali kapital) i koordinativnu (bilansno izve{tavanje i adekvatne stope kapitalizacije) komponentu kapitala banaka. Krajnji cilj ovih zajedni~kih aktivnosti na me|unarodnom planu jeste bolje pokrivanje rasta potencijalnih rizika u poslovanju banaka putem adekvatne kapitalizacije. Upravo se putem kordinirane akcije banaka u razvijenim trì{nim privredama nastoji u bankarsko trì{te uneti {to vi{e slobodne inicijative, ali istovremeno i oja~ati poslovanje svake banke u pogledu preduzimanja {to ve}ih rizika. U tom cilju, banke razvijenih trì{nih privreda ve} oko dvadeset godina nastoje da standardizuju stope rizika, o ~emu }e biti re~i kasnije u ovoj glavi (Bazel I i Bazel II). 5 6.1.3. Funkcije kapitala u poslovanju banke Kapital ima fundmentalnu ulogu u izraàvanju snage i stabilnosti poslovanja banke. Njegova je funkcija da apsorbuje rizike odnosno gubitke u poslovanju banke. Bilansno posmatrano, kapital prividno ima pasivnu ulogu, dok ‘de facto’ predstavlja nisko-tro{kovni resurs za odràvanje sigurnosti i poverenja javnosti u poslovanje banke. Mada kapital nema direktne povezanosti sa performansama

4 Stopa kapitala se kroz istoriju bankarstva stalno menjala. To se najbolje vidi iz podataka za ameri~ko bankarstvo: prva stopa kapitala bila je 1940.godine 10%, a 1875.godine stopa je bila ~ak 35%. Dakle, stogodi{nji razvoj banaka smanjio je stopu kapitala (leveridà) petostruko, ali to nije zna~ilo i proporcionalno pove}anje bankarskog rizika. Stopa kapitala prema ukupnoj aktivi bila je 1972.godine 7,2%, a prema tzv. rizi~noj aktivi 9,4%. 5 O me|unarodnim standardima kapitala poznatim pod nazivom Bazel I i Bazel II bi}e posebno re~I kasnije u ovoj glavi.


178

banke, neadekvatnost kapitala se otkriva tek nakon formiranih gubitaka, odnosno kada je kapital nedovoljan za njihovo pokrivanje (u slu~aju bankrota). Bankarska teorija i praksa nagla{avaju tri bitne funkcije kapitala banke:

• za{titu depozitara, • pokrivanje neo~ekivanih gubitaka, i • regulativnu funkciju.

Za{titna funkcija (protective function) kapitala podrazumeva obezbe|enje solventnosti i kontinuiteta rada banke u kriznim uslovima, kao i garanciju depozitarima isplate sredstava (u celini ili delu) u slu~aju ga{enja banke. U uslovima osiguranja depozita, za{titna funkcija kapitala banke je relativizovana bar {to se ti~e relativno manjih uloga.6 Krupni ulozi dele sudbinu poslovnog uspeha odnosno neuspeha banke i izloèni su riziku ostvarenja gubitaka i eventualnog bankrota banke. Funkcija apsorbovanja neo~ekivanih gubitaka omogu}ava banci kontinuitet obavljanja poslovanja do potpunog poslovnog oporavka. To zna~i, da banka moè ostvariri gubitak tokom poslovanja, pokriti ga na teret deoni~kog kapitala, odnosno rezervacije za kreditne gubitke, i nastaviti poslovanje. Dakle, visoku izloènost poslovnim, posebno kreditnim rizicima i nepredvi|ena mogu}nost ostvarivanja gubitaka, banka moè preko ove funkcije kapitala, prebroditi relativno te{ke krizne situacije i da odbrani svoj poslovni sistem. Treba ista}i, da je ova funkcija povremenog tj. poàrnog karaktera, a da se trajna stabilnost poslovnog sistema banke brani preko odràvanja zadovoljavaju}eg stepena kompetitivnosti, efikasnosti i racionalnosti poslovanja banke.7 Dakle, dobre poslovne posebno profitne performanse ~ine jedinu pravu i trajnu garanciju stabilnosti poslovanja banke, dok se kapital moè smatrati samo kao vaàn povremeni oslonac funkcionalnosti i operativne sposobnosti banke. Regulativna funkcija kapitala podrazumeva institucionalno utvr|ivanje i kontrolu minimalnih standarda kapitala tokom poslovanja banaka, ali i za osnivanje ili odre|ivanje statusa banaka kao finansijskih institucija. Ova funkcija pomaè prilikom internog ili eksternog rangiranja performansne sposobnosti banaka, {to je od izuzetne va`nosti kod odabiranja banaka od strane komitenata i klijenata.

6 Osiguranjem depozita u bankarskom sistemu SAD je obezbe}eno kod specijalizovane federalne organizacije pod nazivom FDIC (Federal Deposit Insurance Company), koja osigurava {tedne uloge do 100.000 dolara kod jedne banke za jednog {tedi{u. 7 Vidi op{irnije: dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990, str. 221.


179

6.1.4. Merenje kapitala banke Kapital racio ili stopa kapitala je klju~ni finansijski racio za merenje adekvatnosti kapitala banke. Ovde vaì jedno op{te pravilo: {to je ova stopa ve}a za banku, to je banka kapitalno zdravija i bolja. I obrnuto. Banka sa visokom stopom (racijom) kapitala prema sredstvima je vi{e za{ti}ena od teku}eg - operativnog poslovnog gubitka nego banka sa niòm stopom - racijom. No, ovo ipak zavisi o relativnom riziku i mogu}nosti za nastanak gubitka svake banke.8 Postoji nekoliko standardnih obrazaca za merenje adekvatnosti kapitala banke ili kapital racija (capital ratio), od kojih su ova ~etiri naj~e{}e u upotrebi: (1) deoni~ki kapital prema ukupnim sredstvima, (2) deoni~ki kapital prema rizi~noj aktivi, (3) deoni~ki kapital prema ukupnim depozitima, i (4) deoni~ki kapital prema kreditima i eskontima, Naravno, pored navedenih pokazatelja, koriste se i pokazatelji koji uzimaju u obzir primarni i sekundarni kapital podeljen sa prose~nim ukupnim sredstvima uve}anim za dozvoljene gubitke na kreditima i zakupu (total capital ratio), zatim pokazatelj agregatnih kredita prema ukupnom kapitalu (loans capital ratio). Pored ovih pokazatelja, koriste se i bilansni raciji (balance sheet rations).9

Za ocenu da li je banka problemati~na ili nije sa aspekta solventnosti, koristi se stopa neto kapitala (neto capital racio = NCR):10

NCR =Kapital + Rezerve - Klasifikovana sredstva

Prose ~ na sredstva

Klasifikovana sredstva su ona, koja su ve} ozna~ena kao: nestandardna, sumnjiva ili gubitak (ocena bazirana na ispitivanju kvaliteta sredstava). Kalsifikacija sredstava obuhvata produktivnu aktivu banke i ocena se izvodi sloènim postupcima. Polaze}i od te klasifikacije, banka se kalsifikuje kao problemati~na, ako je NCR = 2,74 % (jednako ili manje). 8 Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Bussines Guide, New York, 1990, str. 104. 9 Ibidem, str. 54. 10 Joseph F. Sinkey, Jr.:Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 627.


180

6.2. STRUKTURA KAPITALA BANKE 6.2.1. Oblici izvora kapitala banke Bankarska teorija i praksa ukazuju na dva klasi~na izvora formiranja kapitala banke: eksterne i interne izvore. Eksterni izvori uklju~uju sve oblike trì{no privu~enog kapitala, kako onog za osnivanje banke, tako i onog za regulativni rast kapitala banke. Interni izvori poti~u iz ostvarenih prihoda umanjenih za ispla}ene dividende deoni~arima banke. Prilikom osnivanja, banka prikuplja-obezbe|uje neophodan kapital po propisanom cenzusu, iz eksternih izvora. Tek nakon prvog poslovnog i slede}ih ciklusa, za koji sastavlja bilanse, banka procenjuje mogu}nosti doprinosa internih izvora budu}em rastu kapitala banke. Eksterni izvori kapitala banke su: zajedni~ki ili op{ti stokovi (cammon stock), trajni preferibilni stokovi (perpetual preferred stock), konvertibilni preferebilni stokovi (convertibile preferres stock) i preferibilni stokovi sa prilagodljivim stopama (adjustable-rate preferred stock). Zajedni~ki stokovi (cammon stock) su tradicionalni izvori formiranja akcijskog kapitala (equity capital). Oni prihvataju najve}i stepen rizika u zamenu za sticanje potencijalnog vlasni{tva. U slu~aju bankrota, ovi akcionari, kao ulaga~i, su na poslednjem mestu kod raspodele ostatka imovine banke. Trajni preferabilni stokovi imaju ve}a prava tj. ve}i stepen sigurnosti u pogledu imovine u procesu eventualne likvidacije banke u odnosu na zajedni~ke stokove. To se odnosi, pre svega, na odre|ene fiksne stope prinosa na uloèna sredstva. Ovde banka zadràva pravo otkupa ovih hartija nakon odre|rnog vremena. Zbog dvostrukog oporezivanja (na nivou banke i na nivou akcionara), ovaj vid sticanja kapitala banke nije naro~ito popularan. Konvertibilni preferebilni stokovi imaju unapred definisane konverzione stope u zajedni~ke stokove kapitala. Pri tome se utvr|uje konverziona premija (pove}ava trì{nu vrednost), koja je divergentna sa stopom prinosa ovih hartija (koja smanjuje stopu prinosa). Konverzija je opcija akcionara koja se zasniva na ostvarivanju potencijalnih prednosti izme|u apresijacije vrednosti hartija i redukcije dividendne stope.11 Me|utim, postoje konverzije ovih uloga od strane emitenata (banaka) u subordinarni dug nakon isteka odre|enog vremena. Slede}i oblik ulaganja su preferibilni stokovi sa flotiraju}im stopama prinosa koji se uskla|uju sa promenama stope prinosa kratkoro~nih dràvnih papira, 11 U bankarskoj praksi re~ je o apresijaciji vrednosti hartija u rasponu 0d 10-30% iznad trì{ne vrednosti ovih akcija I redukciji dividendne stope od 2-4%. Vidi detaljnije: dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga Beograd, str. 227.


181

dràvnim hartijama sa petogodi{njim dospe}ima i obveznica dràve sa najduìm rokovima dospe}a. Osim ovih ulaganja, postoje prava kupovine kapitala u narednim periodima po fiksnim cenama (warrants), kao i subordinarni dug banke (kvazi capital), koji se bilansno vodi kao obaveza banke i moè se u svakom momentu povu}i, {to zavisi od interesa kreditora banke. Interni izvori treba da budu osnova za formiranje budu}eg rasta kapitala banke. To se pre svega odnosi na banke koje èle da imaju ve}u stopu ekspanzije, pa formiraju prete`no kapital iz internih izvora, odnosno isplatom manjih stopa dividendi. U tom kontekstu treba imati u vidu i stopu oporezivanja dividendi, koja moè da igra ulogu podsticaja ili destimulacije formiranja odgovaraju}e stope kapitala ili promene structure izvora formiranja kapitala banke. podsticaja ili destimulacije formiranja odgovaraju}e stope kapitala ili promene structure izvora formiranja kapitala banke. 6.2.2. Na~in pribavljanja kapitala banke Pribavljanje kapitala banke vr{e po strogo propisanoj proceduri. Pri tome treba razlikovati pribavljanje deoni~kog, kao primarnog kapitala, i pribavljanje sekundarnog kapitala (dugoro~nog duga) putem emisije dugoro~nih obveznica. Da bi to ukratko objasnili, navodimo nekoliko postupaka pribavljanja kapitala i to:

- pribavljanje deoni~kog kapitala za po~etak rada novoosnovane banke, - pribavljanje dodatnog deoni~kog kapitala, poznatog kao

dokapitalizacija, - pribavljanje sekundarnog kapitala putem emisije obveznica.

Pribavljanje deoni~kog kapitala za po~etak rada novoosnovane banke vr{i se po odre|enoj strogo propisanoj proceduri. Naime, potrebno je izme|u ostalog, da dva ili vi{e zainteresovanih fizi~kih i/ili pravnih lica formiraju inicijativni odbor za ispunjavanje potrebnih propisanih uslova, pre svega propisanog finansijskog cenzusa, da dobiju odobrenja nadle`nih komisija i institucija i da emituju primarnu emisiju deonica, te njihovom prodajom obezbede propisani finansijski census za rad banke.12 Pribavljanje dodatnog deoni~kog kapitala tokom redovnog rada banke, vr{i se tokom poslovanja banke i moè se obaviti na dva na~ina: prvi, uve}anjem deoni~kog kapitala preko odricanja deoni~ara od dela ili cele dividende, poznatog kao reinvestiranje, i drugi, pribavljanjem dodatnog kapitala iz

12 Prema nasim propisima u Republici Srbiji, finansijski census za osnivanje banke je 10 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti.


182

eksternih izvora naknadnim, odnosno sekundarnim emisijama deonica banke poznatog kao dokapitalizacija. Navedeni postupci I metodi obezbe|ivanja dodatnog kapitala banke nisu me|usobno isklju~ivi. To drugim re~ima zna~i, kao {to }emo kasnije videti, da banka mora kontinuirano odràvati ravnote`nu poziciju rasta deoni~kog kapitala sa tempom rasta active bilansa banke. Naime, ukoliko banka ili preciznije re~eno, njen menad`ment tim, propusti da na vreme obezbedi ovaj sklad, mogu u rizi~nim uslovima (a rizik sredine je sve ve}i), nastati pozicije, kada banka vi{e ne moè da obnovi ni jedan od navedena dva postupka. To zna~i, da banka u slu~aju gubitaka, koji bi bili jednaki ili ve}i od deoni~kog kapitala banke, nema vi{e mogu}nosti pribavljanja dodatnog deoni~kog kapitala, ve} joj ostaju samo dve lo{e mogu}nosti: pripajanje nekoj drugoj kapitalno sna`nijoj banci (koja }e je bez njene volje pripojiti pod odre|enim uslovima) ili jednostavno bankrot. Obe varijante zna~e pravni nestanak eniteta banke. Dakle, potrebno je posebno naglasiti: banka ima najve}u poslovnu sigurnost za opstanak ako posluje profitabilno. Va`nost odràvanja deoni~kog kapitala na potrebnom nivou je zna~ajna za prevazilaènje kriznih situacija. Pri tome treba imati u vidu, da banka u situaciji ostvarenih gubitaka preko obima deoni~kog kapitala nema izbora, ~ak i da joj neko pokloni sredstva, ona ga ne moè upotrebiti umesto gubitaka upravo zbog specifi~nog na~ina formiranja deoni~kog kapitala banke. Motiv kupovine deonica je dividenda, a ne pokrivanje gubitaka. Takav motiv je za{ti}en zakonskim propisima u svakoj trì{noj privredi. Pribavljanje sekundarnog kapitala banka vr{i putem emisije netrajnih preferencijalnih deonica i du`ni~kih tj. kapitalnih hartija od vrednosti, odnosno dugoro~nih subordinatnih obveznica sa rokom dospe}a od najmanje sedam godina. Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva, nisu opozive, imaju obaveznu klauzulu zamene za obične deonica u budu}nosti po sada{njoj ceni i smatraju se dodatnim kapitalom banke. Naime, kupovinom obveznice, njen imalac sti~e pravo na povrat uloènih sredstava uz fiksnu godi{nji kamatnu stopu po rokovima dospe}a. Dodatni kapital banke ima istu namenu kada je re~ o ulaganju u zgrade i opremu banke, ali ne i za za{titu depozitara i ne ulazi u limit banke za rizi~ne poslove. 6.2.3. Komponente bilansne strukture kapitala banke Kapital banke je veoma bitna pozicija u bilansu banke, ne samo po svom obimu, odnosno veli~ini, ve} i prema svojoj odgovaraju}oj strukturi. Postoje razli~ite klasifikacije kapitala u bilansu banke, od veoma jednostavnih, pa do veoma sloènih. U osnovi, capital se deli na primarni i sekundarni, a komponente


183

kapitala se smatraju: deoni~ki kapital, rezerve i dugoro~ni dug banke. Da bi sagledali bitne komponente bilansne strukture kapitala banke, navodimo slede}u {emu:

Slika br. 6-2: Struktura bankarskog kapitala13 Gotovo u svakoj banci kao deoni~kom dru{tvu, najzna~ajniji izvor deoni~kog kapitala banke predstavljaju redovne ili obi~ne deonice. To je i najmasovniji izvor prikupljanja deoni~kog kapitala. U bilansnom pogledu, vi{kovi fondova kapitala predstavljaju suficit banke kao rezultat uspe{nog poslovanja banke. Zadr`ani profit u su{tini predstavlja reinvestiranu dividendu, odnosno deo profita koji bi trebalo da se podeli deoni~arima kao dividenda, ali ga oni reinvestiraju preko dodatnih deonica u deoni~ki kapital banke. Te tri komponente, uklju~uju}i trajne preferencijalne deonice i reserve za gubitke po kreditima, ~ine osnovu deoni~kog kapitala, odnosno primarni kapital banke. Sekundarni kapital banke ~ine naredne dve stavke: netrajne preferencijalne deonice i subordinarne obveznice. O jednim i drugim delovima sekundarnog kapitala ve} je bilo re~I, a ovde dodajemo samo to, da je udeo ovih elemenata strukture u ukupnom kapitalu banke relativno skroman, a razlikuje se i po kvalitetu funkcionalne upotrebe u odnosu na primarni deoni~ki kapital. Danas, kada je preko polovine na{ih banaka u ve}inskom inostranom vlasni{tvu, veoma je va`no da se i kod nas bilansna {ema standardizuje u pogledu iskazivanja ukupne bilansne strukture, adekvatnosti obima i stope kapitala, na~ina utvr|ivanja minimalnih stopa kapitala itd., kako bi se {to vi{e

13 Vidi detaljnije: Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment, Ekonomski institute, Beograd, 1995, str. 245.

1. Redovne ili obi~ne deonice banaka 2. Vi{kovi fondova kapitala 3. Zadr`ani profit 4. DEONI^KI KAPITAL I (1+2+3) 5. Trajne preferencijalne deonice 6. DEONI^KI KAPITAL II (4+5) 7. Rezerve za gubitke po kreditima 8. PRIMARNI KAPITAL (6+7) 9. Netrajne preferencijalne deonice 10. Subordinarne obaveznice 11. SEKUNDARNI KAPITAL (9+10) 12. UKUPNI KAPITAL BANKE (8+11)


184

pribliìli svetskim standardima u ovoj oblasti, kako utvr|ivanja i formiranja strukture, tako i bilansnog iskazivanja strukture standardizovanog kapitala. 6.2.4. Kapital i rizi~na aktiva banke Kreditni portfolio i investicioni portfolio su delovi aktive bilansa banke gde se pojavljuje u ve}oj ili manjoj meri rizi~na aktiva banke. Naime, poznato je iz bankarske teorije i prakse, da su krediti tradicionalno najmasovniji, ali i najrizi~niji posao banke. U manje rizi~nu aktivu banke spada i investicioni portfolio, odnosno portfolio hartija od vrednosti i sa znatno manjim stepenom u~e{}a u aktivi nego kreditni portfolio. Zbog toga }emo ovde analizirati samo rizi~nost odnosno kvalitet plasmana u kredite. Kvalitet kreditnog portfolija odre|uju tri klju~na faktora: kapital, zarada i disciplina. Kapital banke je vaàn, po{to je klju~ni izvor kapitala zarada banke.14 A klju~ni izvor zarade banke su prihodi od kredita. Disciplina kreditnog portfolija odnosi se na respektovanje, odnosno kontrolu tro{kova, kreditnih gubitaka i rasta kredita. Slede}i tro{ak banke, pored novca, odnosi se na plate zaposlenih i tro{kove uprave kreditnog portfolija. Banka, ~ije zarada i kapital postaju slabiji, gubi kontrolu nad rastom i kvalitetom svog kreditnog portfolija. Slede}i podaci iz kreditnog portfolija predstavljaju mere kvaliteta kredita u kreditnom portfoliju i to:15 • neto kreditni gubici, • rezervacije za kreditne gubitke, • dozvoljenost kreditnih gubitaka, • krediti kojima je istekao rok dospe}a, • neizvr{eni krediti, i • sumnjivi krediti. Neto kreditni gubici su jednaki kreditima za otpis minus nadoknada. Ova mera moè da se koristi kao ex post pokazatelj kvaliteta kredita. Rezervacija za kreditne gubitke je stavka izdataka koja se preko bilansa uspeha izdvaja na ra~un rezervi u bilansu stanja. Dozvoljena norma kreditnih gubitaka i rezervacija gubitaka reprezentuju prvu liniju odbrane protiv kreditnih gubitaka.

14 Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 537. 15 Ibidem, str. 541.


185

Dok su neki kreditni gubici nuàn sastavni deo kreditnog poslovanja, mnoge banke su sklone da drè saldo rezervi koji obezbe|uje ‘amortizer’ protiv neo~ekivanih kreditnih gubitaka. U savremenom bankarskom okruènju konkurentski pritisci zahtevaju racio dozvoljenosti gubitaka u kreditnom portfoliju u rasponu od 1,25 do 1,5 procenata od ukupnog obima kredita. Druga i tre}a linija odbrane banke protiv kreditnih gubitaka su njena teku}a zarada i njena zadràna zarada. U ekstremnim slu~ajevima, kada popusti pa`nja banke oko kreditnog portfolija, kreditni gubici }e ‘pojesti’ njene dozvoljene (normirane) rezerve, njenu teku}u i zadrànu zaradu, tako da }e se bez jedne eksterne infuzije deoni~kog kapitala (emisije), kao rezultat javiti nesolventnost i bankrot (likvidacija). Krediti, kojima je istekao rok dospe}a, neizvr{eni i sumnjvi krediti, svrstavaju se u tri kategorije: (1) krediti kojima je istekao rok od 30 do 89 dana, (2) krediti kojima je istekao 90 i vi{e dana i (3) sumnjivi krediti. Krediti ~iji je rok istekao 90 dana ili vi{e, predstavljaju ustvari neizvr{ene kredite. Sumnjivi krediti, koji se svi~uju na gotovinskoj bazi, {to zna~i dok uplate nisu stvarno primljene, oni se ne evidentiraju. Globalna klasifikacija kredita u kreditnom portfoliju banke deli kredite na standardne i problemske kredita. Dalje, klasifikacija problemskih kredita ih razdvaja na:16 (1) substandardne kredite, (2) sumnjive kredite, i (3) kredite sa gubitkom. Substandardni krediti su oni koji pokazuju lo{ije performanse od predvi|enih. Sumnjivi su sa pove}anim rizikom naplate, a krediti sa gubitkom su ve} otpisani krediti. Po utvr|ivanju problemskih kredita, pred bankom stoje dva nimalo laka izbora: pokrenuti proces sanacije korisnika zajma ili, pak, i}i na njegovu likvidaciju. Praksa banaka je uglavnom i prvenstveno usmerena na sanaciju, a ako i ona ne uspe, ide se u proces likvidacije korisnika kredita. 6.3. PLANIRANJE RASTA KAPITALA BANKE 6.3.1. Su{tina stope adekvatnosti kapitala banke

16 Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment, Ekonomski institut Beograd, 1995, str. 131.


186

Stopa kapitala predstavlja odnos ukupnog obima kapitala prema ukupnoj aktivi bilansa banke i izraàva se koeficijentom adekvatnosti kapitala banke. S druge strane recipro~no gledano, imamo kapitalni leverid`, koji se izraàva merom multiplikatora deoni~kog kapitala, odnosno koji predstavlja odnos ukupne aktive prema deoni~kom kapitalu i predstavlja polugu-oslonac sigurnosti zdravog kontinuiranog poslovanja banke. Teorijski posmatrano, stopa adekvatnosti kapitala (ili stopa potrebne kapitalizacije) je funkcija vi{e varijabli, od kojih su najva`nije slede}e:17

- stopa profitabilnosti, - nivo ili stopa dividendi, - stopa rasta aktive, i - postoje}e stope kapitala prema aktivi.

U savremenim uslovima poslovanja banaka, stopa kapitala se sve vi{e koristi i kao kontrolni instrument nadle`nih institucija nad poslovanjem banaka. Uspostavljene minimalne standardne stope kapitala sve se vi{e koriste kao uslov formiranja, razvoja ili kreditnog rejtinga banaka, odnosno stimulisanog ili destimulisanog razvoja ekonomije obima, integrisanja ili diversifikacije poslovne mreè banaka. Stopa kapitala ustvari moè da sluì samo kao gruba aproksimacija adekvatnosti kapitala, odnosno adekvatnog obezbe|enja banke protiv neo~ekivanih gubitaka. Ustvari, obezbe|enje stabilnosti poslovanja banke traì daleko kompleksnije sagledavanje i analizu indikatora performansi pozicije banke i to:18

- kvalitet poslovne politike, - utrìvost ili likvidnost active, - tokove ukupnog i neto prihoda, - kvalitet i sposobnost deoni~ara banke, - potencijalnu varijabilnost depozita, - kvalitet operativnih procedura, - sposobnost banke da zadovoljava finansijske potrebe optimalnih

ekonomsko-finansijskih podru~ja, i - visinu tro{kova banke.

Kapital banaka opravdava svoj smisao u uslovima kombinovanja kvantitativnih i kvalitativnih elemenata komponovanja obima i strukture kapitala od strane

17 Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga Beograd, 1990, str. 223. 18 Ibidem, str. 224.


187

banaka i odgovaraju}ih nadle`nih kontrolnih institucija. Pri tome ostaje fundamentalna teza da su zadovoljavaju}e performanse poslovanja najve}i stepen obezbe|enja sigurnosti poslovanja banke. Naime, visoke profitne performanse su najbolja i najsigurnija pretpostavka kontinuiranog rasta obima kapitala, zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala i sigurnosti poslovanja banke 6.3.2. Uticaj rasta aktive na kapital banke Kapitalizacija u savremenom bankarstvu postaje nu`ni nerazdvojni deo poslovne master strategije svake banke. Pri tome je neophodno da se strategijskim planom precizno utvrde i jasno defini{u:

- ukupan obim kapitala, - stopa rasta kapitala, i - izvori za formiranje kapitala banke.

U politici kapitalizacije banke, focus se stavlja na formiranje primarnog kapitala banke, koji predstavlja su{tinu kapitala banke (tzv. core capital), koga ~ine tri klju~na elementa: (1) zajedni~ki (equity) kapital, (2) rezerve za pokri}e kreditnih gubitaka i (3) ostali primarnoi kapital. Ovde je bitno posebno ista}i, da se primarni kapital formira kontinuirano i treba da bude osnovica za pokrivanje dinami~nog rasta bankarskih resursa. To zna~i, da obnavljanje ravnote`ne stope primarnog kapitala treba da bude na kontinuiranoj bazi, a uslovi za to su ravnote`na stopa ostatka neto prihoda i stopa rasta aktive. Svaka banka, kao finansijska institucija, ima jedinstvene karakteristike koje odre|uju njen nivo adekvatnosti kapitala. Ovaj nivo adekvatnosti kapitala, po{to je odre|en od strane menad`ment tima banke, uvaàvaju}i diferenciju razli~ite publike, reprezentuje bazu od koje evoluiraju mnoge statisti~ke performance. Kvalitet zarade i kapacitet rasta, isto tako i potreba za novim kapitalom, su samo neke od glavnih poslovnih odluka koje su usko povezane sa odre|ivanjem sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala banke. Bankama je potreban odgovaraju}i nivo i struktura kapitala da bi:19 (1) odràle poverenje publike, (2) da bi nudile odgovaraju}u za{titu depozitarima, (3) da bi apsorbovale eventualne gubitke i (4) da bi podràle sopstveni rast i razvoj.

19 Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke, Feljton Novi Sad, 1999, str. 99.


188

Uticaj rasta aktive na volumen kapitala banke mogu}e je sagledavati na relativno jednostavan i lak na~in na slede}em primeru: polazimo od posmatranja pretpostavjena dva pojednostavljena bilansa banke, prvi na po~etku godine i drugi, teku}i na kraju godine, sa pojednostavljenom strukturom i rastom navedenih stavki u aktivi I pasivi bilansa banke. Naime, po~etni i teku}i bilans banke koji se sastoje samo od tri pozicije u aktivi (krediti, ostala aktiva, ukupna aktiva) i tri pozicije u pasivi (kapital, ostala pasiva i ukupna pasiva). To pokazuje slede}a slika broj 6-5.

Slika br. 6-3: Rast kapitala u bilansu banke Kao {to se vidi iz navedene slike 6-5, stavke u bilansima izraène su milionima dinara, ali istovremeno predstavljaju i procentualno u~e{}e u zbiru bilansa, odnosno u aktivi i pasivi po~etnog i teku}eg bilansa. Ukupan zbir teku}eg bilansa ve}i je za 50% od zbira po~etnog bilansa. To zna~i, da je obim poslovanja porastao za 50% i da se, shodno tome, mora pove}ati i obim kapitala za 50%, ako se èli zadràti ista stopa u~e{}a kapitala u zbiru teku}eg bilansa kao i u po~etnom bilansu, a to je 8%. Ako banka ne u~ini napore u cilju pove}anja obima kapitala sa 8 na 12 miliona dinara, ve} da kapital ostane na nivou po~etnog bilansa, njegovo procentualno u~e{}e bi iznosilo 5,3%, {to je daleko ispod standardne stope od 8%. Zato menad`ment tim banke mora kontinuirano pratiti uskla|enost rasta kapitala sa rastom bilansa, odnosno obima poslovanja, kako bi se odràla adekvatna stopa kapitala po me|unarodnim standardima. Dakle, planiranje kapitala je svakodnevni proces, koji vi{e nego i jedna druga menad`ment funkcija, dugoro~no odre|uje stabilnost i sigurnost banke kao finansijske institucije. 6.3.3. Planiranje rasta profita i kapitala banke Profitni ciljevi mogu se odnositi na povrat deoni~kog kapitala, povrat angaòvanih sredstava ili na specifi~na pobolj{anja profitnih performansi. Profitabilnost banke je va`na sa dva aspekta: deoni~ara i regulatornih institucija. Ako banka èli da ostane u svom poslu i da stabilno posluje kao nezavisna

POÊTNI BILANS (1)

UKUPNO:10

Ostala

Krediti 60

UKUPNO:10

Depoziti 92

Kapital 8

TEKU]I BILANS (2)

UKUPNO:150

Ostala aktiva60

Krediti 90

UKUPNO:150

Depoziti 138

Kapital 12


189

finansijska institucija u mogu}e predvi|enoj budu}nosti, prvi i glavni zadatak je da utvrdi potencijalni rast profitabilnosti. Profitni ciljevi moraju uzeti u obzir, ne samo maksimalni potencijalno mogu}i profit, ve} tako|e i realni nivo optimalnog profita baziran na ograni~avanjima postavljenim pred operativu kao {to su: nedostatak kvalitetnih menadèra, potrebe za pove}anjem kapitalnih izdataka i drugih stavki, koje mogu uticati da poslovanje iz godine u godinu da ono postaje skuplje nego {to je anticipirano. Profit se kao stopa izraàva razli~itim performansama i to kao:20 - stopa povrata ukupnih sredstava, - stopa povrata deoni~kog kapitala, - zarada po jednoj deonici (dividenda),

Fokusiranje kontrole kvaliteta performansi banaka moè se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja banaka usmerava menad`met tim na kontrolu internih faktora (kao na primer. racionalno kori{}enje resursa), koje banka moè da kontroli{e i na razvijanje strategija banke da se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okruènju, inflacija itd.), koje banka ne moè da kontroli{e. (1) Profitabilnost kao prinos na ukupnu aktivu (Return on Assets-ROA). U strategijskom planiranju profita treba biti realan i da nije mogu}e praviti velike skokove iz godine u godinu. Naime, kada se zamisli dugoro~na linija profitabilnosti, banka treba da odredi gde èli da bude za pet godina i da taj put ostvari etapno na realno mogu} na~in. Na primer, nemogu}e je i}i sa postoje}e stope 0,60 % povrata sredtava na stopu od 1,5 % povrata sredstava u jednogodi{njem periodu bez radikalnih operativnih zahvata u poslovanju banke. S druge strane, polaze}i od 0,60 % povrata kao proseka za protekle tri godine na prosek od budu}ih pet godina od 1,40 % kroz zna~ajno popravljanje operativnih performansi i ostvarenje dugoro~nih ciljeva profitabilnosti, mogu}e je posti}i. (2) Profitabilnost kao prinos na deoni~ki capital (Return on Equity-ROE). Banka moè po~eti sa radom tek kada obezbedi kapitalnu bazu. Ova kapitalna baza je ban~in osnovni resurs koji joj dozvoljava obavljanje funkcije finansijskog posrednika. Ova baza reprezentuje permanentnu obavezu prema investitorima u bankarskom poslu i zbog toga generi{e nivo poverenja prema institucijama kojima je dozvoljeno prikupljanje i drànje depozita. Planiranje kapitala reprezentuje disciplinu prognoziranja adekvatnog nivoa kapitala u

20 Ibidem, str. 96.


190

svakoj individualnoj bankarskoj instituciji shodno uslovima ekonomske sredine u kojoj posluje.21 Planiranje kapitala je proces odre|ivanja odgovaraju}ih komponenti i nivoa kapitala u sredini konsistentnoj sa pretpostavkama strategijskog plana banke. Cilj planiranja kapitala je da se osigura odgovaraju}i kapital za podr{ku banke i pra}enje njenog strategijskog plana. Kapital je jedan ekonomski deficitaran strategijski resurs i zbog toga je plan kapitala klju~na komponenta op{tih planskih napora banke. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razli~itih publika. Proces planiranja kapitala po~inje sa razmatranjem ekonomske sredine i budu}e zarade banke. Va`nost internog generisanja kapitala i kapaciteta je, da obezbe|uje adekvatan prinos teku}im i budu}im investorima koji ne moè biti prenagla{en. Nadprose~ne zarade obezbe|uju menad`ment timu banke dodatnu fleksibilnost u planiranju kapitala. Efektivno planiranje kapitala treba da anticipira budu}e zahteve za kapitalom koji rezultiraju od tehnolo{kih promena ili porasta nivoa poslovne aktivnosti banke. Anticipiranje potreba za dodatnim kapitalom moè obezbediti menad`ment timu banke trì{nu prednost u sticanju dodatnog kapitala. 6.3.4. Planiranje adekvatnosti kapitala Kapitalizacija u savremenom bankarstvu postaje nu`ni nerazdvojni deo poslovne master strategije svake banke. Pri tome je neophodno da se strategijskim planom precizno utvrde i jasno defini{u:

- ukupan obim kapitala, - stopa rasta kapitala, i - izvori za formiranje kapitala banke.

U politici kapitalizacije banke, focus se stavlja na formiranje primarnog kapitala banke, koji predstavlja su{tinu kapitala banke (tzv. core capital), koga ~ine tri klju~na elementa: (1) zajedni~ki (equity) kapital, (2) rezerve za pokri}e kreditnih gubitaka i (3) ostali primarni kapital. Ovde je bitno posebno ista}i, da se primarni kapital formira kontinuirano i treba da bude osnovica za pokrivanje dinami~nog rasta bankarskih resursa. To zna~i, da obnavljanje ravnote`ne stope primarnog kapitala treba da bude na kontinuiranoj bazi, a uslovi za to su ravnote`na stopa ostatka neto prihoda i stopa rasta aktive. 21 Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988, str. 332.


191

Adekvatnost kapitala ili solventnost banke podrazumeva sposobnost banke da efektivno apsorbuje svoje poslovne gubitke ili smanjenja vrednosti svoje aktive. Bankarske supervizorske agencije u SAD defini{u kapital banke na ciljnom nivou kao primarni i sekundarni kapital, koji komercijalne banke moraju odr`avati sve vreme, da bi zadovoljile kreditne zahteve i zahteve depozitara. Me|unarodni standardi adekvatnosti kapitala su utvr|eni u procentu u odnosu na ukupnu aktivu. Tako, me|unarodni standard solventnosti je u 1992.godini utvr|en na nivou od minimum 8 % od ukupne aktive banke, mada je taj standard danas i znatno ve}i za neke zemlje, odnosno bankarstvo u tranzicionim privredama. Elementi Bazna 1godina 2godina 3godina 4godina 5godin

a Prose~na aktiva

10.000

10.700

11.449

12.250

13.108 14.025

Zarada banke

60,0

62,1

66,4

71,1

76,1 81,4

Suma dividende

15,0

15,5

16,6

17,8

19,0 20,4

Kapital banke

725,0

771,6

821,4

874,7

931,8 992,8

Kapital/ aktiva %

7,25

7,21

7,17

7,14

7,11 7,08

Slika br. 6-4: Uticaj rasta aktive na poziciju kapitala banke22 37)

Navedena slika 6-6 prikazuje podatke, koji polaze od toga da je:

(1) projektovani rast prose~ne aktive na godi{njem nivou od 7 %, (2) da je zarade 0,60 % na prose~nu aktivu, (3) da je zadr`ano 75 % od ukupne zarade, (4) {to }e uticati na promenu baznog odnosa kapital/aktiva od 7,25 %.

Menad`ment tima treba unapred da zna slede}e: ako kapital banke padne ispod granice od 7 % tokom navedenog perioda od pet godina, banka mora pristupiti infuziji kapitala. 6.4. ME\UNARODNI STANDARDI KAPITALA

22 Vidi detaljnije: Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke, Feljton Novi Sad, 1999, str. 99.


192

6.4.1. Su{tina utvr|ivanja standarda adekvatnosti kapitala Bazelski komitet za bankarsku kontrolu ustanovili su guverneri centralnih banaka zemalja grupe 10 krajem 1974.godine nakon prete}ih poreme}aja na deviznim I bankarskim trì{tima. Ustvari, Komitet je izradio platformu za redovnu saradnju me|u zemljama ~lanicama po pitanjima kontrole banaka. To nije bio nikakav formalni niti nadnacionalni kontrolni akt. Re~ je o podsticanju namere za pribliàvanje zajedni~kih stavova i standarda u cilju harmonizacije tehnika kontrole u zemljama ~lanicama. Prvi dokumenat Komiteta pojavljuje se 1975.godine, a njegov revidirani 1983.godine pod nazivom Principi kontrole bankarskih stranih institucija (kasnije poznat kao Konkordat), u kome su dati principi za podelu kontrole izme|u kontrolnih vlasti doma}ina i mati~nih vlasti. U prve dve decade Komitet je najve}u pa`nju posvetio pitanju adekvatnosti kapitala banaka. Naime, po~etkom 80-tih godina postojala je zabrinutost {to se koeficijenti kapitalne adekvatnosti velikih me|unarodnih banaka pogor{avaju ba{ u vreme rasta rizika prezaduènih zemalja. Komitet je, uz podr{ku guvernera grupe 10, tada odlu~io da poku{a zaustaviti dalju eroziju kapitalnih standarda u bankarskim sistemima i da ulaì ve}i zajedni~ki napor u cilju ve}e konvergencije u postupcima i modelima merenja adekvatnosti kapitala. Ovaj poduhvat je doveo do stvaranja jednog {irokog konsenzusa o jedinstvenom pristupu ponderisanog merenja rizika za bilansne i vanbilansne stavke poslovanja banaka. Bazi~ni koncept metodologije utvr|ivanja adekvatne stope kapitala polazi od toga, da funkcija kapitala ima svoj puni smisao jedino u uslovima neo~ekivanih gubitaka i pri eventualnoj likvidaciji, odnosno ga{enju neke od banaka. U trì{nim uslovima poslovanja polazi se od toga, da teku}i gubici banke treba da budu pokriveni iz teku}ih prihoda, koji treba da budu dovoljni da pokriju:

- teku}e neo~ekivane gubitke, - prihode vlasnika kapitala (akcionara), i - planirani prirast kapitala za razvoj i stabilnost banke.

U tom smislu, adekvatna stopa kapitala jeste ona koja odràva zadovoljavaju}u institucionalnu strukturu banke i {titi banku od negativnih efekata neo~ekivanih gubitaka. 6.4.2. Primena kapitalnih standarda Bazel I u bankama


193

Globalna kriza zaduènosti tokom osamdesetih godina dovela je do usvajanja Bazel I standarda 1988.godine. Bazelski komitet utvrdio je za superviziju banaka u poku{aju da: (1) kreira nivo za poslovnu utakmicu na internacionalnom podru~ju za efektivnu borbu na globalnom trì{tu, (2) da obezbedi jednu op{tu internacionalnu definiciju kapitala banke, i (3) utvrdi rizi~no bazirane kapitalne standarde bankarskih organizacija {irom sveta. Banke su utvrdile interne procese upravljanja rizikom za evaluiranje rizika potrebnog za adekvatnost kapitala. Ovi procesi se sastoje od ~etiri elementa: • identifikacija i merenje svih materijalnih rizika, • odnos kapitala prema nivou ukupnih rizika, • utvr|ivanje eksplicitnih ciljeva adekvatnosti kapitala sa respektom rizika, i • procenjivanje saglasnosti sa utvr|enim ciljevima banke. Bazelski sporazum, odnosno Bazel I je ponudio primenu minimalnih standarda adekvatnosti kapitala od 8% uz progresivnu primenu do kraja 1992.godine i tako postao platforma za poslovanje, ne samo u ~lanicama grupe 10, ve} i sa svim drugim zemljama u kojima posluju me|unarodne grupacije banaka. Smatra se da je osnovni nedostatak Bazel I standarda adekvatnosti kapitala u tome {to se isklju~ivo odnosio na kreditni rizik I {to se na sve vrste I visine kredita primenjivao isti standard koeficijent kapitalne adekvatnosti (CAR-Capital Adequacy Ratio) od minimalnih 8% (u Evropskoj uniji I SAD), dok je u zemljama sa ve}iom izloènosti riziku taj procenat bio ve}I (u Hrvatskoj 10%, u Srbiji 12%, u BiH 12%). Da bi se ovaj nedostatak otklonio, Bazelska Komisija je posle usvajanja osnovnog dokumenta, donela niz neobavezuju}ih normi o trì{nom riziku.23 Tokom primene Bazela I u praksi nastojalo se da se pobolj{aju norme, pa je slede}i vaàn korak u obliku predloga nagovestio Bazel II u 1993.god. Naime, ovim predlogom je inkorporiran u tekst Sporazuma veoma vaàn novi stav, da je poslovanje banke, odnosno portfolio banke, pored kreditnog rizika, izloèn i drugim kao {to su: kamatni, devizni, robni i cenovni rizici. Ovaj model je ugra|en u Bazel II i nazvan je Standardni model. U 1995.godini dolazi do pro{irenja pojma trì{nog rizika i do upotrebe modela trì{nog rizika. Ovim se prakti~no dozvolilo bankama da na osnovu ovog

23 International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards, A Revised Framework, Comprehesive Version, 2004, prevod, Bazel II – Me|unarodna saglasnost o merenju kapitala, Banking Regulations, Privredni pregled, Beograd, 2007, str. 10.


194

modela, koji je zasnovan na razvijenim sofisticiranim modelima procene rizika, same odrede svoje potrebe za kapitalom. Ovaj model je prepoznatljiv u Bazelu II I naziva se interni model procene rizika. Pet godina kasnije, od 1998.godine, od banaka se zahteva da imaju regulatorni capital kao za{titu od trì{nih rizika. 6.4.3. Primena kapitalnih standarda Bazel II u bankama Po~etkom 1999.godine, Bazelski komitet sa~inio je predlog novog sporazuma poznatijeg kao Bazel II. Kona~na verzija ovog novog sporazuma objavljena je juna 2004.godine i on je postao zakonski vaè}i za ~lanice EU od januara 2007.godine, a u SAD od juna 2007.godine. Bazelski komitet utvrdio u Bazelu II tri osnovna oslonca ili stuba:24 minimalne kapitalne standarde, supervizorki nadzor i trì{nu disciplinu. Prvi oslonac zahteva zdravi minimum kapitalnog standarda koji efektivno i ta~no prepoznaje stepen kreditnog rizika baziran na: (1) standardnom pristupu da kapitalni zahtevi budu povezani sa eksternom procenom – kreditnim rejtingom, (2) sopstvenom internom rejtingu saglasno sa procenom mogu}nosti propusta i jedinstvenim profilom rizika. Drugi oslonac zahteva budan supervizorski nadzor i preispitivanje adekvatnosti kapitala preko slede}ih principa supervizije: (1) da li vlasti zahtevaju da banke posluju iznad minimuma regulisanih kapitalnih koeficijenata, (2) treba li se od banaka zahtevati da procene i odràvaju op{tu adekvatnost kapitala u odnosu na zacrtane rizike, (3) treba li preispitati i evaluirati internu procenu adekvatnosti kapitala i strategiju banke i njenu preteranost sa propisanim kapitalnim koeficijentima, i (4) treba li intervenisati u ranom stadiju i za{tititi kapital od padanja ispod nivoa za{tite i treba li zahtevati brzu ‘lekarsku’ pomo}, ako kapital postane neadekvatan. Tre}i oslonac odnosi se na trì{nu disciplinu koja daje bankama vi{e inicijative da upravljaju njihovim rizicima i odràvaju adekvatan kapital. Efektivna trì{na disciplina i supervizija zavise da li ili ne banke pravovremeno, uredno i pouzdano razotkrivaju informacije koje se odnose na strukturu kapitala i izloènost riziku. Na osnovu relevantnih i objektivnih trì{nih informacija, u~esnici na trì{tu mogu proceniti i doneti odluku o sopstvenom riziku u poslovanju sa takvim institucijama. Efektivnost trì{ne discipline u kontrolisanju preduzetog rizika od strane banaka zavisi od adekvatnosti izno{enja u javnost-razotkrivanja informacija na trì{tu i realnosti i kvaliteta prakse razotkrivanja u bankama.

24 Ibidem, str. 6-10.


195

Glavna novina, sa aspekta banaka, koju donose Bazel II standardi, je promena koncepta regulacije: umesto apriori zadatog minimalnog kapitala ili koeficijenta kapitalne adekvatnosti, postaje bitan process upravljanja rizikom unutar banke (VaR-Value at Risk)). Bankarski sistem se {titi od rizika uskla|ivanjem visine rizika (trì{nog, kreditnog i operativnog) i visine kapitala i rezervi. Novina je i pra}enje odnosa rizika i prinosa, odnosno da svakoj pojedina~noj transakciji Var-om izmeri rizik. Smatra se da primena Bazela II zna~I pravu revoluciju u bankarstvu. Mnoge postoje}e procedure u bankarstvu mora}e da se ili menjaju iz temelja I zna~ajno modifikuju. I banke i regulatori mora}e da poseduju ne samo formalnu i zakonsku, nego i profesionalnu kompetenciju. Za ove poslove bi}e im potrebni novi mladi bankarski stru~njaci sa visokim i specijalizovanim znanjima iz menad`menta rizikom (Professional Risk Manager)i iz kvantitativnih finansija (Financial Risk Manager) kao specijalisti sa profesionalnim licencama. Ovo moraju da prate i reforme obrazovnih programa u okviru ekonmskih i matemati~kih studija. 6.4.4. Strategije pove}anja kapitala banke U cilju smanjenja rizika insolventnosti banke i odràvanja zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala ili solventnosti banke, neophodno je finansijskim planom postaviti kao cilj: maksimiziranje bogatstva deoni~ara i projektovati strategijskim planom dugoro~ni rast i ciljni profit. Finansijskim planom treba projektovati obim i strukturu kapitala banke i nivo dividende, koju banka treba da ostvari. Kod nas je situacija takva, da preko polovine banaka na na{em trì{tu su sa sedi{tem u EU i moraju da posluju u skladu sa Bazelom II. I na{a zemlja }e morati da prilagodi svoje zakonodavstvo saglasno Bazelu II tokom procesa pristupanja EU. Naime, Bazel II zahteva najmanje pet godina relevantnih istorijskih podataka da bi se adekvatno primenjivali modeli za merenje rizika, a smatra mase da je poèljno imati podatke koji obuhvataju bar jedan biznis ciklus. Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavljaju disciplinu predvi|anja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala za pojedina~nu finansijsku instituciju u odre|enoj ekonomskoj sredini. Zadatak planiranja kapitala je da odràva nivo adekvatnost kapitala u stalno promenjivoj ekonomskoj sredini koji je prihvatljiv


196

za raznoliku publiku, ban~ino trì{te maloprodaje i velikoprodaje, ulaga~e, rejting agencije i regulatorne odnosno kontrolne institucije.25 Planiranje kapitala je proces odre|ivanja komponenti i nivoa kapitala u jednoj sredini, koje je konzistentno sa ban~inim strategijskim poslovnim planom. Cilj planiranja kapitala je da osigura adekvatan kapital, kao strategijski resurs, za podr{ku banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razne publike (korisnici usluga, ulaga~i, rejting agencije, regulatorne institucije). Sloènost planiranja kapitala je, uglavnom, zavisna od veli~ine banke. Kod velikih banaka planiranje kapitala je sloènije imaju}i u vidu njihovu razu|eniju strukturu kapitala. Kod manjih banaka, planiranje kapitala je jednostavnije. Prihva}eni me|unarodni standardi adekvatnosti kapitala banaka (Bazel I) i konstitui{u minimalnu adekvatnost kapitala banaka, koja iznosi 8 % od ponderisane rizi~ne aktive i vanbilansnih stavki, ali i od visine interno procenjenih rizika banke (Bazel II). U okviru ukupnog kapitala koji predstavlja ovih 8 %, 50 procenata kapitala (zna~i 4 %) treba da ~ini primarni kapital banke, dok subordinarne obveznice (dugoro~ni dug) mogu iznositi najvi{e 50 % od primarnog kapitala banke tj. 4 %. Naravno, zemlje koje èle ve}u konkurentnost svojih banaka, mogu propisivati i ve}e stope adekvatnosti kapitala od navedenih 8 procenata, ali i voditi politiku diferencijacije prema visini stvarne stope adekvatnosti kapitala. Osim toga, u zemljama sa ve}om izloènosti riziku, ti procenti su ve}i. Tako su, na osnovu propisa iz 1991.godine, sve depozitne institucije u SAD svrstane po ovom osnovu u pet grupa i to:26 (1) dobro kapitalizirane institucije (stopa iznad predvi|ene) (2) adekvatno kapitalizirane institucije (stopa na normiranom nivou) (3) subkapitalizirane institucije (prestanak isplate dividendi i obnova kapitala) (4) znatno subkapitalizirane institucije (odmah pove}anje kapitala ili fuzija sa

bankama sa visokim stopama kapitala) (5) kriti~no subkapitalizirane institucije (uvo|enje starateljstva, kada stopa

kapitala padne na 2 % ili niè). Proces planiranja kapitala po~inje sa ispitivanjem i proverom ekonomske sredine i prespektive zarade banke. Pri tome je va`na postoje}a struktura

25 Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke, Feljton Novi Sad, 1999, str. 215. 26 Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment, Ekonomski institute, Beograd, 1995, str. 250.


197

kapitala, a naro~ito mogu}nost internog generisanja kapitala. Efektivno planiranje kapitala bi trebalo da anticipira budu}e zahteve za adekvatnost kapitala saglasno tehnolo{kim promenama ili pove}anom nivou poslovne aktivnosti banke. Anticipiranje potrebe za dodatnim kapitalom moè omogu}iti menad`mentu da iskoristi prednost i iskoristi {anse na trì{tu za prikupljanje dodatnog kapitala. [anse za prikupljanje novih izvora kapitala zavise od teku}eg prinosa na kapital banke.27

U su{tini, proces planiranja pove}anja kapitala uklju~uje tri faze:

Slika br. 6-5: Proces planiranja dodatnog kapitala banke U osnovi, postoje tri strategija da banka obazbedi pove}anje kapitala i to: (1) smanjenje visine baze na koju se primenjuje veli~ina kapitala banke

(sekjuritizacija kredita) (2) smanjenje isplate dividende deoni~arima (interno generisanje kapitala) (3) dodatne emisije i plasmani deonica na trì{tu (eksterno generisanje

kapitala). Sa aspekta istorijske perspektive, prema podacima za ameri~ke banke u perodu 1934 - 1983. godine (period od 50 godina) svi bankroti banaka su bili povezani sa tri vrste rizika. Rizik likvidnosti i kreditni rizik dominirali su posle 1930. godine, dok je rizik kamatne stope bio posle 1980. godine. Sasvim je jasno, da je samo ve}i odgovaraju}i nivo kapitala banke mogao da spasi banke od ovih bankrotstava. Druge forme rizika, kao {to su tehnolo{ki rizik i rizik deviznog

27 Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988, str. 332-333.

Projekcije dodatnog kapitala

Potreban iznos dodatnog kapitala

Projekcije aktivnosti banke

Nivo aktivnosti Bilans stanja

Prva faza

Eksterni i interni kapital banke

Nivo profita Nivo dividende

Druga faza

Optimalna struktura dodatnog kapitala

Analiza to{kova Benefit analiza

Tre}a faza


198

kursa, postali su va`niji u depozitnom poslovanju banka i imaju svog uticaja na performanse bankarskog poslovanja.28 LITERATURA:

1. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. 2. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in te


3. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment, Ekonomski institut Beograd, Beograd, 1995..

4. Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.



7. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms, Barrons, New York, 1990. 8. Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank

Management, The Dryden Press, New York, 1985. 9. Emmanuel N. Rousakis: Commercial Banking in an Era of

Deregulation, Preager, New York, 1984. 10. John A. Haslem: Commercial Bank Management, Reston Publishing

Company, Reston, Virginia, 1985. 11. Eric N. Compton: New World of Commercial Banking, Lexington

Books, New York, 1987. 12. Yair E. Orgler and Benjamin Wolkowitz: Bank Capital, The Dryden

Press, New York, 1976. 13. Eric H. Compton: Inside Commercial Banking, Second Edition, Joh

Wiley and Sons, New York, 1985. 14. Reid Nagle and Bruce Peterson: Capitalization Problems in Perspektive,

u knjizi: Handbook for Banking Strategy, edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Willey and Sons, New York, 1985.

28 Reid Nagle and Bruce Peterson: Capitalization Problems in Perspektive, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Willey and Sons, New York, 1985, str. 302.


199

15. Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke, Feljton, Novi Sad, 1999.

16. Douglas V. Austin, Donald R. Hakala and Thomas J. Scampini: Modern Banking – A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions, Bankers Publishing Company, Bank Administration Institute, Rolling Meadows, Ilinois, 1988.

17. Hennievan Greuning, Sonja Brajovi} Bratanovi}: Analyzing and Managing Banking Risk: A Framework for Assessing Corporate Governance and Financial Risk, second edition, 2003, The Word Bank, prevod, Mate, Zagreb, 2006.

18. International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards, A Revised Framework, Comprehesive Version, 2004, prevod, Bazel II – Me|unarodna saglasnost o merenju kapitala, Banking Regulations, Privredni pregled, Beograd, 2007.

Napomene uz sadr`aj tre}eg dela knjige

• Upravljanje rastom vrednosti banke

• Upravljanje korporativnim performansama banke

• Upravljanje portfolio performansama banke

S a d r ` a j t r e } e g d e l a:

DEO TRE]I

UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE


201

NAPOMENE U cilju ostvarivanja rasta vrednosti, obima, veli~ine i ve}eg stepena uspe{nosti, bankom se mora efikasno i efektivno upravljati. Razli~ito upravljanje dovodi do razli~itih rezultata, odnosno performansi banke. Potrebno je da se banka i svi njeni funkcionalni delovi osposobe za ostvarivanje vrhunskih performansi u deregulisanoj konkurentskoj trì{noj sredini. Akcenat se stavlja na strategijsko upravljanje rastom vrednosti, korporativnim i portfolio performansama banke. Ova materija se izlaè u ovom tre}em delu knjige u tri slede}e glave: • upravljanje rastom vrednosti banke; • upravljanje korporativnim performansama banke; i • upravljanje portfolio performansama banke. U savremnim rizi~nim uslovima poslovanja, name}e se ozbiljan zadatak menad`ment timu banke da efikasno i efektivno upravlja rastom vrednosti banke. To se postiè u menad`ment upravlja~kom procesu, koji fokusira elemente, metode I na~ine rasta vrednosti banke. Da bi se na to ukazalo, prvo se analizira zna~aj vrednosti banke, zatim se obra|uje koncept vrednosti banke, elementi upravljanja rastom vrednosti banke, metode i okvire rasta vrednosti banke, te sam rast vrednosti banke fuzijom i akvizicijom.. Pomeranje krive tra`nje u svoju korist predstavlja jedan od pouzdanih na~ina uspe{nog poslovanja i rasta vrednosti banke. U tom naporu banke, va`nu ulogu i zna~aj imaju korporativni elementi i ostvarene korporativne performance banke. Polazi se od toga da ima vi{e vrsta performansi od kojih su najva`nije finansijske performance banke. Cilj uspe{ne banke je da nastoji da ostvari vrhunske finansijske performance, od kojih je profit najva`nija finansijska performansa, i tako postane lider na trì{tu. Upravljanje performansama na niìm nivoima organizacione strukture banke je od posebnog zna~aja za kvantitet i kvalitet njenih korporativnih performansi. Drugim re~ima, ostvareni nivo korporativnih performansi zavisi od ostvarenog nivoa performansi u pojedinim delovima banke ili portfolio celinama. Najve}i doprinos performansama banke ima kreditni portfolio i zato upravljanje kreditnim portfolijem ima prvorazredni zna~aj za menad`ment tim banke. Drugi po zna~aju performansi je investicioni portfolio banke ili portfolio hartija od vrednosti, ~iji doprinos je evidentan za banku u rizi~nim trì{nim uslovima.


202

GLAVA 7.

UPRAVLJANJE RASTOM VREDNOSTI BANKE

• Koncept vrednosti banke • Elementi upravljanja rastom vrednosti

banke • Metode i okviri rasta vrednosti banke • Rast banke fuzijom i akvizicijom

OKVIR SEDME GLAVE:


203

7.1. KONCEPT VREDNOSTI BANKE 7.1.1. Pojam i faktori vrednosti banke

Sam koncept vrednosti nije tako po{ten ili iskren pristup kao {to mnogi ljudi veruju. Najjednostavnije, vrednost bilo koje aktive, u principu, zavisi od nekoliko faktora:1) • strane za koju se radi procena ili evaluacija, • tipa vrednosti kojom se meri, • ta~ke u vremenu za koju se vr{i procena, i • svrhe evaluacije. Vrednost nije stati~ki ili homogeni koncept. Dakle, dinami~ki koncept vrednosti bilo koje aktive zavisi od mnogobrojnih faktora, koji se menjaju tokom vremena i to:2) • ukupna ekonomska sredina, • potencijal kori{}eenja aktive, • rok procene vrednosti, • lokacija aktive, • relativna oskudnost, • vrednost substituta, • stepen uklju~enog vlasni{tva, • likvidnost i tr`i{nost aktive, i • fizi~ke kondicije aktive. Koncept vrednosti se razlikuje od cene ili tro{kova. Cena je aktuelni finansijski iznos utro{en radi pribavljanja neke aktive. Tro{ak tipi~no zna~i finansijsku vrednost faktora proizvodnje (zemlje, rada, kapitala i menad`menta). Na primer izraz: ‘On je preplatio onu ku}u’ pokazuje razliku izme|u cene koju je neko platio za ku}u i vrednosti ku}e, koju neko drugi smatra realnom. Sli~na razlika egzistira izme|u vrednosti i tro{kova. Tako na primer, tro{kovi razvoja trgova~kog centra ne mogu reflektovati njegovu vrednost ako je lociran u sredini koja izgubi svoj najve}i broj zaposlenih dan nakon otvaranja {oping centra. U ovom slu~aju, tro{ak mo`e daleko da prevazi|e vrednost. Vrednost, cena i tro{ak su razli~iti koncepti i retko su jednaki finansijski iznosi. Po{to je ovde u pitanju vrednost, fokus }e biti usmeren na vrednost, a cena i tro{ak }e biti razmatrani samo u eksplicitnim slu~ajevima. 1) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions – The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 2001.godine, str. 165. 2) Ibidem, str. 166.


204

7.1.2. Razli~iti koncepti i tipovi vrednosti banke Jedna stara kineska poslovica kaè: ‘Mudrost po~inje sa nazivanjem stvari njihovim pravim imenom’. Ovo kazivanje ima direktnu primenjivost na evaluaciju, gde razli~iti koncepti vrednosti imaju razli~ite definicije, kori{}enje i interpretacije. To je ~esto iznena|enje za bankare i druge profesionalce kada ~uju da je zna~enje vrednosti sloènije nego ‘{to ne{to vredi’. Da se podsetimo, vrednost zavisi od lica koje vr{i procenu, svrhe, vremena i mno{tva drugih faktora. Drugim re~ima, ne postoji samo jedna prava vrednost. Zato je va`no i neophodno da se sagledaju razli~iti koncepti vrednosti koji se mogu koristiti u proceni vrednosti banke i to:3) • investiciona vrednost, • fer vrednost, • unutra{nja vrednost, • vrednost u kori{}enju/vrednost u razmeni, • gudvil vrednost (‘goodwill’), • interesna vrednost, • knjigovodstvena vrednost, • likvidaciona vrednost, • osigurana vrednost, • vrednost preme{tanja, i • spasena vrednost. Navedeni koncepti se me|usobno razlikuju, {to }emo ista}i u najkra}im crtama. Fer trì{na vrednost poznata je i kao trì{na vrednost i kao gotovinska vrednost. Fer trì{na vrednost je determinisana kao cena bazirana na specifi~an dan kada voljni kupac èli platiti voljnom prodavcu uz sve relevantno znanje. Investiciona vrednost obi~no zna~i vrednost budu}ih beneficija vlasni{tva neke specifi~ne aktive specifi~nog kupca. Fer vrednost je standardna vrednost koja se odnosi na pravne slu~ajeve i primenjuje u nekim specifi~nim transakcijama (slu~ajevi sudske prakse). Unutra{nja vrednost, poznata i kao fundamentalna vrednost, je koncept koji se ~esto koristi u finansijksim analizama za procenu vrednosti deonica baziranu na svim poslovnim ili investicionim ~injenicama i okolnostima. Vrednost u kori{}enju nije tip vrednosti, ve} uslovi pod kojim izvesnim pretpostavkama se vr{i evaluiranje aktive. Su{tina je u tome, da li je aktiva u produktivnom kori{{}enju i da li kao takva ima vrednost. Vrednost u razmeni je su{tinski suprotna od vrednosti u kori{}enju i odnosi se na deo aktive koji se 3) Ibidem, str. 166-172.


205

moè odvojiti od operativnog entiteta. Gudvil (‘goodwill’) je specifi~an tip neopipljive aktive koja se pojavljuje kada posao kao celina ima ve}u vrednost nego vrednost njegove opipljive i specijalno identifikovane neopiljive aktive. Interesna vrednost je ne{to kao posmatrana vrednost i nije standardna vrednost, kao {to je fer trì{na vrednost ili investiciona vrednost. Knjigovodstvena vrednost je ukupna knjigovodstvena vrednost aktive umanjena za knjigovodstvenu vrednost pasive i jo{ je poznata kao neto vrednost ili knjigovodstvena vrednost deoni~kog kapitala. Ne koristi se za evaluaciju i ekonomske procene vrednosti ve} predstavlja samo ra~unovodstveni i poreski koncept. Likvidaciona vrednost ne predstavlja sam za sebe tip vrednosti, ve} uslove u kojima se vr{e valuiranje (prisilna ili redovna likvidacija). Osigurana vrednost je deo aktive koji je osiguran na neku vrednost, da obe{teti vlasnika u slu~aju gubitka. Vrednost preme{tanja jedne aktive je jednostavno tro{ak pripajanja nove aktive sa istom koristi. Spasena vreednost je iznos aktive posle prodaje, koji nije vi{e od koristi teku}em vlasniku i nalazi se van upotrebe, ali moè da na|e kupca. 7.1.3. Relacije me|u konceptima vrednosti U okviru koncepta vrednosti ukupnog poslovanja, moè se sagledati odnos me|u raznim tipovima vrednosti koji su ranije opisani. Slika 7-1 ilustruje kako na razli~ite nivoe budu}eg prihoda od poslovanja uti~u razli~iti tipovi vrednosti. Najnià razumljiva vrednost poslovanja je vrednost otpatka opipljive aktive, koji nije ista stvar {to i nivo prihoda od poslovanja (prihod od prodaje nekog komada neupotrebljive opreme). Vrednost prisilne likvidacije je druga najnià potencijalna vrednost, ali sa prakti~ne perspektive to je verovatno najnià vrednost koje poslovanje moè da donese. Kao i vrednost otpatka, i vrednost prisilne likvidacije nije ista stvar kao prihod od poslovanja. Vrednost redovne likvidacije je koncepcijski ista kao vrednost prinudne likvidacije, izuzev {to se obi~no primi ve}a vrednost s obzirom da je dozvoljeno vi{e vremena da se na|e kupac.

Ukupna vr ednos t

Ukupna vrednost posla

Gudvil vrednost

Vrednost aktive neopipljive

Vrednost aktive opipljive

Redovna likvidacija

Prinudna likvidacija Vrednost otpatka

Budu}i prihod od poslovanja


206

Slika 7-1: Odnos izme|u tipova vrednosti i budu}eg prihoda4) Vrednost u kori{}enju opipljive aktive tipi~no raste sa prihodom od poslovanja do ta~ke u kojoj je vrednost u kori{}enju jednaka vrednosti zamene aktive. Na nivou nule prihoda, vrednost u kori{}enju i vrednost redovne likvidacije su teoretski jednake, ali ako poslovanje postaje uspe{nije, va`nost opipljive aktive postaje zna~ajnije, i tada vrednost u kori{}enju prevazilazi vrednost redovne likvidacije. Vrednost identifikovane neopipljive aktive tako|e tendira da raste kao prihod od rasta poslovanja. Kao i kod opipljive aktive, va`nost identifikovane neopipljive aktive raste, kao i prihod od poslovanja. Gudvil vrednost }e uvek rasti sa zaradom u poslovanju po{to se gudvil ra~una kao razlika izme|u vrednosti ukupnog poslovanja i vrednosti opipljive i identifikovane neopipljive aktive. Po{to zarada ukupnog poslovanja raste, tako raste i gudvil i vrednost firme. Kumulativna vrednost je ukupna vrednost poslovanja. Ovo je vrednost opipljive i neopipljive aktive i ona raste paralelno sa o~ekivanim budu}im prihodom od poslovanja. Evaluacija poslovanja najvi{e se meri ukupnom vrednosti poslovanja. 7.1.4. Konceptualni okvir vrednosti banke Evaluiranje ili vrednovanje jedne bankarske firme mo`e se izraziti na vi{e na~ina. Konceptualno, vrednost jedne bankarske institucije mo`e se izraziti kao vrednost koja se sastoji od tri komponente preko slede}e formule:5)

4) Ibidem, str.173. 5) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, Third Edition, McMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 54.

Vrednost bankarske

firme

Vrednost akcijskog kapitala banke

Sada{nja vrednost poreske

za{tite duga

Sada{nja vrednost tro{kova

fin.te{ko}a = + -


207

Slika 7-2: Konceptualna jedna~ina vrednosti banke Cilj menad`ment tima banke je da maksimizira vrednost svoje banke. U ~istoj akcijskoj firmi, tj. sa akcijskim kapitalom, primarna determinanta vrednosti treba da bude trì{te i produkcioni uslovi (kamatne stope, tro{kovi resursa i tro{kovi kapitala). Jednom, kada firma postane oslonjena na kori{}enje duga i obaveza (depozita), likvidnost i tro{kovi bankrota, te vrednost poreske za{tite povezana sa dugom, mora posebno da se analizira. Vrednost duga je jednaka sumi sada{nje vrednosti komponenti poreske za{tite duga i tro{kova finansijskih te{ko}a-nevolja. Bez kori{}enja duga, vrednost firme je jednaka trì{noj vrednosti njenih akcija. Jednom, kada firma postane oslonjena na dugove, poreske beneficije i tro{kovi finansijskih nevolja interaktivno determini{u optimalnu strukturu kapitala banke. U bankarstvu, tro{kovi finansijskih te{ko}a-nevolja su kompleksna interakcija tro{kova odràvanja likvidnosti, tro{kova bankrota, regulacije kapitala i osiguranja depozita. âk {ta vi{e, ako se tro{kovi finansijskih te{ko}a-nevolja apsorbuju od strane dràve preko garancija za depozite, tada je na~in za maksimiziranje vrednosti firme da uzme kredita koliko je to god mogu}e. Da bi se preventivno za{tilo puno kori{}enje nov~anih pomo}i dràve ili garancija, regulatori depozitarnih institucija zahtevaju da banke drè adekvatan kapital, tako da redukuju stepen finansijskog leveridà. 7.2. ELEMENTI UPRAVLJANJA RASTOM VREDNOSTI BANKE 7.2.1. Potreba i nu`nost upravljanja rastom vrednosti banke Da bi neka firma ili banka u savremenoj poslovnoj sredini, punoj izazova i pretnji uspe{no poslovala, nije dovoljno da ima kvalitetne proizvode i usluge ili sposobne ljude. Potrebno je da ima tako formulisanu strategiju, koja }e fokusirati na vrednost banke, odnosno biti usmerena na upravljanje rastom vrednosti banke. Dakle, upravljanje rastom vrednosti banke u savremenim promenjivim uslovima nije samo potreba, ve} i nu`nost.6)

6) Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing the Value of Companies, McKinsey & Company, Inc., John Wiley & Sons, New York, 1991, str. 4.


208

Ovi faktori mogu se sumirano sagledati u slici 7-3 oja ukazuje na potrebu upravljanja rastom vrednosti banke.

Slika 7-3: Potreba upravljanja rastom vrednosti banke Praksa u razvijenim privredama pokazuje, da su top menadèri pre pedesetak godina mogli uspe{no da vode firme samo sa grubim razumevanjem vrednosti. Me|utim, uslovi su se znatno promenili i menadèri sada moraju, preko razumevanja koncepta vrednosti i svoje upravlja~ke sposobnosti, da savladaju mnoge faktore me|u kojima su:

Igra na vi{e nivoa Raspoloìvo je vi{e kapitala Top talenti su vi{e mobilni

Vi{e informacija je rasoploìvo Turbolencija je stati ovde

@ivotni ciklus Faktor tro{kova

Globalna konkurencija Deregulacija Devizni kurs

Kamatna stopa Poslovi su dezintegrisani

Vertikalna integracija Horizontalna integracija

Vlasni{tvo nasuprot kontroli Multiposlovni krahovi

T R @ I [ T E

PROMENE NA TR@I[TU KAPITALA AKTIVNOSTI DEONIÂRA NEEFEKTIVNE ODBRANE

PREUZIMANJA

TR@I[TE ZA KORPORATIVNU KONTROLU

SNAGE DELOVANJA U OKRU@ENJU


209

• intenzivna konkurencija na vi{e nivoa, • brzo dono{enje odluka u turbolentnim uslovima, koje uti~u na vrednost, i • menjanje situacije na trì{tu usled dezintegracije poslova odnosno

vertikalnih i horizontalnih integracija, dezintegracija i multiposlovnih povezivanja.

Sli~ni konkurenti na trì{tu moraju obratiti pa`nju na nekoliko elemenata kao {to su: raspoloìvost kapitalom, talenat, servisna podr{ka i informacije. Osim toga, poslovna sredina je postala ekstremno nestabilna i turbolentna. To posebno uti~e na kreiranje odluka menadèra koje uti~u na vrednost firme. Faktori promena su deregulacija, globalna konkurencija, promene u tro{kovima, volatilnost kamatnih stopa i deviznih kurseva itd. S druge strane, dogodile su se fundamentalne promene na trì{tu kapitala u vezi sa preuzimanjem i kontrolom, sve manjim strpljenjem deoni~ara da toleri{u slabe performanse i pojavama preuzimanja i restruktuiranja firmi. Da bi se uspe{no poslovalo i opstalo u ovakvoj poslovnoj sredini, moraju se izbe}i dva fundamentalna koncepcijska propusta: prvi, da je poslovna strategija samo stvar najbolje konkurentske borbe na trì{tu proizvoda i usluga i drugi, da je korporativna strategija samo stvar odlu~ivanja u kojem poslu treba biti. Strategija mora da inkorporira ove ciljeve, da eksplicitno kreiraju vrednost. 7.2.2. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke Postoje razli~iti ciljevi poslovanja menad`met timova u komercijalnim bankama. Cilj koji je povezan sa odobrenjem rada, je ispunjavanje potreba zajednice u kojoj je banka locirana. Menad`ment tim moè videti kao ciljeve rast aktive i rast kredita, ili da banka postane dominantna institucija na podru~ju bankarskih usluga. Krajnji cilj menad`ment tima banke je, ili bi trebalo da bude, da se makismizira bogatstvo ili dugoro~ni prinos-povrat uloènih sredstava vlasnicima (deoni~arima) banke. Vlasnici banke su uloìli svoj kapital i cilj menad`ment tima banke treba da bude maksimiziranje dugoro~nog prinosa na to investiranje.7) Cilj finansijskog menadèra u bilo kom preduze}u je obi~no utvr|en u izrazu maksimiziranja bogatstva njegovih vlasnika. Za velika javna preduze}a ovaj cilj je obi~no preveden u poslovni cilj maksimiziranja cene akcija. Preko upravlja~kih aktivnosti, koje maksimiziraju cene akcija, menadèri firme mogu najbolje zadovoljiti raznolike potrebe ili èlje njihovih velikih grupa deoni~ara. U firmama ~ije se akcije javno ne prodaju na trì{tu i u kojima su menadèri i

7) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, Third Edition, McMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 49.


210

vlasnici firmi, mogu}e je da menadèri maksimiziraju korist odobrenu od vlasnika bez striktne privrènosti kriterijumu bogatstva deoni~ara (preporu~ivanje dividendne politike prema njihovim li~nim potro{nim potrebama bez posebne brige za maksimiziranje cene akcija). Slika 7-4 pokazuje rad finansijskog menadèra.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA UPRAVLJANJE IZVORIMA I KAPITALNE ODLUKE

(Transakcije finansijskih sredstava) (Transakcije finansijskih sredstava)

1. Priliv gotovine 2. Investiranje - plasman gotovine 3. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana 4. Gotovina vra}ena, pa investirana (odluke o dividendi) 5. Gotovina za reciklaù (zadràna zarada)

Slika 7-4: Uloga menadèra u firmi finansijskih usluga 8) Cilj maksimiziranja bogatstva deoni~ara preko maksimiziranja cena akcija vi{e odgovara ve}im nego manjim bankama. Manje banke uglavnom su tesno povezane i kontrolisane od strane porodica, kao porodi~ne banke. Osim toga, mnoge individualne banke su jednovlasni~ke ili su efektivno kontrolisane od strane multibankarskih holding kompanija. Za ovakve banke, maksimiziranje cena akcija nije zna~ajan poslovni cilj. Maksimiziranje cena akcija je va`nije za velike nacionalne i regionalne banke, kao i za monetarne centre. Za banke, ~ije se akcije prodaju na aktivnom trì{tu, menadèri mogu najbolje da zadovolje vlasnike maksimiziranjem vrednosti njihovog vlasni{tva. Naj~e{}e primenjivan model vrednovanja kori{}en od strane finansijskih menadèra, je pristup teku}e vrednosti budu}eg toka gotovine. To se obezbe|uje putem slede}e formule:9)

N Dt P = -------------

8) Ibidem, str. 50. 9) Ibidem, str. 52.

Poslovanje banke

Finansijski menadèr

Depozit, novac

i trì{te kapitala

1

5

4

2

3


211

t=1 (1 + k)t gde je: Dt = dividende za vlasnike firme za period t k = zahtevana stopa prinosa-povrata za investitore u akcije Faktori, koji uti~u na vrednost, su dividende, koje su opet zavisne od zarade firme i povrata (prinosa) zahtevanog od deoni~ara, koji je opet pod uticajem rizi~nosti i varijabilnosti toka zarade. Model toka gotovine balansira rizik i prinos (povrat) sadràn u toku gotovine i tako|e eksplicitno ra~una na prora~un (pode{avanje) vremena prihoda toka gotovine kroz diskontovani proces. Kriterijum maksimizacije bogatstva deoni~ara obuhvata vi{e od jedne alterantive cilja maksimiziranja zarade, koje su u ovom eksplicitnom razmatranju rizika i prora~una uklju~ene. Menad`ment tim moè pove}ati o~ekivanu budu}u zaradu investiranjem i promenom finansijskog miksa firme, ali ta aktivnost ne bi bila u najboljem interesu vlasnika ako ona su{tinski pove}ava varijabilnost budu}eg toka gotovine. Operativno, menadèri banaka koje javno prodaju svoje akcije, i koje poku{avaju da maksimiziraju cene akcija u firmi, moraju preduzeti upravlja~ke aktivnosti koje pozitivno uti~u na o~ekivanu zaradu i istovremeno limitiraju izloènost riziku. Da bi se najbolje zadovoljio interes vlasnika banke, rizik mora da bude balansiran sa porastom o~ekivane zarade. Pove}anje zarade pra}eno preko odobravanja rizi~nijih kredita moè prouzrokovati pad vrednosti akcija, ako trì{te oseti da je pove}ani kreditni rizik ve}i nego nadoknada rasta zarade. Mogu}a varijabilnost u o~ekivanom budu}em prihodu mogla bi prouzrokovati porast u zahtevanoj stopi prinosa od strane investitora, {to bi moglo prouzrokovati korigovanje cena akcija na dole. Efekat politike dividende na evaluaciju akcija banke se komplikuje sa regulatornim ograni~enjima koja se odnose na adekvatnost kapitala. Sposobnost banke da podupire rast aktive se ograni~ava odgovaraju}im nivom kapitala. Ispla}ene dividende investitorima smanjuju kapital i ograni~avaju rast osim ako se novi deoni~ki kapital osigurava putem prodaje novih obi~nih akcija. Krajnji cilj upravljanja bankom je maksimiziranje bogatsva vlasnika banke. Maksimiziranje bogatstva deoni~ara zahteva da menad`ment tim balansira o~ekivani prinos sa rizikom. 7.2.3. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke Sposobnost da se upravlja rastom vrednosti banke je jedan esencijalni deo razvoja zdrave korporativne i poslovne strategije odnosno, strategija koje kreiraju vrednost za deoni~are i odràvaju prednost korporativne kontrole na


212

trì{tu. Evaluacione tehnike i pristupi mogu da budu kompleksni u njihovim detaljima, ali su relativno otvoreni i jasni u njihovim ciljevima i primeni. Upravljanje procesom rasta vrednosti banke moè se obuhvatiti u tri faze: investiranje, restruktuiranje i primenu nove poslovne filozofije kreiranja vrednosti. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke mogu se detaljnije videti na pregledu 7-1.10) Pregled 7-1: 1. Investiranje Identifikovanje restrukturnih prilika: • Upravljanje analizom restruktuiranja (pentagon pristup) • Utvr|ivanje poslovnih strategija i planova • Razvijanje restruktuiranja i ekspanzionih scenarija 2. Izvr{avanje programa Izvr{avanje programa restruktuiranja • Izvr{avanje internih inicijativa Ubrzavanje rasta Pove}avanje margina Smanjenje tro{kova Dokapitalizacija • Izvr{avanje eksternih inicijativa

Prodaja poslova Rekapitalizacija Pripajanje novih poslova 3. Promena poslovne filozofije Izgra|ivanje pristupa upravljanjem vrednosti • Ugra|ivanje vrednosti u planiranje • Ponovo razmi{ljanje o procesu investiranja kapitala • Veza kompenzacija sa kreiranom vredno{}u • Razvijanje strategije komuniciranja investiranja • Preoblikovanje uloge top menad`menta Naime, sasvim je jasno, da se fokus upravljanja rastom vrednosti ne moè kreirati kroz finansijske manipulacije. Kreiranje vrednosti moè se ostvariti kroz razvoj zdravog i pouzdanog strategijskog i operativnog planiranja poslovanja banke. Veza izme|u zdrave strategije i kreacije vrednosti je veoma tesna, pa su otuda finansijske manipulacije u ovom smislu veoma retka pojava. 7.2.4. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom



213

Visoke performanse banke dolaze od kreiranja {to je mogu}e ve}e vrednosti od poslovanja i aktive koju banka poseduje. Drugim re~ima, ve}a vrednost banke je rezultat upravljanja bankom – poslovanjem i aktivom – na jedan superiorniji na~in. Top menadèri u bankama, koje upravljaju dobro svojom vredno{}u, u mogu}nosti su da posvete vi{e vremena na fokusiranje vo|enja i kreiranja vrednosti od svog poslovanja.

Slika 7-5: Upravljanje perspektivnom vrednosti banke Upravljanje vredno{}u u banci zahteva fokus na dugoro~no vo|enje povrata toka gotovine, a ne samo na promene u zaradi po deonici nakon svakog kvartala, kao i voljnost nepristrasnog adaptiranja na vrednosno orijentisanom pogledu korporativnih aktivnosti koje raspoznavaju poslove po onom {ta oni i treba da budu – investicije u produktivnu aktivu koja donosi povrat iznad njihovih oportunitetnih tro{kova kapitala.

VE]A VREDNOST SAMOSTALNO ILI SA NEKOM

DRUGOM BANKOM?

Upravljanje aktivom ili pasivom?

Bolje vlasni{tvo ili prodaja nekom?

Bolje vlasni{tvo ili prodaja nekom?

Aktiva Pasiva

Nepromenjeno Kombinovanje sa novom aktivom: - interno investiranje - akvizicija Efikasnije poslovanje: - pove}anje prihoda - smanjenje t {k

Li{avanje Prestanak okretanja Isknjiàvanje deoni~kog kapitala Pripajanje ili prodaja Likvidacija: - totalna - ogromna dividenda Li i

Subsidijarni dug Refundiranje duga, opra{tanje Rekupovina deonica: - tender - otvoreno trì{te

Finansijski miks (dug, kapital, akcije proiritetne itd.) Svop ili reka-kapitalizacija Struktura dospe}a duga Novi dug ili prioritetne deonice Nova emisija deonica

Vlasni{tvo Prodaja ProdajaVlasni{tvo


214

Navedena slika 7-5 pokazuje upravljanje perspektivnom vredno{}u banke,11) koju karakteri{e sposobnost adaptiranja jednim prodorskim na~inom poslovanja i voljno{}u da se iskoriste povoljne {anse i kreira pove}ana vrednost. Kona~no i mo`da najva`nije, ovaj na~in uklju~uje potrebu razvoja i institucionalizacije filozofije upravljanja vredno{}u kroz organizacionu strukturu banke. U su{tini, proces vrednosno orijentisane filozofije banke ima dva jasna aspekta. Prvi uklju~uje restruktuiranje koje osloba|a vrednost koja je u klopci firme. Ovaj aspekt aktivnosti moè odmah da pokaè rezultate koji se mogu rangirati od osrednjih do spektakularnih, kao {to je na primer, skok cena deonica samo u toku jednog meseca. Ovo moè da bude i veoma nepovoljno za firmu (potreba adàstiranja discipline na relativno visokom nivou dugova). Drugi aspekt upravljanja procesom vrednosti odnosi se na razvoj vrednosno orijentisanog pristupa vo|enju i upravljanju bankom posle restruktuiranja. To uklju~uje utvr|ivanje prioriteta baziranih na kreiranju vrednosti: planiranje, merenje performansi, stimulativnih kompenzacionih sistema u pravcu vrednosti deoni~ara i komuniciranje sa investitorima u izrazima kreiranja vrednosti. Za uspe{no upravljanje rastom vrednosti banke neophodno je transformisati poslovnu i upravlja~ku filozofiju banke i vrednost, kao izraz, integrisati u poslovnu i korporativnu strategiju banke. Prihvatanjem vrednosti kao krucijalnog cilja od strane deoni~ara, stvara se osnova za dugoro~nu orijentaciju za fokusiranje rasta vrednosti banke, njenih performansi i dividende kao uve}anja bogatstva deoni~ara. 7.3. METODE I OKVIRI RASTA VREDNOSTI BANKE 7.3.1. Metode i tempo rasta vrednosti banke Rast vrednosti banka moè da ostvari na razli~ite na~ine. Teorija i praksa poslovnog bankarstva poznaju vi{e metoda od kojih se tri naj~e{}e spominju:12)

11) Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing the Value of Companies, McKinsey & Company, Inc., John Wiley & Sons, New York, 1991, str. 29. 12) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi Sad, 1997, str. 158-160.


215

• metod internog rasta, • metod eksternog rasta, i • metod kombinovanog rasta. Metod internog rasta vrednosti banke se oslanja uglavnom na sopstvene resurse (prostor, opremu, ljude, informacione sisteme, finansijska sredstva) i ima svojih prednosti i nedostataka. Prednosti se ogledaju u tome da: metod zahteva manja ili ~ak ne zahteva ulaganja, banka moè brè reagovati na promene na trì{tu i metod ne zahteva period pripreme, da bi banka po~ela ostvarivati rast. Nedostaci se ispoljavaju kao: mogu}a ograni~enja u postoje}oj tehnologiji, organizaciji i poslovnim navikama, nedovoljna spremnost da se realno utvrdi i kvantificira veli~ina i struktura neiskori{}enih sopstvenih uslu`nih kapaciteta. Metod eksternog rasta omogu}ava banci da relativno brzo pobolj{a svoje pokazatelje profitabilnosti, produktivnosti i ekonomi~nosti. Ovaj metod se ostvaruje preko procesa fuzije i akvizicije banaka, ~ime se uti~e na smanjenje fiksnih tro{kova i tro{kova upravljanja, zatim se smanjuje broj neprofitabilnih filijala, ~ime banka ostvaruje niz prednosti na trì{tu, kao {to su: ve}a stopa profitabilnosti poslovanja, ja~a konkurentska sposobnost i ve}a disperzija rizika. Praksa u razvijenim trì{nim privredama u zadnjoj deceniji je pokazala, da se metod eksternog rasta {iroko primenjuje u savremenom bankarstvu. Metod kombinovanog rasta, odnosno kombinacija navedena dva metoda, banka koristi da bi u odre|enim uslovima maksimalno iskoristila prednosti uz istovremeno minimiziranje nedostataka oba metoda (na primer, nastup banke na inostrano trì{te). Banka, prvo, mora interno oja~ati da bi bila sposobna da se konkurentski bori na drugim trì{tima i sa sna`nijom konkurencijom. U tom slu~aju i eksterni rast banke ima svoj smisao ako se on ostvaruje, ne samo kvantitativno, ve} i kvalitativno. Pod ovim se podrazumeva da do|e, ne samo do prostog kvantitativnog objedinjavanja resursa dve ili vi{e banaka, ve} da pri tome do|e i do stvarnog smanjenja 'vi{kova' radne snage, ukidanja 'vi{ka' ili neprofitatabilnih poslovnih jedinica (filijala, ekspozitura, isturenih {altera), boljeg kori{}enja informacionog sistema, racionalnijeg kori{}enja finansijskih sredstava itd. Koji }e od ovih metoda banka koristiti zavisi od mnogobrojnih eksternih i internih faktora, kao i od navedenih karakteristika – prednosti i nedostataka – ovih metoda. Me|u najva`nije faktore izbora kori{}enja metoda rasta vrednosti banke spadaju: - veli~na banke, - definisani ciljevi banke (na primer: obim izvora ili ciljna profitabilnost), - izabrani pravac razvoja banke,


216

- stepen saturacije ciljnog trì{ta, - izabrana strategija diversifikacije, - stepen rizika koji banka moè preuzeti, - politi~ka klima i doga|aji, - mere dru{tva u privredi i, posebno, u sferi kreditno-monetarne politike, - razni elementi psiholo{ke prirode, i - drugi faktori.

Dakle, pored navedenih faktora, izbor metoda rasta banke zavisi i od toga, kako }e menad`ment tim banke iskoristiti prednosti, odnosno umanjiti dejstvo nedostataka, koje svaki navedeni metod ima. Pored strategije izbora kori{}enja metoda rasta, pred banku se postavlja i pitanje strategije ostvarivanja tempa rasta vrednosti banke. Su{tina pitanja je: kojim faktorima je determinisan tempo rasta vrednosti banke i kojom brzinom treba ostvarivati tu stopu rasta? Na ova strategijska pitanja menad`ment tim banke treba blagovremeno dati odgovore i determinisati ih strategijskim planom i poslovnom politikom banke. Prilikom razmatranja brojnih faktora koji determini{u tempo rasta vrednosti banke, ne bi se smeli zanemariti slede}i, kao {to su: - izabrani metod rasta, - obim, kvalitet i struktura raspoloìvih sredstava, - atraktivnost i {irina asortimana proizvoda i usluga, - obim, snaga i struktura konkurencije na ciljnom trì{tu, - postoje}a dru{tvena, politi~ka i ekonomska klima, i - mere dru{tveno-politi~ke zajednice u oblasti kreditno-monetarne i

finansijske sfere. Menad`ment tim banke treba da ima u vidu endogeno i egzogeno delovanje navedenih faktora, kako bi formulisao realan tempo rasta vrednosti banke i u tom pravcu usmerio sve aktivnosti u poslovnim segmentima banke. U relativno stabilnim uslovima poslovanja, {to prvenstveno podrazumeva nisku ili normalnu stopu inflacije, moè se relativno lako i pouzdano pratiti tempo rasta pojedinih konkurentskih bankarskih institucija i strategijski se opredeljivati za jednu od mogu}nosti: (1) i}i ispred konkurencije, (2) slediti lidera-vo|u, (3) oslanjati se na strategiju modifikacije proizvoda i usluga prema zahtevima odre|enog trì{nog segmenta, ili (4) se pak uklju~ivati u 'trku' sa inovacijama, oslanjaju}i se na sopstvenu proizvodno-uslu`nu superiornost. Svaka od ovih mogu}nosti zahteva poznavanje trì{nih segmenata i trì{ta banke u celini, kao i sopstvenih internih mogu}nosti, da se èljeni tempo rasta banke ostvari. 7.3.2. Pentagon okvir za utvr|ivanje {ansi restruktuiranja


217

Na primeru jednog analiti~kog okvira za utvr|ivanje prilika restruktuiranja u pet dimenzija, moè se sagledati mogu}nost restruktuiranja postoje}eg poslovanja firme. Pentagon okvir (slika 7-6.) pokazuje kako teku faze procesa restruktuiranja odnosno procenjivanja {ansi.13)

Slika 7-6: Pentagon okvir za procenjivanje prilika restrukturiranja Proces restruktuiranja se sastoji od pet faza i to: • prva, razumevanje teku}e trì{ne vrednosti (revizija performansi sa aspekta

deoni~ara, koja se vr{i analiziranjem trì{ne situacije i trì{nog potencijala, da bi se iskoristile {anse i sinergetski efekti u strategijskom pripajanju odre|enih poslova);

• druga, vrednost firme kakva jeste (potrebno je proceniti vrednost svake komponente portfolija na bazi projektovanog budu}eg toka gotovine, uzimaju}i u obzir klju~ne prilive i odlive, kako bi se izvr{ila komparacija sa ukupnom trì{nom vrednosti);

• tre}a, potencijalna vrednost sa internim pobolj{anjima (poku{aj da se proceni vrednost svakog posla sa agresivnijim planovima i strategijama i na


OKVIR RESTRUK- TUIRANJA

1

2

3 4

5

Teku}a trì{na vrednost

Vrednost kakva jeste

Ve}a vrednost sa internim popravkama

Ve}a vrednost sa eksternim popravkama

Optimalno restrukturana

vrednost

Gap teku}e percepcije

Strategijske i operativne

{anse

[anse za prodaju i akviziciju

Ukupne {anse kompanije

Maksimalne {anse prodora


218

toj osnovi proceni potencijalna vrednost firme i budu}a vrednost performansi svakog posla i firme kao celine);

• ~etvrta, potencijalna vrednost sa eksternim pobolj{anjima (podrazumeva ~etiri scenarija: prodaju strategijskom kupcu-drugoj firmi koja bi mogla da uspe{nije posluje i ostvari sinergiju, osnivanje nove firme, otkup od strane menad`menta ili tre}e strane, i kona~no, likvidacija), i

• peta, optimalno restruktuirana vrednost firme (uzimaju se u obzir interna i eksterna perspektiva i izra|uje plan restruktuiranja na osnovu ~ega se preduzimaju konkretne poslovne akcije).

Naime, potrebno je proceniti teku}u i potencijalnu internu vrednost poslova baziranu na o~ekivanim tokovima gotovine i komparirati iste sa eksternom prodajnom vredno{}u, da bi se razvile opcije restruktuiranja. Kompariranje vrednosti moè pomo}i da se identifikuju ‘gap’-ovi u percepcijama izme|u investitora i menad`ment tima firme oko perspektive poslovanja. 7.3.3. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju, da je jedan od klju~nih faktora uspeha moderne banke njen menad`ment tim, po{to se maksimiranje profita banke ostvaruje preko pobolj{anja konkurentske pozicije banke i to:14) (1) obavljanjem {irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna

banka); (2) preko davanja ve}eg zan~aja srednjem trì{tu; (3) odràvanjem {irokog spektra ponu|enih proizvoda i usluga, koncentracijom

na pakete proizvoda i usluga, na li~ne kontakte i uz ve}u primenu automatizacije u poslovanju;

(4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti; (5) pruànjem najvi{eg nivoa kvaliteta usluga. Od izuzetne va`nosti je kvalitet ~elnih i klju~nih ljudi u banci, podsticaj za inovacije, pra}enje i ocena rada uz adekvatno nagra|ivanje. Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti, kao cilj banke, prema teoriji je odre|en od tri bazi~ne snage: (1) vlasni~kim preferensama, (2) pona{anjima i odlukama menad`ment tima i (3) dru{tvenim uticajem, koji se ispoljava kroz pravnu i ekonomsku sredinu. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak, drugi alternativni ciljevi, kao {to su: maksimiranje profita,

14) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 325.


219

maksimiranje veli~ine, satisfakcija ili tro{kovne preference, banka moè koristiti slede}ih {est strategija: - upravljanje razlikom kamatne stope; - kontrolu tro{kova; - upravljanje likvidnom pozicijom; - upravljanje kapitalom; - upravljanje porezima, i - upravljanje vanbilansnim aktivnostima.

Grafi~ki prikaz vidi na slede}oj slici 7-7:15)

VLASNI^KE

PREFERENSE

PONA[ANJE I ODLUKE MENAD@MENT TIMA

BANÎNI CILJEVI

DRU[TVO: PRAVNA I EKONOMSKA

SREDINA

POLITIKE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE

1. Upravljanje razlikom kamatne stope 2. Kontrola tro{kova - izdataka

3. Upravljanje pozicijom likvidnosti 4. Upravljanje kapitalom 5. Upravljanje porezima

6. Upravljanje vanbil. aktivnostima

Slika br. 7-7: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti

Polaze}i od bazi~nog cilja poslovne banke, da maksimizira zaradu svojih deoni~ara, menad`ment tim banke treba na najbolji na~in da ostvaruje svoje funkcije. Bazi~ne funkcije menad`ment tima banke su: planiranje, organizovanje i kontrola. Mada su bazi~ne funkcije menad`menta ostale iste, njegovi zadaci su danas, posle deregulacije finansijskog trì{ta, znatno o{trije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogor{anih uslova za ostvarenje profita. Za ostvarivanje bazi~nog cilja banke, neophodno je ‘oìveti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja, organizovanja i kontrole. Ostvarivanje zadataka menad`ment tima u promenjenim uslovima, postao je kriti~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. Naime, sasvim je jasno, da se listi razloga, zbog kojih jedna



220

banka moè da ode u ste~aj, pored lo{e plasiranih kredita i pada ekonomije, moè dodati i lo{ kvalitet menad`menta. Znanja i sposobnosti, koje danas moraju posedovati menadèri u bankama, pored znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji, moraju biti pro{irena na probleme menad`menta i moraju biti na vi{em nivou od sada{njeg. Naime, nema sumnje da su danas znanja zaposlenih o klasi~noj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na visokom nivou, ali se to ne moè re}i i za znanja iz menad`menta. Mada se do sada u bankama menad`ment nije vrednovao kao klju~ni faktor uspeha ili neuspeha banke, danas i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja, kao {to je to, recimo ameri~ko bankarstvo, za sprovo|enje daljih reformi u bankarstvu, ose}a se nedostatak upravo kvalitetnog menad`menta. Odnosno, ~ak i tamo se ose}a nedostatak stru~nih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara, koji imaju i znanja i sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima.16)

7.3.4. Kreiranje uve}avanja vrednosti deoni~ara Sa utvr|ivanjem maksimizacije bogatstva akcionara, kao bazi~nog kriterijuma odlu~ivanja ili merenja performansi, rizik i prinos se razmatraju simultano. Maksimizacija bogatstva akcionara zna~i, da se svaka odluka evaluira u znaku njenog uticaja na vrednost (cenu) ban~inih akcija. Smatra se da tri faktora interaktivno determini{u vrednost u~e{}a banke, tj. bogatstva deoni~ara:17) • povrati ili tok gotovine akcionarima banke (mogu}nost dividende), • prora~un vremena povrata ili toka gotovine (rokovi dividende), • rizik performansi akcionara banke (visina dividende). Kreiranje ili uve}avanje vrednosti ili bogatstva deoni~ara bi trebalo biti jedan od najva`nijih ciljeva banke kao finansijske institucije. I zaista, svaka konsolidacija i povezivanje u industriji finansijskih usluga, obavlja se u nameri da se pobolj{a uve}avanje vrednosti deoni~ara kombinovane finansijske institucije. Postoji nekoliko tehnika za merenje internih performansi koje se u banci mogu koristiti za procenu uve}avanja vrednosti deoni~ara. Te tehnike obuhvataju:18) (1) procenu rizika (‘risk assessment’), (2) dodatu ekonomsku vrednost (‘economic value added’ ili ‘EVA’), i

16) Ibidem, str. 327. 17) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks – Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990, str. 35. 18) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions – The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 2001.godine, str. 291-292.


221

(3) balansiranu bodovnu kartu (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’). (1) Procena rizika je metod koji fokusira procenu rizika i rizika upravlja~kih jedinica u cilju merenja uve}avanja vrednosti deoni~ara. Ovaj metod obuhvata aktivnost identifikacije svih tipova rizika uklju~iv{i: kreditne, trì{ne, strategijske, operativne i politi~ke rizike. Finansijska institucija treba inkorporirati sve tipove potencijalnih rizika u njen interni model rizi~ne vrednosti (‘value-at-risk’ ili skra}eno ‘VAR’), koji determini{e projektovani iznos maksimalnog gubitka pojedinog portfolija tokom datog perioda. Procene rizi~ne vrednosti treba da su bazirane i odre|ene na pona{anju i kretanjima navedenih faktora rizika (kreditnog rizika, trì{nog rizika, rizika likvidnosti). Finansijske institucije treba da mere i upravljaju prirodom internih odnosa svih njihovih rizika i da ih minimiziraju na oprezno prihvatljiv nivo poslovnog rizika, u nameri da uve}aju kreiranu vrednost svojih deoni~ara. (2) Dodata ekonomska vrednost (‘economic value added’ ili skra}eno ‘EVA’) moè da se koristi u proceni uve}avanja vrednosti deoni~ara preko seta matrica koje determini{u da li aktuelni neto prihod po izve{taju prema{uje predodre|enu o~ekivanu zaradu. Model EVA izjedna~uje razliku izme|u zvani~no objavljenog neto prihoda i finansijskih tro{kova kapitala koji terete zaradu (EVA = neto prihod – tro{kovi kapitala i investiranja). Kada je koeficijent EVA pozitivan, to ozna~ava uve}avanje vrednosti, a kada je negativan, to pokazuje da vrednost deoni~ara opada. Koncept EVA podrazumeva da jedna investicija mora generisati prinose najmanje ekvivalentne tro{kovima kapitala, da bi se smatrala profitabilnom i ekonomski opravdanom. Tro{ak kapitala je izmereni tro{kovni prosek dugoro~nog duga i deoni~kog kapitala koji deoni~ari i holderi obveznica treba da zarade investiranjem u jednako rizi~ni investicioni poduhvat. EVA meri kombinovane performanse banke bazirane na njenom prinosu na ukupan kapital – deoni~ki i dugoro~ni dug. Koncept EVA meri koliko su dobro deoni~ari pripojene banke nagra|eni za investiranje ba{ u tu kombinovanu banku, a ne u neku drugu. Tradicionalna mera prihoda je razmatrala samo jedan tip tro{kova kapitala – kamatu na dug – dok je ignorisala tro{kove finansiranja putem deoni~kog kapitala. Ovi tro{kovi treba da budu procenjeni i uklju~eni u merenje performansi, da bi se procenilo na odgovaraju}i na~in koliko }e banka biti uspe{na u kreiranju bogatstva svojih deoni~ara posle fuzije. Poslovi fuzije i akvizicije mogu se smatrati uspe{nim u pobolj{anju kreacije vrednosti deoni~ara kada oni pove}avaju dodatnu trì{nu vrednost (‘market value added’ ili skra}eno ‘MVA’). MVA je razlika izme|u trì{ne vrednosti


222

fuzionisane banke i njenog investiranog kapitala (uklju~uju}i deoni~ki kapital i dugoro~ni dug): MVA = tr`i{na vrednost fuzionisane banke minus investirani kapital MVA = sada{nja vrednost o~ekivane budu}e EVA vrednosti EVA = prihod po ra~unovodstvenim izve{tajima minus tro{kovi kapitala CCh = veli~ina prose~nih tro{kova kapital i investirani kapital, uklju~uju}i deoni~ki kapital i dugoro~ni dug (weighed average cost of capital, invested capital including both equity and debt = capital charges CCh). (3) Balansirana bodovna karta ili izbalansirana lista merila (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’) je metod koji se naj~e{}e koristi kao tehnika procene uve}anja vrednosti deoni~ara. BSC metod je relaativno nova tehnika merenja originalno razvijena od Kaplan-a i Norton-a 1992.godine.19) BSC pristup sugeri{e ravnote`u izme|u finansijskih mera (neto prihoda, profitabilnosti, povrata investicija) i nefinansijskih mera (kvaliteta proizvoda i usluga, satisfakcije korisnika, inovativnosti, satisfakcije zaposlenih) u proceni uve}anja vrednosti deoni~ara. Klju~na karakteristika BSC metoda je da on meri finansijske i nefinansijske faktore uklju~uju}i: • finansijske indikatore, • satisfakciju korisnika, • interno poslovanje, i • porast zaposlenih i u~enje. Finansijske mere uklju~iv: neto prihod, operativnu marginu, zaradu po deonici i prihod od novih proizvoda se ultimativno koriste za procenu uve}anja bogatstva deoni~ara. Operativno merenje odnosi se na produktivnost, operativnu efikasnost i efektivnost, inovacije proizvoda, tehnolo{ki napredak i sigurnost. Merenje korisni~ke perspektive koristi se za procenu satisfakcije korisnika preko informacija o ponavljanju poslova ili o lojalnost korisnika. Ove mere omogu}uju finansijskoj instituciji da proceni kvalitet svojih proizvoda i usluga za popravljanje satisfakcije i zadovoljenje potreba korisnika. Mere u~enja i rasta determini{u u kojoj meri je radna snaga spremna i motivisana da bude kreativna i inovativna. Merenje uklju~uje trening kod ku}e i na poslu, kontinuiranu profesionalnu edukaciju, preporuke i druga ovla{}enja zaposlenih. Efektivni BSC treba da vr{i balansiranje izme|u vode}ih performansi, odnosno vode}ih indikatora i zaostaju}ih indikatora.

19) Robert S. Kaplan and David P. Norton: The Balanced Scorecard – Measures that Drive Performance, Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance, Harvard Business School Press, 1998, str. 123-215.


223

• kako vas vide va{i korisnici, • kako one izgledaju njihovim deoni~arima, • kako one mogu da pobolj{aju kvalitet i da budu efikasnije i efektivnije, i • mogu li one kontinuirano da pobolj{avaju i uve}avaju vrednost deoni~ara. Metodologija BSC je korisna za finansijske institucije putem koje treba da se osigura ostvarivanje njihovih ciljevati sa obezbe|ivanjem odgovora na napred navedena pitanja. Efikasnije i efektivnije poslovanje banke pozitivno uti~e na vrednost performansi, {to kontinuirano doprinosi i rastu vrednosti banke kao finansijske institucije. 7.4. SU[TINA PROCESA FUZIJE I AKVIZICIJE 7.4.1. Pojam i su{tina fuzije i akvizicije banaka Fuzija ili spajanje (‘merger’) je aktivnost spajanja dve ili vi{e banaka u jednu, novu banku. Pri tome, ranije banke gube svoj identitet i nastavljaju svoje poslovanje kao nova banka, obi~no sa novim imenom, novom filozofijom i novim stilom poslovanja. Akvizicija ili pripajanje (‘acquisition’) je aktivnost kada jedna, obi~no ve}a banka, ali ne uvek, pripoji-preuzme jednu ili vi{e manjih banku i nastavi poslovanje pod svojim postoje}im imenom Preuzimanju banaka putem fuzije i akvizicije prethodi analiza, ~iji je primarni zadatak da sagleda efekte fuzije i akvizicije na vrednost budu}e banke. Cilj je da se spajanjem ili preuzimanjem banke ili banaka dobije ve}a vrednost budu}e banke od zbira vrednosti banke i banaka koje se spajaju, odnosno preuzimaju. Ovo se zasniva na o~ekivanim sinergetskim efektima procesa preuzimanja banaka. Takav proces upro{}eno ilustruje slede}a jedna~ina: 1)

V(AB) > V (A) + V (B) gde je: V = vrednost banke A = banka koja vr{i preuzimanje B = banka koja se preuzima (ciljna banka) Sinergetski efekti mogu se o~ekivati u pove}anoj efikasnosti poslovanja nove banke. To se, pre svega, odnosi na slede}e elemente poslovanja: • pove}anje ekonomije obima, 1) Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment, Ekonomski institut, Beograd, 1995.godine, str. 332.


224

• ve}a konkurentska sposobnost, • pristup na nova trì{ta, • racionalnija prodajno-poslovna mreà, • pove}anje finansijskog potencijala, i • kvalitetniji menad`ment tim banke. Proces fuzije i akvizicije banaka u razvijenim trì{nim privredama je nuàn i koristan. Nuàn zbog toga, {to se preko jednog racionalnog trì{nog mehanizma izbacivanja iz sistema re{ava pitanje banaka sa slabim performansama, i koristan, {to se osnivanjem novih banaka pove}ava konkurentska snaga na bankarskom trì{tu. Novi talasi fuzija i akvizicija u protekloj deceniji u bankarskom i finansijskom sektoru SAD to potvr|uju. Bankarska teorija i praksa poznaju tri pristupa za testiranje i evaluaciju vrednosti nove banke nastale spajanjem ili pripajanjem banaka. Prvi, projektovna evaluacija budu}e nove banke moè se sagledati na osnovu diskontovanog toka profita koji bi nova banka trebalo da ostvari u narednom periodu, u odnosu na kombinovanu stopu prinosa koju bi ostvarile dve banke. Drugi, za evaluaciju se moè koristiti knjigovodstvena vrednost banaka i to kao razlika izme|u prilago|ene knjigovodstvene vrednosti bankarskih aktiva i vrednosti njihovih obaveza. Tre}i, evaluacija bankarske firme polazi od trì{ne vrednosti deoni~kog kapitala banke na osnovu teku}e berzanske cene jedne deonice pomnoènom ukupnim brojem emitovanih deonica. 7.4.2. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka Primarni motiv, koji stoji gotovo iza svake fuzije i akvizicije banaka u industriji finansijskih usluga, povezan je sa klju~nom svrhom egzistencije svakog poslovnog entiteta – maksimiziranjem vrednosti deoni~ara. Rast bogatstva deoni~ara fuzijom i akvizicijom entiteta ili je razultat vrednosti kreirane tom fuzijom i akvizicijom ili moè rezultirati od transfera bogatstva sa imaoca obveznica na imaoce deonica sa nepromenjenom ukupnom trì{nom vredosti kombinovanog entiteta. To moè da bude postignuto:2) • pobolj{anjem efikasnosti i efektivnosti kombinovanih institucija preko

ekonomije obima i smanjenja tro{kova; • pove}anjem njihove trì{ne snage preko prodajnih cena i naknada za

usluge; i • pove}anjem njihovog pristupa pouzdanijoj poslovnoj mreì.

2) Zabiholah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers and Acquisitions – The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 2001, str. 84.


225

Kada se dva entiteta kombinuju, fuzionisani entitet o~ekuje ve}u zaradu-profit. Drugi faktori koji mogu da budu va`ni u fuziji i akviziciji su: sinergija, ekonomija obima, prisustvo na trì{tu, kultura, smanjenje tro{kova, pove}anje prihoda, pove}anje poslovanja i teritorije. Fuzije i akvizicije su postale ~esta praksa u industriji finansijskih usluga u SAD. Ipak, sli~ni izazovi moraju da budu odgovaraju}e usmereni da osiguraju uspeh ovih poslovnih poteza. Smatra se, da je talas megafuzija i akvizicija deo trenda ujedinjenja u industriji finansijskih usluga, koji je po~eo ranih 1980-tih,u podeli rizika i u{tedi tro{kova. To je evidentno preko opadanja broja finansijskih institucija u periodu izme|u 1985. i 1999.godine (kada je broj komercijalnih banaka opao za 40%). Praksa teku}eg rapidnog koraka fuzija i akvizicija ukazuje na nekoliko karakteristi~nih faktora (pregled 7-2).3) Pregled 7-2:

Podru~je Indikatori-faktori 1. Regulacije

i propisa 1. Smanjene restrikcije za filijale 2. Primena RNIB Act-a iz 1994. eliminisane su

me|udràvne bankarske restrikcije 3. Primena GLB Act-a iz 1999. dozvoljena je

konsolidacija u FSI 2. Izve{tavanje i

ra~unovodstveni standardi

1. Primena op{te prihva}enih ra~unovodstvenih principa (GAAP) nasuprot Regulatornih ra~unovodstvenih principa (RAP)

2. Standardi fer vrednosti 3. Propis o eliminisanju metoda interesnog udruìvanja

3. Tehnolo{ki napredak

Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja podataka

Internet bankarstvo Kori{}enje Web stranica

4. Poslovno iskustvo

1. Porast koncentracije finansijskih institucija na nacionalnom nivou

2. Pove}anje snage i kvaliteta zarade 3. Ekspanzija ponude finansijskih usluga 4. Ravnomeran rast cena bankarskih deonica 5. Porast broja banaka 6. Redukcija bankrota banaka

5. Ekonomski faktori

1. Ekonomski rast 2. Niske kamatne stope

3) Ibidem, str. 88.


226

3. Izobilje novca raspoloìvog za investiranje 4. Vi{ak finansijskog kapitala

Izazovi za obavljanje poslova fuzije i akvizicije uklju~uju prilike da se: (1) postigne profitabilni posao (tj. finansijska korist za deoni~are za obe institucije) i (2) prinudno ujedinjuju eventualne prepreke tokom procesa kombinovanja ljudskih i fizi~kih resursa. Kada se razmatra posao fuzije i akvizicije, treba da se istraè i procene finansijske prilike i srodne prepreke (na primer, razli~ita korporativna kultura). Dopu{taju}i da je nemogu}e identifikovati sve uzroke i efekte teku}ih fuzija i akvizicija u praksi industrije finansijskih usluga, svrha je da se pomo}u navedenih uzroka objasni i razume najve}i broj nedavnih fuzija i akvizicija. Navedeni pregled 3-1 daje sumarni iskaz mogu}ih determinati fuzije i akvizicije finansijskih institucija. Prvo, bilo kakav porast broja fuzija i akvizicija bio bi nemogu} bez eliminacije tradicionalnih me|udràvnih ograni~enja i restrikcija filijala. Drugo, nivo koncentracije daje trì{tu ve}u snagu i kupovnu mo} za pripajanje drugih banaka. Tre}e, su{tinski napredak u informacionoj tehnologiji, komunikacijama i obradi podataka igra va`nu ulogu u olak{avanju i obavljanju virtuelno mogu}e fuzije i akvizicije u bankarskoj industriji. êtvrto, izvanredno obilje finansijskog kapitala (novca) i cena deonica, koje rezultiraju od visokih zarada raspoloìvih za investiranje, podstaklo je kao nikad rastu}i talas fuzija i akvizicija u bankarskoj industriji. 7.4.3. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka • Proces fuzije i akvizicije dve bankarske organizacije je ekstremno sloèn;

on zahteva duì vremenski period i velike napore i kupca i prodavca. Grafi~ki predstavljene, aktivnosti procesa fuzije i akvizicije su na slici 7-8:

Faza strategijske pripreme

Faza pregovora i istraìvanja

Faza finalizacije i integracije

Pre~i{}ava poslovni plan Formira M&A tim Utvr|uje M&A plan Utvr|uje ciljne kriterije Identifikuje kandidate Analizira ciljeve Rangira ciljeve

Fini{ira strategiju pregovora Kontaktira ciljeve Preliminarno razgovara Pi{e Internet pismo

d i b k

Utvr|uje finalnu transakciju Osigurava pristanak Finalizuje finansiranje Kompletira transakciju Integri{e entitete

Pre~i{}ava poslovni plan Analizira sopstvenu banku Utvr|uje vrednost fran{ize Uve}ava vrednost Razvija prodajni dokument Identifikuje potencijalne kupce

Fini{ira strategiju pregovora Utvr|uje ponudu Pregleda poreske konsekvence Pomaè u dijalogu

Pregleda kona~ni ugovor Kompletira transakciju

PROCES FUZIJE I AKVIZICIJE

Kupac Prodavac


227

Slika 7-8: Poslovne aktivnosti banaka u procesu fuzije i akvizicije U ovom procesu, ako se o~ekuje da fuzija ili akvizicija bude uspe{na, moraju se pa`ljivo razmotriti svi aspekti takvog poduhvata: poslovni, pravni, operativni, organizacioni, ra~unovodstveni i poreski. Tokom procesa, evaluacija mora da bude jedan vaàn input u procesu dono{enja odluka – od incijalne ciljne analize, pa sve do integracije entiteta. Proces fuzije i akvizicije moè se saèto predstaviti u tri opse`ne faze:4) • faza strategijske pripreme, • faza pregovaranja i istraìvanja, i faza finalizacije i integracije. Prva faza bilo koje fuzije ili akvizicije odnosi se na razvoj strategije koja defini{e pravac banke i utvr|uje dugoro~ne ciljeve kojima banka treba teìti. Ova faza obuhvata sedam tipi~nih poslovnih koraka koje treba obaviti i to: • sa~initi strategijski plan (fokus, pravac i ciljeve banke za horizont tri do pet

godina), • formirati tim za fuziju i akviziciju (ljudi iz klju~nih ban~inih funkcija), • sa~initi plan fuzije i akvizicije (rok, strukturu transakcije, finansijske i

poreske apekte i strategiju pregovaranja), • utvrditi kriterije za izbor kandidata (veli~inu, lokaciju, kvalitet kreditnog

portfolija, miks aktive, strukturu obaveza, korisnike i trì{nu poziciju, nivo kapitala i sistem isporuke),

• izvr{iti identifikaciju kandidata, • izvr{iti anlizu kandidata, i • uraditi preliminarnu evaluaciju i finansijsku studiju izvodljivosti. Druga faza fokusira proces fuzije i akvizicije koji se odnosi na pregovaranje i istraìvanje. Ova faza pokriva aktivnosti od inicijalnog kontakta izme|u kupca i prodavca, do ta~ke na kojoj treba pripremiti finalni ugovor o fuziji ili akviziciji. U ovoj fazi fuzije i akvizicije postoje ~etiri klju~na aspekta i to: • strategija pregovaranja, • kontakt sa kandidatom i preliminarni razgovori, 4) Ibidem, str. 303-304.


228

• pismo namere, i • pa`ljiva provera performansi i vrednosti banke. Tre}a i poslednja faza u procesu fuzije i akvizicije je finalizacija i integracija. U ovoj fazi transakcioni termini su finalizovani, ukupna transakcija je zavr{ena i po~inje posao integrisanja entiteta, {to obuhvata pet glavnih aspekata: • finalizaciju ugovora, • saglasnost regulatora i deoni~ara, • kratki finalni pregled, • finalizaciju transakcija, i • integraciju entiteta. Obavljanje ove tri faze procesa: faza strategijske pripreme, faza pregovaranja i istraìvanja i faza finalizacije i integracije fuzije i akvizicije, spada u poslove novijeg datuma, koji su sloèni, dugoro~ni i odgovorni, {to zahteva izuzetno stru~an i profesonalni odnos formiranih timova, menad`ment timova i organa upravljanja u bankama. 7.4.4. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti Aktivnosti i transakcije fuzija i akvizicija banaka obavljaju se na postoje}em trì{tu izme|u banaka na istom trì{tu, bilo gradskom ili ruralnom, ili u varijanti pro{irenja trì{ta na razli~itim lokalnim trì{tima. Va`no je uo~iti i praviti razliku izme|u poslovnih kombinacija na postoje}em trì{tu i poslovnih kombinacija na pro{irenom trì{tu, zbog evaluiranja efekata i politika odgovornosti u poslovima fuzija i akvizicija. Fuzije i akvizicije, konsolidacije i povezivanja, su validne taktike pozicioniranja sa namerom da pomognu kombinovanim kompanijama da se efektivnije bore na globalnom trì{tu: (1) podràvanjem postoje}ih poslovnih linija, (2) {irenjem u nove poslovne linije i (3) eliminisanjem ranijih konkurenata. U stvari, postoje dva tipa poslovnih kombinacija u industriji finansijskih usluga: (1) konsolidacija i (2) povezivanje, {to pokazuje slika 7-9.5)

5) Ibidem, str. 74-76. U periodu od 1990. do 1999.godine nastale su mnoge fuzije i akvizicije banaka u SAD i u svetu. Me|u najve}im se smatraju: Citicorp i Travelers, Bank Ameica i Nations Bank, Deutsche Bank i Bankers Trust, Union Bank o9f Swizerland i Swiss Bank Corporation, Wells Fargo i Norwest, Socete Generale i Paribus, Bank One i First Chicago, Bank Boston i Fleet Financial Group, itd. Tako je u 1998.godini, vrednost fuzija i akvizicija banaka u SAD dostigla najve}i nivo vrednosti od 674 milijarde dolara. Najvi{e publikovana megafuzija bila je Citicorp i Traveler sa procenjenom vrednosti kombinovane aktive od 669 milijaldi dolara, koja je obuhvatala razli~ite finansijske usluge kao {to su komercijalno bankarstvo, investiciono


229

Slika 7-9: Poslovne kombinacije u procesu fuzija i akvizicija Konsolidacija povla~i za sobom kombinaciju resursa sli~nih finansijskih institucija (na primer, banaka me|usobno, banaka i bankarskih holding kompanija), kroz fuzije i akvizicije. Povezivanje zna~i ekspanziju polja rada ili {irine finansijske institucije u razne finansijske usluge kroz fuzije i akvizicije banaka i drugih finansijskih institucija, odnosno firmi finansijskih usluga (osiguravaju}ih kompanija, firmi za preuzimanje rizika emitenata hartija od vrednosti, udruènih -‘mutual’ fondova). Dono{enjem GLB Act-a 1999.godine u SAD, banke su se suo~ile sa rastom konkurentske pozicije osiguravaju}ih kompanija, brokerskih ku}a, udruènih fondova, kreditnih unija, koje su sposobne da odobravaju potro{a~ke i poslovne kredite, kao i da nude ostale bankarske usluge ({tedne i teku}e ra~une). Ovaj novi talas povezivanja doneo je mogu}nost bankama, udruènim fondovima, osiguravaju}im kompanijama i investicionim firmama, da stanu pod jedan korporativni krov. Me|utim, to je dovelo do potrebe da se vi{e pa`nje posveti politikama odgovornosti za poslove fuzije i akvizicije u industriji finansijskih usluga. Slika 7-10. ilustruje, na saèt na~in, u kojim segmentima su te odgovornosti neophodne.6)

bankarstvo, upravljanje aktivom, brokerske poslove sa hartijama od vrednosti i osiguranje imovine, osiguranje od nesre}ih slu~ajeva i ìvotno i osiguranje. 6) Ibidem, str. 83.

Poslovne kombinacije

Konsolidacije

Povezivanje

Postoje}e trì{te

Pro{ireno trì{te

Postoje}e trì{te

Pro{ireno trì{te


230

Slika 7-10: Politike odgovornosti za procese fuzija i akvizicija Politike odgovornosti usmerene su na tri podru~ja: (1) regulaciju kapitala, (2) superviziju institucija i (3) trì{nu disciplinu. Trì{no vo|ena odgovornost i disciplina su, verovatno, najbolja politika odgovornosti za promene u kombinovanim institucijama. Bankarski autoriteti, regulatori i supervizori ne

Politike odgovornosti za fuzije i akvizicije

Regulacija kapitala

Supervizija institucije

Trì{na disciplina

Bazni standardi rizika kapitala

Bazelski sporazum

Finansijska modernizacija

Praksa upravljanja rizikom

Modeli kreditnog rizika

Interna struktura kontrole

Modeli vrednosti u uslovima rizika

Efektivna kontrola procesa

Finansijski izve{taji i k i k j

Izve{tavanje interne kontrole

Supervizorsko evaluiranje izve{taja

Modeli a|ustiranja trì{nog rizika


231

treba da se uklju~uju direktno u mikro upravljanje institucijama koje se fuzioni{u. Me|utim, oni treba da procene odgovornost nadzora, da za{tite su{tinski negativne spolja{nosti institucije, korisnike, industriju finansijskih usluga i sistem i obveznike poreza, koji obezbe|uju krajnju osnovu sigurnosne mreè. Kreatori politike i regulatori, tako|e, moraju za{titi porast trì{ne snage od fuzija i akvizicija, kako na postoje}em, tako i na pro{irenom trì{tu. L I T E R A T U R A: 1. Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and

Acquisitions – The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 2001.

2. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, third edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.

3. Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

4. Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing the Value of Companies, McKinsey & Company, Inc., John Wiley & Sons, New York, 1991, str. 375-397.

5. Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002.

6. Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi Sad, 1997.

7. Anthony Saunders: Financial Institutions Management – A Modern Perspective, Irwin, 1994.

8. Peter S. Rose: Commercial Bank Management, Third Edition, Irwin, 1995. 9. Robert S. Kaplan and David P. Norton: The Balanced Scorecard – Measures

that Drive Performance, Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance, Harvard Business School Press, 1998.

Profit je krajnji cilj svake poslovne aktivnosti banke!

GLAVA 8.

UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM PERFORMANSAMA BANKE

• Identifikacija korporativnih performansi banke • Planiranje korporativnih performansi banke • Merenje korporativnih performansi banke • Analiza korporativnih performansi banke

OKVIR OSME GLAVE:

KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE

234

8.1. IDENTIFIKACIJA KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8.1.1. Pojam i su{tina korporativnih performansi banke Najkra}e, pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati, kvalitet i kvantitet poslovanja banke, kao {to su, na primer: stopa profitabilnosti, kvalitet aktive, stopa likvidnosti i sli~no.6) Performanse banke su ogledalo njene vrednosti, njenog uspeha, njene veli~ine, kao i njene efikasnosti i efektivnosti poslovanja. Posmatrane kao odnos jedne banke prema svim drugim bankama ili bankama u okviru jedne uporedive grupe (‘peer group’), performanse banke mogu da budu vrhunske, srednje ili niske. Vrhunske performanse banke predstavljaju pokazatelje najve}eg stepena uspe{nosti poslovanja banke, kao {to je, na primer, najve}a stopa profitabilnosti. Srednje performanse predstavljaju one veli~ine koje ostvaruju banke oko visine prose~nog nivoa pokazatelja (na primer, profitabilnosti) cele grane ili grupe sli~nih banaka. Niskim performansama smatraju se oni pokazatelji (na primer, profitabilnosti) koji tendiraju smanjenju od prose~nih ka minimalnim pokazateljima. U trì{nim uslovima, od velikog zna~aja je da banka ostvaruje vrhunske, pa i i srednje odnosno prose~ne performanse. Ostvariti lidersku poziciju i vrhunske performanse na trì{tu i biti prvi, je izazov svake dobre, a ponekad ~ak i lo{e banke. Naime, borba za prvo mesto odnosno lidersku poziciju u o{troj konkurenciji podrazumeva skladnost svih napora banke usmerenih ka jedinstvenom krajnjem cilju: ostvarenju profita. Ostvarivanje profita kao dugoro~ne performanse, vezano je za ostvarivanje niza drugih kratkoro~nih vrsta performansi banke, kao bitnih preduslova za ostvarivanje profita. Dakle, postoji veoma ~vrsta i jasna veza izme|u ostvarivanja dugoro~nih i kratkoro~nih performansi u poslovanju banke. Obavljanje pojedina~nih savkodnevnih poslova uti~e na ostvarivanje profita banke, koji se iskazuje tokom i na kraju godine.

6) Performanse (na engleskom ‘performance’) u svom op{tem zna~enju izraàva funkcionalnu sposobnost, u~inak, delo, izvr{enje, ostvarenje.

KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE

235

8.1.2. Vrste korporativnih performansi banke Osnovni smisao iskazivanja performansi banaka je u njihovom pore|enju sa performansama drugih banaka. U praksi susre}emo razli~ite vrste performansi banke, od kojih mo`emo navesti samo neke najva`nije: • finansijske performanse, • marketing performanse, • upravlja~ke performanse, • performanse zaposlenih, • poslovna filozofija,

• poslovna kultura i stil pona{anja,

• poslovni ugled i reputacija, • imid`, i • gudvil (‘goodwill’).

Navedene performanse banke mogu se grupisati prema razli~itim kriterijima. Tako se performanse mogu svrstati u slede}e grupe: • op{te i funkcionalne performanse, • naturalne i vrednosne performanse, • merljive i nemerljive performasne, i • korporativne i portfolio performanse. Op{te i funkcionalne performanse se odnose kako na banku kao celinu, tako i na njene funkcionalne delove. Op{te performanse predstavljaju op{ti izraz uspeha banke iskazan obi~no u vrednosnim, tj. finansijskim pokazateljima (visina ukupnog prihoda, tro{kova, profita), dok se funkcionalne performanse banke odnose na iskazivanje vrednosnih podataka o veli~ini i uspe{nosti pojedinih funkcionalnih delova banke (obim kredita, obim {tednje, obim depozita). Mogu se koristiti i pokazatelji u procentualnom izrazu, da bi se njihova veli~ina lak{e poredila sa drugima bankama, planiranim veli~inama i sa ostvarenim veli~inama banke u prethodnom periodu. Naturalne i vrednosne performanse se ~esto koriste kao kombinacija u iskazivanju ostvarenih rezultata banke ili nekog njenog organizacionog dela. Naturalne performanse odnose se na iskazivanje ostvarenih naturalnih veli~ina (broj korisnika kredita, broj {tedi{a, broj depozitara) kako na nivou banke, tako i na nivou pojedinih organizacionih delova banke (filijala, ekspozitura). Vrednosne performanse odnose se na iskazivanje ostvarenih rezultata i pokazatelja u banci i njenim organizacionim delovima. Merljive i nemerljive performanse banke su zna~ajne sa aspekta njihovog planiranja i ostvarivanja. Merljive performanse se lak{e planiraju (finansijske, marketing, performanse zaposlenih) i postoji ve}a mogu}nost njihovog ostvarivanja i kontrole. Nemerljive performanse se ne mogu kvantificirati i te`e

KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 237

ih je planirati (poslovna filozofija, kultura, ugled, gudvil7)), pa ih je samim tim teè i ostvarivati, a neke od njih je te{ko i posti}i, odnosno definitivno ih ostvariti (dobar imid`), jer moè uvek bolje. Korporativne i portfolio performanse reprezentuju uspe{nost poslovanja na dva nivoa banke: prvo, odnose se na op{te performanse banke kao entiteta, naro~ito finansijske performanse; drugo, portfolio performanse se odnose na odre|ene delove odnosno segmente poslovanja banke, prvenstveno na kreditni i investicioni portfolio. Korporativne i portfolio performanse predstavljaju kombinaciju merljivih (finansijskih, marketing, upravlja~kih) i nemerljivih (poslovna filozofija, kultura, imid`, gudvil) performansi banke, koje su veoma zna~ajne sa trì{nog aspekta. Finansijske performanse banke predstavljaju op{ti svodni, odnosno nov~ani izraz uspe{nosti poslovanja banke. One su i najva`nije koroporativne performanse banke, po{to se preko njih sageldava poslovna uspe{nost banke sa aspekta dru{tva i sa aspekta deoni~ara banke. Me|u najva`nijim performansama za dru{tvo je stopa profitabilnosti banke merena odnosom profita prema ukupnoj aktivi, a me|u najva`nijim pokazateljima za deoni~are banke je stopa profitabilnosti banke merena odnosom profita prema ukupnom deoni~kom kapitalu. Pored ovih najva`nijih finansijskih performansi, posebna pa`nja }e biti posve}ena i drugim finansijskim performansama banke. Marketing performanse banke predstavljaju, po va`nosti, druge korporativne performanse i one pokazuju poslovnu orijentaciju banke i na~in ostvarivanja poslovnih rezultata banke. Me|u najva`nije marketing performanse spadaju: visina u~e{}a banke na trì{tu, prihva}enost proizvoda i usluga banke od strane komitenata i klijenata (satisfakciju), visina i prihva}enost cena proizvoda i usluga u odnosu na konkurenaciju, efikasnost kanala distribucije (fizi~ke, personalne i internet), efektivnost promocije u pomeranju krive tra`nje u korist banke (obave{tavanje i ube|ivanje). O nemerljivim performansama je bilo ve} re~i kod izlaganja o korporativnom identitetu banke. Performanse upravlja~kog sistema odnose se na performanse menad`ment tima i upravlja~kog sistema u kontinuiranom pobolj{anju produktivnosti i kvaliteta. Upravlja~ke performanse uklju~uju bazi~ne elemente sistema upravljanja performansama koji uklju~uje: sistem utvr|ivanja standarda performansi, sistem merenja performansi zaposlenih i sistem nagra|ivanja za ostvarene

7) goodwill ozna~ava neopipljivo posedovanje, koje omogu}ava banci nastavljanje poslovanja i zara|ivanje profita po stopi koja prevazilazi normalnu ili osnovnu stopu profita u ostalim poslovima ili delatnostima sli~nog tipa. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New York, 1990, str. 288. i Jerry M. Rosenberg: Dictionary of Banking Financial Services, second edition, John Wiley & Sons, New York, 1985, str. 326.


performanse. Sistem nagra|ivanja se zasniva na diferencijaciji performansi. Kvantitativno merenje performansi zaposlenih je u korelativnom odnosu sa op{tim performansama i profitabilnosti banke.8) Poseban zna~aj u ostvarivanju performansi zaposlenih ima kori{}enje diskrecionog napora zaposlenih.9) 8.1.3. Kontrola kvaliteta performansi banke Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornmansi banke moè se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Kontrolu kvaliteta ovih performansi poslovanja banke usmerava menad`met tim na interne i eksterne faktore.10) Kontrola internih faktora odnosi se na racionalno kori{}enje resursa koje banka moè da kontroli{e, i to: • poslovni miks, • prihode od usluga, • kvalitet kredita, • nivo tro{kova, i • poreske obaveze. Racinalno kori{}enje resursa odnosi se, pre svega, na finansijske resurse, odnosno na takvo struktuiranje aktive i pasive bilansa banke, koje }e omogu}iti banci da maksimizira prihode i minimizira tro{kove. Menad`ment tim banke ne moè da kontroli{e uticaj eksternih faktora na kvalitet performansi banke, jer su van dometa njegove kontrole. Me|utim, menad`ment tim banke moè da razvija strategije banke i da se na taj na~in minimizira uticaj eksternih faktora kao {to su promene u okruènju, inflacija i sli~no. Banka treba da razvija u tom pravcu slede}e strategije: • segmentacije, • pozicioniranja, • marketing miksa, • tehnolo{kog razvoja, i • relationship banking (dugoro~na veza banke sa klijentima).

8) Aleda V. Roth and Marjolijn van der Velde: Retail Banking Strategies – Opportunities for the 1990s, Bank Administration Institute Rolling Meadows, Illinois, 1990, str. 60-63. 9) Vidi detaljnije: Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, bonitetom i portfolio rizicima banke, Feljton, Novi Sad, 2003, str. 98-103. 10) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 266.


Formulisanje odgovaraju}ih strategija podrazumeva usmeravanje poslovne aktivnosti banke na odre|ene tr`i{ne segmente, koriste}i pozicioniranje i repozicioniranje banke kao insttitucije, kombinacije instrumenata marketing miksa i grade}i vi{estruku dugoro~nu vezu banke sa komitentima i klijentima. Na slici 8-1 grafi~ki ilustrujemo uticaj menad`ment tima banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike u poslovanju banke.

Op{te performanse banke

Prinos na deoni~ki kapital banke (ROE)

RIZIK(Promenljivi ROE))

Prinos na ukupna sredstva (ROA)

LEVERID@ (EM)

Faktori sredine koje banka kontroli{e:

1. Poslovni miks 2. Prihod od usluge 3. Kvalitet kredita 4. Nivo tro{kova 5. Poreske obaveze

Faktori sredine koje banka ne kontroli{e:

1. Strategija segmentacije 2. Strategija pozicioniranja 3. Strategija marketing miksa 4. Strategija tehnolo{kog razvoja 5. Strategija ‘relationship banking’

Slika 8-1: Performanse banke i kontrolisani i nekontrolisani rizici

Od sposobnosti menad`ment tima da kontroli{e faktore unutra{nje sredine i da se adekvatnim strategijama prilago|ava faktorima spoljne sredine, koje ne mo`e da kontroli{e, zavisi}e visina i kvalitet ostvarenih performansi banke. 8.1.4. Kapacitet i alokacija rizika banke Ostvarivanje profita, kao klju~ne performanse banke, podrazumeva preuzimanje odre|ene veli~ine rizika. Preuzimanje rizika od strane banke ili kapacitet rizika banke je limitiran: 11) • veli~inom kapitala banke, • obimom depozita banke,

11) Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988, str. 347.


• regulacijom, i • kreditnim rejtingom. Po{to je kapacitet rizika banke limitiran, mora se alocirati na njegove razli~ite korisnike na na~in da se maksimizira o~ekivani profit. Tipovi rizika uklju~uju izloènost kapitala riziku, rizik ‘proizvodnje’ usluga i finansijske rizike (kamatne stope, kredita i finansiranja). Kapacitet rizika i sistem njegove alokacije pokazuje slika 8-2.12) RIZIK BANKE

Rizik kapitalnih izdataka: - mreà filijala - kompjuterski sistem - sistem bankomata - nabavke

Finansijski rizik (ALCO)

Rizik kamatne stope Cilj motrenja:

- GAP (razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa)

Rizik produkcije usluga: - upravljanje gotovinom - trust poslovi - diskontno poslovanje - nabavke

Kreditni rizik Cilj motrenja:

- rast kredita - alokacija kredita - kreditni raciji

Rizik pogre{nog ulaganja {tedi{e Cilj motrenja:

- likvindnost - pogre{no ulaganje sredstava

Slika 8-2: Sistem alokacije rizika banke Kad menad`ment tim odlu~i koliki je kapacitet rizika namenjen za finansijski rizik, onda je odgovaraju}i komitet (odbor) odgovoran za upravljanje tim finansijskim rizikom. Tome se moraju prilagoditi organizaciona struktura, broj zaposlenih i kompjuterska podr{ka, da bi napori i poslovna aktivnost banke u ovom delu bili efektivni. Bazirano na povoljnim prilikama i {ansama banke, ekonomskim izgledima i prognoziranom odnosu rizik - profit, menad`ment tim banke odre|uje osnovnu strategiju i na~in alokacije raspoloìvog kapaciteta rizika. Bez obzira u koji posao banka ulazi, ona mora koordinirati politike: rizika kamatne stope, kreditnog rizika i rizika likvidnosti. To zahteva i posebne metode i na~ine merenja rizika kamatne stope, kreditnog rizika i rizika likvidnosti.



8.2. PLANIRANJE KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8.2.1. Sloènost planskog oblikovanja performansi banke Pre nego {to razmotrimo celinu procesa planiranja korporativnih performansi banke, ukratko }emo se upoznati sa osnovnim pojmovima i elementima tog procesa. Osnovni elementi ovog procesa su:1) (1) planiranje, (2) prognoziranje, (3) finansijsko prognoziranje, (4) strategijsko planiranje, (5) leverid`, i (6) cenovno/zaradni racio. (1) Planiranje. Uop{teno govore}i, planiranje je skicranje iz pro{losti, da bi se odlu~ilo danas {ta }e se raditi u budu}nosti, odnosno odlu~ivanje danas {ta }e se raditi kasnije, kada i kako }e se to raditi i ko }e to uraditi. Ako banka nema plan, ne moè ni{ta uraditi, po{to ne zna {ta treba da uradi ili kako to treba da uradi. Drugim re~ima, ako banka ne zna kuda treba i}i, svaki pravac }e joj biti dobar izbor i voditi upravo tamo. Koncept planiranja nije ni{ta novo. Me|utim, trì{ni i ekonomski uslovi u nedavnoj pro{losti uslovili su bolje razumevanje potrebe i vrednosti formalnog planiranja. Zaista, svaki uspeh koji menad`ment tim ima u pove}anju profitabilnosti zavisi u velikoj meri od primene planiranja. Formalno planiranje je jedno od najefektivnijih raspoloìvih oru|a za reduciranje rizika. (2) Prognoziranje. Priroda prognoziranja vezana je za budu}a o~ekivanja poslovanja banke. U komercijanom bankarstvu prognoziraju se inputi u procesu finansijskog planiranja tako da teku}i resursi mogu da budu efikasno kori{}eni i da ostvare ciljeve individualne banke. Ina~e da se podsetimo, planiranje je integracija finansijskog prognoziranja sa analizom i kontrolnom procedurom u nameri da se postignu formulisani ciljevi jedne banke. Kod nas treba da se intenzivira potreba za sofisticiranim tehnikama planiranja i prognoziranja, imaju}i u vidu o~ekivane promene u na{em bankarstvu u narednom periodu.

1) Gary A. Giroux and Peter S. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application, UMI Research Press, Michigen, 1981, revision G.A. Giroux 1970, University of Arisona, str. 3-16.


(3) Finansijsko prognoziranje. Finansijsko prognoziranje se defini{e kao jedna procena najverovatnije finansijske pozicije banke za jedan ili vi{e budu}ih perioda. Bazirano je na mi{ljenju (prosu|ivanju) menad`ment tima o najverovatnijem setu uslova i najverovatnijem kursu akcije banke. (4) Strategijsko planiranje. Planiranje kao aktivnost u jednoj instituciji moè egzistirati na vi{e nivoa (na nivou banke, na nivou strategijskih poslovnih jedinica), {to zavisi od veli~ine institucije, njene geografske pokrivenosti ({irine) i diverzifikiacije njenih proizvoda i usluge. Strategijsko planiranje podrazumeva da menad`ment tim banke defini{e misiju, dugoro~ne ciljeve i strategiju za ostvarivanje ciljeva. Ovako formulisani dugoro~ni ciljevi i strategije banke postaju okvir u kome se vr{i planiranje unutar organizacionih delova banke.2)

Slika 8-3: Proces strategijskog planiranja na nivou banke Proces strategijskog planiranja na nivou banke obuhvata planiranje promena eksternih faktora bankarske sredine (demografskih, ekonomskih, pravnih, tehnolo{kih, politi~kih, kulturnih). Su{tina je u tome, da banka predvidi potrebu prilago|avanja internih faktora (poslovne filzofije, organizacije, ljudi, finansijskih resursa i marketing instrumenata) u narednom periodu, kako bi se ostvarili planirani ciljevi i performanse. (5) Leverid` (‘leverage’). Leverid` zna~i oslonac, polugu i kao pojam se odnosi na pozajmljeni novac u cilju porasta prinosa na investirani kapital. Moè se posmatrati sa dva aspekta: bankarskog i finansijskog. Bankarski aspekt leveridà podrazumeva

2) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke, Feljton, Novi Sad, 1999, str. 38-46.

Definisanje misije banke

Determinisanje ciljeva banke

Planiranje na nivou strategijskih poslovnih jedinica banke

Izbor strategija na nivou banke i strategijskih poslovnih jedinica

banke


kori{}enje kupljenih sredstava na trì{tu novca ili pozajmljen od depozitara da se finansira kamatonosna, odnosno produktivna aktiva, u principu krediti. Banke investiraju novac svojih depozitara u kredite po ve}im stopama dovoljnim da pokriju tro{kove pozajmljivanja sredstava i operativne tro{kove i da ostvare zaradu odnosno profitnu marginu (‘spread’). Leverid` raste kada aktiva banke raste bròm stopom od deoni~kog kapitala kao {to su obi~ne deonice, koje ~ine za{titu od gubitaka. Da bi se leverid` odrào da ne bude previsok, {to se moè desiti ako banka raste previ{e rapidno ili odobrava previ{e riskantne kredite, komercijalne banke drè minimalni nivo deoni~kog kapitala u odnosu na ukupnu aktivu.3) (6) Cenovno/zaradni racio (‘price/earning racio’ ili jednostavno ‘P/E racio’). P/E racio (‘price/earnining ratio’) je multiplikator koji pokazuje kakav je odnos izme|u trì{ne cene deonice i godi{njeg prinosa te deonice. Kada se posmatraju vrednosti P/E na berzanskim listama za deonice raznih preduze}a moè se uo~iti velika razlika izme|u deoni~arskih firmi u istoj grani i prose~nih kompanija u razli~itim granama.4) Kada se radi o firmama u istoj grani onda je re~ o razlikama koje poti~u iz ostvarenih razli~itih stopa profitabilnosti kompanija u okviru iste privredne grane. Kada se analizira kretanje P/E izme|u kompanija u razli~itim privrednim granama, onda te razlike postoje zbog diferencijalnog poloàja razli~itih privrednih grana u privrednom sistemu. Ovi podaci se objavljuju kvartalno, odnosno za poslednja ~etiri kvartala. 8.2.2. Prognoziranje u procesu dizajniranja performansi banke Klju~ne interne finansijske odluke postaju sve kompleksnije. Kao rezultat inovacija u upravljanju sredstvima, bankarski menadèri u savremenim bankama susre}u se sa dono{enjem sve sloènijih odluka. U sve rizi~nijim uslovima treba ostvariti sve bolje profitne performanse i rast. U takvoj ekonomskoj bankarskoj sredini, sa porastom sloènosti i obimom rizika, potrebno je bri`ljivije finansijsko prognoziranje i pa`ljivo finansijsko planiranje kriti~nih inputa u procesu dono{enjaq upravlja~kih odluka. Uprkos potrebi za kompetentne i bri`ljive procedure prognoziranja i planiranja, teku}a praksa prognoziranja i planiranja nikad do sada nije u bankarstvu pa`ljivo dokumntovana. Naime, praksa savremenih banaka u razvijenim trì{nim privredama pokazuje, da su za prognoziranje i planiranje ra|ene studije za pojedine izabrane banke. Procedure prognoziranja i planiranja, koje treba da 3) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990, str. 350-351.) 4) Ibidem, str. 475.


koriste zaposleni u bankama, va`ne su za planiranje i merenje performansi banaka u uslovima rizika. Ekonomska i finansijska sredina postaje za komercijalno bankarstvo konkurentnija i sve sloènija. Faktori kao {to su promena kamatnih stopa, deviznih kurseva, trì{ne fliktuacije u ekonomskim uslovima, postaju sve komplikovaniji zadatak za prognoziranje i planiranje u svakoj banci. I u samim bankama nastaju va`ne promene kao {to su promene u informacionoj tehnologiji i transferu. Ovim promeneama se te{ko odupiru i banke u razvijenim trì{nim privredama i statistike pokazuju da je sve vi{e banaka koje ne mogu da prate ove trendove.5) Brojne promene u okruènju usmeravaju menad`ment timove banaka u razvijenim trì{nim privredama u pravcu razvoja nove filozofije planiranja i kontrole i novog modus operendi u novim poslovima (na primer ‘leasing’). Banke se vi{e okre}u rastu koriste}i inovativne izvore sredstava sa manjim racijom deoni~kog kapitala. Ume{nost ovog koraka potencira u banci potrebu za ta~nijim prognoziranjem u okviru {irokog spektra ekonomskih faktora, finansija, te specifi~nih varijabla u bankarstvu. Komercijalne banke imaju uù marginu za planske gre{ke i moraju da posvete veliki zna~aj prognoziranju ako èle da izbegnu katastrofalne rezultate. Analize performansi banaka tako|e pokazuju, da su zarade i druge dimenzije performansi sve vi{e ispod o~ekivanja kao posledica neta~nog prognoziranja budu}ih ekonomsko-finansijskih uslova poslovanja. Krucijalni faktor za razvoj jednog realnog finansijskog plana banke je funkcija finansijskog prognoziranja (slika 8-4).

Slika 8-4: Mesto prognoziranja u procesu finansijskog planiranja

5) Tako je, na primer, 80-tih i 90-tih godina u SAD do{lo do velikih promena u pogledu broja banaka kao posledica prvo bankrota, a posle fuzija i akvizicija – vidi glavu 1. ove knjige.

FINANSIJSKO PLANIRANJE

Godi{nje budètiranj

Kapitalno budètiranj

Upravljanje bilansom

FINANSIJSKO PROGNOZIRANJE


Funkcija finansijskog prognoziranja ima dve me|usobno povezane aktivnosti: (1) prognoziranje uslova eksterne bankarske sredine (ekonomski,

konkurentski i regulatorni faktori) i (2) analiziranje alternativa, finansijskih odluka baziranih na eksternim

faktorima i projektovanje teku}e i budu}e finansijske pozicije banke na trì{tu.

Drugim re~ima, finansijsko prognoziranje je srce finansijskog planiranja kao jedna od nekoliko va`nih komponenti planskog procesa u banci (slika 8-4). 8.2.3. Finansijsko planiranje korporativnih performansi banke Finansijsko planiranje predstavlja razvoj strategije za dono{enje odluka tokom jednog odre|enog vremenskog perioda. Ono obuhvata tri me|usobno povezane funkcije (vidi sliku 8-4):6) (1) godi{nje budètiranje, (2) kapitalno budètiranje i (3) upravljanje bilansom. Svaka od navedenih funkcija finansijskog planiranja je tesno povezana u planskom procesu, zahteva finansijsko prognoziranje kao dela aspekta odnosnog planskog procesa svake funkcije. Razumevanje me|usobnog odnosa izme|u budètiranja i upravlja~kih odluka za nameru maksimiziranja koristi, koje su rezultat finansijskog planiranja. (1) Godi{nje budètiranje je esencijalni element u procesu finansijskog planiranja. To je jedan formalni upravlja~ki proces za oblikovanje komuniciranja, implementiranja i kontrole finansijskih akcija u okviru fiskalne godine banke. Planiranje je esencijalno kako za proces budètiranja, tako i za proces kontrole. Aktuelni godi{nji rezultati banke moraju da budu evaluirani u odnosu na godi{nji budèt i, ako je potrebno, spremni za korektivnu akciju. Kontrolne informacije obezbe|uju povratnu spregu (‘feedback’) i predstavljaju vodi~ za eventualnu reviziju budèta. Virtuelno, godi{nje budètiranje uklju~uje i sve druge upravlja~ke procese u banci uklju~uju}i personalne motivacije, portfolio pristup i dono{enje odluka o cenama, auditing i kontrolu i evaluiranje performansi banke. (2) Druga va`na komponenta finansijskog planiranja je kapitalno budètiranje. Ono uklju~uje analizu dugoro~nih {ansi bankarskog investiranja generalno uzev{i na osnovi relacije tro{kovi-korist, odnosno cost-benefit osnovi. Sofisticirani modeli kapitalnog budètiranja, koji se danas koriste, projektuju sada{nju vrednost ulaska gotovine i izlaska za specifi~ne investicione projekte 6) Gary A. Giroux and Peter S. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application, UMI Research Press, Michigen, 1981, revision G.A. Giroux 1970, University of Arisona, str. 23.


sa podesnim uskla|ivanjem rizika projekata i obezbe|uju menad`ment tim sa kriterijumima za odluke o prihvatanju ili odbijanju svakog specifi~nog dugoro~nog projekta. Kapitalno budètiranje ne uklju~uje samo elemente planiranja, ve} i faze upravlja~kog procesa u celini. Kontrola je me|u najva`nijim od njih, pa prihva}eni projekti moraju da budu pa`ljivo evaluirani pre nego po~ne njihova implementacija. Relativno ~esta neuspe{nost projekata koja se de{ava u bankama je posledica nedostatka adekvatne kontrole i povratnih informacija (‘feedback’). (3) Upravljanje bilansom, poznato i kao portfolio planiranje ili upravljanje odnosima aktiva-pasiva, odnosi se na planiranje finansijske pozicije tokom relevantnog planskog horizonta. Glavne komponente upravljanja bilansom su: (1) odràvanje likvidnosti i upravljanje nov~anom pozicijom banke, (2) upravljanje stopom adekvatnosti kapitala. (3) upravljanje ulaganjima u kredite i hartije od vrednosti i (4) upravljanje pasivom. Svi aspekti upravljanja bilansom su tesno povezani jedan sa drugim i njihov uspeh krucijalno zavisi od adekvatnih kontrolnih procedura. Ne manje va`no je i finansijsko prognoziranje, koje moè da bude kori{}eno da obezbedi procenu toka sredstava u banci, budu}e promene u kamatnim stopama, kreditnu tra`nju, tro{kove i neto zaradu. Linearno programiranje i simulaciona analiza mogu da budu kori{}eni da se, kao konsekvence trasiraju zarada banke, rast banke, kao i drugi ciljevi banke u prognoziranim promenama pozicije bilansa banke. Dakle, kao {to smo videli, tri funkcije planiranja: godi{nje budètiranje, kapitalno budètiranje i upravljanje bilansom., me|usobno su povezane. Prvo, sve se rade operativno preko alokacije godi{njeg buèta, na primer, dugoro~no kapitalno budètiranje se primenjuje preko porasta toka gotovine (‘cash flow’) u godi{njem budètiranju. To isto je prisutno i u portfolio promenama kombinovano aplikacijama upravljanja bilansom. Neke od odluka upravljanja bankom primenjuju se u procesu razmatranja sve tri planske funkcije simultano. Na primer, odluka da se izgradi nova zgrada banke u osnovi je odluka kapitalnog budètiranja. Me|utim, godi{nje alokacije budèta moraju da budu takve da pokriju konstrukciju tro{kova eksploatacije i funkcionisanja nove zgrade kao investicije. âk {ta vi{e, po{to }e nova zgrada imati uticaj na tro{kove, prihode i neto zaradu, ona }e imati i direktni uticaj na upravljanje bilansom banke. Ako neto zarada opadne, kao posledica ve}ih od o~ekivanih tro{kova konstrukcije, funkcija upravljanja bilansom banke }e biti pozvana da na|e na~ina da pove}a zaradu sa namerom da nadoknadi pad profitne pozicije banke. Planiranje je zaista jedan integralni proces i uklju~uje sve aspekte bankarskog poslovanja. Ono ne moè da bude izvr{eno uspe{no ukoliko je izolovano od dinami~ne organizacije koja je oblikovana kao vodi~ za usmeravanje. Dakle, za


uspe{no planiranje neophodna je interdisciplinarna i me|usektorska saradnja u okviru poslovnih aktivnosti i zaposlenih u banci. 8.2.4. Proces finansijskog planiranja performansi banke Glavni inputi u procesu finansijskog planiranja komercijalne banke su: (1) faktori eksterne sredine banke, (2) teku}a finansijska pozicija banke i (3) ciljevi menad`ment tima banke. Slede}a slika (8-5) ilustruje proces finansijskog planiranja u banci:7)

Slika 8-5: Tok procesa finasijskog planiranja u banci Slika procesa planiranja prikazuje tok procesa sa glavnim inputima: sredina, finansijska pozicija i ciljevi menad`ment tima (dati zajedno kao eksterni) u

7) Ibidem, str. 27.

EKSTERNA SREDINA

Analiza ekterne sredine

O~ekivane promene sredine

Finansijsko prognoziranje budu}e

sredine

Analiza scenarija alternativnih odluka

Zvani~ni plan banke

Teku}a finansijska pozicija

Implementacija plana

Sposobnost top

menad`menta

Kontrolne procedure


planskom procesu. Ovi faktori su uzeti kao ‘dati’ u okruènju i na njima se zasniva izrada finansijskog plana banke. Analiza teku}e ekonomske sredine individualne banke, posebno regionalni i nacionalni uslovi, tesno je povezana sa finansijskim prognoziranjem i planskom funkcijom. Po{to su komercijalne banke glavni snabdeva~i potro{a~kih kredita i glavni izvor poslovnih i dràvnih kredita (u SAD), one imaju zna~ajan uticaj na lokalnim trì{nim podru~jima i na nacionalnom trì{tu kao celini. Obrnuto, lokalni, reginalni i nacionalni ekonomski uslovi imaju velik uticaj na performanse pojedina~ne banke. Menad`ment tim moè, ne samo da razume zna~aj teku}eg ekonomskog razvoja, ve} da bri`ljivo i ta~no anticipira budu}e ekonomske i druge promene u okruènju. Va`nost ekonomskog prognoziranja je u tome, da se predvide nivoi depozita, tra`nja kredita i kamatnih stopa, {to je dobro obra|eno u bankarskoj literaturi. Budu}e finansijske performanse banke zavise od sposobnosti menad`ment tima da anticipira i pripremi se za budu}e ekonomske i druge promene u okruènju. Pre nego {to se formalni (zvani~ni) planovi finaliziraju, nadle`ni organ za plan banke (obi~no je to komitet za plan) treba da razmotri konsekvence nekoliko alternativnih finansijskih odluka i nekoliko razli~itih ekonomskih scenarija. To je vitalna faza u procesu planiranja. Postoji u bankarskoj literaturi nekoliko razli~itih pristupa za izvr{avanje ove faze uklju~uju}i simulaciju, kvantitativne tehnike optimizacije, kvalitativne scenario analize i trend analizu. U ovoj fazi elementi finansijske pozicije banke, potencijalne promene u toj finansijskoj poziciji i o~ekivane promene sredine, uti~u jedni na druge. Kompleksnost ovih interaktivnih procesa, posebno za velike banke, ubedljivo ide u prilog {irokom kori{}enju kvantitativnog planiranja, tehnici prognoziranja i kompjuterskoj bazi informacionog sistema. Kada menad`ment tim banke prikupi relevantne istorijske podatke, prognozu sredine i analizu alternativnih odluka i razli~ite ekonomske scenarije, formalni finansijski planovi mogu da budu utvr|eni u okviru perspektive ciljeva menad`ment tima. Danas u savremenom bankarstvu postoji {iroka skala ciljeva. Maksimizacija profita ili zarade po deonici je popularna me|u agresivno vo|enim finansijskim institucijama. Naravno, u strogo regulisanoj poslovnoj aktivnosti kakvo je komercijalno bankarstvo (kao {to je u SAD), cilj maksimiziranja profita je da bude ‘tempiran’ u okvire regulisanih ograni~enja i mora imati vezu sa rizicima kojima su sredstva depozitara izloèna. Mnoge banke pripremaju svoje planove sa nagla{enim rastom ciljeva uklju~uju}i tu ukupnu aktivu, kredite i depozite. Formalni finansijski planovi inkorporiraju jedan broj upravlja~kih implikacija ve} tokom samog procesa planiranja. Svaki plan zavisi od njegove uspe{ne implementacije i uspe{ne komunikacione mreè, od menad`ment tima kao


donosioca odluka do nosioca odgovornih za implementaciju odluka. Slabost u komunikacionoj mreì banke blokira}e ili iskriviti efikasnost i brzi protok informacija vitalnih za obe stvari: formulisanje plana i izvr{enje plana. Nakon {to se plan banke razvije, jednako je va`no da se ostvari brz protok informacija koje se odnose na performanse. Tako menad`ment tim moè brzo evaluirati u kojoj meri banka kao celina i njeni pojedini delovi ostvaruju planske ciljeve i zadatke. Iskustva su pokazala, da je proces planiranja jedan od najefektivnijih mehanizama le~enja nedostataka u komunikacionoj mreì banke. Ako planiramo da ostvarimo opipljive koristi, ~ija su protiv-teà njihovi tro{kovi, deficit u sistemu internih komunikacija mora da bude brzo identifikovan i iskorenjen. Implementacija svakog finansijskog plana }e gotovo odmah po~eti da uti~e na generisanje performansi banke i zato generisanje novih podataka treba odmah da bude analizirano. Podaci o menjanju finansijske pozicije banke i menjanje eksterne sredine, predstavljaju inpute u procesu planiranja. I to, sa ovog aspekta, predstavlja probu efikasnosti kontrolnih procedura. Kada se pojave zna~ajniji neskladi izme|u aktuelne i planirane finansijske pozicije, ove razlike moraju da se evaluiraju i preduzmu korektivne akcije, mo`da i promene u samom formalnom planu banke. 8.3. MERENJE KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8.3.1. Profitabilnost kao vrhunska performansna mera banke U svim fazama procesa planiranja i ostvarivanja ciljeva banke, jedan od najteìh i najmanje obra|enih problema u bankarskoj literaturi jeste kako bi trebalo definisati i meriti ciljeve banke kao finansijske institucije, a posebno, kako bi trebalo da izgledaju ciljevi banke? Ovo je od izuzetnog zna~aja i posebno kako uti~e metod prognoziranja na merenje aktualnih performansi banke. Kako je ve} ranije navedeno, profitabilnost je najkriti~nija performansa banke, pa je, prvo, potrebno definisati i istraìti merenje njene profitabilnosti. Ako se profitabilnost kao performansa rangira visoko ili na samom vrhu ciljeva banke, postavlja se pitanje kako bi ona trebalo da se meri? Kako treba menad`ment tim da se pona{a i kako da odlu~uje ako banka ostvaruje zadovoljavaju}i progres u pravcu ostvarivanja profitnog cilja. Jedna od naj~e{}e kori{}enih mera profitabilnosti je prinos na ukupno prose~na angaòvana sredstva, tj. ukupnu aktivu (Return on Assets, skra}eno ROA) i defini{e se kao:16) 16) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 328-333.


gde je: ROA = stopa profitabilnosti na ukupno prose~na angaòvana sredstva Ovaj racio profitabilnosti predstavlja indeks efektivnosti banke i menad`ment tima banke u kori{}enju svih resursa, koje je dru{tvo u~inilo raspoloìvim za rad banke. Klju~na prednost ove mere profitabilnosti je, da je ona jednostavna u na~inu na koji banka finansira svoje poslovanje (tj. struktura njenog deoni~kog kapitala, depozita i nedepozitnih pozajmica). âk {ta vi{e, po{to je ROA racio pokazatelj ili koeficijent efektivnosti, on moè da se koristi kao kompariranje jedne banke prema drugoj, kao kompariranje u bankarstvu kao delatnosti i tokom vremena. Me|utim, o~igledno najve}a slabost koeficijente ROA kao mere, jeste njen nedostatak da pokaè zaradu deoni~ara bnake (stepen povrata deoni~kog kapitala). Po{to su deoni~ari angaòvali svoj novac u banku sa rizikom u nameri da ostvare zaradu po konkurentnoj stopi prinosa, klju~na mera profitabilnosti trabalo bi da bude zarada banke u odnosu na kontribuciju iznosa kapitala njegovim vlasnicima ili prinosom na deoni~ki kapital. To se ozna~ava kao ROE (Return on Equity) i izra~ava se na slede}i na~in:17) gde je: ROE = stopa prinosa na deoni~ki kapital banke U ovom slu~aju, deoni~ki kapital uklju~uje deoni~ki kapital banke, vi{kove, nepodeljeni profit i rezerve, koje se odnose na kapital i drè za budu}e nepredvi|ene slu~ajeve. ROE je mera profitabilnosti koja je najuè povezana sa cenom akcija banke. Vi{i nivo ROE koeficijenta obi~no vodi i vi{oj ceni akcija banke na trì{tu. Po{to je to koeficijent, ROE moè lako da se upore|uje me|u bankama i tokom vremena.

17) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke, Feljton, Novi Sad, 1999, str. 96-97.

Neto prihod posle poreza ROA =

P ~ k k i

Neto prihod posle poreza ROE = ------------------------------------------ Prose~an deoni~ki kapital


Sasvim je o~igledno, da su koeficijenti ROA i ROE povezani jedan sa drugim. To najbolje ilustruje slede}a jedna~ina: Koeficijent ili racio koji se dobije odnosom ukupne prose~ne aktive prema prose~nom deoni~kom kapitalu, zove se i leveridòm. Racio leveridà (‘leverage’) pokazuje, koja proporcija aktive banke se finansira dugom (depozitima i nedepozitnim pozajmicama) kao suprotna deoni~kom kapitalu (sredstva uloèna od strane akcionara i zadràna zarada). Banka ~iji se koeficijent ROA visoko rangira, moè se smatrati da ima osrednji ROE racio {to ukazuje na preterani oslonac na deoni~ki kapital u finansirnju aktive. 8.3.2. Neto kamatna margina kao komponenta profitabilnosti U finansijskim analizama, s vremena na vreme, koristi se i nekoliko drugih mera profitabilnosti banke. Jedna od njih je i neto prihod posle poreza prema aktivi koja donosi zaradu (‘Net Income After Taxes to Earning Assets’) i naziva se indeksom prose~nog neto prinosa (‘yield’) zara|enog na svu kamatonosnu aktivu (tzv. produktivnu aktivu). Naravno, to isklju~uje gotovinu i fiksnu aktivu (zgrade, opremu, inventar) koja ve} sama po sebi ne generi{e prihode za banku, ve} predstavlja nu`ne uslove da bi banka poslovno funkcionisala. Druga {iroko prihva}ena mera profitabilnosti je neto kamatna margina (‘Net Interest Margin’) koja je rezultat merenja odnosa neto kamatnog prihoda prema ukupnoj aktivi ili samo aktivi koja donosi zaradu (produktivnoj aktivi). Ovaj racio kalkuli{e razliku (‘spread’) izme|u kamata i zara|enog dividendnog prihoda i njenih tro{kova pozajmljenih sredstava. To je mera efikasnosti i efektivnosti sa kojom banka posreduje izme|u zajmoprimaca i depozitara i reflektuje uspeh politike cena banke. Neto kamatna margina tako|e reflektuje: (1) slabljenje ekonomije ukazuju}i na slabljenje u periodu rasta kamatnih stopa i rasta ekonomije kada stope opadaju, (2) intenzitet konkurencije po{to ja~e konkurentsko trì{te tendira da redukuje kamatnu marginu. Naravno, menad`ment tim banke ne treba nikada da bude zadovoljan ~injenicom da samo zna koliko je banka profitabilna. U planiranju i procesu ostvarivanja ciljeva, postoji potreba da se postavi slede}e pitanje: Za{to je banka postigla stopu prinosa koju je postigla? Da bi se dao odgovor na ovo pitanje, moramo da znamo ne{to o komponentama svake mere profitabilnosti i koliko ove komponente me|usobno uti~u jedna na drugu tokom vremena.

Prose~na ukupna aktiva ROA x ------------------------------------ = ROE Prose~an deoni~ki kapital


Da bi ilustrovali ovaj aspekt, treba da ra{~lanima dva naj{ire kori{}ena indikatora profitabilnosti - ROA i ROE na njihove glavne komponente. Polaze}i, prvo, od koeficijenta ROA, moèmo iz toga sagledati slede}e jednostavne sekvence kalkulacije prinosa na aktivu individualne banke.18) Ova jedna~ina moè da pomogne menad`ment timu banke u ta~nom odre|ivanju razloga neadekvatnog ili opadaju}eg koeficijenta ROA. Jedna od prvih stavki, koju menad`ment tim treba da sagleda, jeste neto kamatna margina, koja meri razliku (‘spread’) izme|u kamatnog prihoda na aktivu i kamatnih tro{kova na izvore sredstava banke. Ovaj racio je poznat kao visoko opsetljiv u poslovnom ciklusu. U periodu rasta kamatnih stopa, tro{kovi depozita mogu brè ekspandirati nego prose{na zarada (‘yield’) na kredite i hartije od vrednosti, suàvaju}i tako prostor neto kamatne margine. Me|utim, ako efektivni legalni plafoni kamatnih stopa pokrivaju substancijalnu proporciju depozita banke, ovi mogu zadràti tro{kove depozita na nièm nivou i omogu}iti rast margine kao rasta kamatne stope. Period padanja kamatnih stopa, tako|e moè doprineti pro{irenju neto kamatne margine u zavisnosti od toga, kako rapidno opadaju stope depozita. 8.3.3. Komponente profitabilnosti kao performanse banke Ako promene u neto kamatnoj margini ne obja{njavaju za{to je ROA profitabilnost individualne banke opala ili porasla, analiti~ar bi trebalo pa`ljivo da istraì ostale komponente ROA. Na primer, opadanje koeficijenata profitabilnosti ROA moè da bude prouzrokovano padom nekamatnih prihoda, alternativno, rast nekamatnih tro{kova, gubitaka na kreditima ili poreza, moè tako|e da ima uticaja na opadanje, sugeri{u}i tako da bi menad`ment tim trebalo da obrati posebnu pa`nju na ove aspekte poslovanja u proteklom periodu. 18) Gary A. Giroux and Peter S. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application, UMI Research Press, Michigen, 1981, revision G.A. Giroux 1970, University of Arisona, str. 37.

Ukupan kamatni prihod/prose~na aktiva- Kamatni tro{kovi/prose~na aktiva = Neto kamatna margina/prose~na aktiva + Nekamatni prihod/prose~na aktiva - Rezervacija za kreditne gubitke/prose~na aktiva - Porezi na prihod/prose~na aktiva = Prihod pre specijalnih transakcija/prose~na aktiva + Dobici (gubici) od hartija/prose~na aktiva = Neto prihod/prose~na aktiva (ili ROA)


Stopa povrata deoni~kog kapitala moè tako|e da bude pukotina u svojoj komponenti za analizu za{to je ovako merena profitabilnost banke opala ili porasla tokom datog vremenskog perioda. Komponente profitabilnosti ROE su:19) gde je: Neto prihod posle poreza Profitna margina = ----------------------------------- posle poreza Ukupan operativni prihod Ukupan operativni prihod Iskori{}enost = ------------------------------------ aktive Ukupna prose~na aktiva Ukupna prose~na aktiva Multiplikator = ----------------------------------- kapitala Prose~ni deoni~ki kapital Svaka od gornjih komponenti ukazuje na razli~ite aspekte poslovanja banke kao jedno od obja{njenja za{to je profit ostvaren takav kakav je. Na primer, ako profitna margina opada, to je obi~no jedan indikator problema kontrole tro{kova. Opadanje iskori{}enosti sredstava ~esto indicira nepovoljne promene u miksu sredstava ili prinosu na sredstva. Multiplikator kapitala reflektuje promene u proporciji sredstava banke koje dolaze od deonica i zadràne zarade, nasuprot depozitima i drugim formama obaveza i dugova. Pri fokusiranju pa`nje menad`ment tima na specifi~na podru~ja problema, ROE model pokazuje da moè da bude prvi korak u pravcu pronalaènja re{enja problema zarade banke. 8.3.4. Druge mere korporativnih performansi poslovanja banke Performanse banke ne mogu da se mere samo profitom, mada je profit najva`niji pokazatelj za svaku bankarsku instituciju. Vlasnici banke i depozitari su koncentrisani na uticaje rizika na njihova sredstva i na najve}u opasnost od bankrota. Mada brinu o tome treba da brinu i regulatorne vlasti zaduène za osiguranje sredstava publike,. Ove grupe ~esto, sa bliske distance, prate promene tokom vremena preko takvih indikatora rizika kao {to su: racio aktive


ROE = Profitna margina x Iskori{}enost x Multiplikator posle poreza aktive kapitala


prema deoni~kom kapitalu indiciraju}i proporciju aktive finansiranu sa deoni~kim kapitalom ili racio depozita prema deoni~kom kapitalu, pokazuju}i komparativnu kontribuciju ban~inim sredstvima od depozitara kao klju~nih kreditora organizacije nasuprot deoni~arima. Rast bilo kojeg od ovih racija tendira ka koristi deoni~arima kao finansijski leverid`, ali moè slabiti depozitorski amortizer sigurnosti i ‘privla~i’ regularna proveravanja. Rizik je tesno povezan i srodan sa kontrolom kvaliteta kredita banke. Po{to su krediti najva`nija aktiva banke, tipi~no se ra~una da su oni vi{e nego polovina angaòvanih svih resursa banke. Po{to donose oko dve tre}ine svih prihoda banke, kobna politika kreditiranja moè doneti banci velike te{ko}e. Mnogi finansijski analiti~ari tesno dovode u vezu sa promenama u kreditnom portfoliju iznose obustavljenih lo{ih kredita, kredita kojima prete gubici, u odnosu na ukupne kredite ili na godi{nji operativni prihod. Rezerve stvorene za kreditne gubitke u odnosu na ukupne kredite mogu da budu va`ne, po{to ove rezerve {tite depozitare i deoni~are, nasuprot problemima u veoma va`nom kreditnom portfoliju. Efikasnost je klju~ni faktor u bankarstvu kao {to je to i u ment tim èli da naefektivnije koristi za to raspoloìve, mogu}e i ograni~ene resurse - ljude, ma{ine i prirodne resurse. Esencijalno je va`no drànje operativnih tro{kova na {to nièm nivou u odnosu na prihode i izvr{avanju ve}e aktive i neto prihoda kao napora svakog zaposlenog. To tako|e zna~i, visoki racio prihoda od kredita i hartija od vrednosti prema ukupnim kreditima i investicionim plasmanima. Od svih mera, u efikasnosti menad`ment tima malo ih je va`nije od kontrole tro{kova. Tro{kovi banke, posebno kamata na pozajmljena sredstva, su sna`no ekspandirali u proteklim godinama i tako suzili operativnu marginu. Samtra se, da su najprofitabilnije banke danas one koje ~vrsto drè uzde nad kontrolom rasta tro{kova. To zahteva neposrednu kontrolu, kako operativnih i op{tih tro{kova sa jednakom pa`njom na kamatu na depozite, tako i nad tro{kovima radne snage i na jak marketing program da pribavi najmanje skupe depozite. Klju~ni indikatori efektivnosti kontrole tro{kova su koeficijenti kamate na depozite prema ukupnim kamatnosnim depozitima i ukupni operativni tro{kovi, plate i op{ti tro{kovi prema ukupnim agregiranim operativnim tro{kovima. Miks ili kompozicija portfolio aktive i pasive banke uti~e na sve faze njenog poslovanja. Na primer, visoka proporcija kredita u odnosu na ukupnu aktivu obi~no pove}ava zaradu, ali istovremeno i poslovni rizik i zahteva vi{e zaposlenih na svaku nov~anu jedinicu aktive. Vi{i racio depozita po vi|enju u odnosu na oro~ene i {tedne depozite tipi~no sniàva finansijske tro{kove rasta sredstava, ali rezultira u ve}oj potrebi za kratkoro~nom likvidnosti, zaposleno{}u, informati~koj opremi i kancelarijskim prostorom. Jaka proporcija


aktive banke na pribavljanju hartija od vrednosti, naro~ito obveznika sa niskom zaradom, moè banci obezbediti adekvatan amortizer likvidnosti, ali }e rezultirati u manjoj zaradi. Ovo su razlozi za{to i planeri i finansijski analiti~ari posmatraju takve portfolio miks indikatore kao {to su: racio ukupnih kredita, gotovine i dràvnih obveznica u odnosu na aktivu i depozite po vi|enju komparirane sa oro~enim i {tednim depozitima. Savremene komercijalne banke se suo~avaju sa rastu}im izdacima za poreze na svim nivoima. Porezi su jedna od najve}ih stavki koje treba oduzeti od operativnog prihoda. Banke koje su nau~ile da efikasno upravljaju svojim poreskim obavezama, imaju ve}e {anse za za{titu svoje neto zarade. Racionalno upravljanje porezima obi~no je povezano sa takvim indikatorima kao {to su: racio investiranja u razne forme i oblike oslobo|ene poreza prema ukupnoj aktivi, prihod od investicija oslobo|enih poreza prema ukupnim takvim investicijama i ukupno pla}eni porezi prema prihodu pre poreza. Kona~no, postoji jaka veza u rastu izme|u velikih i malih komercijalnih banaka. Banke ~iji je rast slabiji u depozitima i kreditima nego njihove konkurencije, gube deo svog trì{nog u~e{}a. Ponekad preokupacija za rastom {teti zaradi banke, dok rapidno pove}avanje kredita i depozita ~esto vodi brzom rastu tro{kova zaposlenih i novih zgrada. Za komercijalne banke koje imaju kontrolu problema tro{kova, rast je vi{e ne{to kao prirodni dar. Me|utim, jak rast ukupne aktive iz godine u godinu, depozita i deoni~kog kapitala, u savremenoj bankarskoj sredini je ponekad klju~ za ve}u efikasnost, ve}u profitabilnost i niì op{ti rizik. Godi{nji rast novog deoni~kog kapitala je posebno vaàn po{to on obezbe|uje bazu za dalju ekspanziju depozita i kredita u budu}em periodu. 8.4. ANALIZA KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8.4.1. Analiza korporativnih performansi banke Analiza korporativnih performansi banke je komparativno posmatranje pokazatelja o ostvarenim rezultatima banaka, me|u kojima su najva`niji: 1) • prinos na aktivu (ROA), • prinos na deoni~ki kapital (ROE), i • drugi klju~ni pokazatelji banaka (neto kamatni prihod, nekamatni prihod,

otpis kredita itd).

1) O ovim najva`nijim korporativnim performansama banke ve} je bilo re~i u ranijim izlaganjima. O njima }e, kao i o svim drugim korporativnim finansijskim performansama biti re~i i u narednim izlaganjima.


Generalno, analiza performansi rangira banke kao finansijske institucije u okviru pir (‘peer’)2) grupe ili grupa finansijskih institucija sli~ne veli~ine aktive, depozitne baze, tipa industrije koju primarno usluùju ili po nekim drugim kriterijima. Rangiranje uz pomo} ‘pravila palca’ ~esto se koristi za rangiranje banaka kao {to su komunalne, regionalne ili monetarni finansijski centri. Svrha analize korporativnih performansi banke je u tome, da se evaluira progres u pogledu ispunjavanja ciljeva i zadataka banke utvr|enih od strane menad`ment tima banke i da se kompariraju performanse banke sa srodnim i sli~nim bankama. Evaluiranje korporativnih performansi uklju~uje analizu bazi~nih finansijskih izve{taja i konstrukciju racija, koji identifikuju klju~ne komponente performansi. Cilj analize korporativnih performansi je, da se globalno uo~e i osvetle snage i slabosti banke, kako u odnosu na konkurenciju, tako i u odnosu na prosek delatnosti, te da menad`ment tim moè preduzeti odgovaraju}e akcije u cilju osnaìvanja performansi u slabim podru~jima i da ih oja~a ili odrì nivo kvaliteta performansi u sna`nim podru~jima poslovanja banke. 8.4.2. Vrste analiza korporativnih performansi banke Naj~e{}e analize performansi, koje koriste banke kao finansijske institucije, uklju~uju:3) (1) komparaciju izve{taja od perioda do perioda, (2) uobi~ajene izve{taje koji se odnose na svaku stavku aktive, pasive i kapitala

prema ukupnoj aktivi, odnosno pasivi, i svaku stavku bilansa prihoda prema ukupnom operativnom prihodu,

(3) indeksirane finansijske izve{taje koji mere rast ili kontra akciju na klju~nim finansijskim ra~unima, i

(4) racio analize, koje razvijaju pun smisao odnosa izme|u pojedinih ra~una ili grupa ra~una.

Analiti~ke tehnike su bogatije u internim nego u eksternim analizama. To je uglavnom zbog podataka, po{to menad`ment tim banke poseduje informacije i podatke koji nisu dostupni javnosti. Procedure za generisanje bankarske operativne statistike uklju~uju razvoj komparativnih bilansnih razlika kao

2) Formiranje ‘peer’ grupe banaka je ranije obja{njeno. Grupisanje banaka se koristi kao metod za izvo|enje kvalitetnijeg pore|enja i analize performansi pojedina~ne banke u odnosu na druge iste ili sli~ne banke po odre|enim karakteristikama (veli~ine bilansa, depozita, kredita, broja zaposlenih itd.). 3) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 359.


pripremu za uobi~ajene (standardne) bilanse i indeksa za pore|enja: priprema finansijskih racija, redosled dospe}a i zarade, analizu promena na specifi~nim ra~unima, kao {to su dozvoljenost za gubitke na kreditima i kapitalu. Komparativni (uporedivi) izve{taji ilustruju apsolutne iznose promena na ra~unima, od jednog do drugog perioda, koji obja{njavaju izvesne rezultate banke. Ova analiza sluì da ta~no odredi klju~na podru~ja koja zahtevaju dodatne analize da objasne va`ne trendove. Dok uporedivi izve{taji indiciraju apsolutne iznose promena, analiza daje posmatra~u bliè indikacije bitnih promena u okviru bilansa stanja i bilansa uspeha, ali ne prezentuje stepen i intenzitet va`nih promena. Uobi~ajeni (standardni) izve{taj izraàva individualne ra~une bilansa stanja kao procenat od ukupne aktive i individualne ra~une bilansa prihoda i rashoda kao procenat od ukupnog operativnog prihoda. Ova kompozicija ili miks merljivog odnosa izraàva procentualnu distribuciju promena. Ako promene u proporciji reprezentuju odstupanje od teku}eg i pro{log trenda, tada treba ozna~iti doga|aje koji treba da dovedu do promena. Svrha analize uobi~ajenog (standardnog) izve{taja je da suzi prostor za reviziju analiti~ara na klju~na podru~ja koja uti~u na profitabilnost banake izraènu koeficijentima ROA i ROE. Indeksirani finansijski izve{taji identifikuju veli~inu i zna~aj promena porasta ili opadanja finansijskih veli~ina na individualnim ra~unima bilansa stanja i bilansa uspeha. Analiti~ari kompariraju aktuelne rezultate izraène kao procente pove}anja ili smanjenja promena u odnosu na planirane ili o~ekivane rezultate. Ra~uni na kojima promene nisu ostvarene u skladu sa planom ili o~ekivanjima, predmet su daljih detaljnijih analiza. Dodatne analize mogu uklju~iti racio analizu ili analizu specifi~nih transakcija koje prouzrokuju neo~ekivane rezultate. Uobi~ajeni (standardni) izve{taj formira vertikalnu analizu, a indeksirani finansijski izve{taj formira horizontalnu analizu. Kada ih posmatramo zajedno, promene u kompoziciji mogu objasniti stepen porasta i stepen smanjenja stanja na ra~unu. Ako je promena u kompoziciji èljena, tada va`nih promena na ra~unu ne mora da bude. Me|utim, ako je promena u kompoziciji neo~ekivana ili nije u okviru ranga prihvatljivog za menad`ment tim banke, tada istraìvanje trenda postaje va`no. âk i ako se promena kompozicije pojavi u materijalnom smislu, trend ne mora da bude dovoljno vaàn da garantuje pa`nju u budu}nosti. Zbog toga va`ne promene u kompoziciji bi trebalo smatrati kao va`ne promene u trendu. Ako nisu konfirmirane, tada delokrug analize postaje ograni~en. Limitiranje delokruga analize pomaè analiti~aru u odre|ivanju produènja i tipa dodatnih analiza potrebnih da objasne va`nost promena na ra~unu.


8.4.3. Rizik korporativnih performansi banke U svetu bankarstva nagrada za preduzeti rizik je stalno prisutna. Preduzimanje rizika generi{e visoka o~ekivanja zarade putem raznih mehanizama. Na primer, razvijanje kredita sa visokom marginom rizi~nim korisnicima pove}ava zaradu u kratkom roku, ali istovremeno pove}ava i {anse budu}ih gubitaka. O~igledno je, da se ulog vr{i u tom smislu, da budu}i neto rezultat bude pozitivan. Me|utim, ako rizici postanu realnost, rizi~no preduzeta pona{anja mogu dovesti do generisanja gubitaka. U ovom slu~aju postoji nagrada za preduzeti rizik, ali mora se razumeti i kao relacija o~ekivane profitabilnosti. Cilj upravljanja rizikom je da se optimizira rizik u o~ekivanoj realnosti (‘risk-reward trade-off’).

Slika 8-6: Uticaj rizika na performanse banke Merenje performansi banke je zbog toga logi~an slede}i korak u definisanju rizika. Analizom treba utvrditi uticaj raznih faktora na visinu i kvalitet op{tih performansi banke, posebno kada je u pitanju profitabilnost. Da bi se analizirale korporativne profitne performanse, moraju se simultano posmatrati prinosi i rizici banke. Tu vezu pokazuje napred navedena grafi~ka slika 8-6.4) Na stopu profitabilnosti banke sa aspekta strukture aktive, najve}i uticaj ima stopa prinosa na produktivnu aktivu. Da bi se ostvarila zadovoljavaju}a stopa prinosa na ukupnu aktivu, a koja zavisi od stope prinosa produktivne aktive, potrebno je da banka odnosno njen menad`ment tim: 4) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002.godine, str. 117.

Op{te performanse

Rizik (volatilnost zarade)

Prinos (ROE)

Prinos (ROA)

Leverid`(EM)

Kontrolisani interni faktori

Nekontrolisani faktori okru`enja

Poslovni miks

Generisanje prihoda

Uticaj kvaliteta kredita

Kontrola tro{kova


• profesionalno procenjuje kreditne rizike, • poznaje na~ine na koje se minimiziraju gubici u kreditnom portfoliju, i • svojom efikasno{}u i efektivno{}u doprinosi ve}oj stopi profitabilnosti. Profesionalno procenjivanje kreditnih rizika vr{i se prilikom analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotraìoca. Analiziraju se faktori kreditne sposobnosti zajmotraìoca (karakter, kapital, kapacitet, kolateral i trì{ni uslovi), njegovi finansijski izve{taji i izve{taji nezavisnih kreditnih rejting agencija, te banka na osnovu toga donosi sud o tome, da li }e zamotraìlac mo}i i hteti da vrati kredit, {to je osnova za dono{enje kona~ne odluke o kreditu – da li ga banka odobrava ili ne odobrava. Jedan od na~ina da se minimiziraju gubici u kreditnom portfoliju je, da se vr{i diversifikacija kredita na grane i delatnosti, da bi se postigla ve}a stopa sigurnosti plasiranih sredstava. Drugi vid za{tite se odnosi na ukupnu veli~inu, odnosno obim kredita koji se moè odobriti jednom komitentu, tj. klijentu banke. I tre}i vid za{tite banke od kreditnih rizika je koliki pojedina~ni kredit banka uop{te moè da odobri imaju}i u vidu svoj kreditni potencijal i deoni~ki kapital. Efikasnost i efektivnost menad`ment tima banke podrazumeva, da se odluke o kreditu donose brzo i da te odluke kod svakog odobrenog kredita imaju pozitivan uticaj na profitabilnost banke. Me|utim, ove odluke su po svojoj prirodi veoma rizi~ne. Zato je odobravanje kredita u fokusu upravljanje rizicima i usko povezano sa stopom profitabilnosti banke. To je zbog toga, {to je preduzimanje rizika nu`ni uslov budu}e profitabilnosti. 8.4.4. Rejting sistemi performansi banaka Banke zbog svog zan~aja i funkcije, koje imaju za privredu, moraju delovati u okviru jedinstvenog sistema zemlje po{to njihova poreme}ena funkcija moè imati nesagledive posledice po ~itavu nacionalnu ekonomiju. Zato se kvalitetu poslovanja, tj. performansama banaka mora posve}ivati odre|ena pa`nja.5) Funkcija primene navedenih sistema je da ‘pokriju’ periode izme|u redovnih periodi~nih kontrola banaka, obezbede procenu uslova poslovanja i efikasniju alokaciju kontrolisanih sredstava banke, omogu}uju}i tako da se smanji tro{ak

5) Sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija u SAD i to: FRS (Federal Reserve System), FDIC (Federal Deposit Insurance Company), FHLBB (Federal Home Loan Bank Board), NCUA (National Credit Union Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency) preduzele su odre|ena istraìvanja za sa~injavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje slabosti u poslovanju banaka. Ovo su samo neke od ve}eg broja kontrolnih agencija banaka u SAD.


eventualnog ste~aja ili mo`da i spase banke koje bi eventualno mogle oti}i pod ste~aj. Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjuterskog pra}enja, da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu pro{le) na odre|enim racio testovima; (2) analiti~kih izve{taja (o performansama), koji dozvoljavaju jednom analiti~aru ili kontroloru da izvr{i detaljnu finansijsku analizu finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i pra}enja problema identifikovanih kroz proces kompjuterskog pra}enja.6) Procedura kompjuterskog pra}enja banaka ostvaruje se na slede}i na~in. Kada se banka jednom ozna~i kao slaba ili potencijalno slaba, radi se analiza u cilju odre|ivanja obima i veli~ine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogu}ih uzroka. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu kompjuterskog sistema posmatranja. Da bi zajedni~ki ostvarile svoju funkciju, tri federalne kontrolne agencije (FRS, FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i sa~injavaju jedinstveni izve{taj o ban~inim performansama sa detaljnim informacijama i finansijskim racijima.7) U praksi su u upotrebi dva poznatija rejting sistema: (1) FED-ov8) rejting sistem za holding kompanije BOPEC i (2) CAMEL jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem za ispitivanje i procenu kvaliteta op{tih performansi banaka.9)

6) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990, str. 622. 7) Izve{taj se sa~injava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim problemima i njihovim uzrocima. Ina~e, ovakvi izve{taji se rade kvartalno za cca 14.000 osiguranih komercijalnih banaka i odre|en broj dràvnih kontrolnih banka. 8) BOPEC je skra}enica po~etnih slova: ‘bank subsidiaries’, ‘other non-bank subsidiaries’, parent company’, ‘earning consolidated’, ‘capital adequacy – consolidated’. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 195, a detaljnije o tome i o CAMEL rejtingu vidi: prof. dr Uro{ N. ]ur~i}; Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 333-339. 9) Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od slede}ih pet re~i: kapital (‘capital’), sredstva - aktiva (‘asset’) upravljanje (‘management’), zarada (‘earnings’) i likvidnost (‘liquidity’). CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije za kontrolu banaka 21.novembra 1979. godine. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne agencije (FRS, FDIC i OCC). Me|utim, pomenute agencije se nisu sloìle oko jedinstvenog rejting sistema, koji bi se koristio za utvr|ivanje rejtinga holding banaka, niti su se sloìle sa jedinstvenim rejting sistemom, koji bi se koristio u procesu nadzora. U 1987. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavr{io skladniji CAEL monitoring sistem. Ina~e, CAEL je bankarski rejting sistem baziran na ~etiri komponente: kapitalu (‘capital’), kvalitet sredstava - aktive (‘asset quality’), performansama zarade (‘earning performance’) i likvidnosti (‘liquidity’). Vidi: Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, strana 623.


FED-ov rejting sistem koristi komponentni pristup koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova i karakteristika rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije, (2) procenjivanja va`nih me|usobnih odnosa izme|u komponenti i (3) analiziranja ja~ine snage i zan~aja klju~nih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih karakteristika. CAMEL rejting sistem banke se bazira na dva rejting elementa. Prvi, po kome ispitiva~ mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke (solventnost, kvalitet aktive, kvalitet menad`ment tima, zaradu i likvidnost). Drugi, celovit sud o finansijskoj snazi institucije se izra`ava preko jednog komponovanog rejtinga. Prema tome, komponovani rejting nije jedan prosti aritimeti~ki prosek ovih pet pojedina~nih komponenti, ve} jedna nezavisno odre|ena mera op{tih performansi banke kao finansijske institucije.10) L I T E R A T U R A: 1. John Ex Rodgers: Creatong a New Name - The New England, u knjizi:

Customer-Focused Marketing of Financial Services, Edited by: David B. Zenoff, Harper & Row Publishers, New York, 1989.

2. Janet N. Hanter & David B. Zenoff: The Marketing od a New Bank Image - Westpac, A Case Study, u knjizi: Customer-Focused Marketing of Financial Services, Edited by: David B. Zenoff, Harper & Row Publishers, New York, 1989.

3. Philip Kotler: Marketing management: Analysis, Planning and Control, Fourth Edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1980.

4. Stanley M. Davis and Robert N. Gogel: Managing Reorganization During the Transition, u knjizi: The Financial Services Handbook - Executive Insights and Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, John Wiley & Sons, New York, 1987.

5. Terrence E. Deal and Allen A. Kennedy: Corporate Cultures, Addison-Wesley, Reading, Massachussets, 1984.

6. Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton Novi Sad, 1997.

7. Aleda V. Roth and Marjolijn van der Velde: Retail Banking Strategies – Opportunities for the 1990s, Bank Administration Institute Rolling Meadows, Illinois, 1990.

8. Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-

10) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}; Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 333-339.


Irwin, Homewood, Illinois, 1988. 9. Douglas V. Austin, Donald R. Hakala and Thomas J. Scampini: Modern

Banking - A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions, Second Edition, Bankers Publishing Compani- Bank Administration Institute, Rolling Meadows, Illinois, 1988.

10. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.

11. Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing the Value of Companies, McKinsey & Company, Inc., John Wiley & Sons, New York, 1991, str. 375-397.

12. Uro{ N. ]uri}: Bankarski portfolio menad`ment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002.

13. Brown Albert: High Performance Banking - How to Improve Earnings in Any Bank, Bank Administration Institute, Chicago, Illinois, 1990.

14. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New York, 1990.

15. Jerry M. Rosenberg: Dictionary of Banking Financial Services, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 1985.

16. Jerry E. Pohlman: A Framework for Strategic Planning, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A. Eisenbeis, Joh Wiley &Sons, New York, 1985.

17. James H. Donnelly, Jr., Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing Financial Services – A Strategic Vision, Dow Jones –Irwin, Homewood, Illinois, 1985.

GLAVA 9.

UPRAVLJANJE PORTFOLIO PERFORMANSAMA BANKE

• Pojam i su{tina portfolio koncepta • Upravljanje performansama kreditnog

portfolija banke • Upravljanje performansama

investicionog portfolija banke • Upravljanje performansama

vanbilansnih aktivnosti banke

OKVIR DEVETE GLAVE:

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

264

9.1. POJAM I SU[TINA PORTFOLIO KONCEPTA 9.1.1. Pojam i su{tina portfolio teorije Izraz portfolio poti~e od italijanske re~i portafoglio. Ova re~ se sastoji od dve komponente latinskih re~i: prve, portare u zna~enju ~uvati, nositi na sebi teret, i druge, foglio, koja zna~i list knjige, pregled. U vreme Hri{}anskog Rimskog Carstva, izraz portfolio se koristio u vezi sa ~uvanjem va`nih dr`avnih dokumenata. Tokom vremena, kori{}enje ovog izraza se {irilo na razna podru~ja drugih delatnosti i aktivnosti i danas se usko povezuje sa upravlja~kim konceptom.1) Razvoj upravlja~kog koncepta na portfolio osnovi rezultirao je u portfolio teoriju. Sofistificirani pristup dono{enju investicionih odluka koji dozvoljava investitoru da klasifikuje, predvi|a i kontroli{e vrste i iznose o~ekivanih rizika i prinosa. Tako|e se naziva i portfolio teorija upravljanja (‘portfolio mamagenet theory’) ili moderna portfolio teorija (‘modern portfolio theory’). Esencijalno za portfolio teoriju su njene kvantifikacije odnosa izme|u rizika i prinosa i preduzimanja koje investitori moraju da kompenzuju za samopouzdanje, odnosno preduzimanje na sebe rizika. Portfolio teorija se odvojila od tradicionalne analize sigurnosti u pomeranju akcenta sa analiziranja karakteristika individualnih investicija ka determinisanju statisti~kih odnosa me|u individualne hartije od vrednosti koje obuhvata krajnji portfolio. Portfolio teorija u svom pristupu se oslanja na ~etiri bazi~ne faze:2) • evaluaciju sigurnosti, • odluku o alokaciji aktive, • portfolio optimizaciju, i • merenje performansi. Evaluacija sigurnosti opisuje svet aktive u terminima o~ekivanog prinosa i o~ekivanog rizika. Odluku o alokaciji aktive determini{e kako aktiva treba da bude distribuirana me|u vrstama investicija kao {to su deonice ili obveznice. Portfolio optimizacija je pomirivanje rizika i prinosa u selekciji hartija od vrednosti koje }e biti uklju~ene tako {to se odre|uje koji portfolio deonica nudi najbolji prinos uz dati dati nivo o~ekivanog rizika. Merenje performansi je

1) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 392. 2) Thomas Fitch: Dictionary of Finance and Investment Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990, str. 324.


265

pore|enje svake performanse deonice (rizika) u odnosnom trì{tu (sistematski rizik) i u odnosnoj industriji na koju se odnosi hartija od vrednosti (rezidualno). 9.1.2. Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu Danas se u bankarstvu izraz portfolio koristi u jednom investicionom kontekstu – pre svega u konceptu ulaganja finansijskih sredstava u kreditne i plasmane u hartije od vrednosti, odnosno kao portfolio finansijske aktive. Me|utim, portfolio koncept je isto tako {iroko prihva}en i u proizvodnim i u uslu`nim delatnostima i firmama. Mada se danas ovaj izraz koristi gotovo za sve plasmane banke u cilju ostvarivanja profita, ipak, najvi{e se vezivao za portfolio hartija od vrednosti, pa je i kod nas ve} dugo vremena poznat pod izrazom portfelj hartija od vrednosti. Portfolio kombinuje drànje vi{e od jedne deonice, obveznice, robe, investicije u nekretnine, ekvivalenta gotovine (visoko likvidne hartije) ili druge aktive od strane jednog individualnog investitora ili institucionalnog investitora. Svrha portfolija je redukovanje rizika putem diversifikacije. Kao {to }emo kasnije videti, portfolio obuhvata kako hartije od vrednosti, tako i plasmane u razne vrste kredita, koji predstavljaju klasi~nu i jo{ uvek najva`niju formu bankarskih plasmana. Usko sa izrazom portfolio sre}emo i izraze kao {to su portfolio menadèr, portfolio beta skor i portfolio osiguranje. Portfolio menadèr je profesionalac odgovoran za portfolio hartija od vrednosti individualnog investitora ili institucionalnog investitora. êsto se naziva i menadèr novca (‘money manager’) ili specijalno, kada su u pitanju li~ne usluge – investicioni savetnik (‘investment counsel’). Portfolio menadèr moè da obavlja poslove za: udruèni fond, starateljski fond, plan u~e{}a u profitu, banku, osiguravaju}u kompaniju. Za proviziju koju prima, menadèr ima fiducijarnu odgovornost da razborito, odnosno oprezno upravlja aktivom i bira da li deonice, obveznice, ekvivalenti gotovine, nepokretnosti ili druga aktiva imaju najbolju priliku za profit za bilo koje vreme. Portfolio beta skor (‘beta score’) odnosi se na volatilnost jednog individualnog portfolija hartija od vrednosti, uzimaju}i ga kao celinu, mere}i ga sa BETA koeficijentima hartija od vrednosti koje ga ~ine. Beta meri volatilnost jedne deonice u odnosu na trì{te kao celinu, {to se reprezentuje putem indeksa (kao {to je na primer, Standard & Poor’s 500 Stock Index). Beta 1 zna~i da deonica ima istu volatilnost kao i trì{te. Portfolio osiguranje odnosi se na aktivnosti portfolio menadèra kada koristi fju~er indeks deonica da za{titi portfolio od pada cena na trì{tu. Umesto da prodaje aktuelne deonice, po{to one gube vrednost, menadèr prodaje fju~ers


266

indeks; ako se pad nastavi, on ponovo kupuje fju~erse po niòj ceni, koriste}i profit kao nadoknadu gubitaka u portfoliju deonica. Posebne okolnosti na trì{tu, kao {to je ‘crni ponedeljak’, elimini{u ovu portfolio za{titu. 9.1.3. Portfolio pristup bankarskom poslovanju Banka je profitno orijentisana finansijska institucija koja, najkra}e re~eno, obavlja poslove prikupljkanja i plasiranja tu|ih sredstava u cilju zarade odnosno profita. Banka prikuplja privremeno slobodna sredstva gra|ana i privrede sa namerom da ta privremeno slobodna sredstva putem plasmana usmeri tamo gde postoji potreba za njihovim produktivnim kori{}enjem. Na prikupljena sredstva putem {tednje gra|ana, banka pla}a kamatu za njihovo kori{}enje (pasivna kamata banke). To pokazuje slika 7-1.

Slika 7-1: Struktura izvora i plasmana banke Kao {to pokazuje slika 7-1, plasmani banke, gotovo u celini, baziraju na izvorima na koje banka pla}a kamatu (92%). To su produktivni plasmani na koje banka napla}uje kamatu od strane korisnika kredita (70%). Ve}i deo produktivnih plasmana ~ine krediti, dok je manji deo usmeren u hartije od vrednosti. Zna~ajan deo aktive ~ine neproduktivni plasmani banke kao {to su: gotovina uklju~iv i ìro ra~un banke, obavezna rezerva i fiksna aktiva. Stavke gotovine i rezervi su uslov kontinuiteta finansijskog poslovanja banke. Saldo gotovine i ìralnog novca predstavlja uslov blagajni~kog i bezgotovinskog poslovanja banke, delom na njega uti~u propisi i tendira da bude optimiziran. Obavezna rezerva je stvar propisa, dakle predstavlja obavezu, dok fiksna aktiva predstavlja uslov osnivanja i rada banke kao institucije.

Plasmani sredstava: Produktivni:____70% • krediti • hartije Neproduktivni:_ 30% • gotovina • rezerve • fkiksna aktiva UKUPNO: 100%

Izvori sredstava: Tu|i izvori:____92% • {tednja gra|ana • depoziti privrede • uzeti krediti Vlastiti izvori: • deoni~ki

kapital______8% UKUPNO: 100%


267

Komercijalna banka je specifi~na institucija koja posluje sa tu|im novcem. Prema datoj slici 7-1 jasno se vidi, da komercijalna banka koristi i do 92% tu|ih izvora na koje pla}a kamatu i da mora voditi ra~una o {to ve}em u~e{}u produktivne aktive u odnosu na neproduktivnu aktivu koja ne donsi prihode. Dakle, u ovom smislu postoji velika razlika izme|u, na primer, proizvodnog preduze}a i banke. Preduze}e kupuje repromaterijal, prera|uje ga u gotove proizvode i njih kao svoju robu prodaje na trì{tu. Banka ne kupuje svoje izvore – {tednju gra|ana, depozite privrede, uzete kredite, ona ih samo koristi pod odre|enim uslovima – pla}a odre|enu kamatu za kori{}enje tog novca. Na strani pasive banke, ta~no se zna kome pripada svaki dinar {tednje, depozita, kredita. To su obaveze banke i banka u svakom trenutku mora biti u stanju da odgovori tim obavezama – isplati {tednje, pla}anju obaveza preduze}a, vra}anje o roku uzetih kredita. To predstavlja rizik ispunjenja obaveza banke Na strani aktive, banka putem svog mehanizma, ta tu|a sredstva plasira putem kredita peduze}ima i gra|anima koji imaju potrebu za novcem na koji napla}uje kamatu. Osim toga, banka vr{i i plasmane u hartije od vrednosti, {to predstavlja dodatnu zaradu banci na povremeno slobodna sredstva na ìro ra~unu banke. Plasmani – kreditni i u hartije od vrednosti – predstavljaju za banku poslovni rizik, po{to banka tu|a sredstva, na koja pla}a kamatu, investira da bi naplatila kamatu za njihovo kori{}enje. Plasmani predstavljaju imovinu banke i ovaj posao predstavlja za banku i imovinski rizik, po{to je plasman imovina banke kod korisnika kredita. Dakle, su{tina bankarskog poslovanja izraàva se u dvostranom riziku banke. Na strani pasive, gde se nalaze izvori sredstava banke, banka ima rizik ispunjenja obaveza prema komitentima i klijentima banke – {tedi{ama, depozitarima i poveriocima kredita, ~ije u~e{}e se kre}e i do 92%. Na strani aktive, banka ima rizik povrata (naplate) plasmana (kreditnih i plasmana u hartije od vrednosti) – koji u~estvuju i preko 70% kao produktivna aktiva u ukupnoj aktivi – i ostvarivanja zarade (naplate kamata i zarade na plasmanima u hartije od vrednosti). 9.1.4. Portfolio koncept alociranja resursa banke U savremenom bankarskom poslovanju, portfolio ozna~ava klasifikaciju aktive od strane menad`ment tima na grupe srodnih aktivnosti.3) Tako, u aktivi bilansa banke imamo kreditni portfolio (svi kreditni plasmani), investicioni portfolio ili portfolio hartija od vrednosti, portfolio poslova poverenja ili starateljstva (‘trust’ poslovi), portfolio fiksne aktive itd.

3) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990, str. 468.


268

U komercijalnim bankama najve}i portfolio je kreditni portfolio, u kojem su krediti svrstani prema grupama korisnika kredita, kao {to su: komercijalni krediti (podeljeni prema roku dospe}a, prema bliòj nameni itd.), krediti stanovni{tvu (kao {to su krediti za stambenu izgradnju, potro{a~ki krediti itd.). Portfolio hartija od vrednosti je obi~no drugi po veli~ini portfolio u aktivi bilansa komercijalnih banaka. Njegova struktura je razli~ita i zavisi od politike ulaganja menad`ment tima banke u vrste hartija od vrednosti, kao {to su: akcije, obveznice i druge hartije od vrednosni. Samo da se podsetimo: za ostvarivanje vrhunskih performansi banke od zna~aja su dva faktora: prvi, primena strategijskog planiranja u poslovanju banke i drugi, mogu}nost preduzimanja rizika u poslovnim poduhvatima. I jedan i drugi faktor bitno uti~u na ostvarivanje performansi svakog portfolija banke. Ume{no strategijsko planiranje pomaè da se dinami~ki i kompleksno osvetle postoje}e pozicije, sagledaju budu}e mogu}nosti – {anse i opasnosti na trì{tu, odnosno kretanje elemenata spoljnjeg okruènja, te da se identifikuje strategija za ostvarivanje postavljenih ciljeva. U vezi s tim, menad`ment tim banke treba da sagleda sopstvene snage i slabosti i da proceni mogu}i stepen prihvatanja rizika, da se ti ciljevi ostvare. Pri tome treba naglasiti, da svaki portfolio i subportfolio banke treba da ima jasno postavljene ciljeve i zadatke, kako bi se njihovim ostvarivanjem moglo svakodnevno doprinositi postavljenim profitnim ciljevima. Od toga }e i zavisiti nivo ostvarenih performansi svakog portfolija i subportfolija, kao i nivo ostvarenih profitnih performansi banke kao celine. 9.2. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA KREDITNOG PORTFOLIJA 9.2.1. Performanse kreditne politike banke Klju~ne performanse kreditnog portfolija uklju~uju razmatranje dva faktora: procenu o~ekivanih rizika i procenu o~ekivanih prinosa. Kreditiranje kao poslovna aktivnost banke uklju~uje preduzeti rizik, procenu kamatnog rizika i rizika vra}anja kredita. Procena rizika vra}anja kredita se re{ava analiziranjem kreditne sposobnosti zajmotraìoca. Procena rizika kamatne stope posmatra (1) promene nivoa kamatnih stopa tokom o~ekivanog roka vra}anja kredita i (2) rizik raspoloìvosti izvora sredstava za kontinuirano podmirivanje novih i postoje}ih kredita po kamatnim stopama koje }e osigurati kontinuiranu profitabilnost kredita. Cena kredita mora da bude fleksibilna da osigura adekvatan prinos. Politika cena mora da uzme u obzir tro{kove izvora sredstava, rizik vra}anja kredita i


269

tro{kove povezane sa odobravanjem i procesiranjem kredita. Komercijalno kreditiranje uklju~uje mnogo vi{e varijabli povezanih sa rizikom i tro{kovima administriranja od individualnih kredita. Po{to su potro{a~ki i stambeni krediti, generalnio posmatrano, vi{e standardizovani i snose aproksimativno iste tro{kove za svaki kredit, kod komercijalnih kredita svaka od varijabli mora se razmatrati za svaki kredit posebno. Portfolio rizik je rizik, koji je predusredsre|en na pojedini portfolio, i koji }e dovesti do potencijalnih problema u vra}anju kredita u slu~aju da neki segmenti ekonomije ili specifi~na geografska lokacija doìvi ekonomske te{ko}e. Minimizacija portfolio rizika vodi redovnoj likvidaciji kredita sa obnovom u novi ili kredit boljeg kvaliteta. U vezi sa tim, teoretski, banka moè na}i profitabilniji i manje rizi~niji kredit putem smanjenja kredita bez traènja dodatnih i skupljih sredstava u scenariju koji opada ili ne raste. Limitiranje portfolio rizika moè da uklju~i neke od slede}ih alternativa:13) • utvr|ivanje limita veli~ine kredita prema tipu zajmotraìoca, • uvo|enje restrikciju kredita za neke delatnosti ili tipove zajmotraìlaca da bi

se izbegla neumerena koncentracija, • uvo|enje ograni~enja kredita za specifi~na geografska podru~ja gde rizik

vra}anja moè da bude ve}i od lokalnih te{ko}a ili te{ko}a zajmotraìoca, • kori{}enje kreditne participacije da bi se redukovala veli~ina i koncentracija

zahteva zajmotraìlaca prema banci, i • uvo|enje kupovne participacije da pobudi diversifikaciju delatnosti i

zajmotraìlaca. Da bi banka osigurala pridràvanje navedenih alterantiva za limitiranje portfolio rizika, korisno je da ima kreditnu politiku u pisanom obliku. Pored toga, korisno je da banka testira svoju kreditnu politiku. Jedan od pristupa sugeri{e slede}e elemente i osnove merenja:14) • vrsta posla, tj. u~e{}e kredita u èljenim (ili neèljenim) kategorijama, • struktura kredita, odnosno rokovi, uslovi, instrumenti obezbe|enja pla}anja,

u skladu sa namenom i ro~no{}u, broj izuzetaka, • analiza kredita, tj. odre|ivanje rejtinga od strane nezavisne funkcije kreditne

analize, broj rizi~nih plasmana ~ija se kategorija rizika promenila, • zakonska dokumentacija, odnosno koliko je u skladu sa propisima i

poslovnom politikom banke, broj izuzetaka, 13) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 133-134. 14) Ibidem, str. 175.


270

• uskla|enost sa politikom, tj. kreditni zahtevi, analiza du`nika, kompletirano i odobreno ili odbijeno u skladu sa politikom banke, broj izuzetaka.

Ova merenja mogu da budu odre|ena i izvedena od strane nezavisne funkcije analize kredita i kreditna politika se moè prema bodovima i rangirati, te tako izraziti performanse kreditne politike banke. 9.2.2. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci Kreditni portfolio trebalo bi da se prati u ~estim intervalima po pitanju prose~nog rizika prema rejtingu odre|enom od strane kreditnih menadèra, u njihovom normalnom procesu rejtinga. Vi{im nivoima rizika trebalo bi dati neznatno ve}i ponder u cilju da se osigura postoje}a pozicija. Definicije kategorije rizika trebalo bi da po~inju sa teku}im regulatornim definicijama i tada ih pro{iriti zaklju~cima o kvalitetu na osnovu preciznije skale gradacije. Rejting ponderisanog prose~nog rizika za banku trebalo bi da bude u nadle`nosti grupe koja se bavi kreditnom politikom, a koja je istovremeno i odgovorna za nezavisni pregled (pra}enje) rejtinga izvr{enog od strane kreditnih referenata, kao i za pra}enje zahteva za promenama rejtinga. U kreditnom procesu, potrebno je po}i od slede}ih elemenata: • svaki elemenat kreditnog procesa mora biti identifikovan, • mere moraju biti definisane, • strategijski uticaji se moraju uzeti u obzir, • elementi ove tri funkcije moraju biti koordinirani, kako bi se ostvarili svi

ciljevi banke u oblasti upravljanja kreditnim rizikom, • razli~iti ponderi moraju biti dodeljeni da odraàvaju prioritete u upravljanju

rizicima u sferi kreditne aktivnosti, i • svaki od tri elementa treba definisati u tabeli rezultata sa adekvatnim

definicijama bodovnih kategorija.15) Ocena performansi kreditnog menad`ment tima ili referenta, moè se izvr{iti preko slede}i elemenata: • obima - kao procenta ciljne veli~ine, • procenta portfolija - po kategorijama, • usluga - vremena posve}enom klijentu i àlbi klijenta, • cene - kao procenta ciljne cene zasnovane na riziku i tro{ku izvora, • naplate - kao procenta od otpisanih kredita,



271

• profitabilnosti - kroz profitabilnost pojedina~nog izvr{ioca ili slu`be u komparaciji sa planiranim ciljem.

Ovo su elementi na koje mogu uticati kreditni menadèri i kreditni referenti, {to moè detaljnije da osvetli kvalitet kreditnog procesa banke. 9.2.3. Merenje performansi kreditnog portfolija banke Polaze}i od stvarnog stanja u na{im bankama, kreditni portfolio predstavlja, ne samo klju~ni deo, ve} najve}i, dominantni deo aktive. Hartije od vrednosti u~estvuju simboli~no u aktivi, a po svojoj prirodi i siroma{tvu asortimana ne spadaju u rizi~ne plasmane banke. Imaju}i to u vidu, kvalitet plasmana banke moè se izraziti uglavnom preko dva pokazatelja: - kvalitetom aktive i - kvalitetom kreditnog portfolija. Kvalitet aktive ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka susre}e u svom poslovanju. Volumen nenapla}enih plasmana, a posebno kredita, koji se nalazi u aktivi, moè imati za posledicu, ne samo smanjenu profitabilnost, ve} moè negativno da uti~e i na likvidnost, ali i da ugroàva i solventnost banke. Kvalitet aktive meri se: u~e{}em kreditnih plasmana u ukupnoj aktivi i odnosom produktivne prema ukupnoj aktivi. Kvalitet kreditnog portfolia (ili kvalitet aktive) ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka suo~ava u svom poslovanju. Kvalitet kreditnog portfolija se izraàva koeficijentom kao odnosom o~ekivanih potencijalnih gubitaka prema ukupnim kreditima. U na{im uslovima, ovaj koeficijent se kre}e u relaciji od 3,73 do 50,65 %, dok u SAD od 1,25 do 1,5 %. Osim ovih koeficijenata koji se koriste u banci za kreditni portfolio, finansijski raciji se koriste u kreditnoj analizi zajmotraìoca i korisnika kredita i odnose se na : 16) Likvidnost: Meri sposobnosti korisnika kredita da generi{e gotovinu za izmirivanje kratkoro~nih obaveza: teku}i racio = teku}a sredstva/teku}e obaveze. Upravlja~ka efikasnost: Meri efikasnost sa kojom menad`ment tim koristi aktivu u generisanju prodaje i profita: prose~ni period naplate = prose~no napla}ena potraìvanja/dnevnu prodaju, obrt zaliha = prodaja/prose~ne zalihe, obrt fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu ukupan obrt aktive = prodaja/ukupnu aktivu.



272

Leverid`: Meri iznos duga ili finansijskog leveridà firme i pokri}a pla}anja kamate na dug: dug prema aktivi = ukupan dug/ukupnu aktivu, dug prema deoni~kom kapitalu = dugoro~ni dug/neto vrednost deoni~kog kapitala. Profitabilnost: Meri profitabilnost firme prema njenoj aktivi ili prodaji: Prinos na obim prodaje = neto prihod/prodaju, prinos na aktivu = neto prihod/ukupna aktivaq, prinos na deoni~ki kapital = neto prihod/neto vrednost deoni~kog kapitala. Merenje performansi kreditnog portfolija moè obuhvatiti razli~ite elemente i polaziti od razli~itih osnova merenja. Tako, jedan od pristupa merenju performansi obuhvata slede}e elemente:17) • koncentraciju (zastupljenost), odnosno procenat sektorske raspore|enosati

plasmana, • dospe}e, odnosno procentualna zastupljnost plasmana prema razli~itim

grupama dospe}a, • kamatne stope, odnosno u~e{}e u ukupnom kreditnom portfoliju kredita

odobrenih po fiksnoj ili promenjivoj kamatnoj stopi, kao i kredita po posebnim aran`manima, te prose~an prinos po kategorijama rizika,

• obezbe|enje, odnosno procentualni udeo kapitala izloèn razli~itim tipovima obezbe|enja,

• namena, tj. procentualni udeo kapitala izloèn razli~itim tipovima kredita, po namenama,

• trendovi i kretanja - u~e{}e kredita ~ija se klasifikacija po stepenu rizika pogor{ala u posmatranom periodu.

Elementi mogu biti izraèni i u bodovima, kako bi se u odnosu na standard moglo izraziti odstupanje u pojedinom kreditima, koji ~ine osnovu izraàvanja ukupnih perfomansi kreditnog portfolija. 9.2.4. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika Izloènost banke kreditnom riziku zahteva aktivnost menad`ment tima u tri me|uzavisne faze:18)

17) Ibidem, str. 184. 18) Mark J. Flannery: A Portfolio View of Loan Selection and Pricing, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985, str.457.


273

Prvo, menad`ment tim mora identifikovati sistemske rizike koji se smatraju karakteristi~nim za kreditni portfolio. Za jednu banku, na primer, moè se smatrati veoma va`na regionalna recesija, dok drugu banku moè vi{e da brine efekat promene deviznog kursa na njene korisnike kredita. U ovom sagledavanju va`nu ulogu igraju statisti~ka i ekonomska analiza, ali ~esto puta i veliko bankarsko iskustvo. Bazi~na poenta se ogleda u tome, da eksplicitno ili implicitno, svaki kredit banke reprezentuje uverenje u budu}i kurs razvoja ekonomije. Sa eksplicitnim identifikovanjem relevantnih rizika i njihovih verovatno}a, banka }e biti u daleko boljoj poziciji da utvrdi svoju op{tu izloènost riziku i odgovaraju}u cenu rizika. Drugo, mora da bude dizajniran i instaliran sistem izve{tavanja sa jednim brojem odgovaraju}ih upravlja~kih kategorija kredita. Jedan optimalni sistem }e zahtevati substancionalnu preliminarnu analizu da odredi kako bi trebalo grupisati ili izvr{iti kategorizaciju iznosa kredita. Potencijalni korisnici mogli bi da budu sortirani u set kategorija koji pokrivaju glavninu reakcija na eksterne udare. Incijalno oblikovanje kategorija kredita obuhvata i mogu}e evaluiranje istorijskih iskustava o kreditu (kod jedne ili vi{e banaka) koriste}i statisti~ke tehnike i uvode}i pro{le odnose me|u vrste kredita. Adekvatnost postoje}ih kategorija kredita mora tako|e da bude periodi~no revidirana, po{to i banka revidira svoju procenu relevantnih kreditnih rizika. Tre}e, menad`ment tim mora odrediti razli~ite premije rizika za tipove, odnosno vrste kredita za koje veruje da postoje razli~ite izloènosti riziku. Jednostavno, susretanje konkurencije sa svim vrstama i iznosima kredita i (implicitno ili eksplicitno) uzimanje u obzir (akceptiranje) procene rizika drugih banaka. Jedan vi{i nivo odre|ivanja cene kredita zahteva da banka projektuje mogu}i zna~aj udara, relevantnog za svaku kategoriju kredita, prevede ove udare na rang efekata na ukupan profit i utvrdi kreditne uslove koji }e generisati dovoljno visok o~ekivani profit da kompenzira nagove{tene rizike. Banka moè da vr{i preventivnu i naknadnu relativizaciju kreditnog portfolio rizika. Preventivna relativizacija rizika kreditnog portfolia obuhvata:19) • analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotraìlaca, • uzimanje kolaterala ili zaloge za ‘poja~anje’ kreditne sposobnosti, • ugra|ivanje u ugovoru o kreditu odre|enih za{titnih klauzula, • ugovaranje odre|enih vrsta kamatnih stopa (promenjivih), • diversifikaciju kreditnog portfolija, • distribuciju kreditnog portfolija, i 19) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 548-549.


274

• planiranje sredstava za budu}e gubitke u kreditnom portfoliju. Naknadna relativizacija rizika kreditnog portfolija obuhvata: • diversifikaciju kreditnog portfolia, • veli~inu pojedina~nog kredita, • klasifikaciju kredita (klasifikovana aktiva), • rezerve za pokri}e gubitaka kreditnog portfolija, • adekvatnost kapitala banke, i • utrìvost zaloge. Naravno, neke postupke relativizacije je te{ko razdvojiti, pa se oni pojavljuju u obe navedene grupe. 9.3. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG

PORTFOLIJA 9.3.1. Pobolj{anje performansi investicionog portfolija banke Upravljanje performansama investicionog portfolija banke je sloèna upravlja~ka aktivnost. Pre nego {to detaljnije osvetlimo neke od strategija upravljanja performansama investicionog portfolija, da vidimo postoje li na~ini kojima se mogu popraviti postoje}e performanse. Naime, i ovde treba po}i od davno poznatog stava: postignutim nikad ne treba biti zadovoljan. Odnosno, smatra se da postoji sedam na~ina da se poprave performanse u portfolio menad`mentu, pri ~emu je potrebno:28) (1) utvrditi svoju meru – definisati i analizirati, {to je to {to se poku{ava da

‘tu~e’, odnosno da se ostvari, (2) upoznajti svoje limite i ograni~enja, (3) imati svoju filozofiju investiranja i u okviru nje po{tovati dva pravila: prvo,

kupovati relativno rastu}e zarade i drugo, kupovati po prihvatljivom raciju cena-zarada,

(4) razviti sopstvenu investicionu strategiju, (5) koncentrisati svoj portfolio na relativno manji broj kompanija, (6) biti fleksibilan, jer ni{ta nije izvesnije od promene, (7) pratiti kontinuirano, odnosno meriti performanse i biti performansno

orijentisani menadèr.

28) Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 382-391.


275

9.3.2. Generisanje profita u investicionom portfoliju banke Hartijama od vrednosti se trguje preko tri razli~ite trì{ne strukture poznate kao: brokersko trgovanje, dilersko trgovanje, i trì{no trgovanje. Za banke kao firme od zna~aja je drugi i tre}i vid, dok je prvi, odnosno brokersko trgovanje hartijama od vrednosti, karakteristi~no za poslovanje sa gra|anima. Da kaèmo i to, da je komercijalnim bankama u SAD prvo bilo zabranjeno, a kasnije dozvoljeno ograni~eno trgovanje deonicama. Dileri banaka generi{u profit trguju}i hartijama od vrednosti i porastom vrednosti zaliha kupljenih hartija od vrednosti. Njihovi profiti poti~u od trgovanja hartijama od vrednosti, odnosno od prodaje hartija od vrednosti po ve}oj ceni (niòj kamatnoj stopi) nego {to su kupili vrednosne papire. Odnos izme|u prodajne (‘asked’) i kupovne (‘bid’) cene u svakom momentu izraàva razliku (‘spread’). Dileri drè zalihe hartija od vrednosti nazvane pozicija, kao {to i svaki trgovac èli da drì zalihe robe na polici kad mu{terija do|e da je kupi. Njihova strategija zaliha je u osnovi ista kao i kod drugih trgovaca. Iznos i kompozicija zaliha vrednosnih papira, koje svaki diler drì, zavisi od: • predvi|enog obima prodaje u svakoj emisiji ili grupisanom dospe}u, • tro{kova finansiranja, • o~ekivanih promena kamatne stope, i • oblika krive prinosa.29) [to je ve}a predvi|ena prodaja u narednom periodu pojedinih ili svih hartija od vrednosti, ve}a }e biti zaliha pojedinih vrsta ili svih hartija od vrednosti. Me|utim, zalihe hartija od vrednosti zahtevaju i finansiranje. Finansiranje vr{e banke po kamatnim stopama koje su blizu onih na kredite banka – banci, ili na nivou dnevne eskontne stope. Razlika izme|u trì{nog prinosa hartija od vrednosti i tro{kova finansiranja pla}enih banci ili trgova~kog departmenta, odnosi se na neto tro{kove finansiranja (‘cost of carry’)30) ili jednostavno ‘carry’. Odluka o visini zaliha hartija od vrednosti zavisi i od pravca i veli~ine o~ekivanog kretanja kamatne stope. Kona~no, dileri koriste i strategiju nagiba krive prinosa hartija od vrednosti. Na osnovu navedenog, faktori koji uti~u da dileri drè ve}i obim i ukupnu sumu hartija od vrednosti zavisi od: 29) George G. Kaufman: The Securities Aktivities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 672. 30) Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 14.


276

(1) ve}e o~ekivane prodaje, (2) niìh tro{kova finansiranja i pozitivnijih neto tro{kova finansiranja

(‘carry’), (3) o~ekivanja ve}eg pada kamatne stope, i (4) pozitivnije nagnutosti krive prinosa. Ovi faktori uti~u i na kompoziciju dospe}a zaliha hartija od vrednosti u portfoliju banke. Poslednja dva od navedenih faktora tendiraju da zahtevaju vi{e rizika nego prva dva. Ako se stope kre}u suprotno o~ekivanjima ili kriva prinosa postaje u nagibu manje pozitivna ili ~ak negativna, dileri mogu doìveti gorko iskustvo gubitaka na svojim zalihama hartija od vrednosti. 9.3.3. Pasivna i agresivne menad`ment strategije portfolija Najva`nija odluka koju menad`ment tim banke mora doneti je, da li }e koristiti aktivnu ili pasivnu menad`ment strategiju u investiranju u hartije od vrednosti. Pasivna meand`ment strategija zasniva se na tipu strategije ‘kupi i ~ekaj’ prema kojoj se hartijama od vrednosti u porfoliju ne trguje. Koriste}i pasivnu strategiju, transakcije, administrativni i personalni tro{kovi investicionog portfolija su minimalni. Aktivna menad`ment strategija uklju~uje u~estalo trgovanje hartijama od vrednosti sa ciljem maksimiziranja prinosa portfolija. Aktivna menadènt strategija moè uklju~ti trgovanje radi:31) • ostvarivanja pune prednosti o~ekivanog kretanja kamatnih stopa, • preduzimanja akcija radi ostvarivanja profita od povremnih neuskla|enosti

u cenama hartija od vrednosti, i • kori{}enja sofisticiranih svoping tehnika. Aktivna menad`ment strategija rezultira u ve}em broju transakcija i ve}em obimu administrativnih i personalnih tro{kova. Pove}anje o~ekivanih prinosa mora se balansirati nasuprot ovim pove}anim tro{kovima. I ne samo to. Po{to se portfolio mora restruktuirati da bi se prilagodio o~ekivanom kretanju kamatnih stopa, aktivna meand`ment strategija ~esto uklju~uje i pove}ani rizik. Smatra se, da tri faktora mogu uticati na izbor menad`ment strategije: stil, pristup trì{tima i kvalifikacije personala. Za efikasnost u aktivnom trgovanju, investicioni portfolio banke mora biti dovoljno velik. Male banke sa limitiranom veli~inom portfolija, verovatno, nisu u stanju da prevazi|u dodatne tro{kove povezane sa aktivnim trgovanjem. One tako|e, verovatno nemaju isti

31) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 283.


277

stepen pristupnosti trì{tima obveznica kao i velikim monetarnim bankarskim centrima. Da bi odràle portfolio aktivnog trgovanja, banke moraju da zaposle specijalizovani personal. Male banke, sa limitiranim resursima, ne mogu efikasno da zaposle takav personal. Zbog toga se aktivna menad`ment strategija naj~e{}e moè sresti kod velikih banaka. Ni odluke u velikim bankama za aktivnu menad`ment strategiju investicionog porfolija se ne donose automatski. Menad`ment tim mora proceniti veli~inu dodatnog prinosa, a koji }e generisati aktivna strategija i koji mora biti najmanje dovoljan da pokrije dodatne tro{kove i eventualni dodatni rizik povezan sa modifikacijom dospe}a. Naime, u velikim bankama, a posebno u velikim multinacionalnim institucionalnim investitorima (‘institutional investors’), primenjuju se dve posebne aktivne strategije, poznate kao strategije bikova i strategije medeveda, koje koriste dve razli~ite situacije na trì{tu deonica. Strategija bikova odnosi se na trì{ne situacije kada se o~ekuje rast cena akcija i kada te velike firme ili banke, koje se zovu se bikovi (‘bulls’) kupuju akcije u nadi da }e njihova cena porasti u budu}nosti i da }e njihovom prodajom ostvariti zaradu. Skra}eno, strategija se izraàva: kupi sad, prodaj kasnije. Druga je strategija medveda (‘bears’) i odnosi se na trì{nu situaciju kada se o~ekuje pad cena akcija. Velike firme ili banke, koje kao kupci o~ekuju pad cena akcija polaze od pretpostavke da }e cene i dalje padati. Strategija se u najkra}em moè izraziti: prodaj sada, kupi kasnije, pri ~emu }e se stvoriti mogu}nost kupovine ve}eg obima akcija (kada njihova cena bude nià). 9.3.4. Strategije dospe}a u investicionom portfoliju Jedan od klju~nih elemenata u investicionom portfoliju je kompozicija dospe}a. Odluka o dospe}u mora da bude doneta bez obzira na to da li je prihva}ena aktivna ili pasivna menad`ment strategija. Kompozicija dospe}a portfolija uklju~uje presek hartija od vrednosti u skladu sa razli~itim godinama dospe}a. Odluka uklju~uje maksimalno dospe}e do kojeg roka je banka voljna da investira i distribuira sredstava preko izabranog maksimuma dospe}a. Kompozicija dospe}a uti~e na cenu i rizik reinvestiranja portfolija. Banka moè koristiti dve strategije u izboru kompozicije dospe}a. Obe strategije zahtevaju limitirani menad`met i to:32) • strategiju merdevina, i • strategiju tegova.

32) Ibidem, str. 284-285.


278

Strategija merdevina je vrlo jednostavna za primenu. Banka mora specificirati maksimalna dospe}a i kada ih specificira, investiciona sredstva distribuira jednako u segmente dospe}a do maksimalnog dospe}a. Po{to hartije od vrednosti imaju rok dospe}a, sredstva se koriste za kupovinu hartija pri maksimalnim dospe}em. To rezultira u portfoliju jednakim procentom sredstava u okviru maksimalno specificiranog dospe}a. To mo`emo ilustrovati tako, da se 10% od ukupnog investicionog portfolija investira u svaki segment hartija od vrednosti sa dospe}em od 1 do 10 godina. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju (sa rokom dospe}a od 1 godine) za pla}anje, ta sredstva se koriste za kupovinu hartija od vrednosti sa rokom dospe}a od 10 godina (slika 9-4).

Slika 9-4: Struktura merdevina investicionog portfolija Tro{kovi transakcija su minimalni pri kori{}enju ove strategije. Cilj strategije merdevina je minimiziranje administrativnih tro{kova i istovremeno, ostvarivanje prose~ne zarade. Naime, po{to se investicioni portfolio distribuira ravnomerno tokom razli~itih dospe}a, strategija rezultira na nivou prose~ne stope prinosa. Strategija tegova je druga strtategija dospe}a koja se primenjuje u investicionom portfoliju banke. Ova strategija zahteva investiranje u kratkoro~ne i dugoro~ne hartije od vrednosti bez investiranja u srednjoro~ne hartije od vrednosti. Kada se portfolio prika`e po dospe}u, investiranje je koncentrisano u kratkoro~nom i dugoro~nom spektru dospe}a, ocrtavaju}i pri tome pojavu praznina, {to i opravdava naziv strategije. Investicioni portfolio na slici 9-5 je podeljen na dva dela, tj. sa 50% sredstava u kratkoro~ni i 50% sredstava u dugoro~ni deo hartija od vrednosti. Kratkoro~ni

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

10% od ukupnih portfolio sredstava

Godine dospe}a


279

deo je limitiran sa dospe}em do 5 godina sa 10% od ukupnog portfolija u svakoj godini u hartije od vrednosti od 1 do 5 godina dospe}a. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju, sredstva se investiraju u hartije sa rokom dospe}a 5 godina. Dugoro~ni deo od 5% od ukupnog portfolija je investiran u segment hartija sa rokom od 16 do 25 godina. Kada hartijama dospe rok od 15 godina, one se prodaju na sekundarnom trì{tu i investiraju se u hartije od vrednosti sa rokom dospe}a od 25 godina. Primer na slici 9-5 ilustruje takav slu~aj i ne zna~i primenu bilo kog optimalnog miksa.33)

Slika 9-5: Kompozicija tegova investicionog portfolija

Strategija traì prodaju dugoro~nih obveznica kada one dostignu srednjoro~ni rok dospe}a i investiranje u dugoro~ne obveznice na kraju segmenta dospe}a. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju za pla}anje, one se reinvestiraju na kraju dospe}a kratkoro~nog segmenta. Superiorni prinosi generisani primenom strategije tegova zavise od stepena ro~ne strukture kamatnih stopa tokom pojedina~nog perioda drànja. 9.4. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI 9.4.1. Pojam i su{tina vanbilansnih aktivnosti banke Promene koje nastaju ne vezuju se direktno za sredstva i obaveze banke, te zbog toga i ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi banke. Dakle, su{tina ovih promena je, da se one de{avaju na tu|im sredstvima i obavezama, odnosno, da se one evidentiraju ‘ispod bilansne crte’ i da njihovi kona~ni rezultati mogu uticati na poslovni rezultat odnosno profit banke.


1 2 3 4 5 16 17 25 10

% od ukupnih portfolio sredstava Godine dospe}a

10

5

50% na kratki rok

50% na dugi rok


280

Vanbilansne aktivnosti se nazivaju i uslovljenim poslovnim operacijama banke. Poslovi se obave sada, napla}uju se prihodi, a u budu}nosti, dok je posao ‘ìv’, moè da do|e i do negativnih efekata za banku. Dakle, zato se vanbilansne aktivnosti i nazivaju uslovljenim, jer postoji rizik izvr{enja tih obaveza u budu}nosti i kada banka moè snositi negativne posledice. Rast vanbilansnih aktivnosti banaka je` posledica:16) • smanjvanja ‘prostora’ za zaradu, odnosno smanjenja neto kamtne margine, • ve}ih zahteva regulatornih agencija za pove}anje kapitala banaka. Konkurencija me|u bankama na podru~ju kamatnih stopa dovodi do pove}anja pasivnih (pove}anje izvora) i do smanjenja aktivnih kamatnih stopa (pove}anje obima kredita), {to se manifestuje kao smanjenje neto kamatnog prihoda odnosno, neto kamatne margine. To zna~i, da banke moraju traìti mogu}nosti da nadoknade taj deo prihoda iz drugih izvora, da bi, pri svim ostalim istim uslovima, zadràli nivo ostvarenih korporativnih profitnih performansi. Nadoknadu ‘izgubljenih’ neto kamatnih prihoda banka moè ostvariti na vi{e na~ina. Prvi je, da pove}a obim poslovanja, {to se neminovno dobija kao posledica gornje aktivnosti kroz pove}anje obima izvora i pove}anje obima kredita. Me|utim, po pravilu, samo to nije dovoljno da nadoknadi negativni efekat smanjenja neto kamatnog prihoda. Drugi vaàn na~in neutralisanja negativnog efekta na profit je pove}anje nekamatnih prihoda, gde su vanbilansne aktivnosti jedan od bitnih izvora. Ovakvi uslovi poslovanja – potreba za ve}im prihodima s jedne, i zahtevi regulatorskih agencija za ve}im kapitalom, s druge strane, ~esto iziskuju da se banke uklju~uju u sve sloènije operacije svojih komitenata i klijenata, pri ~emu se pove}ava broj limitiraju}ih faktora krajnjih ishoda takvih poslovnih aran`mana (kreditni rizik, rizik kamatne stope, valutni rizik). 9.4.2. Obim i struktura vanbilansnih aktivnosti banke Posledica takvog poslovanja je brz rast vanbilansnog poslovanja, koji je ~esto ve}i od obima bilansnog poslovanja banaka. U stvari, radi se o poslovnim aran`manima u koje je banka uklju~ena na razli~ite na~ine, a koji ne uti~u na

16) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvlaitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 594.


281

strukturu aktive i pasive bilansa banke, ali imaju ve}i ili manji uticaj na prihode i profit banke. U okiru vanbilansnih aktivnosti, banke obavljaju razli~ite vrste bankarskih aktivnosti. Cilj je, da se ostvare {to ve}i nekamatni prihodi i tako doprinese korporativnim performansama banke. Osnovne vrste vanbilansnih aktivnosti moèmo svrstati u tri grupe:17) 1. tradicionalne menice i trgova~ke aktivnosti (akreditivi, akceptirane menice i

indosamenti), 2. finansijske garancije (kreditne garancije, prodata aktiva sa pravom na

regres, neopozivi i ‘standby’ akreditivi, revolving garancije i robne menice), 3. investicione aktivnosti (terminske devizne transakcije, kamatni svopovi,

valutni svopovi i izbori, kamatni fju~ersi). Poslovanje velikih banaka u savremenim uslovima pokazuje, da one pridaju veliki zna~aj vanbilansnom poslovanju upravo iz razloga pove}anja nekamatnih prihoda. 9.4.3. Kvalitet, rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti Ciljne performanse vanbilansnih aktivnosti odnose se na generisanje nekamatnih prihoda od vanbilansnih aktivnosti kao {to su: prihodi od provizije za izdate garancije, prihodi od otvorenih akreditiva itd. Na ovaj na~in se ‘pobolj{avaju’ korporativne profitne performanse banke, po{to nekamatni prihodi u uslovima o{tro izraène konkurencije u visini kamatnih stopa mogu ‘smanjiti’ kamatne prihode i tako smanjiti korporativne profitne performanse banke. Zahvaljuju}i prihodnom doprinosu korporativnim performansama od vanbilansnih aktivnosti, banka moè zna~ajno popraviti svoju ukupnu konkurentsku poziciju i ostvariti zadovoljavaju}e profitne performanse. Dakle, cilj banke je da u|e u one poslove vanbilansnih aktivnosti, koje }e joj doneti visoke nekamatne prihode. Ovi poslovi su atraktivni zato {to banka pri tome ne angaùje gotovo nikakva sredstva, a prihodi mogu biti zna~ajni. Zbog toga, ovi poslovi predstavljaju veliki izazov za svaku banku. Me|utim, ako stvari krenu lo{e, ovi poslovi mogu imati i negativne posledice po poslovanje banke, koje se mogu manifestovati kako gubicima, tako i drugim posledicama (nelikvidnost, nesolventnost). Dakle, ne samo da banka moè da ‘izgubi’ ciljni prihod ili njegov deo, {to }e uticati na smanjenje korporativnih profitnih performansi banke, ve} moè da ima i druge, trajnije posledice po bilansnu ravnoteù (naru{avanje leveridà).



282

Smatra se, da vanbilansne aktivnosti naj~e{}e kreirarju dve vrste portfolio rizika i to: kreditni rizik i rizik isporuke. Kreditini rizik se smatra naj~e{}om formom portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti. Ogleda se u neizvr{enju garantovanih obaveza od strane komitenta banke. To zna~i, da banka putem kredita suspstitui{e, odnosno izvr{ava u celini obavezu umesto komitenta, pri ~emu nastaje prinudna forma kredita. Tada se vanbilansno evidentirana garancija za pla}anje ‘pretvara’ u prinudni kredit i ‘seli’ u bilans banke, tj. u kreditni portfolio banke. Rizik isporuke u ve}ini slu~ajeva se doga|a u podru~ju rizika operativne efikasnosti. Ovi rizici se manifestuju kako u okviru vanbilansnih aktivnosti, tako i u bilansnim transakcijama. To su slede}e vrste rizika isporuke: prevara, propust evidentiranja operacije, neizvr{enja operacije, izvr{enje operacije sa pogre{nim komitentom, propust naplate dospelih iznosa, gre{ke u kompjuterskom sistemu. Posledice za banku mogu biti mnogobrojne: od nemogu}nosti izvr{enja, gubitka finansijskih sredstava, pa ~ak i do gubitka reputacije. Pored navedena dva portfolio rizika, vanbilansne aktivnosti mogu ‘kreirati’ i rizik kamatne stope, valutni rizik, odnosno, rizik deviznog kursa, {to tako|e moè dovesti do smanjenja ciljnih nekamatnih prihoda. 9.4.4. Konverzija portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti Postojanje stvarnih rizika u obavljanju vanbilansnih aktivnosti zahteva njihovu valorizaciju i konvertovanje u kreditne rizike i ‘uklju~ivanje’ u ukupne rizike u bilansu banke. Time se dobija realnija slika rizi~ne aktive banke. Oteàvaju}a okolnost leì u ~injenici, da je poslovno iskustvo u proceni i merenju rizika vanbilansnih aktivnosti dosta skromno, ne samo kod na{ih, ve} i kod inostranih banaka. Radi za{tite nivoa solventnosti banke, odnosno po{tivanja minimalnog standarda kapitala od 8%, potrebno je uzeti u obzir sve vanbilansne aktivnosti i nivo rizi~nosti pojedinih vanbilansnih operacija. Faktori konverzije vanbilansnih operacija su razli~iti za pojedine vrste vanbilansnih aktivnosti i zasnivaju se na verovatno}i gubitaka na tim poslovima. Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija se zasnivaju na istim ili sli~nim koeficijentima bilansnih operacija i svode se na koeficijente kreditnog rizika. Kre}u se u rasponu od 0% do 100% {to zavisi od vrste vanbilansne operacije. Za konverziju rizika stavki vanbilansnih operacija mogu}a su dva metoda merenja rizika po ugovorima o kamatnim stopama i deviznim kursevima: (1)


283

valorizovanje prema trì{tu ili teku}a izloènost i (2) valorizovanje po osnovu originalne izloènosti svakog ugovora.18) Faktori konverzije i ‘dodaci’ po metodu teku}e izloènosti smatraju se privremenim i mogu biti izmenjeni kao rezultat kretanja kamatnih stopa i kurseva u uslovima nestabilnosti. Na osnovu kori{}enja metode originalne izloènosti svakog ugovora, do ekvivalentnog kreditnog iznosa banka dolazi primenom jednog od slede}a dva niza konverzionih faktora na pretpostavljene iznose glavnice svakog instrumenta prema prirodi instrumenta i njegovoj ro~nosti (pregled 7-1): Pregled 7-1: Konverzioni faktori

Ro~nost Ugovori o kamatnim stopama

Ugovori o deviznim kursevima

Do jedne godine 0,5 % 2,0 % Jedna godina do dve godine 1,0 % 5,0 % (2%+3%) Za svaku godinu preko toga 1,0 % 3,0 %

Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija banke dati su u slede}em pregledu 7-2.19) Pregled 7-2: Kreditni konverzioni faktori vanbilansnih aktivnosti

POSLOVNA AKTIVNOST BANKE I KONVERZIONI FAKTORI a) Konverzioni faktor 100 procenata 1. Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zaduènosti uklju~uju}i

‘standby’ akreditive za servisiranje kredita kao finansijske garancije za kredite i hartije).

2. Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer: ‘standby’ akreditivi).

3. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini i prodaji aktive sa regresom, ako ve} nije uklju~ena u bilans.

4. Terminski ugovori (tj. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’).

b) Konverzioni faktor 50 procenata

18) European Banker od 20. februara 1990. godine. 19) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Puublishing Company, New York, 1989. godine, str. 638. Sli~ne opise faktora konverzije naveli su: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti, Jugoslavensko bankarstvo br.2, Beograd, februar 1989. godine, str. 19-21, i Dragi{a Vukovi}: Komitet za bankarske propise i kontrolu Me|unarodna saglasnost o obimu kapitala i standardima za kapital, Jugoslavensko bankarstvo br. 9, Udruènje banaka Jugoslavije, Beograd, 1990. godine, str. 50.


284

1. Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama, za dobro izvr{enje posla, varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije).

2. Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije.

3. Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF-‘revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF-‘note issuance facilities’).

c) Konverzioni faktor 20 procenata 1. Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. Nekori{}ene finansijske obaveze, koje imaju orginalno dospe}e od jedne

godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme. L I T E R A T U R A: 1. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the

Service Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. 2. Portfolio and Investment Management - State-of-theArt Research,

Analysisi and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.

3. Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Manging Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

4. Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansom i portfolio rizicima banke, Feljton, Novi Sad, 1995.

5. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. 6. Richard Saul Wurman, Alan Siegel & Kenneth M. Morris: The Wall Street

Journal Guide to Understanding Money & Markets, Access Press Publication, New York, 1990.

7. David Sutton: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars, One of Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.

8. Gordon J. Alexander i William F. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika, Beograd, 11/91

9. Dr Albert Mahrabian: Your Inner Path to Investment Success Insights into the Psychology of Investing, Porobus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991.

10. Frank J. Fabozzi and T. Dessa Fabozzi: Survey of Bonds and Mortgage-Backed Securities, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-


285

the-Art Research, Analysis and Strategies, Probus Publishing Companies, Chicago, Illinois, 1989.

11. George G. Kaufman: The Securities Activities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.

12. David I. Hoffland: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts Journal, Maj-June 1978.

13. Frank J. Fabozzi: Introduction, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.

14. The FDIC’s Manual of Examination Policies, Section H, revised, December 1, 1962.

15. Robert D. Arnott and Roger G. Clarke: Active Asset Allocation, u knjizi: Portfolio & Investment Management State of the Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.

16. John Ward Logan: Managing the Investments Portfolio of the Bank, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

17. Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989.

18. Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985.

1

• Upravljanje bonitetom poslovnih banaka

• Principi upravljanja rizikom poslovne banke

• Proces upravljanja rizikom poslovne banke

S a d r ` a j ~ e t v r t o g d e l a:

DEO ^ETVRTI

UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

287

Napomene uz sadràj ~etvrtog dela knjige

Upravljanje rizikom svake banke u trì{nim uslovima je sloèn proces. Od kvaliteta celokupnog pristupa upravljanju bankom, podrazumevaju}i tu i faktore eksterne sredine, zavisi poverenje javnosti u bankarski sistem, pa delom i bonitet pojedine banke. ‘Zdravlje’ banke umnogome zavisi od toga koliko menad`ment tim banke uvaàva principe upravljanja rizikom banke i u kojoj meri je izgradio sopstvene metode i tehnike koje primenjuje u procesu upravljanja rizikom banke. êtvrti deo knjige sadrì upravo tu materiju svrstanu u tri glave:

• upravljanje bonitetom poslovnih banaka, • principi upravljanja rizikom poslovne banke, i • proces upravljanja rizikom poslovne banke.. U jednom trì{nom ambijentu, gde se znaju ‘pravila igre’, banke se same bore za poverenje javnosti odnosno svoj bonitet. Ne moè biti poverenja javnosti u banke ako se javno ne zna kolika je neto vrednost banke, kakva je stabilnost njene zarade i kakav je kvalitet njenih informacija. Klju~ne performanse banaka moraju biti pouzdane i javno objavljene. Kao i u svim razvijenim trì{nim privredama, neko u ime dru{tva mora vr{iti nadzor nad bankama odnosno vr{iti superviziju i monitoring. Naravno, banke ne treba ekonomski sputavati, ali treba izgraditi efikasne mehanizme monitoringa teku}eg poslovanja. Poslovanje banke u trì{nim uslovima podrazumeva upravljanje rizikom.. To se ostvaruje pridràvanjem osnovnih principa upravljanja poslovanjem banke i to: solvenmtnosti ili adekvatnosti kapitala, likvidnosti, ekonomi~nosti i profitabilnosti. Odràvanje adekvatnosti kapitala zahteva od menad`ment tima banke kako odgovaraju}u visinu kapitala prema mogu}im kreditnim gubicima i depozitima tako i prema me|unarodnim standardima kapitala. Odràvanje likvidne pozicije banke je neophodno svakodnevno, dok je profitabilnost banke va`na na duì rok. Rizik poslovanja banke u raznim formama predstavlja ne{to {to je imanentno svakodnevnim poslovima. Zato je potrebno da banke imaju spremne odgovore na pojedine rizi~ne situacije po principu ‘{ta ako se desi’. Dakle, proces upravljanja rizikom banke podrazumeva razra|enu metodologiju i postupke koji za svaku vrstu rizika obuhvataju: identifikaciju, procenu, kontrolu, finansiranje i administriranje. Najve}i problem je u identifikaciji i proceni eventualnih rizika, mada ni ostale faze nisu lako izvodljive. Svrha ovog posla je da banka pripremi odgovore na eventualna nepovoljna poslovna iznane|enja.


288

Poverenje se sti~e godinama, a gubi za tren!

GLAVA 10.


• Za{tita i regulisanje bankarskog sistema • Neophodnost ocene boniteta poslovnih

banaka • Merenje kvaliteta performansi poslovnih

banaka • Sistemi ranog otkrivanja slabosti

poslovanja banaka

OKVIR DESETE GLAVE:


289

10.1. ZA[TITA I REGULISANJE BANKARSKOG SISTEMA 10.1.1. Potreba za{tite bankarskog sistema zemlje Jo{ odavno je poznata istina da je bankarsko poslovanje od velikog zan~aja za ukupni ìvot zemlje. O tome se u SAD pisalo jo{ pre vi{e od dva veka. Thomas Paine 1) pisao je o tome: “îtava zajednica ima koristi od poslovanja banaka. One olak{avaju privredni ìvot zemlje. One ubrzavaju kupovinu i pla}anje robe u zemlji. Od toga koristi ima dru{tvo, pa je otuda du`nost i obaveza dràve da za{titi banke.” Banke moraju da imaju za{titu dru{tva putem ~vrste regulative po{to su one finansijske institucije od javnog poverenja. Posebno je pitanje {ta ta regulativa treba da sadrì i do kog stepena treba da reguli{e poslovanje banaka odnosno do kog stepena treba da se monetarne vlasti “me{aju” u poslovanje banaka. Isto tako ne manje zan~ajno je i po{tovanje minimuma finansijske discipline, koja je pretpostavka nu`ne kontrole poslovanja banaka. Moè se nazreti da iz ovoga proizilazi niz dilema koje nisu definitivno razre{ene od kada je i banaka. To se pre svega odnosi na pitanje da li banke treba da budu privilegovane i ko o tome treba da odlu~uje. I druga pitanja preko dva veka ~ekaju odgovore i, po{to su jo{ uvek sporna, prepu{tena su proveri vremena da se na|u najbolja re{enja. Tako, jo{ nije sasvim jasno {ta se smatra bankom iako ima bezbroj poku{aja definisanja banke, koje proizvode i usluge banka ‘proizvodi’, gde i u kojoj formi banka treba da dobije dozvolu za svoje poslovanje, itd. Naravno, u celom tom kompleksu posebno pitanje je osiguranja depozita. Na{e iskustvo u ovom pogledu moè biti pou~no, kako za na{u praksu tako i za bankarsku teoriju, u smislu pouke kako ne treba raditi ili kako ne bi trebalo postupati u pravnoj regulativi bankarskog poslovanja i jo{ vi{e u njenom sprovo|enju u praksi. Dovoljno je samo da se podsetimo na ‘propalu’ deviznu {tednju gra|ana biv{e SFRJ, ~ime je “sistemski i potpuno” zadao snaàn udarac poverenju stanovni{tva u na{e poslovno bankarstvo, od koga se jo{ ni sada nije oporavilo, a te{ko je prognozirati i kada }e. Sada vaè}i zakonski propis se nastoji ispo{tovati (isplata po 150 DEM u 2000-toj godini tek je izmirena u decembru, a redovno te~e isplata ~etiri puta po 110 DEM u 2001.godini). Tek {to su na{i gra|ani postali svesni gubitka stare devizne {tednje, skoro istovremeno se pojavljuje “viskoprofitabilna” mogu}nost dinarske i devizne {tednje kod novoformiranih privatnih i me{ovitih “banaka”, prvo

1) Vidi: B.Hamond: Banks and Politics in America, Princeton University Press, Priceton, New Jersey, 1957. godine, str. 60.


290

“Jugoskandikbanke”, a potom “Dafimentbanke”, “Inosbanke” i jo{ mnogo manjih {tedionica, menja~nica, agencija itd. Ako se period propasti stare devizne {tednje moè ozna~iti kao “prva velika prevara” gra|ana biv{e SFRJ od strane dràve, onda se pojava i propast devizne (i dinarske) {tednje kod privatnih banaka moè nazvati “drugom velikom prevarom” gra|ana SRJ. Tako je jedan ogroman broj gra|ana bio dva puta prevaren u relativno kratkom vremenu od dve godine. 10.1.2. Ciljevi regulisanja bankarskog sistema Tradicionalno je shvatanje da banka treba da zadovolji tri svrhe ili cilja svog osnivanja i postojanja: (1) sigurnost, (2) stabilnost i (3) strukturu. Ova tri cilja banke odnose se na: (a) za{titu depozitara i sredstava osiguranih depozita, (b) za{titu ekonomije od nestabilnosti odnosno promenljivosti finansijskog sistema i (c) za{titu komitenata i klijenata od monopolske snage banke. 2) Da bi se shvatila su{tina ova tri cilja, potrebno ih je detaljnije objasniti. (1) Sigurnost bankarskog poslovanja je jedan od bitnih ciljeva koje savremena banka treba da ispuni. Sve do izbijanja velike ekonomske krize (1929.g.) za{tita depozita u bankama od rizika (u SAD) nije posebno postojala, ve} se kao i druga poslovna obaveza banke mogla realizovati samo iz ste~ajne mase banke u likvidaciji. Dakle, isto kao i kod svake druge firme kad do|e u bezizlazne te{ko}e. Posle velike ekonomske krize u SAD se 1933. godine osniva Federalna kompanija za osiguranje depozita (“Federal Deposit Insurance Company”) ili skra}eno FDIC) 3) , koja ima za cilj osiguranje depozita u bankama SAD. (2) Stabilnost kao cilj bankarskog poslovanja usko je povezana sa ciljem makroekonomske stabilnosti tj. ukupne stabilnosti dru{tvene ekonomije. Ovde napominjemo latentnu opasnost: ako u ste~aj ode jedna banka, ona moè da lan~ano povu~e jedan broj banaka tj. da do|e do lan~anog ste~aja poznatog po nazivu ‘domino teorije’. Po ovoj teoriji, ste~aj jedne banke prenosi se kao virus zaraze na druge banke i zbog toga sistemski mora biti ‘ugra|ena’ za{tita od kolapsa. Stabilnost i sigurnost mogu se posmatrati i kao elementi nekih makroekonomskih i mikroekonomskih motiva. Na makroekonomskom nivou, snabdevanje novcem je jedna od determinanti ukupne ekonomske aktivnosti ili

2) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 153. 3) Posle velike ekonoske krize, Kongres Sjedinjenih Ameri~kih Dràva osniva 1933. godine Federalnu agenciju za osiguranje depozita “Federal Deposit Insurance Corporation” ili skra}eno FDIC, koja osigurava depozite komercijalnih banaka do odre|enog limitiranog iznosa. Tako se {tedni ulozi osiguravaju po jednom imenu - ra~unu do 100.000 US dolara.


291

kako monetaristi ‘tvrde’ najva`nija. Alterantiva je posmatranje makroekonomskog transmisijskog mehanizma, koji fokusira kamatne stope (Keynes) ili snabdevanje bankarskim kreditom kao kriti~ne veze. Mada su savremene poslovne banke samo jedan od kreatora novca u ekonomiji, one su ipak najva`nija komponenta procesa snabdevanja ekonomije novcem. Upravo da bi se za{titilo snabdevanje ekonomije novcem i dao centralnoj banci oslonac da preduzima kontrolu rezervi banaka, kamatnih stopa, kredita, ovim se vr{i regulacija poslovanja banaka. Krajnji cilj regulisanja bankarskog poslovanja i osiguranja depozita je odràvanje poverenja javnosti u bankarski sistem. Na mikroekonomskom nivou, fokus je na limitiranju izloènosti riziku individualnih banaka i izolaciji ste~aja banaka radi izbegavanja “domino efekta” u okviru bankarskog sistema. 4) Da bi se ovo i uradilo, bankarske vlasti poku{avaju obezbediti za svaku individualnu banku da posluje na jedan ‘zdrav i siguran’ na~in. Glavno oru|e za promptnu detekciju potencijalne insolventnosti banke je poseban monitoring poslovanja svake pojedina~ne banke (‘on-site examination’). Ova vrsta regulative za preventivu ste~aja manifestuje se u faktorima poslovanja banke kao {to su kapital, zahtevi likvidnosti, standardi kvaliteta aktive i kompilacije zakona i regulative. Bankarske vlasti u SAD koriste propisane na~ine uticaja odnosno intervencija u poslovnu aktivnost banaka (stalne i povremene naloge, preme{tanje -- smenjivanje slu`benika, zahtevane injekcije kapitala) radi kontrolisanja pona{anja banaka u èljenom pravcu. Sa te`njom ka mikroekonomskom cilju preventivnog limitiranja ste~aja, bankarske vlasti o~ekuju da odrè poverenje javnosti u bankarski sistem. (3) Struktura kao cilj se najbolje moè videti i izraziti u stepenu konkurentnosti i efikasnosti u bankarskoj delatnosti. Povezanost strukture i konkurencije se obezbe|uje preko tzv. IO modela, gde je IO skra}enica od: industrijske organizacije. Polaze}i od datih uslova ponude i tra`nje, IO5) model potencira vezu u relaciji na slici 10-1.

STRUKTURA

PONA[ANJE

PERFORMANSE

Slika 10-1: Primenjenost ‘IO’ modela na banke

4) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, Macmillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 154. 5) Ibidem, str. 154-155.


292

gde je: struktura = broj banaka na trì{tu, pona{anje = pona{anje banaka na trì{tu, performanse = kvantitet i kvalitet proizvoda i usluga banaka. Fundamentalna va`nost modela je u tome da ukazuje na zna~aj: {to je vi{e banaka na trì{tu, to je manja {ansa nekonkurentskog pona{anja i ve}a {ansa za visokokvalitetne proizvode i usluge, koji se nude po konkurentnim cenama. U okviru bankarske delatnosti, konkurentne cene za korisnike proizvoda i usluga zna~e niè kamatne stope na kredite i ve}e stope na depozite. Ako pak egzistira monopolski profit u bankarstvu, banke se ohrabruju da ulaze, ako je to dozvoljeno, u borbu za dalji neumereni profit. Konkurentski ciljevi su u konfliktu sa ciljevima sigurnosti i stabilnosti i zato zakonodavci i donosioci uredbi i uputstava moraju na}i korisnu ravnoteù izme|u ova dva konfliktna cilja. Ostali u~esnici u ovoj konkurentskoj borbi sa svojim interesima u rezultatu su banke i njihovi komitenti i klijenti. Interesi obe ove grupe treba da se uvaè prilikom re{avanja konfliktnosti ciljeva. Razvoj bankarstva u SAD i evoluciju pojedinih reìma bankarstva6) koji su bili karakteristi~ni za pojedine periode u poslednjih dvesta godina ilustruje pregled 10-1. Pregled 10-1: Razvojne etape ameri~kog bankarstva

RAZVOJ AMERI^KOG BANKARSTVA U POSLEDNJIH 200 GODINA Opis reìma Period Dominantni ciljevi Povla{}eno bankarstvo

1776 -- 1837.

Nekonkurentska struktura (koja se manifestovala zabranom nacionalnog

bankarstva) Slobodno

bankarstvo 1838 --

1932. Konkurentska struktura i efikasnost

bankarstva Kartelno

bankarstvo 1933 --

1978. Sigurnost i stabilnost

Konkurentsko (ali sigurno) bankarstvo

1979 -- danas

Bolji balans izme|u konkurentnosti i efikasnosti prema sigurnosti i stabilnosti

6) Thomas F. Huertas: The Regulation of Financial Institution A Historical Perspective on Current Issues in “Financial Services”, George Benston, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1983. godine, str. 6-27.


293

Savremena faza je nazvana ‘izbalansirano bankarstvo’ po{to je izbalansiralo dve grupe ciljeva: konkurentnost i efikasnost, s jedne strane, i sigurnost i stabilnost, s druge strane. âk u poslednjoj deceniji promocija konkurentnosti i efikasnosti su uzeli veliki zamah na trì{tu bankarskih proizvoda i usluga. 10.1.3. Poverenje javnosti u bankarski sistem zemlje Smatra se da je klju~ni izraz i pokazatelj ja~ine banke onaj koji pokazuje stepen za{tite banke od izloènosti riziku. Re~eno finansijskim jezikom, to je neto vrednost ban~ine aktive, i kad se od ukupne aktive banke odnosno njenih sredstava oduzmu njene ukupne obaveze. Za banku je od bitnog zna~aja da ona obezbedi interno generisanje svog primarnog kapitala putem zadràvanja dela zarade deoni~ara odnosno profita. Dakle, pozitivna i stabilna zarada je èljeni potez svake banke, po{to je ona “propusnica” za siguran i zdrav rast banke uz adekvatnost odràvanja kapitala. U razvijenoj trì{noj privredi, gde su finansijski trì{ni mehanizmi razvijeni i egzistiraju ve} decenijama, ne postoji problem informacija o bankama kao zan~ajnim finansijskim institucijama. Ako se èli da korisnici bankarskog sistema steknu poverenje u sistem, moraju imati lak i jeftin pristup istinitim i realnim informacijama svakoj banci u sistemu kao {to su: realna neto vrednost i varijabilnost odnosno stabilnost zarade. Dakle, poverenje u bankarski sistem zemlje je funkcija neto vrednosti imovine banke, stabilnosti njene zarade odnosno zarade deoni~ara i kvaliteta dostupnih informacija. Model poverenja javnosti u bankarski sistem zemlje, koji se prema J.F. Sinkey-u 7) moè izraziti u obliku jedna~ine, ima funkciju:

Ako neto vrednost, zarada i kvalitet informacija rastu, uz ostale iste odnosno neizmenjene uslove, ra{}e i poverenje u bankarski sistem zemlje. Ako se u funkciju poverenja u bankarski sistem uklju~i i element osiguranja depozita, kao svojevrsna garancija bilo dràve, bilo specijalizovane za to institucije, onda se poverenje u bankarski sistem moè izraziti kao funkcija neto vrednosti, stabilnosti zarade, kvaliteta informacija i garancija za depozite. 8)

7) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 157. 8) Ibidem, str. 157.

Poverenje = f (neto vrednosti, stabilnosti zarade i kvaliteta informisanja)

Poverenje = f (neto vrednost, stabilnost zarade, kvalitet informacija i garancija za depozite)


294

Visina osiguranja ili garancije za depozite zavisi od volje i mogu}nosti dràve.9) Osiguranje depozita je jedan od bitnih faktora poverenja u bankarski sistem zemlje. U SAD, kako smo ranije naveli, vladina agencija FDIC u ime dràve osigurava depozite banaka do iznosa od 100.000 dolara po jednom ra~unu, {to banke posebno pla}aju u vidu odgovaraju}eg godi{njeg procenta sa pla}anjem u mese~nim iznosima. Uloga i va`nost dràvne garancije najlak{e se moè demonstrirati u slu~aju oslabljenih institucija banaka. Po napred navedenoj funkciji poverenja, oslabljene finansijske institucije odnosno banke su one koje imaju malu ili negativnu neto vrednost, nestabilnu zaradu, nerealne i skupe informacije odnosno slab kvalitet informacija. U deregulisanoj finansijskoj sredini takve banke bile bi prvi pravi kandidati za ste~aj. Me|utim, ako se garancije dràve shvate kao jasne, one mogu nadoknaditi ili ~ak prevazi}i {tetne karakteristike poslovanja osigurane institucije. Kod nas, u periodu posle Drugog svetskog rata, za dinarsku i deviznu {tednju stanovni{tva garantovala je Narodna banmka Jugoslavije odnosno dràva, po{to je Narodna banka dràvna institucija. Ostali depoziti stanovni{tva i svi depoziti privrede i neprivrede, nisu bili osigurani niti je ko za njih garantovao. Oni su delili sudbinu poslovanja i solventnosti banke iza koje su stajali osniva~i banke garantuju}i za njeno poslovanje svom svojom imovinom (solidarna odgovornost). Ako bi se desilo da banka ode u ste~aj odnosno da bankrotira, svi poverioci bi, sem {tedi{a banke, delili proporcionalno svom potraìvanju, ostatak imovine banke preostale posle podmirenja teku}ih obaveza. Krajem 1989. godine do{lo je donosen je Aakona o Agenciji Federacije za osiguranje depozita i sanaciju banaka (“Sl. list SFRJ br. 84/89). Iako je Agencija osnovana 1989. godine sa sedi{tem u Beogradu, s obzirom na posle toga nastale politi~ke i druge probleme, koji su eskalirali raspadom SFRJ, ona nije prakti~no zaìvela ni u jednom segmentu svoje delatnosti. Izolovano posmatrano, ideja je u osnovi bila dobra i jedini nedostatak su bile nadolaze}e okolnosti. Prema Zakonu, Agencija je osnovana kao specijalizovana finansijska organizacija Federacije, koja osigurava depozite banaka, kontroli{e osigurane banke i provodi sanaciju banaka. Budu}i ekonomski doga|aji i u okviru ‘suène’ Jugoslavije su pokazali kolike su velike negativne posledice nedostatka jedne ovakve institucije (pojava i na~in rada ‘Jugoskandika’, ‘Dafiment banke’, ‘Inosbanke’ itd.). Ono {to je bitno

9) Kao {to smo ve} ranije naveli, maksimualni iznos osigurane sume depozita u SAD je 100.000,00 US dolara po jednom ra~unu. Pre toga, ta suma je bila limitirana na 40.000,00 US dolara po jednom ra~unu u banci. Naravno, {tedi{a moè imati ra~une kod vi{e banaka i osiguran mu je kod svake banke samo po jedan ra~un. Ako ima dva ra~una kod jedne banke, osiguran mu je iznos samo na jednom ra~unu.


295

ovom prilikom ista}i jeste da je profil Agencije bio takav da je ona imala pravo kontrole poslovanja banaka koje su osigurale depozite. U okviru te kontrole, ukoliko bi se ukazala potreba, mogla je da naloì banci da otkloni nepravilnosti u svom poslovanju i da ~ak smeni organe upravljanja i povu~e dato osiguranje depozita. To u zna~ajnoj meri doprinosi gra|enju i odràvanju stepena poverenja javnosti u bankarski sistem zemlje u celini. 10.1.4. Komfornost sistema poslovnog bankarstva Pored poverenja neophodnog za celinu bankarskog sistema zemlje, za poslovno bankarstvo je zna~ajna funkcija i komponenta njegove komfornosti. Za{to? Zato {to poslovne banke, kao i sve druge profitno orijentisane firme i institucije koje nude svoje proizvode i usluge na trì{tu na kome se kontinuirano vodi konkurentska borba, nastoje zadobiti lojalnost novih i zadràti poverenje postoje}ih korisnika svojih proizvoda i usluga. Korisnik bankarske usluge opredeli}e se za jednu od vi{e banaka koje mu nude iste ili sli~ne vrste usluga i koje re{avaju njegove finansijske probleme. Klju~ni faktor tog opredeljenja, uz ostale iste uslove, jeste kvalitet usluge i komfornost koje mu banka nudi. To je sasvim prirodno i logi~no i moè se potvrditi na bezbroj izabranih alternativa kupca. Ilustrujemo to primerom izbora jedne prodavnice u kojoj kupujete hleb i mleko. Za{to ba{ toj, a ne u drugoj prodavnici, gde su i hleb i mleko potpuno isti? Odgovor je jednostavan: u pitanju je lep{i ose}aj komfora u jednoj nego u drugoj prodavnici. Isto je to i sa izborom banke. Previ{e regulisano trì{te bankarskih proizvoda i usluga ~ini banke geografski i po asortimanu nekomfornim za korisnike, pa je to onda vi{e prinuda nego slobodan ekonomski izbor. Me|utim, u datim uslovima deregulacije, va`ni faktori komfornosti sistema poslovnog bankarstva su cena i kvalitet bankarskih proizvoda i usluga. U poslovnom bankarstvu kvalitet se moè meriti brzinom i pouzdano{}u koje banke kao finansijske institucije u svojim poslovnim kontaktima obezbe|uju. Za pojedina~nu banku komfornost se moè izraziti kao funkcija geografske pokrivenosti, {irine asortimana proizvoda i usluga, prose~nih tro{kova i kvaliteta tj. brzine i pouzdanosti. Izraèno jedna~inom, to je funkcija: 10)

gde je:

10) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financal Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 158.

Komfornost = f (G, PU, T, K)


296

f = funkcija G = geografska pokrivenost PU = {irina asortimana proizvoda i usluga T = prose~ni tro{kovi (procenjene opreme banke) K = kvalitet (brzina i pouzdanost). Izuzev cenovnog faktora, komfornost korisnika je u pozitivnom odnosu sa argumentima navedene funkcije. Ako se ban~ina mreà poslovnih jedinica {iri, ako se {iri asortiman proizvoda i usluga banke, ako raste kvalitet usluìvanja (brzina i pouzdanost), i komfornost korisnika usluga banke se pove}ava. Suprotno, ako se prose~ni tro{kovi bankarske opreme pove}avaju, korisni~ka komfornost se smanjuje. Nema sumnje da su stabilnost, sigurnost i struktura trì{ta bitni faktori poverenja u bankarski sistem zemlje i da omogu}uju komfornost korisnicima proizvoda i usluga poslovnog bankarstva. Naravno, treba imati u vidu da to ne dolazi samo po sebi. Za takve uslove su odgovorni kako centralna banka, tako i regulatorne institucije, ako ih ima. Gledano na duì rok i u funkciji odràvanja poverenja u bankarski sistem, korist regulatornih agencija je neprocenjiva. Nema potrebe posebno nagla{avati da se poverenje te{ko sti~e, lako gubi, a veoma te{ko i sporo vra}a. Da bi se postigli ciljevi (stabilnost, sigurnost i odgovaraju}a trì{na struktura), centralna banka i regulatorne agencije kao monetarna vlast treba kontinuirano da prate poslovanje banaka, vr{e monitoring, ekonomskim i drugim merama vr{e usmeravanje i korekcije i koordiniraju poslovno pona{anje banaka i nebankarskih institucija. O supervizorstvu i monitoringu bi}e jo{ posebno re~i. 10.2. NEOPHODNOST OCENE BONITETA BANAKA 10.2.1. Pojam i komponente boniteta banke Bonitet poti~e od latinske re~i ‘bonus’, koja zna~i dobar, predstavlja skup osobina jednog subjekta koje ga ~ine dobrim i sigurnim du`nikom. Kada je re~ o bonitetu banke, onda se pod tim pojmom prvenstvno podrazumeva kreditna sposobnost banke koja se procenjuje po tome kako ona posluje i kako odgovara svojim obavezama.11) Sli~no se o bonitetu govori i na na~in da je to pojam koji obuhvata celokupno poslovanje tj. poslovnu sposobnost preduze}a ili banke ne samo u datom momentu, ve} trajnije u budu}nosti. 12)

11) Finansijski leksikon, redaktor dr Ivo Peri{in, Informator, Zagreb, 1962. godine, str. 45. 12) Privredni leksikon, Informator, Zagreb, 1961. godine, str. 62.


297

Me|utim, pojmu boniteta se posve}uje ne{to vi{e pa`nje u ‘Ekonomskoj enciklopediji’,13) gde se detaljnije pravi razlika izme|u boniteta banaka i boniteta preduze}a. Ovde se pod pojmom boniteta podrazumeva formalno i materijalno svojstvo subjekta koje ga ~ini sigurnim du`nikom bilo da je re~ o banci u koju se ulaù sredstva, bilo da je re~ o preduze}u kome se daju krediti. Ovo svojstvo pretpostavlja materijalnu solidnost i dobru reputaciju u poslovnom svetu. Zato je va`no ista}i neke elemente pojma boniteta banke i posebno boniteta preduze}a. Bonitet banke kao du`nika zavisi u prvom redu od visine njenog kapitala (osniva~kog -- deoni~kog kapitala) i visine i strukture sredstava i rezervi, s jedne strane, te oblika, na~ina i strukture plasmana, s druge strane. Dok se visina i kvalitet kapitala odnosno izvora sredstava banke moè odmah videti iz bilansa banke, na~in i kvalitet plasiranih sredstava tj. kredita teè je sagledati. Upravo radi toga i radi za{tite ulaga~a i depozitara, dràva i propisuje odre|ene restriktivne i kontrolne mere i vr{i neposredan nadzor nad poslovanjem banaka. Za plasiranje sredstava vaì bankarsko pravilo: kakav kvalitet sredstava banka prima, takav kvalitet sredstava i plasira, odnosno obim dugoro~nih izvora odre|uje obim dugoro~nih kredita, dok obim kratkoro~nih kredita je determinisan obimom kratkoro~nih izvora. Usko sa bonitetom banke treba posmatrati i bonitet preduze}a kao ban~inog du`nika. Dakle, pored boniteta banke kao privrednog subjekta i pravnog entiteta, va`no je znati {ta se smatra bonitetom preduze}a kao ban~inog du`nika. Najkra}e re~eno, bonitet preduze}a zavisi od njegove kreditne sposobnosti i likvidnosti. O kreditnoj sposobnost preduze}a }emo kasnije detaljnije govoriti u sklopu razmatranja principa upravljanja kreditnim rizikom banke. Sada samo da naglasimo da se kreditna sposobnost preduze}a kao du`nika utvr|uje na osnovu bilansa i izve{taja o finansijskom poslovanju preduze}a, pri ~emu se posebno analiziraju stanja, oblici i vrste zaliha i tok gotovine u preduze}u (‘cash flow’). I ovde se pravi razlika zavisno od duìne perioda vra}anja kredita (dugoro~ni, serdnjoro~ni, kratkoro~ni), pa se u zavisnosti od toga, pored internih faktora, u analizu uklju~uju i trì{ni elementi, tehnologija, savremenost proizvodnje, konkurencija itd. Mada je ocena boniteta vaàn posao banke, ovde ga pri analizi stavljamo u drugi plan, kako bi u prvi plan istakli va`nost i zan~aj boniteta banke, i to iz dva razloga: prvi razlog je u tome {to se ovom pitanju kod nas nije posve}ivala, a jo{ uvek se ne posve}uje dovoljna pa`nja od strane kontrolnih i dràvnih

13) Ekonomska enciklopedija, druga knjiga, Savremena administracija, Beograd, 1984. godine, str. 170.


298

organa; i drugi razlog vidimo u ~injenici da i ono {to se na tom planu radi, obavlja se sa nejasno utvr|enim ciljevima i vi{e povremenim proverama. Moè se re}i da nedostaje stalni monitoring poslovnog bankarstva po~ev od ispunjavanja osnovnog zakonskog i poslovnog cenzusa u kapitalu, preko pra}enja kvaliteta i strukture aktive, kvaliteta menad`menta, visine dividendi i stepena likvidnosti. Bonitet banke je kompleksan pojam, pod kojim treba podrazumevati: (1) obim i kvalitet kapitala banke, (2) kvalitet i strukturu aktive, (3) kvalitet menad`menta, (4) nivo zarade deoni~ara i (5) uvek zadovoljavaju}i stepen likvidnosti banke. Svaki od navedenih elemenata je sloèn od vi{e pokazatelja i svi zajedno izraèni preko zajedni~kog imenitelja mogu posluìti za analizu, merenje i ocenu boniteta poslovne banke. Mada se o ovim elementima u ovoj knjizi raspravlja vi{e puta odnosno na vi{e mesta,14) ovde }emo se na njih osvrnuti najkra}e. (1) Pod kapitalom banke u smislu njenog boniteta podrazumevamo samo ~isti

deoni~ki kapital prikupljen prodajom emitovanih deonica i ~ijom sumom se zadovoljava ili prema{uje zakonom propisani minimum (cenzus) za valjanu registraciju banke kao finansijske institucije i koji istovremeno zadovoljava potrebnu stopu adekvatnosti kapitala banke.

(2) Pod kvalitetom i strukturom aktive se u prvom redu podrazumeva kvalitet

svih vrsta plasmana banke, njihova struktura i stepen rizi~nosti. Pri tome treba imati u vidu sve vrste kredita i njihovu ro~nost i druge plasmane kao {to su plasmani u hartije od vrednosti i njihovu strukturu. Plasmani u hartije od vrednosti su izuzetno zan~ajni sa aspekta stepena brzine transformacije u likvidna sredstva.

(3) Pod pojmom kvaliteta menad`menta u kontekstu boniteta banke

podrazumevamo stru~nost, sposobnost, inventivnost, nezavisnost i integritet dono{enja valjanih poslovnih odluka od strane ‘top’ menad`menta banke (generalnog i izvr{nih direktora). To je u deregulisanom bankarskom trì{tu i o{troj konkurentskoj borbi izme|u bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija jedna od najva`nijih komponenti boniteta banke.

(4) Zarada deoni~ara ili dividenda je najva`nija odnosno treba da bude

najva`nija vlasni~ka preferenca deoni~ara banke. Visoku i stabilnu dividendu moè donositi samo visokoprofitabilno poslovanje banke, koje se

14) O kvalitetu menad`menta govori se u prvoj glavi, o strukturu i kvalitet aktive u ~etvrtoj glavi, o kapitalu u jedanaestoj glavi.


299

ogleda u natprose~nom prinosu na angaòvana sredstva, a koje omogu}ava i visok nivo dividendi deoni~arima.

(5) Konstantno zadovoljavaju}i stepen likvidnosti banke podrazumeva da

banka uvek i na vreme izvr{ava svoje dospele obaveze uz minimalno vreme zadràvanja nov~anih sredstava na ìro-ra~unu.

10.2.2. Razlozi analize i ocene boniteta banaka Banka, kao samostalna finansijska institucija, posluje u trì{nim uslovima i motivisana maksimizacijom profita. Pri tome se, po prirodi svog poslovanja, susre}e sa mnogobrojnim vrstama poslovnih i neposlovnih rizika. Dràva bi, radi stabilnosti privrede, a i da bi se izbegle posledice koje poga|aju {iroke slojeve stanovni{tva, trebala biti zainteresovana da se u bankarstvu ne dogodi tzv. ‘domino efekat’. Otuda nije samo va`no doneti dobar zakon o bankama i finansijskim institucijama, nego i druge propise koji treba da preciznije reguli{u pojedina pitanja rada i poslovanja banaka kao finansijskih institucija. To se naro~ito odnosi na bitna pitanja funkcije za{tite ulaga~a odnosno depozitara. Posebno je va`no postojanje i aktivnost institucija koje treba da kontroli{u poslovanje banaka i da to, u pogodnoj formi, kontinuirano javno objavljuju. Pre nego {to damo analizu nekoliko najva`nijih faktora koji zahtevaju analizu i ocenu boniteta banke, treba imati u vidu jo{ neke ~injenice. Naime, op{te je poznata ~injenica da je bankarstvo jedna od delatnosti u svetu sa najvi{e prisutne i razu|ene pravne regulative. Istvovremeno, bankarstvo spada i u delatnosti koje su podlo`ne ~estim sistemskim, organizacionim i drugim promenama i po tome spada u najnestabilnije privredne grane. Me|utim, zbog svoje uloge u privrednom ìvotu svake zemlje, ono mora da opstaje, funkcioni{e i omogu}ava racionalno i stabilno funkcionisanje celokupne privrede i dru{tvene strukture i svakodnevnog ìvota gra|ana. Priroda bankarskog poslovanja je takva da putem plasiranja primljenog depozitnog i drugog novca ostvaruje profit. Dodu{e, banka deo profita ostvaruje i putem {irokog spektra usluga, koje upotpunjuju asortiman osnovnih proizvoda i usluga banke, ali kojima ostvaruje i zaradu na drugi na~in. Banka odobravaju}i kredite ‘ulazi’ u raznovrsne poslove, koji su sa aspekta povra}aja plasiranih sredstava manje ili vi{e rizi~ni za banku. Pod hipoteti~kom pretpostavkom nemenjanja svih ostalih uticajnih faktora, visina rizika je u funkciji rokova plasiranih sredstava i op{tevaè}e je pravilo: ako je rok plasiranja sredstava duì, rizik banke je ve}i odnsno ako je rok plasiranja sredstava kra}i, i rizik banke je manji.


300

Me|utim, posmatrano dinami~ki, uz pretpostavku menjanja svih drugih faktora u funkciji vremena, {to je ìvotna realnost, treba uzeti u obzir i druge faktore rizika plasmana kao {to su: kreditna sposobnost du`nika, vrsta delatnosti kojom se bavi, njegov poloàj na trì{tu i rezultati koje ostvaruje, kvalitet menad`menta itd. Od presudne je va`nosti da se svaka vrsta plasmana sredstava banke permanentno kontroli{e upravo sa aspekta rizi~nosti naplate kredita. Stoga je neophodno permanentno vr{iti monitoring teku}eg poslovanja banaka kako bi se na vreme spre~ile ve}e nepoèljne posledice. Postoji potreba da se periodi~no ostvaruje uvid javnosti u stanje i ostvarene rezultate poslovanja banaka, kao {to se to radi u svim razvijenim trì{nim privredama na svetu. Naime, poslovne banke u trì{nim privredama su prete`no deoni~ka dru{tva, {to zna~i da one emituju sopstvene deonice, koje su predmet kupoprodaje na trì{tu hartija od vrednosti. Pri tome, nameravani kupac ban~ine deonice ima potrebu i pravo da zna kakvo je stanje konkretne banke i kakve rezultate ona ostvaruje. S druge strane, banka ima obavezu, da svoje stanje i rezultate poslovanja javno objavljuje. Istinitost takvih podataka garantuju posebne stru~ne i ovla{}ene institucije i agencije. Izloènost i istinitost bilansa stanja i bilansa uspeha banke javnosti je bitna pretpostavka za odluke budu}ih kupaca deonica te banke. Analiza i ocena boniteta banaka prilikom po~etnog i kasnijih emitovanja deonica i tokom redovnog poslovanja, te javno objavljivanje odre|enih podataka o stanju imovine, obaveza i rezultata banke ukazuju na zna~aj ‘zdravog’ poslovanja banke u trì{nim uslovima za svakog deoni~ara bez obzira na veli~inu deoni~kog kapitala u konkretnoj banci. Na àlost, takva praksa kod nas je jo{ uvek na samom po~etku i samo je parcijalna. Me|utim, pravac razvoja trì{nih odnosa, kojim se kod nas postepeno kre}e, mora}e pre ili kasnije da uvede ovakvu praksu kao stalnu i normalnu. 10.2.3. Pristup utvr|ivanju merenja boniteta banaka Uspe{nost banaka pretpostavlja planiranje i ostvarivanje primarnih i drugih ciljeva poslovanja banke. Najva`niji ciljevi banke su profit i dividenda. Profit je op{ti cilj uspe{nosti banke i preduslov opstanka i razvoja banke. Dividenda je deo profita koji pripada deoni~arima kao prinos na uloèni deoni~ki kapital i koji treba da zadovolji vlasni~ke preference. Ove ciljeve nije lako ostvariti u deregulisanom trì{tu i o{troj konkurentskoj borbi bez strategijskog planiranja i permanentnog pra}enja ostvarenja planiranih ciljeva. Merenje boniteta poslovnih banaka izraàva se preko odre|enih informacija i podataka za koje su zainteresovani deoni~ari banke, javnost i monetarne vlasti. Istini za volju, kada su u pitanju deoni~ari na{ih banaka, uglavnom su to jo{ do


301

kraja netransformisana dru{tvena preduze}a. Deoni~ari u ovakvim uslovima i nisu toliko zainteresovani za dividendu kao prinos na svoj deoni~ki kapital koliko za mogu}nost dobijanja {to ve}ih kredita. To samo po sebi i ne bi trebalo da bude tako lo{e. Me|utim, treba imati u vidu da banka kao deoni~ko dru{tvo ne bi smela biti pod kontrolom du`nika, koji su uz to i slaba preduze}a i naj~e{}e sa slabim poslovnim performansama (niskim profitom ili gubicima). Poseban problem predstavlja kvalitet finansijskih izve{taja banaka i nedostatak standarda po kojima se oni rade. Otuda i problem kvaliteta podataka na kojima se ti izve{taji zasnivaju. Ni{ta manji problem nije i u samom ‘top menad`mentu’ banaka, koji se ~esto manifestuje u volji da se friziraju finansijski izve{taji, kako prema kontrolnim organima tako i prema deoni~arima. Veliki problem u takvim izve{tajima predstavlja realna procena neto imovine banke i rezultata poslovanja. Utvr|ivanje standarda za ovo izve{tavanje i uvo|enje trì{ne vrednosti za iskazivanje stanja imovine unelo bi realniji pristup vrednovanju boniteta banaka i stvaranja odre|enog stepena poverenja u banke i njihovo poslovanje. Ovo bi dovelo do mogu}nosti pouzdanije procene ‘vrednosti’ banke od strane deoni~ara. To zna~i da bi banke, uslovno re~eno sa boljim bonitetom, imale bolju prodaju svojih emisija deonica i tako se diferencirale prema bankama sa slabijim performansama, a mogle bi posti}i i ve}e cene svojih vrednosnih papira na sekundarnom trì{tu hartija od vrednosti. Jedno od klju~nih pitanja u poslovanju banaka je blagovremeno otkrivanje ranih signala previ{e preduzetog rizika u poslovnim poduhvatima banke. Naravno, to je u interesu kako samih banaka tako i {ire dru{tvene zajednice, posebno centalne banke i kontrolnih institucija. Rano otkrivanje neuralgi~nih ta~aka u poslovanju banaka ima za cilj da se na vreme spre~i nastajanje ve}ih gubitaka u pojedinim segmentima odnosno portfolijima banke. To je naro~ito va`no kod eventualne pojave takvih gubitaka koji bi mogli dovesti do insolventnosti banke. Naime, u slu~aju nastanka tolikih gubitka, kada banci zapreti opasnost da postane insolventna15), menad`ment banke mora hitno preduzeti odre|ene mere protiv daljeg nastajanja gubitaka i u smislu smanjenja ve} nastalih. U takvim okolnostima, menad`ment tim moè izabrati jednu od starih dobro poznatih strategija, koja asocira na fudbalsku strategiju ‘duge lopte’ 16) (‘long bomb’), odnosno u bankarstvu tzv. visoko rizi~nu strategiju prinosa za smanjenje gubitaka. Preduzimanje visokorizi~ne strategije moè biti vrlo opasno po aktivu

15) Insolventnost banke javlja se onog trenutka, kada gubici banke postanu toliki da prema{uju deoni~ki kapital banke (“equity capital”). 16) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 611.


302

- sredstva banke, po{to se ona mogu veoma brzo istopiti. Me|utim, ova strategija 17) nije opasna za osigurane depozite banke. Sasvim je jasno da postoje klju~ne razlike izme|u predloga osiguranja rizi~nog kapitala i predloga osiguranja rizika depozita po vrsti informacija koje se koriste za procenu preduzimanja rizika od strane banke. Predlog osiguranja rizika depozita usmeren je na merenje performansi banke, kao {to je zarada i kvalitet aktive. Predlozi rizika kapitala usmereni su na vrste aktivnosti u koje je uklju~ena banka. Prva pozicija se bazira na statisti~kim pokazateljima koji sugeri{u ove performanse i obezbe|uju merenje najbolje prognoze problema banke. Drugi pristup za merenje preduzetog rizika od strane banke se bazira na sagledavanju da su odre|ene aktivnosti nesumnjivo vi{e rizi~ne nego druge, {to u krajnjoj konsekvenci zna~i da ove vi{e rizi~ne aktivnosti banke trebada budu kapitalizirane na vi{em nivou. 18) 10.2.4. Na{a iskustva na podru~ju ocene boniteta banaka Potreba za analizom i ocenom boniteta banaka od strane odre|ene nezavisne (dr`avne) institucije pojavila se kod nas uporedo sa osnivanjem banaka kao deoni~arskih dru{tva saglasno tada novom zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama. 19) Ovla{}ena finansijska institucija za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka kod nas je Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije. Davanje prvih mi{ljenja o bonitetu banaka kao uslova za izdavanje hartija od vrednosti vr{eno je na bazi elemenata: 20) • jedinstvenih pokazatelja o poslovanju banaka, • nalaza i mi{ljenja preventivne i inspekcijske kontrole, i • nalaza i izve{taja o izvr{enoj EFR (ekonomsko - finansijskoj reviziji). Prema ovim elementima, kriti~ka analiza kreditnog portfolija je najva`niji izvor i osnov za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka. Procena valjanosti kreditnog portfolija treba da se zasniva na pojedina~noj analizi boniteta zan~ajnijih

17) O osiguranju depozita vidi fusnote broj 3. i 9. 18) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 612. 19) Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama donesen je 1989. godine (Sl.list SFRJ br. 10/89) i po njemu su sve banke trebale tokom 1990. godine tj. do kraja decembra te godine da ispune odre|ene zakonske i druge propisane uslove za osnivanje u deoni~ka dru{tva. Prakti~no, sa 1. januarom 1991. godine, banke koje su ispunile zakonske uslove po~ele su sa radom kao deoni~ka dru{tva sa 01. januarom 1991. godine. Zakon je menjan i dopunjavan tako da je donesen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Sl.list SFRJ br. 40/89). 20) Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije propisala je 2.februara 1990. godine Elemente za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka kao uslov za izdavanje hartija od vrednosti.


303

du`nika - korisnika kredita, pri ~emu su zna~ajni podaci o veli~ini kredita, u~e{}u i frekvenciji u ukupnim potra`ivanjima banke. Pored navedenog, smatra se da je za ocenu valjanosti kreditnog portfolija banke potrebno utvrditi i slede}e: 1. kreditnu strategiju banke, 2. rizike koji ‘prate’ ve} odobrene kredite (neadekvatno obezbe|enje odobrenih

i neiskori{}enih kredita), 3. rizike u vezi sa koncentracijom velikih iznosa kredita samo na jednog ili

manjeg broja du`nika (mo`da jo{ i problemati~nih), 4. nedovoljnu diversifikaciju du`nika po kreditima na razne oblasti i grane

privrede. Pored ocene valjanosti kreditnog portfolija, treba koristiti i podatke utvr|ene kao jedinstveni pokazatelji, 21) od kojih navodimo samo neke: (1) ukupan obim aktive / obim fondova, (2) ukupan obim sredstava gra|ana / obim fondova, (3) uzeti krediti iz inostranstva / obim fondova, (4) uzeti krediti u zemlji / obim fondova, (5) obim garancijskih poslova / obim fondova, (6) osnovna sredstva banke / obim fondova, (7) nerizi~ni plasmani / obim fondova (8) obim rizi~nih plasmana:

a) gradiranih: 15 %, 25 %, 50 %, 75 % i 100 % da bi se dobio ukupan obim kreditnog rizika,

b) ukupan obim rizika / obim fondova, (9) spisak velikih kredita (sa u~e{}em u fondovima preko 50 %), (10) ukupna visina svih velikih plasmana i garancijskih poslova (preko 20%

fondova) / obim fondova.

Pored ocene valjanosti kreditnog portfolija i navedenih jedinstvenih pokazatelja o poslovanju, za davanje mi{ljenja o bonitetu banke korisno je uzeti i druge podatke i odnose kao {to su: (1) odnos nov~anih sredstava prema ukupnim depozitima, (2) odnos ukupnih kredita prema ukupnim depozitima i (3) odnos oro~enih prema ukupnim depozitima. Naravno, treba koristiti i podatke o bankama dobijene preventivnom kontrolom, podatke dobijene inspekcijskom kontrolom i podatke i nalaze o izvr{enoj ekonomsko finansijskoj reviziji (EFR) banaka.

21) Jedinstveni pokazatelji su bili utvr|eni ~lanom 16. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Slu`beni list SFRJ br. 10/89) i izmenama i dopunama objavljenih u Slu`benom listu SFRJ br. 40/89 i Odluke o bli`im uslovima primene odredaba ~lana 16. pomenutog Zakona o bankama (objavljena u Slu`benom listu SFRJ br. 45/89).


304

Polovinom 1991.godine, Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije donosi Metodolo{ko uputstvo o jedinstvenom na~inu rada SDK u vezi sa davanjem mi{ljenja o bonitetu izdavalaca dugoro~nih hartija od vrednosti iz privrede i dru{tvenih delatnosti, 22) kojim se, izme|u ostalog, ure|uju jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta poslovanja pravnih lica privrede po polugodi{njim i godi{njim obra~unima. Metodologija za izra~unavanje jedinstvenih pokazatelja obuhvata ~etiri vrste - grupe pokazatelja, a to su: (1) pokazatelji finansijske stabilnosti preko pokazatelja: finansijske sigurnosti,

stepena finansijske stabilnosti, stepena samofinansiranja, stepena pokri}a stalnih sredstava i stepena pokri}a obrtnih sredstava;

(2) pokazatelji likvidnosti putem pokazatelja: trenutne likvidnosti, teku}e likvidnosti, odnosa ukupnih potraìvanja prema ukupnim obavezama, odnosa kupaca i dobavlja~a, op{te likvidnosti, stope zaduènosti, dana vezivanja zaliha, dana vezivanja potraìvanja i dana vezivanja ukupnih obrtnih sredstava;

(3) pokazatelji poslovne uspe{nosti preko: bruto dobiti po radniku, akumulacije po radniku, ostvarenog gubitka po radniku, stepena akumulativne sposobnosti, akumulacije prema kapitalu i stepena reprodukcione sposobnosti;

(4) ostali pokazatelji kao {to su: materijalna ulaganja po radniku, stepen otpisa opreme i u~e{}a stalnih sredstava u poslovnim sredstvima.

10.3. MERENJE KVALITETA PERFORMANSI POSLOVANJA BANAKA 10.3.1. Maksimiziranje profita i vlasni~kih performansi Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju da je jedan od klju~nih faktora uspeha moderne banke njen menad`ment tim, po{to se maksimiranje profita banke ostvaruje preko pobolj{anja konkurentske pozicije banke i to: (1) obavljanjem {irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna

banka); (2) preko davanja ve}eg zna~aja srednjem trì{tu; (3) odràvanjem {irokog spektra ponu|enih proizvoda i usluga, koncentracijom

na ‘pakete proizvoda i usluga’, na li~ne kontakte i uz ve}u primenu automatizacije u poslovanju;

(4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti; (5) pruànjem najvi{eg nivoa kvaliteta usluga.

22) Navedeno Metodolo{ko uputsvo objavljeno je u Glasniku Republike Srbije.


305

Od izuzetne je va`nosti kvalitet ~elnih i klju~nih ljudi u banci, podsticaj za inovacije i pra}enje i ocena rada uz adekvatno nagra|ivanje. Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti, kao cilj banke, prema teoriji je odre|en bazi~nim snagama: (1) vlasni~kim preferensama, (2) pona{anjima i odlukama menad`ment tima i (3) dru{tvenim uticajem koji se ispoljava kroz pravnu i ekonomsku sredinu. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak drugi alternativni ciljevi, kao {to su: maksimiranje profita, maksimiranje veli~ine, satisfakcija ili tro{kovne preference, banka moè koristiti strategije: (1) upravljanje razlikom kamatne stope (“interest spread management”); (2) kontrola tro{kova (“control of burden”); (3) upravljanje likvidno{}u (“liquidity management”); (4) upravljanje kapitalom (“capital management”); (5) upravljanje porezom (“tax management”); i (6) upravljanje vanbilansnim aktivnostima (“management of off-balance sheet

activities"). Grafi~ki prikaz je dat na slici 10-2. Polaze}i od bazi~nog cilja poslovne banke da maksimira dobit svojih deoni~ara, menad`ment tim banke treba na najbolji na~in da ostvaruje svoje funkcije. Bazi~ne funkcije menad`ment tima banke su: planiranje, organizovanje i kontrola. Mada su bazi~ne funkcije menad`menta ostale iste, njegovi zadaci su danas, posle deregulacije finansijskog trì{ta, znatno o{trije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogor{anih uslova za ostvarenje profita. Za ostvarivanje bazi~nog cilja banke, neophodno je ‘oìveti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja, organizovanja i kontrole. Ostvarivanje zadataka menad`ment tima u promenjenim uslovima postalo je kriti~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. Naime, sasvim je jasno da se listi razloga zbog kojih jedna banka moè da ode u ste~aj, pored lo{e plasiranih kredita i pada ekonomije, moè dodati i lo{ kvalitet menad`menta.


306

VLASNI^KE PREFERENCE

PONA[ANJE I ODLUKE MENAD@MENT TIMA

BANÎNI CILJEVI

DRU[TVO: PRAVNA I EKONOMSKA SREDINA

POLITIKE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE

1. Upravljanje razlikom kamatne stope 2. Kontrola tro{kova - izdataka

3. Upravljanje likvidno{}u 4. Upravljanje kapitalom 5. Upravljanje porezima

6. Upravljanje vanbilansnim aktivnostima

Slika 10-2: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti 23)

Znanja i sposobnosti, koje danas moraju posedovati menadèri u bankama, pored znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji, moraju biti pro{ireni na probleme menad`menta i moraju biti na vi{em nivou od sada{njeg. Naime, nema sumnje da su danas znanja zaposlenih o klasi~noj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na visokom nivou, ali se to ne moè re}i i za znanja iz menad`menta. Mada se do sada u bankama menad`ment nije vrednovao kao klju~ni faktor uspeha ili neuspeha banke, danas se i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja, kao {to je na primer ameri~ko bankarstvo, za sprovo|enje daljih reformi u bankarstvu ose}a nedostatak upravo kvalitetnog menad`menta. âk i tamo ose}a se nedostatak stru~nih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara, koji imaju znanja i sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima. 24) 10.3.2. Karakteristike banaka sa visokim performansama 23) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 55. 24) “Osnovni problemi savremenih banaka su u upravljanju rizikom, a ne ono {to ~ine reformisti i ~lanovi Kongresa”, rekao je John G. Medlin, Jr., predsednik First Wachovia Corporation iz Winston-Salem-a, Severna Karolina, USA, prilikom diskusije u Kongresu SAD o tezama za reformu i dodao: “Vi ne moète dobiti novac za pokrivanje gubitaka iz vazduha. On mora do}i od klijenata i deoni~ara.” Vidi: The New York Times, Sunday, June 16, 1991. godine, section The Week in Review, str. 5.


307

U prethodnom izlaganju jasno je nagla{en zna~aj strategijskog planiranja kao jednog od krucijalnih elemenata menad`menta u poslovanju banke u deregulisanoj i konkurentskoj sredini. Strategijski i marketing planovi omogu}avaju menadèrima da mogu imati aktivnu ulogu u vo|enju banke kao samostalne profitne finansijske institucije na trì{tu. Efektivni menadèri se razlikuju od donje granice performansi. Naime, studije o finansijskim institucijama sa visokim performansama su potvrdile da efektivni menad`ment igra glavnu ulogu u ostvarivanju natprose~nih rezultata profitabilnosti i konkurentnosti. 25) Ostali faktori, kao {to su konkurencija, inflacija, ekonomski rast zan~ajni su i uti~u na razliku u performansama. Me|utim, nesporno je da sve vi{e i vi{e menadèrska ve{tina, znanje i sposobnost uti~u na stvaranje razlika u performansama me|u bankama kao finansijskim institucijama pri su~eljavanju sa sli~nim trì{nim i ekonomskim faktorima. Studije o bankama sa visokim performansama tako|e ukazuju i na to da njihovi menadèri formuli{u i postavljaju finansijske ciljeve, koncipiraju i razvijaju dugoro~ne strategije, defini{u kratkoro~ne profitne planove, organizuju njihovo izvr{avanje, itd. Nema sumnje da takve iste aktivnosti preduzimaju i menadèri u bankama koje ostvaruju niske performanse, ali sa sasvim razli~itim efektima. Efekti su razli~iti po{to stvarni uzroci razlika u performansama nisu procesi ili forme ovih upravlja~kih aktivnosti, ve} njihov sadràj. Sadràj ovih menadèrskih aktivnosti je u uspe{noj politici cena proizvoda i usluga (kredita i usluga), minimiziranju kreditnih gubitaka, kontroli i upravljanju tro{kovima, limitiranju obaveza fiksne aktive i maksimiziranju prihoda od hartija od vrednosti. Ove aktivnosti ne mogu same od sebe ~initi razliku. One su potrebne i nu`ne i one omogu}avaju banci da postigne osrednjost u sistematizovanju na~ina da se ostvare ciljevi. Me|utim, mnogo va`nije je znati da efektivni menadèri ne mogu i ne moraju biti eksperti u svim poslovima (odobravanju kredita, politici cena usluga, investiranju u hartije od vrednosti). Zaposleni pojedinci na razli~itim poslovima doprinose ovim aktivnostima. Odgovornost menad`menta je da ih uveri da se aktivnosti izvr{e na visokom nivou kompetencije u koordinaciji sa odgovaraju}im aktivnostima. Menadèri nisu odgovorni da urade posao, ve} da se posao uradi. Klju~ne karakteristike banaka sa visokim performansama ogledaju se u maksimiziranju prihoda, kontroli tro{kova i konzistentno dobrom

25) James H. Donnelly, Jr., Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing Financial Services A Strategic Vision, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1985. godine, str. 57.


308

menad`mentu. Radi jasnije ilustracije detalja u okviru ova tri podru~ja, poslu`i}emo se slede}im pregledom: 26) (1) maksimiranje prihoda: • podsticanje kredita sa visokim prihodima odnosno kroz odgovaraju}u cenu

radije nego preko velikog volumena kredita uz nisku cenu; • maksimiranje prihoda od vrednosnih papira oslobo|enih poreza; • odr`avanje dovoljne fleksibilnosti u strukturi aktive za brzo prihvatanje

promena kamatnih stopa; (2) kontrola izdataka: • mala ulaganja u fiksnu aktivu, manji izdaci za zakupninu; • odgovaraju}a kontrola op{tih i diskrecionih tro{kova kao {to su ‘ostali

tro{kovi poslovanja’; • minimiziranje gubitaka na kreditima kroz odgovaraju}u kreditnu analizu; • kontrola ‘personalnih’ izdataka preko efikasnog kori{}enja manjeg broja

zaposlenih radije nego preko niskih plata; (3) konzistentno dobar menad`ment: • velike komparativne prednosti manjim faktorima koji se mogu kontrolisati, • male komparativne ali velike apsolutne prednosti u upravljanju ve}eg broja

faktora koji se mogu kontrolisati. 10.3.3. Instrumenti merenja performansi poslovnih banaka Postoji vi{e pristupa merenju performansi poslovnih banaka. Svi se svode na ve}i ili manji izbor odre|enih koeficijenata ili racija, pa se po tome i ~itava analiza performansi banke naziva racio analiza (‘ratio analysis’). Prema jednom pristupu, racio analiza obuhvata ~etiri op{te kategorije merenja performansi banaka i bankarskih holding kompanija: 27)

Prva grupa: - profitabilnost (‘profitability’) - prinos na sredstva (‘return on assets’) - prinos na deoni~ki kapital (‘return on equity’)

Druga grupa: - kapital (‘capital’) - kapital racio (‘capital ratio’)

Tre}a grupa: - likvidnost (‘liquidity’) - racio likvidnosti (‘liquidity ratio’)

26) William F. Ford and Dennis A. Olson: How 1000 High Performance Banks Welthered the Recent Recession, Banking, April 1978, str. 37. 27) Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms, Barrons’ Business Guide, New York, 1990. godine, str. 495-496.


309

êtvrta grupa: - racio rizika sredstava (‘asset risk ratio’) - korigovani racio rizika kapitala (“risk adjusted capital

ratio’) Ovi koeficijenti (raciji) se koriste za analizu teku}eg i predvi|anje i planiranje budu}eg poslovanja i finansijskih uslova zajmotraìoca iz privrede. Reprezentante kvaliteta performansi banaka mogu se meriti i mnogo razu|enijim pokazateljima odnosno koeficijentima. Pri tome se koriste klju~ni finansijski pokazatelji ili raciji. Racio analiza je jedna od tehnika za procenjivanje operativnih karakteristika poslovanja banke razvijaju}i tako standardizovano merenje njenih performansi. Ova analiza je korisno sredstvo za upravljanje operativom banke, po{to relativno brzo daje odgovore na mnoga pitanja potrebna menad`ment timu banke. Za odgovore na razna pitanja operativne efikasnosti potrebno je imati ~itav set finansijskih mera, koje fokusiraju klju~na podru~ja upravlja~kih performansi. Izraène veli~ine mogu se uporediti sa drugim bankama, sa planiranim veli~inama i sa veli~inama banke ostvarenim u prethodnom periodu. Praksa ameri~kih banaka je pokazala da su pokazatelji dovoljni za merenje performansi banke svrstani u {est grupa {to pokazuje pregled 10-2. 28) Pregled br. 10-2: Pregled finansijskih racia banke I. Racia likvidnosti A. Likvidnost sredstava

1. Dràvne obveznice : ukupna aktiva 2. (Ukupni vrednosni papiri + prodata federalna sredstva) : ukupna aktiva

3. Trì{na vrednost vrednosnih papira : knjigovodstvena vrednost hartija od vrednosnih papira 4. Komercijalni i industrijski krediti dospeli do jedne godine : ukupni komercijalni i industrijski krediti B. Likvidnost obaveza 5. Veliki denominirani certifikati : ukupne obaveze 6. Kupljena federalna sredstva i vrednosni papiri prodati sa pravom kupovine : ukupne obaveze 7. Druge obaveze pozajmljeni novac : ukupne obaveze II. Raciji produktivne aktive 8. Ukupni krediti : ukupna sredstva 9. (Ukupni krediti+vrednosni papiri):ukupna sredstva 10. Komercijalni+industrijski krediti:ukupna sredstva 11. Krediti pojedincima : ukupna sredstva III. Raciji finansijske strukture 12. Ukupna sredstva : neto vrednost 28) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice - Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 186-187.


310

13. Subordinantni dug : neto vrednost 14. Neto vrednost : ukupna sredstva - (gotovina i dugovna salda +dràvne obveznice) 15. Zarada pre kamate i poreza: ukupni tro{kovi kamate IV. Raciji tro{kova poslovanja 16. Operativni izdaci : operativni prihod 17. Plate i beneficije zaposlenih: operativni tro{kovi 18. Ukupni izdaci za kamatu : operativni tro{kovi 19. Izdaci za stanovanje-zakup : operativni tro{kovi 20. (Nekamatni izdaci - nekamatni prihod): produktivna aktiva V. Raciji neto kamatne marè 21. Prihod od kamate : produktivna aktiva 22. Izdaci za kamatu : produktivna aktiva 23. Neto kamatna marà VI. Raciji profitabilnosti 24. Neto prihod : operativni prihod (ROI) 25. Neto prihod : ukupna sredstva (ROA) 26. Neto prihod : neto vrednost (ROE)

Op{te performanse banke

Prinos na deoni~ki kapital banke (ROE)

RIZIK(Promenljivi ROE))

Prinos na ukupna sredstva (ROA)

LEVERID@ (EM)

Faktori sredine koje banka kontroli{e:

1. Poslovni miks 2. Prihod od usluge 3. Kvalitet kredita 4. Nivo tro{kova 5. Poreske obaveze

Faktori sredine koje banka ne kontroli{e:

1. Strategija segmentacije 2. Strategija pozicioniranja 3. Strategija marketing miksa 4. Strategija tehnolo{kog razvoja 5. Strategija ‘relationship banking’

Slika 10-3: Kontrolisani i nekontrolisani rizici 29)

Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornansi banaka moè se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja banaka usmerava menad`met tim na kontrolu internih faktora (na



311

primer: racionalno kori{}enje resursa), koje banka moè da kontroli{e, i za razvijanje strategija banke da se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okruènju, inflacija), koje banka ne moè da kontroli{e. Na slici 10-8 ilustrujemo uticaj banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike poslovanja. 10.3.4. Vrednovanje performansi poslovnih banaka Ulaganje pojedinaca na {tednju (depozit) da bi se ostvarila odre|ena kamata ili kupovina deonica da bi se ostvarila dividenda zahtevaju ocenu finansijskih performansi banaka koje su tom prilikom interesantne za izbor. Za odluku nije dovoljna samo visina kamatne stope ili stopa dividende u proteklom periodu, ve} podaci o: (1) veli~ini banke, (2) nivou rizika i (3) stopi povrata na uloèna sredstva. Ovi podaci se mogu obezbediti preko: (1) odre|enih finansijskih pokazatelja, (2) procene odnosa i (3) procene detaljnih podataka (“benchmark statistic”). 30) U zavisnosti od potreba za procenom i vrednovanjem performansi poslovnih banaka, koriste se, analiziraju i interpretiraju razli~iti podaci i informacije. Dakle, ciljevi pojedinaca, grupa ili institucija opredeljuju vrste podataka koji }e, izme|u mnogih uzimaju}i u obzir svrhu, vreme i tro{kove, biti analizirani i vrednovani u smislu klju~nih performansi banke. Na primer, u SAD se smatra da je pet razli~itih grupa zainteresovano za ocenu finansijskih performansi banaka: (1) menad`ment tim banke (radi odràvanja likvidnosti, pra}enja kontrolnih

ta~aka rizika i ostvarenja nivoa profitabilnosti); (2) ulaga~i (radi sigurnosti ulaganja, stabilnosti prihoda i niskog rizika); (3) komitenti i klijenti (radi sigurnosti depozita, sigurnosti transfera,

raspoloìvosti kredita, sigurnosti kolaterala); (4) regulatorne institucije (radi osiguranja, sigurnosti i o~uvanosti bankarskog

sistema, za{tite komitenata i klijenata, te primene zakona); i (5) studenti (radi prou~avanja stvarnih “slu~ajeva”, njihove simulacije i

odgovora na ta pitanja, ako se dese). Vrednovanje i procena finansijskih performansi banaka je apsolutno zavisna od raspoloìvih podataka. Zato je bitno koji se podaci tom prilikom koriste. Korisno je kad su iz vi{e izvora: podaci regulatornih i kontrolnih institucija i komisije za vrednosne papire, interni podaci banaka, izve{taji i drugi.

30) Dr Ronald L. Olson: Evalution of Financial Performance, u: The Bankers” Handbook, Third Edition, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charles E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 386-388.


312

Nakon sakupljenih raspoloìvih podataka, neophodno ih je analiti~ki srediti u odgovaraju}e izve{taje, izra~unati odgovaraju}e koeficijente (‘racije’), sa~initi pore|enja i izvesti odgovaraju}e zaklju~ke. Ovi analiti~ki izve{taji obi~no sadrè informacije o: (1) veli~ini banke, (2) nivou rizika i (3) stopama povra}aja sredstava. (1) Veli~ina banke je prvo finansijsko merilo za koje su mnogi ljudi zainteresovani prilikom vrednovanja banke. To je va`na baza za procenu performansi banke. Velika aktiva zna~i da banka treba vi{e kapitala, ve}i kapital zna~i ve}i kreditni limit, ve}i obim poslovanja, efikasniji menad`ment, efikasniji kompjuterski sistem, ve}i volumen transakcija, {to omogu}uje ekonomiju obima. Kona~no, veli~ina banke odre|uje i njenu ekonomsku snagu, ve}u fleksibilnost, ve}e znanje i vi{e trì{nog prostora za upravljanje svakodnevnim finansijskim rizicima. 31) (2) Sama veli~ina banke nije adekvatna ni dovoljna mera njenih finansijskih performansi. Nivo finansijskog rizika banke mora biti konzistentan sa sposobno{}u banke da apsorbuje gubitke i generi{e prihvatljivu stopu prinosa. Rizik u bankarskom poslovanju moè se kategorisati na vi{e na~ina. 32) Ovde }emo se ukratko osvrnuti samo na finansijski rizik sa aspekta: kvaliteta aktive, likvidnosti banke, senzitiviteta kamatne stope i adekvatnosti kapitala. Kvalitet aktive uglavnom se procenjuje preko kvaliteta kreditnog portfolija, stepena diversifikacije ili koncentracije, vrednosti aktive po teku}oj trì{noj ceni i odnosu produktivne prema ukupnoj aktivi (sredstava koja ‘zara|uju’ u odnosu na ukupna sredstva). Likvidnost banke je sposobnost da zadovolji anticipiranu tra`nju za sredstvima kako depozitara tako i zajmotraìlaca. U principu, to se re{ava prodajom postoje}e aktive ili kupovinom novih izvora. Likvidnost komercijalnih banaka meri se sposobno{}u ‘pretvaranja’ aktive u likvidna sredstva, pove}anja izvora sredstava i upravljanja aktiva / pasiva miksom. Senzitivitet kamatne stope zna~i da moè do}i do njene promene i banka po tom osnovu moè ostvariti gubitak koji nije o~ekivala. Upravo zato {to gubitak moè nastati mimo o~ekivanja menad`ment tima, koriste se posebne metode za vrednovanje performansi i to analiza varijacije kamatne stope, ‘gap‘ izve{taji, analiza trajanja (“duration”) i simulacija. Kona~no, veli~ina deoni~kog kapitala je osnov za solventnost banke tj. sigurnost da }e joj kapital deoni~ara i rezerve pokriti gubitke i da }e mo}i da isplati depozite i vrati uzete kredite u celini.

31) Ibidem, str. 391. 32) O rizicima u bankarskom poslovanju vi{e se govori u glavi 12. Proces upravljanja rizikom poslovne banke. Na ovom mestu samo se doti~emo rizika sa aspekta vrednovanja performansi banke od strane zainteresovanih lica, firmi i institucija.


313

(3) Profit i rast banke obezbe|uju bankarima i ulaga~ima (menad`mentu i deoni~arima) kompenzaciju za uspe{no upravljanje rizicima banke po principu: {to je ve}i rizik izdataka, to bi trebao biti i ve}i prinos odnosno povrat sredstava. Profitabilnost se meri prinosom na sredstva, prinosom na deoni~ki kapital i drugim merama. Za deoni~are je prinos na deoni~ki kapital najva`nija mera, zatim trì{na vrednost njihovih deonica, podaci o neto kamatnom prihodu, op{tim neto tro{kovima, platama i beneficijama, te gubicima u kreditnom portfoliju banke. Rast bilansa banke je pokazatelj za zadovoljavanje rastu}ih potreba komitenata i klijenata banke, za nadoknadu inflatornog pritiska na operativne tro{kove i za porast prinosa ulaga~ima. 10.4. SISTEMI RANOG OTKRIVANJA SLABOSTI U BANKAMA 10.4.1. Praksa Federalnih agencija u SAD Savremeni uslovi poslovanja banaka sve vi{e traè od banke kao privrednog subjekta da ulazi u poslove koji joj mogu doneti ve}i profit. Me|utim, takvi poslovi obi~no sa sobom nose i ve}i preduzetni~ki rizik. Dakle, veli~ina zarade banke je u funkciji sa veli~inom rizika. U sve ve}oj konkurentskoj borbi u uslovima deregulacije i globalizacije finansijskih i bankarskih trì{ta, banke sve teè ostvaruju potrebni profit. Razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (“interest spread”) postaje sve manja, pa su banke suo~ene sa situacijom da, sada mnogo vi{e nego ranije, moraju ulaziti u rizi~ne poslove izlaù}i se tako opasnosti poslovanja sa gubicima, nelikvidnosti, insolventnosti itd. Banke zbog svog zan~aja i funkcije koje imaju za privredu moraju delovati u okviru jedinstvenog sistema zemlje po{to njihova poreme}ena funkcija moè imati nesagledive posledice po ~itavu nacionalnu - dru{tvenu ekonomiju. Zato se kvalitetu poslovanja banaka mora posve}ivati odre|ena pa`nja. Dugo vremena je to bilo samo kroz tzv. naknadnu kontrolnu funkciju, funkciju nadzora i super - vizorstva. Me|utim, sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija33) u SAD preduzelo je odre|ena istraìvanja za sa~injavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje slabosti u poslovanju banaka. Ta istraìvanja su rezultirala u komponovanju odre|enih sistema nadzora za rano otkrivanje kriti~nih ta~aka u poslovanju banaka. Funkcija primene navedenih sistema je da ‘pokriju’ periode izme|u redovnih periodi~nih kontrola banaka i obezbede procenu uslova poslovanja depozitnih

33) To su: FRS (Federal Reserve System), FDIC (Federal Deposit Insurance Company), FHLBB (Federal Home Loan Bank Board), NCUA (National Credit Union Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency). Ovo su samo neke od ve}eg broja kontrolnih agencija banaka u SAD.


314

finansijskih institucija. Osim toga, ovi sistemi omogu}uju efikasniju alokaciju kontrolisanih sredstava banke, omogu}uju}i tako da se smanji tro{ak eventualnog ste~aja ili mo`da i spasu institucije -- banke, koje bi mogle eventualno oti}i pod ste~aj. Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjutersko pra}enje, da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu pro{le) na odre|enim racio testovima; (2) analiti~ki izve{taji (o performansama), koji dozvoljavaju jednom analiti~aru ili kontroloru da izvr{i detaljnu finansijsku analizu finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i pra}enje problema identifikovanih kroz proces kompjuterskog pra}enja (‘computer screening’). Tehnika kompjuterskog pra}enja sastoji se od jednog ili vi{e zahvata i to: • pra}enje individualnih racija identifikuju}i institucije koje su ‘pale na dno’

iste grupe; • pra}enje individualnih racija i njihovo kompariranje sa kriti~nim

vrednostima; • kombinovanje racija u komponovani bodovni sistem i rangiranje institucija

od najbolje do najgore na osnovu bodova; • neke kombinacije od navedenih. 34) Procedura kompjuterskog pra}enja banaka ostvaruje se na slede}i na~in. Kada se banka jednom ozna~i kao slaba ili potencijalno slaba, radi se analiza u cilju odre|ivanja obima i veli~ine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogu}ih uzroka. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu kompjuterskog sistema posmatranja. Da bi zajedni~ki ostvarile svoju funkciju, tri federalne kontrolne agencije (FRS, FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i sa~injavaju jedinstveni izve{taj o ban~inim performansama sa detaljnim informacijama i finansijskim racijima. 35) Kada analiti~ki pokazatelji potvrde postojanje ozbiljnih finansijskih problema, nastaje intervencija kontrolnih institucija. Priroda ove akcije moè da ima razli~itu formu i moè da varira od jednog telefonskog razgovora sa menad`mentom banke, pa do naloga suda ili pak odustajanja od intervencije. Tamo gde je finansijska situacija ozbiljna, preduzimaju se ubrzano mere daljeg ispitivanja. Ovakva inicijativa i uvid u poslovanje banaka od strane kontrolnih 34) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 622. 35) Izve{taj se sa~injava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim problemima i njihovim uzrocima. Ina~e, ovakvi izve{taji se rade kvartalno za cca 14.000 osiguranih komercijalnih banaka i odre|en broj dràvnih kontrolnih banka.


315

agencija doprinela je ja~anju trì{ne discipline i podstakla aktivnost banaka na planu preduzimanja mera za kontrolu sopstvenog rizika. 10.4.2. FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD 36) Da bi procenio ‘sigurnost i ~vrstinu’ bankarske holding kompanije, FED upotrebljava jedan rejting sistem koji se zasniva na pregledu polja procesa rada banke. Sistem predstavlja jednu upravlja~ku informaciju i superkontrolno oru|e oblikovano da utvrdi uslove bankarske holding kompanije na jedan sistemski na~in. On koristi komponentni pristup, koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova karakteristika rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije, (2) procenjivanja va`nih me|usobnih odnosa izme|u komponenti i (3) analiziranja ja~ine snage i zan~aja klju~nih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih karakteristika. Dolaènje do jedne sveop{te procene finansijskih uslova, bankarska holding kompanija vrednuje se na skali performansi kvaliteta od jedan (1 - odli~an) do pet (5 - lo{) spu{taju}i se na: (1) podru`nice banke (B-bank subsidiaries), (2) druge neban~ine podru`nice (O-other-nonbank subsidiaries), (3) mati~nu kompaniju (P-parent company), (4) zaradu - konsolidovanu (E-earnings consolidated) i (5) solventnost - konsolidovanu (C-capital adequacy - consolidated). Prva tri elementa BOPEC rejtinga (podru`nice banke, druge podru`nice i mati~na kompanija) reflektuju kontribuciju svake komponente fundamentalnoj finansijskoj ~vrstini holding kompanije. Rejtinzi konsolidovane zarade i konsolidovane solventnosti ili adekvatnosti kapitala prepoznaju va`nost regulatorskog mesta ovih faktora i njihovih odlu~uju}ih uloga u odràvanju finansijske snage i podràvanju karakteristika rizika cele holding banke. Celoviti rejting sistem holding banke je sumarno izraèn kao (B,O,P,E,C) : (F,M) gde je F finansijski i M upravlja~ki komponovani rejting. Finansijski komponovani rejting je odre|en od ispitiva~a – revizora: teìnski prosek elemenata BOPEC-a, dok je upravlja~ki komponovani rejting svestrana procena ukupnog menad`menta holding banke (ban~inih podru`nica, ostalih podru`nica i mati~ne kompanije), {to prikazuje slika 10-4 .


BOPEC


316

Bilans holding banke (konsolidovani)

Ban~ine podru`nice

Druge neban~ine podru`nice

Mati~na kompanija

Bilans holding banke ili portfolio rizik

Ban~ine podru`nice

Zarada (konsolidovana)

CAMEL rejting sistem

Kapital (konsolidovani)

Slika 10-4: FED-ov rejting sistem bankarske holding kompanije

Svrha FED-ovog rejting sistem je da iskaè rejtinge bankarske holding kompanije. Rejtinzi se iskazuju za svih pet elemenata u relaciji 1 do 5: • najbolji mogu}i rejting: BOPEC = (1,1,1,1,1) FM = (1,S), i • najlo{iji mogu}i rejting: BOPEC = (5,5,5,5,5) FM = (5,U). 10.4.3. Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL Jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem (skra}eno zove CAMEL) 37) koristi se za ispitivanje i procenu uslova i stanja jedne finansijske institucije. Odre|ivanje finansijske pozicije banke se bazira na dva rejting elementa: prvi, po kome ispitiva~ mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke; i drugi, po kome se celovit sud o finansijskoj snazi institucije izraàva preko

37) Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od slede}ih pet re~i: kapital (“capital”), sredstva - aktiva (“asset”) upravljanje (“management”), zarada (“earnings”) i likvidnost (“liquidity”). CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije za kontrolu banaka 21.novembra 1979. godine. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne agencije (FRS, FDIC i OCC). Me|utim, pomenute agencije se nisu sloìle oko jedinstvenog rejting sistema, koji bi se koristio za utvr|ivanje rejtinga holding banaka, niti su se sloìle sa jedinstvenim rejting sistemom, koji bi se koristio u procesu nadzora. U 1987. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavr{io skladniji CAEL monitoring sistem. Ina~e, CAEL je bankarski rejting sistem baziran na ~etiri komponente: kapitalu (“capital”), kvalitet sredstava - aktive (“asset quality”), performanse zarade (“earning performance”) i likvidnost (“liquidity”). Vidi: Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 623.


317

jednog komponovanog rejtinga. Slika 10-5. ilustruje Jedinstveni CAMEL rejting sistem.

Dimenzije performansi

Vrednovanje rejting

performansi

Finansijski uslovi

Komponovani rejting

Solventnost

Kvalitet aktive

Menad`ment

Zarada

Likvidnost

Rejting br. 1:

Jak

Rejting br. 2: Zadovoljavaju}i

Rejting br.3:

Dovoljan

Rejting br. 4: Marginalan

Rejting br. 5:

Nezadovoljavaju}i

Komponovani rejting br. 1:

Finansijska snaga

Komponovani rejting br. 2:

Bazi~no zdrav, male slabosti

Komponovani rejting br.

3: Vidna slabost


4: Oslabljena finansijska

pozicija, potrebna hitna akcija


5: Velika mogu}nost ste~aja

Slika 10-5: Jedinstveni CAMEL rejting sistem

Prema tome, komponovani rejting koji iskazuje CAMEL jedinstveni sistem, nije jedan prosti aritimeti~ki prosek ovih pet pojedina~nih komponenti, ve} jedna nezavisno odre|ena mera op{tih performansi finansijske institucije.38) Dakle, svaka pojedina~na dimenzija performanse banke, kao i komponovana, se rangira na skali od 1 (jedan) do 5 (pet). Ako se poslu`imo primerom na slici 10-5, vidimo da rejting 1 pokazuje finansijsku snagu, dok je slabost banke izra`ena rejtingom 5 i ukazuje da banka treba urgentnu korektivnu akciju. [to se ti~e procene adekvatnosti kapitala odnosno solventnosti, ispitiva~i poku{avaju da odrede ban~inu sposobnost da

38) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 624.

Rejtinzi pojedinih dimenzija

Kompo-novani rejtinzi


318

odrì svoje teku}e i projektovane nivoe rizika sredstava. ‘Peer group’ komparacije racija kapitala su veoma va`ne u ovom procesu procene. Kvalitet sredstava se prosu|uje proverom kredita. Ispitiva~i vr{e pregled svih kredita sa predeterminiranom obustavom odnosno otkazivanjem kredita (‘dollar cut-off point’). Krediti koji pokazuju neke slabosti ili preterani rizik, klasifikuju se kao nestandardni, sumnjivi ili kao gubitak. Relativni iznosi klasifikovanih kredita i investicija ~ine bazu za odre|ivanje rejtinga kvaliteta sredstava.

Posebno treba imati u vidu, da svih pet kriterijuma imaju jednaku ‘teìnu’. Istraìva~i su slobodni u oceni ‘teìne’ svakog elementa po svojoj diskreciji. Najbolji mogu}i rejting: CAMEL = (1,1,1,1,1) Najlo{iji mogu}i rejting: CAMEL = (5,5,5,5,5) Dakle, numeri~ki koefgicijenti za svaki faktor se rangiraju od 1 = najbolji, do 5 = lo{. Komponovani rejtinzi svih pet faktora indiciraju op{ti kvalitet banke i to: • 1 = Bazi~no zdrav. • 2 = U osnovi zdrav, dok su slabosti otklonjive u normalnom kursu

poslovanja. • 3 = Institucija ima kombinaciju finansijskih i operativnih slabosti rangiranih

od umerenih do jako lo{ih. Ste~aj je daleka mogu}nost. • 4 = Neumeren obim ozbiljnih finansijskih slabosti ili kombinacija drugih

nezadovoljavaju}ih uslova. Zhteva se temeljita supervizija. • 5 = Ekstremno visoko neodloàn ste~aj ili verovatno}a ste~aja u bliskom

roku. Tehni~ka sposobnost, vo|stvo (liderstvo) i upravlja~ka sposobnost se razmatraju u proceni kvaliteta menad`menta. Ispitiva~ procenjuje tako|e i internu kontrolu, poslovno - operativne procedure i ‘popustljivost’ u primeni zakona i bankarske regulative. ”Peer group” komparacije se koriste u vezi sa trì{nim informacijama da bi se odredila dovoljnost nivoa zarade banke.39)

Adekvatnost zarade se proverava preko uslova i visine prinosa deoni~ara, toka gotovine u relacijama normalnih potreba zajmoprimca, te kontribucija baznom

39) “Peer group” ozan~ava klasifikaciju komercijalnih banaka po veli~ini aktive i drugim karakteristikama. The Uniform Bank Performance Reporting System klasifikuje banke u 20 razli~itih grupa. U okviru svake grupe, banke se kompariraju sa drugim bankama po uporedivim veli~inama sa respektovanjem profitabilnosti i drugih podataka. Peer group analiza se koristi od strane banaka da utvrde svoje finansijske performanse u odnosu na konkurentske banke na njihovom trì{tu. Peer grupe se odre|uju prema veli~ini banke, lokaciji, poslovnom miksu, i mogu imati pet ili {est banaka kada su u pitanju banke - veliki nov~ani centri (“money center banks”) ili stotine kada su u pitanju komunalne odnosno op{tinske banke. Vidi: Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guide, New York, 1990. godine, str. 457.


319

kapitalu banke (‘equity capital’). Likvidnost se rangira na bazi sposobnosti banke da podmiruje tra`nju klijenata za depozitima i kreditima bez preteranog napora. Odre|ivanje adekvatnosti ban~ine likvidne pozicije se bazira na strukturi dospe}a investiranih sredstava, stepena ‘isparljivosti’ depozita, izvr{enja kredita, nedepozitnih davanja kredita i senzitiviteta kamatne stope. Posle analiziranja ovih pet individualnih rejting komponenti, ispitiva~ dolazi do sveukupne procene o poslovanju banke i na toj osnovi do jedinstvenog komponovanog rejtinga banke. Na tako iskazanoj rejting listi, banke sa niskim rejtingom se pobliè posmatraju sa ciljem da se utvrdi koje mere korektivne akcije treba preduzeti. Banke koje imaju iskazan relativno ve}i ili visok komponovani rejting obavezuju kontrolne institucije na relativno manji nadzor, ali ne i na preduzimanje mera korektivne akcije. 10.4.4. Ostali modeli ranog upozorenja lo{eg poslovanja Rano upozorenje za otkrivanje elemenata lo{eg poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija sve vi{e zaokuplja stru~ne ljude u kontrolnim institucijama kako bi {to ranije mogli preduzeti mere upozorenja i odre|ene korektivne akcije u tim institucijama. Tako su ekonomisti FRB (Federal Reserve Bank u New York-u) razvili jedan model ranog upozorenja te{ko}a u banci, koji predvi|a mogu}nost da jedna banka primenom tog modela moè dobiti nizak rejting. Takav nizak rejting ukazuje da se moè o~ekivati da }e u banci u dogledno vreme nastati i ve}e te{ko}e. Funkcija ‘proricanja’ niskog rejtinga banke ima kompoziciju prikazanu slede}om jedna~inom: 40)

gde je: Prob = verovatno}a, da }e jedna banka dobiti jedan nizak rejting, LS = krediti i zakupi (‘leases’) / ukupni izvori sredstava, EQ = deoni~ki kapital banke (‘equity capital’) / ustanovljeni rizik sredstava, OR = operativni - poslovni rashodi / operativni - poslovni prihodi, CO = ukupni nastali tro{kovi / (neto prihod + rezerve za kreditne gubitke), CI = komercijalni i industrijski krediti / ukupni krediti. Pored verovatno}e niskog rejtinga banke, u ameri~koj bankarskoj praksi koriste se kao oru|e prognoze i indeks rizika banke i ozna~ava se sa ‘I’. 41) Prognozirani

40) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 615.

Prob = f (LS, EQ, OR, CO, CI)


320

indeks rizika banke ‘I’ je konstruisan u obliku jedna~ine sa {est nepoznatih ‘x’ vrednosti uz primenu odgovaraju}ih unapred utvr|enih koeficijenata za svaku ‘x’ veli~inu i izra`en je slede}om funkcijom:

I = 0,818 - 0,151X1 + 0,211X2 - 0,265X3 + 0,177X4 + 0,151X5 - 0,347X6

gde je: X1 = procenat primarnog kapitala prema ukupnim sredstvima; X2 = procenat kredita sa rokom dospe}a vi{e od 90 dana prema ukupnim sredstvima; X3 = procenat od ‘nonaccruing’ kredita prema ukupnim sredstvima; X4 = procenat od ponovo ugovorenih kredita prema ukupnim sredstvima; X5 = procenat od neto kredita ‘charge-off’” godi{nje prema ukupnim sredstvima; X6 = procenat od neto prihoda godi{nje prema ukupnim sredstvima. Indeks rizika je razvijen od strane FDIC (Federal Deposit Insurance Company) i sastavlja se na osnovu tri izve{taja poslovne banke: izve{taja o podacima po pozivu (‘Call Data Report’), izve{taja o uslovima (‘Report of Condition’) i izve{taja o prihodu i dividendama (‘Report of Income and Dividends’). Kao {to se vidi, indeks rizika banke ima {est varijabli i tri bitne dimenzionalne funkcije usmerene na: solventnost - adekvatnost kapitala (X1), kvalitet kredita (X2 do X5) i povrat sredstava profitabilnost (X6, tj. ROA Return of Assets). Kao {to se vidi, u kompoziciji ovog indeksa se nagla{ava kvalitet kredita po{to je naj~e{}i problem banaka koje idu u ste~aj nekvalitetan kreditni portfolio. Od ovako utvr|enog indeksa rizika banke zavisi i premija koju banka pla}a na osiguranje depozita. Sa indeksom rizika banke kombinuju se i rezultati CAMEL rejting sistema. Ako je indeks rizika banke pozitivan i CAMEL rejting 3, 4 i 5, zna~i da je banka u zoni rizika iznad normale i treba da pla}a dvostruko ve}u premiju osiguranja depozita odnosno 1/6 mese~no (od ukupno 1 posto godi{nje). Ako je indeks rizika banke negativan, a CAMEL rejting 1 i 2, zna~i da je banka u zoni normalnog rizika i treba da pla}a standardnu premiju osiguranja depozita od 1/12 procenta mese~no (od ukupno 1 posto godi{nje). Ameri~ka agencija FDIC prilikom monitoringa banaka, koje su potencijalne da koriste sredstva osiguravaju}eg fonda, vodi listu banaka klasiranih u tri grupe prema o{trini problema: (1) ostali problemi (OP- other problems), (2) ozbiljni problemi (SP-serious problems) i (3) potencijalni za isplatu u celini (PPO-

41) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Service Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 622.


321

problems pay-off). 42) Praksa ameri~kih banaka pokazuje da su problemi bankrota sve izra`eniji, mada nisu alarmantni (pregled 10-3). 43) Pregled 10-3: Podaci o broju problemati~nih banaka

Godina Ukupno osigurano FDIC problem lista Bankrotiralo Broj Broj % Broj %

1970 13.840 250 2,79 7 0,05 1987 14.500 1.575 12,89 203 0,14

Indeks 1987/70

104,8 630,0 29 puta

Podaci govore, da je u praksi sve ve}i broj poslovnih banaka koje imaju probleme, ali i koje su bankrotirale. Tako je za poslednjih osamnaest godina u SAD prime}en porast broja ‘problemati~nih’ banaka. U zadnjih osam godina (1991-1999) situacija se znatno propravila. Banke su postale profitabilnije i finansijski zdravije sa prose~nim godi{njim povratom aktive (ROA) iznad jednog procenta i sa godi{njim prose~nim povratom deoni~kog kapitala iznad 15 procenata. Naime, u tom periodu do{lo je do: (1) smanjenja godi{njeg broja bankrota banka – posebno posle 1995.godine (ispod 20 banaka godi{nje), (2) pove}an je broj spajanja i pripajanja banaka i (3) opadanja ukupnog broja komercijalnih banaka sa 14.500 u 1985.godini na 8.600 u 1999.godini.44) LITERATURA: 1. B.Hamond: Banks and Politics in America, Princeton University Press,

Priceton, New Jersey, 1957. 2. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the

Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989

3. Thomas F. Huertas: The Regulation of Financial Institution A Historical Perspective on Current Issues in “Financial Services”, George Benston, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1983.

4. Finansijski leksikon, redaktor dr Ivo Peri{in, Informator, Zagreb, 1962. 5. Privredni leksikon, Informator, Zagreb, 1961. 6. Ekonomska enciklopedija, druga knjiga, Savremena administracija, Beograd,

1984.

42) Ibidem, str. 626. 43) Ibidem, str. 627. 44) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valutations, Mergers, and Acquisitions – The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 2001.godine, str. 4. i 415.


322

7. Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

8. Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama (Sl.list SFRJ br. 10/89.)

9. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Sl.list SFRJ br. 40/89.)

10. The New York Times, Sunday, June 16, 1991. godine, section The Week in Review,

11. James H. Donnelly, Jr., Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing Financial Services A Strategic Vision, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1985

12. William F. Ford and Dennis A. Olson: How 1000 High Performance Banks Welthered the Recent Recession, Banking, April 1978,

13. Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Guide, New York, 1990.

14. Dr Ronald L. Olson: Evalution of Financial Performance, u: The Bankers” Handbook, Third Edition, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charles E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.


16. Emmanuel N. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation, Preager, New York, 1984.

17. John A. Haslem: Commercial Bank Management, Reston Publishing Company, Reston, Virginia, 1985.

18. Paul F. Jannott: The Effective Bank Supervisor, 1985. ???? 19. Bank Control and Audit, 1983. ???? 20. J. S. G. Wilson: Banking Policy and Structure – A Comparative Analysis,

Croom Helm, London, 1986.

Likvidnost je potrebna banci kao vazduh ~oveku!

GLAVA 11.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 11.1. PRINCIPI I NA^ELA UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE

• Principi i na~ela upravljanja rizikom banke • Solventnost kao izraz sigurnosti banke • Likvidnost kao izraz kontinuiteta poslovanja

banke • Ekonomi~nost kao izraz poslovnosti banke • Profitabilnost kao izraz uspe{nosti poslovanja

banke

OKVIR JEDANAESTE GLAVE:

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE

325

11.1.1. Osnovni principi poslovanja banke Maksimiranje profita, kao ciljne ekonomske funkcije poslovne banke, primorava banku na po{tivanje osnovnih principa dobrog bankarskog poslovanja ili principa dobrog privrednika: (1) solventnosti i sigurnosti, (2) likvidnosti i urednosti, (3) ekonomi~nosti i efikasnosti, i (4) profitabilnosti tj. rentabilnosti. Me|utim, u praksi banaka se smatra da su solventnost, likvidnost i rentabilnost tri klju~na principa koja banka ne sme da prenebregne u svom poslovanju. Kada je u pitanju uspe{nost poslovanja banke, pridràvanje svih ovih principa je od izuzetne va`nosti kako za poslovanje same banke tako i za poslovanje njenih komitenata, pa i za stabilnost privrednog sistema zemlje u celini. Ovde }emo analizirati principe upravljanja rizikom banke i to: solventnost, likvidnost, ekonomi~nost i rentabilnost. Pre toga, ukaza}emo na neke aspekte njihovog me|uodnosa odnosno na njihovo interaktivno dejstvo i dejstvo na profitabilnost banke, kao klju~nog pokazatelja uspe{nosti poslovanja banke. 11.1.2. Interaktivno dejstvo principa poslovanja Ostvarivanje ovih principa nije u praksi ni lako ni jednostavno, tim pre ako se ima u vidu njihov me|usobni dinam~ki odnos i interakciono delovanje u funkciji vremena. Dakle, poslovanje banke na ovim principima mora biti usmeravano i kontrolisano jer nepridràvanje ovih principa ili nedovoljna kontrola poslovanja banke samo po jednom principu moè prouzrokovati negativan uticaj na poslovanje banke mereno i drugim principima. Po|imo od primera: jedan od va`nijih principa poslovne banke je da bude likvidna. Me|utim, odràvanje likvidnosti zahteva da se vodi ra~una i o dimenziji te likvidnosti izraènoj preko visine slobodnih nov~anih sredstava na ìro ra~unu banke koja, ako su prekomerna i nisu plasirana, ne donose prihod banci. To je u suprotnosti sa principom profitabilnosti banke. Drugim re~ima, visoka likvidnost banke, izraèna preko neplasiranih sredsatva na ìro ra~unu banke, negativno uti~e na stopu profitabilnosti banke zbog izgubljenog prihoda odnosno profita, koji je bilo mogu}e ostvariti kratkoro~nim plasiranjem slobodnih nov~anih sredstava. Jasno je da cilj banke nije odràvanje nepotrebno visoke stope likvidnosti, koja ide na {tetu profitabilnosti banke, ve} optimalne likvidnosti, koja }e banci uvek omogu}iti blagovremeno izvr{avanje njenih obaveza. Ako bi se trebalo opredeliti za prednost kod po{tivanja ova dva


326

principa, onda je sigurno da se likvidnosti banke mora dati prioritet u odnosu na profitabilnost po svaku cenu. Dakle, profitabilnost da, ali uz kontinuirano odràvanje ban~ine likvidnosti. Pored interakcionog delovanja likvidnosti i profitabilnosti, mogu}e je da do|e i do uticaja na solventnost. Naime, rekli smo da likvidnost moè uticati na profitabilnost, {to moè imati i posledicu ostvarivanja gubitaka. Gubitak moè uticati na solventnost, ako se ostvari u visini iznad ban~inih rezervi i time po~ne ugroàvati deoni~ki kapital banke. Zbog mogu}ih takvih uticaja, banka se mora strogo pridràvati navedenih principa, kako bi za{titila integritet svog poslovanja, odràla poverenje deoni~ara i izvr{ila svoju dru{tvenu misiju odràvanje sopstvene stabilnosti i stabilnosti privrednog sistema. U narednom izlaganju bi}e vi{e re~i o svakom od navedenih principa poslovanja banke nagla{avaju}i rizike u koje banka ulazi usled njihovog naru{avanja. 11.1.3. Principi u upravlja~kom procesu Principi upravljanja rizikom banke nisu samo elementi koji se posmatraju izolovano svaki za sebe, niti pak njihovo stati~ko i izolovano dejstvo na pojedini segment poslovanja banke. Va`nije je imati u vidu njihovo dejstvo u dinami~kom ostvarivanju procesa poslovanja banke, kako bi se njihovo delovanje koristilo u svakom pojedina~nom poslovnom bankarskom poduhvatu. Dràti se principa u procesu upravljanja rizikom banke u svakom poslu i na svakoj poziciji organizacione strukture banke nije nimalo lak zadatak. Kad to kaèmo, onda smatramo da pri tome treba po}i od su{tine elemenata od kojih treba poznavati: (1) su{tinu svakog od navedenih principa i njihov ‘domet’ u upravljanju rizicima

pojedinih vrsta bankarskih poslova; (2) faktore koji determini{u svaki princip upravljanja rizicima u pojedinim

bankarskim poslovima; (3) mogu}nost da se meri uticaj pojedinih faktora u okviru pojedinog principa

upravljanja rizikom; (4) mogu}nost da se izrazi odnosno kvantificira rizik po ovim kriterijumima u

pojedinim vrstama bankarskih poslova; i (5) kori{}enje iskustva na ve} zavr{enim poslovima i na toj osnovi planiraje

elemenata za nove bankarske poslove uz eliminisanje odnosno minimiziranje uticaja odre|ene vrste rizika.

Naredna izlaganja imaju za svrhu da se, u okviru raspoloìvih mogu}nosti, u|e u su{tinu svakog od navedenih principa upravljanja rizicima banke i osvetle mehanizmi za njihovo minimiziranje.


327

11.2. SOLVENTNOST POSLOVNE BANKE 11.2.1. Pojam i su{tina solventnosti banke U na{oj bankarskoj literaturi vrlo retko sre}emo napise o ovom pojmu. U onome {to je napisano ima dosta nepreciznosti, neta~nosti i razlika u shvatanju su{tine pojma solventnosti i njegovom definisanju. Stoga smatramo nu`nim da {ire izloìmo ovaj princip poslovanja banke jer je on veoma bitan za njene poverioce. Za na{e promenjene uslove poslovanja on tako|e treba da bude od sve ve}eg interesa za na{e banke i njihove deoni~are, a posebno za one banke koje se bave poslovima sa inostranstvom. Tako prema M.Golijaninu1), pod pojmom solventnosti podrazumeva se sposobnost du`nika da u celini izmiruje svoje dospele nov~ane obaveze. Insolventnost, saglasno tome, predstavlja nesposobnost izmirenja dospelih obaveza. Mada bankarska teorija ukazuje na korisnu potrebu razlikovanja pojma i sadrìne solventnosti od pojma i sadrìne likvidnosti banke, u na{oj poslovnoj praksi se dosta ~esto ova dva pojma poistove}uju. êsto se moè ~uti u razgovoru me|u na{im poslovnim ljudima ‘firma mi nije solventna’ misle}i pri tome da im firma nema novca i ne moè da plati neku obavezu. Tog poistove}ivanja ovih pojmova ima i u na{oj literaturi.2) Takvo poistove}ivanje ova dva pojma ne samo da je pogre{no, ve} moè da dovede i do poslovne zablude. To nas obavezuje da ovaj problem ne{to detaljnije obradimo. Kao {to rekosmo, vrlo ~esto se stavalja znak jednakosti izme|u izraza i pojmova solventnosti i likvidnosti banke. Me|utim, o~igledno je da ti izrazi ne zna~e isto ni u teoriji ni u praksi, mada ima nekih elemenata koji imaju sli~nosti i me|usobne uslovljenosti. Zato }emo ovde poku{ati da {to konciznije izloìmo pojam i su{tinu principa solventnosti banke i ukaèmo na njegovu vezu sa drugim principima upravljanja rizikom u bankarskom poslovanju, tim pre {to se ovom principu kod nas jo{ uvek ne posve}uje dovoljna pa`nja. Kako }emo kasnije videti, ne samo da mu se interno mora posve}ivati du`na pa`nja, ve} }e to morati imati na umu svaka banka koja se èli baviti poslovima sa inostranstvom po{tivaju}i tako novi me|unarodni standard solventnosti, kao uslov poslovanja banke u svetskim razmerama.

1) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija, poslovanje, tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1983. godine, str. 235. 2) Vidi o tome detaljnije: Dr Milan Kneèvi}: Banka - Organizacija i poslovanje, prvo izdanje, [kolska knjiga, Zagreb, 1984. godine, str. 109-113. i Dr Ante Katunari}: Banka - Principi i praksa bankovnog poslovanja, drugo izdanje, Poduze}e Banka, Zagreb, 1977. godine, str. 567-572.


328

Globalno gledano, solventnost banke podrazumeva da je realna vrednost aktive jednaka obimu pasive. Kada je banka nesolventna, onda jedan deo aktive predstavlja nekvalitetne, nenaplative ili pak fiktivne plasmane. Radi shvatanja su{tine nesolventnosti banke, treba ne{to vi{e u}i u su{tinu strukture bilansne ravnoteè banke. Naime, jasno je da se formalna bilansna ravnoteà izraàva preko jednakosti zbira aktive i pasive banke. Bitno je da nesolventnost banke proizilazi iz strukturalnih promena u bilansnoj ravnoteì banke i vezana je za ostvarivanje i iskazivanje gubitka. Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva odnosno kada ostvareni gubici prema{uju njen deoni~ki kapital. Ostvarenje i iskazivanje gubitka, u zavisnosti od njegove veli~ine, moè ali i ne mora prouzrokovati nesolventnost banke. Veli~ina gubitka banke se, sa stanovi{ta solventnosti banke, dovodi u vezu sa nominalnim kapitalom banke, kapitalom koji je vlasni{tvo deoni~ara banke. Sa stanovi{ta finansijskog rizika, za svakog privrednog subjekta je od zna~aja struktura njegovog raspoloìvog kapitala i izvora tog kapitala odnosno stvorenih obaveza. Drugim re~ima, svaki privredni subjekt, pa i banka, treba da ima adekvatan kapital prema svojim obavezama. Iznos kapitala koji se smatra adekvatnim prili~no {iroko varira u proizvodnim preduze}ima, {to naravno zavisi od tipa preduze}a i pona{anja njegovih vlasnika i kreditora prema riziku. Suprotno, u bankama adekvatnost kapitala ili solventnost rigoroznije je definisana. Iznos potrebnog kapitala zavisi od rizika insolventnosti, koji se smatraju odgovaraju}im za datu privredu. To, opet, zavisi od kombinacije i strukture sredstava, obaveza i kapitala u portfolijima banke. 11.2.2. Faktori insolventnosti banke Insolventnost banke moè biti izazvana brojnim faktorima, kako spoljnim tako i unutra{njim. Me|utim, globalno gledaju}i, rizik insolventnosti banke zavisi od slede}ih faktora: 3) (1) nivoa o~ekivanog prihoda i njegove naplate; (2) verovatno}e odstupanja od o~ekivanog prihoda, i (3) veli~ine ban~inog inicijalnog kapitala. Me|utim, smatra se da nastanku insolventnosti mogu doprineti i uticaji brojnih drugih faktora, kao {to su na primer: nelikvidnost, neuskla|enost ro~ne strukture sredstava i plasmana, poslovanje sa gubicima, nesolidno gazdovanje

3) Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks, edited by Sherman J. Maisel, The University of Chicago Press, Chicago, 1981. godine, str. 6.


329

sredstvima, neuskla|enost ban~inih proizvoda i usluga sa zahtevima trì{ta itd.4) Mada se uticaj navedenih faktora moè smatrati indirektnim, oni mogu u znatnoj meri uticati na rast gubitka banke i na taj na~in pove}avati izvesnost insolventnosti banke. Banka moè postati insolventna i kada svesno ili nesvesno previ{e koncentri{e svoje aktivnosti u podru~ja poslovanja gde se mogu o~ekivati nepredvi|eni doga|aji, odnosno kad koncentri{e previ{e svojih kredita, investicija ili drugih aktivnosti u podru~ja gde nepredvi|eni doga|aji mogu prouzrokovati gubitke i koji mogu bitno uticati na poslovni uspeh banke. 5) êsto banku mogu na ovo navesti ukazane ili prognozirane mogu}nosti visokih profita, {to moè ‘zaslepiti’ njihov portfolio rizik. Smatra se da postoje ~etiri glavna pristupa koja su korisna i omogu}uju bankama da identifikuju i smanje svoje rizike: (1) Jedna od najva`nijih potreba banaka je da diverzifikuju sredstva i obaveze,

tako da uticaj nepredvi|enih doga|aja ne bude nadmo}an. Recimo, nedostatak diversifikacije moè prouzrokovati koncentraciju kredita u okviru jedne industrijske grane, na parcijalnom trì{tu, na inostranom trì{tu ili pak samo kroz vanbilansne aktivnosti.

(2) Rizik nediversifikacije ili rizik od nepredvi|enih doga|aja, moè se meriti procenom verovatno}e distribucije sa mogu}im ishodima mimo onih koji su predvi|eni. Ve}e u~e{}e ovakve distribucije koja leì ispod o~ekivanih doga|aja je mnogo opasnije. Poznavanje ovakvih opasnosti moè koristiti banci za smanjenje ukupnog nivoa njenih rizika da ostvari gubitak na jednom prihvatljivom nivou.

(3) Banka moè da pove}a kapital tako da je on dovoljan da apsorbuje bilo koji gubitak koji nastane kao specifi~na verovatno}a. U stvari, jednom definisani adekvatni kapital je iznos potreban da obezbedi da se verovatna insolventnost u budu}nosti smanji ispod predodre|enog nivoa.

(4) Sa ta~ke gledi{ta javnosti, opasnost da }e depozitari ili oni koji su pozajmili novac banci izgubiti svoja sredstva kad banka bankrotira mogla biti eliminisana osiguranjem depozita. Tre}e lice tj. osiguranje moè garantovati za{titu depozitarima od gubitka.6)

11.2.3. Merenje solventnosti poslovne banke

4) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija, poslovanje, tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1983. godine, str. 235. 5) Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks, edited by Sherman J. Maisel, The University of Chicago Press, Chicago, 1981. godine, str. 2. 6) Ibidem, str. 2-3.


330

Merenje solventnosti banke, iako se odnosi na veli~inu i funkciju kapitala u bilansu banke, zahteva primenu sloène procedure i respektovanje uticaja nekoloko me|uzavisnih faktora. Prema Sh.Maisel-u7), merenje solvantnosti banke moè se vr{iti primenom i uvaàvanjem nekoliko kriterija, koji podrazumevaju jedinstven proces od pet me|usobno povezanih faza: (1) razdvajanje poslovanja banke u homogene aktivnosti ili portfolio aktivnosti

banke; (2) procenjivanje neto vrednosti svakog portfolija; (3) procenjivanje o~ekivane vrednosti u portfolijima banke; (4) procenjivanje distribucije funkcija o~ekivanog prinosa; i (5) veza kapitala i rizika. Adekvatnost kapitala je jedan relativni koncept koji zavisi od prirode aktive i pasive banke i njene strukture. Pri tome su bitni veli~ina i strukturalno u~e{}e deoni~kog kapitala, sjedne strane, i veli~ina i u~e{}e depozita i kreditnih izvora, s druge strane. Testovi adekvatnosti kapitala su metodi za merenje dovoljnosti kapitala banke povezani sa njegovim procenjenim bilansnim stepenom rizika. Standardi adekvatnosti su bazne mere nivoa povezanosti kapitala sa porfoliom rizika, koji koriste menadèri banke i regulatorne agencije da bi odredili da li je banka zdrava ili ne. Naravno, i testovi adekvatnosti kapitala i standardi adekvatnosti se menjaju tokom vremena.8) Ovde }emo se zadràti na testovima adekvatnosti kapitala. Kapital racio ili stopa kapitala je klju~ni finansijski racio za merenje adekvatnosti kapitala banke. Ovde vaì jedno op{te pravilo: {to je ova stopa ve}a za banku, to je banka kapitalno zdravija i bolja. I obrnuto. Banka sa visokom stopom (racijom) kapitala prema sredstvima je vi{e za{ti}ena od teku}eg - operativnog poslovnog gubitka nego banka sa niòm stopom - racijom. Ovo ipak zavisi od relativnog rizika i mogu}nosti za nastanak gubitka svake banke.9) Postoji nekoliko standardnih obrazaca za merenje adekvatnosti kapitala banke ili kapital racija (“capital ratio”), od kojih su ~etiri naj~e{}e u upotrebi:

7) Sherman J. Maisel: The Meashurement of Capital Adequacy, u knjizi: Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks, edited by Sherman J. Maisel, The University of Chicago Press, Chocago, 1981. godine, str. 42. 8) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Commununity, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 570. 9) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons’ Business Guide, New York, 1990. godine, str. 104.


331

(1) deoni~ki kapital prema ukupnim sredstvima, (‘equity capital to total assets’) (2) deoni~ki kapital prema rizi~noj aktivi, (‘equity capital to risk assets’) (3) deoni~ki kapital prema ukupnim depozitima, i (‘equity capital to total deposits’) (4) deoni~ki kapital prema kreditima i eskontima, (‘equity capital to loans and discounts’). Pored ovih pokazatelja, koriste se i pokazatelji koji uzimaju u obzir primarni i sekundarni kapital podeljen prose~nim ukupnim sredstvima uve}anim za dozvoljene gubitke na kreditima i zakupu (‘total capital ratio’), zatim pokazatelj agregatnih kredita prema ukupnom kapitalu (‘loans capital rtatio’). Pored ovih pokazatelja, koriste se i bilansni raciji (‘balance sheet rations’).10)

Za ocenu da li je banka problemati~na ili nije sa aspekta solventnosti, koristi se stopa neto kapitala (‘neto capital racio’ = NCR) prema slede}oj jedna~ini: 11)

NCR =Kapital + Rezerve - Klasifikovana sredstva

Prose ~ na sredstva

Klasifikovana sredstva su ona koja su ve} ozna~ena kao: nestandardna, sumnjiva ili gubitak (ocena bazirana na ispitivanju kvaliteta sredstava). Banka se klasifikuje kao problemati~na ako je NCR = 2,74 % (jednako ili manje). Procena pouzdanosti banke i vrednovanje adekvatnosti njenog kapitala od strane nacionalne banke obuhvata slede}ih osam faktora:12) (1) kvalitet menad`menta, (2) likvidnost sredstava, (3) istorijat zarade (the history of earnings and of the rentention thereof), (4) kvalitet i karakter vlasni{tva, (5) izdatke (the burden of meeting occupancy expenses), (6) potencijalna “isparljivost” depozitne strukture (7) kvalitet poslovnih (operativnih) procedura, i (8) ban~in kapacitet da zadovolji sada{nje i budu}e potrebe svog poslovnog

podru~ja uzimaju}i u obzir konkurenciju sa kojom se suo~ava. 10) Ibidem, str. 54. 11) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 627. 12) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 574.


332

11.2.4. Rizik insolventnosti poslovne banke “Rizik insolventnosti je mogu}nost da u odre|enom vremenskom periodu, banka bude u poziciji da ne ispunjava svoje dospele obaveze ili izraèno ne{to druga~ije, kao agregatna vrednost ban~ine pasive, koja prevazilazi njena ukupna sredstva.”13) Naime, teorijski, u pogledu insolventnosti, banka se moè na}i u tri situacije. (a) da nema gubitka i da je solventna, (b) da ima iskazan gubitak i da je solventna, i (c) da ima iskazan gubitak i da je insolventna. Radi jasnijeg sagledavanja situacija u kojima se banka moè na}i, dajemo upro{}enu strukturu bilansa banke i ilustrujemo to u slikama 11-1, 11-2. i 11-3.

Teku}e rezerve i neprofitna aktiva

Profitna aktiva

Depoziti i druga pasiva

Deoni~ki kapital banke

Slika 11-1: Po~etni bilans solventne banke Kada je re~ o prvom slu~aju, banka nema gubitak i normalno je da je solventna, po{to svojim nominalnim kapitalom i depozitima pokriva svu svoju zdravu aktivu odnosno izvori i sredstva banke su u ravnoteì.

Teku}e rezerve i neprofitna aktiva

Profitna aktiva

Iskazan gubitak

Depoziti i druga

pasiva

Deoni~ki kapital

banke

Slika 11-2: Gubitak i solventnost banke Dakle, u drugom slu~aju, ~ak i kad banka ostvari i iskaè gubitak, ako nije ve}i od nominalnog kapitala banke u pasivi, banka je i dalje solventna jer svojim

13) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 568.


333

nominalnim kapitalom, moè pokriti u celini gubitak i da ne do|u u pitanje isplate sredstava po osnovu raznih drugih obaveza. Situacija u kojoj je banka insolventna nastaje u trenutku kad ostvareni i iskazani gubitak prema{uje nominalni kapital banke i on nije dovoljan za pokri}e gubitka, te zbog toga banka dolazi u poziciju da ne moè da izvr{i i sve svoje obaveze prema komitentima. To ilustruje slika 11-3.14)

Teku}e rezerve i

neprofitna aktiva

Profitna aktiva

Iskazan gubitak

Depoziti i druga pasiva

Deoni~ki kapital banke

Slika 11-3: Gubitak i insolventnost banke Iz navedene ilustracije vidi se razlika izme|u obi~nog nedostatka sredstava, koji se manifestuje kao nelikvidnost, i strukturalnih pomeranja pra}enih ostvarenjem visine gubitka preko nominalnog iznosa deoni~kog kapitala. Naime, banka moè da obezbedi likvidnost, a da pri tome ne re{i problem nesolventnosti, kao {to moè biti nelikvidna, a da je pri tome nesolventna.15) Pri tome ne treba izgubiti iz vida me|usobno povezan odnos solventnosti i likvidnosti, ali i njihovu bitnu razliku, {to se ~esto zanemaruje. 11.2.5. Planiranje solventnosti poslovne banke U cilju smanjenja rizika insolventnosti banke i odràvanja zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala ili solventnosti banke, neophodno je finansijskim planom postaviti kao cilj: maksimiziranje bogatstva deoni~ara i projektovati strategijskim planom dugoro~ni rast i ciljni profit (slika 11-4). Finansijskim planom treba projektovati strukturu kapitala banke i nivo dividende, koju banka treba ostvariti. Naravno, pri tome treba po}i od zahteva za minimizacijom tro{kova sredstava kojima se to moè ostvariti. Pri tome treba imati na umu da je svaka banka u ve}oj ili manjoj meri podlo`na riziku. Razli~ite performanse

14) Ibidem, str. 569. 15) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective, u knizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 297.


334

banaka uslovljene su razli~itim faktorima, me|u kojim su naro~ito zna~ajni: sposobnost menad`ment tima i konkurentnost. Ssaglasno razli~itim geografskim lokacijama i nacionalnim i regionalnim ekonomijama, oni uti~u na ostvarivanje razli~itih performansi poslovanja. Ovi faktori uti~u na pojavu tri klju~ne kategorije rizika u bankama: (1) kreditini rizik, (2) rizik kamatne stope i (3) rizik likvidnosti.15)

Cilj: Maksimiziranje bogatstva akcionara

Strategijski plan: Dugoro~ni rast i ciljni profit

Plan profita: Godi{nji rast i ciljni profit

Projektovana struktura kapitala

Projektovane dividende

Ciljna struktura kapitala Ciljna politika dividende

Finansijski plan: Minimiziranje tro{kova sredstava

Slika 11-4: Proces finansijskog planiranja18) Sa aspekta istorijske perspektive, prema podacima za ameri~ke banke u perodu 1934 -1983. godine (period od 50 godina), svi bankroti banaka su bili povezani sa ove tri vrste rizika. Rizik likvidnosti i kreditni rizik dominirali su posle 1930. godine, dok je rizik kamatne stope bio posle 1980. godine. Sasvim je jasno da je samo ve}i odgovaraju}i nivo kapitala banke mogao da spasi banke od ovih bankrotstava. Druge forme rizika kao {to su tehnolo{ki rizik i rizik deviznog

18) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 596. 18) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective, u knizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 297.


335

kursa, postali su va`niji u depozitnom poslovanju banaka i imaju svog uticaja na performanse bankarskog poslovanja.16) Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavljaju disciplinu predvi|anja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala za pojedina~nu finansijsku instituciju u odre|enoj ekonomskoj sredini. Zadatak planiranja kapitala je da odràva nivo adekvatnosti kapitala u stalno promenjivoj ekonomskoj sredini koji je prihvatljiv za raznoliku publiku, ban~ino trì{te maloprodaje i veleprodaje, ulaga~e, rejting agencije i regulatorne odnosno kontrolne institucije. 17) Planiranje kapitala je proces odre|ivanja komponenti i nivoa kapitala u jednoj sredini konzistentna je sa ban~inim strategijskim poslovnim planom. Cilj planiranja kapitala je da obezbedi adekvatan kapital, kao strategijski resurs, za podr{ku banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razne publike (korisnici usluga, ulaga~i, rejting agencije, regulatorne institucije). Sloènost planiranja kapitala je uglavnom ovisna od veli~ine banke. Kod velikih banaka planiranje kapitala je sloènije imaju}i u vidu njihovu razu|enu strukturu kapitala. Kod manjih banaka planiranje kapitala je jednostavnije. Proces planiranja kapitala po~inje ispitivanjem i proverom ekonomske sredine i prespektive zarade banke. Pri tome je va`na postoje}a struktura kapitala, a naro~ito mogu}nost internog generisanja kapitala. Efektivno planiranje kapitala treba da anticipira budu}e zahteve za adekvatnost kapitala saglasno tehnolo{kim promenama ili pove}anom nivou poslovne aktivnosti banke. Anticipiranje potrebe za dodatnim kapitalom moè omogu}iti menad`mentu da iskoristi prednost i iskoristi {anse na trì{tu za prikupljanje dodatnog kapitala. [anse za prikupljanje novih izvora kapitala ovise o teku}em prinosu na kapital banke. 19)

11.2.6. Me|unarodni standard solventnosti banke

Regulisanje merenja i utvr|ivanje standarda za adevatnost kapitala zapo~eto je iz tri razloga. Prvo, odràvanje adekvatnosti kapitala obezbe|uje jedan ‘sloj’ za{tite, koji limitira potencijalne gubitke za agencije za osiguranje depozita. Drugo, adekvatnost kapitala zajedno sa osiguranjem depozita pomaè eksternoj

16) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective, u knizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 302. 17) Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 329. 19) Ibidem, str. 332-333.


336

kontroli bankrotstva banaka. Naime, gubitak poverenja depozitara moè ‘minirati’ i zapretiti ‘zdravlju’ banke. Tre}e, standardi kapitala sluè da za{tite neosigurane kreditore, koji ne mogu imati kompletnu informaciju o ekonomskoj situaciji banke. Zbog ovih razloga je adekvatnost kapitala banaka vaàn objekt regulacije u trì{nim privredama preko 80 proteklih godina. 20) Priroda subjektivnosti merenja adekvatnosti kapitala i evolucija banaka tokom vremena, uticale su na regulisanje standarda adekvatnosti kapitala u bankama na tri na~ina: (1) zahtevi za kapitalom su varirali tokom vremena, (2) zahtevi za kapitalom su varirali saglasno tipu i veli~ini banke, i (3) zahtevi za kapitalom su varirali i me|u regulatornim institucijama. Inicijativa za izradu novog me|unarodnog standarda solventnosti odnosno adekvatnosti kapitala potekla je od centralnih banaka razvijenih zemalja da prvenstveno one kao kontrolne institucije ujedna~e svoj pristup u definisanju sastavnih delova kapitala poslovnih banka i rizi~nosti njihovih plasmana. Najva`niji razlog ovakvog pristupa je da se izbegnu ili minimiziraju razlike u nacionalnim pristupima i propisima, koje mogu biti elementi nelojalne konkurencije u me|unarodnom bankarskom poslovanju. 21) Potreba za izradom novog me|unarodnog standarda solventnosti proistekla je iz namere centralnih banaka i poslovnih banaka razvijenih kapitalisti~kih zemalja da se kapital banaka tretira i meri na isti na~in. Time se u praksi prevazilaze razli~itosti tretmana i merenja adekvatnosti kapitala svake banke bez obzira na njenu veli~inu, obim i strukturu poslovanja. U pregledu 11-1. navode se pojedine kategorije rizika i njihova ‘teìna’ u okviru pojedinih pozicija u bilansu banke. 22) Pregled 11-1: Kategorije rizika pozicija u bilansu banke a) K a t e g o r i j a r i z i k a 0 %

20) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. AspinWall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 302-303. 21) Inicijativni materijal - osnove za op{te prihvatljivi standard solventnosti banaka koje se bave me|unarodnim poslovanjem izradio je Komitet za bankarsku regulativu i nadzornu praksu u okviru Banke za me|unarodne obra~une (BIS) sa sedi{tem u Bazelu i objavio ga u decembru 1987. godine pod nazivom: Me|unarodna konvergencija merenja kapitala i standarda kapitala. 22) Vidi: ABA Banking Journal, October 1988. godine, str. 124. kao i Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guide, New York, 1990. godine, str. 532-534.


337

• gotovina; • potraìvanja od centralnih vlada i centralnih banaka denominirana u nacionalnu

valutu i koja glase na tu valutu; • druga potraìvanja od centralnih vlada i centralnih banaka zemalja u OECD

(Organization for Economic Cooperation and Development); • potraìvanja sa kolateralom (osigurana) u gotovinu ili uz jemstvo OECD centralnih

vlada ili garanciju OECD centralnih vlada; b) K a t e g o r i j a r i z i k a 0-50 % (sa nacionalnom diskrecijom) • potraìvanja od pravnih lica doma}eg javnog sektora (isklju~uju}i centralnu vladu) i

krediti garantovani od tih lica; c) K a t e g o r i j a r i z i k a 20 % • potraìvanja od multilateralnih razvojnih banaka i potraìvanja garantovana ili

kolateralom osigurana od tih banaka; • potraìvanja od banaka udruènih u OECD i krediti garantovani od tih banaka; • potraìvanja od banaka udruènih u zemlje van OECD sa ostatkom dospe}a do jedne

godine i krediti sa ostatkom dospe}a do jedne godine garantovani od tih banaka; • potraìvanja od pravnih lica iz javnog sektora izvan OECD (isklju~uju}i centralne

vlade) i krediti garantovani od takvih lica; • gotovinske stavke u procesu naplate; d) K a t e g o r i j a r i z i k a 50 % • krediti u potpunosti osigurani hipotekom na stambeno vlasni{tvo koje je ili }e biti

zauzeto - kori{}eno od strane zajmoprimca ili koje je rentirano; e) K a t e g o r i j a r i z i k a 100 % • potraìvanja od privatnog sektora; • potraìvanja od banaka udruènih izvan OECD sa ostatkom dospe}a preko jedne

godine; • potraìvanja od centralnih vlada izvan OECD (ukoliko nisu denominirana u

nacionalnu valutu - i izdata u toj valuti - vidi pre navedeno); • potraìvanja od privrednih (komercijalnih) kompanija u vlasni{tvu javnog sektora: • prostorije (ku}e), fabrike i oprema, i druga osnovna (fiksna) sredstva; • nepokretna imovina i druge investicije (uklju~uju}i nekonsolidovane investicione

participacije u drugim kompanijama; • kapitalni (nov~ani) instrumenti izdati od drugih banaka (ukoliko nisu oduzeta od

kapitala); • sva druga

sredstva.____________________________________________________________ Pored navedenih kategorija rizika u bilansnim pozicijama banke, rizik je prisutan i u bankarskim poslovima koji se ne registruju u bilansu banke, ve} se vode kao vanbilansne aktivnosti. I njih je mogu}e svesti na kreditni rizik i tako izraziti kao ukupan rizik sadràn u bilansu banke. To se izraàva preko kreditnih faktora konverzije pozicija vanbilansne aktivnosti banke u pregledu 11-2.


338

Pregled 11-2: Konverzioni faktori vanbilansnih pozicija banke23) a) Konverzioni faktor 100 procenata 1.Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zaduènosti uklju~uju}i

‘standby” akreditive za servisiranje kredita kao i finansijske garancije za kredite i hartije od vrednosti).

2.Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer:’standby’ akreditivi).

3.Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini, prodaji aktive sa regresom, ako ve} nije uklju~ena u bilans.

4.Terminski ugovori (tj. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’).

b) Konverzioni faktor 50 procenata 1. Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama, za

dobro izvr{enje posla, varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije). 2. Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne

godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije.

3. Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF - “revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF - “note issuance facilities’).

c) Konverzioni faktor 20 procenata 1. Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. Nekori{}ene finansijske obaveze koje imaju originalno dospe}e od jedne

godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme.______________________

Da bi se dobila ukupna teìna rizi~nosti poslovanja banke, moraju se uzeti u obzir i rizici vanbilansnih aktivnosti i tako izraziti ukupni kreditni rejting banke. Mnoge vanbilansne uslovne obaveze su potencijalne stvarne obaveze banke i mogu u odre|enom momentu postati realne obaveze. To je rizik vanbilansnih aktivnosti banke. Ako se to desi, banka moè do}i u manje ili ve}e te{ko}e pri izvr{avanju takvih ‘prinudnih’ obaveza, koje mogu u odre|enim situacija, zna~iti i gubitak za banku. Posebno je opasno za banku, ako velike garantovane kreditne obaveze prerastu u stvarne, moè do}i i do bankrota banke.

23) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 638. Sli~ne opise faktora konverzije su naveli: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti, Jugoslavensko bankarstvo br.2, Beograd, februar 1989. godine, str. 19-21.


339

11.3. LIKVIDNOST POSLOVNE BANKE 11.3.1. Pojam i su{tina likvidnosti banke Bankarska teorija i praksa poznaju niz definicija, koje nastoje izraziti su{tinu likvidnosti. Nave{}emo samo neke od njih. Tako, smatra se da je “likvidnost banke sposobnost, da se osigura raspoloìvost sredstava za izvr{enje obaveza po razumnoj ceni u svako vreme”.24) Zatim postoji stav da “likvidnost banke podrazumeva njenu sposobnost da udovolji anticipiranoj tra`nji za sredstvima kako depozitara tako i zajmotraìoca”.25) Likvidnost banke u najop{tijem smislu podrazumeva da je banka sposobna da o roku izvr{ava svoje dospele obaveze. Me|utim, to ipak nije dovoljno za preciznije razumevanje ovog na~ela upravljanja rizikom banke, pa se ovim va`nim ban~inim na~elom rizika moramo detaljnije pozabaviti. Da bi se bolje shvatio princip likvidnosti banke, treba imati u vidu jo{ nekoliko elemenata: (1) rezerve likvidnosti banke, (2) stepen lako}e pretvaranja dela njene kratkoro~ne aktive u gotov odnosno ìralni novac, i (3) uticaj kamatne stope na rentabilnost banke. Polaze}i od ovih elemenata, pod likvidno{}u banke podrazumevamo njenu poslovnu sposobnost da u svakom momentu moè izvr{iti svoje dospele obaveze po prihvatljivoj ceni 26) (kamatnoj stopi). Dakle, nije u pitanju bilo koja cena sredstava, ve} prihvatljiva cena sa aspekta banke. Problem likvidnosti banke zasluùje da se detaljnije objasni. Posebno je vaàn aspekt odràvanja ban~ine likvidnosti na zadovoljavaju}em ili optimalnom nivou. Naime, poznato je da banka odràva svoju likvidnost sinhronizovanjem rokova plasmana (aktive) prema rokovima dospe}a svojih obaveza (pasive). Polaze}i od starog bankarskog pravila da ‘pasiva odre|uje aktivu’, banka mora uskla|ivati rokove dospe}a svojih plasmana sa rokovima dospe}a izvora sredstava - sa primljenim depozitima i uzetim kreditima za likvidnost. Ako su ti 24) Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and Liabilities - Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983. godine, str. 202. 25) Dr Ronald L. Olson: Evalution of Financial Performance, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Iewin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 393. 26) Pojam likvidnosti kod na{ih banaka ve} duè vreme nije u skladu sa teorijskim postavkama. Naime, praksa na{ih banaka je ve} po ko zna koji put dokazala da kako na poslovanju u okvirima doma}eg trì{ta tako i na inostranom, taj princip izvr{avanja obaveza banke ‘ne treba tako striktno shvatiti’. Brojni su primeri, da na{e banke ni po nekoliko meseci ne izvr{avaju svoje obaveze, kako prema komitentima u me|usobnim odnosima u zemlji tako i prema partnerima i bankama u inostranstvu (obaveze po otvorenim akreditivima i sli~no). âk se po nekoliko meseci ne izvr{avaju i fiksne i garantovane obaveze prema inostranim bankama i me|unarodnim finansijskim institucijama, a da istovremeno na{a ni jedna banka jo{ uvek nije oti{la pod ste~aj. Neverovatno, ali ipak mogu}e.


340

primljeni depoziti i uzeti krediti prete`no kratkoro~ni i podlo`ni ~estim ili sezonskim promenama, banka mora jedan deo svojih plasmana - aktive dràti u takvom obliku koji se vrlo brzo moè pretvoriti u gotov odnosno ìralni novac. Ovo staro bankarsko pravilo po{tivanja ro~ne strukture danas se u bankarskoj praksi prili~no izmenilo. Naime, sigurno je da dugoro~niji ban~ini izvori sredstava omogu}uju banci odràvanje dugoro~nije aktive - plasmana. Isto tako je sigurno da se najmanji problemi u odràvanju likvidnosti banke mogu o~ekivati - ako su kratkoro~ni i dugoro~ni plasmani banke sinhronizovani sa kratkoro~nim i dugoro~nim izvorima sredstava banke. 27) Me|utim, u praksi je to vi{e izuzetak nego pravilo. I ne samo to. Banka, koja dolazi u situaciju da naru{ava svoju ro~nu strukturu, mora pronalaziti nove izvore sredstava, koji }e, bar za kratko vreme, neutralisati te probleme. Obi~no su to kratkoro~na sredstva, koja sa sobom ‘povla~e’ i problem relativno visoke cene. Problem likvidnosti banke, naro~ito u uslovima u~estalih promena visine kamatne stope, kako eskontne stope centralne banke tako i promene kamatne stope na trì{tu novca, moè imati i velike posledice na rentabilnost banke. To se naro~ito de{ava kada do|e do nepredvi|enih i iznenadnih situacija i promena i kada banka “pretera” u transformaciji ro~ne strukture, pa banka, iako bi relativno lako mogla re{iti konverziju dela svoje likvidne aktive u gotov novac, da bi izvr{ila dospele obaveze, ne moè to uraditi po istoj ili niòj kamatnoj stopi. Tada dolazi do uticaja likvidnosti na profitabilnost banke. To je naro~ito prisutno onda kada banka nije u stanju da brzo izvr{i potrebnu konverziju svoje kratkoro~ne aktive u gotov novac, pa mora obezbediti dodatne izvore sredstava (pozajmice po trenutno mogu}oj ceni). Kad je re~ o problemu likvidnosti banke u na{im uslovima, treba imati u vidu jo{ dve stvari: korenite dru{tvene promene i prisustvo velikih poreme}aja (neefikasnost privrednog sistema, nemogu}nost funkcionisanja kreditno-monetarnog sistema itd.). Uprkos sna`no izraènim tendencijama za velikim promenama u domenu vlasni{tva, jo{ uvek je taj proces na samom po~etku. âk, ima dosta i neslaganja o tome kako transformacija treba da se izvede, a prisutna su i nerazumevanja su{tine neophodnih promena. Kada je re~ o problemu nelikvidnosti, naglasak se jo{ uvek daje na ekspanzivnu kreditno - monetarnu politiku, {to ne daje niti moè da daje èljene rezultate. Naime, postavlja se pitanje da li je, i pored formalno izvr{ene transformacije vlasni~kih odnosa u banci, mogu}e uspe{no i efikasno upravljati likvidno{}u banke. O~igledno je da je odgovor negativan, jer jo{ uvek nije do kraja izvedena odgovornost u upravljanju bankom. A nju je i nemogu}e izvesti u sada{njoj

27) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija, poslovanje, tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1983. godine, str. 232.


341

strukturi vlasni{tva banke.28) [to se ti~e odgovornosti, ona je izvodljiva tek sa znatnijim udelom privatnog kapitala, prvo kod deoni~ara banke, a zatim i u samoj strukturi ban~inih izvora; mogu}e je pobolj{ati kvalitet upravljanja i preciznije definisati i izvesti odogovornost za likvidnost banke. 11.3.2. Teorije optimalne likvidnosti banke Upravljanje likvidnim sredstvima banke treba da omogu}i banci da odràva svoju likvidnost. Upravljanje likvidnim sredstvima sastoji se od utvr|ivanja svakodnevnih potreba banke za likvidnim sredstvima i na~inom pokrivanja tih potreba. Kvantifikacija nivoa potrebnih likvidnih sredstava ili adekvatnog likvidnog potencijala zavisi od veli~ine i vrste svake banke, ali i od samih specifi~nih potreba banke u datom vremenu. Pristup formiranju optimalnog likvidnog potencijala poznat je kroz ~etiri teorije: (1) teoriju komercijalnog kredita, (2) teoriju unov~ive aktive, (3) teoriju anticipativne dobiti i (4) teoriju uskla|ivanja obaveza. 29) (1) Teorija komercijalnog kredita polazi od toga da se banka bavi isklju~ivo odobravanjem kratkoro~nih kredita sa dospe}em do 90 dana. Po{to pokrivaju zalihe ili su vezani za pripremu proizvodnje, proces proizvodnje, zalihe gotovih proizvoda i naplatu potraìvanja od kupaca, to se vra}anjem kredita prirodnim putem obnavljaju likvidna sredstva. U deregulisanom trì{tu i nestabilnim uslovima ova teorija ne daje sve potrebne odgovore, pa je zato i treba shvatiti uslovno. Naime, problem se svodi na kreditiranje realno postoje}e proizvodnje i zaliha i na namensku upotrebu kredita. (2) Teorija unov~ive aktive polazi od sposobnosti banke da transformi{e svoje kratkoro~ne delove aktive u gotovinu. Va`no je da banka raspolaè dovoljnim obimom lako unov~ive aktive, ali to vaì u uslovima kad nelikvidnost nije pogodila ve}i broj banaka. Kod ovog pristupa treba voditi ra~una o tro{kovima koji mogu nastati ovim transakcijama. Moè imati dobar efekat sa kombinacijom odre|enog nivoa rezervi likvidnosti banke. U na{im uslovima ova mogu}nost je dosta ograni~ena s obzirom na relativnu skromnost vrste i

28) Naime, sada{nja struktura vlasni{tva u banci samo je formalno promenjena: biv{i osniva~i banke su svoj osniva~ki fond ‘pretvorili’ u deoni~ki kapital. Me|utim, ni kod deoni~ara, a ni kod banke, privatni kapital ne samo da nije predominantan, ve} ga uglavnom i nema u vlasni~koj strukturi deoni~ara i banke. Postavlja se pitanje kako u takvoj, jo{ uvek prete`no dru{tvenoj svojini izvesti odgovornost za upravljanje likvidno{}u kad je to na toj osnovi nemogu}e. Osim toga, bitnu okosnicu i motiv kupovine deonica banke kod ve}ine deoni~ara ne ~ini mogu}nost ostvarivanja dividende odnosno zarade, ve} je dominantan motiv dobijanje kredita. Kona~no, ~lanovi upravnog odbora banke su iz reda deoni~ara zainteresovani za kredit (a ne dividendu), koji i zbog tog nisu u poziciji da konsekventno, operativno i efikasno lociraju odgovornost za likvidnost banke. 29) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 257.


342

obima hartija od vrednosti kojima banke rade i koje se nalaze na na{em finansijskom trì{tu. (3) Teorija anticipacije dobiti zasniva se na povezanosti likvidnosti banke sa ostvarivanjem budu}e dobiti svojih komitenata i klijenata. Po{to dugoro~ni plasmani imaju manji stepen likvidnosti, oslanjanje banke na budu}u dobit svojih komitenata i klijenata predstavlja realnu osnovu za kompenzaciju manjeg stepena likvidnosti banke. Me|utim, veliki problem predstavlja vremenska neuskla|enost potreba banke i budu}e dobiti njenih komitenata i klijenata. U na{im uslovima re|e se doga|a da banka prati i da se vezuje za profitabilnost pojedina~nih poslova svojih komitenata. (4) Teorija pribavljanja novih likvidnih finansijskih sredstava polazi od sposobnosti banke da svoje trenutne te{ko}e re{ava pribavljanjem sveìh likvidnih sredstava. Ova teorija polazi od nekih nerealnih pretpostavki,30) pa se u praksi zbog toga smatra ograni~enom. Me|utim, kad je u pitanju poslovanje na{ih banaka, moè se re}i da se ova teorija naj~e{}e potvr|uje u svakodnevnoj praksi. Prvo se banka preforsira u domenu plasmana i to kredita, a onda se traè re{enja kako to prevazi}i dodatnim sredstvima. O~igledno je da navedene teorije za formiranje optimalnog likvidnog potencijala ne mogu pojedina~nom primenom dati prave odgovore za re{avanje problema likvidnosti u praksi banke. âk i njihove kombinacije mogu biti samo polazna osnova za re{avanje ovog sloènog problema. Polaze}i od izre~ene premise bankarskog poslovanja da ‘pasiva odre|uje aktivu’, na prvi pogled za odràvanje likvidnosti banke ne bi trebalo biti problema. Me|utim, finansijski organizam banke u praksi ipak nije tako jednostavan, niti se svi tokovi priliva i odliva sredstava banke mogu tako uprostiti da bi imali prakti~nu upotrebu. Naredna izlaganja imaju za svrhu da ukaù na brojne faktore koji determini{u likvidnost banke i na sloènost merenja njihovog pojedina~nog uticaja na nivo i stepen likvidnosti banke. 11.3.3. Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke Vi{e faktora uti~e na sposobnost banke da bude likvidna, a kao najva`niji mogu se navesti slede}i:

30) Nerealne pretpostavke teorije pribavljanja novih likvidnih sredstava su: (1) relativno nerazvijeno finansijsko trì{te, (2) slabo razu|en instrumentarij hartija od vrednosti, (3) slaba likvidnost ukupnog bankarskog sektora, (4) uticaj centralne banke na tokove likvidnih sredstava na nov~anom trì{tu jo{ nije dovoljan i (5) jo{ nije izgra|en efikasan informacioni sistem. Ibidem, str. 258.


343

(a) brzina obrta plasiranih sredstava banke, (b) bonitet ukupnih plasmana banke i stepen njihove pojedina~ne likvidnosti, (c) uskla|enost ro~ne strukture plasmana sa izvorima sredstava banke, (d) porast nov~anih depozita, (e) mogu}nost pribavljanja kredita na trì{tu novca ili od drugih banaka i

institucija, i (f) stepen naplate dospelih kredita i pripadaju}ih kamata.31)

Depoziti po vi|enju

[tedni ulozi

Oro~eni depoziti

Kratkoro~ne nedepozitne pozajmice

Drugostepene menice i obveznice

Kapital - fondovi banke

IZVORI SREDSTAVA BANKE

PUL SREDSTAVA BANKE

Prioritetno kori{}enje sredstava banke

Primarne rezerve

Sekundarne rezerve

Krediti

Kratkoro~ne hartije od vrednosti

Slika 11-5: Pul sredstava banke Odràvanje likvidnosti banke je sloèn proces, po{to je likvidnost determinisana brojnim faktorima bilansne strukture i faktorima u okviru aktive i u okviru pasive. Jedan od pogodnih pristupa ili modela re{avanja problema likvidnosti banke je tzv. pul sredstava banke (‘pool of funds approach’), koga ovde izlaèmo u obliku grafi~kog prikaza na slici 11-5.32) Pul sredstava banke je jedan od pristupa upravljanja likvidno{}u banke i po~inje utvr|ivanjem standarda likvidnosti tj. iznosa i vremena potreba banke za

31) Dr Milan Kneèvi}: Banka - Organizacija i poslovanje, [kolska knjiga, Zagreb, 1984. godine, str. 109. Dr Ante Katunaric navodi slede}e faktore, koji uti~u na kretanje priliva i odliva sredstava banke, pa time i na likvidnost: faktor ro~nosti izvora sredstava, opseg, dinamika i struktura izvora sredstava i plasmana koja je zavisna od realizacije i brzine prometnog procesa i od subjektivnih odluka depozitara i raznovrsni redoviti objektivni faktori sa kojima se depozitari susre}u tokom realizacije proizvodnog ciklusa. Vidi: Banka - Teorija, organizacija, poslovanje, [kolska knjiga, Zagreb, 1977. godine, str. 569. 32) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 271.


344

gotovinom. Uop{teno govore}i, ovi standardi se baziraju na iskustvu, proceni i intuiciji menad`menta banke. Me|utim, mogu}e je upravljati likvidno{}u banke i pomo}u koeficijenata ili finansijskih racija likvidnosti. Kada finansijski menadèr banke utvrdi stanje sredstava, op{te uslove (mogu}nost pribavljanja sredstava i njihovu cenu) i zahteve likvidnosti (potrebe za izvr{avanjem obaveza), prva alokacija sredstava su primarne rezerve. Konceptualna kategorija ovih sredstava uklju~uje ukupnu gotovinu, depozite kod centralne banke, salda kod drugih depozitnih institucija i stavke gotovine u procesu naplate. Slede}a alokacija sredstava su sekundarne rezerve, koje obezbe|uju za{titu likvidnosti za prognozirane potrebe u gotovini i drè se u kratkoro~nim hartijama od vrednosti na otvorenom trì{tu. Za razliku od primarnih rezervi, sekundarne rezerve eksplicitno obezbe|uju prinos i time doprinose profitabilnosti banke. U stvari, fleksibilna strategija sa sekundarnim rezervama likvidnosti ~ini ugaoni kamen kontinuiteta odràvanja likvidnosti banke. Pristup re{avanju likvidnosti preko pula sredstava banke podvrgnut je i mnogim kritikama jer se smatra: prvo, da ne obezbe|uje bazu za utvr|ivanje standarda likvidnosti; drugo, da ne uzima u obzir “isparljivost” individualnih ra~una depozita; tre}e, da ignori{e likvidnost obezbe|enu kreditnim portfoliom kroz kontinuelan tok sredstava od pla}anja otplata i kamata, te mogu}u sekjuritizaciju; ~etvrto, da zahtevana zaloga ozbiljno smanjuje va`nost sekundarnih rezervi kao izvora likvidnosti; peto, da pul sredstava zamu}uje ~injenicu da se realna dugoro~na sigurnost banke nalazi u njenoj sposobnosti da generi{e adekvatnu zaradu; i {esto, da nipoda{tava interaktivnu ulogu aktive i pasive u obezbe|ivanju sezonske i cikli~ne likvidnosti. 33) Drugi model likvidnosti banke poznat je pod imenom model alokacije sredstava za upravljanje sredstvima (‘the asset allocation model for asset management’) i moè se predstaviti slikom 11-6. 34) Model alokacije sredstava polazi od toga da je iznos likvidnih potreba banke povezan sa izvorima iz kojih ih dobija. Model, kako se vidi i na slici 11-6, zasniva se na formiranju nekoliko likvidno-profitabilnih centara (~etiri centra) u banci za alokaciju sredstava dobijenih iz razli~itih izvora. Alokacija sredstava se vr{i u svakom centru nezavisno od drugih centara i menad`ment mora formulisati politiku alokacije sredstava u okviru svakog ovog centra.

33) Ibidem, str. 272-273. 34) Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 122.


345

Principijelna prednost ovog metoda je da smanjuje tj. elimini{e vi{kove likvidnih sredstva i alocira dodatna sredstava na kredite i hartije od vrednosti, pove}avaju}i time profitabilnost banke. Me|utim, model ima i limite koji pogor{avaju njegovu efektivnost. To su alokacija sredstava iz razli~itih centara, mogu}nost slabe veze izme|u njih itd. Drugi limit je u ‘prisvajanju’ sredstava odnosno izvori sredstava su nezavisni od njihovog kori{}enja. Ostali limiti ovog modela su isti kao i kod pula sredstava.

Depoziti po vi|enju

[tedni depoziti

Oro~eni depoziti

Kapitalna sredstva

Izvori sredstava

Primarne rezerve

Sekundarne rezerve

Krediti

Fiksna aktiva

Hartije od vrednosti

Alokacija sredstava

Slika 11-6: Model alokacije sredstava

Pored navedena dva modela re{avanja likvidnosti, postoji i tre}i, tzv. model linearnog programiranja. To je matemati~ki model35) (ili tehnika) koji se koristi u nau~nim pristupima za teorijsko re{avanje poslovnih problema, pa ga ovde ne}emo ni izlagati. Bez obzira na navedene nedostatke modela, koji u dobroj meri stoje, modeli su dosta jednostavni i primenjivi u praksi. Mogu}a su i odre|ena pobolj{anja ovih pristupa uva`avaju}i neke od navedenih kritika i limita. Na taj na~in bi se ovi modeli u~inili jo{ boljim i zadovoljili bi potrebe prakse banaka. Pri tome treba imati u vidu praksu na{ih banaka, koje, izuzev nekih, nemaju sistemski pristup re{avanju ovog za banku va`nog i, moglo bi se re}i, `ivotnog principa banaka. Upravljanje likvidno{}u podrazumeva upravljanje tokovima gotovine u banci. A to zna~i da u tom procesu treba obezbediti konsekventno planiranje nov~anih

35) Ibidem, str. 124-127.


346

tokova ulaza i izlaza sredstava, organizovanje da se planirani tokovi i ostvare i kontrolu ostvarene likvidnosti u odnosu na planiranu. 11.3.4. Merenje likvidnosti poslovne banke Likvidnost moè biti posmatrana kao stati~ki i kao dinami~ki koncept. Merenje likvidnosti sa stati~kog aspekta podrazumeva procenu posedovane aktive koja se moè pretvoriti u gotovinu. Za odre|ivanje adekvatnosti likvidnosti u okviru ove okosnice, treba komparirati postoje}a likvidna sredstva sa o~ekivanim likvidnim potrebama. Ovo je uì koncept likvidnosti, po{to ne uzima u obzir da se likvidnost moè posti}i preko kreditnog trì{ta i tokova prihoda. Kad posmatramo likvidnost sa dinami~kog aspekta, to se ne smatra samo sposobno{}u pretvaranja likvidne aktive ve} i sposobno{}u ekonomske jedinice da se zaduùje i da generi{e gotovinu iz poslovanja.36) Sa aspekta merenja likvidnosti banke, bitno je pra}enje indikatora i instrumenata likvidnosti banke. Postoje ~etiri primarna indikatora ili racija likvidnosti:37) (1) gotovina i nezaloène utrìve hartije od vrednosti podeljene ukupnom

aktivom (‘cash and unpledged marketable securities divided by total assets’), (2) ukupni depoziti podeljeni pozajmljenim sredstvima (‘total deposits divided

by borrowed funds’), (3) promenljiva sredstva podeljena likvidnom aktivom (‘volatile funds divided

by liquid assets’), i (4) ukupni krediti podeljeni ukupnim depozitima (‘total loans divided by total

deposits’). Naj~e{}e je u upotrebi indikator likvidnosti banke pra}en preko odnosa ukupnih kredita prema ukupnim depozitima. Niska vrednost ovog indikatora pokazuje visoku likvidnost i potencijalno nizak profit. Me|utim, visoka vrednost ovog indikatora ukazuje na rizik da bi neke kredite trebalo prodati sa gubitkom, da bi se udovoljilo zahtevima depozitara. Zbog toga je vaàn obim likvidne aktive u ukupnoj aktivi bilansa banke i on se odre|uje u zavisnosti od stepena sezonskih varijacija depozita, cikli~nih oscilacija obima depozita i o~ekivanog obima tra`nje kredita od strane komitenata. Obim likvidonosnih sredstava za pokrivanje depozitnih oscilacija (sezonskih i cikli~nih) ima primarno mesto, dok su likvidna sredstva za pokrivanje kreditne

36) Edward G. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourt Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 128. 37) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Giude, New York, 1990. godine, str. 358.


347

tra`nje od sekundarnog zna~aja.38) Po utvr|ivanju potrebnog obima likvidnog potencijala, banka se okre}e ka strukturiranju aktive u cilju obezbe|enja solventnosti i profitabilnosti. Dinami~ki aspekt likvidne pozicije banke zahteva korelativno pra}enje stopa rasta depozita i kredita. Stabilne stope rasta depozita siguran su pokazatelj odràvanja optimalne zone likvidnosti. Stope rasta kredita ne bi smele biti formirane iznad stopa rasta depozita. Polaze}i od teorijskog pristupa problemu likvidnosti i postoje}e bankarske prakse, izdiferencirana su dva nivoa rezerve likvidnosti, kao instrumenta za regulisanje kreditne politike poslovnih banaka: (1) primarne rezerve likvidnosti, i (2) sekundarne rezerve likvidnosti. Klju~ne funkcije rezervi likvidnosti su: primarne - regulisanje kreditnog potencijala i sekundarne - obezbe|enje likvidnosti poslovnih banaka. Rizik nelikvidnosti se ispoljava kao odnos raspoloìvih sredstava banke prema traènim sredstvima, pa kad je tra`nja ve}a, mora se prodavati aktiva banke da bi se podmirila tra`nja odnosno obaveze banke. 11.3.5. Rizik nelikvidnosti poslovne banke Rizik nelikvidnosti obi~no se odnosi na nemogu}nost obnavljanja ili nadome{tanja sredstava za izvr{enje dospelih obaveza banke uz prihvatljivi (rezonski) tro{ak. Osnovno pravilo upravljanja likvidno{}u banke je diversifikacija izvora sredstava i dobavlja~a u okviru svakog izvora. Mnoge banke tako|e prate rizik nelikvidnosti kori{}enjem razli~itih mera u procesu odràvanju likvidnosti. U praksi ameri~kih banaka isti~u se posebno dve mere likvidnosti: prva, razlika izme|u likvidnih sredstava i kratkoro~nih obaveza; i druga, dospe}a obaveza na 5, 13 i 27 nedelja bazirana na prognozi kretanja obima kredita i obima depozita po vi|enju.39) Va`no je shvatiti da rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica neke od prethodnih aktivnosti banke, na koju je banka mogla ili nije mogla uticati. Kad je re~ o aktivnostima na koje je banka mogla uticati, one se uglavnom manifestuju kao plasman ve} prikupljenih sredstava ili kao odliv postoje}ih depozita. Kad je re~ o plasmanu sredstava, nije svejedno sa aspekta likvidnosti, gledano kratkoro~no, kome banka odobrava i plasira kredit. Naime, bitno je za

38) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 249. 39) Donald B. Reifler and Lazaros P. Mavrides: Funding Source and Strategies for Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 302.


348

banku da li ta sredstva sasvim odlaze iz nov~anog ‘krvotoka’ banke ili }e tim sredstvima zajmoprimac, pa ~ak i depozitar, platiti svoje obaveze firmi odnosno preduze}u, koje je tako|e komitent iste ove banke. Bitno je da kroz ove finansijske operacije ne dolazi, ili ne dolazi odmah do odliva finansijskih sredstava banke. Ako pak dolazi do odliva sredstava van finansijskih kanala banke, bitno je da }e se ta sredstva u celini ili bar jedan deo (a mo`da i uve}ana, {to bi bilo najpovoljnije) ubrzo ili postepeno vratiti u nov~ane tokove banke. Praksa inostranih banaka je da se, pored strogog pridràvanja ro~ne strukture i trenda kretanja pojedine vrste depozita, plasman sredstava u kratkoro~ne likvidne hartije od vrednosti stalno odràva na odre|enom nivou. To zna~i da banka u svakom momentu ima mogu}nost brzog pretvaranja potrebnog iznosa hartija od vrednosti u gotov novac potreban za re{avanje nastalog problema likvidnosti. Ovo je najmanje rizi~an posao re{avanje teku}ih nelikvidnih pozicija banke kako sa stanovi{ta likvidnosti tako i sa stanovi{ta profitabilnosti. Ovakvim operativnim postupcima pozitivno se uti~e na smanjnje rizika nelikvidnosti uz najmanje iritiranje rizika profitabilnosti. Praksa na{ih banaka pokazuje da je takav pristup problemima likvidnosti vi{e izuzetak nego pravilo. Kad se ovome doda i problem nelikvidnosti izazvan faktorima na koje banka ne moè da uti~e, kao {to su nagli veliki odlivi nekih depozita, onda je jasno za{to na{e banke, i pored svih drugih problema, dolaze u neprihvatljivo duge periode nelikvidnosti. Jasno je da je na{im bankama u sada{njim uslovima izuzetno te{ko odràvati zadovoljavaju}i nivo likvidnosti s obzirom na sve manje mogu}nosti da raspolaù visokolikvidnom aktivom i na potrebu zadràvanja ve}ih iznosa neplasiranih sredstava na ìro-ra~unu banke. Zato je za upravljanje likvidno{}u od zna~aja pronalaènje ne samo likvidnih sredstava ve} likvidnih sredstava sa pozitivnom razlikom aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘positive spread’). Upravljanje likvidno{}u je va`no za banku bilo koje veli~ine. Stepen likvidnosti banke zavisi od strukture aktive i pasive bilansa banke. To zna~i da stepen likvidnosti moè biti razli~it u zavisnosti od stepena unov~ivosti pojedinih delova aktive banke. Isto tako, zavisi i od strukture i intenziteta dospe}a obaveza na strani pasive. Bankarska teorija i praksa polaze od toga da se stepen likvidnosti meri vremenom potrebnim za pretvaranje pojedinih delova aktive u gotov odnosno ìralni novac ili nov~ana sredstva kod centralne banke. Prema stepenu likvidnosti razlikujemo: (1) primarnu likvidnost, (2) sekundarnu likvidnost i (3) tercijarnu likvidnost banke, o kojima smo ve} govorili. 11.3.6. Upravljanje pozicijom likvidnosti banke


349

Sistemski pristup re{avanju problema likvidnosti banke, bilo na duì ili kra}i rok, podrazumeva: (1) planiranje i svakodnevno aùriranje plana priliva i odliva sredstava banke, (2) kontinuirano organizovanje poslova odnosno organizacioni napori zaposlenih da se taj plan ostvari i (3) svakodnevna kontrola ostvarivanja plana i korekcija neadekvatnih aktivnosti. U savremenim uslovima kompjuterske tehnike i telekomunikacija, ovaj dinami~ni operativni posao ne moè se u uslovima dinami~nih promena efikasno organizovati bez primene sofisticiranih metoda i programskih aplikacija kompjuterske tehnike. Polazna osnova za uspe{no re{avanje likvidnosti banke su principi odràvanja likvidnosti koje je prihvatio menad`ment tim banke i koji su obavezni za sve nivoe upravlja~ke strukture banke. Upravljanje svim pozicijama aktive i pasive uti~e ili moè da uti~e na likvidnost banke. Zato je za nelikvidnu poziciju banke najodgovorniji menad`ment tim banke. Zbog obaveza prema deoni~arima da obezbedi profitabilno poslovanje banke i zadovoljavaju}i nivo dividende, s jedne strane, i snage autoriteta odnosno ovla{}enja koja ima u banci, s druge strane, neizbe`na je odgovornost prve linije menad`ment tima banke za nelikvidnost banke. Upravo zbog toga menad`ment tim treba da bude pokreta~ sistemskog re{avanja problema likvidnosti banke i upravljanja likvidno{}u banke u kontekstu upravljanja bilansom i bilansnom strukturom banke. Strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva projekciju dugoro~nih trendova kretanja faktora koji determini{u likvidnost banke. Stretegijsko planiranje likvidnosti se ne moè posmatrati kao proces planiranja u uèm smislu tj. samo u okviru pozicija kretanja ulaza i izlaza gotovine na ra~unima banke. Efektivno strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva planiranje i pra}enje kretanja depozita klju~nih komitenata - depozitara banke, ~iji depozitni poterncijal ~ini sr` likvidnog potencijala banke. To su obi~no ‘veliki’ komitenti i depozitari, ali ~esto i veliki korisnici kredita, kod kojih iznenadne promene odnosno odlivi sa ìro ra~una mogu izazvati bitan poreme}aj u likvidnoj poziciji banke. Uspostavljanje takvog mehanizma komunikacija sa ve}im depozitarima omogu}ilo bi banci blagovremenu informaciju o namerama komitenata - depozitara u pogledu potreba angaòvanja depozita i budu}im ve}im prilivima i odlivima depozita. [to se ti~e tehni~ke strane planiranja likvidnosti banke, mada ima vi{e pristupa, treba po}i od navedenih modela i sa~initi metodologiju planiranja i pra}enja priliva i odliva sredstava za odre|ene periode respektuju}i pri tom ro~nu strukturu sredstava i obaveza i pojedine stepene likvidnosti aktive. Me|utim, treba imati u vidu da je te{ko odrediti standarde likvidnosti po{to budu}a tra`nja nije poznata.


350

Bitna pretpostavka ovakvog na~ina upravljanja likvidno{}u banke jeste me|usobno poverenje odnosno poverenje komitenata u banku. Za uspostavljanje odnosa poverenja potrebne su godine. A za gubljenje poverenja dovoljna je jedna nesmotrenost ili nerazumevanje. Banka u ovom procesu treba da ima inicijativu. 11.4. EKONOMI^NOST I POSLOVNOST BANKE 11.4.1. Ekonomi~nost poslovanja banke Ekonomi~nost, kao jedan od principa upravljanja rizikom poslovne banke, moè pozitivno doprineti ostvarivanju primarnog cilja banke - maksimiziranje profita i dividende deoni~ara. Ekonomska efikasnost poslovanja banke moè biti jedno od zna~ajnih oru|a menad`ment tima banke usmereno na tro{kove poslovanja banke, kamatne i nekamatne izdatke. Od efikasnosti poslovanja banke treba da imaju koristi kako deoni~ari banke tako i njeni komitenti i klijenti. Ekonomska efikasnost ima svoje implikacije na sigurnost i ~vrstinu banke i na kvalitet i cene njenih proizvoda i usluga. Uostalom, za takva kretanja je zainteresovano i dru{tvo, pa je kontrola tro{kova jedan od klju~eva uspeha, ali i opstanka banke u budu}nosti. Otuda je jasno da banka mora uspostaviti funkcionalnu vezu izme|u tro{kova, ekonomije obima, empirijske evidencije i kontrolnog merenja. Banka kao finansijski posrednik, ~iji je osnovni zadatak da izvede transformaciju pasive izvora sredstava, u sredstva koja donose zaradu u produktivnu aktivu i, ako je uspe{na u tom procesu, u kapital banke preko ponovne kupovine deonica odnosno preko tzv. zadràvanja zarade. U su{tini, proces posredovanja se sastoji od dva dela: (a) uzimanja i pozajmljivanja ili ~istog posredni~kog dela, i (b) tzv. ‘proizvodnog’ dela, koji uklju~uje i poslovnu podr{ku banke i ostalo

tzv. nefunkcionalno poslovanje. U bankarskoj praksi je uobi~ajeno da banka odvojeno evidentira i vodi kamatni i nekamatni prihod i kamatne i nekamatne izdatke. Razlike izme|u ovih kategorija izraàvaju se kao neto kamatni prihod (kamatni prihod minus kamatni izdaci) odnosno neto nekamatni prihod (nekamatni prihodi minus nekamatni rashod). U okviru knjigovodstvenog pra}enja izdataka, ukupni izdaci se grupi{u u tri kategorije: (1) kamatni izdaci, (2) rezerve za gubitke na kreditima ili izdaci za kreditne gubitke i (3) drugi operativni ili nekamatni izdaci. Operativni ili nekamatni izdaci banke sastoje se od pet stavki: (1) plate, (2) beneficije zaposlenih, (3) neto izdaci za prostorije, (4) izdaci za opremu i (5) drugi izdaci.


351

Od ovih pet nekamatnih izdataka plate su glavni izdatak. Sa beneficijama zaposlenih toiznosi 10 do 25 procenata od ukupnog prihoda banke, a ukupni operativni izdaci (od 1 do 5) iznose od 20 do 40 procenata ban~inog prihoda. Kao reprezentativni prosek, smatra se da je u~e{}e ovih pet vrsta nekamatnih izdataka oko 30 procenata od ukupnog prihoda banke,40) a njihova struktura je slede}a: - plate i beneficije 15 % - zakup i oprema 5 % - ostali izdaci 10 % Ukupno: 30 % Preostalih 70 procenata ukupnog prihoda banke, treba da pokrije kamatne izdatke, kreditne gubitke, poreze i da zadovolji ciljni nivo profita banke. Udeo operativnih tro{kova u jednoj (ilustrativno) tipi~noj banci sa ra{irenom poslovnom mre`om (filijala, ekspozitura, agencija i {altera) prikazuje slika 11-7. 41)

25 - 40

20 - 30

10 - 20

10 - 20< 10 100 %

15 - 30

70 - 85

Jedinstveni tro{kovi

Op{ti tro{kovi banke

Tro{kovi filijala

Tro{kovi centralnog procesinga

Tro{kovi procesinga proizvoda

Tro{kovi poslovne nabavke

Ukupni tro{kovi

Procenat

Slika 11-7: Struktura operativnih tro{kova banke

40) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 309. 41) Lowell Bryan and Paul Allen: Geographic Strategies for the 1990s Preparing for a Smart Endgame, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illionis, 1988. godine, str. 29.


352

Navedna slika prikazuje na odnos jedinstvenih prema ukupnim operativnim tro{kovima banke sa ra{irenom mreòm poslovnih jedinica. 11.4.2. Ekonomski modeli organizovanja banke Da bi se obezbedili odre|eni efekti na ekonomi~nost banke kao institucije, primenjuju se uglavnom dva modela organizovanja ekonomi~nosti rada banke: (1) model finansijskog posrednika i (2) model ekonomske jedinice. (1) Model banke kao finansijskog posrednika posmatra banku jednostavno kao poslovnu firmu koja prodaje prikupljena sredstva i usluge kori{}enja sredstava u efikasnom trì{nom sistemu. Ovaj model banke moè se izraziti na na~in prikazan na slici 11-8.42)

Prodaja usluga u prikupljanju sredstava da bi se obezbedili ciljni nivoi zaduìvanja i kapitala banke: 1. Depoziti 2. Nedepozitni zajmovi 3. Penzioni planovi 4. Osiguranje, finansijsko planiranje i konsalting usluge

Tok sredstava sposobnih za kreditiranje

Tok sredstava sposobnih za kreditiranje

ORGANIZACIJA BANKE

Prodaja usluga za kori{}enje sredstava da bi se obezbedili povra}aj sredstava i adekvatan rast kapitala banke: 1. Krediti 2. Lizing potraìvanja 3. Investicije u vrednosne papire 4. Druga produktivna aktiva

Slika 11-8: Model banke kao finansijskog posrednika

42) Dr Peter S. Rose: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 189.


353

Kao {to se vidi iz grafi~kog prikaza ovog modela, shvatanje banke kao finansijskog posrednika podrazumeva da banka prima inpute u vidu depozita, kredita sa trì{ta novca i deoni~kog kapitala prodaju}i hartije od vrednosti i deonice, i realizuje autpute u vidu kredita snabdevaju}i novcem poslovne firme, potro{a~e i dràvu i ostvaruju}i u tom procesu odgovaraju}i profit. (2) Model banke kao ekonomske jedinice podrazumeva organizovanje i upravljanje zaposlenima i drugim deficitarnim realnim resursima. Naime, banka kao i svaka druga firma, putem organizacije ‘proizvodnog’ procesa finansijskih proizvoda i usluga, kombinuju}i produktivne faktore i tehnologiju u jedan dovoljno efektivni i efikasni miks, generi{e utrìve autpute po konkurentskoj ceni. Model banke kao ekonomske jedinice - organizovanje i usmeravanje realnih resursa u ‘produkciji’ finansijskih proizvoda i usluga,43) moè se jasnije videti na slici 11-9.

Zakup faktora produkcije - zemlja ili prirodni resursi, vreme zapo{ljavanja i obuke i kapitalnih dobara -

putem pisanih i nepisanih ugovora

Organizacija banke, obezbe|enje kostura za primenu tehnologije za kombinovanje produktivnih faktora i

generisanje planiranog nivoa autputa banke

Cena i distribucija finansijskih usluga - selekcija ciljnih trì{ta, izbor redosleda cena, efikasnost isporuke usluga i naplata ostvarenog prihoda

Finansijske usluge Prihod od prodaje

Faktori pla}anjaFaktori inputa

Slika 11-9: Model banke kao ekonomske jedinice Koli~ina ili iznos autputa finansijskih proizvoda i usluga koji moè biti ‘proizveden’ moè se definisati za svaku banku kao njena produkciona funkcija:

Izlaz bankarskih

usluga = f (zemlja, vreme zaposlenih, upravlja~ka sposobnost, kapitalna

dobra)



354

Inputi vremena zaposlenih i upravlja~kih sposobnosti, prirodnih resursa (zemlja) i kapitalne opreme transformi{u se u bankarske autpute uz primenu teku}e menad`mentu raspoloìve tehnologije i sposobne tro{kovno-efikasne produkcije. Pona{anje autputa bankarskih usluga tokom vremena je kriti~ni faktor koji mora biti preispitivan od strane menad`menta. Sa gledi{ta ekonomske perspektive i efektivnosti menad`menta, moraju se razlikovati kratkoro~ni i dugoro~ni periodi u dono{enju odre|enih odluka. 11.4.3. Merenje i rizik ekonomi~nosti banke Ekonomi~nost poslovanja banke predstavlja va`nu kategoriju i princip upravljanja rizikom poslovanja banke. Postoje zna~ajni indikatori merenja upravlja~ke aktivnosti banke, koje svrstavamo u dve grupe:44) (1) mere efektivnosti obezbe|enja izvora uz najniè mogu}e tro{kove, i (2) mere efektivnosti kori{}enja sredstava uz najve}i mogu}i prinos. (1) Mere efektivnosti banke u osiguranju jednog optimalnog miksa izvora sredstava uz najniè mogu}e tro{kove - indikatori tro{kova sredstava:

100

itneisk.kred i rezerve zahtevane

sredstva aprikupljen ukupna nova na~Prose

sredstava japrikupljantro{kovi

nekamatni Ukupni

sredstva nova na kamata

pla}ena Ukupno

(%)banke sredstava tro{kovi

marginalni iJedinstven

100sredstva aprikupljen ukupna na~Prosesredstava japrikupljan

tro{kovinekamatni Ukupni

kamata pla}ena Ukupno

(%)banke sredstava tro{kovi

istorijski ni~Prose

•

⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡−⎥

⎦

⎤⎢⎣

⎡

⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢

⎣

⎡+

⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢

⎣

⎡

=⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢

⎣

⎡

•⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢

⎣

⎡+⎥

⎦

⎤⎢⎣

⎡

=⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢

⎣

⎡

44) Dr Peter S. Rose: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 190-191.


355

Jedinstveni marginalni

tro{kovi sredstava banke

(%)

Ukupno pla}ena

kamata na

nova sredstva

Ukupni nekamatni

tro{kovi

prikupljanja sredstava

Prosecna nova ukupna

prikupljena sredstva

Zahtevane rezerve

i neisk. kredit

⎡

⎣

⎢⎢⎢

⎤

⎦

⎥⎥⎥

=

⎡

⎣

⎢⎢⎢

⎤

⎦

⎥⎥⎥

+⎡

⎣

⎢⎢⎢

⎤

⎦

⎥⎥⎥

⎡

⎣⎢⎤

⎦⎥−⎡

⎣⎢⎤

⎦⎥

• 100

Prelomna ta ~ ka prinosa,

koji pokriva tro{kove

sredstava banke

(%)

Ukupni tro{kovi kamate

Ukupnaprose ~ naproduktivna aktiva

⎡

⎣

⎢⎢⎢⎢

⎤

⎦

⎥⎥⎥⎥

= • 100

Mere rizika vezane za izvore sredstava banke:

Racio sredstava

kod brokera (%)

Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera

Ukupni depoziti

⎡

⎣⎢⎤

⎦⎥= • 100

(2) Mere efektivnosti banke u postizavanju jednog optimalnog miksa kori{}enja sredstava sa najve}im mogu}im prinosom: Indikatori stope povrata sredstava:

Stopa bruto prinosa

produktiv. aktive (%)

oduktivne aktive

Ukupna prose ~ na produktivna aktiva

Racio sredstava

kod brokera (%)


Ukupni depoziti

⎡

⎣⎢⎤

⎦⎥= •

⎡

⎣⎢⎤

⎦⎥= •

Pr ihod od pr100

0

100

Stopa bruto prinosa

produktiv. aktive (%)

oduktivne aktive

Ukupna prose ~ na produktivna aktiva

Racio sredstava

kod brokera (%)


Ukupni depoziti

⎡

⎣⎢⎤

⎦⎥= •

⎡

⎣⎢⎤

⎦⎥= •

Pr ihod od pr100

100

Mere rizika vezane za izvore sredstava banke:


356

:

100aktiva prosecna Ukupna

zakup i krediti prosecni Ukupni(%) akapacitiet

kreditnog Racio

100papiraosnih svih vredn vrednost tvenaKnjigovods

papiraosnih svih vredn vrednost Trì{na(%) vrednosti

osiguranja Racio

100aktiva prosecna Ukupna

zakup i krediti prosecni Ukupni(%) akapacitiet

kreditnog Racio

100kapital Primarni

dana vi{eili 90 od dospe}em sa zakup i krediti Ukupni(%) aktive

vnereprodukti Racio

•=⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡

•=⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡

•=⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡

•=⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡

11.4.4. Upravljanje ekonomijom obima banke U uslovima smanjene neto kamatne marè i jake kompetitivnosti me|u bankarskim i nebankarskim institucijama, va`no je da banka posluje efikasno odnosno ekonomi~no. Da se podsetimo: efikasnost poslovanja je ostvarivanje istih efekata sa {to manjim tro{kovima odnosno sa odre|enim tro{kovima ostvarivanja {to ve}ih efekata ili rezultata. Kad se to svede na jednu nov~anu jedinicu, onda se efektivnost meri odnosom ostvarenih tro{kova na jednu nov~anu jedinicu prihoda. Pri tome va`nu ulogu igra ekonomija obima poslovanja banke. Za predvi|anje optimalnog obima ekonomije banke, naj~e{}e se koristi tzv. Cobb- Douglas-ov model obima ekonomije banke, koji se moè predstaviti slede}om jedna~inom: 45)

45) David B. Humphrey: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 763.

BOC = a + b (BO) + c (POL) + d (POB) + RET


357

gde je: BOC = operativni tro{kovi banke a,b,c,d = prirodni logaritmi, statisti~ki parametri BO = ban~ini izlazi (autputi) POL = cena radne snage POB = cena zgrada RET = termin slu~ajne gre{ke Parametri a, b, c i d u navedenoj regresionoj jedna~ini se mere u prirodnim logaritmima i predvi|aju se statisti~ki. Po{to je prethodna jedna~ina u logaritmima, merenje ekonomije obima je sasvim jednostavno:

Ekonomija obima (SCE) =procenat promena u tro{kovima

procenat promena u izlazu= b

Uklju~uju}i cene radne snage i kapitala u prvoj jedna~ini, zajedno uti~u kao i afilijacije holding kompanije, broj slu`benika u filijalama, i druge kontrolne varijable, slu`e kao ‘ostale konstantne stvari’, tako da se efekat tro{kova menjanja ban~inog autputa reflektuje na ekonomiju obima. Ekonomija obima (SCE) je odredejena veli~inom koeficijenta i to: (1) SCE manje od 1 postoji ekonomija obima (prose~ni tro{kovi padaju) (2) SCE jednako 1 nema ekonomije obima (prose~ni tro{kovi su konstantni) (3) SCE ve}e od 1 postoji neekonomija obima (prose~ni tro{kovi rastu)

Kratkoro~no gledano, fleksibilnost upravljanja ekonomijom obima banke limitirana je fiksnim resursima. Me|utim, u dugoro~nom periodu nema fiksnih resursa46) i mogu}e je posti}i totalnu fleksibilnost upravljanja: obimom, tehnologijom i organizacionom strukturom.

46) Dr Peter S. Rose: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers’ Handbook Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 195-196. 46) Dr Peter S. Rose: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers’ Handbook Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 195-196.


358

11.5. PROFITABILNOST POSLOVNE BANKE 11.5.1. Pojam i su{tina profitabilnosti banke Banka kao i svaki privredni subjekt u uslovima trì{ne privrede i poslovanja po principu privrednog ra~una mora svojim prihodima pokrivati svoje rashode i ostvarivati dobit. Kao institucija banka mora biti kompenzirana za obezbe|ivanje prednosti u konkurentskoj borbi na trì{tu. Po{to kao finansijski posrednik obavlja proces primanja, transformacije i pozajmljivanja novca - sredstava, ona ima odre|ene operativne izdatke, administrativne tro{kove, druge tro{kove, doprinose i poreze. Banka kao institucija mora obezbe|ivati tokom svog poslovanja dobit za akcionare - deoni~are, akumulaciju i rezerve. Posebna pa`nja banke kao institucije treba da bude usmerena na visinu kamata koje pla}a depozitarima i na visinu kamata koje napla}uje od korisnika zajmova. Razlika izme|u ove deve vrste kamata (‘interest spread’) predstavlja glavni izvor neto prihoda banke i njenog profita. Profitabilnost banke u na{em socijalisti~kom bankarstvu je bila shva}ana kao prevazi|ena kategorija kapitalisti~kog na~ina privre|ivanja {to se, naravno, duboko kosilo sa na{im samoupravnim i dohodovnim sistemom. Zbog toga, najverovatnije, u na{oj bankarskoj literaturi u poslednjih pedesetak godinaskoro da i nemamo ozbiljnijih radova na ovu temu. Ovaj problem je, bar {to se ti~e bankarstva, jednostavno bio ignorisan. Mada je istovremeno na{ao svoje mesto u planiranju i analizi poslovanja proizvodnih i drugih preduze}a, u banci za njega jednostavno nije bilo mesta. Smatralo se da sve {to banka ostvari iznad svojih rashoda, bilo funkcionalnih kao banka bilo ostalih kao radna zajednica, pripada osniva~ima banke. Tako je banka bila dovedena i u materijalnom smislu u poziciju ‘servisa udruènog rada’ isklju~uju}i time svaki njen motiv za ostvarivanje ve}eg prihoda i, posebno, ve}e dobiti. U stvari pravi motiv poslovanja banke jeste da ostvari {to ve}i profit kako bi time {to vi{e doprinela pove}avanju dividendi svojih akcionara - deoni~ara, te putem reinvestiranja u akcije - u kapital banke obezbedila pove}anje svog potencijala. [ematski to bi izgledalo kao na slici 11-10.47) U savremenoj trì{noj privredi i deregulisanom bankarskom trì{tu banka nastoji izbalansirati svoje konkurentske sposobnosti i mogu}nosti, kako prema depozitarima tako i prema zajmoprimcima. Kamata pla}ena depozitarima mora biti dovoljno visoka da zainteresuje {tedi{e, dok kamata i provizije koje snose zajmoprimci moraju biti dovoljno niske da generi{u potrebne prihode na



359

finansijska sredstva. Takvu uskla|enost ovih tokova moè obezbediti banka koja ima dobro planiranu marketing strategiju svojih proizvoda i usluga, kako onih usmerenih ka depozitarima tako i onih usmerenih ka zajmotraìocima. Krajnji rezultat treba da se pojavi kao razlika izme|u tzv. aktivnih i pasivnih kamata (‘interest spread’). Ova razlika mora biti dovoljna da pokrije operativne izdatke, administrativne tro{kove, doprinose i poreze, te kona~no neto dobit i adekvatan prinos za deoni~are. Ukoliko deoni~ari nisu zadovoljni dobijenom dividendom, oni }e dobijena sredstva jednostavno uloìti u kupovinu deonica druge banke ili ih ~ak usmeriti u drugi sektor privrede. 48)

BANKA Krajnji zajmoprimci

Krajnji depozitari

Napla}ena

Pla}enakamata

Razlikakamate

Napla ena odzajmoprimaoca

Pla enadepozitarima

⎡⎣⎢

⎤⎦⎥ = ⎡⎣⎢

⎤⎦⎥−⎡⎣⎢

⎤⎦⎥

} }

Provizije, naknade i drugi nekamatni prihod

Eksterno reinvestiranje

Internoreinvestiranje

Operativni izdaciAdministrativni tro{kovi

Doprinosi i porezi

Adekvatan prinos

Zadràna zarada PROFIT

Novo investiranje

Dividende Deoni~ari Neadekvatan prinos

Seljenje kapitala u

druge sektore

+

-

=

Slika 11-10: Proces ostvarivanja profita i dividende Dakle, sistem trì{nog pona{anja je sasvim jasan. Me|utim, na{a situacija i uslovi jo{ uvek ne dozvoljavaju komitentima banke da se tako pona{aju u praksi, iako su za takvo pona{anje stvorene neke polazne formalne pretpostavke. Potrebno je u~initi jo{ dosta toga u sistemskom okruènju i u samim bankama. Prvi i osnovni uslov takvog pona{anja je karakter vlasni{tva. 48) Ibidem, str. 29.


360

Kada se to re{i, moè se i}i dalje na prestrukturiranje celokupnih odnosa u upravljanju prostom i pro{irenom reprodukcijom. Poznato je u teoriji i praksi da se nov~ana sfera vrlo sporo prilago|ava promenama, da bankarski aparat spada u najtvrdokornije i da se, bez obzira na u~estale formalne promene, veoma sporo menjaju stvarni odnosi banaka prema okruènju i u samim bankama. 11.5.2. Faktori profitabilnosti poslovne banke Upravljanje profitabilno{}u banke ili, kako se to kod nas nazivalo, rentabilno{}u, podrazumeva poznavanje bilansne strukture banke kako u njenom stati~kom tako jo{ vi{e u dinami~kom smislu. Na profitabilnost banke uti~u brojni faktori, kako na strani aktive tako i na strani pasive. Stati~ki posmatrano, profitabilnost banke moè biti iskazana na osnovu stvarnog ili planiranog stanja na odre|eni dan. Dinami~ki aspekt profitabilnosti polazi od ~injenice da se profitabilnost menja svakog momenta pod dejstvom mno{tva ~inilaca tokom svake poslovne promene, koja ima uticaja na prihode i rashode banke. Nave{}emo nekoliko faktora koji uti~u na profitabilnost banke:49) (1) menad`ment tim, (2) ekonomski uslovi, (3) veli~ina banke, (4) kamatne stope, (5) konkurentski uslovi, (6) procenat uposlenih resursa, (7) dobici i gubici hartija od vrednosti, i (8) gubici na kreditima i obnovljeni krediti. Menad`ment tim je klju~ni faktor profitabilnosti banke i obuhvata: planiranje, organizovanje, kadrove, rukovo|enje i kontrolu. Banke koje u ovim oblastima imaju jasne ciljeve i strategiju su efikasnije i efektivnije od onih koje to nemaju. Profitabilnost banaka zavisi u velikoj meri od ekonomske uspe{nosti i stabilnosti sredine u kojoj banka radi i koju opsluùje. Sektori ekonomije koji su depresirani smanjuju mogu}nost ostvarenja profita banke. Veli~ina banke je faktor koji ukazuje da su male banke manje profitabilne nego velike banke. Smatra se da su banke (u SAD) sa aktivom manjom od $ 25 miliona premale za ostvarivanje maksimalne efikasnosti. Kamatne stope najdirektnije uti~u na prihode, rashode i profit banke. Od njihove veli~ine i posebno od razlike

49) Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 201-202.


361

izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘interest rate spread’), umnogome zavisi i nivo profitabilnosti banke. Konkurentska pozicija banke uti~e na profitabilnost putem smanjenja sredstava raspoloìvih za banku i preko porasta stopa koje treba platiti na ta sredstva. Stepen konkurentnosti banke, koji egzistira na trì{tu, varira sa {irinom trì{ta banke. Od procenta uposlenih resursa odnosno iznosa resursa banke u produktivnu aktivu zavisi i rast prihoda i profitabilnosti. Iznos koji }e biti alociran na kredite i hartije od vrednosti je zna~ajna odluka menad`menta i ona zavisi od mnogih faktora uklju~uju}i i likvidnost banke. Dobici i gubici u portfoliju hartija od vrednosti uti~u na profitabilnost banke. Kad se hartije prodaju, banka ostvari dobitak ili gubitak. Me|utim, banka drì portfolio hartija od vrednosti radi prihoda, ali i radi likvidnosti. Kona~no, gubici na kreditima i obnovljeni krediti imaju uticaj na profitabilnost banke. Analiza navedenih faktora i njihov evidentni uticaj na nivo profitabilnosti banke ukazuju na nu`nost upravljanja profitabilno{}u banke. Zato je korisno osvrnuti se na tzv. ciklus planiranja profita u banci koji ilustruje slika 11-11.


362

Kratkoro~na ekonomska

Procena angaòvanih

d t

Procena izvora sredstava

Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom

A. Preliminarni planovi profitaB. Scenariji godi{njeg plana

fi

Izve{taj menad`ment timu i grupi za strategijski plan

Zvani~ni plan i godi{nji budèt

PROFITNI CENTRI

Informativna baza i kju~ni izve{taji

Prva faza

Druga faza

Tre}a faza

êtvrta faza

Zvani~ni pisani izve{taji Kanali diskusije

Mese~ni izve{taji o profitu

Odgovornost za izve{taje

Slika 11-11: Ciklus planiranja profita

Prva faza 50) planskog procesa po~inje konsultacijom sa ekonomskim jedinicama - portfolijima kao {to su: kreditiranje, ulaganje u hartije od vrednosti, rast sredstava banke, u pogledu prihvatanja njihovog izgleda u budu}nosti. Posle konsultacija priprema se ekonomska prognoza i distribuira na profitne centre i na centre upravljanja aktivom i pasivom. Ovaj dokument ima nekoliko funkcija: obezbe|uje informacije o poslovnoj sredini koje mogu biti kori{}ene u strategijskom procesu planiranja i obezbe|uje osnovu za razvoj profitnih ciljeva za razli~ite profitne centre u okviru banke.



363

Druga faza se odnosi na izve{tavanje profitnih centara o autputima iz procesa koji sadrè razne potencijalne scenarije budu}ih performansi. Neki od inputa u pojedine scenarije, koji mogu varirati, uklju~uju: cenu novca, stopu povrata sredstava, ekonomsku stopu rasta i stopu inflacije. Tre}a faza uklju~uje sagledavanje performansi tokom slede}e godine i kompatibilnost operativnih planova sa op{tim strategijskim planom i poslovnom strategijom banke. Slede}a pitanja koja zasluùju pa`nju u ovoj fazi su: projekcije tro{kova, visina i struktura internog budèta, struktura obaveza, adekvatnost kapitala itd. êtvrta faza predstavlja prihvatanje zvani~nih planova i pripreme za njihovo konkretno izvr{avanje. Navedeni plan profita predstavlja operativni plan akcija, koji obezbe|uje okvir za dono{enje poslovnih odluka. 11.5.3. Merenje i rizik profitabilnosti banke Profitabilnost poslovanja banke moèmo meriti na vi{e na~ina i na vi{e nivoa. Ovde se opredeljujemo za merenje profitabilnosti poslovanja banke na tri nivoa: (1) profitabilnost na nivou proizvoda ili usluge (tj. pojedinog ra~una odnosno partije) banke, (2) profitabilnost na nivou pojedina~nog korisnika (komitenta i klijenta) proizvoda i usluga banke i (3) profitabilnost poslovanja banke kao celine. (1) Profitabilnost pojedinog proizvoda ili usluge odnosno pojedina~nog ra~una ili partije moè se sagledati prema {emi pregleda 11-3.51) Pregled 11-3: Pra}enje profitabilnosti proizvoda/usluge banke

Naziv ra~una Broj ra~una Za analizu perioda od 199

51) Duane B. Graddy and Austinb H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 378-380.


364

ANALIZA ZARADE Prose~ni saldo Din _________________ Minus: prose~na neprikupljena sredstva Din _________________ Prose~na prikupljena sredstva Din _________________ Minus: obavezna rezerva _____ % Din _________________ Prose~ni neto saldo za plasman Din _________________ Zarada putem kredita _____ % Din _________________ ANALIZA IZDATAKA Odr`avanje ra~una Din ______ Din _________________ - poslata zadu`enja Din ______ Din _________________ - obavest o depozitu Din ______ Din _________________ - primljeni ~ekovi Din ______ Din _________________ - poslati ~ekovi Din ______ Din _________________ - vra}ene stavke Din ______ Din _________________ - telegrafski transferi Din ______ Din _________________ - poslati novac Din ______ Din _________________ - valutne transakcije Din ______ Din _________________ - skupljanje gotovine Din ______ Din _________________ DODATNE STAVKE __________________________ Din _________________ __________________________ Din _________________


365

UKUPNI TRO[KOVI USLUGA Din _________________ Neto profit (ili gubitak) Din _________________ Ako je gubitak, to tra`i dodatni saldo Din _________________ Potpis odgovornog lica ________________________

(2) Profitabilnost na nivou korisnika proizvoda i usluga ili profitabilnost na nivou pojedina~nog komitenta i klijenta banke mo`e se izra~unati i dinami~ki pratiti pomo}u {eme date u pregledu 11-4. Pregled 11-4: Pra}enje profitabilnosti na nivou korisnika usluga

Naziv ra~una_____________________________________________________________ Broj ra~una _____________________________________________________________ Pripada ra~unima ________________________________________________________ ________________________________________________________ Brojevi ra~una __________________________________________________________ __________________________________________________________ Period za analizu _______________________________________________19_______ Krediti _________________________________________________________________ IZVOR I KORI[]ENJE SREDSTAVA Prose~an saldo kredita Din ________ Prose~an saldo Din _________ Minus: pros.nenapla}.sredstava Din _________ Prose~no napla}eni saldo Din _________ Minus: obav.rezerva ____% Din _________ Neto saldo za ulaganje Din ________


366

Ukupan saldo za ulaganje Din ________ Alocirani kapital Din _________ Ostatak sredstava Din _________ Neto kori{}ena sredstva Din ________ PRIHODI I TRO[KOVI P r i h o d i Bruto prihod od kredita Din ________ Zadu`enja za usluge Din _________ Provizija po kreditu Din _________ Obrada kredita Din _________ Druge provizije Din _________ Ukupno napla}ene provizije Din ________ Ukupan prihod Din ________ T r o { k o v i Tro{kovi analize ra~una Din _________ Kamata na depozite Din _________ Tro{kovi odr`avanja kredita Din _________ Tro{kovi provizija kredita Din _________ Obrada kredita Din _________ Drugi tro{kovi usluga Din _________ Ukupni tro{kovi usluga Din ________ Alocirani kapital ____% Din _________ Ostatak sredstava ____% Din _________ Ukupno tro{kovi bankarskih sredstava Din ________ Ukupni tro{kovi Din ________ Neto prihod pre poreza Din ________ MERE PROFITABILNOSTI Prinos na alocirani kapital ____ % ______% Prinos na neto kori{}ena sredstva ______% Prinos na ukupno pozajmljena sredstva ______% Potpis odgovornog lica _______________________


367

(3) Menad`ment tim svake banke, u uslovima date sredine i regulatornih prinuda, preduzima mere radi: 52) (1) maskimiziranja prihoda uklju~uju}i kamate i provizije, (2) minimiziranja tro{kova uklju~uju}i kamate i op{te tro{kove, i (3) izbegavanja poreza (tzv. za{titni prihod, tj. prihod na koji se ne pla}a porez

odnosno koji je oslobo|en pla}anja poreza). Ako se postignu i ostvare ove tri mere, menad`met tim }e biti uspe{an u maksimiziranju profita banke. Merenje profitabilnosti ukupnog poslovanja banke podrazumeva primenu odre|enih modela izra~unavanja i iskazivanja profitabilnosti, od kojih su najva`nije i prihva}ene kao op{ti standard slede}e mere: • Prinos na ukupno angaòvana sredstva odnosno ROA (‘return on assets’).

Defini{e se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prose~nim sredstvima. Merenje profitabilnosti je po nov~anoj jedinici sredstava i smatra se jednim od najboljih ra~unovodstvenih merenja op{tih performansi svake firme pa i banke (ROE = ROA x EM, ROA = ROE : EM).

• Multiplikator deoni~kog kapitala EM (‘equity multiplier’). To je racio

ukupnih sredstva prema ukupnom deoni~kom kapitalu (EM = ROE : ROA, ROE : (PM X AU)).

• Iskori{}enost sredstava AU (‘asset utilization’). To je ukupni prihod

podeljen ukupnim ili prose~nim sredstvima. Izraàva merenje prihoda po nov~anoj jedinici sredstava.

• Prinos na deoni~ki kapital ROE (‘return on equity’). Defini{e se kao neto

prihod podeljen ukupnim ili prose~nim deoni~kim kapitalom. Izraàva merenje profitabilnosti sa aspekta deoni~ara. Moè biti dekomponovan u merenje performansi i leverid` faktora (ROE = ROA x EM).

11.5.4. Upravljanje kompetitivnom profitabilno{}u banke Primarni cilj banke kao finansijskog posrednika je ostvarivanje kompetitivne stope prinosa na kapital. Banka mora da teì ka nivou profita, koji }e zadovoljiti njene poverioce i deoni~are visinom prinosa na njihova sredstva tako da banka ima dovoljno duga i kapitala za efikasno poslovanje. Kako banka moè posti}i i odràti konkurentsku profitabilnost? Bankari znaju da nije lako odgovoriti na

52) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Managrment in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 271-272.


368

ovo pitanje. Zaista, sa deregulacijom i rapidnim promenama u tehnologiji, sve je teè na}i odgovor na ovo pitanje. Smatra se da su za postizavanje i odràvanje konkurentske profitabilnosti va`ni slede}i faktori:53) (1) veli~ina banke, (2) miks izvora sredstava, (3) miks kori{}enja sredstava, (4) cene proizvoda i usluga, (5) tehnologija, (6) kontrola izdataka, i (7) tip organizacije banke. Veli~ina banke merena ukupnom aktivom je prvi preduslov za ostvarivanje ekonomije obima. Smatra se da banka sa aktivom ispod USD 25 miliona ne moè biti profitabilna. [to se ti~e miksa izvora sredstava, istraìvanja su pokazala da su profitabilnije banke sa visokom stopom tzv. ‘core’ depozita odnosno sa niskim stopama fluktuacije oro~enih depozita. Miks kori{}enja sredstava je bitan sa stanovi{ta odnosa plasmana u kredite i u hartije od vrednosti i veli~ine banke. [to je banka ve}a, to je manje vaàn faktor portfolio miksa u oblikovanju profitnih performansi. U eri deregulacije, kad trì{te odre|uje kamatne stope depozita i kredita, politika cena postaje kriti~ni faktor uspe{nih performansi banke. Ovde su prisutne dve tendencije: smanjenje operativnih tro{kova i pove}anje plasmana u kredite gde je ve}a profitabilnost. Promena tehnologije informacija i automatizacija izazvali su u bankama razli~ite optimume primene u zavisnosti od veli~ine i poslovne orijentacije svake banke. Visokoprofitne banke imaju bolju kontrolu svojih operativnih tro{kova i kamatnih izdataka nego prose~ne i niskoprofitne banke. Nema sumnje da je i tip organizacije banke jedan od faktora koji uti~u na profitabilnost banke. Mada o tome postoji relativno malo studija, smatra se da postoje razlike u tro{kovima, produktivnosti i efikasnosti izme|u sistema banke sa mnogo filijala, bankarske holding kompanije, finansijskih konglomerata i malih banaka. Za ostvarenje superiornih profitnih performansi banke va`no je imati u fokusu planiranja slede}e faktore: 54) (1) Produktivnost zaposlenih. Visokoprofitne banke imaju vi{e stope neto

prihoda, sredstava i prihoda nego nisko profitne banke i, saglasno tome, obezbe|uju svojim zaposlenim ve}e plate i bonuse. Pobolj{anje

53) Dr Peter S. Rose: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 198-201. 54) Ibidem, str. 202-203.


369

produktivnosti zaposlenih u bankama zahteva}e ubudu}e bolje analize i poznavanje tro{kova banke i efektivno kori{}enje dugoro~nog i kratkoro~nog planiranja. Treba pri tome imati u vidu da }e korist od produktivnosti zahtevati otvorenost ka promenama, agresivnije kori{}enje automatizacije, kontinuitet istraìvanja trì{ta, performansama orijentisan menad`ment, brigu o karijeri i pobolj{anje programa obuke.

(2) Efikasnost upravljanja porezima. Kontrola nad izdacima za poreze i efektivan menad`ment nad zaradama koje podleù i koje ne podleù porezima obi~no su superiorni u okviru visokoprofitnih banaka. Smatra se da }e ovaj faktor biti jo{ va`niji u budu}em poslovanju banaka u cilju ostvarivanja visokih performansi.

(3) Efektivno upravljanje rastom i razvojem. Visokoprofitne banke obi~no brè rastu od banaka sa prose~no ostvarenim zaradama, po{to one pa`ljivo upravljaju svojim rastom i ~vrsto drè pod kontrolom potencijalni rast operativnih tro{kova. Smatra se, a to su studije istraìvanja i pokazale, da se sa pove}anjem u~e{}a banke na trì{tu pove}ava i njena profitabilnost.

(4) Upravljanje izloèno{}u riziku kamatne stope. Visokoprofitne banke efektivno koriste hedìng tehnike upravljanjem rizikom kamatne stope, kao {to su GAP analiza, DURATION analiza, finansijski fju~ersi i opcije. Ako se ove tehnike koriste stru~no, one mogu znatno doprineti profitabilnosti banke na dva na~ina: suprotstavljanjem {teti operativne margine od rasta kamatnih tro{kova na depozite i kompenziranjem gubitaka na hartijama od vrednosti i kreditima prema negativnim promenama kamatnih stopa na trì{tu .

Neto kamatna margina velikih banaka je ~esto klju~ni faktor u determinisanju godi{nje profitabilnosti i ona je osetljija na promene kamatnih stopa od neto kamatne margina malih banaka. Margina izme|u kamatnih stopa na aktivu i kamatnih stopa na pasivu je daleko va`nija nego sam pravac promena kamatnih stopa u odre|ivanju {ta se de{ava sa profitom banke. O~igledno je da superiorne performanse u bankama danas zavise od brojnih krucijalnih dugoro~nih i kratkoro~nih odluka, kojima se oblikuju nivoi autputa, izloènosti riziku i efikasnosti kojom svaka banka reaguje na promene potreba korisnika svojih proizvoda i usluga. LITERATURA: 1. Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija,

poslovanje, tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1983.

2. Dr Milan Kneèvi}: Banka Organizacija i poslovanje, prvo izdanje, [kolska knjiga, Zagreb, 1984.


370

3. Dr Ante Katunari}: Banka Principi i praksa bankovnog poslovanja, drugo izdanje, Poduze}e Banka, Zagreb, 1977.

4. Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks, edited by Sherman J. Maisel, The University of Chicago Press, Chicago, 1981.

5. Sherman J. Maisel: The Meashurement of Capital Adequacy, u knjizi: Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks, edited by Sherman J. Maisel, The University of Chicago Press, Chocago, 1981.

6. Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Commununity, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

7. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons, New York, 1990. godine, strana 104.

8. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.

9. Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective, u knizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.

10. Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

11. ABA Banking Journal, October 1988. 12. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s, New York, 1990. 13. Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti,

Jugoslavensko bankarstvo br.2, Beograd, februar 1989. 14. Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and

Liabilities Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983..

15. Dr Ronald L. Olson: Evalution of Financial Performance, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Iewin, Homewood, Illinois, 1988.

16. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. 17. Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition,

Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. 18. Donald B. Reifler and Lazaros P. Mavrides: Funding Source and Strategies

for Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

19. Lowell Bryan and Paul Allen: Geographic Strategies for the 1990s Preparing for a Smart Endgame, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition,


371

Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illionis, 1988.

20. Dr Peter S. Rose: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1988.

21. David B. Humphrey: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.


23. Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation, Preager, New York, 1984.

Upravljati rizikom zna~i uticati na njegovo smanjenje!

GLAVA 12.

PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE

• Pojam i vrste rizika u poslovanju banke • Koncept i proces upravljanja rizikom

banke • Merenje rizika poslovne banke • Mere zaštite banke od mogu}ih rizika

OKVIR DVANAESTE GLAVE:


373

12.1. POJAM I VRSTE RIZIKA U POSLOVANJU BANKE 12.1.1. Pojam izvesnosti, rizika i neizvesnosti u trì{noj privredi Koncept trì{ne privrede podrazumeva slobodno delovanje ekonomskih zakona u domenu ponude i tra`nje roba, usluga, radne snage, novca i nov~anih vrednosnih papira u okviru jedne nacionalne privrede - dràve. U savremenim uslovima ta se sloboda, pod odre|enim uslovima, pro{iruje i van granica jedne zemlje i podrazumeva se pod izrazom globalizacije u me|unarodnim ekonomskim i finansijskim odnosima. Naime, slobodno delovanje ekonomskih zakona u me|unarodnim razmerama treba shvatiti uslovno s obzirom da svaka dràva unutar svojih granica ima specifi~nosti i manje ili ve}e ekonomske intervencije i ograni~enja. Polaze}i od navedenih trì{nih uslova, svaki privredni subjekt nudi svoje proizvode odnosno usluge, po pravilu, nepoznatom kupcu. U savremenim trì{nim privredama razvijenih kapitalisti~kih zemalja isti trì{ni mehanizam deluje i kad je u pitanju ponuda i tra`nja radne snage, novca ili vrednosnih papira, respektuju}i pri tom specifi~ne propise pojedinih zemalja. U takvim uslovima, niko nema stoprocentnu sigurnost da }e uspeti prodati svu svoju proizvedenu koli~inu proizvoda ili prodati odgovaraju}u raspoloìvu ‘koli~inu’ usluga po odgovaraju}im povoljnim cenama. Dakle, sam na~in proizvodnje i prodaja roba i usluga nepoznatom kupcu u trì{noj privredi uvek nose sa sobom odre|eni stepen poslovnog rizika. Taj rizik moè biti ve}i ili manji, ali je ~injenica da je on uvek prisutan. Mogu}e je neke vrste rizika smanjiti i minimizirati, ali ih je nemogu}e eliminisati. Rizik je, kako to kaè dr D. Dragi{i}, “imanentna kategorija robne proizvodnje i ne moè se eliminisati.” 1) Istraìvanjem trì{ta od strane pojedina~nog privrednog subjekta, proizvodnog ili uslu`nog preduze}a ili banke rizik se moè smanjiti ili u najboljem slu~aju minimizirati, ali se ne moè eliminisati. Savremene banke u razvijenim trì{nim privredama kapitalisti~kih zemalja, kao {to su banke u SAD i zemljama Zapadne Evrope, posluju u uslovima veoma o{tre konkurencije kako u okviru samih bankarskih institucija tako i {ire uklju~uju}i i nebankarske institucije. Naro~ito veliki izazov za banke su upravo nebankarske institucije koje rade skoro sve poslove kao i banke, a ne podleù propisima koji vaè za banke i koji su obi~no rigorozniji. Takva trì{na situacija na bankarskim trì{tima, o kojoj smo ranije ne{to govorili, primorava banke i

1) Dr Dragoljub Dragi{i}: Teorijske osnove istraìvanja trì{ta, Nau~na knjiga, Beograd, 1967. godine, str. 38.


374

druge finansijske institucije da raznim inovacijama postiù bolje trì{ne performanse i da budu ekonomski i finansijski sna`nije kako bi lak{e podnele o~ekivani ili neo~ekivani rizik. Polaze}i od toga da se poslovi mogu obavljati pod razli~itim okolnostima, korisno je sagledati slede}e pozicije.2) Smatra se da poslovi ~ije se izvr{enje o~ekuje pod normalnim uslovima ili pak poslovi za koje se o~ekuje da }e sa sigurno{}u biti ostvareni - izvr{eni ne trpe nikakav rizik ili je on zanemariv odnosno u granicama normale. Za takve sigurne i nepromenljive uslove u kojima se obavljaju poslovi kaè se da se poslovi obavljaju u uslovima izvesnosti. Me|utim, moè se desiti, da se poslovi obave u ve}oj ili manjoj meri bolje ili lo{ije nego {to se o~ekivalo. Upravo ta odstupanja od unapred predvi|ene verovatno}e jeste mogu}i rizik. Dakle, rizik je ne{to {to je u su{tini predvidivo, ali se ne zna u kojem se stepenu moè ostvariti u budu}nosti. Neizvesnost je nepredvi|ena promena i nepredvi|eni doga|aj. Ne moè se pouzdano meriti, mada postoje statisti~ke metode kojima se mogu izraàvati verovatno}e nastaka neke promene i nekog doga|aja.

Navedena kategorizacija uslova poslovanja preko izvesnosti, rizika i neizvesnosti jasno ukazuje na mogu}e domete i granice mogu}nosti upravljanja poslovnim rizicima u bankarstvu. Rizike u bankarstvu treba osvetliti sa vi{e aspekata kako bi se moglo njima {to uspe{nije upravljati. 12.1.2. Definisanje rizika poslovne banke Da bi se rizik u bankarskom poslovanju mogao precizno definisati, neophodno je poznavati su{tinu rizika u bankarskom poslovanju. Po pravilu, svaka neizvesnost i neplanirano i iznenadno de{avanje u pojedinim poslovnim aktivnostima banke predstavljaju rizik. Rizik moè imati materijalnu i nematerijalnu komponentu. Materijalna se moè reflektovati u gubitku dela ili

2) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 392-393.

Izvesnost = nema promena ili su zanemarive

Stvarna promena = predvi|enoj promeni

Stvarna promena = predvi|ena promena + nepredvi|ena promena


375

celine neke stvari, njene funkcije, izgleda i sli~no, dok se rizik nematerijalne prirode moè iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidà. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka, ali i na status koji moè imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke. Sa finansijske ta~ke gledi{ta, rizik se moè najbolje razumeti u portfolio kontekstu.3) Danas se portfolio u banci povezuje sa produktivnom aktivom, koja se sastoji prete`no od kredita. Vlasnici ovog portfolija smatraju sadràj ovog portfolija veoma va`nim posebno akcentuju}i dve stvari: (1) sigurnost - rizik i (2) vrednost portfolija. Zato je veoma va`no poznavanje rizika pri odre|enoj stopi kapitalizacije sredstava. Naro~ito je va`no razumevanje kako rizik ‘ulazi’ i uti~e na proces stvaranja vrednosti. Za bankare i zajmodavce upo{te portfolio neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama, promenama depozita i sa sposobno{}u du`nika da vrate kredite. Naravno, ove nepoznanice generi{u tri bazi~na portfolio rizika sa kojim se banke suo~avaju: (1) rizik kamatne stope, (2) rizik likvidnosti i (3) kreditni rizik. Ako bankarski menadèri kontroli{u ove portfolije rizika i efikasnost poslovanja svojih firmi, oni ne moraju da brinu o insolventnosti banke ili o eventualnom neuspehu banke (bankrotstvu). 4) Razlikujemo rizik od neizvesnosti. Kaè se da je doga|aj predmet rizika, kada postoji vi{e nego jedan mogu}i izlaz, ali su svi mogu}i izlazi i njihova relativna verovatno}a pojedina~no poznati. Me|utim, kada se kaè da je dogo|aj predmet neizvesnosti, smatra se da ni jedan od mogu}ih ishoda ni njihova relativna verovatno}a nisu poznati. Neizvesnost je jasno nedovoljna sa ta~ke gledi{ta dono{enja odluka. U ve}ini slu~ajeva podru~je mogu}eg ishoda moè biti pribli`no sa puno smisla i (mo`da subjektivno) mogu}e ili mera relativne verovatno}e slu~aja moè biti povezana sa svakim mogu}im ishodom. 5) Postoji niz definicija rizika. Nave{}emo neke definicije koje vrlo precizno, sa raznih aspekata, defini{u rizik:6) (1) verovatno}a gubitka ili izloènost gubitku;

3) Portfolio poti~e od italijanske reci ‘portafoglio’. Komponente vode poreklo od latinske re~i “portare”, zna~i nositi i ‘foglio’ {to zna~i list ili pregled. Kasnije je re~ ‘portfolio’ ozna~avao va`na dràvna dokumenta. Danas se portfolio koristi da bi ozna~io ‘portfolio finansijske aktive’. 4) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 392. 5) John D. Finnerty: Corporate Financial Analysis: A Comprehensive Guide to Real-World Approaches for Financial Managers, McGraw-Hill Book Company, New York, 1986. godine, str. 68. 6) Risk Management Glossary, Risk and Insurance Management Society, New York, 1985. godine, str. 66.


376

(2) mogu}nost ili {anse za nastanak gubitka; (3) opasnost koja moè uzrokovati gubitak; (4) opasni poduhvati ili uslovi koji pove}avaju verovatno}u u~estalosti ili

ozbiljnosti od gubitaka; (5) imovina ili osoba izloèna gubitku; (6) gubitak potencijalonog iznosa nov~ane jedinice (dolara); (7) odstupanja od stvarnih gubitaka; (8) mogu}nost da stvarni gubici odstupaju od o~ekivanih; i (9) psiholo{ka neizvesnost u odnosu na gubitak. Sa aspekta banke, bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odnosno za funkciju banke kao nov~anog posrednika izme|u onih koji imaju “nezaposlen” novac i onih kojima taj novac treba da bi ga ‘uposlili’. Pojave koje za kona~ni rezultat imaju gubitak u nov~anom izrazu, bilo da su vezane za uspeh obavljanja pojedinih poslova banke ili da su sumarno iskazane preko bilansa uspeha banke, predstavljaju rizike banke. 12.1.3. Vrste i podru~ja rizika poslovne banke Prema W.T. Thornhill-u,7) rizici u bankarskom poslovanju dele se u tri grupe: (1) portfolio rizici, (2) rizici isporuke i (3) rizici finansijske revizije. U okviru svake od ovih grupa, svrstane su odre|ene vrste rizika i to: (1) Portfolio rizici dele se u dve grupe: (a) Kreditni ili rizici nepla}anja: - spekulativni rizik, - rizik prevare (malverzacije) - strani ili internacionalni rizik, - normalni doma}i rizik, - rizik vanbilansnih aktivnosti, - ~isti rizik. (b) Rizici kamatne stope: - finansijski rizik, - rizik ulaganja, - trì{ni rizik, - objektivni (ciljni) rizik, - pretpostavljeni rizik, - subjektivni rizik, - rizik leveridà i adekvatnosti kapitala, - rizik upravljanja odnosima aktiva / pasiva, 7) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 15-17.


377

- rizik likvidnosti, - rizik vanbilansnih aktivnosti, - ~isti rizik. (2) Rizici isporuke: - rizik kupovne snage, - ~isti rizik, - sistemati~ni rizik, - nesistemati~ni rizik, - rizik operativne efikasnosti, - supsidijarni rizik, - tehnolo{ki rizik, - rizik prevare (malverzacija). (3) Rizici finansijske revizije: - rizik prevare (malverzacija), - rizik kontrole, - rizik uro|enosti, - rizik detekcije, - ~isti rizik. Identifikacije izloènosti rizicima bankarskog poslovanja obuhvataju slede}e ban~ine resurse: 8) (1) fizi~ke resurse tj. fiksnu aktivu svih tipova i oblika; (2) ljudske resurse tj. zaposlene i njihovu kompetenciju da vr{e odre|ene im

poverene poslove; (3) finansijske resurse tj. kapital, depozite, kreditore i kolateral; (4) naturalne resurse tj. vodu, energiju i druge korisne resurse; (5) neopipljive resurse tj. telekomunikacije, pouzdane i poverljive politike,

protivpoàrne usluge itd. Svi navedeni ban~ini resursi, na kojima moè do}i do {tete ili gubitaka, mogu se sa aspekta izloènosti riziku klasifikovati u tri grupe: (1) direktna izloènost riziku, koja uklju~uje: sve direktne fizi~ke {tete rizika koje bi mogle rezultirati u parcijalnom ili totalnom gubitku, koji moè rezultirati do opasnosti pod ljudskom kontrolom; ovde se mogu uklju~iti: vatra, eksplozija, transportni rizici, o{te}ena ili uni{tena aktiva, interni ili eksterni kriminal; u ovu kategoriju se mogu uklju~iti i prirodne opasnosti kao {to su: munje i gromovi, zemljotresi, poplave i oluje; tako|e rizici ljudskih resursa i

8) Ibidem, str. 19-20.


378

korisnika usluga uklju~uju}i smrt, nesposobnost ili povrede u nesre}nim slu~ajevima; ljudski resursi treba da budu u vezi sa akcijama koje rezultiraju kao kori{}enje droge ili alkohola; kona~no, rizik ljudskih resursa i njihovih porodica ili korisnika usluga moè uklju~iti kidnapovanje, uzimanje za taoce i povrede od terorizma. (2) indirektna izloènost riziku, koja uklju~uje: doga|aje koji bi mogli prouzrokovati ili gubitak zarada ili pove}ane tro{kove (izdatke) evaluirane operativnim poslovanjem. (3) izloènost riziku preko odgovornosti za tre}a lica, koja uklju~uje nenamerne ili namerne nepravde individualcima ili posebnim javnim li~nostima (delikt) kao suprotstavljanje kriminalnim nepravdama u dru{tvu,. ugovornu ili statutarnu odgovornost i odgovornost direktora instituciji. Na slici 12-1. navodimo okvir za analizu rizika kao primer {ta takva analiza rizika obuhvata.9)

KONCEPT HOLDING BANKE

Isporuka finansijskih usluga

Regulisanje (ure|enje) holding

Konsolidovanibilans

Bankarske usluge

Nebankar-ske usluge

Mati~ne usluge

Ban~ine podru nice

: - vode}e

Ostale podru nice

Mati~na kompanija

Regulisanje rizika

Rizik isporuke: - Tehnolo{ki rizik - Rizik poslovne efikasnosti - Rizik afilijacije - Rizik tr i{ne strategije

- Bilasni ili portfolio rizik - Rizik vanbilansnih aktivnosti

Slika 12-1: Okvir za analizu rizika holding banke

Analiza rizika holding banke treba da ukaè na klju~ne ta~ke i procese nastanka rizika. Kao {to pokazuje navedena slika, te rizi~ne ta~ke i vrste rizika su brojne, {to ~ini poslovanje holding sitema sloènijim. Ukupan efekat rizika banke odraàva se na visinu profita banke kao poslovni rizik banke. Poslovni rizik (‘business risk’) je varijabilnost profita banke koji bi egzistirao ~ak i ako bi bio

9) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 396.


379

totalno finansiran deoni~kim kapitalom. Poslovni rizik raste sa okruènjem u kojem banka posluje (asortiman proizvoda i usluga, konkurencija, regulacija itd.) 10)

U cilju smanjenja negativnog dejstva efekata na profit, banka treba da preduzme na podru~ju finansijskih usluga aktivnosti11) u kojima }e dominirati slede}e karakteristike: 1) Profitabilnost. Pobednik }e biti u stanju da ostvari razuman (umeren) profit

u toku svake faze poslovnog ciklusa. Produktivna aktiva treba da bude finansirana na uskla|enoj ili hedìng bazi.

2) Likvidnost i repozicioniranje sredstava. Pobednik }e biti u stanju da se oslobodi sredstava kad ona vi{e ne odgovaraju knjigama ili profilu rizika institucije. Ne}e nabavljati sredstva da bi ih drào do dospe}a.

3) Pozitivna margina. Pobednik }e biti u stanju da zaradi adekvatan prinos na kapital ~ak i sa niòm neto kamatnom maròm. Gubitnici verovatno imaju previ{e kapitala i ostvaruju neodgovaraju}i prinos.

4) Pove}ana produktivnost. Pobednik ostvaruje {to niè nefinansijske tro{kove da bi razvio nove, jeftinije na~ine distribucije i postiè ve}u produktivnost. Niè margine }e iziskivati potrebu niìh tro{kova.

5) Segmentacija trì{ta. Pobednik }e biti u stanju da identifikuje, organizuje i upravlja efektivno diskretnim trì{nim segmentima. Pobednik }e gledati da organizuje diskretne poslove i da usluùje pojedina~ne setove potreba korisnika usluga.

6) Kompletne i konkurentne linije proizvoda. Pobednik }e biti u stanju da ostvari superiornost proizvoda u bilo kojem konkurentskom trì{nom segmentu. Korisnik usluga }e ultimativno birati najbolji proizvod na trì{tu bez obzira ko ga nudi.

7) Integrisana struktura poslova. Pobednik }e biti u stanju da organizuje i efektivno koristi supsidijarno poslovanje kao jednu integrativnu jedinicu. Klju~ efektivnog menad`menta je saznanje u kom poslu (delatnosti) ste prisutni.

8) Restrukturiranje kompenzacione politike. Pobednik }e biti u stanju da plati ljude koji uspe{no ostvaruju rezultate. Kompenzacije hijerarhijske strukture }e biti stvar pro{losti za pobednika.

9) Trì{no pozicioniranje. Pobednik }e biti u stanju da vr{i selekciju trì{nih ni{a, koje moè definisati nasuprot svima koji dolaze. Ovo }e biti posebno va`no za manje institucije kao glavne konkurente koji se u njima kre}u.

12.1.4. Finansijska piramida poslovne banke 10) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 541. 11) Gorge Vojta: The Magazine of Bank Administration, July 1983.


380

U pogledu stabilnosti ukupnih raspolo`ivih izvora, najmasovnija i najstabilnija sredstva ~ine sredstva penzionih fondova, zatim sredstva osiguravaju}ih kompanija, pa tek onda sredstva poslovnih banaka. Strukturu rizi~nosti mogu}ih ulaganja sredstava po~ev od zadovoljavaju}e sigurnosti i likvidnosti, pa do niskog, srednjeg i visokog rizika ulaganja pokazuje slika 12-2. u obliku piramide rizika ulaganja.

4

3

2

1

4. Visoki rizici

3. Spekulacije

2. Prihodi i dugoro~ni rast

1. Likvidnost i sigurnost

Slika 12-2: Struktura rizi~nosti finansijske piramide12) Kao {to pokazuje slika 12-2. u strukturi rizika finansijske piramide razlikujemo nekoliko ‘slojeva’ rizi~nosti ulaganja finansijskih sredstava: (1) prvi “sloj” predstavlja najobimniji deo plasiranih sredstava banke i treba da

ima karakteristike sigurnog i likvidnog ulaganja, koje obezbe|uje pristojan i stabilan prinos na investirana odnosno plasirana sredstva;

(2) drugi “sloj” sredstava je po obimu ne{to manji od prvog, ali jo{ uvek znatan po svom u~e{}u u ukupnim plasmanima i treba da donosi relativno dobar prihod i da obezbe|uje mogu}nosti dugoro~nog rasta banke;

(3) tre}i “sloj” je relativno manji deo plasiranih sredstava, znatno manji i od prvog i od drugog sloja, anga`ovan je i plasiran u spekulativne poslove koji mogu doneti relativno dobar prihod ako se dobro obave; i

(4) ~etvrti “sloj” predstavlja. relativno mali deo plasiranih sredstava u visokorizi~ne poslove, koji nemaju neke sigurnosti za uspeh, ali ako se poduhvati uspe{no okon~aju, donose visoke profite.

12) John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms, Third Edition, Barrons’ Business Guides, New York, 1991. godine, str. 147.


381

12.2. KONCEPT I PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE 12.2.1. Koncepti rizika poslovne banke Prema J. Sinkey-u,13) promene u okruènju ili ekonomskoj sredini u kojoj banke posluju, veoma su dinami~ne. Smatra da je pet faktora kriti~no u tom procesu promena obuhva}enim skra}enicom TRICK, koja zna~i: (1) T = rizik tehnologije (‘technology risk’), (2) R = rizik promene propisa (‘risk of reregulation’), (3) I = rizik kamatne stope (‘interest rate risk’), (4) C = rizik korisnika (“customers risk”), (5) K = rizik adekvatnosti kapitala (‘risk of kapital adequacy’). (1) Tehnologija se moè definisati kao ‘tehni~ki metod za ostvarivanje prakti~nih ciljeva (svrha)’. Za korisnike bankarskih proizvoda i usluga bitne su dve prakti~ne stvari u bankarstvu: udobnost i pristupnost sredstvima i informacijama. Tehnolo{ki napredak u ‘proizvodnji i isporuci’ finansijskih odnosno bankarskih usluga (bankomati itd.) u~inili su ih udobnijim i efikasnijim za pristup korisnika sredstvima i informacijama. U stvari, tri tehnolo{ke snage su dovele do promena u depozitnim institucijama odnosno bankama: (1) elektronika, (2) automatizacija i (3) telekomunikacije. Glavna implikacija ovih tehnolo{kih promena je da su istisnute papirne transakcije i ljudska energija elektronskom slikom i elektir~nom energijom. Rizik tehnologije ili tehnolo{ki rizik manifestuje se u tome da }e tehnolo{ke promene u~initi postoje}i sistem usluga i na~ina isporuke zastarelim, {to moè imati negativnih posledica na zaradu, profit i kapital banke. 14) (2) Promena propisi ili reregulacija. Rizik propisa je rizik koji nepredvi|ene akcije za promenu propisa ili neaktivnost mogu imati na profit i kapital banke. (3) Rizik kamatne stope. Ovo je rizik koji nepredvi|ene promene kamatnih stopa mogu imati na neto kamatni prihod, profit i kapital banke. (4) Rizik klijenata. Rizik da }e konkurenti preuzeti klijente i trì{te {to moè imati posledica na potencijal, zaradu i kapital banke. Ova vrsta rizika se ~esto naziva i poslovni rizik ili rizik konkurencije. (5) Rizik solventnosti - adekvatnosti kapitala. Ovaj rizik ukazuje na verovatno}u da bi banka mogla da postane insolventna, odnosno ako svi 13) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 7-11. 14) Ibidem, str. 401.


382

navedeni rizici pokazuju da }e profitni potencijal oslabiti i da }e kapital banke eventualno da se smanji - i{~ezne, to moè imati posledice na adekvatnost kapitala banke. Pod stalnim pritiskom navedenih rizika, menad`ment banke treba da nalazi racionalna re{enja uklju~uju}i i tzv. finansijske inovacije. Jedna od takvih inovacija je promena organizacione strukture ili reorganizacija, kojom prilikom se ocenjuje efektivnost performansi postoje}e organizacione strukture i reorganizacijom nastoji do}i do racionalnije, efikasije i efektivnije organizacione strukture. Strukturne inovacije u organizacionoj formi su tako|e deo ovog procesa. Zato se sa pravom moè re}i da su potencijalni uslovi za nastanak navedenih pet rizika i sagledana racionalna sopstvena korist u stvari finansijska inovacija, odnosno:

Kad je re~ o riziku poslovne banke kao depozitno-kreditne institucije, on se defini{e “kao neizvesnost da }e sredstva zaraditi ocekivanu stopu prinosa ili }e mozda nastati gubitak”.15) Naravno, postoje razli~ite podele finansijskog rizika u poslovanju banke. Mi }emo se ovde ograni~iti na jednu, koja po na{em mi{ljenju najbolje odraàva koncept rizika jedne banke kao depozitno-kreditne institucije. Prema W. Thornhill-u, koncept rizika banke je predstavljen slikom 12-3. 16)

KONCEPT RIZIKA

Portfolio rizik Rizik revizije Rizik isporuke

Kreditnirizik

Rizik kamtnestope

Slika 12-3: Koncept rizika banke Svaka od navedenih grupa rizika obuhvata vi{e tipova finansijskog rizika banke. Po{to smo ih naveli kod razmatranja vrsta rizika, ovde ih ne}emo ponavljati.

15) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 531. 16) Wiliam T.Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 15.

TRICK + racionalna sopstvena korist = finansijska inovacija


383

Ovim èlimo da ukaèmo na ~injenicu da postoje razli~iti prilazi i konceptualni okviri rizika banke, {to treba imati u vidu prilikom analize rizika u poslovnim aktivnostima banke.17) 12.2.2. Kontinuitet procesa upravljanja rizikom Upravljanje rizikom banke defini{e se na razne na~ine. U najuèm smislu, smatra se da se to odnosi na ban~inu funkciju kupovine osiguranja. U {irem i prihvatljivijem smislu, to se koristi u op{toj proceni, kontroli i finansiranju slu~ajnih izloènosti gubicima. Ili, ~ak u jednom {irem i jednako korektnom kontekstu, to se odnosi na upravljanje dinamikom rizika koji okruùju aktivnosti kreditiranja i depozita, gde se hedìng kamatne stope primenjuje kao jedna menad`ment tehnika. Svrha primene tehnika upravljanja rizikom je o~uvanje bankarskih resursa, zarada i usluga od uticaja slu~ajnih gubitaka ili zadràvanjem {tete na prihvatljivom minimumu ‘tro{kova rizika’. Pri tome se ‘tro{kovi rizika’ defini{u kao: 18) (1) zadràni gubici - gubici koji su samoosigurani, neosigurani ili zadràni u

okviru zaklju~aka politike osiguranja; (2) premije osiguranja sredstava pla}ene bankarskim osiguravaju}im

kompanijama za usluge i finansijsku za{titu protiv katastrofalnih gubitaka i rizika koje banka ne moè snositi bez ovakve za{tite;

(3) tro{kovi kontrole rizika sredstva koja se koriste za kontrolu rizika (preventiva gubitaka) i smanjenje nepredvidivih gubitaka; i

(4) izdaci upravljanja - tro{kovi administriranja bankarskom upravlja~kom funkcijom rizika i osiguranja.

Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloèno{}u bankarskog posla razli~itim tipovima rizika. To se ~ini kombinovanjem faktora kao {to su: - interna politika banke, i - ugovori sa osiguravaju}im kompanijama i samoosiguranjem. 19)

17) Prema drugim klasifikacijama rizika u banci, imamo podelu na slede}e tipove rizika: kapitalni rizik, kreditni rizik, rizik isporuke, rizik razmene, rizik kamatne stope, rizik likvidnosti, operativni rizik, politi~ki rizik, rizik sistema pla}anja, osnovni rizik, rizik druge zemlje, rizik refinansiranja, rizik reinvestiranja itd. Vidi detaljnije: Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 531. 18) Douglas G. Hoffman: Risk Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 438-439. 19) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 534.


384

Ina~e, upravljanje rizikom (‘risk management’) se defini{e na slede}i na~in: “Disciplina upravljanja, ~iji je cilj da za{titi sredstva i profit organizacije (banke) u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego {to oni nastanu, i finansiranje preko osiguranja i drugih sredstava, potencijalno izloènom katastrofalnom gubitku takvom, kao {to ga ~ine bog, ljudska gre{ka ili sudije u sudu. U praksi, proces se sastoji od nekoliko logi~nih faza: rizik ili identifikacija izloènosti riziku; merenje i vrednovanje identifikovanih izloènosti; kontrola ovih izloènosti kroz eliminaciju i/ili smanjenje; finansiranje ostatka izloènosti, tako da organizacija (banka) u slu~aju velikog gubitka, moè nastaviti funkcionisanje bez ozbiljnih nevolja za svoju finansijsku stabilnost.” 20) Upravljanje procesom rizika u banci uklju~uje pet me|usobno povezanih elemenata odnosno faza: (1) identifikaciju izloènosti riziku, (2) ocenu odnosno procenu rizika, (3) kontrolu rizika, (4) finansiranje rizika, i (5) upravljanje rizikom.21) Aktivnosti banke podrazumevaju kontinuirano uklju~enje u odgovaraju}e svakodnevne promene sredine. Dru{tvena i pravna sredina u kojoj banka posluje tako|e se konstantno menja. Kao rezultat toga, banka je stalno izloèna novim rizicima, koji moraju biti od strane banke kontinuirano procenjivani, kontrolisani i finansirani. Proces upravljanja rizikom banke je, pre svega, jedan upravlja~ki proces i zbog toga on mora biti primenjivan u kontinuitetu. To ilustruje slika 12-4.

Finansiranje riz ika

K ontrola riz ika Identifikacija iz loènosti riz iku

Procena riz ika

U pravljanje rizikom

Slika 12-4: Kontinuitet upravljanja rizikom 22) 20) Risk Management Glossary, Risk and Insurance Management Society, New York, 1985. godine, str. 68. 21) Douglas G. Hoffman: Risk Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charles E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 439.


385

Kao disciplina upravljanje rizikom (‘risk management’) je relativno nova disciplina. Ona se razvila od delatnosti osiguranja, jer se u osiguranju shvatilo da se tradicionalnim procesima osiguranja ne mogu vi{e efektivno i ekonomi~no re{avati problemi rizika u svim situacijama. U praksi banaka mogu biti od korisni vode}i principi prikazani u pregledu 12-1. Pregled 12-1: Vode}i principi u procesu upravljanja rizikom banke23)

Elementi Vode}i principi I. IDENTIFIKACIJA 1. Kompletno poznavanje resursa. IZLO@ENOSTI 2. Kompletno poznavanje glavne izloènosti

slu~ajnim gubicima. II. PROCENA RIZIKA 3. Poznavanje ‘vrednosti’ resursa. 4. Merenje ‘teku}eg’ rizika. 5. Prognoza ‘budu}eg’ rizika i gubitaka. III. KONTROLA RIZIKA 6. Koordinacija kontrole rizika u okviru ciljeva

organizacije. 7. Kreiranje podstreka za smanjenje rizika i

potencijalnih ili aktuelnih tro{kova gubitka. 8. Odràvanje sistematskog monitoringa

efektivnosti raznih programa kontrole rizika.

IV. FINANSIRANJE RIZIKA

9. Aplikacija {irokog pristupa finansiranja rizika koriste}i sva raspoloìva finansijska sredstva.

10. Odràvanje odgovaraju}e finansijske za{tite od ‘katastrofa’.

11. Alokacija tro{kova finansiranja rizika u okviru operativnih jedinica na pravi~noj, razumljivoj i prihvatljivoj osnovi.

V. UPRAVLJANJE 12. Angaòvanje top menad`menta. (ADMINISTRACIJA) 13. Jasno oblikovana struktura upravljanja

rizikom. 14. Jasno kretanje ka godi{njim ciljevima. 15. ^vrsto komuniciranje sa svim nivoima koji

u~estvuju u upravlja~kom procesu. Po{to je mlada, disciplina upravljanja rizikom u bankarstvu nije jo{ potpuno razvila op{teprihva}ene principe sli~ne onima koje, na primer, imaju preduze}a

22) Ibidem, str. 440-441. 23) Ibidem, str. 440-441.


386

ili profesionalno ra~unovodstvo. Primenjuju}i navedene principe, svaka bankarska organizacija moè lak{e proceniti relativnu efektivnost svojih napora upravljanja rizikom. Okvir za identifikaciju i analizu rizika banke mogu biti bilans banke i aktivnosti koje su vezane za isporuku finansijskih usluga. Jedan takav koncept prikazuje slika 12-5:24) KONCEPT

Isporuka finansijskih usluga

Bilans banke

Rizik efikasnosti poslovanja

Supsidijarni rizik

Mati~ne usluge

Rizik kamatne

stope

Rizik leveridà

Kreditni rizik

- Rizik upravljanja aktiva - pasiva

- Inostrani rizik - Doma}i rizik - Rizik kra|e

Slika 12-5: Rizici poslovanja banke i isporuke usluga

Radi ilistracije, na slici 12-6. navodimo jo{ jedan pristup procesu upravljanja rizikom. 25)

Granica o~ekivanog rizika

kamatne stope i potencijalne zarade

Idetifikacija nivoa prihvatljivosti rizika i profitabilnosti

Primena strategija upravljanja rizikom

* Gap analiza* Trajanje * Simulacija

* Prognoza kamatne stope* Ekonomski i poslovni izgledi * Planovi mogu}nosti

* Rekonstrukcija bilansa* Transakcije na sekundarnom trì{tu * H dì b i

24) Joseph F. Sinkey, Jr.: Regulatory Attitudes toward Risk, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 353. 25) Charlotte A. Chamberlain and James C. Lam: Marketing Thrifts: Escaping the Gap Trap, u knjizi: Marketing Financial Services, edited by David B. Zenoff, Ballinger Publishing Company, Cambridge, Massachusetts, 1989. godine, str. 140.


387

Slika 12-6 Proces upravljanja rizikom

12.2.3. Identifikacija izloènosti banke riziku Prvi i najlogi~niji korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija va`nih bankarskih resursa sa najve}om izloènosti gubicima. Inicijalno, ovaj korak treba da uklju~i sistematski i kontinuiran popis resursa koji se mogu u banci klasifikovati na: 26) (1) fizi~ke resurse, u okviru kojih su: zgrade banke, name{taj, oprema za

obradu podataka, unutra{nje ure|enje, kriti~na arhiva, blanketi kreditnih karata, saobra}ajna sredstva i oprema u lizingu (avioni, vagoni, kamioni, brodovi i sli~no); klju~ za identifikaciju fizi~kih resursa je finansijska odgovornost kao direktno vlasni{tvo, pravna odgovornost preko lizinga i profesionalno-stru~na odgovornost kod poslova poverenja (‘trust’ poslovi);

(2) ljudske resurse, koji su najkriti~niji resurs svake banke i gde proces identifikacije uklju~uje klju~ne direktore, specijaliste i slu`benike u okviru orgnizacije i va`ne korisnike, komitente i klijente van banke;

(3) finansijske resurse, koji se sastoje od kapitala, depozita i kolaterala (zaloga) u obliku gotovine, vrednosnih papira i plemenitih metala; oni treba da se identifikuju prema izvoru i obi~no uklju~uju neku kombinaciju sa korisnicima usluga, deoni~arima i dràvnim agencijama;

(4) prirodne resurse, koji uklju~uju raspoloìvost vode i energije i za banku sa respektom najkriti~nije neprekinute procese obrade podataka koje obezbe|uje oprema za obradu podataka;

(5) nematerijalne resurse, koje je te{ko identifikovati u mnogim slu~ajevima, ali je njihov efekat i te kako vidljiv i realan: swift, telekomunikacione usluge, koje mogu biti najkriti~nije za savremenu banku; politika osposobljavanja i protivpoàrna za{tita mogu biti danas od najkriti~nijih nematerijalnih resursa banke; poverenje publike, komitenata i klijenata na prihvatljivom nivou je od izuzetnog zna~aja za banku i bankarski sistem.

Navedeni proces identifikacije izloènosti riziku bankarskih resursa nije zavr{en njihovim nabrajanjem i sa~injavanjem popisa. Slede}i korak sastoji se u identifikaciji klju~ne izloènosti gubicima koja moè nepovoljno uticati na ove resurse. U globalu, ova izloènost riziku moè se klasifikovati u ~etiri glavne grupe: 27)

26) Douglas G. Hoffman: Risk Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William G. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 440-442. 27) Ibidem, str. 442-444.


388

(1) direktna izloènost riziku uklju~uje direktnu fizi~ku {tetu koja moè rezultirati u parcijalnom ili totalnom gubitku resursa banke, koja moè biti prouzrokovana ljudskom nepa`njom (vatrom, eksplozijom, transportnim rizikom, vandalizmom kao internim i eksternim kriminalom); direktna izloènost riziku tako|e uklju~uje i opasnosti kao {to su zemljotresi, poplave, oluje;

(2) indirektna izloènost riziku, uklju~uje potencijalni gubitak na zaradama ili ekstra tro{kove kontinuiteta poslovanja kao posledice direktnih fizi~kih {teta i gubitaka, na koje se ~esto pozivaju profesionalnci upravljanja rizikom; indirektna {teta moè nastati u prihodu od kamate, ako do|e do prekida telekomunikacionih veza sa glavnim podru~jem rada banke, zatim ako do|e do prekida i zastoja u obradi podataka itd.;

(3) izloènost riziku kroz odgovornost prema tre}im licima predstavlja tre}u va`nu kategoriju izloènosti gubitku koja uklju~uje podru~je pravne odgovornosti prema tre}im licima i sastoji se od neinternacionalnog ili internacionalnog delikta, ugovorene ili zakonske odgovornosti, koja za banke moè biti jedan od najkriti~nijih problema rizika; naj~e{}i tipovi izloènosti odgovornosti sa kojima se banke suo~avaju su: ogla{avanje, ugovorne obaveze, diskriminacija, beneficije zaposlenih i korisnika usluga, kompenzacije zaposlenim, bonusi i premije zposlenima, profesionalna odgovornost, itd.;

(4) {pekulacije, trì{na i druga izloènost riziku predstavljaju ~etvrtu grupu klasifikacije rizika, koja moè biti za banku katastrofalna; {pekulativna kategorija uklju~uje tri glavna finansijska poslovna rizika: kredit, likvidnost i kamatnu stopu; trì{na izloènost riziku se ponekad razlikuje od izloènosti riziku kamatne stope, dok druga izloènost riziku uklju~uje strategijski rizik, koja uklju~uje odluke koje se odnose na specifi~ne poslovne linije, te izloènost riziku op{tih tro{kova, nekontrolisane birokratije i r|avog upravljanja.

Metode identifikacije klju~ne izloènosti riziku su vi{e subjektivne nego objektivne prirode i zato se njihova identifikacija mora postaviti na {to {iroj osnovi. Pri tome treba imati u vidu dva glavna cilja: (1) skupljanje informacija o izloènosti riziku mora biti na sistemati~noj osnovi za kasnije aplikacije tretiranja i merenja rizika i (2) da se kreira svesnost o klju~noj izloènosti gubicima u svim procesima operativnog poslovanja. 28) (1) Prvo, kao deo napora u skupljanju informacija o izloènosti riziku, mogu se pimeniti slede}a sredstva i tehnike: - godi{nji ili u~estaliji utvr|eni intervjui o riziku sa klju~nim bankarskim

slu`benicima,



389

- revizija glavnih ugovora i pravnih sporazuma sa stanovi{ta izloènosti riziku prihva}enom u ovim dokumentima,

- fizi~ke inspekcije i/ili izve{taji na klju~nim lokacijama banke (oprema za obradu podataka, telegrafske transfer lokacije itd.),

- pregled literature svetskog bankarstva i osiguranja za nove i neuobi~ajene slu~ajeve gubitaka.

(2) Drugo, deo ovih tehnika, kao {to je utvr|eni intervju, treba da sluì za kreiranje svesnosti poslovnog personala o izloènosti riziku, a me|u ostale se mogu uklju~iti: - pripremanje godi{nje dokumentacije o utvr|ivanju rizika za operativne

jedinice, - specijalna procena obrade podataka i drugih klju~nih operacija povezanih sa

utvr|ivanjem interne me|uzavisnosti i u~e{}a izloènosti, - godi{nji ‘budu}i’ pregled upozorenja izloènosti gubicima. 12.2.4. Indikatori rizika poslovne banke Postoje tri vrste podataka za identifikaciju potencijalnih rizika29) u poslovanju banke: (1) podaci za pregled - istraìvanje poslovanja banke, (2) podaci iz finansijskih izve{taja i ra~unovodstva, (3) podaci sa trì{ta (povratni), dati u pregledu 12-2. Pregled 12-2: Izve{taji i podaci za identifikaciju potencijalnih rizika banke

Istraìvanja poslovanja banke

Finansijski izve{taj

Podaci sa trì{ta

Opis Klasifikacija aktive i vrednovanje

ban~inih politika, prakse i procedura

Izve{taj o uslovima, prihodu i dividendi

(ra~unovodstveni podaci)

Promena cena vrednosnih papira i

dividende preko ugovorene cene

Izvor Pregled banaka na terenu

Izve{tavanje bankarskim agencijama

Trgovanje na trì{tu deonica

Frekvencija Obi~no samo jednom godi{nje, ali

~e{}e za problemati~ne banke

Za najve}e banke. Teku}e

zadràvanje 90 - 120 dana kao

limit efektivnosti

Dnevno za dane trgovanja

Raspoloìvost Sve banke Sve banke Samo za banke koje aktivno trguju

29) Joseph F. Sinkey, Jr.: Regulatory Attitudes Toward Risk, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 361-362.


390

vrednosnim papirima Pouzdanost Dobra Dobra Odli~na Potencijal

ranog upozorenja

Kasnija istraìvanja treba da budu

relevantna

Dobar Dobar / Odli~an

Teku}a upotreba

Te{ka Koristi se, ali ne efektivno

Ne koristi se

Samo nekoliko komentara u vezi sa ovim podacima. Prvo, klasifikacija aktive sastoji se uglavnom od procene revizora da }e nastati gubici na kreditima ili su sumnjivi ili ispod standarda. Drugo, godi{nji prinos na deonice (H) sastoji se od dobitka prinosa i dividendnog prinosa (dobitka) ili u simbolima:

H P

P P

PD

P= ⋅

−+1 0

01

0

gde je: H = godi{nji prinos na deonice, P = sada{nja cena, P1 = cena na kraju godine, Po = cena na po~etku godine, D1 = dividenda na kraju godine. Pove}anje ili sniènje cene je, naravno, determinisano veli~inom P1 u odnosu na Po. Tre}e, po{to bankari ponekad poku{avaju iskriviti ili ulep{ati svoje finansijske izvestaje, trì{ni podaci mogu biti pouzdaniji. êtvrto, ako je cilj sistema ranog upozorenja da sluì kao pomo} u rasporedu banaka za predgled (revizuju), onda istorija prethodnih pregleda treba da obezbedi va`ne informacije. 12.3. MERENJE RIZIKA POSLOVNE BANKE 12.3.1. Problem merenja i alokacije rizika banke Ostvarivanje profita podrazumeva preuzimanje odre|ene veli~ine rizika. Preuzimanje rizika od strane banke ili kapacitet banke za preuzimanja rizika je limitiran: 30) (1) veli~inom kapitala banke, (2) obimom depozita banke,

30) Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 347.


391

(3) regulacijom i (4) kreditnim rejtingom. Po{to je limitiran, kapacitet rizika banke mora biti alociran me|u njegove razli~ite korisnike na na~in da maksimizira o~ekivani profit. Tipovi rizika uklju~uju izloènost kapitala riziku, rizik “proizvodnje” usluga i finansijske rizike (kamatne stope, kredita i finansiranja). Merenje rizika i sistem alokacije pokazuje slika 12-7. RIZIK BANKE

Rizik kapitalnih izdataka: - mreà filijala - kompjuterski sistem - sistem bankomata - nabavke

Finansijski rizik (ALCO)

Rizik kamatne stope Cilj motrenja:

- GAP (razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa)

Rizik produkcije usluga: - upravljanje gotovinom - trust poslovi - diskontno poslovanje - nabavke

Kreditni rizikCilj motrenja:

- rast kredita - alokacija kredita - kreditni raciji

Rizik pogre{nog ulaganja {tedi{eCilj motrenja:

- likvindnost - pogre{no ulaganje sredstava

Slika br. 12-7: Veza merenja rizika i sistema alokacije31) Kad menad`ment tim odlu~i koliki je kapacitet rizika namenjen za finansijski rizik, onda je odgovaraju}i komitet (odbor) odgovoran za upravljanje tim finansijskim rizikom. Tome se moraju prilagoditi organizaciona struktura, broj zaposlenih i kompjuterska podr{ka da bi napori i poslovna aktivnost banke u ovom delu bili efektivni. Bazirano na povoljnim prilikama i {ansama banke, ekonomskim izgledima i prognoziranom odnosu rizik - profit, menad`ment banke odre|uje osnovnu strategiju i na~in alokacije raspoloìvog kapaciteta rizika. Bez obzira u koji posao banka ulazi, ona mora koordinirati politike: rizika kamatne stope, kreditnog rizika i rizika likvidnosti. Ovde se ne}emo upu{tati u metode i na~ine merenja rizika kamatne stope, kreditnog rizika i rizika likvidnosti. 12.3.2. Klasifikacija rizi~ne aktive banke



392

Izloènost poslovanja banke riziku moè se sagledati preko bilansnih pozicija aktive. U tu svrhu posluì}emo se {emom klasifikacija rizika i rizi~ne aktive banaka, koja je u upotrebi u FDIC agenciji (‘Federal Insurance Deposit Corporation’) odnosno u Federalnoj korporaciji za osiguranje depozita banaka u SAD. Smatra se naime da postoji nekoliko faza kroz koje banka mora izvr{iti klasifikaciju svog poslovanja da bi realno ocenila, da li su preuzeti rizici u okviru prihvatljivih normi. Menad`ment tim banke (ili odgovaraju}i komitet banke), treba da utvrdi standarde za reviziju i klasifikaciju rizika prema odre|enoj {emi, kao {to je to, recimo, {ema koja je u upotrebi u FDIC korporaciji. Ovu {emu treba da imaju svi oni koji su uklju~eni u kontrolni proces rizika banke. [ema klasifikacije rizika FDIC sa rejtingom i premijom vidi se na pregledu 12-3.32) Pregled 12-3: Klasifikacija rizika, rejtinga i premija

Klasifikacija rizika Alfa rejting FDIC premija 1. Normalan ili bez rizika A+ do A- standardna 2. Minimalni rizik B+ do B- standardna 3. Prihvatljiv rizik C+ do C standardna +10% 4. Vi{e od normalnog rizika C- do D+ standardna +25% 5. Gotovinski kredit D standardna +40% 6. Visoki rizik D do F standardna +50-

100% [ema klasifikacije rizika u FDIC korporaciji zasnovana je: (1) na klasifikaciji 6 grupa rizika (od normalnog, pa do visokog rizika), (2) na alfa rejtingu sistematizovanom od A pa do F i (3) na FDIC premiji za osiguranje rizika od standardne do uve}ane za 100 procenata.

[ema klasifikacije rizika, koja sledi, zasnovana je na proceni svih rizi~nih pozicija aktive banke koriste}i: (1) preglede kreditnih rejtinga kredita banke, i (2) Moody ili Standard & Poor rejting klasifikaciju za hartije od vrednosti

Pregled 12-4. ilustruje {emu klasifikacije rizi~ne aktive banke:33) Pregled 12-4: Klasifikacija pozicija rizi~ne aktive banke 32) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution - Applying Cost - Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 75. 33) Ibidem, str. 77-78.


393

S t e p e n i r i z i k a Klasifikacija rizika aktive 1 2 3 4 5 6 1. Vrednosni papiri (a) Investicioni portfolio ____ ____ ____ ____ ____ ____ (b) Trgova~ki portfolio ____ ____ ____ ____ ____ ____ 2. Krediti a) Potro{a~ki - u ratama (otplate) ____ ____ ____ ____ ____ ____ - nenamenski (“ATM”) ____ ____ ____ ____ ____ ____ - studentski ____ ____ ____ ____ ____ ____ - ostali ____ ____ ____ ____ ____ ____ Ukupno krediti: ____ ____ ____ ____ ____ ____ b) Hipoteke - prva ____ ____ ____ ____ ____ ____ - druga ____ ____ ____ ____ ____ ____ - ostale ____ ____ ____ ____ ____ ____ Ukupno hipoteke: ____ ____ ____ ____ ____ ____ c) Privredni - osigurani ____ ____ ____ ____ ____ ____ - neosigurani ____ ____ ____ ____ ____ ____ - sezonski ____ ____ ____ ____ ____ ____ - poljoprivredni ____ ____ ____ ____ ____ ____ - robni ____ ____ ____ ____ ____ ____ - nekretnine ____ ____ ____ ____ ____ ____ - ban~ini akcepti ____ ____ ____ ____ ____ ____


394

- akreditivi ____ ____ ____ ____ ____ ____ - terminski ____ ____ ____ ____ ____ ____ - lizing opreme ____ ____ ____ ____ ____ ____ - participacije ____ ____ ____ ____ ____ ____ - strane dr`ave ____ ____ ____ ____ ____ ____ - strane banke ____ ____ ____ ____ ____ ____ - strane firme ____ ____ ____ ____ ____ ____ - repos ____ ____ ____ ____ ____ ____ - ostalo ____ ____ ____ ____ ____ ____ Ukupno privredni: ____ ____ ____ ____ ____ ____ 3. Nov~ana tr`i{ta a) Fju~ersi ____ ____ ____ ____ ____ ____ b) FX kupljeni ____ ____ ____ ____ ____ ____ c) FX prodati ____ ____ ____ ____ ____ ____ d) Ukupno: ____ ____ ____ ____ ____ ____ 4. Drugi vanbilansni rizici a) Stendby L/Cs ____ ____ ____ ____ ____ ____ b) Ostalo ____ ____ ____ ____ ____ ____ c) Ukupno: ____ ____ ____ ____ ____ ____ 5. Ponovno zaposednuta aktiva: a) Nekretnine ____ ____ ____ ____ ____ ____ b) Drugo ____ ____ ____ ____ ____ ____ c) Ukupno: ____ ____ ____ ____ ____ ____


395

Agregati ukupno: ____ ____ ____ ____ ____ ____ Standard/Regularni kriterij ____ ____ ____ ____ ____ ____ Komparacija sa dve prethodne linije ____ ____ ____ ____ ____ ____ Povoljna pozicija ____ ____ ____ ____ ____ ____ Nepovoljna pozicija ____ ____ ____ ____ ____ ____

Posle detaljne revizije rizika u navedenom pregledu, menad`ment banke bi treba da odredi, da li je banka preduzela vi{e rizika u bilo kojoj klasifikaciji ili u agregatu od planiranog. Ako takvih slu~ajeva ima, menad`mnet tim treba da inicira odgovaraju}e upravlja~ke akcije da se elimini{u ili smanje takvi rizici {to je mogu}e pre. 12.3.3. Proces kontrole i procene rizika banke Kontroli rizika se ~esto pripisuje kao da je srce procesa upravljanja rizikom. U su{tini, to je klju~ni elemenat koji diferencira upravljanje rizikom od upravljanja osiguranjem. Njen cilj - eliminacija rizika gubitka ili najmanje redukcija finansijskog uticaja od bilo kojeg gubitka i njenog mesta u kontinuitetu upravljanja rizikom je u verovanju da je ona bolja da ublaì potencijalne gubitke nego jednostavno da finansira njihove tro{kove. Incijalna teza podr{ci naporima efektivne kontrole rizika traì koordinaciju kontrolnih mera u okviru op{tih organizacionih ciljeva. U jednoj bankarskoj instituciji to je lak{e re}i nego uraditi. înjenica je da je situacija u vezi sa naporima za kontrolu rizika ~esto fragmentarna i administrativno se pristupa kontroli u razli~itim podru~jima menad`menta. Bez centralne koordinacije i upravljanja rizikom te{ko se mogu posti}i rezultati kontrole adekvatni naporima. Naime, koordinacija napora kontrole rizika treba da dolazi sa vrha. Pri tome }e mnogo pomo}i pisana politika kontrole rizika banke prihva}ena od top menad`menta i sa kojom su upoznati svi zaposleni. Pojedine banke u razvijenim zemljama imaju formirane posebne slu`be, pa ~ak i radne komitete radi efektivne kontrole rizika u svom poslovanju.


396

U ve}ini banaka efektivno koordiniran program kontrole rizika obuhvata slede}e oblasti: 34) (1) aktivnosti sigurnosti i obezbe|enja banke, (2) aktivnosti sigurnosti ljudskih resursa (koje obuhvataju za{titne mere od

kidnapovanja, otkupnine i procedure osloba|anja i programe obuke voza~a i korisnika transportnih sredstava banke),

(3) kontrolu za{tite i odràvanja imovine banke (ovde se podrazumevaju aktivnosti planiranja, izgradnje i odràvanja imovine banke, koje su integralni deo procesa upravljanja imovinom i rizikom izazvanim vatrom i drugim direktnim fizi~kim o{te}enjima i opasnostima),

(4) kontrolu i za{titu procesa obrade podataka i operativnih centara banke (u nekim bankama su ove funkcije razdvojene ili decentralizovane),

(5) finansijsku reviziju i kontrolu (revizorski napori treba da se smatraju kao integralni deo op{teg organizovanog programa kontrole rizika, posebno u podru~ju interne i eksterne izloènosti kriminalu; revizorska funkcija i funkcija obezbe|enja u banci smatraju se kao ‘o~i i u{i’ napora upravljanja rizikom banke;

(6) kontrolu ugovornih obaveza ({to podrazumeva odràvanje produktivne radne veze sa ban~inom internim i eksternim pravnim savetnikom za reviziju od{teta, osiguranja i drugih glavnih propisa za va`na pravna dokumenta),

(7) planiranje nepredvi|enih slu~ajeva i nesre}a (efektivni plan nepredvi|enih slu~ajeva mora uklju~iti slede}e: obaveze menad`menta, u~e{}e organizacionih jedinica, centralnu koordinaciju i upravljanje, pisana dokumenta, testiranje i aùriranje planova, funkcije pregleda i revizija, fleksibilnost-prilagodljivost promenama);

(8) druge napore kontrole rizika (koje su ~esto decenralizovane i uklju~uju: kontrolu izloènosti gubitku sredstava automatizovanog operativnog poslovanja, aktivnosti kreditiranja, sigurnost elektronskog tranfera sredstava itd.).

Eventualni propusti u svim navedenim oblastima mogu se korigovati naporima koordinacije kontrole rizika. Proces kontrole rizika podrazumeva i maksimalne napore za smanjenje rizika i potencijalnih ili stvarnih tro{kova gubitka, {to pretpostavlja korisne i aktuelne informacije. Takve informacije treba da omogu}i stalni efektivni monitoring sistem svih programa kontrole rizika. Navodimo jedan primer matrice utvr|ivanja rizika u banci.35) 34) Douglas G. Hoffman: Risk Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 448-449. 35) Ibidem, str. 451.


397

Pregled br. 12-5: Matrica programa kontrole rizika

1. IZLO@ENOST GUBITKU Ekstra tro{kovi operativnih centara Tro{kovi podvrgnuti kontinuitetu poslovanja procesa obrade podataka,

operativnih centara u slu~aju direktne fizi~ke {tete i gubitaka. 2. PROCENA RIZIKA Izloènost gubitku Banka nije nikad pretrpela zna~ajan gubitak u procesu obrade podataka. Ve}i

poàri u prostorijama telekomunikacionih centara, koji su se desili u 1985. godini, imali su posledicu u vlasni~koj {teti $ 7.500. i pri tome nije do{lo do prekida procesa obrade podataka.

Maksimalna verovatno}a gubitka Osoblje u upravljanju procesom obrade podataka i upravljanju rizikom imaju

konstruisan scenario {teta, koje bi mogle izazvati posledice u procesu 4-6 meseci na alternativnom mestu. Ekstra izdaci i tro{kovi su procenjeni na $ 2,25 miliona.

3. MERE KONTROLE RIZIKA Glavne aktivnosti na licu mesta Hardware backup: neformalni sporazum sa prijateljski raspoloènim

konkurentom. Software backup: aplikacije se kopiraju (‘backup’) nedeljno; podaci u fajlovima

se kopiraju (‘backup’) dnevno; svi duplikati se ~uvaju na posebnom mestu. Snaga kopija: 1981. godine postavljen je jedan izoregulatorni generator. Kontrola okruènja kopija (‘backup-a’): 1986. godine instaliran je jedan

pomo}ni erkondi{n u prostriji za obradu podataka. Aktivnosti programirane za naredne dve godine: Hardware backup: Banka }e se pretplatiti na brzi servis za backup za procesne

aplikacije, proveru i tranzit. Plan nepredvi|enih slu~ajeva: U vezi sa {iroko postavljenim planom napora

banke bi}e sa~injen i plan obrade podataka. U to }e se uklju~iti i redosled godi{njeg testiranja.

12.3.4. Finansiranje i osiguranje rizika banke Primarni cilj finansiranja rizika je da obezbedi banci dovoljna sredstva za saniranje eventualno nastalih situacija gubitaka. Program finansiranja ban~inog rizika treba da bude tako oblikovan da obezbedi najve}i stepen stabilnosti i tro{kova pokri}a, ali odràvanjem najniìh op{tih i direktnih tro{kova iz godine


398

u godinu sa namerom obezbe|enja njenih potreba za za{titom protiv katastrofalnog gubitka. Ovaj cilj sadrì potrebu za: 36) (1) zadràvanje rizika u okviru finansijskih kapaciteta banke utvr|enih

studijom njenih teku}ih finansijskih resursa i upravlja~kog nivoa averzije prema riziku;

(2) kori{}enje eksternih fondovskih resursa (kao {to je osiguranje) sa najniòm tro{kovnom bazom za za{titu protiv katastrofe; i

(3) kreaciju maksimalne stabilnosti ban~inih dugoro~nih tro{kova rizika. Proces upravljanja rizikom podrazumeva da banka treba da preduzme {irok pristup finansirnju rizika u kori{}enju svih raspoloìvih finansijskih resursa. Prvi korak u ovom pristupu treba da bude razra|en organizacioni mehanizam, direktiva ili politika zadràvanja rizika. To zna~i da banka treba da determini{e svoj godi{nji ‘bol’ ili svoju ‘jao ta~ku’ za samoosiguranje od gubitaka. Ovaj nivo obi~no }e se bazirati na kombinaciji faktora uklju~uju}i zaradu banke, deoni~ki kapital i nivo duga; ‘normalni gubitak’ je nivo gubitka koji se o~ekuje da nastane iz godine u godinu, a na nivou menad`ment tima rizik averzija. To bi morao biti utvr|en gubitak po tromese~jima i na godi{njem agregatnom nivou i revidiran godi{nje u svetlu menjanja uslova. Smatra se da se moè praviti razlika izme|u zadràvanja rizika i limita odobravanja kredita. U su{tini, odluke se i za jedno i za drugo donose na isti ili sli~an na~in. U okviru direktive zadràvanja rizika na granici za dono{enje odluka, banka treba da razmotri interne metode i eksterne izvore finansiranja. Interni metodi uklju~uju jednu ili vi{e alternativa kao {to su direktni expensing, rezerve sredstava ili knjigovodstvene rezerve za gubitke, zatim varijacije toka gotovine ili retrospektivna procena planova. Eksterne opcije mogu uklju~iti, ali time nisu limitirane, konvencionalne osiguravaju}e aran`mane. Drugi mogu uklju~iti kreditne linije, dug, dràvno finansiranje ili od{tetu, postgubitno finansiranje ili aran`mane u~e{}a u riziku kroz vezane osiguravaju}e kompanije. 12.4. MERE ZA[TITE BANKE OD MOGU]IH RIZIKA 12.4.1. Distribucija i diversifikacija rizika 36) Duglas G. Hoffman: Risk Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 452.


399

Banka je jedna od retkih institucija koja u trì{nim uslovima istovremeno na sebe preuzima dvostrani poslovni rizik. Na jednoj strani rizik se manifestuje u drànju i o~uvanju prikupljenih depozita privrede i stanovni{tva, a na drugoj strani rizik se manifestuje prilikom plasiranja prikupljenih sredstava u kredite (kratkoro~ne, srednjoro~ne i dugoro~ne kredite), hartije od vrednosti i druge plasmane. Ovakav poloàj banke na trì{tu zahteva da banka prona|e takve na~ine i oblike za{tite od rizika koji }e na najbolji na~in odgovarati pojedinim vrstama depozita i plasmana. Pri izboru na~ina i oblika preventivne za{tite, banci stoje na izboru ~etiri mogu}a na~ina: (1) distribucija i diversifikacija rizika, (2) osiguranje kod zvani~nih redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja, (3) samoosiguranje i (4) prevaljivanje rizika na partnera u poslu. (1) Distribucija i diversifikacija rizika. U vezi sa distribucijom i

diversifikacijom rizika korisno se podsetiti na dobro poznati popularni izraz ‘ne stavljaj sva jaja u jednu korpu’. Kad je u pitanju banka i njena poslovna aktivnost na podru~ju bilo koje vrste plasmana sredstava, ovaj princip u trì{noj privredi i deregulisanom finansijskom odnosno bankarskom trì{tu zna~i veoma mnogo sa stanovi{ta preventivne za{tite banke od rizika. Teorija diversifikacije plasmana banke polazi od toga da banka smanji rizik od nastanka mogu}ih gubitaka, a da se istovremeno ne smanji prihod banke. Plasman u jednu vrstu vrednosnih papira moè biti neprofitabilan, ali je uvek manja verovatno}a da }e ‘bolest’ zahvatiti sve vrste plasmana ili, {to je jo{ izvesnije, ne}e u istom stepenu.

(2) Samoosiguranje podrazumeva sopstveni napor banke da svojim natprose~nim profitabilnim poslovanjem {titi depozite privrede i gra|ana i plasmane preko: (a) ve}e stope adekvatnosti kapitala od prose~ne, uobi~ajne ili propisane, (b) diversifikacijom kreditnog portfolija i drugih plasmana, (c) izdvajanjem i formiranjem posebnih rezervi rizika.

(3) Osiguranje depozita i plasmana kod zvani~nih organa, redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja podrazumeva: (a) osiguranje depozita kod specijalizovanih institucija odnosno agencija, (b) osiguranje plasmana kod redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja i (c) jemstvo i garancije dràve ili centralne banke za {tednju gra|ana i inokredite.

(4) Prevaljivanje rizika na poslovnog partnera ili druge u~esnike u poslu, {to podrazumeva sklapanje takvih ugovora bilo o depozitima bilo o plasmanima ili o drugim poslovnim aran`manima, gde se banka maksimalno za{ti}uje od nastanka rizika.

Su{tina teorije distribucije je da u plasiranju svojih sredstava banka ne sme i}i na specijalizaciju tj. na ulaganje sredstava u samo jednu vrstu vrednosnih papira, na primer, deonica ili pak obveznica. Ili, ako se banka ipak odlu~i da investira ekskluzivno u deonice, ne treba da kupuje deonice samo poljoprivrede, pogotovu ne samo jednog poljoprivrednog preduze}a. Zna~i, ako kupovina


400

deonica treba da bude ban~ina specijalnost, onda kupovina treba da bude distribuirana, na primer izme|u: dràvnih deonica, deonica èleznice, deonica poljoprivrede, deonica javnih i drugih preduze}a. Ako se specijalizacija banke u kupovini deonica obavi samo na nivou poljoprivrede, onda se distribucija rizika osigurava samo u okviru razli~itih preduze}a iz poljoprivrede, {to tako|e predstavlja osiguranje ili smanjenje rizika, ali na znatno nièm nivou nego kad postoji uklju~eno vi{e preduze}a iz raznih delatnosti. Diversifikacija je isto tako va`na sa stanovi{ta za{tite protiv gubitaka, po{to razna dospe}a vrednosnih papira omogu}avaju razli~ite termine naplate. Prakti~na primena ovog principa je inkorporirana u klju~na zakonska akta o bankarskim i finansijskim institucijama u smislu da banka ne moè dati kredit vi{e od 10 % (ili vi{e, 25%) od iznosa kreditnog potencijala jednom zajmotraìocu ili pak druga ograni~enja u pogledu plasmana banke.37) Svaki iole stru~an i odgovoran menad`ment tim banke zahteva}e uvek da banka odobrava kredite ve}em broju poslovnih partnera sa manjim iznosima umesto manjem broju korisnika kredita sa ve}im iznosima. Isto tako, kod dono{enja odluke o kreditu zna~ajno je kakvo je poslovanje komitenta odnosno kakvu distribuciju i diversifikaciju svog poslovanja ima zajmotraìlac. 12.4.2. Osiguranje depozita privrede i gra|ana Depozitno osiguranje je najva`niji faktor u izgradnji poverenja javnosti u pojedine banke. Kao rezultat toga, postoji i poverenje u bankarski sistem kao celinu, po{to mu preti ‘domino efekt neuspeha’ od naglog povla~enja depozita. Uz ovu funkciju, FDIC obavlja regularne funkcije: (1) pristupa, (2) istraìvanja, (3) regulacije depozitnih stopa i (4) dispozicije neuspe{nih i slabih banaka. Osigurana suma depozita od 1982. godine iznosi do USD 100.000. po jednom ra~unu u jednoj banci. Do 1982. godine osigurana suma je iznosila USD 40.000. Rezultat ovog osiguranja je poverenje u bankarski sistem. Me|utim, dok ljudi znaju da su njihovi depoziti osigurani, oni istovremeno vrlo malo znaju {to je FDIC, ali vrlo malo znaju i o osiguranju depozita i poslovanju FDIC.38) FDIC posluje po dva osnova ili kapaciteta: kao korporacija i kao sudski izvr{itelj. U svojoj delatnosti kao korporacije ona ispla}uje osigurane depozitare i obezbe|uje potrebno finansiranje i garantovanje izvr{itelju. Kao sudskog

37) Sve poslovne banke na svetu ograni~avaju - limitiraju visinu kredita jednom zajmotraìocu na odre|enom nivou od na primer, 10 %, 12 % ili pak 15 procenata. 38) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 200.


401

izvr{itelja, primarna obaveza FDIC je da pravedno distribuira aktivu bankrotiranih banaka depozitarima i op{tim kreditorima.39) Depozitno osiguranje predstavlja jedan atipi~an ugovor kojim depozitar eksplicitno ne preuzima obavezu pla}anja premije osiguranja, po{to nominalno banka pla}a to osiguranje. Osigurane banke u SAD pla}aju fiksnu godi{nju premiju ili procenu 1/12 od 1 procenta od njihove ukupne vrednosti procenjenih depozita od strane FDIC (‘Federal Deposit Insurance Company’). Sa porastom izloènosti banaka riziku, i stopa osiguranja koju primenjuje FDIC je posle 1980. godine, udvostru~ena: umesto 1/24 procenta, sada se pla}a 1/12 procenta od 1 procenta mese~no. Kako smo videli ranije, FDIC vr{i klasifikaciju aktive i utvr|uje standarde rizika za pojedine pozicije rizi~ne aktive. Na to primenjuje odre|ene rejtinge za kredite i za obveznice, na osnovu ~ega se dobija ukupan rejting banke kao institucije. To je osnova za visinu premije za osiguranje depozita, koja varira i moè biti ve}a od standardne za 10 %, 25 %, 40 %, pa ~ak i dvostruko tj. 100 procenata. 40)

12.4.3. Osiguranje i samoosiguranje plasmana banke Za{tita banke od rizi~nih plasmana moè se vr{iti na vi{e na~ina. Rizi~nost kredita je u funkciji roka duìne otplate kredita odnosno roka u kojem kredit treba da se otplati odnosno vrati. Savremena bankarska teorija i praksa banaka razvijene trì{ne privrede izgradile su nekoliko modela za{tite banaka od rizi~nih plasmana. To su: (1) zaloga, (2) institucionalno osiguranje i (3) fond rizika. Zaloga i institucionalno osiguranje predstavljaju osiguranja uz pomo} tu|ih sredstava ili institucija, dok je fond rizika izraz samoosiguranja banke. (1) Zaloga je jedna vrsta osiguranja kredita kad banke imaju kreditno pokri}e kao zalogu u obliku razli~itih vrsta imovine ili aktive du`nika (kao {to su fizi~ka trajna dobra, nepokretnosti, zalihe kurentnog materijala i gotove robe, proizvodni kapaciteti, oprema, potraìvanja, vrednosni papiri, obveznice, deonice itd.). Osnovni kvalitet koji zaloga treba da ima jeste njena utrìvost tj. mogu}nost prodaje na trì{tu, ~iji iznos sluì kao redukovanje rizika mogu}ih gubitaka u

39) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Mnaging Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 608-611. 40) William T. Thornhill: Rik Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 76.


402

slu~aju da du`nik nije u mogu}nosti da otpla}uje kreditnu obavezu u ugovorenim rokovima. Zaloga ima dva obele`ja: - prvo, ona nije garancija da }e se kredit vratiti odnosno platiti, nego na~in

pokrivanja rizika eventualno o~ekivane kreditne nesposobnosti ili delinkvencije du`nika, po{to se na osnovu pokri}a sti~e prioritet naplate kreditnog potraìvanja u slu~aju bankrotstva du`nika;

- - drugo, trì{na vrednost zaloge mora biti najmanje jednaka ili ve}a od

vrednosti kreditnog potraìvanja i zavisnih tro{kova naplate iz zaloge u momentu nastanka kreditnog rizika. Primarno pravo kreditora i zadovoljavaju}a realna procena vrednosti zaloge su klju~ne poluge za pokrivanje gubitaka u slu~aju nastanka kreditnog rizika.

U bankarskoj praksi zaloga pojednostavljuje proceduru odobravanja kredita i omogu}ava kreditiranje i onih zajmotraìlaca koji imaju marginalnu kreditnu sposobnost, slabu finansijsku poziciju, visok stepen zaduènosti, slabe ekonomske performanse i nezadovoljavaju}i obim profita. Zaloga je, u tom pogledu, u funkciji ja~anja obezbe|enja kreditora od rizika. I u praksi na{eg bankarstva se pokazala efikasnom i korisnom kao vid pokrivanja rizika u oblasti stambenih kredita i kredita za redovno poslovanje. (2) Institucionalno osiguranje. Posebni oblik osiguranja kredita je institucionalno garantovanje ili obezbe|ivanje bankarskih kredita kod specijalnih dràvnih institucija. Re~ je uglavnom o izvoznim kreditima za koje poslovne banke sa ovim institucijama ugovaraju metode i instrumente osiguranja naplate kreditnog potraìvanja u odgovaraju}em obimu i pod odgovaraju}im uslovima. (3) Fond rizika banaka. Zna~aj kreditnog rizika u bankarskom poslovanju moè se najbolje sagledati na primeru nekoliko velikih ameri~kih banaka u rezervaciji sredstava za pokrivanje gubitaka po osnovu nemogu}nosti naplate kredita odobrenih firmama u zemljama tzv. ‘tre}eg sveta’. Za 1988. godinu navodimo u pregledu 12-6. podatke o visini formiranih fondova kreditnih rizika za sedam ameri~kih banka. regled 12-6: Fondovi kreditnih rizika u nekim ameri~kim bankama41)

u mlrd. US dolara Banka Iznos duga Izdvojeno u fond rizika

41) Prema The New York Times-u od 23. septembra 1989. godine, Business Section, str. 35.


403

1. Citicorp 9,4 2,9 ili 30 % 2. Bank America 8,0 2,5 ili 31 % 3. Manufactures Hanover Trust 7,0 1,6 ili 23 % 4. Chase Manhattan 6,2 2,0 ili 32 % 5. Chemical Bank 4,9 1,2 ili 24 % 6. J. P. Morgan 4,0 1,1 ili 18 % 7. Bankers Trust 3,4 1,0 ili 29 % UKUPNO: 42,9 12,3 ili 29 %

Uvidev{i ubrzo da su potcenili ovaj problem, neke od ovih banaka su naknadno pove}ali iznose fondova rizika i izdvojile u rezerve za otpis dugova: Manufacturers Hanover Trust sa 23 % na 38 %; Chase Manhattan sa 32 % na 48%; J.P. Morgan sa 18% na ~ak 78 procenata. Ovo pokazuje koliko je ozbiljan problem rizika naplate dugova odnosno kredita odobrenih zemljama ‘tre}eg sveta’, te napora banaka i na~ina za njegovo re{avanje. Kako navedeni podaci pokazuju, banke su fondovima rizika u proseku pokrile 29 % ukupnog iznosa duga, a nakon korekcije navedene tri banke, to pokri}e je u proseku iznosilo ~ak 38 procenata ili 16,4 mlrde US dolara od ukupno 42,9 mlrdi US dolara. Vo|eni zajedni~kim problemom, ovi fondovi rizika pojedina~nih banaka prerasli su u neke vrste zajedni~kih fondova rizika na konzorcijalnoj osnovi. 12.4.4. Prevaljivanje rizika na druga lica Postoje odre|ene okolnosti u kojima banka odobrava kredit zajmotraìocu, koji nema ili nije voljan dati zalogu u vidu imovine kao vid sigurnosti vra}anja kredita banci. Me|utim, banka }e zajmotraìocu odobriti kredit ako obezbedi garanciju druge banke ili druge likvidne firme, {to zna~i da }e ta druga banka ili firma vratiti kredit banci, ako to propusti da vrati korisnik kredita. Praksa na{ih bankarskih institucija iz vremena udruènih, osnovnih i internih banaka (izme|u 1975 i 1990.godine) pokazuje, da je bilo odobravanja kredita za premo{}avanje problema nelikvidnosti pojdinih banaka i firmi. To se de{avalo u onim slu~ajevima kad je na primer, banka formalno ‘popravljala’ poziciju nelikvidnosti svog komitenta. Banka bi odobrila pozajmicu (kratkoro~ni kredit) internoj banci, kod koje je komitent, a interna banka bi tako ‘dovela’ komitenta u stanje zadovoljavaju}e likvidnosti. Banka bi tada ocenila da komitent ima izmirene dospele obaveze i da je kreditno sposoban, te mu i zvani~no odobrila kredit. Tada bi komitent vratio sredstva internoj banci, a interna banka osnovnoj banci. Time bi krug ‘popravke’ nelikvidne pozicije komitenta bio zatvoren. Ina~e u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova, tokom poslovnih pregovora i koncipiranja ugovornih klauzula, svaki partner nastoji da preuzme na sebe {to manji poslovni rizik. Drugim re~ima, banka koja obavezno u~estvuje u


404

trgova~kim pregovorima sa svojim komitentom, nastoji da rizike (kao {to su robni, finansijski, deviznog kursa itd.) u {to ve}oj meri prevali na drugog partnera (kupca ili prodavca). U ovom poslu se primenjuju poznati trgova~ki termini ili klauzule, poznatiji pod skra}enicom INCOTERMS42), (ima 11 klauzula), koje defini{u obaveze kupca i prodavca u vezi sa ugovorenim poslom i precizan momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca za svaku ugovorenu klauzulu. LITERATURA: 1. Dr Dragoljub Dragi{i}: Teoriske osnove istraìvanja trì{ta, Nau~na knjiga,

Beograd, 1967. 2. Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the


3. John D. Finnerty: Corporate Financial Analysis: A Comprehensive Guide to Real-World Approaches for Financial Managers, McGraw-Hill Book Company, New York, 1986

4. Risk Management Glossary, Risk and Insurance Management Society, New York, 1985.

5. William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990.

6. Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

7. Gorge Vojta: The Magazine of Bank Administration, July 1983. 8. John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and

Investment Terms, Third Edition, Barrons, New York, 1991. 9. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron”s, New York, 1990. 10. Wiliam T.Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying

Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990.

11. Douglas G. Hoffman: Risk Management, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

42) INCOTERMS predstavlja skra}enicu i zna~i: International Rules for the Interpretation of Trade Terms. Prva Pravila su doneta 1936.godine od strane Me|unarodne trgovinske komore u Parizu. Dopunjavana su do sada dva puta: 1953.godine na kongresu MTK odrànom u Be~u, kada su zamenjena Pravila donesena 1936. godine, i 1967.godine na kongresu MTK odrànom u Montrealu, kada su usvojena dva nova termina. Vidi detaljnije: Mr Budimir Staki}: Priru~nik za spoljnotrgovinsko poslovanje, Stru~na knjiga, Beograd, 1986.godine, str. 140-166.


405

12. Charlotte A. Chamberlain and James C. Lam: Marketing Thrifts: Escaping the Gap Trap, u knjizi: Marketing Financial Services, edited by David B. Zenoff, Ballinger Publishing Company, Cambridge, Massachusetts, 1989.

13. Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

14. The New York Times od 23. septembra 1989. 15. Emmanuel N. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation,

Preader, New York, 1984. 16. Frank P. Johson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management,

The Dryden Press, New York, 1985. 17. Howard Crosse and George H. Hempel: Management Policies for

Commercial Banks, Third Edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1980.

18. Eric H. Compton: Inside Commercial Banking, Second Edition, John Wiley and Sons, New York, 1985.

19. Joel Bessis: Risk Management in Banking, John Wiley and Sons, New York, 1998.

1

• Upravljanje rizicima kreditnog portfolija banake

• Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti

• Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope

• Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa

• Upravljenje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti banke

S a d r ` a j p e t o g d e l a:

DEO PETI

UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

407

Napomene uz sadràj petog dela knjige

Upravljanje portfolio rizicima predstavlja upravljanje rizicima srodnih poslova u banci. Akcenat je dat na plasmane, kamatnu stopu i devizni kurs, preko kojih kategorija banka preuzima na sebe rizike plasmana u su{tini tu|ih sredstva i tako ostvaruje potrebne prihode. Naime, ovaj deo knjige fokusira portfolio rizike banke i zato je najobimniji. Izloèn je u pet glava: • Upravljanje kreditnim rizikom banke, • Upravljanje rizikom hartija od vrednosti, • Upravljanje rizikom kamatne stope, • Upravljanje rizikom deviznog kursa, i • Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti. Krediti predstavljaju najobimniji portfolio plasmana svake komercijalne banke. Istovremeno, kamata na kredite je najve}i, pa prema tome i najva`niju izvor prihoda banke. Otuda je upravljanje kreditnim rizikom od izuzetnog zna~aja za menad`ment tim banke. Centralna ta~ka u upravljanju kreditnim rizikom kako kratkoro~nih tako i dugoro~nih kredita, je analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotraìoca. Slede}i po obimu i zna~aju za prihode banke su plasmani u hartije od vrednosti. Mada su plasmani u hartije od vrednosti zna~ajni i za odràvanje likvidnosti banke, oni posredno uti~u i na smanjenje kreditnog rizika (hartije su manje rizi~ne). Za uspe{no poslovanje hartijama od vrednosti banka treba da prati indikatore aktivnosti na tri nivoa: privrede kao celine, grane kojoj pripada emitent hartija i rezultate samog emitenta hartija od vrednosti.

Kamata predstavlja cenu novca kojim banka posluje. Rizik kamatne stope proìma celokupno poslovanje banke, kako poslove u pasivi tako i poslove u aktivi. Stoga je upravljanje rizikom kamatne stope bitno za uspe{no poslovanje banke. Naro~ito su va`ni odnosi kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive, gde moè da se javljaju pozitivni negativni jazovi – gep-ovi. Terminski ugovori, opcije i svopovi su derivati preko kojih se banka {titi od rizika kamatne stope i rizika deviznog kursa. Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti podrazumeva valorizovanje i svo|enje rizika vanbilansnih aktivnosti, preko faktora konverzije, na kreditne rizike u bilansu banke. Banka treba da se {titi od vanbilansnih rizika tako {to treba da ima jasne i precizne procedure za ove poslove naro~ito u ugovaranju obaveza banke.


408

Jedine dve ta~ke u kreditiranju su izvesne: odobravanje i naplata kredita. Ono izme|u je borba sa rizikom!.

GLAVA 13.

UPRAVLJANJE RIZIKOM KREDITNOG PORTFOLIJA BANKE

• Su{tina i vrste kreditnog rizika banke • Kreditna politika i odlu~ivanje o kreditu • Upravljanje rizikom kratkoro~nog kredita • Upravljanje rizikom dugoro~nog kredita • Upravljanje rizikom kreditiranja stanovni{tva • Upravljanje rizikom me|unarodnog kredita

OKVIR TRINAESTE GLAVE:


409

13.1. SU[TINA I VRSTE KREDITNOG RIZIKA 13.1.1. Su{tina kreditnog rizika Rizik je neraskidiva komponenta svakog prose~nog ili normalnog kreditnog posla. Zato banka kao kreditna institucija mora obaviti sva prethodna sagledavanja i analizu poslovanja zajmotraìoca, kako bi se preventivno, ali i posledi~no, za{titila od mogu}ih kreditnih rizika. Kreditni rizik banke podrazumeva nemogu}nost ili nevoljnost zajmotraìoca da odobreni i iskori{}eni kredit moè i ho}e da vrati banci. Na mogu}nost i volju zajmotraìoca ili korisnika kredita uti~u mnogobrojni faktori, kako oni koji su pod kontrolom zajmotraìoca tako i oni koji su van kontrole zajmotraìoca ili korisnika kredita. Naime, kreditni rizik ili kvalitet kreditnog portfolija banke zavisi od dva seta faktora: (1) egzogenih faktora (stanje ekonomije, prirodne okolnosti) i (2) endogenih faktora (delokrug upravlja~ke diskrecije i filozofije). Polaze}i od ovako datog op{teg okvira modeliranja kreditnog rizika ili kvaliteta kredita, funkcija kreditnog rizika moè se izraziti kao: 1)

Iako je modeliranje kreditnog rizika odnosno njegove funkcije relativno lako postaviti u op{tem obliku, veoma je sloèn proces njegovog konkretnog utvr|ivanja i merenja. Klju~nu ulogu u tom procesu imaju analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotraìoca. Praksa ameri~kih banka u ovom segmentu bankarskog poslovanja je veoma razu|ena, pa su se razvile razne koncepcije i modeli za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotraìoca. Klju~na uloga analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotraìoca, bez obzira da li je re~ o pojedincu kao vlasniku firme ili doma}instvu ili je re~ o preduze}u, korporaciji ili kompaniji, jeste u tome da se unapred odnosno pre zaklju~enja ugovora o kreditu {to preciznije utvrdi: (1) da li je zajmotraìlac s p o s o b a n da vrati kredit koji namerava da uzme,

odnosno da li }e biti sposoban onda kad kredit dospeva; i (2) da li je zajmotraìlac s p r e m a n da vrati kredit koji namerava da uzme,

odnosno da li }e biti spreman onda kad kredit dospeva.

1) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 492-494.

kreditni rizik = f (interni faktori, eksterni faktori)


410

Upravo iz ova dva elementa, koji su fokusne ta~ke analize i ocene kreditne sposobnosti, banka treba {to preciznije da izmeri rizik vra}anja kredita. Pri tome se smatra da je sposobnost zajmotraìoca njegova objektivna karakteristika, a spremnost subjektivno svojstvo njegovog menad`menta. Merenje ova dva faktora je dosta sloèno i unapred se zna da je u praksi gotovo nemogu}e u potpunosti izvr{iti ta~no merenje rizika, a time nije mogu}e ni njegovo potpuno otklanjanje. Sam pojam kreditne sposobnosti razli~ito je definisan u literaturi, pri ~emu se polazilo i od razli~itih na~ina merenja. Ako se po|e od toga da je kreditna sposobnost zajmotraìoca ‘‘mogu}nost uzimanja, kori{}enja i vra}anja kredita pod odre|enim (ugovorenim) uvjetima kreditiranja”, 2) onda se kao osnovni problem postavlja pouzdano merenje te mogu}nosti uzimanja, kori{}enja i vra}anja kredita. Merenje mogu}nosti uzimanja, kori{}enja i vra}anja kredita odnosno kreditna sposobnost zajmotraìoca merila se tradicionalno merenjem imovine zajmotraìoca, {to je predstavljalo relativno sigurnu osnovu poverenja banke u zajmotraìoca. 3) Banka se pre odobravanja kredita mora, koliko god je to mogu}e, uveriti da je maksimalno za{ti}ena od vi{e vrsta rizika, od kojih su tri najzna~ajnija i proizilaze iz sagledavanja:

Moralni rizik se vezuje za li~ne osobine zajmotraìoca, njegov poslovni ugled i karakteristike menad`menta preduze}a ~iji je vlasnik ili njime upravlja. Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduze}a shva}en u dvostrukom smislu: kao stvarni proizvodno-tehni~ki kapacitet i kao finansijski kapacitet odnosno izvor prihoda za vra}anje duga. Poslovni rizik se ~esto ‘pokriva’ kolateralom, {to omogu}ava smanjenje poslovnog rizika na kriti~nim ta~kama. Rizik vlasni{tva se vezuje za kapital zajmotraìoca. Posebnu ulogu ovaj elemenat ima u odobravanju hipotekarnih kredita, a u savremenim uslovima vi{e ozna~ava odgovaraju}u strukturu sredstava i izvora sredstava zajmotraìoca.4)

2) P.Jurkovi}: “Razvojna i kreditna sposobnost investitora” u zborniku: Poslovne finansije, Narodne novine, Zagreb, 1980. godine, str. 206. 3) F. Leitner: Bilanztechnik und Bilanzkritik, X Aufl. Berlin, 1933. godine, str. 303. 4) Vidi op{irnije: Glenn G.Munn and F.L.Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition, Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str. 159, 176, 191. i 229.

karaktera (“character”) = moralni rizik (“moral risk”), kapaciteta (“capacity”) = poslovni rizik (“business risk”) kapitala (“capital”) = rizik vlasni{tva (“property risk”).


411

13.1.2. Vrste i funkcija kreditnog rizika U osnovi, postoje dve vrste kreditnog rizika: jedna je vezana za povrat glavnice ili rata glavnog duga, a druga je povezana sa pla}anjem kamate kao prinosa na plasirana sredstva. U okviru prve vrste rizika, koja je vezana za povra}aj glavnice, moè nastati, kako smo ve} videli, takva situacije da du`nik ne}e da plati dospelu ratu kredita, ili bi hteo ali ne moè usled raznih finansijskih te{ko}a u koje je trenutno ili trajnije zapao. [to se kamate ti~e, situacija tako|e moè biti ista kao {to je navedena i za pla}anje otplate ili rata glavnog duga. Ali i ne mora biti ista. Naime, sve zavisi kako je ugovorena kamatna stopa, da li je fiksna ili je promenljiva i kakvo je kretanje kamatnih stopa na finansijskom trì{tu. Neki autori smatraju da postoji {ira skala rizika koji su povezani sa odobravanjem kredita. Prema E.I. Altman-u, najva`nije kategorije rizika koje su u vezi sa funkcijom komercijalnog kreditiranja su: 5) (1) kreditni rizik ili rizik vra}anja kredita, (2) rizik ulaganja ili rizik kamatne stope, (3) rizik kontribucije kreditnog portfolija, (4) operativni rizik, (5) rizik prevare i malverzacija, (6) rizik sindikacije kredita. Mi }emo se ovde zadràti na analizi kreditnog rizika banke. Kreditni rizik je izraèn kroz kvalitet kreditnog portfolija banke. Smatra se da kreditni rizik zavsi od dva seta faktora koji daju op{ti okvir za modeliranje kreditnog rizika ili kvaliteta kreditnog portfolija, a koji je determinisan: 6) - grupom egzogenih, eksternih ili spoljnih faktora kao {to je dràvna

regulativa u privredi, prirodne nesre}e i katastrofe, i - grupom endogenih faktora, internih faktora ili faktora subjektivne

upravlja~ke diskrecije. Eksterni faktori mogu uticati na pojavu i nastanak kreditnog rizika na pojedinim trì{tima banke. Merenje uticaja ovih faktora moè se dovesti u vezu sa makroekonomskim performansama u relevantnim trì{nim podru~jima banke kao {to su: personalni prihodi, inflacija, a za multinacionalne banke i kretanje

5) Edward I. Altman: Managing the Commercial Lending Process, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 483. 6) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 492.


412

bruto nacionalnog proizvoda (‘GNP’). Naime, postoji me|uzavisnost nivoa ekonomske aktivnosti i pojave gubitaka na kreditima. Ako ekonomska aktivnost ima tendenciju rasta, korisnicima kredita je lak{e da ostvaruju profit i da vra}aju uzete kredite i tada }e gubici na kreditima biti mali ili na normalnom nivou. Me|utim, ako nivo ekonomske aktivnosti po~ne da pada, korisnici kredita imaju ve}e te{ko}e pri vra}anju kredita i gubici na kreditima }e biti ve}i. Interni faktori, koje banka moè da kontroli{e, reflektuju se u pona{anju menad`ment tima odnosno kreditnih menadèra u pogledu nivoa preduzimanja kreditnog rizika. Klju~ne interne determinante kreditnog rizika su: (1) obim kredita, (2) kreditna politika i (3) kreditni miks. Ako obim kredita raste, raste i kreditni rizik. Odnosno, ako su svi ostali uslovi nepromenjeni, vi{e odobrenih kredita povla~i za sobom i ve}i mogu}i gubitak na kreditima. Kreditna politika se proverava koeficijentom (“ratio”) odnosa ukupnih kredita prema ukupnoj aktivi. Ve}i koeficijent pokazuje i ve}u agresivnost kreditne politike banke, a posledica je ve}i gubitak u kreditnom portfoliju. Kreditni miks se meri odnosom u~e{}a komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. Ako je ve}a koncentracija na ove kredite, ve}a je i mogu}nost kreditnih gubitaka.7) Mada je prva kategorija faktora determinisana spolja, menad`ment tim banke i kreditni menadèri mogu uticati na efekte ovog uticaja na performanse banke (kao {to su zarada, gubici na kreditima, neizvr{eni krediti) kroz sigurno i zdravo poslovanje banke i/ili njihovo pona{anje u vezi sa preduzimanjem nivoa kreditnog rizika (stepen diversifikacije kreditnog portfolija, pa`ljiv rad na kreditnoj analizi). Druga grupa faktora direktno uti~e na rizi~nost ili kvalitet kreditnog portfolija banke preko neadekvatne poslovne filozofije menad`ment tima ili neadekvatnog pona{anja pri preduzimanju nivoa rizika. Banke sa visokom sklono{}u za preduzimanje kreditnog rizika promi{ljeno odobravaju kredite sa visokom verovatno}om propusta tj. nenaplativosti. Pona{anje kreditora u pravcu preduzimanja nivoa kreditnog rizika, koji nije direktno vidljiv, reflektuje se izme|u ostalog u kreditnoj politici banke, kvalitetu kreditne analize banke, kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih referenata. Ekspertize kreditnih referenata su izraz njihove sposobnosti, obu~enosti i iskustva u ovim poslovima. Sumiraju}i interne determinante kreditnog rizika, neto kreditni gubitak moè se izraziti slede}om jedna~inom: 8)



413

gde je: NLL = neto kreditni gubici VOL = obim kredita, LAR = koeficijent kredita prema aktivi, C&I = koeficijent komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima, INC = prihod banke, ECY = prihod stanovni{tva uskla|en sa stopom inflacije, FAIL = broj ili vrednost teku}ih obaveza po pogre{nim poslovima Po{to banke nemaju direktnu kontrolu nad eksternim faktorima koji uti~u na kreditni rizik, fokus menad`ment tima banke je na internim faktorima. 13.1.3. Predvi|anje lo{eg poslovanja firme Pored op{teg izraza za modeliranje kreditnog rizika, koji se koristi za izraàvanje agregatnog kvaliteta kreditnog portfolija banke, koriste se i modeli za predvi|anje kvaliteta poslovanja pojedinih komitenata banke odnosno zajmotraìlaca. Me|u takve modele spada i tzv. Altmanov-a ZETA analiza i Chesser-ov kredit skoring sistem odnsono model koji se koristi za monitoring korisnika kredita odnosno du`nika banke. Ovde }emo ih obraditi ne{to detaljnije. ZETA analiza (‘Zeta Analysis’)9) je izraz koji defini{e model za identifikovanje rizika bankrota korporacija. Altman i njegovi saradnici su prona{li sedam varijabli, koje su dobre za razlikovanje firmi kojima preti i kojima ne preti propast: (1) prinos na sredstva, meren sa EBIT10) prema ukupnim sredstvima, (2) stabilnost zarade, merena inverzno standardnom gre{kom prognoziranom

desetogodi{njim trendom prinosa na sredstva, (3) dug za usluge, meren sa EBIT prema ukupno pla}enoj kamati, (4) kumulativna profitabilnost, merena zadrànom zaradom (BS) prema

ukupnoj aktivi, (5) likvidnost, merena teku}im sredstvima prema teku}im obavezama, (6) kapitalizacija, merena petogodi{njim prosekom trì{ne vrednosti firminih

obi~nih deonica prema ukupnom dugoro~nom dugu, i (7) veli~ina, merena ukupnom aktivom firme. 9) Edward Altman, R.G. Haldeman and P. Narayanan: “ZETA Analysis: A New Model to Indentify Bankruptcy Risk of Corporations”, Journal of Banking and Finance 1, 1977, str. 29-54. 10) Kratica EBIT je od izraza: zarade pre kamate i poreza ili u orginalu: ‘Earnings before interest and taxes’.

NLL = (VOL + LAR + C&I + INC - ECY + FAIL)


414

Ovih sedam varijabli su dizajnirane za merenje slede}ih dimenzija poslovanja banke: (1) teku}e profitabilnosti, (2) rizika ili varijabilnosti prinosa, (3) pokrivenosti kamata, (4) kretanja dugoro~ne profitabilnosti, (5) likvidnosti, (6) leveridà, i (7) veli~ine. Altmanov model ili ZETA skoring model je vrsta multidiskriminacione analize za predvi|anje finansijskih uslova firme. Funkcija ovog modela je slede}a: 11)

gde je: X1 = neto obrtni kapital : ukupna aktiva X2 = zadràna zarada : ukupna aktiva X3 = zarada pre kamate i poreza : ukupna aktiva X4 = trì{na vrednost ukupnog deoni~arskog kapitala : knjigovodstvena vrednost ukupnog duga X5 = prodaja : ukupna aktiva Vrednovanje rezultata: - ako je Altman Z manji od 1,81, kompanija spada u grupu sa problemima; - ako je Altman Z jednak ili ve}i od 2,90, preduze}e spada u grupu zdravih; - ako je Altman Z ve}i od 1,81 i manji od 2,90, ovaj proces bodovanja je

neubedljiv (zona ignorancije). Ovaj model se preporu~uje kao komplementarni: (1) za procenu poslovnih kredita, (2) za upravljanje potraìvanjima, (3) za interne kontrolne procedure i (4) za strategije ulaganja. [to se ti~e procene poslovnih kredita, ovaj model sugeri{e kvantitativnu procenu komplementarnu sa vi{e kvalitativnim i intuitivnim pristupom kreditnih referenata. Me|utim, treba imati u vidu da Zeta model nije kredit skoring mehanizam niti supstitut za procenu kreditnih referenata. Model i Zeta skoring sistem je korisno oru|e za odre|ivanje op{te kreditne sposobnosti traìoca kredita i poslovanja komitenta banke.


Altman Z = 0,012X1 + 0,014X2 + 0,033X3 + 0,006X4 + 0,999X5


415

Za procenu traìoca i korisnika komercijalnih kredita, banke koriste kredit skoring sistem (‘credit scoring system’) koji je razvio Chesser.12) Svrha ovog modela je da predvidi nesaglasnost sa orginalnim ugovorom o kreditu sa korisnikom kredita - komitentom, gde se nesaglasnost ne defini{e samo kao propust ve} svaka radnja koja moè imati za posledicu rezultat pla}anja kredita koja manje odgovara zajmodavcu u odnosu na ugovorene uslove. Ovaj model, koji se sastoji od {est varijabli, ima funkciju:

gde je: X1 = (gotovina + utrìvi vrednosni papiri) prema ukupnoj aktivi, X2 = neto prodaja prema (gotovina+utrìvi vrednosni papiri), X3 = EBIT prema ukupnoj aktivi, X4 = ukupan dug prema ukupnoj aktivi, X5 = fiksna aktiva prema neto vrednosti, X6 = obrtni kapital prema neto prodaji. Varijabla Y se koristi u slede}oj formuli da odredi verovatno}u nesaglasnosti P: 13)

Pe y

=+ −

1

1

gde je: e = 2,71828. Procenjena vrednost Y moè se posmatrati kao indeks du`nikove sklonosti ka nesaglasnosti. Vi{a vrednost Y izraàva ve}u verovatno}u odstupanja (nesaglasnosti) pojedina~nog du`nika od ugovora o kreditu. Pravilo grani~nih vrednosti je: - ako je P ve}e od 0,50, to odre|uje pripadnost firme grupi nesaglasnosti sa

ugovorom o kreditu, - ako je P manje ili jednako 0,50, firma pripada grupi saglasnosti sa

ugovorom o kreditu. Ovaj Chesser-ov kredit skoring model (‘credit scoring model’) je u su{tini model za proveru kredita. Me|utim, ovaj pristup je tipi~an okvir koji se koristi da se izgradi kredit skoring ili modeli za proveru kredita. Kredit skoring modeli

12) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 505. 13) Ibidem, str. 506.

Y = -2,0434+-5,24X1+0,0053X2-6,6507X3+4,4009X4-0,0791X5-0,1020X6


416

obi~no se koriste prilikom odlu~ivanja o odobravanju kredita (da ili ne). Me|utim, kad je kredit ve} odobren i nalazi se u kori{}enju ili ga treba vra}ati, koriste se modeli za proveru odnosno monitoring kredita. 13.1.4. Neki indikatori lo{eg poslovanja firme Pored navedenih modela predvi|anja lo{eg poslovanja firmi, mogu se koristiti i lako uo~ljivi signali, koji mogu skrenuti pa`nju posmatra~u da se u firmi koja je od interesa za banku ne{to negativno de{ava. Firme koje mogu biti od interesa za banku su one koje nameravaju traìti kredit, zatim one koje ve} traè kredit (zajmotraìoci) i firme koje su ranije uzele kredit i treba da ga po~nu vra}ati ili su ga delimi~no vratile, pa im ta obaveza predstoji u narednom periodu. Pre odobravanja kredita firmi korisno je pre ulaska u sloène analize i procene kreditne sposobnosti obratiti pa`nju na neke karakteristi~ne pojave i manifestacije njenog poslovanja. Nema sumnje da je primena tzv. “ZETA” modela 14) uspe{nija u pogledu prognoze rezultata firme u bliskoj budu}nosti nego {to su to pojedini spoljni znaci u poslovnoj aktivnosti firme. Me|utim, za sigurnije procene treba koristiti rezultate kombinacije vi{e metoda. Polaze}i od toga da svaki metod ima svoje dobre i lo{e strane i da mnogo toga zavisi od na~ina kako se metod koristi i kako se rezultati interpretiraju, nije na odmet posluìti se, bar u prvim procenama, i vrlo jednostavnim monitoringom nekih postupaka u firmi koja tone. Smatra se da me|u najuo~ljivije znake op{te opasnosti da firma tone spadaju: 15) (1) Tablice automobila sa niskim brojevima. (2) Zastava firme istaknuta na jarbolu. (3) Fontana u predvorju firme. (4) Akvarijum u sobi poslovnog odbora. (5) Statua osniva~a firme u prijemnoj sobi. (6) Lepe nove kancelarije. (7) Lepa nova sekretarica. (8) Jahta, vila, apartman firme. (9) Direktor marketinga koji brzo govori. (10) Direktori koji koriste vojne ~inove, titule, termine. (11) Opsesija izbegavanja poreza. (12) Isuvi{e papira i dokumenata upravnog odbora. (13) Odsustvo kvalifikovanog ra~unovo|e u upravnom odboru. 14) O primeni ovog modela u praksi i rezultatima koji se njime postiù bi}e re~i kasnije. 15) Mr Branko Ljuti}: Signali opasnosti pred propast firme, Ekonomska politika broj 2065 od 28. oktobra 1991. godine.


417

(14) Premnogo revizora. (15) Preterano prijateljski odnos sa bankom. (16) Previ{e banaka sa kojima se posluje. (17) Ostali znaci koji vam se u~ine sumnjivim. Naravno, ovim nije iscrpljen broj obele`ja koja su od zna~aja za ukazivanje na ispoljene slabosti firme ili pak da se te slabosti ve{to prikrivaju skretanjem pa`nje na druge manje va`ne podatke ili manifestacije. Za banku je od izuzetne va`nosti saznanje o menadèrskom timu firme tj. pojedinosti o direktorima koji vode preduze}e, i procena, da su to ljudi koji kao pojedinci imaju li~ne kvalitete (volju i mogu}nost) i obrazovne sposobnosti (znanje i ume}e) da mogu preokrenuti situaciju u preduze}u na bolje. Upozoravaju}i signali iz firme koji su povezani sa problemima vra}anja (otplate) kredita mogu se svesti na slede}e: 16) (1) Nenormalno ka{njenje u prijemu finansijskih izve{taja, pla}anja i drugih

dokumenata, (2) Neo~ekivana kreditna raspitivanja o korisniku kredita od ostalih

finansijskih institucija, (3) Promena u pona{anju korisnika kredita (neodazivanje na telefonske pozive

ili u~estali odgovor: ‘van kancelarije’), (4) Promene u lokalnoj poslovnoj sredini (zatvaranje firmi sa puno zaposlenih

ili ulazak novih konkurenata), (5) Neodgovorno pona{anje korisnika kredita (odsutnost sa posla ili preterano

uìvanje pi}a), (6) Pove}ano kori{}enje prekora~enja ra~una (‘overdrafts’), (7) Slom ili drugi rascepi u poslovanju korisnika kredita, (8) Otkrivanje nelegalnih aktivnosti, (9) Neo~ekivani zahtevi za novi kredit ili za obnavljanje postoje}eg kredita,

(10) Neo~ekivane presude protiv korisnika kredita ({tetni ugovori ili utaja poreza).

13.2. KREDITNA POLITIKA I ODLUÎVANJE O KREDITU 13.2.1. Klju~ni aspekti kreditne politike banke

16) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 415. Gotovo iste signale opasnosti navode i Willard Alexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 659-660.


418

Kreditna politika banke treba da predstavlja, s jedne strane, okvir kreditne aktivnosti banke i, s druge strane, jasnu svakodnevnu operativnu proceduru sa ciljem da se kreditna strategija i procedura razume i efikasno koordinira putem ban~ine organizacione strukture. Kreditna politika treba da teì ka maksimiranju profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru prihvatljivog rizika za banku. Ilustracije radi, navodimo okvirni sadràj kreditne politike jedne ameri~ke banke:17)

I. OP[TA POLITIKA KREDITA (1) Menad`ment (2) Poslovno podru~je (3) Saldo kreditnog portfolija (4) Upravljanje kreditom (5) Odnos kredita prema depozitima (6) Zakonski kreditni limit (7) Ovla{}enje za odobravanje kredita (8) Odgovornost za kredite (9) Kamatne stope (10) Vra}anje kredita (11) Zaloga (kolateral) (12) Informacije i dokumentacija (13) Koeficijent (racio) delinkvencije (14) Rezerve za gubitke na kreditima (15) Otpisi kredita (Charge-offs) (16) Produènje ili obnavljanje dospelih rata kredita (17) Zakon o potro{a~kim kreditima i regulativa II. SPECIFI^NE KATEGORIJE KREDITA (1) Privredni (komercijalni) krediti (2) Poljoprivredni krediti (3) Krediti za stambenu izgradnju (4) Krediti bankama i filijalama (5) VISA i revolving krediti (6) Stambeni krediti podru`nicama banke (7) Akreditivi (8) Krediti za finansijske obaveze (9) Neplanirani (neèljeni) krediti III. POLITIKA RAZNIH KREDITA (1) Krediti za izvr{ne direktore, direktore i deoni~are (2) Krediti za zaposlene

17) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 571.


419

(3) Stambeni krediti za podru`nice banke (4) Konflikt kamatne stope IV. KVALITATIVNA KONTROLA (1) Kreditno odeljenje (2) Revizija kredita (3) Odeljenje za sanaciju V. KOMITETI (1) Komitet direktora upravnog odbra za kredite (2) Komitet slu`benika za kredite (3) Komitet revizora za kredite Normalno je da pisana kreditna politika ne moè pokriti sve budu}e slu~ajeve odobravanja kredita. U praksi treba re{avati i izuzetke. Izuzeci za odobravanje kredita se re{avaju samo posle konsultacije sa odgovaraju}im komitetom. Takvi izuzetni slu~ajevi su: 18) (1) krediti firmama koje nisu komitenti banke, (2) kapitalni krediti za nabavku, vlasni{tvo, fuziju ili otkup, (3) krediti za novo poslovanje, (4) krediti van poslovne teritorije banke, (5) krediti osigurani deonicama koje nisko cenovno kotiraju i nisu utrìve, (6) krediti za kupovinu nepokretnosti u cilju zarade, (7) kreditne linije za nove poslovne poduhvate. Razvoj kreditne politike zahteva kompatibilnost sa njenim poslovnim ciljevima, marketing i kreditnim strategijama. Kreditni portfolio kod ve}ine poslovnih banaka ima najve}e u~e{}e u njihovoj ukupnoj aktivi i predstavlja osnovni izvor prihoda banke. Va`no je da banka ima odgovaraju}i stru~ni kadar, koji }e biti garancija za odgovaraju}i nivo kvaliteta kreditnog porfolija i odràvanje nivoa kreditnih gubitaka sa obimom rasta kreditne aktive. Naime, visoka stopa rasta kredita moè imati za posledicu niì nivo kvaliteta kredita, ulazak na nova kreditna trì{ta ili pak slabiji razvoj kreditne ekspertize. Menad`ment tim banke mora obezbediti takvo osoblje u kreditnom sektoru koje }e mo}i da obezbedi odre|eni nivo kreditnog portfolija i da uspe{no upravlja rizikom rasta kredita i rizikom u specifi~im kreditnim situacijama. Smatra se19) da se efektivna kreditna politika banke treba prepoznati po: (1) uspe{nom menad`mentu kreditne aktivnosti, koji zahteva upravljanje ne

samo odobravanjem kredita ve} tako|e i njegovom naplatom;

18) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 414. 19) Ralph Gilpatrick, Jr. and T. Ronald Casper: Bank Credit Policy, u knjizi: Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper and Row Publishers, New York, 1981. godine, str. 115.


420

(2) zahtevima za integraciju upravljanja aktivom i pasivom banke usled halapljivosti za kamatnim stopama i sve ve}om zavisnosti banke od kupovine sredstava,

(3) odobrenju kredita i sistemu upravljanja kreditom koji moraju biti pa`ljivo razra|eni, implementirani i kontinirano pod monitoringom, u skladu sa kreditnom politikom banke.

13.2.2. Ovla{}enja i limiti za odobravanje kredita Zavisno od veli~ine banke, pojedini menadèri banke, kreditni menadèri i kreditni referenti imaju razli~ite limite za odobravanje kredita zajmotraìocima odnosno korisnicima. Na primer, jedna regionalna banka srednje veli~ine ima slede}a ovla{}enja i kreditne limite: 20) (1) Predsedavaju}i upravnog odbora i predsednik banke imaju ovla{}enja za

odobravanje kredita do limita koji je odre|en zakonom i propisima. Ovo ovla{}enje se koristi uslovno i ograni~eno i obavezno se koriste saveti kreditnog komiteta direktora za svaki neuobi~ajeni ili ve}i obim finansijskog zahteva za kreditom.

(2) Izvr{ni potpredsednik moè odobriti nove kredite do iznosa od USD 500.000.

(3) Vi{i potpedsednik moè odobriti nove kredite do iznosa od USD 250.000. (4) Potpedsednik moè odobriti nove kredite do iznosa od USD 100.000. (5) Pomo}nik potpredsednika moè odobriti nove kredite do iznosa od USD

25.000. (6) Pomo}nik blagajnika moè odobriti nove kredite do iznosa od USD 15.000. (7) Menadèr filijale moè odobriti nove kredite do iznosa od USD 15.000. (8) Pomo}nik menadèra filijale moè odobriti nove kredite do iznosa od USD

10.000. (9) Drugo kreditno osoblje moè odobriti nove kredite do iznosa od USD

5.000. Ovla{}enja za odobravanje kredita na individualnim razli~itim nivoima se pove}avaju sa veli~inom banke, a sa smanjenjm ban~inog kreditnog portfolija smanjuju se i ovla{}enja odnosno limiti za individualno odobravanje kredita. Tako, vi{i potpredsednik jedne velike njujor{ke banke moè odobriti novi kredit do iznosa od USD 10 miliona, dok isti nivo u jednoj srednjoj banci moè to da u~ini do iznosa od USD 250.000.

20) Edward I. Altman: Managing the Commercial Lending Process, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 479.


421

13.2.3. Kriti~ne ta~ke dono{enja odluke o kreditu Dono{enje odluke o kreditu je proces koji se odvija u nekoliko faza i na nekoliko nivoa. Celokupno ovo poglavlje je posve}eno kriti~nim ta~kama odobravanja kredita, po{to se na tim ta~kama ogledaju - kriju budu}i kreditni rizici. Moè se re}i da ne postoji rizik odobrenja kredita, ve} rizik vra}anja kredita koji treba sagledati prilikom odobravanja kredita. Da bi se taj proces detaljnije sagledao, potrebno je izvr{iti njegovu dekompoziciju i ukazati na kriti~ne faze i elemente u okviru faza odobravanja kredita. Bitnu komponentu tog procesa ~ine stru~ni kadrovi osposobljeni za kreditnu analizu. Navodimo faze i elemente dono{enja odluka o kreditu u praksi ameri~kih komercijalnih banaka: 21)

PRVA FAZA Sagledavanje realnog problema - zahteva

- razgovor sa zajmotraìocem, - komparacija sa njegovim vi|enjem problema,

- alternativne mogu}nosti re{enja problema

DRUGA FAZA Prikupljanje podataka o zajmotraìocu

- poseta zajmotraìocu i razgovor o zahtevu - provera podataka u drugim bankama

- provera podataka sa trgova~kim firmama - partnerima - provera podataka u sudskim knjigama

- provera i kori{}enje izve{taja agencija za kreditiranje dobavlja~a - provera ban~inih izve{taja o dosada{njem poslovanju zajmotraìoca

TRE}A FAZA

Finansijska analiza prikupljenih podataka - analiza izve{taja o poslovanju zajumotraìoca - analiza prikupljenih podataka o zajmotraìocu

ÊTVRTA FAZA Ocena informacija dobijenih finansijskom analizom

PETA FAZA Dono{enje ocena i odluka:

- dono{enje ocene o kreditnoj sposobnosti zajmotraìoca

21) Proces, faze i elementi dono{enja odluka o kreditima u ameri~kim komercijalnim bankama navedeni saglasno slede}im izvorima: (1) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 488-587; (2) The Bankers” Handbook, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Third Edition, Dow Jones-Irwin, Homwwood, Illinois, 1988. godine, str. 603-667; (3) Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Herper & Row Publishers, New York, 1981. godine, str. 1-7.


422

- dono{enje odluke o kreditu (da ili ne) Radi lak{eg uvida u navedene kriti~ne ta~ke u procesu dono{enja odluke o kreditu, dajemo grafi~ki prikaz na slici 13-1.22)

KREDITNI RIZIK

Sposobnost pla}anja Volja za pla}anjem

- karakter - kapacitet - kapital - kolateral - uslovi

Krediti privredi Krediti gra|anima

Mere: - Finasijski racio - Dun & Bradstreet NACIS, itd 23) - Z-SCORE

Mere: - Kreditni izve{taj - Stabilnost posla - Vlasni{tvo - imovina - Drugi dugovi

PRIHVATANJE ODBIJANJE

Udovoljavanje zahtevima za{tite

potro{a~a

Cena kredita

Prinos Rizik

Maksimiziranje bogatstva deoni~ara

Slika 13-1: [ematski prikaz ta~aka rizika u procesu odobravanja kredita Iz navedenog {ematskog prikaza procesa ispitivanja i provere za odobravanja kredita vidljiv je i proces formiranja cene kredita i uticaj kreditnog posla na profit i zaradu deoni~ara (dividendu). Naime, kad potencijalni korisnik kredita podnese zahtev za odobravanje kredita, primarna koncentracija pa`nje kreditnog referenta je usmerena na volju i mogu}nost tra`ioca kredita da vrati kredit. 22) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 458.


423

Banka }e biti zadovoljna ako utvrdi da }e korisnik kredita - du`nik vratiti kredit u skladu sa odredbama originalnog ugovora o kreditu i da du`nik poseduje ili }e posedovati sredstva za vra}anje kredita. Proces provere prethodne volje i mogu}nosti traìoca kredita i analiza elemenata kredita (‘five Cs of credit’) mogu dati odgovor na to pitanje. Zahtevi potencijalnih du`nika banke po osnovu kredita moraju se pa`ljivo analizirati. Pored detaljne analize bilansa, finansijskih izve{taja,23) izve{taja o prihodima (profitu i gubitku), zadràne zarade (dividende) deoni~ara i drugih podataka,24) neophodno je sa~initi finansijsku projekciju dugoro~nog rasta profitabilnosti zajmotraìoca. To zahteva projekciju budu}eg operativnog poslovanja, kako prihoda tako i tro{kova. Finansijska projekcija toka gotovine budèta (‘cash flow budget’) koristi se za analizu zahteva zajmotraìoca za potrebnim obrtnim sredstvima. Kad je re~ o potrebi za dugoro~nim kreditima, koriste se sloènije analize i projekcije i to zahteva projekciju seta izve{taja za duì period. Potrebe preduze}a za obrtnim sredstvima utvr|uju se na osnovu pomenutog toka gotovine budèta. Ova finansijska projekcija ostvaruje se u pet faza. Prva faza zapo~inje projekcijom prihoda odnosno priliva gotovine (prodaja za gotovo, naplate preko ra~una i ostali prilivi gotovine). Druga faza predstavlja odbitne stavke i odnosi se na projekciju izdataka u gotovini (za materijal, plate, operativne izdatke, kapitalne izdatke, pla}anje dugova, dividende). Tre}a faza dobije se kao razlika izme|u prve i druge faze i predstavlja neto tok gotovine (neto ulaz gotovine i neto izlaz gotovine). êtvrta faza predstavlja plus ili minus tre}e faze {to je, u su{tini, bilans toka gotovine. Peta faza je rezultat bilansa gotovine u ~etvrtoj fazi. Ako postoji ‘vi{ak’ sredstava, po~inje otplata dugova i eventualno ulaganje sredstava (investiranje). Ako je evidentan nedostatak gotovine (‘manjak’), ide se na pozajmljivanje sredstava (kredit). 13.2.4. Zahtevi i potrebe preduze}a za kreditom Za utvr|ivanje potreba za dugoro~nim kreditom za obrtna sredstva moè se, pored projektovanja bilansa i izve{taja, koristiti formula o eksternom finansiranju potreba (‘External Financing Need’ - EFN): 25)

23) Dun & Bradstreet (D&B) samostalna i nezavisna kompanija koja izra|uje kreditne izve{taje i rejtinge bazirane na izve{tajima i informacijama iz industrije i na osnovu sopstvenih informacija. NACIS (‘National Credit Information Service’) je Nacionalna agencija za kreditne informacije. 24) Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Herper & Row Publishers, New York, 1981. godine, str. 1. 25) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 474-475.


424

E FN

T ek u a ob r tnaed v i ena

p r om ena p r o daje

T ek u i izvo r i

edv i enap r om ena p r odaje

= • ⎡⎣⎢⎤⎦⎥ − •

⎡⎣⎢

⎤⎦⎥ − ⎡

⎣⎢⎤⎦⎥ • − ⎡

⎣⎢⎤⎦⎥

⎡⎣⎢

⎤⎦⎥

}Pr |

}

Pr |

sr edst vaPr odaja

o b r tn ih sr edstavaPr od aja

Pr o jek to van i netop r ih od posle po r eza

O ~ ek ivan i r acioisp la} ene d iv id ende 1

Pri utvr|ivanju potreba za eksternim finansiranjem firme treba praviti razliku da li se radi o novoosnovanoj firmi ili o firmi koja je ranije osnovana i ima vi{egodi{nju poslovnu aktivnost. Ako je re~ o novoosnovanoj firmi, onda banka odnosno kreditni referent nema izbora nego da prihvati projektovane podatke. Me|utim, ako se radi o firmi sa duìm periodom poslovanja, onda se zahtevi za finansiranje razvoja novog proizvoda ili nove tehnologije mogu proveravati sa aspekta realnosti podataka. Me|utim, sa stanovi{ta merenja kreditnog rizika korisno je prilikom razgovora kreditnog referenta povodom zahteva traìoca kredita sagledati i slede}e momente: (1) Da li je posao realan, razuman, poznat i stabilan ili relativno nepoznat, nov i

rizi~an? (2) Da li je obim posla u opadanju, porastu ili stagnaciji? (3) Da li se koriste moderni metodi proizvodnje i prodaje? (4) Kakvu reputaciju uìvaju proizvodi firme u trgovini? (5) Kakav je racio profita investiranog kapitala u poslednjih pet godina? (6) Koji je:

(a) rang fluktuacije bruto profita? (b) procenat operativnih izdataka prema bruto profitu?

(c) rang fluktuacije ovih procenata? (d) margina profita gornjih operativnih izdataka i njihov rang ili fluktuacija?

26) Svi navedeni modeli analize i utvr|ivanja potreba podnosioca zahteva za kredit mogu biti korisni u otkrivanju kriti~nih ta~aka u procesu odobravanja kredita. 13.2.5. Faktori efikasnog kreditiranja privrede U savremenim trì{nim uslovima privre|ivanja do{lo je i do strukturalnih promena u bankama u pogledu na~ina napajanja privrede odnosno privrednih jedinica potrebnim sredstvima. Naime, razvojne tendencije bilansnih struktura u visoko razvijenim trì{nim privredama pokazuju zna~ajna pomeranja u pogledu u~e{}a kredita u ukupnoj aktivi poslovnih banaka. Tako praksa ameri~kih banka 26) Glenn G. Munn and F.L. Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition, Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str. 149.


425

pokazuje da je u~e{}e kredita u aktivi poslovnih banaka u stalnom porastu. Naime, ono je u pedesetim godinama bilo oko 31%, a dvadeset godina kasnije (u sedamdesetim), taj procenat se popeo na oko 65 procenata. Nema sumnje da je to jedan od pokazatelja u kom pravcu se poja~avala celokupna aktivnost banaka i da su se na ovom podru~ju doga|ale mnoge promene u cilju preventivne za{tite od mogu}ih kreditnih rizika. Efikasnost bankarskog finansiranja privrede determini{e nekoliko osnovnih faktora kao {to su: 27) • prvo, neophodno je da postoje jaki alternativni izvori finansiranja, koji

podsti~u zdravu konkurenciju, obaraju tro{kove finansiranja i istovremeno predstavljaju komplementarne mehanizme;

• drugo, potrebna je decentralizovana i optimalna struktura bankarskog sektora, koja }e pokrivati finansijske potrebe optimalnih proizvodno-prometnih podru~ja zemlje;

• tre}e, banke treba da imaju visok stepen poslovne autonomije, ali da su i pod monitorstvom odgovaraju}ih dràvnih i monetarnih institucija, kako bi se odràvala osetljiva ravnoteà izme|u samostalnosti, operativnosti i stabilnosti njihovih poslovnih sistema;

• ~etvrto, kreditne odluke banke treba dominantno da se zasnivaju na kreditnoj sposobnosti subjekata i rentabilnosti (profitabilnosti) plasmana;

• peto, banke treba da procenjuju stepen kreditnih rizika i da budu osposobljene da neutralizuju i pokrivaju nastale rizike. Sve ovo je neophodno da bi se ispunili kriti~ni uslovi efikasne i racionalne alokacije bankarskih kredita.

Dana{nja teorija stoji na stanovi{tu, da u razvijenim finansijskim sistemima vi{e nije osnovni problem u formiranju dovoljnog kvantuma bankarskih potencijala, nego je glavni problem u izboru najboljih pravaca plasmana resursa. Ovo treba da vaì i za manje razvijene zemlje, imaju}i u vidu oskudnost akumulativnih resursa. U tome leì fundamentalna va`nost kreditne analize i kreditne politike banaka, koja je osnova za sve ve}i obim alokacije dru{tvene akumulacije i efikasnosti privrednih investicija. Sada{nja praksa na{ih banaka u domenu kreditiranja se postepeno menja u odnosu na raniju praksu. Na{e banke su profitne institucije i li{ene su politi~ke direktive u domenu kreditiranja. Profitni motiv treba da bude osnovni usmeriva~ pravca, mesta i poslovnog poduhvata, a nivo profita klju~ni indikator selekcije ulaganja slobodnih nov~anih sredstava. Na{a preduze}a su ostala bez vlastitih sredstava za obrtne svrhe i bez sredstava sposobnih za investiciona ulaganja. Dakle, sve vi{e su zavisna od bankarskog sektora. Otuda se i kriterijumi 27) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 286.


426

ulaganja ograni~enih i skupih sredstava moraju zao{triti prema trì{nim uslovima. Pri tome, banke moraju biti osposobljene da utvr|uju potrebe preduze}a za kreditnim sredstvima. 13.3. UPRAVLJANJE RIZIKOM KRATKORO^NOG KREDITA 13.3.1. Pojam i svrha kreditne analize rizika Osnovni razlog za izradu kreditne analize poslovanja zajmotraìoca je merenje rizika ili nepla}anja odnosno nevra}anja kredita koji treba da mu se odobri. Mnogi faktori mogu uticati da poslovanje zajmotraìoca u budu}nosti bude nedovoljno rentabilno ili ~ak nerentabilno da zajmotraìlac ostvari gubitak. Uzroci takvom poslovanju zajmotraìoca mogu biti razli~iti, po~ev od uzroka izazvanih vi{om silom (vremenske nepogode, poplave, su{e, grad, politi~ki nemiri, rat), uzroka ekonomske prirode odnosno trì{nih faktora (op{ta privredna recesija, inflacioni trendovi, energetska kriza), pa do kadrovskih faktora, kao {to su planirane ili neplanirane promene menad`met tima, odlazak ili smena pojedinih visoko stru~nih specijalista itd. Osnovna svrha izrade kreditne analize je, da utvrdi postoji li i da li }e i ubudu}e postojati volja i sposobnost odnosno mogu}nost zajmotraìoca da otpla}uje eventualno odobreni kredit u skladu sa uslovima ugovora o kreditu. Banka odnosno kreditni referent mora utvrditi stepen rizika i volje i mogu}nosti, koji mora preuzeti na sebe i u slu~aju da rok vra}anja kredita moè biti i produèn. Odnosno, ako jedan kredit treba da bude odobren, potrebno je precizno definisati uslove pod kojima }e biti odobren. Pri tome treba imati na umu da je neke od faktora koji uti~u na sposobnost i mogu}nost zajmotraìoca da }e vra}ati kredit te{ko ili ~ak vrlo te{ko proceniti. Me|utim, tu procenu mora uraditi kreditni referent banke na {to je mogu}e realniji na~in kroz pripremu finansijskih projekcija. Pri tome je od zna~aja kako ekonomska pro{lost i sada{njost tako i ekonomska budu}nost zajmotraìoca. Govore}i generalno, izrada kreditne analize je u osnovi ista ili treba da bude ista u svim poslovnim bankama. Me|utim, ~injenica je da su neke banke, pogotovu banke u razvijenim trì{nim privredama, oti{le daleko napred u primeni ekonomskog instrumentarija i matemati~kih modela u identifikaciji kreditnih i drugih rizika u procesu odobravanju kredita svojim komitentima i klijentima. Smatra se da su u tom poslu najvi{e napredovale ameri~ke banke. U ameri~kim poslovnim bankama neki se elementi i funkcije kreditne analize kod jednih nagla{avaju vi{e a kod drugih manje.


427

Ono {to je bitno u svakoj kreditnoj analizi jeste da se kredit odobrava sada, a da treba biti vra}en u budu}em periodu. Stoga se, najkra}e re~eno, kreditna analiza manje-vi{e u svim bankama sastoji od nekoliko aktivnosti: (1) prikupljanja podataka i informacija, na kojima }e se zasnivati procena

kreditne sposobnosti zajmotraìoca; (2) pripreme i analize skupljenih podataka i informacija, i (3) ocene relevantnosti podataka i informacija za njihovo kori{}enje za

projekcije budu}eg poslovanja zajmotraìoca. U narednom izlaganju }emo obraditi navedene procese aktivnosti analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotraìoca. 13.3.2. Su{tina ocene kreditne sposobnosti Su{tina ocene kreditne sposobnosti svodi se na analizu i ocenu karakteristika i specifi~nosti kredita kao komponenti kreditnog rizika. U principu, svaki kreditni posao ima svoje karakteristike i specifi~nosti i traì poseban pristup i proveru sa aspekta analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotraìoca. Koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotraìoca poznata je u literaturi pod nazivom pet kreditnih elemenata odnosno ‘five Cs of credit’. 28) Za ove potrebe mi }emo se ograni~ti na kratak opis analize ovih pet faktora, ~ijom konsekventnom primenom treba do}i do {to pouzdanije dijagnoze ekonomskog i finansijskog stanja zajmotraìoca. Su{tina analize je na dobijanju {to pouzdanijih odgovora na slede}a pitanja: (1) Da li }e zajmotraìlac mo}i izvr{avati svoje obaveze onako kako

dospevaju? (2) Da li su realna i likvidna njegova potraìvanja i kurentne njegove zalihe? (3) Da li zajmotraìlac dostiè zadovoljavaju}i obim prodaje i u odnosu na

uloèni obrtni i fiksni kapital? (4) Da li zajmotraìlac zara|uje realnu stopu prinosa na obim prodaje, sredstava

i neto vrednosti ?

28) Klasi~na koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotraìoca uklju~ivala je samo prva tri faktora tj. ‘3 Cs of credit’(‘Character’,’Capacity’,’Capital’), dok je moderna koncepcija inkorporirala u svoju ‘formulu’ jo{ navedena dva (‘Collateral’ i ‘Conditions’). Naravno, savremeno poslovanje preduze}a ne odvija se danas samo unutar zemlje ve} i sa inostranstvom, pa se ova koncepcija pro{iruje i drugim faktorima, kao {to su rizik zemlje sa kojom preduze}e ima poslovne odnose (‘country risk’) i drugo. Vidi o ovome detaljnije: Jack R. Crigger: An Ocean of ‘Cs’, u The Journal of Commercial Bank Lending, December 1975. godine, str. 2-8.


428

(5) Do koje granice se moè smanjivati stopa profita zajmotraìoca, a da se pri tom ne ugrozi njegova sposobnost da izmiruje obaveze kao {to su kamate, renta ili otplata kredita?

(6) Koliko }e se, u slu~aju bankrotstva zajmotraìoca, smanjiti vrednost njegove aktive u odnosu na bilansne vrednosti do momenta kada kreditori po~nu snositi gubitke po osnovu datog kreditnog posla?

(7) Da li je finansijsko stanje zajmotraìoca stabilno, nestabilno ili ne{to izme|u? 29)

U zavisnosti od toga da li zajmotraìlac traì kratkoro~ni, srednjoro~ni ili pak dugoro~ni kredit, nu`no je u analizu i ocenu kreditne sposobnosti inkorporirati odgovaraju}u vremensku dimenziju. To je naro~ito va`no za projekciju rentabilnosti zajmoprimca za vreme trajanja obaveze vra}anja kredita. Ova projekcija zahteva prou~avanje: konkurentskih uslova, uslova ponude i tra`nje i budu}e perspektive grane zajmotraìoca. Isto tako, ova projekcija zahteva i pa`ljivu analizu njegove snage i slabosti, kao {to su: kvalitet menad`menta, efikasnost njegove organizacije proizvodnje, efektivnost njegovog marketinga, zdravlje njegovih zaposlenih, fizi~ka kondicija opreme, raspoloìvost i cena radne snage, sirovina i materijala, te vrednost bilo kojih neopipljivih stvari kao {to su patentno pravo i licencni ugovori i mogu}nost eventualnih obaveza. Finansijski izve{taji i analize koji se koriste za ocenu kreditne sposobnosti zajmotraìoca baziraju se na logi~noj vezi izme|u osnovnog operativnog poslovanja i ra~unovodstva ili finansijskih reprezentanata ove aktivnosti. Pet tipova koeficijenata (racija) predstavljaju dosta dobru meru efektivnosti specifi~ne poslovne aktivnosti, strukture tro{kova, nivoa likvidnosti i profitabilnosti. Ako je profitabilnost osnovni cilj, onda je odnos izme|u ovih pet kriti~nih elemenata finansijskih racija kao {to je prikazan na slici 13-2. 30)

StandardiI. Racija aktivnosti

II. Racija strukture tro{kova

V. Profitabilnost

PolitikeIII. Racija likvidnostiIV. Racija leveridà

29) Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 234. 30) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 103.


429

Slika 13-2: Odnos izme|u finansijskih racija

Bankarski kreditni menadèri posluju u institucionalnoj i ekonomskoj sredini koja se stalno menja i postaje sve kompleksnija. Zbog toga, u procesu odobravanja kredita, kreditni menadèri i referenti moraju poznavati uslove u kojim posluje svaki zajmotraìlac, njegove planove i perspektivu razvoja. Dalje, kreditor treba da poznaje uticaj sredine, me|unarodne konkurencije i zakona i propisa koji se odnose na poslovanje zajmotraìoca. Zato se s pravom smatra da kreditni referenti imaju klju~nu poziciju u poslovanju banke. Oni imaju dvostruku ulogu: dono{enje odluka o kreditu kao o glavnom delu plasmana sredstava banke i dnevno zadovoljavanje potreba komitenata banke za kreditom. Zato je neophodno da kreditni menadèri harmonizuju poslovanje kreditnog portfolija sa ostalim plasmanima banke. To uklju~uje i za{titu kreditnih plasmana kroz: (1) izbegavanje odobravanja lo{ih kredita (uz mogu}i gubitak), (2) ubrzavanje toka gotovine (‘cash flow’) preko intelektualne pomo}i i napora i (3) pove}avanje profitabilnosti preko mudrog produènja kredita. Primenu tehnike diskriminacione anlaize u ‘credit scoring’ modelu moèmo videti na primeru kompanije “M”, koja je u poslu dve godine, njen vlasnik i menadèr je ranije radio kao menadèr 13 godina; iz bilansa se vidi njegov debitni / neto vrednost racio 1,2 do 1; kredite vra}a uredno; a nekoliko ra~una je platio sa zaka{njenjem do 30 dana; ima povoljnu ocenu menad`menta (nije bilo bankrota); obim prodaje kompanije je bio USD 37 miliona; tok gotovine USD 5 miliona za prethodnu godinu; najvi{e od toga je uloèno u opremu da bi se pro{irio posao.31) To se vidi u pregledu 13-1. Pregled 13-1: Primer jednog kreditnog skoring modela kompanije “M”

Karakteristike Rang Zbir bodova

Va`nost Ukupna

va`nost

Vreme u poslu (delatnosti)

Manje od 1 godine = -2 Vi{e od 6 godina = 5

-1

1

-1

Menad`ment iskustvo

Manje od 5 godina = 0 Vi{e od 10 godina = 5

5

3

15

Dug / neto vrednost racio

Vi{e od 2,0X = -1 Manje od 0,5X = 4

0

2

0

Stepen Visok stepen = 0

31) Richard Bort: Corporate Cash Management Handbook, Warren Gorham and Lamont, Boston, 1989. godine, str. 4-15.


430

konkurencije Monopol = 2 1 1 1 Trgova~ko iskustvo

Slabo = 0 Odli~no= 5

4

3

12

Uvaàvanje menad`menta

Nisko uvaàvanje = -2 Visoko uvaàvanje = 2

1

2

2

Tok gotovine

< 1 % od prodaje = -2 > 2 % od prodaje = 5

3

3

9

Ukupna va`nost bodova 38 U navedenom primeru datom u pregledu 13-1. kompanija “M” dostigla je vrednost zbira bodova 38, {to pokazuje da ona (kao i sve one koje imaju vi{e od 30 bodova), imaju jako opravdanje za kredit i odli~an kreditni rizik. A granica da se moè odobriti kredit je najmanje 30 bodova. Ako je ukupan zbir bodova manji od 12, traìlac kredita se automatski odbija. Ako je zbir bodova izme|u 12 i 30, takvi zajmotraìoci se moraju dalje analizirati. Tako u okviru ovog raspona bodova imamo slede}e klasifikacije zajmotraìoca: sa zbirom 12 do 17 bodova zajmotraìocima je, kao marginalnim, neophodno obezbe|enje kredita putem garancija ili akreditiva; kompanije sa zbirom 18 do 25 bodova mogu biti kreditno prihvatljive, ali se mora pribaviti jo{ vi{e dodatnih informacija; kompanije sa zbirom bodova 26 do 30 su obi~no dobre i zadovoljavaju kreditni rizik, ali je nuàn makar rutinski pregled kreditnih informacija pre odobravanja kredita. 13.3.3. Faktori ocene kreditne sposobnosti Po{to je analiza kreditne sposobnosti zajmotraìoca osnova na kojoj treba da se zasniva i izvede ocena o njegovoj kreditnoj sposobnosti, neophodno je uzeti u obzir sve okolnosti koje su od uticaja za takav sud. Pri tome je neophodno analizirati sve pojave vezane za pro{lost i sada{njost zajmotraìoca. I ne samo to. Analizom treba obuhvatiti i budu}e uslove poslovnog ambijenta zajmotraìoca srazmerno duìni nameravanog perioda kreditiranja. Stru~ni ljudi - kreditni referenti u ameri~kom poslovnom bankarstvu ve} duì niz godina se za pripremu odluke o kreditu sluè analizom tri odnosno pet faktora kreditne sposobnosti nazvanim ‘3 Cs of Credit’ odnosno ‘5 Cs of Credit’, pri ~emu se smatra da su prva tri bitna, a da druga dva samo upotpunjuju i pro{iruju analizu ekonomskog ambijenta zajmotraìoca i ukazuju na mogu}nost obezbe|enja datog kredita.32)

32) Brojna je ameri~ka bankarska literatura u kojoj se navode i analiziraju ovi faktori. Njihova interpretacija je manje-vi{e ista, samo je razlika u dubini poniranja u analizu svakog pojedina~nog faktora. Mi }emo se posluìti samo onim tekstovima koji na najbolji mogu}i na~in


431

Na{a savremena bankarska praksa je dosta skromna u metodama analize kreditne sposobnosti zajmotraìoca. U dosada{njoj praksi na{ih banaka vi{e se ovom problemu prilazilo sa formalne nego sa su{tinske strane. Zato }emo se osloniti na inostrana iskustva odnosno iskustva banaka u razvijenim trì{nim privredama. U praksi ameri~kog poslovnog bankarstva, u analizu kreditne sposobnosti zajmotraìoca obi~no se uklju~uje ve} navedenih pet faktora, tzv. ‘five Cs of credit’, kao {to su: (1) karakteristike zajmotraìoca (‘character’) ili volja za pla}anje, (2) kapacitet zajmotraìoca (‘capacity’) ili sposobnost - mogu}nost pla}anja, (3) kapital zajmotraìoca (‘capital’) ili bogatstvo du`nika, (4) uslovi obezbe|enja kredita (‘collateral’), zaloga ili osiguranje, ako je

potrebno, (5) uslovi poslovanja zajmotraìoca (‘conditions’) odnosno ekterni, ekonomski

uslovi. Ovih pet navedenih faktora upravljanja kreditom (Cs) izraàva se i kao: (1) karakter, dobar gra|anin (‘character’ ili ‘good citizen’), (2) kapacitet ili tok gotovine (‘capacity’ ili ‘cash flow’), (3) kapital ili bogatstvo, (‘capital’ ili ‘wealth’), (4) zaloga ili obezbe|enje, (‘collateral ili security’) i (5) uslovi ili ekonomski ambijent (‘conditions’ ili ‘economic environment’). 33) Veze i karakteristike navedenih faktora sa vrstama rizika pokazuje pregled 13-3. Pregled 13-3: Veze faktora ocene kreditne sposobnosti i rizika 1. Karakter (‘character’) - dobar gra|anin - moralni rizik 2. Kapacitet (‘capacity’) - tok gotovine - poslovni rizik 3. Kapital (‘capital’) - bogatstvo - imovinski rizik 4. Kolateral (‘collateral’) - sigurnost - rizik zaloge 5. Uslovi (‘conditions’) - konjunktura - trì{ni rizik

ili najsaètije izraàvaju elemente merenja kreditnog rizika. Da navedemo samo neke: (1) William H. Bryan: The Banker and the Credit Decision, u knjizi: Bank Credit, Edited by Herbert V. Prochnow, Harper & Row, Publisher, New York, 1981. godine, str. 2-4.; (2) Eduward W. Reed & Eduward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1989. godine, str. 216-221.; (3) Steven J. Beck: Financing Leveraged Buyouts, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, str. 743-750.; (4) Joseph F. Sinkey: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 495.; (5) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 459-460, i druga literatura, koja je kori{}ena u ovom radu, a nalazi se konkretno navedena u spisku literature. 33) Sinkey, ibidem, str. 495.


432

Prva ~etiri kriterijuma odnose se na ocenu sposobnosti pla}anja zajmotraìoca, dok se peti kriterijum odnosi na op{te uslove poslovanja u grani zajmotraìoca.34) (1) Karakter zajmotraìoca Savremeni pristup sagledavanju karaktera zajmotraìoca je dobio ne{to druga~iji sadràj nego {to se to moè zaklju~iti iz samog izraza ‘karakter’. Naime, uè shvatanje izraza ‘karakter’, ili pak karakteristike zajmotraìoca, polazi od opisivanja njegovih li~nih osobina stavljaju}i u fokus njegovu spremnost da vrati kredit pod ugovorenim uslovima. [ire shvatanje karaktera zajmotraìoca uklju~uje i druge elemente u analizu za ocenu njegove kreditne sposobnosti, pa se dolazi do odvojene analize i ocene: (1) karakteristika zajmotraìoca u smislu njegovih osobina i njegovog poslovnog ugleda i (2) karakteristika preduze}a kojim on upravlja kao vlasnik ili menadèr. Najpogodinije elemente i indikatore za ocenjivanje karaktera zajmotraìoca u smislu njegovih li~nih osobina i poslovnog ugleda oboje preporu~uje R. Bartles, 35) dajemo u pregledu 13-4. Pregled 13-4: Elementi i indikatori karaktera zajmotraìoca Elementi Indikatori Odgovornost Osobine li~nosti menadèra - vlasnika preduze}a Integritet Poslovna iskustva sa zajmotraìocem: sopstvena iskustva i

iskustva njegovih najva`nijih kupaca i dobavlja~a Ta~nost Blagovremenost izmirenja obaveza Doslednost Stanje poslovnih knjiga (aùrnost, preglednost,

pouzdanost) [to se ti~e karaktera preduze}a, u uslovima odvojenosti svojine od upravljanja preduze}em bez obzira ko je vlasnik, sa stanovi{ta kreditne sposobnosti va`niji je karakter preduze}a od karaktera pojedinca kao menadèra ili vlasnika preduze}a. Zato se pod izrazom ‘karakter’ nastoje otkriti osobine preduze}a kao {to su: (1) poslovna reputacija, (2) pripadnost vrsti delatnosti i (3) pravni status. Smatra se da se najpouzdanije informacije o kvalitetu upravljanja preduze}em dobijaju procedurom finansijske analize. Ispitivanje kvaliteta upravljanja

34) Dr Bo{ko @ivkovi} i Zorica Vidi}: Analiza i ocena kreditne sposobnosti preduze}a u ameri~kom komercijalnom bankarstvu, Jugoslovensko bankarstvo 5/89, UBJ, Beograd, maj, 1989. godine. 35) R.Bartles: Credit Management, The Ronald Press Company, New York, 1967. godine, str. 312-318; i Ranko Jeli}: Rizici u poslovnim bankama, analiza i regulisanje, Beograd, 1988. godine, magistarski rad, strana 38-39, preuzeto iz: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 33, 35. i 36.


433

preduze}em zasniva se na proveri nekoliko klju~nih elemenata funkcionisanja menad`menta u preduze}u kao {to su: (1) sposobnost da formuli{e i realizuje razvojnu i teku}u poslovnu politiku, (2) horizontalna i vertikalna efikasnost menad`menta preduze}a i (3) li~na i kolektivna sposobnost menad`menta za dono{enje i realizovanje strategijskih odluka. Izvori informacija o poslovnoj reputaciji zajmotraìoca su: neposredni intervjui sa menad`ment timom preduze}a, uvid u poslovne knjige i intervjui sa najva`nijim poslovnim partnerima preduze}a. Prilikom pojave novog do tada nepoznatog zajmotraìoca, nu`no je utvrditi njegov konstituivni svojinski karakter odnosno interni i eksterni pravni status i njegov odnos sa okruènjem. Time }e se utvrditi njegova pravna sposobnost za uzimanje i vra}anje kredita, {to je pretpostavka za dalji rad na analizi kreditne sposobnosti zajmotraìoca. Pripadnost vrsti delatnosti kao determinanta karaktera kreditne sposobnosti zajmotraìoca ima za svrhu da omogu}i realnu komparaciju odre|enih parametara sa drugim preduze}ima iste grupacije, grane i oblasti. Na osnovu ovih primarnih (granskih) i sekundarnih (teritorijalnih) pore|enja, dobija se jasnija slika o kreditnoj sposobnosti preduze}a u odnosu na relevantne veli~ine iste delatnosti. (2) Kapacitet zajmotraìoca Pod kapacitetom zajmotraìoca se podrazumeva njegova sposobnost da otpla}uje - vra}a odobreni i uzeti kredit. Po nekim autorima, kapacitet zajmotraìoca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva kapacitet u dvozna~nom smislu: (1) kao proizvodni kapacitet i (2) kao finansijski kapacitet.36) Me|utim, ve}i broj autora smatra da je u analizi kapaciteta preduze}a poenta na finansijskim tokovima i da se kapacitet meri o~ekivanim neto tokom gotovine (‘net cash flow’). Naime, banku kao kreditora prvenstveno interesuje da li }e zajmoprimac imati pozitivan neto tok gotovine i da li }e mo}i u narednom periodu ostvariti dovoljan profit za vra}anje kredita bez naru{avanja i ugroàvanja dostignutog nivoa poslovanja. Zajmoprimac moè vratiti kredit banci koriste}i jedan od slede}ih izvora: (1) ostvarenu dobit, (2) prihod ostvaren prodajom aktive, (3) prihod ostvaren prodajom deonica i (4) sredstva dobijena od drugih kreditora. Za analizu kapaciteta preduze}a kao faktora kreditne sposobnosti va`no je obezbediti odgovaraju}e informacije. Naro~ito su va`ne informacije o budu}em poslovanju zajmotraìoca. Banka ih moè obezbediti na vi{e na~ina i iz vi{e izvora. To podrazumeva da se informacije mogu obezbediti direktno od zajmotraìoca, iz izve{taja kreditnih agencija, ban~ine dokumentacije i drugih

36) R. Jeli}, ibidem, str. 38.


434

sli~nih dokumenata. Za analizu kapaciteta zajmotraìoca, va`nu ulogu ima analiza elemenata i indikatora navedenih u pregledu 13-5. Pregled 13-5: Elementi i indikatori kapaciteta zajmotraìoca

Elementi Indikatori Dobit Obim prodaje

Margina profita - dobiti Budu}a dobit Obim posla i njegova priroda Postoje}i dug Lokacija

Struktura tro{kova Licence i marke proizvoda Trì{na reputacija preduze}a Kvalitet upravljanja Kontinuitet odnosno prekid u poslovanju Kratkoro~ni i dugoro~ni dugovi Operativni tro{kovi

Kapacitet ne reflektuje samo anticipativni tok gotovine, ve} i druge zahteve ovog priliva. Ako druge obaveze ili prioritetni zahtevi, na primer plate ili porez, apsorbuju projektovani priliv, mogao bi se pojaviti nedostatak sredstava za vra}anje kredita. Time bi se verovatno morale koristiti jedna ili vi{e preostalih nabrojanih mogu}nosti za vra}anje kredita. (3) Kapital zajmotraìoca Kapital zajmotraìoca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva finansijsku vrednost komitenta odnosno njegove firme i meri se kao neto vrednost imovine vlasnika, a dobija se tako {to se od ukupnih sredstava (aktive) oduzmu ukupne obaveze (pasiva). Kapital reflektuje akumulirano bogatstvo zajmotraìoca i u odre|enom obimu je indikator uspeha u pro{losti. Pri tome treba imati u vidu da je merenje kapitala subjekt iskrivljenosti prouzrokovan varijacijama vrednovanja specifi~ih sredstava (aktive). Pri tome treba biti obazriv po{to obi~no knjigovodstvena vrednost ne reflektuje trì{nu vrednost. Analiza ovog faktora koristi se u analiti~ke svrhe u standardnim procedurama utvr|ivanja kreditne sposobnosti traìoca kredita, ali i u slu~ajevima zahteva za hipotekarne kredite. Imovina zajmotraìoca je gornja granica visine kredita i oslonac sigurnosti vra}anja kredita. Za analizu kapitala va`no je kori{}enje elemenata i indikatora navedenih u pregledu 13-5. Pregled 13-5: Elementi i indkatori kapitala zajmotraìoca Elementi Indikatori Fizi~ka aktiva Sopstvena neto imovina


435

Kapitalna ulaganja Kamata na planirana ulaganja Najva`niji kreditori Likvidaciona vrednost Tro{kovi konfiskacije

U posebnim slu~ajevima, kad se radi o visokim rizicima i kad standardna analiza kapitala i uvid u navedene elemente i indikatore nisu dovoljni, kreditna analiza se sa rutinske pro{iruje na analizu strukture realne aktive zajmotraìoca (zalihe materijala i gotovih proizvoda, potraìvanja, oprema, zemlji{te) i da se tako obezbedi naplata kredita u slu~aju likvidacije firme. (4) Uslovi obezbe|enja kredita Obezbe|enje kredita (‘collateral’) ima za svrhu pokri}e ‘slabih’ ta~aka kreditne sposobnosti preduze}a - zajmotraìoca. Kolateral se moè odnositi na bilo koja pogodna sredstva (u aktivi) kojima zajmotraìlac raspolaè kao specifi~nom zalogom radi obezbe|enja vra}anja kredita. Zalo`na aktiva se ponekad dopunjava ili preme{ta na kori{}enje kod supotpisnika radi garantovanja vra}anja kredita. U tom slu~aju banka mora ispitati kreditnu sposobnost i zajmotraìoca i supotpisnika. Tamo gde postoje u dobroj meri realni izgledi za uspe{no obavljanje posla, a ocena kreditne sposobnosti je pokazala da preduze}e zajmotraìlac ima jednu ili vi{e uo~enih slabosti ili nedostataka, kreditna sposobnost se moè “poja~ati” odgovaraju}im kolateralnim pokri}em. Slabe ta~ke mogu biti izraène kao: nedovoljna raspoloìvost spostvenog kapitala, nedovoljni finansijski kapacitet ili nepovoljne konjunkturne situacije. To zna~i da u normalnim uslovima, kad je kod preduze}a utvr|en i projektovan visok stepen kreditne sposobnosti i da se ne uo~avaju ‘slabe’ ta~ke koje bi iziskivale odre|ena ‘poja~anja’, nema ni potrebe za dodatnim pokri}em kreditnog rizika kolateralom. Naravno, pri tome treba imati u vidu individualnosti i osobenosti svakog zajmotraìoca, {to }e uslovljavati i eventualnu (stvarnu) potrebu za dodatnim obezbe|enjem vra}anja kredita. (5) Uslovi poslovanja zajmotraìoca Uslovi poslovanja preduze}a odnose se, pre svega, na ekonomsku sredinu odnosno konjunkturu37) u kojoj preduze}e posluje ili na prilike zaposlenosti u

37) Konjunktura je latinski izraz i zna~i: a) sticaj okolnosti, a u obi~nom govoru: dobra prilika za zaradu, b) sva obele`ja koja karakteri{u trì{nu privredu, a odnose se na: kretanje ponude i


436

preduze}u. Va`no je da analiza kreditne sposobnosti obuhvati razmatranje uslova ekonomske sredine u okviru kojih zajmotraìlac posluje, ekonomske projekcije u periodu vra}anja kredita i druge karakteristike budu}eg du`nika koje ~ine njegovu posebnu osetljivost na fluktuacije u ekonomiji. U zavisnosti od rokova vra}anja kredita, vr{i se i analiza i sagledavanje budu}ih uslova poslovanja zajmotraìoca. [to je period vra}anja kredita duì, to su manje mogu}nosti za realno sagledavanje trendova budu}ih trì{nih kretanja u sredini u kojoj preduze}e posluje. Za kratke rokove vra}anja kredita relativno je lak{e sagledati trendove budu}ih promena i njihove efekte na poslovanje preduze}a. Problem postaje jo{ sloèniji ako se radi o delatnostima koje podleù sezonskim i sekularnim oscilacijama aktivnosti preduze}a.

* * *

Prema iskustvu ameri~kog poslovnog bankarstva, karakteru se daje najve}a teìna u najve}em broju kreditnih analiza. Volja da se izvr{i jedna odgovorna obaveza smatra se kriti~nim elementom u kredino-du`ni~kim odnosima. I pored toga, zajmotraìlac tako|e mora imati sposobnost ili kapacitet za pla}anje. Dodatno, treba da postoji realna verovatno}a da }e ekonomski uslovi ostati takvi da se klijentova sposobnost pla}anja ne}e pogor{ati. Ako se to ipak dogodi da se ekonomski uslovi pogor{aju ili da je zajmoprimac specijalno osetljiv na ekonomske promene, moè se sa~initi odgovaraju}i cikli~ni plan prilago|avanja takvim okolnostima (reprogramiranje otplate kredita). U slu~aju da klijent postane nevoljan ili nesposoban da plati i du`nik odbije saradnju sa bankom da re{i pote{ko}e, tada je potrebno u}i u posed kolaterala ili kapitala i prodati ga da bi se izmirile obaveze. Me|utim, to je poslednja mera. Ban~in posao je kreditiranje a ne likvidacija aktive finansijski iscrpljenih firmi ili individualaca.38) Takve procedure zahtevaju vreme, skupe su i ~esto rezultiraju finansijskim gubicima, a isto tako i gubitkom dobrog ugleda (‘goodwill’). Svrha kolaterala je da obezbedi ja~u pobudu zajmoprimca da plati obaveze na dan dospe}a. 13.3.4. Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti Za analizu faktora kreditne sposobnosti zajmotraìoca koriste se kako interni podaci o zajmotraìocu tako i eksterni izvori informacija o zajmotraìocu kojima ne raspolaè banka ve} razne druge firme, agencije i ustanove. Dakle, pored onih podataka i informacija koje o zajmotraìocu poseduje banka, korisno je raspolagati i drugim izvorima i saznanjima kako bi se kredibilitet tra`nje, cene, hartije od vrednosti, zarade, dividende, proizvodnju itd. Vidi: Bratoljub Klai}: Rije~nik stranih rije~i, Zora, Zagreb, 1962. godine, str. 783. 38) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer, ibidem, str. 460.


437

zajmotraìoca ‘osvetlio’ sa vi{e aspekata i uglova. Ali, koliko god su interne i eksterne informacije i podaci va`ni i bitni za sagledavanje stanja zajmotraìoca, one ipak moraju biti ‘verifikovane’ kroz zajedni~ki razgovor predstavnika banke - kreditnih referenata i menad`ment tima firme zajmotraìoca. Smatra se da je sadrìna takvog intervjua manje-vi{e tipi~na i da se uglavnom svodi na dobijanje odgovora na slede}a pitanja: 39) (1) razlozi zbog kojih zajmotraìlac traì kredit; (2) razlozi zbog kojih traèni kredit odgovara poslovnoj politici banke; (3) dokazi o sigurnosti kreditnog posla; (4) informacije o kontinuitetu rasta zajmotraìoca; (5) informacije o kompetetnosti menad`menta zajmotraìoca; (6) informacije o karakteru proizvoda i usluga iz proizvodnog programa

preduze}a; (7) informacije o izvorima i pouzdanosti snabdevanja preduze}a sirovinama i

reprodukcionim materijalom; (8) informacije o konkurentnom poloàju preduze}a u grani, i (9) informacije o planovima razvoja zajmotraìoca. Ina~e, osnovu internih podataka i informacija banke o zajmotraìocu ~ine upravo razni poslovni i finansijski izve{taji zajmotraìoca, njegov bilans stanja i bilans uspeha, te drugi dokumenti zajmotraìoca o povremenim i specifi~im problemima. To su, pre svega, razni pregledi i prikazi, koje radi zajmotraìlac za svoje potrebe i koji, naj~e{}e, iskazuju interesantne podatke relevantne za utvr|ivanje njegove kreditne sposobnosti. Ali, bez obzira do kakvih se podataka do{lo, banka odnosno njeni kreditni referenti obavezno vr{e proveru svih a naro~ito klju~nih podataka, od kojih moè da zavisi kona~an sud o kreditnoj sposobnosti zajmotraìoca i {to moè biti presudno za dono{enje odluke o kreditu. Proces kreditne analize i kori{}eni podaci variraju u zavisnosti od tipa kredita (privreda, stanovni{tvo). Analiza finansijskih izve{taja je verovatno naj~e{}e kori{}ena tehnika procene kreditne sposobnosti. Svrha podataka i informacija je da obazbedi pouzdan oslonac za procenu kreditne sposobnosti zajmotraìoca. Ali, za takvu svrhu neophodno je raspolaganje kvalitetnih poslovnih izve{taja i informacija zajmotraìoca. Takvi podaci se obezbe|uju procedurom obavezne revizije bilansa preduze}a. Drugi bitan uslov je dovoljna ra{~lanjenost bilansnih podataka, {to dobrim delom zavisi i od kvaliteta bilansnih {ema i kontnih planova koje propisuje dràva.

39) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 38.


438

Pored podataka koji se obezbe|uju od zajmotraìoca putem intervjua, zatim iz izve{taja i analiza preduze}a i podataka banke o preduze}u, korisno je imati i odre|ene eksterne podatke i izve{taje, koje vode i izra|uju nezavisna kreditna udruènja i kreditne agencije. Ovakav sistem eksternog informisanja najrazvijeniji je u SAD. Kreditna udruènja i razmena informacija su pod kontrolom Nacionalnog udruènja kreditora, koje finansira istraìvanja i utvr|uje standarde u analizi kreditne sposobnosti. Kreditne agencije su komercijalne nezavisne ustanove op{teg ili specijalizovanog profila delatnosti, koje prikupljaju i saop{tavaju informacije iz ove oblasti. Deo ovih informacija se publikuje u specijalnim publikacijama, a dodatne detaljnije informacije dostavljaju se na poseban zahtev. Jedna od najve}ih kreditnih agencija Dun & Bradstreet (skra}eno: D & B)40) zasniva svoje poslovanje na izve{tajnim podacima i na sopstvenim analiti~kim podacima tri miliona kompanija iz SAD i Kanade. D & B Kompanija obezbe|uje rejtinge procenjene finansijske snage, promptnost pla}anja, adekvatnost kapitala i statisti~ke podatke o racijima finansijskih performansi rejtingovanih kompanija. 13.3.5. Metode analize i ocene kreditne sposobnosti Pored ve} navedenih metoda za rano otkrivanje slabosti u poslovanju firmi komitenata banke, za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotraìlaca koriste se i odre|eni finansijski raciji zajmotraìlaca. Prema prvoj racio analizi, koju je 1932. godine sa~inila kreditna agencija Dun & Bradstreet Inc., navodi se “14 va`nih racija”.41) Raciji su varirali prema vrsti delatnosti, a posebni su kori{}eni za banke, osiguranje, rudnike itd. Posebno su (1982. godine) ustanovljeni raciji za adekvatnost kapitala u bankama, gde se koriste dve glavne mere adekvatnosti kapitala: (1) primarni kapital prema ukupnim sredstvima i (2) ukupni kapital prema ukupnim sredstvima. Prema D.B. Graddy & A.H. Spencer-u,42) naj~e{}e su u upotrebi ~etiri grupe finansijskih racija u analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotraìoca: likvidnost, aktivnost, leverid` i profitabilnost. Uz dodatak jo{ nekoliko u okviru dve grupe, navodimo ih detaljnije u okviru svake grupe: 1. Likvidnost

40) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 208. 41) Glen G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str. 811. 42) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 477.


439

1.1. Teku}a aktiva : teku}a pasiva 1.2. Teku}a aktiva - zalihe : teku}a pasiva 2. Aktivnost 2.1. Potraìvanja x 360 : godi{nja prodaja na kredit 2.2. Cena ko{tanja prodate robe : prose~ne zalihe 2.3. Neto prodaja : neto obrtni kapital 2.4. Neto prodaja : fiksna aktiva 2.5. Neto prodaja : ukupna aktiva 3. Leverid` 3.1. Ukupan dug : ukupna aktiva 3.2. Ukupan dug : deoni~ki kapital 3.3. Zarada pre kamate i poreza : ukupno pla}ena kamata 3.4. Prihod raspoloìv za pokri}e fiksnih obaveza : fiksne obaveze 4. Profitabilnost 4.1. Bruto profit : neto prodaja 4.2. Neto profit posle poreza : prodaja 4.3. Neto profit posle poreza : ukupna aktiva 4.4. Neto profit posle poreza : neto vrednost Nave{}emo u najkra}im crtama samo ono {to je najva`nije za svaki od navedenih racija kao metoda kreditne analize.43) Pored navedenih koeficijenata, koriste se i drugi, koji imaju iste ili sli~ne ciljeve: da se bolje i sa vi{e aspekata osvetli ostvareni i programirani kvalitet poslovanja zajmotraìoca.44)

43) Charles S. Dickerson: Financial Analysis for Credit Decisions, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.na 640-649. 44) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 104-106. Elementi na kojima treba da se, po W.T. Thornhill-u, zasniva dono{enje ocene o kreditnoj sposobnosti zajmotraìoca i dono{enje odluke o kreditu su: - bazi~ni raciji analize finansijskih izve{taja; - raciji uzroka i posledica; - model potencijalnog ste~aja. Bazi~ni raciji analize finansijskih izve{taja razvrstani su u pet grupa i to: (1) raciji aktivnosti, (2) raciji strukture tro{kova, (3) raciji leverage-a, (4) raciji likvidnosti i (5) raciji profitabilnosti. U okviru svake od ovih grupa racija nalazi se po nekoliko konkretnih koeficijenata ili odnosa, koji igraju va`nu ulogu kod sagledavanja kreditne sposobnosti zajmotraìoca. (1) Raciji aktivnosti: (1.1) koeficijent obrta zaliha = prodaja/zalihe (1.2) koeficijent obrta fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu (1.3) koeficijent obrta ukupne aktive = prodaja/ukupnu aktivu (2) Raciji strukture tro{kova: (2.1) stopa bruto profita = prodaja manje tro{kovi prodaje (isklju~uju}i depresicijaciju i rentu)/prodaju (2.2) racio tro{kova prodaje = tro{kovi


440

(1) Racija likvidnosti (‘liquidity ratios’) su indikatori sposobnosti preduze}a - zajmotraìoca, u izvr{avnju njegovih teku}ih obaveza. Re~ je o dva pokazatelja likvidnosti: jednog u {irem, i drugog u uèm smislu. (1.1.) Teku}i ili op{ti racio likvidnosti (‘cuurent liquidity ratio’) izraàva se odnosom obrtnih sredstava prema teku}im obavezama. To je pokazatelj raspoloìvosti obrtnih sredstava preduze}a zajmotraìoca u odnosu na teku}e kratkoro~ne obaveze. U ameri~koj praksi se smatra poèljnim da odnos teku}ih obrtnih sredstava prema teku}im kratkoro~nim obavezama bude 2:1. Naravno, ovo pravilo, koje se u ameri~koj praksi popularno naziva ‘pravilo palca’ (‘rule of tumb’), treba uzeti dosta uslovno, {to zavisi od svake konkretne situacije i vrste aktivnosti preduze}a. Ina~e, visok pokazatelj ovog racija ukazuje na neefikasnu upotrebu kapitala, a suprotno, isuvi{e nizak pokazatelj je znak prisutne nelikvidnosti preduze}a. (1.2.) Racio likvidnosti u uèm smislu (‘quick ratio’ ili ‘acid test ratio’) predstavlja o{trije merilo likvidnosti preduze}a zajmotraìoca i izraàva se odnosom obrtnih sredstava umanjenih za zalihe prema teku}im obavezama. O{trina ovog pokazatelja je u relativnom teèm pretvaranju zaliha u likvidna sredstva po knjigovodstvenoj vrednosti, {to je razlog da se izuzimaju iz obtrnih sredstava. U ovom slu~aju poèljnim se smatra odnos 1:1, pri ~emu treba voditi ra~una da }e kvalitet pokazatelja zavisiti od mogu}nosti naplate potraìvanja i rokova u kojima dospevaju obaveze. (2) Racija aktivnosti (‘aktivity ratios’) pokazuju efikasnost kori{}enja raspoloìvih sredstava u ostvarivanju prihoda preduze}a. Grupa ovih pokazatelja zasniva se na odnosu pojedinih delova ili pozicija aktive prema

prodaje/prodaju (2.3) racio op{tih i administrativnih tro{kova = op{ti i administrativni tro{kovi/prodaju (2.4) racio depresijacije i rente = depresijacija plus renta/prodaju (3) Raciji leverage-a: (3.1) leverage ratio = ukupan dug/ukupna sredstva (3.2) racio pokri}a fiksnih tro{kova = prihod raspoloìv za pokri}e fiksnih tro{kova/fiksne tro{kove (3.3) potreba uplate u amortizacioni fond pre oporezivanja prihoda = uplata za amortizacioni fond/1.0 minus stopa poreza (4) Raciji likvidnosti (4.1) teku}i racio = teku}a sredstva/teku}e obaveze (4.2) obrtna sredstva = teku}a aktiva minus teku}e obaveze (4.3) koeficijent brzine obrta = teku}a sredstva manje zalihe/teku}e obaveze (5) Raciji profitabilnosti (5.1) stopa marè na ukupan prihod = neto prihod/bruto prihod (5.2) povra}aj inveticija = neto prihod plus kamata/ukupna sredstva (5.3) povra}aj neto vrednosti = neto prihod/neto vrednost Raciji uzroka i posledica obuhvataju dve grupe pokazatelja. Oni se koriste kao dopuna za sagledavanje kreditne sposobnosti zajmotraìoca i komplementarni su sa prvom grupom bazicnih racia analize finansijskih izve{taja. Te grupe su: (1) raciji uzroka i (2) raciji efekata. Vidi: William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 104107.


441

ostvarenom prihodu preduze}a. Izloì}emo ukratko su{tinu ~etiri grupe ovih pokazatelja. (2.1.) Prose~ni period naplate (‘average collection period’) je odnos neto potraìvanja od kupaca prema godi{njem obimu prodaje podeljenom na 360 dana. Predstavlja prose~an period izraèn u danima, u kojem se vr{i naplata potraìvanja od kupaca. Poredi se na nivou grane i uo~avaju odstupanja. Odstupanja na niè ukazuju na relativno duè kreditiranje kupaca, {to treba da ima svog odraza na prihod, tro{kove i dobit. (2.2.) Koeficijent obrta zaliha (‘inventory turnover ratio’) ocenjuje likvidnost postoje}ih zaliha. Nizak koeficijent obrta zaliha moè rezultirati iz slabih prodajnih napora, zastarele robe ili nedovoljne kontrole kvaliteta. (2.3.) Koeficijent obrta obrtnih sredstava (‘net working capital turnover ratio’) meri adekvatnost obrtnog kapitala za podr{ku prodaje. Dok visoka stopa obrta uop{teno pokazuje efikasnost kori{}enja obrtnih sredstava, previ{e velika stopa moè biti signal budu}ih problema. Na primer, smanjenje nivoa zaliha }e dovesti do porasta koeficijenta obrta obrtnog kapitala, me|utim budu}a prodaja mogla bi biti ugroèna da promtno izvr{ava porud`bine. Esktenzivno kori{}enje kratkoro~nog duga }e tako|e dovesti do porasta stope obrta obrtnog kapitala. (2.4.) Koeficijent obrta fiksnih sredstava (‘fixed asset turnover ratio’) je finansijska mera kori{}enja kapaciteta. Ona pokazuje koliko su postrojenja i oprema neophodni za podr{ku nov~ane jedinice prodaje. [to je ve}i koeficijent, to je ve}a efektivnost kori{}enja fiksne aktive. (2.5.) Koeficijent obrta ukupne aktive (‘total asset turnover ratio’) je pokazatelj prodajnog autputa po nov~anoj jedinici ukupne aktive. Ovaj koeficijent pokazuje adekvatnost obima prodaje u odnosu na ukupne resurse (aktivu) firme. (3) Raciji finansijskog leveridà ili poluge (‘financial leveradge ratios’) su koeficijenti za merenje sposobnosti firme za sticanje i servisiranje dodatnog duga. (3.1.) Stopa zaduènosti (‘debit ratio’) pokazuje procenat ukupnih resursa obezbe|enih od kreditora. Ponekad pokazuje druga~ije odnosno indicira mogu}u za{titu kreditora od pogor{anja vrednosti aktive. (3.2.) Odnos ukupnog duga prema deoni~kom kapitalu (‘debit to equity ratio’) je pokazatelj zaduènosti na nov~anu jedinicu deoni~kog kapitala.


442

(3.3.) Koeficijent pokrivenosti kamate (‘interest coverage ratio’) pokazuje odnos zarade pre poreza prema ukupnoj pla}enoj kamati. (3.4.) Koeficijent pokrivenosti fiksnih obaveza (‘fixed charge coverage ratio’) pokazuje odnos raspoloìvog prihoda za izmirenje fiksnih obaveza. (4) Raciji profitabilnosti (‘profitability ratios’) reflektuju sposobnost menad`menta da koristi resurse firme u generisanju profita. (4.1.) Stopa marè bruto profita (“gross profit margin ratio”) je najva`niji element u odre|ivanju kona~nog nivoa profitabilnosti. To je komparacija prihoda koji poti~e od prodaje proizvoda prema tro{kovima proizvodnje odnosno nabavke (u trgovini) prodate robe. (4.2.) Stopa marè prinosa (‘net profit margin ratio’) pokazuje odnos neto profita prema vrednosti neto prodaje, odnosno pokazuje koliko se ostvaruje prinosa na nov~anu jedinicu vrednosti prodaje. (4.3.) Stopa prinosa na ukupna sredstva (‘return on investment - total assets – ratio’) je pokazatelj profitabilnosti ukupne aktive odnosno stopa prinosa na ukupna sredstva. Pokazuje efikasnost upravljanja ukupno angaòvanim sredstvima. (4.4.) Stopa prinosa na nominalni kapital (‘retun on stockholders equity ratio’) je merenje efikasnosti menad`menta u odnosu na deoni~ki kapital. To po mnogima predstavlja kona~ni kriterijum efikasnosti menad`menta. Pojedinci obi~no ulaù u poslove sa anticipacijom da }e ulaganja generisati prinos koji }e prevazi}i druge otvorene mogu}e opcije. 13.3.6. Rangiranje kreditne sposobnosti zajmotraìlaca Rangiranje kreditne sposobnosti vr{i se preko slede}ih elemenata (pregled 13-6):45) (1) kompetentnost menad`menta preduze}a, (2) ocena kreditne sposobnosti preduze}a od nezavisnih firmi i institucija van

banke, (3) ocena data od strane banke, i (4) ukupni rejting zajmotraìoca. Pregled 13-6: Komponente rangiranja kreditne sposobnosti zajmotraìoca

45) Analytical Methods in Banking, Edited by Koloman J., New York, 1976.godine, str. 289.


443

Kompetentnost menad`ment tima

Eksterna ocena Interna ocena Ukupni rejting

visok

visok prose~an grani~ni

visok visok

prose~an

Visoka

dobar visok

prose~an grani~ni

visok visok

prose~an

zadovoljavaju}i visok

prose~an grani~ni

prose~an grani~ni grani~ni

visok



Prose~na

dobar


prose~an prose~an grani~ni

zadovoljavaju}i

visok grani~ni grani~ni


visok



Grani~na

dobar


grani~ni grani~ni grani~ni

zadovoljavaju}i


grani~ni grani~ni

neprihvatljiv Zahtevi zajmotraìlaca su razli~iti sa vi{e aspekata, kako sa stanovi{ta obima traènog kredita, svrhe kojoj }e kredit sluìti i vrste posla koji }e se uz pomo} kredita obaviti tako i sa aspekta sigurnosti vra}anja kredita, stope profitabilnosti koju kreditirani posao treba da ostvari itd. Kad se tome doda i skoro stalni nedostatak raspoloìvih resursa odnosno kreditnog potencijala, postavlja se pitanje, kako banka da se opredeli za izbor pojedinih kreditnih opcija u uslovima kad vi{e zajmotraìlaca ispunjava od minimalnih ka maksimalnim uslovima kreditne sposobnosti. Za izvo|enje redosleda odnosno za rangiranje zajmotraìlaca po kreditnoj sposobnosti, koriste se napred navedeni elementi da bi se dobio kona~an rang zajmotraìlaca. Kako se vidi iz pregleda 13-6., prvo se vrednuje kompetentnost menad`ment tima zajmotraìlaca, koja moè biti: visoka, prose~na i grani~na. U okviru svake od ove tri gradacije kompetentnosti menad`menta, dolazi eksterna ocena tako|e


444

gradirana na tri nivoa: visok, dobar i zadovoljavaju}i. Dalje sledi interna ocena kao: visok, prose~ni i grani~ni. Kona~ni je ukupan rejting kreditne sposobnosti zajmotraìlaca, kao rezultat ukupno izvedenog kvaliteta prethodnih vrednosti sva tri kriterijuma. 13.3.7. Rizik naplate odobrenog kredita Kaè se da banka ‘nikad’ ne odobrava lo{ kredit, kredit postaje lo{ samo posle odobrenja. Po{to banka putem kreditiranja obezbe|uje glavni izvor prihoda, va`no je da ima kontrolu gubitaka na kreditima i da ih odràva na relativno maloj margini, kako bi mogla da ostvari zadovoljavaju}i profit i dividendu. Zbog toga bankari nastoje da kontinuirano budu u toku sa efektima poslovanja du`nika, kako bi blagovremeno mogli uticati na povoljne ishode za banku. Problem kredita nastaje kad se kod du`nika javlja kriza gotovine i du`nik nije u mogu}nosti da raspoloìvom gotovinom podmiruje operativne potrebe i izvr{ava dospele obaveze. Dakle, kad je kredit ve} odobren i kad je zajmoprimac povukao sredstva sa ra~una banke na svoj ra~un odnosno kad je kredit iskori{}en, jedan od primarnih zadataka kreditnog referenta je pra}enje poslovanja zajmoprimca i procena odre|enih doga|aja i promena u pona{anju menad`menta zajmoprimca. Evo nekih promena koje mogu biti interesantne za banku pre nego {to nastanu problemi vra}anja kredita: 46) (1) Glavni problemi mogu nastati u poslovanju firme ako se de{avaju promene

u menad`mentu du`nika, pogotovu ako iz firme ode klju~ni ~ovek generalni direktor, ili pak klju~ni ~ovek iz prodaje {to, po pravilu, dovodi do pogor{anja poslovanja;

(2) Banka bi morala biti svesna i va`nih promena u li~nim navikama i obi~ajima postoje}eg menad`ment tima du`nika, koje nisu direktno povezane sa poslovanjem firme kao {to su zdravstveni problemi, razvod, smrt bliskog prijatelja;

(3) Promene u trendu industrije, koje mogu uticati na poslovanje du`nika da on ne moè vi{e da posluje konkurentski profitabilno kao {to je pad tra`nje odre|ene robe, pad kupovne mo}i potro{a~a;

(4) Nova konkurencija u industrijskom rastu moè da prouzrokuje smanjenje prodaje i pad profitabilnosti.

(5) Pogor{anje u celoj ekonomiji moè ‘pretvoriti’ jedan dobar kredit u lo{ kredit usled inflacije, recesije;

46) Willard Alexsander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 658.


445

(6) Rapidan rast poslovanja - ekspanzija tako|e moè voditi du`nika u probleme. Kad prodaja doìvljava bum, menad`ment obi~no postaje previ{e ambiciozan i nastoji da pove}a kapacitete, èli da u~ini previ{e i prebrzo i obi~no ne stiè pravovremeno da kompletira dodatne ma{ine i kadrove, {to dovodi do odre|enih problema;

(7) I dràvna regulativa moè da prouzrokuje va`ne probleme u slabljenju konkurentnosti u industriji.

Naravno, ovi problemi mogu prouzrokovati te{ko}e kod du`nika i va`no je da ih banka “otkrije” pre po~etka vra}anja kredita. Me|utim, kad problemi nastanu i kad se po~nu reflektovati na vra}anje kredita, banka pri tome treba imati na umu va`ne sugestije za smanjenje rizika naplate kredita. To se naro~ito manifestuje prilikom ka{njenja odnosno prekora~enja roka vra}anja kredita i pri tome se treba truditi da se postupa na slede}i na~in: (1) Nikad ne dozvolite korisniku kredita (du`niku) da se ose}a da je samo jedan

od mnogih delinkvenata. Poku{ajte da izazovete odre|eni stepen saradnje sa du`nikom.

(2) Kad du`nik propusti bilo koji deo ugovora, odmah determini{ite razlog. (3) Sa~inite plan akcije za saradnju sa du`nikom za servisiranje duga u

budu}nosti. (4) Budite tvrdi ali pozitivni, kad aktivirate zalogu (kolateral) du`nika. (5) Izbegavajte prete}a pisma (izve{taje) du`niku. (6) Kontaktirajte du`nika na najpodesniji na~in. (7) Ne raspravljajte se pri neispunjenju prvog pla}anja rate po ugovoru, ve} to

smatrajte kao rutinsku stvar. 47) Ako situacija zahteva preduzimanje fizi~kog posedovanja zaloge (kolaterala), odluka treba da bude izvr{ena odmah. Svako ka{njenje moè prouzrokovati kori{}enje pre~eg prava od strane drugih kreditora. Krajnji ishodi mogu biti: 48) - kontinuitet poslovanja, - likvidacija posla, - izbor bankrotstva. 13.4. UPRAVLJANJE RIZIKOM DUGORO^NOG KREDITA

47) Duane b. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 416. 48) WillardAlexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, str. 662-666.


446

13.4.1. Neizvesnost u dono{enju dugoro~nih odluka U savremnim trì{nim uslovima, gde je sloènost dono{enja odluka o odobravanju kredita sve ve}a i gde se vr{e sve kompleksnije pripreme za njihovo dono{enje i u uslovima gde su potrebe nosilaca privrednih aktivnosti sve vi{e izraène za investicionu aktivnost i za dugoro~ne kredite, teì{te razmatranja banke po zahtevima za dugoro~ne kredite se sve vi{e pomera na ocenu o valjanosati investicionih programa i projekata, a sve manje na trenutni bonitet zajmotraìoca. Naime, trenutni bonitet zajmotraìoca je samo prvi vaàn uslov i utisak o njegovoj ekonomskoj snazi, uspehu i te{ko}ama sa kojima se suo~ava. Pri tome se mogu, i obi~no se koriste, i faktori analize i ocene kreditne sposobnosti kao i za kratkoro~no kreditiranje. Me|utim, dugoro~no kreditiranje privrede nosi sa sobom znatno ve}i stepen rizika u odnosu na kratkoro~no kreditiranje privrede. Poznato je da se sa pove}anjem perioda na koji se kredit odobrava pove}ava i stepen rizika povra}aja kredita. Te{ko je odrediti granicu kad merljivi i predvidivi rizik prelazi u neizvesnost. Savremena brzina menjanja faktora u okruènju je takva da treba ra~unati uz ma kakva predvi|anja, da }e do}i do korenitih tehnolo{kih promena, nivoa znanja i ekonomskih uslova u toku veka jednog investicionog projekta, koji je retko kada manji od 5 godina. Su{tina sagledavanja dimenzije rizika i neizvesnosti je u tome, da se svestranom stru~nom analizom i ocenom investicionog projekta rizik ublaì odnosno da se uticaj elemenata neizvesnoti locira u prihvatljive granice. Iz navedenih konstatacija proizilazi da je za banku kao kreditora va`no sagledavanje kako kreditne sposobnosti invesitora, kratkoro~ne i posebno dugoro~ne, tako i validnosti investicionog projekta. âk je poenta na valjanosti investicionog projekta, po{to njegovim aktiviranjem treba ostvariti profitabilnu proizvodnju u budu}em periodu iz koje }e se obezbediti vra}anje dugoro~nog kredita. Smatra se da brojni faktori uti~u na rizik investicija, a time i na rizike njihovog finansiranja, i oni su ve}i:49) (1) ako je vek investicionog projekta duì, (2) ako je vrednost investicionog projekta ve}a, (3) ako je tehnologija investicionog projekta sloènija, (4) ako je re~ o grani u kojoj presudan uticaj imaju savremena znanja, inovacije

(na primer: elektronika), (5) ako je proizvodni asortiman ve}i, visoko supstituivan drugim proizvodima i

ima visoko elasti~nu tra`nju,

49) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 46-47.


447

(6) ako je privredna stabilnost zemlje manja, i sli~no. Mada je u ovom sloènom poslu analize i ocene investicionog poduhvata nuàn odre|eni redosled aktivnosti, nema sumnje da je potrebno uzeti u obzir sve eliminacione elemente prethodnih razmatranja kako samog investitora tako i investicionog projekta. Pri tome se mogu desiti tri situacije: prva, da je investitor kreditno sposoban i da je dobar projekat; druga, da je investitor kreditno nesposoban, a projekat dobar, i tre}a, da je investitor kreditno sposoban, a da je projekat lo{. Teoretski je mogu}a situacija koja polazi od toga da je investitor kreditno nesposoban i da je projekat lo{, pa je i ne uzimamo u obzir. Sa stanovi{ta banke je va`no da se prilikom konkretnog investicionog zahvata, pri kome se ra~una na kreditna sredstva banke, uzmu u obzir tri aspekta: (1) mogu}nosti banke da prati konkretan investicioni projekat, (2) kreditna sposobnost investitora, naro~ito njena dugoro~na dimanzija, (3) validnost konkretnog investicionog projekta. Svi navedeni aspekti zahtevaju vi{edimenzionalnu, detaljnu stru~nu analizu, kako bi se u krajnjoj konsekvenci donela odgovaraju}a odluka: prihvatiti investicioni projekat i odobriti investicioni kredit ili odbiti zahtev za investicioni kredit po{to je analizom projekta ocenjeno da ne obezbe|uje dovoljnu sigurnost povra}aja uloènih sredstava. 13.4.2. Su{tina kreditne sposobnosti investitora Banka kao kreditor treba da kompleksno sagleda kako kreditne sposobnosti zajmotraìoca tako i valjanost svakog investicionog projekta zajmotraìoca. Egzaktno utvr|ivanje performansi i efektivnosti investicionog projekta u duèm budu}em periodu treba da pokrije visok stepen rizika plasmana banke. U cilju zadovoljavanja ovih kriterija, smatra se da je korisno da ovaj sloèni posao banke obave u tri dela: (1) u prvom delu se putem op{tih metodolo{kih pristupa formira gruba slika

performansnosti i kreditne sposobnosti investitora, koja je u dobrom delu standardizovana i predstavlja prvi selekcioni filter;

(2) drugi deo je znatno sloèniji i obuhvata kompleksnu i egzaktnu analizu o~ekivanih finansijskih, ekonomskih i dru{tvenih efekata predloènog projekta;

(3) tre}i deo predstavlja sintezu analiti~kih ocena prva dva dela, tj. ocene kreditne sposobnosti invstitiora i o~ekivane performansnosti predloènih


448

projekata, kojom se dolazi do elemenata za formulisanje kona~ne kreditne odluke i izbora najboljeg investicionog projekta. 50)

U okviru prve grupe indikatora, tj. kod ocene kreditne sposobnosti investitora fokusira se analiza profitabilnosti, kvalitet poslovne strategije i politike te stopa kapitalizacije bilansa. Profitabilnost u proteklom periodu investitora je pouzdan indikator uspe{nosti njegovog poslovanja. Kod novih preduze}a ne postoji takav indikator i zbog toga se ulaganja smatraju izuzetno rizi~nim. Fizionomija, struktura i adaptabilnost poslovne strategije i politike su tako|e dobri indikatori performansi zajmotraìoca. Kona~no, stopa kapitalizacije predstavlja pouzdan indikator stabilnosti investitora i krajnji izvor za naplatu plasiranog zajma. Druga grupa indikatora kreditne sposobnosti investitora obuhvata stepen konkurentnosti na trì{tu, nivo tehnologije i opremeljenost proizvodnih kapaciteta, stepen promenljivosti uslova privredne grane, sposobnost adaptacije, stepen inovacija i timsko kreiranje poslovnih poduhvata. Tre}a grupa indikatora pokazuje stopu rasta obima preduze}a u proteklom periodu, stepen likvidnosti i solventnosti, sposobnost servisiranja dugova i otplatne mogu}nosti i stepen za{ti}enosti od strane dràve. Pri tome se naro~ita pa`nja posve}uje analizi determinanti uspe{nosti, razvoja i trì{ne propulzivnosti investitora. U okviru ocene kreditne sposobnosti zajmotraìoca treba sagledati kadrovske resurse, razvojnu perspektivu i marketing orijentaciju investitora. Kao pogodan standardizovani pristup oceni kreditne sposobnosti investitora koriste se testovi spremnosti investitora da odgovori unapred definisanim uslovima ugovora o zajmu preko indikatora kao {to su: 51) (1) sposobnost apsorbovanja odgovaraju}eg obima i uslova kredita, (2) obim slobodne, nevezane aktive preduze}a, (3) stepen razvijenosti i stabilnosti poslovnog sistema, (4) sposobnost investitora da realizuje i izvr{ava osnovne odredbe ugovora, (5) stepen optere}enosti obavezama izvan ovog ugovora, (6) adekvatnost raspolaganja licencama, patentima, za{titnim znakovima,

ostalim poslovnim pravima i pozicijama (‘goodwill’), kao garancija za prosperitet uspe{nog poslovanja,

(7) rizik poslovnih proma{aja i gubitaka po osnovu ve} ranije sklopljenih aran`mana investitira,

(8) realnost finansijskog izve{taja u pogledu imovinske pozicije, (9) postojanje eventualnih prikrivenih poreza, (10) zalo`na sposobnost,

50) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 366. 51) Ibidem, str. 368.


449

(11) periodi~no izve{tavanje banke o bilansnim stanjima, (12) odràvanje ugovorene stope trajnih obrtnih sredstava, (13) nadzor poslovnog integrisanja investitora, (14) ograni~avanje novog zaduìvanja preduze}a, (15) sankcije u uslovima nesolventnosti i/ili bankrotstva. Odgovori na navedena pitanja su korisni indikatori banci o kreditnoj sposobnosti investitora odnosno zajmotraìoca. Zajedno sa procenom validnosti investicionog projekta, mogu ~initi pouzdanu osnovu za procenu rizika investicionih ulaganja odnosno za odobravanje dugoro~nog kredita. Dakle, slede}i vaàn posao banke usmerava se na analizu, vrednovanje, rangiranje i izbor investicionog projekata koriste}i se pri tome odre|enim metodama, postupcima i kriterijumima. 13.4.3. Metode procene kreditne sposobnosti investitora Vrednovanje investicionog projekta zasniva se na manje ili vi{e neizvesnim pretpostavkama. To se izraàva stepenom neizvesnosti de{avanja odre|enih doga|aja u budu}nosti koju pokriva period otplate investicije. Cilj je da se sa {to vi{e elemenata sagledaju uslovi i mogu}nosti efektivnosti investicije. Stoga se procena sposobnosti investitora svodi na efektivnost poslovanja investitora posle investicionog zahvata i njegovu sposobnost za vra}anje dugoro~nog kredita. Smatra se da, sa stanovi{ta preduze}a, dono{enje ekonomskih odluka ima tri klju~ne ekonomske implikacije: 52) (1) investiciona odluka (ekonomski motiv), (2) finansijska odluka (nov~ano pra}enje aktivnosti), (3) dividendna odluka (motiv zarade). Pri tome, osnovni ili primarni ciljevi preduze}a su: dugoro~ni, da maksimizira dobit odnosno dividendu deoni~ara i da maksimizira trì{nu vrednost deonica, i kratkoro~ni, da odràva kontinuitet proizvodnje i prodaje. Kvantitativni pristupi omogu}uju pobolj{anje kvaliteta odlu~ivanja, odnosno u funkciji su ja~anja pristupa kvalitetu. U tom pravcu }emo ukratko razmotriti metode za procenu sposobnosti vra}anja dugoro~nog kredita. Metode za procenu sposobnosti vra}anja dugoro~nog kredita odnosno rapoloìvosti sredstava za vra}anje dugoro~nog kredita su: 53)

52) G.T. Stevens, Jr.: Economic and Financial Analysis of Capital Investments, John Wiley and Sons, New York, 1979. godine, str. 1-3. 53) Donald S. Redding: Longer Term Lending, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls I. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988. godine, str. 689-693.


450

(1) bankarski koncept toka gotovine pod imenom metod FATSATL (‘funds

available to service additional term loans’), (2) izve{taj o toku gotovine, izvorima i kori{}enju (metoda ‘cash flow’), (3) koncept pokri}a celog perioda otplate kredita (‘the years’ coverage

concept’). (1) Metoda FATSATL (‘Funds Avalilable To Service Additional Term Loan’) je pristup koji posmatra generisanje sredstava putem zarade i raspoloìvih za servisiranje otplate dodatnog duga. Formula se moè predstaviti na slede}i na~in: Zarada posle poreza (ATX) Plus: Negotovinki tro{kovi (amortizacija, depresijacija i promene u odloènom porezu (NCC) = Gotovina iz poslovanja (ATX + NCC)

Minus: Dividende (ako je normalno pla}ena zajmotraìocu) (D) Minus: Izdaci za fiksni kapital (obi~no kupovina male opreme - krupna oprema trebala bi se sama finansirati) (FX) Minus: Teku}a dospe}a dugoro~nog duga koji je ve} u knjigama (CMLTD - AOB) Minus: Kamata na novi kredit (posle efekta poreza) (Δ INT) Minus: Pove}anje obrtnog kapitala (tj. na stalnom nivou prometne aktive ili neto razlika izme|u teku}ih sredstava i teku}ih obaveza) (Δ WC) = SREDSTVA RASPOLO@IVA ZA SERVISIRANJE DODATNOG KREDITA

Formula sa skra}enicama izgleda ovako:

Za izbor pojedina~nog projekta treba imati u vidu slede}e grupe kriterija: (1) marketing kriterije, (2) tehni~ke kriterije, i (3) finansijske kriterije.54)

54) The Capital Budgeting Handbook, Edited by: Mike Kaufman, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1986. godine, str. 399.

FATSATL = (ATX + NCC) - D - FX - (CMLTD - AOB)- ΔINT - ΔWC


451

Marketing kriteriji polaze od trì{ta odnosno od potreba kupaca i potro{a~a budu}ih proizvoda i usluga, koje su projektom definisane kao finalni outputi. Pored fizi~kih karakteristika budu}eg proizvoda i njegove upotrebne vrednosti, veoma su va`ni projektovana visina cene proizvoda i usluga i budu}i kanali prodaje na koje se projekat oslanja. Ne malu pa`nju zasluùje i na~in komunikacije sa budu}im kupcima i potro{a~ima u cilju blagovremenog upoznavanja sa svim elementima marketing miksa novog projekta. Bez sagledavanja trì{ne dimenzije ne mogu se o~ekivati zadovoljavaju}i efekti profitabilnosti. Pored navedenih elemenata marketing kriterija, va`no je da projekat ispuni i odre|ene tehni~ke i finansijske kriterije. Me|u najva`nije tehni~ke kriterije spadaju vrsta tehnologije i njena koncepcija, koje omogu}avaju proizvodnju savremenog, funkcionalnog, kvalitetnog i relativno jeftinog proizvoda respektuju}i raspoloìve materijalne, ljudske i finansijske resurse za novu proizvodnju. Sr` finansijskog kriterija moè se najlak{e izraziti preko koncepta toka gotovine,55) koji se moè predstaviti i slede}om relacijom: neto profit + depresicijacija - porast potraìvanja - porast zaliha + porast dugovanja = tok gotovine. (2) Koncept toka gotovine (‘cash flow concept’) ili proces toka gotovine56) moè se predstaviti kao jedan sistem cirkulacije i transformacije sredstava. Ustvari, taj proces podrazumeva kru`ni tok tranformacije jednog oblika sredstava u drugi i to polaze}i od gotovine, preko materijala, zaliha, potraìvanja i naplate. Cilj je ostvariti pozitivan neto tok gotovine, kako bi se podmirile obaveze prema otplatama kredita. Da bi se bolje razumeo koncept i proces toka gotovine, ukazujemo na komponente upravljanja procesom toka gotovine, koje ~ine: (1) potraìvanja, (2) prodajni uslovi, (3) kreditna politika, (4) zalihe, (5) kvantitativna kontrola i (6) ra~unovodstveni metod.57) Na osnovu navedenih komponenata ili elemenata procesa toka gotovine, razlikuje se pet faza u konstrukciji budèta toka gotovine,58) koje prikazuje slika 13-3.

55) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 497. 56) Bryan E. Milling: Cash Flow Problem Solver Procedures and Rationale for the Independent Businessman, Chilton Book Company, Rander, Pa., 1981. godine, str. 6. 57) Ibidem, str. 18-87. 58) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 472.


452

Procena primanja gotovine: - prodaja za gotovinu - naplata putem ra~una - drugi priliv gotovine

PRVA FAZA

Procena tere}enja gotovine: - kupovina materijala - operativni izdaci - pla}anje duga - dividende

DRUGA FAZA

Neto tok gotovine: + neto priliv gotovine - neto odliv gotovine

TRE]A FAZA

Saldo gotovine ÊTVRTA FAZA

Iznad minimuma ili umanjenje salda

gotovine: - otplata duga - investiranje vi{ka

Ispod minimuma ili umanjenje salda

gotovine: - pozajmljivanje novih sredstava

- minus

= jednako

+ plus ili - minus

Ako je

PETA FAZA

Slika 13-3: Faze u procesu toka gotovine

(3) Koncept pokri}a celog perioda otplate kredita (‘the years coverage concept’) je tre}i pristup koji uzima u obzir ukupan dugoro~ni dug du`nika, dodaju}i mu odgovaraju}e tro{kove finansiranja i dele}i dobijeni iznos merama toka gotovine. Dobijeni iznos je indikacija broja godina da se otplati dug. Ako je broj godina pokri}a u okviru normalnog bankarskog ranga otprilike period pet do sedam godina, onda se moè zaklju~iti da preduze}e moè na}i finansiranje kod neke banke, po{to je to dugoro~ni kredit sa rokom koji banke odobravaju. Ovaj pristup ima dva jedinstvena aspekta: prvi, koji podrazumeva razmatranje uklju~enja teku}eg iznosa projektovane kamate za prvu godinu na sve druge godine idu}i unazad otprilike pet godina i idu}i unapred pet; ako neko koristi tu


453

istu kamatnu stopu i ostvaruje zaradu u nekoliko pro{lih godina pod normalnim uslovima kori{}enja bankarskog kredita, onda se moè zaklju~iti da du`nik ima dovoljno uslova za kredit: drugi, koji se sastoji u tome da se dividenda i kapitalni izdaci posle prve godine smatraju diskrecionim i da nisu uklju~eni u koeficijent pokrivenosti. 13.4.4. Analiza i selekcija investicionih projekata Ograni~eni proizvodni, ekonomski i finansijski resursi uslovljavaju strogu, objektivnu i bri`ljivu analizu, ocenu i selekciju investicionih programa i projekata. Cilj je da se izborom projekata omogu}i racionalno kori{}enje postoje}ih resursa i ostvare najpovoljniji finansijski, ekonomski i dru{tveni rezultati. Da bi se to u praksi ostvarilo, primenjuju se odre|eni pristupi pri analizi i selekciji investicionih projekata, koji mogu biti: bankarski, razvojni i dru{tveni. Bankarski ili klasi~ni pristup se primenjuje kod finansiranja projekata u kojima krediti banke imaju primarno u~e{}e, pa usled toga banke i nastoje da ograni~e rizik u ovim investicijama i za{tite svoja uloèna sredstva. Razvojni pristup analizi i oceni investicionih projekata se koristi kod projekata bitnih za razvoj odre|ene privredne grane, oblasti ili regiona. Dru{tveni pristup fokusira odre|ene dru{tveno-ekonomske kriterije ocene i izbora najkrupnijih infrastrukturnih projekata, koji imaju {ire dru{tveno-ekonomske implikacije (bezbednost, kvalitet, informacije). Ovde }emo se zadràti na {iroj aplikaciji bankarskog pristupa analizi i selekciji investicionih projekata. Bankarski ili klasi~ni pristup fokusira mikroekonomske i mikrofinansijske kriterije:, u profitabilnost, likvidnost, tro{kovi, interno finansiranje, rizik investicionog projekta i investitora. Pri analizi i oceni investicionih projekata, banke uglavnom koriste tri poznata (alternativna) metoda ocene investicionih projekata: (1) metod neto sada{nje vrednosti, (2) metod interne stope rentabilnosti i (3) metod povra}aja sredstava. Razvojni i dru{tveno-ekonomski pristupi koriste pragmati~ne metode iterativnog i sintetizovanog valorizovanja odre|enih kriterija (UNIDO metodologija, metodologija Svetske banke IBRD i L-M tj. Little-Mirrlees metoda).59) Za analizu i selekciju investicionih projekata, potrebno je izvr{iti njihovu svestranu ocenu i analizu. Ovaj posao se obavlja u tri faze: (1) predinvesticiona analiza, (2) preliminarna ocena, i

59) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 371.


454

(3) ocena finansijskih efekata investicionih projekata. Predinvesticiona analiza predstavlja najgrublju selekciju projekata, koji ne zadovoljavaju osnovne zahteve i tandardizovana i uniformisana, pa se gruba provera performansi projekta vr{i na osnovu analize slede}ih parametara: 60) (1) identifikacija projektnog programa, (2) finansijska sposobnost investitora, (3) trì{na sposobnost investitora, (4) trì{na propulzivnost, (5) tehni~ko-tehnolo{ka re{enja, (6) lokacija, (7) op{ti ekonomsko-finansijski aspekti, (8) preliminarna prihvatljivost. Svaki od navedenih parametara predstavlja elemenat na osnovu koga se moè parcijalno izvesti ocena o pojedinim segmentima investicionog projekta. Ukupna preliminarna ocena investicionog projekta zasniva se na indikativnim performansama mikroekonomske i mikrofinansijske efektivnosti projekta i to na: 61)

(1) oceni mikroprofitabilnosti, (2) oceni dru{tveno-ekonomske efikasnosti, (3) oceni finansijske adekvatnosti, i (4) oceni elemenata neizvesnosti u realizaciji projekta. Mikroprofitabilnost projekta ocenjuje se na bazi stope bruto kumulativnosti, koja se dobija odnosom bruto akumulacije prema ukupnim investicionim ulaganjima i treba da je ve}a od nule. Kod vi{e alternativnih projekata utvr|uje se relativno najve}a stopa kao selekcioni kriterij preliminarne ocene. Me|utim, kriterij moè biti i unapred zadana minimalna ili standardna stopa profitabilnosti, {to predstavlja o{triji kriterij selekcije. Ocena dru{tveno-ekonomske efikasnosti projekta podrazumeva utvr|ivanje efekata na dru{tveno-ekonomski razvoj zemlje. Ova ocena direktnih i indirektnih efekata se zasniva na sintezi merljivih i kvalitativnih pokazatelja. Minimalni uslov uspe{ne preliminarne ocene jeste nulta ili pozitivna stopa dru{tvene profitabilnosti ili jednaka (ve}a) u odnosu na dru{tvenu standardizovanu stopu. Finansijska realnost projekta ocenjuje se na osnovu funkcije likvidnosti u toku aktivizacionog perioda i otplatnog potencijala investitora. Stope likvidnog i

60) Ibidem, str. 371. 61) Ibidem, str. 374-375.


455

otplatnog potencijala treba da su jednake ili ve}e od nule, da bi se dobila afirmativna preliminarna ocena finansijske realnosti projekta. Preliminarna ocena projekta obuhvata i analizu elemenata neizvesnosti realizacije i ìvota projekta. Pri tome se utvr|uje margina rizika u razli~itim scenarijima privrednih uslova i tokova, pri ~emu je osnovni cilj da se utvrdi realnost projekta u uslovima nepovoljnih varijacija obima poslovanja i cena inputa - autputa. Obi~no se ide na utvr|ivanje minimalnog praga profitabilnosti u uslovima mogu}eg najnièg obima ekonomije projekta i najnepovoljnijih cena resursa i finalnih proizvoda odnosno usluga. Potom se istraùje stepen verovatno}e ostvarivanja pojedinih scenarija kretanja obima proizvodnje i cena, kako bi se utvrdio o~ekivani nivo rizika. Visok stepen rizika nepovoljnih kretanja osnovnih indikatora kvaliteta budu}e proizvodnje treba da bude signal za isklju~ivanje projekta iz dalje procedure. Realnost nastupanja nepovoljnih kretanja i visok stepen osetljivosti projekta (na nepovoljna kretanja u toku ekonomskog veka projekta) su indikatori za negativnu preliminarnu ocenu projekta. 13.4.5. Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata Investicioni projekti, koji su zadovoljili predinvesticionu analizu i “dobili” pozitivnu preliminarnu ocenu, stekli su uslove za izradu investicionih studija i dalju selekciju po osnovu finansijskih efekata i rizika sa ciljem da se odaberu investicioni projekti koji nude najve}e finansijske efekte uz minimalne rizike ulaganja finansijskih sredstava. Merenje finansijskih efekata vr{i se pomo}u: (1) stati~kih i (2) dinami~kih metoda. Stati~ki metodi polaze od kriterija validnosti projekta u izabranom periodu odnosno izabranoj godini aktivizacionog perioda projekta. Obi~no su u primeni slede}i kriteriji: akumulacija na angaòvana poslovna sredstva, dobit po radniku, investiciona ulaganja u osnovna i obrtna sredstva po radniku, neto devizni efekat, utro{ak energije po jedinici proizvoda itd. Me|utim, dinami~ki metodi koriste tehniku diskontovanja tj. svode inpute i autpute pa i sve efekte na sada{nju vrednost, pri ~emu se stvaraju uslovi uporedivosti svih elemenata u projektima. Zato i imaju o~itu prednost nad stati~kim metodama. Dinami~ki metodi investicionih projekata su: (1) metod neto sada{nje vrednosti (NSV), (2) metod interne stope profitabilnosti (ISP) i (3) metod povra}aja uloènih sredstava (PUS).62) Smatra se da sva tri metoda istraùju celovitu finansijsku validnost investicionih projekata i selekciju zasnivaju na kriteriju profitabilnosti i likvidnosi investicionih ulaganja. Metod neto sada{nje vrednosti je bazi~ni metod, dok se metod interne stope profitabilnosti smatra



456

njegovim derivatom. Metod povra}aja uloènih sredstava ima u fokusu kvalitet likvidnosti odnosno finansijske osposobljenosti investitora. Smatraju se pogodnim za analizu, ocenu i selekciju investicionih projekata od strane investitora i banaka. (1) Metod neto sada{nje vrednosti (NSV). Utvr|uje profitabilnost investicionog projekta na bazi sintetizovanog merenja prinosa (profita) i tro{kova u toku ukupnog ekonomskog veka investicije. Zasnovan je na diskontovanju odnosno na svo|enju na sada{nju vrednost svih nov~anih tokova vezanih za investicioni projekat. Su{tina metoda je u pristupu da novac u budu}em periodu ima manju vrednost u odnosu na sada{nju zbog: rizika povra}aja uloènih sredstava, ograni~avanja korisnosti budu}ih nov~anih priliva i rizika inflacione erozije kupovne snage novca. Putem diskontovanja relevantnih veli~ina dobijaju se egzaktni indikatori i omogu}ava uporedivost performansi investicionih projekata. To se dobija pomo}u slede}eg obrasca:

NSVn

t

P T

i

R

iTt t=

=−+

++

⎡

⎣⎢

⎤

⎦⎥ −

1 1 1 0( ) ( )

gde je: NSV = neto sada{nja vrednost investiocionog projekta To = inicijalno investiciono ulaganje Tt = kontinuelna investiciona ulaganja Pt = efektivni prinosi projekta n = ekonomski vek projekta R = rezidualna vrednost i = diskontna stopa Prema rezultatima primene navedenog obrasca, selektivni indikatori su: NSV > 0 = rentabilan i prihvatljiv projekat NSV = 0 = marginalno rentabilan i prihvatljiv projekat NSV < 0 = nerentabilan i neprihvatljiv projekat (2) Metod interne stope profitabilnosti (ISP). Podrazumeva ocenu validnosti investicionih projekata putem diskontovanja nov~anih tokova. Dok metod NSV iskazuje profitabilnost preko pozitivnih efekata na uve}anje trì{ne vrednosti projekta, dotle metod ISP ukazuje na vremensku strukturu nov~anih tokova putem kori{}enja prihvatljive stope prinosa. To je stopa kod koje se NSV izjedna~ava sa nulom. Prema tome, ISP treba da pokaè prose~an godi{nji prinos koji je dovoljan da se pokriju investiciona ulaganja u odre|enom periodu. Dobija se na osnovu slede}e jedna~ine:


457

ISPP T

iTt t

t

n

=−+

==∑

( )110

ISP koja svodi NSV na nulu ujedno ozna~ava i prag profitabilnosti i prihvatljivosti odre|enog investicionog projekta. Projekti koji imaju prose~nu stopu finansiranja iznad tako utvr|ene ne mogu biti prihva}eni. Osnovna slabost ovog metoda je nekorespondentnost sa trì{nim stopama prinosa i rangovima rizi~nih grupa projekata. Kriti~ni selekcioni kriterij jeste da interna stopa profitabilnosti konkretnog projekta bude iznad unapred utvr|ene minimalne stope. Marginalno prihvatljivi projekti su u uslovima ravnoteè, a neprihvatljivi u uslovima niè interne stope profitabilnosti odre|enog projekta u odnosu na minimalnu stopu. (3) Metod povra}aja uloènih sredstava (PUS). To je metod selekcije, koji se zasniva na osnovu utvr|ivanja vremena potrebnog za formiranje dovoljnog obima akumulacije za vra}anje uloènih investicionih resursa. Likvidnost je u ovom metodu je kriti~an kriterij selekcije, dok je u prethodna dva profitabilnost. Period povra}aja uloènih sredstava se utvr|uje prema slede}oj relaciji:

Da bi investicioni projekat bio prihvatljiv, PUS mora biti ispod ekonomskog veka trajanja projekta. Najbolji su oni projekti koji imaju {to kra}e periode povra}aja uloènih sredstava. Ovaj metod se koristi kod projekata gde je bitna duìna vremena povra}aja sredstava. Obi~no se koristi kod projekata sa ograni~enim obimom resursa investitora, rizi~nih ulaganja i pri naro~itom vrednovanju kratkog roka obnavljanja sredstava. Kra}i period povra}aja sredstava je i indikator manjeg rizika. Merenje i analiza rizika investicionih projekata moè se izvr{iti u nekoliko faza. Prema M. Kaufman-u,63) faze finansijske analize rizika investicionog projekta su slede}e: - analiza prora~una tro{kova projekta, - analiza finansijskih tokova-toka gotovine, - analiza procenjene profitabilnosti.

63) Vidi detaljnije: Grupa autora: The Capital Budgeting Handbook, Edited by: Mike Kaufman, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1986. godine, str. 318.

inicijalni investicioni izdatak period povra}aja = -------------------------------------- prose~ni godi{nji prinos


458

Faze finasijske analize investicionog projekta predstavljene su grafi~ki na slici 13-4.

Priprema proforma finansijskih izve{taja

Projektovani tro{kovi: - investicioni tro{kovi

- op{ti i upravni tro{kovi

Odre|eno finansiranje projekta

Projektovani tro{kovi finansiranja

Razvijanje toka gotovine i proforma finansijskih izve{taja

Upravljanje finansijskom procenom Analiza alternativa projekta

Upravljanje analizom rizika

Inputi trì{ne studije

Inputi tehni~ke

Prora~un

tro{kova

Procena

profitabilnosti

Revizija trì{ne studije i tehni~ke

analize

Slika 13-4: Faze u finansijskoj analizi projekta

Na osnovu izvedenih finansijskih procena i navedenih analiza, treba izvr{iti reviziju trì{ne strategije i tehni~ku analizu alternativnih projekata. Kona~no, treba izvr{iti analizu rizika kako bi procena rentabilnosti bila {to pouzdanija. Za tu svrhu treba izvr{iti kvantifikaciju rizika i izvr{iti klasifikaciju projekata po veli~ini rizika. Odnosno potrebni su podaci o projektu i me|usobnim vezama, kako bi se ostvarila simulacija izlaza i na taj na~in dobile informacije o rizicima odnosno o tome kakva je postojanost projekta. Na osnovu ovih podataka moè se do}i do projekcije o~ekivanog toka gotovine. Proces o~ekivanog toka gotovine i proces kvantifikacije rizika i faze pozicioniranja projekata prikazuju se na slici 13-5.64)



459

Model sistema projekta (struktura i

uvid)

Podaci o projektu i me|usobne veze

(merenje problema)

Simulacija izlaza (Hiller - Monte Carlo)

Informacija o riziku (postojanost projekta)

O~ekivani tok gotovine - projekcije

Ostale informacije o

riziku

Klasifikacija projekta po

riziku

Slika 13-5: Odre|ivanje rizika projekta i faze pozicioniranja

Posle navedenih aktivnosti odre|ivanja rizi~nosti projekta i pozicioniranja, treba doneti odgovaraju}u odluku o prihvatanju ili odbijanju odre|enog projekta. Proces dono{enja odluke prikazuje slik 13-6.: 65) Merenje neto sada{nje

vrednosti projekta

Analiziranje senzitivnosti(testiranje pretpostavki)

Nepopiplivost (vi{estruke osobine)

Procena i mi{ljenje menadèra

Odluka o projektu(prihva}en / odbijen)

Slika 13-6: Proces dono{enja odluke Merenje neto sada{nje vrednosti zasniva se testiranju pretpostavki, na osnovu ~ega se vr{i procena i daje mi{ljenje menadèra i donosi odluka o projektu. Od navedenih metoda ocene finansijskih performansi investicionih projekata najpouzdanije prognoze daje metod neto sada{nje vrednosti (NSV), dok ostali metodi sluè kao pomo}ni. Sa aspekta metoda NSV, investicioni projekat je



460

prihvatljiv, ako je profitabilan. [to je ve}a NSV, to je i profitabilnost projekta ve}a. 13.4.6. Rangiranje investicionih projekata u rizi~nim trì{nim uslovima U uslovima ograni~enih finansijskih resursa i alternativnih projekata, neophodno je primeniti tehniku njihovog rangiranja i utvr|ivanja prioriteta na osnovu performansnih kriterija i unapred odre|enih ograni~avaju}ih uslova. Cilj rangiranja investicionih projekata je, da se izvr{i izbor najboljih u pogledu: racionalne alokacije akumulacije i ostvarivanja najve}eg stepena efikasnosti alokacije resursa. Na bazi relativizacije konfliktnih re{enja i indikatora, treba izvr{iti rangiranja koja }e dati listu prioritetnih projekata u pogledu minimizacije slabih i maksimizacije dobrih performansi projekata.66) Tehnike rangiranja investicionih projekata se razlikuju kako u odnosu na veli~inu i sloènost investicionih projekata tako i u odnosu na institucije koje ih primenjuju. Naime, sloènije tehnike rangiranja se primenjuju kod krupnih razvojnih projekata u odnosu na tipske industrijske projekte. Me|utim, tehnike rangiranja se razlikuju i u odnosu ko ih primenjuje tj. da li su u pitanju banke, specijalizovane finansijske organizacije, preduze}a kao investitori ili pak supervizorske institucije. Na primer, i metod NSV je pogodan i za primenu tehnike rangiranja i rizi~nog klasifikovanja investicionih projekata, {to je va`no u uslovima alternativnih investicionih ulaganja. Kod testiranja investicionih projekata pomo}u metoda NSV ili ISP vr{i se pore|enje dobijenih parametara finansijskih performansi sa unapred postavljenim minimalnim ili standardnim parametrima. Svi projekti sa stopom prinosa ispod stope kapitalnih tro{kova bi}e isklju~eni iz finalne rang liste. Prvi na listi bi}e projekti sa najve}om stopom prinosa odnosno sa najve}im indeksom profitabilnosti. Indeks profitabilnosti projekta dobija se stavljanjem u odnos sada{nje vrednosti prinosa nakon oporezivanja prema sada{njoj vrednosti izdataka nakon oporezivanja. Kod metoda PUS, prvi na listi bi}e projekti sa najkra}im rokovima, pri ~emu }e biti isklju~eni projekti sa rokovima iznad utvr|enog prihvatljivog roka. Slede}i korak ogleda se u primeni kriterija me|usobne isklju~ivosti ili kontigentnosti projekata. Odnosno, ako se prihvati jedan projekat, onda dolazi do automatskog isklju~enja drugog projekta kao nepotrebnog. Kriti~ni parametar performansnosti odlu~uje o prihvatanju jednog od ova dva projekta. Slede}i kriti~ni indikatori selekcije alternativnih projekata mogu biti limitirani obimom kapitala, gornjim nivoom prihvatljivih kumulativnih tro{kova ili pak



461

urgentno{}u realizacije odre|enog projekta. Ovo se posebno moè odnositi na neke projekte od velikog dru{tvenog zna~aja. U uslovima izvesnosti, kad se klju~ni parametri projekata mogu sa sigurno{}u predvideti, rangiranje projekata moè se izvr{iti dosta jednostavno uz primenu statisti~ko-matemati~kih procedura i tehnika. Treba jednostavno po}i od parametra projekata kao {to su: (1) indeks profitabilnosti, (2) stopa tro{kova kapitala, (3) prihvatljivi rok povra}aja sredstava, (4) kumulativni tro{kovi, (5) urgentnost realizacije projekta itd., sa~initi rang listu i bodovati odgovaraju}i projekat. Bilo bi toliko rang lista koliko ima kriterija finalne selekcije, a maksimalan broj bodova bio bi jednak broju alternativnih projekata. Projekat koji bi imao najve}i broj kumulativnih bodova bio bi izabran i finansiran kao najbolji u okviru grupe kvalitetnih projekata. Rangiranje investicionih projekata sa nesigurnim i neizvesnim osnovnim performansama, zahteva sloèniji metodolo{ki pristup. Ovakvi investicioni projekti sadrè visoku komponentu neizvesnosti i rizika, {to je povezano sa dugoro~nim periodom aktivizacije i eksploatacije i sa ogromnim angaòvanjem kapitalnih resursa. Osnovne komponente neizvesnosti i rizika o kojima treba voditi ra~una u nestabilnim uslovima su: - poslovni rizici, - kreditni rizici, - inflacioni efekti, - ubrzana depresijacija instalisanih kapaciteta, - poreska optere}enja. U ovim uslovima procene o~ekivanih varijacija cena i prinosa treba da budu pobolj{ane izra~unavanjem odgovaraju}ih koeficijenata trì{ne elasti~nosti tra`nje i varijacija proizvodnje u odre|enim periodima. Pove}ana stopa inflacije uti~e na rast tro{kova i prinosa, a time predstavlja i izvor neizvesnosti i rizika u investiranju. Smatra se da mese~ni rast stope inflacije iznad 1% predstavlja zonu inflacione nesigurnosti i neizvesnosti u dono{enju investicionih odluka. Egzaktna ocena investicionog projekta zahteva uklju~ivanje komponente inflacionog rizika. U uslovima visokih margina rizika, uvodi se ograni~avanje obima ulaganja, uskla|ivanje diskontne stope i egzaktnost ekvivalentnih parametara. Projekti se rangiraju prema minimalnoj stopi prinosa, dodatnim stopama prinosa i odgovaraju}im marginama rizika. Minimalne stope prinosa treba da obezbede zamenu dotrajalih kapaciteta i pokri}e prose~nih tro{kova kapitala. Ve}e stope prinosa treba da obezbede projekti sa srednjim i pove}anim indeksima profitabilnosti. Najve}e stope prinosa treba da obezbede projekti koji sadrè


462

povi{ene nivoe rizika, a posebno projekte kod kojih sa protokom vremena raste proporcija rizika. Projekti sa pove}anim marginama rizika se ocenjuju putem diskontne stope koja uklju~uje indeks kompenzacije obima rizika u okviru svake kategorije rizi~nih projekata. Kod projekata sa rastu}im nivoima rizika diskontna stopa uklju~uje dodatne koeficijente kompenzacije za svaki ocenjeni period pove}anja rizika. Razvrstavanje projekata vr{i se u ~etiri klase:67) klasa A: projekti usmereni na redukovanje tro{kova i nose nizak nivo

rizika; klasa B: projekti usmereni na ekspanziju obima i sadr`e prose~an rang

rizika; klasa C: projekti usmereni na nove proizvodnje i imaju visok stepen rizika; klasa D: projekti usmereni na proizvodne inovacije i primenu novih

tehnologija, nose najve}i stepen rizika. Svaki rang projekta ima odgovaraju}e koeficijente rizika. Diskontna stopa treba da bude korigovana odgovaraju}im koeficijentima rizika pojedinih kategorija projekata. Na taj na~in }e se dobiti pravi indikatori profitabiliteta investicionih projekata i stvoriti mogu}nost izbora najboljih pravaca alokacije proizvodnih resursa. Kamatna stopa kreditora treba da bude korigovana odgovaraju}im indeksima o~ekivane inflacije. 13.5. UPRAVLJANJE RIZIKOM KREDITIRANJA STANOVNI[TVA 13.5.1. Vrste kreditiranja stanovni{tva Podru~je kreditiranja stanovni{tva podrazumeva odobravanje raznih vrsta, uglavnom namenskih kredita: za podsticanje raznih vidova potro{nje i re{avanje primarnih stambenih potreba, te poljoprivrednom stanovni{tvu za obavljanje, razvoj i unapre|enje poljoprivredne delatnosti. Naravno, ima autora koji tu podelu vr{e i na drugi na~in (krediti koji se vra}aju u ratama - otplatama i koji se vra}aju odjednom u ukupnom iznosu).68)

67) Ibidem, str. 398. 68) Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 326. Dakle, postoji u ovom pogledu razli~itost u pristupu me|u autorima oko podele ovih kredita, pa smo ih naveli samo radi ilustracije.


463

Mi }emo se ovde, pored navedene klasifikacije, zadr`ati na analizi, predvi|anju i upravljanju rizikom tri grupe kredita: 69) (1) potro{a~ki krediti, (2) stambeni krediti i (3) agrarni krediti. Prema Sinkey-u,70) krediti stanovni{tvu, koji se, sem hipotekarnih kredita za ku}e i stanove mogu smatrati potro{a~kim, jesu: - individualni - li~ni krediti, - kreditne kartice, - debitne kartice, - individualne - li~ne kreditne linije, - krediti za vozila - hipotekarni krediti za ku}e i stanove, - krediti za pokretne ku}e, - krediti koji se vra}aju odjednom, - krediti na bazi deonica, - krediti za osoblje u banci. O~igledno je da u navedenoj skali kredita stanovni{tvu ne nalazimo posebno apostrofirane agrarne kredite. Neki teoreti~ari, kao i pomenuti Sinkey, posebno izdvajaju kredite poljoprivrednicima tzv. agrarne kredite, a neki posebno izdvajaju i stambene odnosno hipotekarne kredite. Pre nego {to pre|emo na dalju analizu, nave{}emo jo{ i vrste stambenih i agrarnih kredita. Re{avanje stambenih problema spada u zadovoljavanje primarnih ~ovekovih potreba odnosno potreba njegovog doma}instva. Stambeni ili hipotekarni krediti mogu biti: - krediti za kupovinu gotovih stanova i ku}a, - krediti za kupovinu stanova i ku}a u izgradnji, - krediti za adaptaciju i preure|enje stanova i ku}a, - krediti za kupovinu placeva i njihovo komunalno ure|enje, i - druge vrste stambenih kredita.

69) Vidi detaljnije: The Bankers’ Handbook, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 771-801. Ovakvu podelu kredita stanovni{tvu na: potro{a~ke, stambene i agrarne kredite, prihvatio je i prof.dr Srboljub Jovi} u svojoj knjizi Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 404. 70) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 506.


464

Agrarni krediti spadaju u najstarije bankarske zajmove. Agrar finansiraju banke, druge finansijske institucije i dràva. Me|u naj~e{}e kori{}ene agrarne kredite moèmo navesti slede}e: - krediti za setvu poljoprivrednih kultura, - krediti za tov (pili}a, junadi svinja), - krediti za dugogodi{nje zasade (vo}arstvo i vinogradarstvo), - krediti za nabavku poljoprivredne mehanizacije, - krediti za priplodnu stoku (ovce, junice), - krediti za poljoprivredne objekte (zgrade za tov, za krave muzare), - krediti za navodnjavanje. Osnovne karakteristike ove tri grupe kredita stanovni{tvu mogu se svesti na slede}e: - potro{a~ki krediti imaju uglavnom standardizovane i relativno upro{}ene

metode kreiranja, relativno najkra}e rokove otplate (prose~no do 2 godine) i manjeg su pojedina~nog obima;

- stambeni krediti su sa ne{to sloènijom procedurom, odobravaju se na relativno duè rokove (~ak i na 30 godina) i, razumljivo, ve}eg su pojedina~nog obima;

- agrarni krediti imaju svoje specifi~osti zbog same poljoprivredne delatnosti (sezonske, cikli~ne i klimatske karakteristike), variraju u obimu i ~esto se, sem dugoro~nih kredita, vra}aju odjednom (nakon zavr{enog proizvodnog ciklusa).

13.5.2. Specifi~osti ocene kreditne sposobnosti Procena kreditne sposobnosti traìoca za potro{a~ke, stambene i agrarne kredite vr{i se po osnovu procene pet elemenata tj. ‘five Cs’i to:

karakter = volja da plati = moralni rizik kapacitet = sposobnost da plati = rizik prihoda

kapital = mera kreditne sposobnosti = rizik sigurnosti kolateral = sigurnost ako ne plati = pokriveni rizik

trì{ni uslovi = inflacija, recesija = rizik kontinuiteta posla

Za ocenjivanje kreditne sposobnosti va`ne su ~etiri grupe podataka i to: 71)

71) Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper & Row Publishers, New York, 1981. godine, str. 199-200.


465

(1) ban~ini podaci o traìocu kredita odnosno, da li je traìlac kredita ve} ranije

koristio kredit kod banke i kakva je bila ‘pro{lost’ tog kreditnog odnosa; (2) proveravanje datih referenci i podataka; (3) proveravanje podataka vezanih za posedovanje ra~una u banci (kad je

otvoren, iznos sredstava prilikom otvaranja, broj mese~nih stavki pla}anja, eventualno kori{}ene zaloge (kolaterala);

(4) na~in na koji du`nik vr{i svoja pla}anja. Tradicionalni metod procene traìoca kredita, koji koriste mnoge banke, sastoji se iz slede}ih faza procesa: (1) ispituju se karakteristike traìoca kredita, (2) procenjuje se njegova kreditna sposobnost, i (3) donosi se odluka o odobrenju ili odbijanju kredita. Dobar broj banaka se koristi tzv. kredit skoring sistemom. Ovaj sistem koristi numeri~ku formulu da predvidi i kvantificira rizik traìoca kredita preko odre|enih specifi~nih ta~aka i karakteristika traìoca kredita kao {to su: (1) prihod, (2) teku}i nivo duga u odnosu na prihod i (3) vreme (godine) na sada{njem poslu. Vrednost kriterija je takva, da ve}i broj bodova predstavlja i ve}i nivo kreditnog rizika. înjenice iz pro{losti obezbe|uju indikaciju za budu}e pona{anje traìoca kredita, ali novi kredit ili produènje kredita uvek sa sobom nosi rizik. Budu}nost je uvek neizvesna, po{to se menjaju i ljudi i prilike. Pored prikupljenih podataka, za banku je va`no da se obavi razgovor (intervju) sa traìocem kredita. Intervju treba da obavi nadle`ni kreditni referent. Putem intervjua je va`no da se utvrdi za{to i na osnovu ~ega je traìlac kredita izabrao ba{ ovu banku: 72) (1) Traìlac kredita je do{ao na osnovu ban~inog oglasa u novinama. (2) Traìlac kredita je depozitar banke ili klijent odnosno komitetnt drugog

odeljenja banke. (3) Banku je neko preporu~io traìocu kredita. (4) Traìlac kredita treba finansijsku pomo} i izabrao je posebno ovu banku.

72) Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper & Row Publishers, New York, 1981.godine, str. 204.


466

13.5.3. Metode ocene kreditne sposobnosti U osnovi, postoje dva metoda procene kreditne sposobnosti traìoca koje koriste banke kod potro{a~kih i stambenih kredita. To su: (1) metod kriti~ne procene i (2) empirijski metod procene. Kod metoda kriti~ne procene primarno je: iskustvo kreditnog referenta, uvid u prihode zajmotraìoca i kona~no obezbe|enje kredita (collateral). Ni{ta manje nisu va`ne kreditna istorija i priroda zaposlenja zajmotraìoca. Empirijski metod ili sistem bodovanja kredita (‘credit scoring system’) zasniva se na kori{}enju statisti~kih podataka i tehnike kao {to je regresiona ili diskriminaciona analiza. Koriste se podaci bazirani na ‘fajlovima’ banke, ali se koriste i demografske i psihografske karakteristike, kako bi se {to preciznije procenio personalni kreditni rizik traìoca potro{a~kog i stambenog kredita isti~u}i pri tome u prvi plan njegove dobre i lo{e strane. Faktori koji mogu korisno posluìti za formulisanje i kori{}enje jednog sistema bodovanja kredita su: - stan vlastiti ili zakup - telefon u ku}i i na poslu - {tedni ra~un - vreme na sada{njoj adresi - teku}i ra~un - po{tanski broj mesta - starosna dob - starost, proizvo|a~ i model kola - bra~no stanje - geografska oblast - razlika godina me|u supru`nicima - reference finansijske kompanije - broj izdràvanih - vreme zaposlenja - {tedne i kreditne reference - vreme kod prethodnog poslodavca - mese~ni zakup stana/rata zajma - tip zaposlenja - prihod - ~lanstvo u sindikatu - odnos duga prema prihodu - druge kreditne reference - vlasni{tvo ìvotnog osiguranja - delatnost gde je zaposlen - nivo formalnog obrazovanja - najblià lokacija rodbine U cilju olak{avanja prakti~nog rada na ovom poslu, u bankama se koristi tzv. sistem bodovanja kredita (‘credit scoring system’), gde bodovi indiciraju relativnu va`nost pojedinih posebno odabranih podataka i obele`ja u proceni kreditne sposobnosti traìoca potro{a~kog i stambenog kredita. Sistem bodovanja potro{a~kih i stambenih kredita prvi je uveo David Durand.73) Ovaj sistem bodovanja se bazira na analizi dobrih i lo{ih karakteristika odobrenih potro{a~kih i stambenih kredita od strane komercijalnih banaka. Ovaj model sistema bodovanja bazira na slede}ih devet faktora:

73) David Durand: Risk Elements in Consumer Installment Lending, National Bureau of Economy Research, New York, 1941. godine, str. 69.


467

(1) Dob (starost): 0,01 bodova za svaku godinu starosti preko 20 godina, maksimum 0,30 bodova; (2) Pol: 0,40 bodova za ènsko, 0 bodova za ostale; (3) Stabilnost boravka: 0,042 boda za svaku godinu na sada{njoj adresi stanovanja, 0,42 boda makismum; (4) Zanimanje: 0,55 bodova za bilo koje od dva dobra zanimanja, 0 bodova za bilo koje od dva lo{a zanimanja i 0,16 bodova za sva ostala zanimanja; 74) (5) Vrsta delatnosti: 0,21 bodova za zaposlenja kao {to su industrija {iroke potro{nje, dràvne slu`be, bankarski ili brokerski posao; (6) Stabilnost zaposlenja: 0,059 bodova za svaku godinu u sada{njem zaposlenju sa makimumom od 0,59 bodova; (7) Ra~un u banci: 0,45 bodova za ra~un u banci; (8) Nekretnine: 0,35 bodova za nekretnine; (9) Osiguranje ìvota: 0,19 bodova za osiguranje ìvota. Pomo}u navedenog kredit-skoring modela mogu}e je odvojiti lo{e i dobre traìoce kredite. Grani~na vrednost ovog modela je 1,25. Ve}i broj bodova od 1,25 indikator je vi{e dobrih karakteristika traìoca kredita, dok je manji ili jednak broju 1,25 indikator profila traìoca kredita sa lo{im karakteristikama. Kad su u pitanju traìoci stambenih kredita, onda je sasvim sigurno da pored navedenih sagledavanja treba imati u vidu i druge elemente. Na primer, nivo i stabilnost li~nih primanja, finansijska disciplina i bri`ljivo staranje o imovini mogu biti osnovni indikatori kreditne sposobnosti doma}instva. Pored toga, standardno je pravilo, da ukupni izdaci za kupovinu stana ili ku}e ne mogu biti ve}i od dve i po godi{nje plate odnosno primanja doma}instva (ili tri umanjena za poreska izdvajanja. U uslovima da zajam pokriva celokupnu vrednost stana ili ku}e i da je zajam na rok od 25 godina, mese~no optere}enje doma}instva iznosilo bi oko 10 - 12 procenata. Ako se pri tome koristi u~e{}e, onda je taj procenat oko 10.



468

Kreditna sposobnost zajmotraìlaca (farmera) agrarnih kredita utvr|uje se na osnovu analize podataka za svih pet elemenata (‘five Cs’) i to: (1) karaktera, (2) kapaciteta, (3) kolaterala, (4) kapitala, (5) trì{nih uslova uvode}i i {esti (6): komunikacije kao bitnog elementa saradnje davaoca kredita i korisnika kredita.75) Podaci za ovu analizu uglavnom se crpe iz vi{e vrsta izve{taja kao {to su:76) (1) teku}i finansijski izve{taji (u okviru 90 dana), (2) finansijski izve{taji u poslednje dve godine (kalendarske ili fiskalne), (3) izve{taj o poslovanju - profitu i gubitku, (4) ukupan budèt farme, i (5) pore|enje operativnog budèta sa prethodnim godinama. Finansijska sposobnost traìoca kredita predstavlja u bankarskoj praksi jedan od najva`nijih pokazatelja kreditne sposobnosti farmera ili poljoprivrednog doma}instva. Praksa je banaka da koriste koeficijente finansijske sposobnosti kao {to su: (1) ukupna aktiva prema ukupnoj pasivi, pri ~emu se kao standardna stopa

uzima srazmera 2:1 (pozicije ispod ove su natprose~no zaduène); (2) zbir teku}e i srednjoro~ne aktive prema ukupnim obavezama, koeficijent je

koristan u uslovima rastu}e inflacije (solventnost); (3) teku}a aktiva prema teku}im obavezama, ukazuje na sposobnost izmirenja

teku}ih finansijskih obaveza; (4) dugoro~na aktiva prema ukupnim obavezama, pokazuje dugoro~nu

ekonomsku i finansijsku snagu du`nika. 13.5.4. Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita Ovde }emo razmotriti odre|ene rizike pojedinih vrsta kredita kao {to su: potro{a~ki, stambeni i agrarni krediti, kao i mogu}nost njihove relativizacije. Rizici potro{a~kih kredita, s obzirom na razu|enost oblika i vrsta potro{a~kih kredita, zavise kako od vrsta tako od njihove namene i na~ina kori{}enja. Pored ranije izloènih elemenata, koje banka sagledava prilikom podno{enja zahteva za odobravanje potro{a~kih kredita, preporu~uje se da se obrati posebna pa`nja

75) Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper & Row New York, 1981. godine, str. 156-157. 76) David R. Christenson: Agricultural Lending, u knjizi: The Bankers’ Handbook, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Third Edition, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 774.


469

na listu potencijalnih signala opasnosti, koje bi trebalo pri obavljanju intervjua sa traìocem kredita pa`ljivo razmotriti: 77) (1) nije mogu}a definitivna ili potpuna identifikacija traìoca, (2) traìlac se obra}a banci koja je udaljena od njegove lokacije stanovanja

(ku}e ili stana) i posla gde radi, (3) traìo~eva po{ta (pisma i drugo) se upu}uje (stiè) kod prijatelja i na

po{tanski pretinac (fah), (4) traìocu se uàsno ùri da mu se odobri kredit, ima neodlo`nu potrebu i

zahteva hitan razgovor, (5) sakupljene informacije i podaci o traìocu su kontradiktorni, slabosti se

razotkrivaju i rastu sa pitanjem kao {to je iskrenost i integritet traìoca, (6) traìlac menja zaposlenje, menja zanimanje ili je upravo po~eo drugi posao, (7) traìlac nema stalno mesto poslovanja, stalno vr{i zakup poslovnog prostora

i ima telefon - sekretaricu, (8) priroda posla traìoca ili zanimanje ne moè biti zadovoljavaju}e

obja{njeno ili moè biti nelegitimno, (9) te{ko je do}i do prave kreditne istorije traìoca, (10)prihod traìoca je tek na nivou odràvanja ìvota, (11)traìlac je previ{e zaduèn, i (12)postoje ~injenice o u~estalom obnavljanju kredita i pove}avanju iznosa

kredita. Za hipotekarne (stambene) kredite veoma je bitna realna procena imovine, koja sluì kao kolateral odobrenog kredita. Naplata glavnice kod ovih kredita je relativno sigurna, po{to se krediti odobravaju do visine 80 % vrednosti ku}e (stana), tako da su rizici gubitaka glavnice relativno mali. Me|utim, rizici vezani za promenu kamatne stope odnosno cene hipotekarnog kredita su brojniji. Ovi rizici mogu se pojaviti u tri faze procesa: (1) u fazi kreiranja hipotekarnog kredita, (2) u fazi ulaganja u hipotekarne kredite i (3) u fazi pla}anja (otplate) hipotekarnih kredita. 78) (1) U fazi kreiranja hipotekarnog kredita, moè se pojaviti vezani (“pipeline”) rizik, koji se javlja izme|u podnosioca zahteva za kredit i kreatora hipotekarnog kredita. Ovaj rizik ima dve komponente: cenovni rizik i rizik de{avanja (“fallout risk”). Cenovni rizik nastaje u uslovima porasta kamatnih stopa na hipotekarne kredite, pri ~emu se kreator hipotekarnog kredita obavezao da }e kredit dati po niòj

77) Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper & Row, New York, 1981. godina, str. 205. 78) Franko J. Fabozzi, Franco Modigliani and Michael G. Perri: Fundation of Financial Market and Institution, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1994. godine, str. 465-492.


470

kamatnoj stopi. To zna~i da }e kreator morati da proda hipotekarni kredit ispod vrednosti koju je dao, ili da ga zadrì u svom portfoliju i da dobija kamatnu stopu koja je manja od trì{ne. Sli~an rizik nastaje kad traìlac kredita odabere fiksnu kamatnu stopu. Rizik de{avanja (‘fallout risk’) nastaje kada traìlac kredita, po dobijanju pisma o obavezi da kupi nekretninu, ne}e da kupi imovinu sredstvima koja je pozajmio od kreatora hipotekarnog kredita. Glavni razlog takvog pona{anja traìoca kredita je znatno opadanje kamatnih stopa na trì{tu na hipotekarne kredite, pa je razumljivo da se traìlac ekonomski pona{a i traì alternativni izvor sredstava. Ovaj rizik je rezultat ~injenice da potencijalni du`nik ima pravo, ali ne i obavezu, da zatvori posao (ima pravo da otkaè ugovor). Kreatori hipotekarnog kredita imaju nekoliko alternativa da bi se za{titili od pomenutih rizika. Od cenovnog rizika {tite se tako {to mogu da dobiju obavezu agencije ili privatne firme kojoj se planira prodaja hipotekarnog kredita u formi forward ugovora. Kreator hipotekarnog kredita pristaje da isporu~i hipotekarni kredit u budu}nosti i druga strana (neka od agencija ili privatna firma) pristaje da kupi hipotekarni kredit u to vreme po odre|enoj ceni (stopi). (2) U fazi ulaganja, koja u hipotekarne kredite uglavnom vr{e {tedionice i banke, pojavljuju se osnovni rizici i to: kreditni rizik, rizik likvidnosti i cenovni rizik. Kreditni rizik nastaje u slu~aju da vlasnik ku}e ne plati kreditnu obavezu. Kod osiguranih hipotekarnih kredita, rizik je minimalan. Za kredite koji su osigurani kod privatnih kompanija rizik se meri prema rejtingu tih osiguravaju}ih kompanija. Rizik likvidnosti postoji uvek po{to su hipotekarni krediti slabo likvidni zbog veli~ine i nedeljivosti. Cenovni rizik manifestuje se u kretanju cene instrumenata sa fiksnom kamatnom stopom, koja se kre}e u suprotnom pravcu od trì{nih kamatnih stopa. To zna~i da }e rast kamatnih stopa dovesti do opadanja cene hipotekarnih kredita. (3) Rizici koji nastaju u fazi otplate kredita sa fiksnom kamatnom stopom manifestuju se kao posledica ranijih pla}anja (otplata). Su{tina motiva ranije otplate hipotekarnog kredita je mogu}nost refinansiranja duga po niòj kamatnoj stopi, po{to je tendencija pada kamatnih stopa na trì{tu na hipotekarne kredite. Vlasnik hartija rizikuje kapitalni dobitak, koji se reflektuje u ~injenici da predvi|ena naknada nominale ne}e dati prinos kao inicijalni tok gotovine. Ovaj efekat se zove rizik skupljanja (‘contraction risk’). Suprotne posledice nastaju kad na trì{tu porastu kamatne stope na hipotekarne kredite. Ranija pla}anja }e biti smanjena, po{to su kamatne stope ve}e od ugovorenih i ulaga~ima se ne isplati refinasiranje svojih obaveza po ve}oj kamatnoj stopi. Ovo se zove rizik {irenja (‘extension risk’). Dakle, rizik ranijeg pla}anja sastoji se od rizika skupljanja i rizika {irenja. Efekti prava ranijeg


471

pla}anja ogledaju se u tome da stvarni tok gotovine od hipotekarnih kredita nije unapred poznat. Procena rizika kod odobravanja agrarnih kredita zasniva se na analizi pokazatelja zajmotraìoca, koji mora imati: zadovoljavaju}u profitabilnost, finansijsku snagu, likvidnost i sposobnost vra}anja tj. kapacitet odgovaraju}e agrarne operacije. Kod utvr|ivanja kreditne sposobnosti, centralno mesto pripada utvr|ivanju kapaciteta kreiranja pozitivnih nov~anih tokova farme. Osiguranje od kreditnog rizika79) ovih kredita uglavnom se vr{i na dva na~ina: (1) prvi, da se za visinu odobrenog kredita obezbe|uje realna vrednost

kolaterala, koja u odnosu na visinu kredita moè iznositi najvi{e 60 procenata, i

(2) drugi, indirektnim kreditiranjem na osnovu otkupa robnih hartija od trgovinskih preduze}a ili vrednosnih hartija specijalizovanih finansijskih i kreditnih agencija iz oblasti poljoprivrede. Na ovaj na~in banke ograni~avaju kreditni rizik, upro{}avaju i ubrzavaju proceduru finansiranja i recikliraju finansijske resurse.

Smatra se da agrarni zajmovi nose ve}i stepen rizika u odnosu na ostale vrste bankarskih kredita. Klju~na izvori{ta rizika su u: (1) nepovoljnoj relaciji tro{kovi - cene u agrarnoj oblasti, (2) te{ko}ama skupljanja valjanih informacija o aktivnosti agrarnih jedinica (doma}instava) i (3) te{ko}ama razdvajanja poslovne i porodi~ne aktivnosti svakog doma}instva. Visok stepen rizika je i razlog {to ima relativno malo agrarnih dugoro~nih kredita. Ve}i obim agrarnih kredita za teku}e poslovanje obi~no se daje na rok ne duì od 12 meseci i obi~no su osigurani. Srednjoro~ni krediti daju se na rokove od 1 do 5 godina i uglavnom su pokriveni kolateralom (zalogom imovine). Banke ograni~avaju kreditni rizik i indirektnim kreditiranjem agrarnog sektora (otkup robnih i vrednosnih hartija od trgovinskih i specijalizovanih finansijskih firmi). 13.6. UPRAVLJANJE RIZIKOM ME\UNARODNOG KREDITA 13.6.1. Vrste i karakteristike me|unarodnih kredita Me|unarodni krediti mogu se podeliti po osnovu vi{e kriterija: prema poreklu - izvoru sredstava (dràvni i privatni), prema davaocima kredita (me|unarodne finansijske institucije, banke), prema ro~nosti (kratkoro~ne, srednjoro~ne i dugoro~ne), prema nameni (finansijski, robni), itd. Prema na{im zakonskim propisima, postoje slede}e vrste inostranih kredita: komercijalni, robni,



472

finansijski, kreditne linije, emisija obveznica na inostranom finansijskom trì{tu, krediti za refinansiranje i reprogramiranje dospelih kredita i kredita koji dospevaju, krediti za likvidnost u me|unarodnim pla}anjima, devizni depoziti i devizne garancije.80) Me|utim, bazi~na podela me|unarodnih kreditia vr{i se u dve grupe: (1) dràvni krediti i (2) krediti privatnog sektora.81)

Dràvni krediti imaju razli~ite svrhe, od op{tih finansijskih potreba dràve, kredita za finansiranje uvoza ili projekata u privatnom sektoru, kredita za razvoj putne mreè, luka, irigacionih sistema te kredita za razne druge svrhe za koje dràva treba sredstva. Klju~ni kriterjium za ove kredite je pobolj{anje izvozno orijentisane proizvodno-uslu`ne strukture, kako bi se sa pove}anim ostvarenim deviznim efektima vra}ali uzeti strani krediti. Moè se re}i da se svi inostrani dràvni krediti uzimaju da bi pove}ali ili ponovo dopunili devizama devizne rezerve zemlje koja ih je uzela. Krediti privatnom sektoru dele se na dve klase: krediti za finansiranje prometa roba (uvoza ili izvoza) i krediti za finansiranje mno{tva drugih projekata koji su uklju~eni u poslovanje. Krediti za uvoz obezbe|uju uvozniku i zemlji devizna sredstva za pla}anje uvoza. Krediti za finansiranje izvoza obezbe|uju eksporteru i njegovoj zemlji postupak ne{to brèg prijema deviznog priliva nego {to bi ga eksporter primio po normalnom postupku. Krediti za finansiranje drugih projekata kao {to su izgradnja novih fabrika ili ekspanzija zaliha su jednostavno krediti za pove}nje deviznog priliva u ~vrstim valutama. Prema procesu obezbe|enja inostranih kredita, razlikujemo: (1) sindicirane kredite (‘loan syndication’) i (2) klub kredite (‘club loans’).82) Sindicirani ili sindikacioni krediti se praktikuju za ve}e obime kredita, a svrha im je disperzija rizika. Sindicirani aran`man podrazumeva u~e{}e vi{e banaka sa slede}im funkcijama: (1) banka ili banke sa liderskom menadèrskom ulogom, (2) banke participanti i (3) banke agenti. Liderske banke imaju klju~nu ulogu u kreditnom aran`manu (organizacija, uslovi i oblici kreditiranja debitora, u~e{}e pojedinih banaka u kreditu i evaluaciji rizika). Banke participanti obezbe|uju kreditni potencijal za odobravanje kredita. Banke agenti vr{e posredni~ku ulogu u isplati, distribuciji i naplati kredita.

80) Prema Zakonu o deviznom poslovanju (Slu`beni list SRJ 50/93, 24/94 i 79/04, i Zakonu o kreditnim odnosima sa inostranstvom (Slu`beni list SRJ 42/92.) 81) Donald R. Mandich: International Credits, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988. godine, str. 823-825. 82) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 689-690.


473

Kad debitori zahtevaju manje sume novca u vidu kredita, oni to re{avaju individualno sa pojedinom bankom. Takvi krediti nazivaju se klub krediti. Procedura za ove kredite je upro{}ena i kratka i rezultat je me|usobnog odnosa banaka partnera u poslovnoj saradnji. Pored toga, obi~no se koriste u onim slu~ajevima kad je sindicirani kredit ve} u pripremi. Zato se ovi krediti mogu koristiti i kao jedna vrsta stabilizatora kreditnog trì{ta po{to se koriste odmah i tako ‘premo{}avaju’ ina~e duge procedure sindiciranih kredita. Ovi krediti daju se na periode od 15 dana do 3 meseca. U odnosu na kredite na doma}em trì{tu, poslovanje me|unarodnim kreditima je sloènije, te je usled toga ovaj posao rizi~niji. Osnovne karakteristike me|unarodnih kredita mogu se svesti na slede}e: (1) kreditni plasmani prelaze granicu dràve, (2) krediti se obi~no konvertuju u drugu valutu, (3) krediti se daju na duè rokove uz ‘grace’ period, (4) ugovori o kreditima naro~ito respektuju pravnu stranu (primenu prava i

zakona, volju sudova da akceptiraju), (5) uvaàva se jurisdikcija i sposobnost date zemlje da izvr{ava odluke, (6) po{tuju kreditne klauzule u ugovoru koje defini{u mesto i metod pla}anja, i (7) garantuju druga prava banaka u~esnica u kreditnom procesu.

Sloènost kreditne analize i poslovne procedure me|unarodnih kredita, s jedne strane, i nemogu}nost ta~nog predvi|anja budu}ih ekonomskih, politi~kih i drugih dogadaja u zemljama debitorima, s druge strane, ~ine ovaj posao rizi~nijim od kreditiranja na doma}em trì{tu. Zato }emo ovde obraditi dva tipa rizika me|unarodnog kredita: rizik zemlje i rizik suvereniteta, u kojima su sadràni i rizici koji se pojavljuju pod drugim imenima (politi~ki rizik, ekonomski rizik, rizik transfera). 13.6.2. Rizik zemlje i suvereniteta dràve Krediti dràvama ili jednom od njihovih zvani~nih entiteta su su{tinski rizik zemlje. Krediti privatnom sektoru tako|e podrazumevaju razli~ite elemente rizika zemlje. Malo preduze}a moè poslovati kompletno nezavisno od svog okruènja, osim ako je du`nik multinacionalna kompanija sa sposobno{}u da plati obavezu iz eksternih izvora.83) Rizik zemlje (‘country risk’) je rizik ekonomskih ili politi~kih promena u stranoj zemlji, kao {to je nedostatak deviznih rezervi i koji prouzrokuje ka{njnje u pla}anju kreditnih obaveza bankama kreditorima. Rizik zemlje je {iri pojam od rizika suvereniteta

83) Donald R. Mandich: International Credits, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988. godine, str. 825-26.


474

(‘sovereign risk’) po{to on uzima u obzir tj. obuhvata mogu}nost vra}anja duga od strane privatnih du`nika i centralne vlade zemlje.84) Rizik suvereniteta (‘sovereign risk’) je rizik izostanka pla}anja strane centralne vlade ili njene agencije,85) po{to one mogu odbiti da plate svoje obaveze bankama kreditorima ~ine}i tako ekstremne te{ko}e za banke u punoj naplati njihovih kredita. U vezi sa rizikom suvereniteta u nastaloj krizi dugova, jedan ameri~ki bankar je pre nekoliko godina rekao: “Zemlje ne bankrotiraju”, na{to je drugi dodao: “Ali zato bankrotiraju bankari koji ih kreditiraju.”86) Neki autori smatraju da je rizik internacionalnog kredita determinisan uticajem tri slede}a rizika: (1) deviznim rizikom, (2) rizikom zemlje i (3) rizikom regulacije.87) Mi }emo ovde ukratko izlo`iti su{tinu rizika zemlje i rizika suvereniteta. (1) Rizik zemlje. Osnovni vidovi i oblici u kojima se ispoljava rizik zemlje su: (1) rizik nepla}anja (‘default risk’), koji predstavlja mogu}nost da du`nik nije u stanju da ostvari dovoljan neto devizni priliv ili pak nije voljan da ga upotrebi za servisiranje duga; (2) rizik transfera podrazumeva takve okolnosti u kojima du`nik, usled raznih ograni~enja u raspolaganju deviznim sredstvima, nije u mogu}nosti da do|e do odre|ene valute za otplatu duga; (3) rizik garancija predstavlja verovatno}u da banka, izdavalac obi~no ~inidbene garancije, mora da izvr{i garantovanu obavezu, po{to to nije izvr{io glavni du`nik usled ekonomske ili politi~ke situacije u svojoj zemlji. 88) Strategijski pristup dono{enju poslovnih odluka u sferi poslovanja banaka sa inostranstvom, zahteva ozbiljnu i kompleksnu analizu rizika zemlje. Analiza rizika zemlje (‘country risk’) sastoji se od kombinacije dve analize: (1) analize ekonomskog i (2) analize politi~kog rizika. Uz ove analize rizika zemlje uklju~uju se i analiziraju i drugi faktori kao {to su internacionalna likvidnost zemlje, pravni problemi zemlje, limiti zemlje itd. Fokus analize rizika zemlje je na proceni i predvi|anju ekonomskog i politi~kog potencijala zemlje za uredno servisiranje uzetih kredita. To se, pre svega, odnosi na procenu budu}ih doga|aja u uslovima nesigurnosti, kad nastaju situacije neizvr{avanja obaveza po uzetim kreditima. Analiza rizika zemlje svodi se na ocenu dve vrste neizvesnosti i to: (1) prva, vezana je za ekonomsku komponentu rizika i svodi se na procenu da li }e 84) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 155. 85) Ibidem, str. 574. 86) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, str. 672. 87) Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 448-451. 88) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 61.


475

zemlja du`nika u periodu otplate kredita ostvariti dovoljan nivo deviznog priliva za servisiranje uzetih inostranih kredita; (2) druga, vezana je za politi~ku komponentu rizika i usmerena je na spremnost zemlje du`nika, da se odrekne ostvarenog i raspoloìvog deviznog priliva i ispuni dospele obaveze po kreditu. Na sposobnost zemlje da generi{e vi{kove deviza za otplatu stranih kredita po dospe}u uti~e vi{e faktora, me|u kojima su najva`niji slede}i: 89) (1) Veli~ina dràvnog deficita u odnosu na nacionalni bruto produkt (‘GNP’). (2) Stopa porasta nov~ane mase. (3) Stepen zavisnosti nacionalnog izvoza od limitiranog broja primarnih

proizvoda (to je mera verovatno}e ‘isparljivosti’ u ‘terms of trade’). (4) Stepen kojim se finansira dràvna potro{nja sa stranim zajmovima. (5) Stepen kojim politika dràve obeshrabruje ili ometa efikasno kori{}enje

resursa: kontrola cena, plafon kamatne stope, trgovinske restrikcije. (6) Stepen tra`nje gra|ana i odgovornost dràve za ve}u tra`nju odnosno za

ve}i ìvotni standard kroz ve}u javnu potro{nju. To je indikacija u kojoj meri dràva koristi pozajmljena sredstva za javnu potro{nju.

(2) Rizik suvereniteta. êsto se u literaturi rizik zemlje poistove}uje sa rizikom suvereniteta, {to po na{em mi{ljenju nije u redu. Rizik suvereniteta90)

(‘sovereign risk’) podrazumeva situaciju gde kreditor nema pravni lek protiv suverenog zajmoprimca koji odbija odnosno ne priznaje svoje eksterne obaveze.

91) Problem kojim se to moè ilustrovati je kad banka pozajmi zemlji, zajmoprimac nije ograni~en setom pravnih uslova, koji su kao rutinska stvar, po{to je kod doma}ih kreditora. Dakle, problem je kad kreditor ne moè dràti zajmoprimca sa emitovanjem jo{ duga. Dodatna pozajmljivanja mogu promeniti raniji zdrav, pouzdan kredit u visokorizi~ni kredit, koji se ne}e mo}i servisirati. Ilustrativan je primer kad je u 1982.godini Meksiko odbio da uredno vra}a svoje kredite stranim bankama. Strane banke su morale da, preko me|unarodnih finansijskih institucija (IMF, IBRD), prona|u na~in i put prestrukturiranja vra}anja kredita, te da snize tro{kove servisiranja kredita manje razvijenim zemljama. Me|utim, rizik suvereniteta moè nastati i kod poslova koji su na odre|en na~in povezani sa poslovima kreditiranja ili sa bankarskim depozitima odnosno depozitima doma}ih banaka kod stranih banaka.92) Promenom uslova

89) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewoo Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 692. 90) Shelagh A. Heffernan: Sovereign Risk Analysis, Allen & Unwin Publishers Ltd, London WC1A ILU, UK, 1986. godine, str. 183. 91) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc. Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 691. 92) Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and Liabilities - Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983. godine, str. 153.


476

transfera (‘transfer risk’), banke nisu u mogu}nosti da obave transfer depozita po njihovom dospe}u, {to dovodi do mogu}ih gubitaka na ovim poslovima. 13.6.3. Relativizacija rizika zemlje i suvereniteta dràve Relativizacija rizika zemlje (‘country risk’) i rizika suvereniteta (‘sovereign risk’) podrazumeva smanjenje izloènosti banke tim rizicima ili njihovo eliminisanje. Objektivno gledano, banka treba da usmeri svoje napore u cilju stvaranja preventivne za{tite i time smanjenja izloènosti banke ovim rizicima. To podrazumeva upravljanje rizikom zemlje i rizikom suvereniteta. Proces upravljanja ovim rizicima uklju~uje dva posebna zadatka: (1) prvi je procenjivanje veli~ine rizika podvrgnutog u rastu}oj izloènosti u datoj zemlji i (2) drugi je prevo|enje ovih procena u set pritisaka na portfolio aktive banke odnosno na sistem upravljanja rizikom zemlje.93) (1) U principu, procena rizika zemlje moè biti izraèna kao funkcija verovatno}e P (z), gde je P = verovatno}a, a z = dati procenat umanjivanja sada{nje vrednosti portfolija zahteva date zemlje odnosno P(z) je verovatno}a da }e se nivo umanjivanja desiti. Me|utim, u praksi se procena ne iskazuje kao funkcija verovatno}e ve} kao pojedina~no valorizovan indeks rizika ili premije, koja reflektuje obe karakteristike funkcije verovatno}e i prednosti procenjiva~a rizika. U praksi je izuzetno te{ko proceniti rizik zemlje, po{to to zahteva kompleksan pristup analizi ovog rizika. Rizik zemlje nije rizik pojedina~nog doga|aja. To je rizik koji nastaje kao rezultat re|e jednog doga|aja a ~e{}e seta doga|aja u jednom duèm periodu u datoj zemlji i koji mogu imati bitan uticaj na sposobnost servisiranja dugova ve}ine du`nika u toj zemlji ili du`nika fizi~ki lociranih u drugim zemljama, ~ije su ekonomske okolnosti kriti~no zavisne od doga|aja u zemlji koja je u pitanju. Rizik se moè manifestovati kao rizik transfera, katastrofalni rizik, rizik suvereniteta, rizik privatnog sektora. Drugi problem kod procene rizika zemlje je razumevanje dinamike politi~kih odluka, koje stoje iza odluka o primeni odgovaraju}ih ekonomskih re{enja, a kod kojih nije mogu}e lako identifikovati kvantitativne elemente rizika. To sve moè uticati na servisiranje dugova. Tre}i problem je da verovatno}a te{ko}a servisiranja dugova za bilo koju datu zemlju nije funkcija samo specifi~nih doga|aja za tu zemlju. Ovde se moraju imati u vidu dva aspekta: prvi, koji je eksterne ekonomske prirode (na primer: promena cena nafte) i poga|a ve}inu zemalja, i drugi, da pod izvesnim okolnostima volja stranog kreditora da snabde 93) Robert L. Slighton: International Risk Management, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985. godine, str. 511-522.


477

kreditima datu zemlju usko je povezana sa njihovom voljom da pozajmi sredstva drugim zemljama ili grupama zemalja. Za procenu riziko premije u upotrebi je vi{e pristupa, me|u kojima su tri koja se najvi{e koriste u praksi, a to su: sistem lista provere, statisti~ki metod i pristup zdravog razuma. Sistem liste provere zasniva se na slede}oj jednacini: Y = A1 X1 + ... AnXn, koji uklju~uje {irok set socijalnih, politi~kih i ekonomskih varijabli, koje su su{tinski arbitrarne. Statisti~ki metod po~iva na logaritamskoj i diskriminacionoj statisti~koj analizi odnosa izme|u parametara iz pro{losti sa odre|enim ekonomskim parametrima u cilju oblikovanja prognoze mogu}nosti zemlje u budu}nosti da servisira dugove. Tre}i pristup mo`e se kombinovati sa statisti~kim i naziva se jo{ i informativna procena. (2) Generalno posmatrano, banke upravljaju rizikom zemlje postavljanjem individualnih limita za svaku zemlju odnosno maksimuma prihvatljivih nivoa zahteva zadu`enja za svaku zemlju. Optimalna veli~ina limita za svaku zemlju je stvar procene i veoma se te{ko kvantificira. Me|utim, uprkos ovim te{ko}ama, svaka banka treba da ima specifi~an i dokumentovan pristup svakoj zemlji oblikovan od strane top menad`menta i da ima jasnu utvr|enu poslovnu proceduru odnosno vodi~ za odobravanje inostranih kredita u pismenoj formi za svaku zemlju. Ove poslovne procedure moraju se revidirati najmanje jednom godi{nje, kako bi bile aktuelne. LITERATURA: (1) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the

Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.

(2) P.Jurkovi}: “Razvojna i kreditna sposobnost investitora” u zborniku: Poslovne finansije, Narodne novine, Zagreb, 1980..

(3) F. Leitner: Bilanztechnik und Bilanzkritik, X Aufl. Berlin, 1933. (4) Glenn G.Munn and F.L.Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance,

Eighth Edition, Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983.

(5) Edward I. Altman: Managing the Commercial Lending Process, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.

(6) Edward Altman, R.G. Haldeman and P. Narayanan: “ZETA Analysis: A New Model to Indentify Bankruptcy Risk of Corporations”, Journal of Banking and Finance 1, 1977.


478

(7) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

(8) Mr Branko Ljuti}: Signali opasnosti pred propast firme, Ekonomska politika broj 2065/91.

(9) Willard Alexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

(10) Ralph Gilpatrick, Jr. and T. Ronald Casper: Bank Credit Policy, u knjizi: Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper and Row Publishers, New York, 1981.

(11) The Bankers” Handbook, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Third Edition, Dow Jones-Irwin, Homwwood, Illinois, 1988.

(12) Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Herper & Row Publishers, New York, 1981.

(13) Glenn G. Munn and F.L. Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition, Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983.

(14) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, strana 286.

(15) Jack R. Crigger: An Ocean of “Cs”, u The Journal of Commercial Bank Lending, December 1975.

(16) Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1989.

(17) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990.

(18) Richard Bort: Corporate Cash Management Handbook, Warren Gorham and Lamont, Boston, 1989.

(19) William H. Bryan: The Banker and the Credit Decision, u knjizi: Bank Credit, Edited by Herbert V. Prochnow, Harper & Row, Publisher, New York, 1981.

(20) Steven J. Beck: Financing Leveraged Buyouts, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988.

(21) Dr Bo{ko @ivkovi} i Zorica Vidi}: Analiza i ocena kreditne sposobnosti preduze}a u ameri~kom komercijalnom bankarstvu, UBJ, Beograd, Jugoslovensko bankarstvo 5/89

(22) R.Bartles: Credit Management, The Ronald Press Company, New York, 1967.


479

(23) Ranko Jelic: Rizici u poslovnim bankama, analiza i regulisanje, Beograd, 1988. godine, magistarski rad,

(24) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990.

(25) Bratoljub Klai}: Rije~nik stranih rije~i, Zora, Zagreb, 1962. (26) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business

Guides, New York, 1990. (27) Glen G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of Banking and Finance,

Eighth Edition Revi{ed and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983.

(28) Charles S. Dickerson: Financial Analysis for Credit Decisions, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

(29) Willard Alexsander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

(30) Willard Alexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

(31) G.T. Stevens, Jr.: Economic and Financial Analysis of Capital Investments, John Wiley and Sons, New York, 1979.

(32) Donald S. Redding: Longer Term Lending, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls I. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988.

(33) The Capital Budgeting Handbook, Edited by: Mike Kaufman, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1986.

(34) Bryan E. Milling: Cash Flow Problem Solver Procedures and Rationale for the Independent Businessman, Chilton Book Company, Rander, Pa., 1981. godine strana 6.

(35) David Durand: Risk Elements in Consumer Installment Lending, National Bureau of Economy Research, New York, 1941.

(36) David R. Christenson: Agricultural Lending, u knjizi: The Bankers” Handbook, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Third Edition, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

(37) Franko J. Fabozzi, Franco Modigliani and Michael G. Perri: Fundation of Financial Market and Institution, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1994.

(38) Donald R. Mandich: International credits, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988.


480

(39) Shelagh A. Heffernan: Sovereign Risk Analysis, Allen & Unwin Publishers Ltd, London WC1A ILU, UK, 1986.

(40) Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and Liabilities Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983

(41) Robert L. Slighton: International Risk Management, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985.

(42) Frank. P. Johnson and Richard D. Johnson: Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985.

(43) Jay M. McDonald and John E. McKinley: Corporate Banking – A Practical Approach to Lending, Dryden Press, New York, 1984.

(44) Roger H. Hale: Credit Analysis – A Complete Guide, John Wiley and Sons, New York, 1983.

(45) H. Edwards: Credit Management Handbook, John Wiley & Sons, New York, 1985.

(46) Eric H. Compton: Inside Commercial Banking, Second Edition, John Wiley and Sons, New York, 1985.

GLAVA 14.

UPRAVLJANJE RIZIKOM PORTFOLIJA HARTIJA OD VREDNOSTI

• Poslovanje banke sa hartijama od vrednosti • Emitovanje i plasman hartija od vrednosti • Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti• Relativizacija rizika hartija od vrednosti

OKVIR ^ETRNAESTE GLAVE:

UPRAVLJANJE RIZIKOM HARTIJA OD VREDNOSTI

482

14.1. POSLOVANJE BANKE HARTIJAMA OD VREDNOSTI 14.1.1. Formiranje investicionog portfolija banke Kako smo ve} ranije naveli, poslovne banke investiraju deo svog raspoloìvog finansijskog potencijala u hartije od vrednosti. Tako banke u okviru svojih ukupnih plasmana imaju jedan deo plasmana, koji se odnosi na investicione plasmane radi ostvarivanja prinosa odnosno prihoda na privremeno slobodna nov~ana sredstva. Pri tome treba razlikovati ove plasmane poslovnih banaka u hartije od vrednosti od plasmana investicionih banaka koje su specijalizovane finansijske institucije i koje su potpuno vezane za trì{ne operacije hartijama od vrednosti. Dakle, ovde je re~ o poslovnim bankama koje samo jedan deo svojih plasmana drè u hartijama od vrednosti. U razvijenim trì{nim privredama poslovne banke polaze od tri osnovna cilja pri formiranju svog investicionog portfolija i to: (1) sigurnost, (2) likvidnost i (3) prihod. Plasmani u hartije od vrednosti pomaù bankama da lak{e razre{avaju konfliktne situacije izme|u navedena tri elementa, po{to se optimizacijom obima i strukture ovih plasmana omogu}ava: (1) odràvanje neophodnog stepena likvidnosti, (2) ograni~avanje rizika i (3) kreiranje dodajnih prihoda. 1) Naime, pokazalo se da u razvijenim trì{nim strukturama, banke lak{e odràvaju klju~nu funkciju svoje likvidnosti, ako u svojim bilansima raspolaù adekvatnom strukturom hartija od vrednosti. Poznato je da plasmani u kredite donose banci ve}e prihode nego plasmani u hartije od vrednosti. Stoga je skoro u svim poslovnim bankama teì{te na kreditnim plasmanima. Me|utim, ulaganjem slobodnih nov~anih sredstava u sigurne hartije od vrednosti banke vr{e optimizaciju svog kreditnog potencijala i odràvaju zadovoljavaju}i kvalitet svoje aktive. Hartije od vrednosti omogu}avaju postizanje perfektne diversifikacije plasmana, {to je klju~ni uslov za ograni~avanje rizika banke. Preko drànja hartija od vrednosti u svojim bilansima, naro~ito obveznica, banke omogu}avaju perfektniju strukturu finansiranja i kreditiranja preduze}a, sektora privrede i dràve. Sa stanovi{ta poslovne banke, interesantna je podela hartija od vrednosti na: du`ni~ke i vlasni~ke. Kad neko kupi deonicu, on dobije vlasni{tvo (‘equity’) u kompaniji i postaje, kao i drugi, koji su ve} kupili ili }e kupiti deonice, vlasnik jednog deli}a ili dela kompanije. Kad neko kupi obveznicu, on je vlasnik duga (‘debt’) i postaje jedan od kreditora, po{to je na taj na~in pozajmio novac kompaniji ili dràvi. U su{tini, hartije od vrednosti su instrumenti mobilizacije



483

nov~anih sredstava pod odre|enim uslovima. Sa aspekta poslovne banke, obveznice su interesantnije za investicione plasmane nego deonice. Du`ni~ke ili kreditne hartije mogu biti prenosive i neprenosive. Prenosive hartije od vrednosti su univerzalne kreditne hartije, ~iji imaoci zadràvaju bezuslovno pravo naplate punog iznosa kreditnog potraìvanja. Imaju va`nu ulogu na finansijskim trì{tima razvijenih zemalja i banke ih drè u svojim investicionim portfolijima. Neprenosive hartije od vrednosti se pojavljuju uglavnom kod uspostavljanja bilateralnih kreditnih odnosa po osnovu kupoprodaje robe i usluga. Mogu se prenosti samo u skladu sa ugovorom o kupoprodaji. Neprenosive hartije od vrednosti nisu zna~ajne sa ovog aspekta za banku. Pored ovih hartija od vrednosti, na finansijskim trì{tima razvijenih zemalja postoje i hartije od vrednosti iza kojih ne stoji realna roba niti novac. Re~ je o spekulativnim hartijama od vrednosti, gde se u berzanskim transakcijama, koje spadaju u terminske poslove, prodaju i kupuju zami{ljene vrednosti izraène u standardnim ugovorima. Najpoznatiji me|u takvim poslovima su fju~ersi (‘futures’) i opcije (‘options’). O njima }e biti posebno re~i kao o inovativnim re{enjima za pokrivanje, za{titu i eliminisanje rizika kamatne stope i deviznog kursa. Mi }emo ovde posmatrati dve grupe hartija od vrednosti, ne upu{taju}i se pojedina~no u detaljniju analizu svake podvrste u okviru navedenih grupa hartija od vrednosti.2) Svrha je na ukazivnaju razlika izme|u bitnih obele`ja ove dve grupe hartija od vrednosti, kako bi se lak{e shvatio proces i mehanizam 2) U SAD, kao najrazvijenijoj trì{noj privredi i sa najrazu|enijim spektrom finansijskih instrumenata, postoje slede}e vrste ovih hartija od vrednosti: (1) Hartije od vrednosti dràvne blagajne: a) blagajni~ki zapisi - menice (‘treasury bills’) sa rokom dospe}a do 1 godine; b) blagajni~ke note (‘treasury notes’) sa dospe}em od 1 do 10 godina; c) blagajni~ke obveznice (‘treasury bonds’) sa dospe}em 5 i vi{e godina; (2) Hartije od vrednosti federalne vlade - dràve: a) obveznice (‘bonds’), b) certifikati (‘certificates’); (3) Hartije od vrednosti dràvnih jedinica - agencija: a) serijalne obveznice, b) dugoro~ne obveznice; (4) Hartije od vrednosti preduze}a - kompanija i korporacija su: a) komercijalni papiri (‘commercial papers’) dospe}a do 270 dana, b) obveznice preduze}a (‘bonds’), (5) Specijalne hartije od vrednosti ili drugi - ostali vrednosni papiri su nalozi za pla}anja (‘drafts’) ili pak menice (‘bills of exchange’). Neprenosivi oblici kreditnih hartija od vrednosti su odre|eni vrednosni papiri koji su vezani za prodaju roba i usluga i ~ije je pitanje prenosivosti odnosno neprenosivosti povezano sa stipulisanim odredbama ugovora kojim se reguli{u klju~ni elementi kupoprodajnog odnosa. Vlasni~ke hartije od vrednosti su deonice ili akcije (‘shares’), i dele se na: obi~ne i privilegovane: (1) obi~ne deonice (‘common shares’) su: kumulativne, nekumulativne, odlo`ne, sa punom stopom prinosa, rastu}e, i osetljive. (2) privilegovane deonice (‘prefered shares’) obezbe|uju svojim vlasnicima razli~itu mo} upravljanja (vi{e glasova), prioritete u raspodeli profita odnosno dividendi i prioritetno u~e{}e u likvidacionoj masi preduze}a. Vidi detaljnije: Richard Saul Wurman, Alan Siegel & Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money & Markets, Access Press Publication, New York, 1990. godine, str. 50-51.


484

trì{nih transakcija ovih hartija, faktori koji uslovljavaju pojavu rizika u tim transakcijama, njegovo merenje i, kona~no, upravljanje rizikom hartija od vrednosti. Akcenat ce biti stavljen na analizu poslovanja ove dve grupe hartija od vrednosti: na deonice i obveznice. 3) 14.1.2. Struktura i kvalitet investicionog portfolija Pre nego detaljnije osvetlimo strukturu i kvalitet investicionog portfolija, ukratko }emo izloìti osnovne ili klju~ne vrste hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti se dele, kako smo ranije videli, po vi{e osnova. Za ovo izlaganje su od zna~aja prenosive kreditne i vlasni~ke hartije od vrednosti i to: obveznice i deonice. Polaze}i od finansijskih trì{ta visoko razvijenih privreda, kao {to je finansijsko trì{te SAD, postoji veoma {irok spektar prenosivih hartija od vrednosti. Najva`niji oblici prenosivih hartija od vrednosti su kreirani od strane dràvnih organa i privatnog sektora. Ove hartije od vrednosti se nazivaju zajedni~kim imenom promisorne note (‘promissory notes’). [ta je deonica ili akcija? Deonica reprezentuje vlasni{tvo u deoni~kom dru{tvu. Deoin~ko dru{tvo je vlasni{tvo deoin~ara, ~esto hiljada ljudi i institucija, svako od njih je vlasnik dela ili deli}a imovine akcionarskog dru{tva. Kad neko kupi deonicu ili akciju u jednom deoni~kom dru{tvu, on postaje jedan od vlasnika dela tog dru{tva odnosno deoni~ar (‘stockholder’ ili ‘shareholder’). On odmah istog ~asa postaje vlasnik jednog dela, nije va`no koliko malenog, svake zgrade, komada name{taja, svake ma{ine, dakle, svega {to to deoin~ko dru{tvo poseduje. [ta je obveznica? Najkra}e re~eno, to je jednostavno jedna priznanica, kojom se priznaje dug. Ona potvr|uje da je imalac novca (lice, preduze}e, banka) pozajmio novac dràvi ili kompaniji i ukratko opisuje uslove ovog zajma. Ve}ina obveznica se izdaje sa tri su{tinske informacije: (1) nominalna vrednost, kao iznos, koji }e imaocu ili donosiocu obveznice biti pla}en kada istekne rok kredita, (2) dospe}e koje pokazuje kad isti~e kredit i kad }e obveznica biti amortizovana, (3) kamatna stopa koja predstavlja procenat od nominalne vrednosti koji }e biti pla}en na ime kamate imaocu obveznice na regularnoj osnovi. Postoje bitne razlike izme|u deonica i obveznica sa aspekta povrata uloènih sredstava i sa aspekta komponente rizika naplate prihoda odnosno zarade. Kad neko ulaè u obveznice, pogotovu ako je emitent dràva ili op{tina, postoji visok stepen sigurnosti naplate glavnice i kamate. Me|utim, kad neko kupuje

3) Prvi Zakon o hartijama od vrednosti u SFRJ, je donet 1989. godine, a kasnije su sledile izmene i dopune.


485

deonice, uloènu glavnicu moè da naplati samo prodajom te deonice na trì{tu, dok dividenda kao zarada zavisi od emitenta deonica. Sigurnost ulaganja se vezuje za procenu budu}e trì{ne vrednosti deonica i o~ekivanu dividendu. Praksa u SAD pokazuje da su deonice i obveznice odlu~uju}e hartije od vrednosti za ekspanziju privrede i razvoj novih preduze}a i za mobilizaciju i transfer sredstava potrebnih za izgradnju raznih saobra}ajnih objekata i objekata komunalne infrastrukture. Obveznice se posebno koriste i kao dodatni izvor kapitala u firmama i kompanijama, a naj~e{}e su emitovane od strane dràve i op{tina za podizanje i razvoj raznih uslu`nih objekata, puteva, pruga, mostova, metroa i sli~nih poduhvata. Za odràvanje obima i strukture investicionog portfolija banke, va`na je hijerarhija faktora likvidnosti, sigurnosti i prinosa. Likvidnost se obezbe|uje adekvatnim u~e{}em kratkoro~nih i perfektno utrìvih hartija od vrednosti, koje su najvi{e zastupljene u investicionom portfoliju skoro svake banke. Sigurnost je vezana za performanse i rejting izdavaoca hartija, dok se prinos obezbe|uje tek po obezbe|enju navedena dva elementa tj. likvidnosti i sigurnosti, kad banka ide na dugoro~ne hartije od vrednosti. Prilikom strukturiranja investicionog portfolija sa dugoro~nim hartijama od vrednosti, banke preferiraju kupovinu dràvnih obveznica, koje su po svojoj definiciji visokog kvaliteta i naj~e{}e su im prinosi oslobo|eni poreza.4) Hartije od vrednosti imaju ogroman zna~aj za funkcionisanje i razvoj trì{nih privreda. Njihov zna~aj najkra}e se moè izraziti preko: (1) njihovog mobilizatorskog karaktera, po{to su pogodne da angaùju za

razvoj i najmanje slobodne iznose nov~anih sredstava preduze}a, institucija i naj{irih slojeva stanovni{ta;

(2) njihove sposobnosti za usmeravanje prikupljenih slobodnih nov~anih sredstava u razvojne i profitabilne poslove radi ostvarenja zarade odnosno oplo|avanja neangaòvanih nov~anih sredstava;

(3) modela usmeravanja prikupljenih sredstava u prave i korisne svrhe; (4) delovanja kao faktora stabilnosti trì{nih robno-nov~anih tokova,

omogu}avaju}i da se najefikasnije angaùju i korisno upotrebe slobodna nov~ana sredstva.

14.1.3. Struktura i instrumenti finansijskog trì{ta



486

Savremeno finansijsko trì{te razvijenih trì{nih privreda ima tri posebna relativno samostalna segmenta ili trì{ta: (1) trì{te novca, (2) trì{te kapitala i (3) devizno trì{te. Ne postoje te{ko}e da se jasno razdvoji devizno trì{te od trì{ta novca i trì{ta kapitala. Me|utim, trì{te novca i trì{te kapitala je dosta te{ko razdvojiti. Naime, trì{te novca u osnovi predstavlja kupoprodaju novca i kratkoro~nih hartija od vrednosti do jedne godine, dok se na trì{tu kapitala obavlja promet uglavnom dugoro~nih hartija od vrednosti preko jedne godine. Me|utim, promet na oba ova trì{ta je motivisan ulaganjem ili investiranjem, tako da ulaga~i koriste oba ova trì{ta, povla~e}i sredstva sa jednog da bi uloìli na drugo ili oba trì{ta. Kamatne stope su na ovim trì{tima me|usobno zavisne pod dejstvom promena ponude i tra`nje. Zato se smatra da su osnovni elementi po kojima se razlikuju ova dva trì{ta likvidnost i kvalitet instrumenata koji na njima cirkuli{u. Me|utim, trì{te novca se moè shvatiti i kao jedan konfuzan izraz, po{to sva navedena trì{ta za investiranje novca uklju~uju novac. Trì{ta koja samo trguju vrlo kratkoro~nim debitnim vrednosnim papirima (‘short-term debit securities’) obi~no predstavljaju trì{te novca, jer ona najbrè “pretvaraju” vrednosne papire u gotov novac. Drugim re~ima, novac koji investiraju pojedinci i firme, kupuju}i ove kratkoro~ne hartije od vrednosti, koristi se za kratkoro~ne kredite razli~itim preduze}ima, kompanijama i dràvnim organima. Suprotno tome, dugoro~ne hartije od vrednosti, kao {to su deonice i obveznice, poznate su kao trì{te kapitala. Me|utim, te{ko je povu}i demarkacionu liniju izme|u ova dva trì{ta. Ona se vi{estruko prepli}u i novac je pri tome u brojnim transakcijama te{ko ome|iti i ozna~iti kojoj sferi pripada. Sredstva trì{ta novca investiraju se u jedan broj razli~itih vrsta kratkoro~nih debitnih vrednosnih papira. Neki naj~e{}i su: • komercijalni papiri, obveznice korporacija, koje reprezentuju kratkoro~ne

kredite korporacijama; • depozitni certifikati, izdati od velikih banaka, sa dospe}ima rangiranim od

jednog meseca pa do nekoliko godina; • bankarski akcepti, tj kratkoro~ni krediti dati uvoznicima i izvoznicima; • kratkoro~ni krediti dati gradskim, op{tinskim i dràvnim agencijama; • blagajni~ki zapisi izdati od federalne vlade sa dospe}ima od 30 do 90 dana. Pregled 14-1: Instrumenti trì{ta novca u SAD na dan 31.maja 1987. 5)

Vrsta instrumenta Iznos u mlrd.$ % u~e{}a 5) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 103.


487

1. Veliki denominirani oro~eni depoziti

460 44,9

2. Federalni blagajni~ki zapisi 268 26,2 3. Komercijalni papiri 254 24,8 4. Bankarski akcepti 42 4,1 UKUPNO: 1.024 100,0

Deonice na trì{tu novca preko udruènih (‘mutual’) fondova donose prihode koji se zara|uju primanjem kamate na novac koji ovi fondovi pozajmljuju dràvi i korporacijama. Kamatna stopa fluktuira svaki dan po{to su krediti tako kratkoro~ni da se svaki dan kompletira najmanje jedan kredit i jedan novi po~inje sa novom kamatnom stopom. Premda se ne moè predvideti kolike }e se kamate zaraditi ({to zavisi od trendova kretanja kamatnih stopa), stredstva na trì{tu novca nude ogromnu sigurnost plasmana. Trì{te kapitala, kao {to smo ve} naveli, predstavlja po pravilu kupoprodaju dugoro~nih hartija od vrednosti sa rokovima dospe}a iznad 5, 10 i vi{e godina. Deli se na primarno i sekundarno trì{te kapitala. Primarno trì{te kapitala obuhvata prve emisije hartija od vrednosti, a sekundarno trì{te zna~i njihovu drugu i svaku narednu kupoprodaju. Za hartije od vrednosti na primarnom trì{tu je bitno da se one prodaju po nominalnim vrednostima. Tada je njihova nominalna i trì{na vrednost izjedna~ena. Me|utima, kad je re~ o prodaji hartija od vrednosti na sekundarnom trì{tu, skoro se nikada nominalna i trì{na vrednost ne poklapaju, izuzev samo teorijske pretpostavke ili slu~ajnosti. Pregled 14-2: Instrumenti trì{ta kapitala u SAD na dan 31.marta 1987. 6) Vrsta instrumenta Iznos u mlrd.$ % u~e{}a 1. Deonice preduze}a 4.135 35,6 2. Stambene zalo`nice 1.693 14,6 3. Federalne obveznice, utrìve, dugoro~ne

1.372 11,8

4. Obveznice preduze}a 1.035 8,9 5. Dràvne i op{tinske obveznice 566 4,9 6. Bankarski poslovni krediti 552 4,7 7. Potro{a~ki krediti 725 6,2 8. Komercijalne zalo`nice 566 4,9 9. Zalo`nice pulova 573 4,9 10. Obveznice federalnih agencija 307 3,2 11. Zalo`nice farmi 96 0,8 UKUPNO: 11.620 100,0



488

Saglasno na{oj nameri, da se osvetli upravljanje rizikom hartija od vrednosti, u fokusu na{ih posmatranja, bi}e kupoprodajni odnosi na trì{tu kapitala i to posmatranje i sagledavanje efekata kupoprodaje deonica i obveznica, kao najzastupljenijih vrsta hartija od vrednosti, kojima privreda i stanovni{tvo, ali i banke trguju na finannsijskim trì{tima. 14.1.4. Poslovanje banke na sekundarnom trì{tu hartija Sekundarno trì{te hartija od vrednosti, kako smo ve} naveli, predstavlja drugu i sve naredne prodaje hartija od vrednosti. Prva prodaja hartija od vrednosti neposredno posle emisije predstavlja primarno trì{te hartija od vrednosti. Poslovima na sekundarnom trì{tu bave se posebne finansijske institucije, koje se obuhvataju jednim op{tim zajedni~kim imenom institucionalni investori (‘institutional investors’). Posluju u svoje ime i za svoj ra~un i u svoje ime a za ra~un svojih komitenata. U prvom slu~aju, tj. kad posluju u svoje ime i za svoj ra~un, cilj im je ostvarenje profita uz sno{enje rizika. U drugom slu~aju, kad posluju u svoje ime a za ra~un svog komitenta, rade na bazi odre|enog procenta provizije. Institucionalni investori se pojavljuju pod raznim imenima i organizacionim formama. Tako se u ove profesionalne posredni~ke finansijske organizacije u SAD uklju~uju: (1) udruèni (‘mutual’) fondovi, (2) npenzioni fondovi, (3) poslovne banke, (4) brokerske firme, (5) arbitra`ne firme, (6) internacionalni investori, (7) korporacije, (8) investicioni savetnici, i (9) osiguravaju}e kompanije. Sekundarno trì{te omogu}ava vlasnicima vrednosnih papira, kao {to su kompanije, institucije i pojedinci, da mogu ponovo do}i do svog novca, tj. da svoje vrednosne papire prodajom “pretvore” u gotov novac. Ovo se naro~ito odnosi na deonice, po{to je to jedina mogu}nost za njihove vlasnike da, ukoliko to èle ili su prinu|eni, ponovo do|u do svog uloènog novca. To vlasnici hartija od vrednosti mogu u~initi veoma brzo i efikasno. Na savremeno organizovanom sekundarnom trì{tu hartija od vrednosti, dovoljan je jedan telefonski poziv i investitor moè prodati ili kupiti hartije od vrednosti.


489

Najva`niji organizacioni oblik savremenog organizovanog sekundarnog trì{ta hartija od vrednosti su berze. Mada ima vi{e vrsta berzi7), berze hartija od vrednosti spadaju me|u najva`nije oblike finansijskog trì{ta. Smatra se da su berze atraktivne kao mesto za ulaganje novca, ako ostavimo rizik po strani, iz dva razloga, koji su vezani za znanje i ve{tinu investitora: likvidnost i utrìvost. Investitor moè u~estvovati na trì{tu hartija od vrednosti direktno i indirektno, {to zavisi od toga ko donosi odluke o kupovini odnosno prodaji vrednosnih papira. Ulaganje u udruène i penzione fondove podrazumeva dono{enje indirektnih odluka, po{to odluke u ime ulaga~a novca donose profesionalni menadèri. Ako po|emo od toga da odluku treba da donese direktno ulaga~ i da su u pitanju deonice, onda ulaga~ mora po}i od slede}ih va`nih kriterija za dono{enje odluke kao {to su::8) (1) iznos novca za ulaganje odnosno investiranje, (2) poznavanje trì{ta deonica, (3) poznavanje podru~ja, industrije i kompanija, (4) iznos unapred akceptiranog rizika, i (5) ciljevi ulaganja. Pored navedenih kriterija, postoje i mnogi razli~iti nivoi trì{ta deonica i svaki od njih ima svoj na~in poslovanja. Pri tome treba imati u vidu, na primeru u SAD da su dve berze primarne: The New York Stock Exchange (NYSE) i American Stock Exchange (AMEX). Ostale berze su manje i imaju regionalni zna~aj. Ove dve berze traè od kompanija izdavalaca deonica ispunjavanje vi{ih standarda nego ostale regionalne berze. Da bi jedna kompanija do{la na listu u njujor{koj berzi (NYSE), ona mora obezbediti razmenu slede}ih informacija: (1) istoriju kompanije, (2) finansijsku strukturu, (3) veli~inu - obim poslovanja, (4) veli~inu prihoda, (5) podru~je poslovanja, (6) poziciju i stabilnost kompanije u industriji. Ameri~ka berza (AMEX) ima ne{to blaè standarde nego njujor{ka berza (NYSE). Ako berza prihvati kompaniju u listu, kompanija potpisuje ugovor sa berzom, kojim se kompanija, izme|u ostalog, obavezuje da }e redovno i aùrno dostavljati navedene informacije. Te informacije zna~e izno{enje u javnost svake promene slede}ih podataka: (1) godi{nje zarade, (2) kvartalne zarade, (3) objave o dividendi, (4) spajanja i pripajanja, (5) tenderske ponude, (6) pad

7) Pored berzi hartija od vrednosti, postoje i slede}e vrste berzi: produktna berza, berza plemenitih metala, berza krzna itd. 8) David Sutton: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars, One of Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 20-21.


490

deonica, (6) glavne promene u menad`mentu, (7) razvoj novih proizvoda, (8) nove ili promene u glavnim ugovorima. Me|u minimalnim zahtevima koji se traè da kompanija ispuni su: (1) drànje najmanje 1,000.000 deonica, (2) da je trì{na vrednost tih deonica najmanje $ 16 miliona, (3) godi{nji neto prihod, pre poreza, od $ 2,5 milona ili vi{e, (4) ukupan broj deoin~ara najmanje 2.000, (5) neto aktiva od $ 18 miliona ili vi{e. Ovi standardi i procedure pomaù kod procene finansijske pouzdanosti kompanije pre nego se njene deonice stave na listu berze. Sasvim je jasno da to nije garancija da kompanija koja je na listi nema finansijskih problema, ali to obezbe|uje u izvesnom smislu podatke o stabilnosti za ulaga~e odnosno investitore. Investitori ne smeju gubiti iz vida ~injenicu da to nisu zahtevi koji }e ih za{tititi od pada cena deonica. Trì{nu vrednost deonica odre|uje ponuda i tra`nja deonica na berzi, ~iji su nosioci kupci i prodavci deonica. 14.2. EMITOVANJE I PLASMAN HARTIJA OD VREDNOSTI 14.2.1. Proces emitovanja hartija od vrednosti Hartije od vrednosti emituju se radi pribavljanja potrebnih sredstava za po~etak rada i/ili pove}anja obima poslovanja deoni~kih dru{tava, u kom slu~aju se emituju deonice i prikupljeni kapital od prodatih deonica ne predstavlja obavezu deoni~kog dru{tva za vra}anje kapitala odnosno deoni~ki kapital je nepovratan. Materijalizovani motiv kupovine deonica je dividenda, dok je nematerijalni motiv u~e{}e u upravljanju deoni~kim dru{tvom. Emitovanje obveznica vr{e preduze}a za prikupljanje dodatnog kapitala, a dràvni i op{tinski organi uglavnom za re{avanje pojedinih infrastrukturnih projekata od {ireg dru{tvenog zna~aja. Kapital uloèn u obveznice je zajam koji se vra}a u odre|enom roku uz odre|enu kamatnu stopu (slika 14-1.).


491

Raspoloìv novac

Kupljene deonice

Pojedinci Preduze}a

Banke Dràva

Zadovoljenje potreba novih ili

postoje}ih deoni~kih dru{tava

POSREDNI^KA FIRMA

Slika 14-1: Primarna kupoprodaja deonica Primarna emisija ovih hartija od vrednosti, kao posao, ima odre|ene ta~no definisane i propisane postupke, koji obavljaju za to ovla{}ene posredni~ke finansijske organizacije uz ispunjavanje svih potrebnih zakonom i propisima definisanih uslova U svim zemljama, gde postoje poslovi primarnih emisija hartija od vrednosti, deluje komisija za hartije od vrednosti, ~iji je glavni zadatak da sagledava ispunjavanje zakonom propisanih uslova za emitovanje hartija od vrednosti od strane firmi, preduze}a i banaka. Pojedinci, preduze}a, banke, dràva i drugi zainteresovani subjekti, za deo svog raspoloìvog novca namenjenog za investiranje, kupuju obveznice sa motivom da ostvare zaradu. Zna~i, u prvom krugu, pojedinci, preduze}a i banke pozajmljuju svoj novac institucijama, dràvi, agencijama, korporacijama i sli~no, u zamenu za obveznice emitovane od tih institucija, koje sluè kao dokaz ugovora o kreditu, sa iznosom, dospe}em i regularnom kamatnom stopom. Dràva i kompanije ulaù primljeni novac od prodatih obveznica u ve} unapred definisane programe izgradnje najrazli~itijih objekata infrastrukture i fabrika, da bi tim ulaganjem novca zadovoljili odre|ene dru{tvene potrebe i ostvarili profit.

Iz tako uve}anog novca ispla}uje se imaocu - donosiocu obveznice deo ili celina o roku dospelog duga nominalne vrednosti obveznice i kamata nazna~ena na obveznici. Ovim se, u stvari, zavr{ava drugi cikli~ni tok: uloèna sredstva vra}aju se imaocu obveznice donose}i mu, pored nazna~ene nominalne vrednosti, i iznos nazna~ene kamate, {to je i bio motiv kupovine obveznice.


492

Kru`ni tok primarnog kupoprodajnog procesa obveznica prikazuje slika 14-2. 9)

Raspoloìv novac

Pojedinci Preduze}a

Banke Dràva

POSREDNI^KA FIRMA

Kupljene obveznice

Zadovoljenje potreba dru{tva:

- preko dràve - preko kompanije

Slika 14-2: Primarna kupoprodaja obveznica Me|utim, imalac ili vlasnik obveznice moè svoju hartiju od vrednosti prodati i pre dospe}a. Tada se vrednost obveznice odnosno njena cena i prihod razlikuju od njene nominalne vrednosti i nazna~ene kamate koju obveznica nosi. Upravo je to razlog da se pre dono{enja kona~ne odluke o kupoprodaji hartija od vrednosti pribave informacije o obveznicama ili deonicama kojima cena nije korektno odre|ena. Da bi se investitor odnosno ulaga~ odlu~io koje obveznice da kupi a koje da proda, potrebno je da koristi jedan od dva analiti~ka postupka. Prvi postupak polazi od toga da se uporedi prihod do dospe}a odre|ene obveznice sa prihodom do dospe}a za koju investitor smatra da je odgovaraju}i, shodno karakteristikama obveznice i trenutnim uslovima na trì{tu. Ako je prihod do dospe}a obveznice vi{i nego odgovaraju}i prihod do dospe}a, onda se za obveznicu kaè da je ‘potcenjena’ odnosno da joj je cena niska, i treba je kupiti. Me|utim, ako je, suprotno tome, prihod do dospe}a niì nego {to bi bio odgovaraju}i, onda se za obveznicu kaè da je ‘precenjena’ odnosno da joj je cena suvi{e visoka, i treba je prodati. Drugi postupak podrazumeva da investitor proceni ‘pravu’ odnosno tzv. ‘unutra{nju’ vrednost obveznice, pa je zatim uporedi sa trenutnom cenom te obveznice na trì{tu. Ako je trenutna cena

9) Richard Saul Wurman, Alan Siegel, Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money & Markets, Access Press, New York, 1990. godine, str. 44.


493

na trì{tu manja nego prava vrednost obveznice, onda je ona ‘potcenjena’, a ako je ve}a, onda je obveznica ‘precenjena’.10) 14.2.2. Plasman hartija preko me{ovitih fondova Me{oviti ili uzajmni (‘mutual’) fondovi su u stvari kompanije koje udruùju novac od svojih deoin~ara, u deonicama, obveznicama, dràvnim hartijama od vrednosti i kratkoro~nim instrumentima trì{ta novca.11) U stvari, poslovanje me{ovitih fondova vode investicione kompanije, brokerske ku}e i neke finansijske institucije. Tako je novac koji banka ili pojedinac ulaù u ‘mutual’ fond udruèn sa novcem drugih investitora koji èle da zarade. Poznato je iz ameri~ke prakse da su u 30-tim godinama pro{log veka u ove fondove ulagali samo milioneri - pojedinci, pa bi sa~ekali da cena njihovih deonica ‘ode nebu pod oblake’ i onda bi ih odjednom sve prodavali, ostavljaju}i deonice u rukama nesvesnih nadmudrenih investitora. Danas je poslovanje ovih fondova vrlo precizno regulisano. Navodimo samo neke vrste ovih fondova, njihove glavne ciljeve, potencijalne efekte i sigurnost plasmana sredstava u razne hartije od vrednosti u pregledu 14-3. 12)

Pregled 14-3: Ciljevi plasmana hartija preko pojedinih fondova

Potencijalni Cilj Vrsta fonda Rast cena Teku}i

prihod Sigurnost

Maksimalan rast cena

AGRESIVAN RAST FONDOVA -

investiranje u obi~ne deonice industrije

vrlo visok vrlo nizak

slaba ka veoma slaboj

Visoki kapitalni dobici

RAST FONDOVA - investiranje u obi~ne

deonice

visok ka veoma

visokom

vrlo nizak

niska

Rast cena i teku}i prihod

RAST FONDOVA I PRIHODI - investiranje u rastu}e kompanije sa

dividendom

umeren umeren niska ka umerenoj

Visok teku}i prihod

FIKSNI PRIHOD I DIVIDENDA -

vrlo nizak visok ka vrlo

niska ka umerenoj

10) Gordon J. Alexander i William F. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika, Beograd, 11/91, str. 17. 11) Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 406. 12) Richard Saul Wurman, Alan Siegel and Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money and Markets, Access Press Publication, New York, 1988. godine, str. 68.


494

investiranje u deonice i obveznice

visokom

Visok teku}i prihod

OPCIONI PRIHODNI FONDOVI - investiranje

u obi~ne deonice

umeren visok ka vrlo

visokom

niska ka umerenoj

Teku}i prihod maksimalna

sigurnost

OP[TI FONDOVI TR@I[TA NOVCA -

investiranje u krakoro~ne hartije

ne umereno ka

visokom

vrlo visoka

Teku}i prihod, rast i sigurnost

RAVNOTE@NI FONDOVI investiranje u

me{avinu obveznica i svih deonica

nizak umereno ka

niskom

visoka

Prihod bez poreza i sigurnost

FONDOVI NOV^ANOG TR@I[TA

BEZ POREZA - investiranje u

kratkoro~ne op{te hartije

ne umereno ka

visokom

vrlo visoka

Prihod bez poreza

GRADSKI FONDOVI ZA OBVEZNICE - investiranje u op{te

obveznice

nizak ka umerenom

umeren ka

visokom

umerena

Sve donedavno, me{oviti (‘mutual’) fondovi su bili koncipirani i postavljeni kao veoma {iroka platforma mogu}nosti plasiranja sredstava. Danas su oni uglavnom visoko specijalizovani i obi~no imaju veoma specifi~ne ciljeve plasmana. Kao {to se vidi i iz pregleda 14-3. moglo bi se re}i da postoje sve vrste ovih fondova, koji mogu da zadovolje skoro svaki mogu}i cilj investiranja odnosno plasmana sredstava.

Razlike izme|u kupovine deonica od kompanija i kupovine deonica od me{ovitih (‘mutual’) fondova, su date u pregledu 14-4. 13) Pregled 14-4: Razlike izme|u emitenata deonica i fondova

PITANJE EMITENTI DEONICA MUTUAL FONDOVI [ta

kupujete? Kupujete deonicu od jedne kompanije obi~no okruglo u lotu od jedne stotine. Imate pravo glasa u kompaniji.

Kupujete deonice u fondu koji je sakuplja~ deonica. Nemate pravo glasa. Diversifikacija. Posedovanje {irokog razli~itog broja vrednosnih papira je najve}a prednost mutual fondova. Diverzifikovani portfolio vrednosnih papira mo`e vas za{tititi od velikih gubitaka; pa ~ak i kad neki



495

vrednosni papiri pro|u lo{e, drugi mogu pro}i dobro.

[ta pla}ate?

Cena deonice diktira iznos koji treba investirati.

Vi moète investirati bilo koji iznos, obezbe|uju}i prthodno zahtevani minimum. Fleksibilno investiranje. Obi~no je minimum inicijalnog investiranja USD 1.000 sa kasnijim investiranjem ili USD 250 ili USD 500. Neke grupe fondova nemaju minimum.

Ko {ta odlu~uje?

Vi ( i va{ broker ) odre|ujete {ta i kad kupiti i prodati?

Menadèri fonda odlu~uju koja sredstva treba da budu u portfoliju i kad treba njima trgovati. Vi odre|ujete kad treba kupiti ili prodati va{e deonice u fondu. Profesionalni menad`ment. Vi moète deliti tro{kove najmljenog eksperta i ~ak izbe}i pla}anje provizije za svaku transakciju.

Ko daje dividende?

Dividende se pla}aju vama direktno ili va{oj brokerskoj firmi za vas. Vi treba da odlu~ite, kako }ete reinvestirati dividende i napla}enu kamatu.

Dividende mogu biti reinvestirane u kupovinu vi{e deonica ili ispla}ene vama u gotovom. Automatsko reinvenstiranje ili isplata. Svaki mutual fond ima neobavezni automatski program reinvestiranja ili }e vam na zahtev isplatiti dividende u gotovu.

Koliko je likvidno

va{e investiranj

e.

Kada prodajete, morate ~ekati pet radnih dana, pre nego {to se trgovina obavi i tada va{ novac moète primniti.

Va{ novac moète transferisati nazad vrlo brzo. Lak pristup va{em novcu. Da bi primili va{ novac, vi jednostavno moète zvati fond i dati nalog da se prodaju va{e deonice. Prodaja se obavlja do kraja dana (u nekim fondovima i pre) i va{ novac je za vas raspoloìv slede}e jutro. Mnogi fondovi ~ak vam odmah napi{u ~ek na iznos novca u fondu, a najmanje je USD 250 po ~eku.

Evo nekoliko razloga zbog kojih se ulaga~i sredstava u cilju zarade preko kupovine i prodaje deonica i obveznica i drugih hartija od vrednosti naj~e{}e opredeljuju za udruène (“mutual”) fondove izme|u drugih mogu}nosti finansijskog investiranja: 14) • ve}a diversifikacija 60 % • profesionalni menad`ment 45 % • ve}i prihod 44 % • ekspertni menad`ment 37 % • lak{e investiranje 23 %



496

Prema procentima navedenih odgovora, o~ito je da kupci hartija od vrednosti u fondu ra~unaju sa ve}om diversifikacijom rizika investiranja, profesionalnijim menad`mentom i ve}im prihodom nego kad bi kupovali te iste hartije direktno od njihovih emitenata ili pak drugih posrednika koji se bave ovim poslovima. 14.2.3. Formiranje cena hartija od vrednosti Za razumevanje ovog procesa, neophodno je poznavanje procesa poslovanja hartijama od vrednosti odnosno neophodno je poznavati institucije finansijskog trì{ta, te na~in i uslove njihovog rada. Mesta na kojima se vr{i stvarna kupoprodaja vrednosnih papira su berze. Me|utim, na berzama mogu u~estvovati samo ovla{}ene institucije i pojedinci zvani brokeri. Brokeri su finansijski posrednici, koji se bave posredovanjem u poslovima kupoprodaje vrednosnih papira u svoje ime i za svoj ra~un i u svoje ime a za ra~un svojih komitenata. O ovom procesu smo ve} pisali. Sa stanovi{ta pojedinca, najjednostavniji na~in trgovanja hartijama od vrednosti je angaòvanje brokera. Posao se obavlja tako da se brokeru uplati odre|eni nov~ani iznos, kao depozit, i o tome se potpisuje ugovor sa brokerom. Ugovorom se reguli{e da se od brokera moè pozajmiti novac za kupovinu vrednosnih papira. Uplata odre|enog depozita ($ 2.000) vr{i se na ra~un kod brokera tzv. ra~un marè (‘margin account’). Od brokera se moè pozajmiti do 50 % vrednosti kupovine vrednosnih papira, {to se tretira kao kredit na koji zajmoprimac pla}a kamatu. Ina~e, broker za svoje usluge napla}uje proviziju. Uzeti kredit se vra}a kad komitent proda vrednosne papire, a ostvareni profit u celini pripada komitentu. Me|utim, ako komitent ostvari gubitak vi{e od 25 % na ukupnom poslu, duàn je, da bi mogao ponovo zapo~eti novu kupovinu hartija od vrednosti, namiriti ta izgubljena sredstva u depozitu.

Da bi to bilo jasnije, posluì}emo se primerom. Ako je komitent uplatio na svoj ra~un marè (‘margin account’) kod brokera $ 2.000 i èli da kupi 100 deonica a $ 20 jednog ili razli~itih izdavalaca, treba mu $ 2.000. Za ovu kupovinu moè koristiti $ 1.000 sa svog ra~una (na kojem ima $ 2.000) i pozajmiti $ 1.000 od brokera (50%) uz pla}anje kamate. Na ra~unu ostaje jo{ $ 1.000 za budu}u kupovinu. Ako komitent proda svih 100 deonica po $ 25, dobi}e ukupno $ 2.500 (slika 14-3.). 15)

15) Ibidem, str. 20-21.


497

Kredit odbrokera $ 1.000

$ 1.000Novac

komitenata

Profit

$ 1.000

$ 1.000

$ 500

KUPOVINA PRODAJA

Slika 14-3: Ostvarenje profita prodajom deonica Ako se prodajom deonica ostvari gubitak, komitent sam snosi gubitak. I ne samo to. Ako taj gubitak bude ve}i od 25 % od inicijalne originalne vrednosti, mora se u depozit dodati nova gotovina od $ 250 (‘margin call’), kako bi se mogao zapo~eti novi posao kupovanja deonica. Radi jasno}e predstavljamo to slikom br. 14-4.

Kredit od brokera

$ 1.000

$ 800

Novac komitenata

Gubitak

$ 1.000

$ 700

PAD CENA POSTOJE]IH

DEONICA

PRODAJA UZ

GUBITAK

$ 250

Slika 14-4: Ostvarenje gubitka prodajom deonica Kretanje cena obveznica na sekundarnom tr`i{tu hartija od vrednosti je u inverznom korelativnom odnosu sa kretanjem kamatne stope. To mo`emo videti na primeru promenu cene obveznice usled promene kamatne stope {to pokazuje slika 14-5. 16)



498

6 3/4 %

$ 1.000

8 %

$ 1.200

$ 800

5 1/2 %

Ako kamatne stopeporastu, 6 3/4% je manje

k i... i vrednost obveznice pada, po{to je njen prinos manji nego nove obveznice

Me|utim, cena obveznice raste, ako kamatna stopa pada,

po{to je njen prinos ve}i

X korporacija emituje obveznicu uz

Kupac }e platiti obveznicu $ 1.000

Slika 14-5: Odnos kamatne stope i cene obveznice

Po|imo od toga, da jedna kompanija emituje nove obveznice uz kamatnu stopu 6 3/4%. Ako kao kupac ocenite da je to dobra kamatna stopa u odnosu na alternativne mogu}nosti investiranja, odlu~i}ete da je kupite po nominalnoj ceni od $ 1.000 za komad. Tri godine kasnije kamatna stopa je porasla. Ako nova obveznica uz 8 % kamate ko{ta $ 1.000, ni jedan kupac ne}e platiti $ 1.000 za va{u obveznicu sa kamatom 6 3/4 % . Ako `elite da je prodate, morate ponuditi obveznicu po diskontnoj ceni. Pogledajmo sada obrnutu situaciju. Ako se prodaje nova obveznica za $ 1.000 uz kamatu od 5 1/2 %, vi }ete mo}i prodati va{u obveznicu, koja nosi kamatu 6 3/4 %, za vi{e nego {to ste je platili, po{to }e kupac biti voljan da plati premiju, da bi dobio ve}u kamatnu stopu odnosno imao zaradu. Kako fluktuira zarada (‘yield’) kod kupovine obveznica, pokazuje pregled 14-5. Pregled 14-5: Fluktuiranje zarade na obveznicama 17)

Zarada (‘yield’) na obveznici sa kamatnom stopom 8%

Suma kamate

Zarada (“yield”)

1. Ako kupujete po nominalnoj vrednosti $ 1.000

$ 80,00 8 %

2. Ako kupujete uz diskontnu cenu $ 800 $ 80,00 10 % 3. Ako kupujete sa premiranom cenom $ 1.200

$ 80,00 6 2/3 %

Takvo kretanje kamatne stope dovodi do formiranja cene obveznice, {to uz istu sumu kamate, donosi imaocu razli~itu stopu ili procenat zarade (‘yield’).



499

14.2.4. Emitovanje i plasman hartijama kod nas Poznata je ~injenica da kod nas ~itavih 54 godine nije bilo trì{ta hartija od vrednosti odnosno berzanskog poslovanja. Da se samo podsetimo u najkra}im crtama. Prva berza u Srbiji po~ela je 3. januara 1895. godine u Beogradu i radila je do aprila 1941. godine. Berza je i formalno nestala odlukom Vlade Srbije 1953. godine. Nakon Drugog svetskog rata, dakle posle pune 54 godine, obavljene su prve berzanske transakcije robnim hartijama od vrednosti 12. aprila 1995. godine. O~igledno je da nemamo iskustva sa modernim poslovanjem na trì{tu hartija od vrednosti. Naro~ito nemamo iskustva sa poslovanjem sekundarnog trì{ta podrazumevaju}i pri tome poslovanje raznim vrstama obveznica i deonica. Ono {to smo imali do sada, to je poslovanje sa blagajni~kim i komercijalnim zapisima, dok je za poslovanje drugim hartijama od vrednosti, naro~ito za deonice i obveznice, potrebna razu|ena infrastruktura raznih posredni~kih finansijskih institucija, od kojih su kod nas samo neke u za~etku razvoja. Naravno, nedostaje ~itav niz institucija, koje treba da omogu}e rad sekundarnog trì{ta kapitala. Novi zakonski propisi, upravo treba da omogu}e osnivanje, rad i poslovanje brojnih institucija infrastrukture finansijskog trì{ta posebno trì{ta kapitala. Polaze}i od takvog stanja na finansijskom trì{tu i trì{tu hartija od vrednosti, ukaza}emo samo na po~etak rada primarnog trì{ta, imaju}i na umu proces emitovanja deonica, bilo kao prve emisije prilikom osnivanja deoni~kih dru{tava tokom 1989. i 1990. godine ili naknadnih dodatnih emisija deonica za prikupljanje dodatnog kapitala. Dràvnih obveznica tako|e nije bilo, sem emitovanja obveznica zajma za preporod Republike Srbije tokom 1990/91. godine. Treba re}i, da su se tada, pored ve} lo{ih ekonomskih uslova, pogor{ali i politi~ki uslovi, {to je rezultiralo raspadom SFRJ i ratnim doga|ajima na delu biv{e dràvne teritorije. To je usporilo i skoro zaustavilo neke ve} zapo~ete razvojne ekonomske procese. Dosada{nje relativno kratko iskustvo pokazuje da je mehanizam primarnog trì{ta hartija od vrednosti uspostavljen i da se novi poslovi dosta uspe{no obavljaju. Slika 14-6. pokazuje tehnologiju, proces i tokove na primarnom emisionom trì{tu kod nas: 18)

18) Dr Stojan Dabi}: Poslovanje sa hartijama od vrednosti, u knjizi grupe autora: Tehnologija spojnotrgovinskih polova, Jugoslavijapublik, Beograd, 1992. godine, str. 204.


500

- izrada elaborata - usvajanje elaborata - dono{enje odluke o emisiji - izrada zahteva za odobrenje emisije - ogla{avanje emisije

Ugovor o proizvodnji i

prodaji hartija od vrednosti

Dinarska protivrednost

prodatih hartija od vrednosti

Krajnji kupci hartija od vrednosti

I Z D A V A L A C ( E M I T E N T)

hartija od vrednosti

BANKE i drugi

posrednici

Zahtev za ocenu boniteta

Mi{ljenje o bonitetu emitenta

Zahtev za odobrenje emisije

Re{enje o odobrenju emisije

Zahtev za kotaciju hartija

Odobrenje kotacije

Zahtevi za registraciju emisije

Obave{tenje o registraciji

Savezni Sek- reterijat za finansije

Tr`i{te kapitala

Komisija za hartije

ZOP u NBJ

Slika 14-6: Proces emisije hartija od vrednosti Pored subjektivnih slabosti, kojih je kod nas bilo dosta u periodu 1990-2000.godine, bilo je i ~itav niz spoljnih uticaja sa negativnim posledicama na celokupni privredni razvoj zemlje (raspad SFRJ, sankcije, agresija NATO snaga). Dosada{nje relativno kratko iskustvo pokazuje da je mehanizam primarnog tr`i{ta hartija od vrednosti uspostavljen i da se novi poslovi dosta uspe{no obavljaju. Me|utim, usled postoje}ih ograni~enja i te{ko}a, treba


501

nakon tranzicije ve}eg dela na{e privrede, o~ekivati postepeno zaìvljavanje ovih va`nih institucija otvorene trì{ne privrede. 14.3. MERENJE RIZIKA ULAGANJA U HARTIJE OD VREDNOSTI 14.3.1. Dimenzije rizika hartija od vrednosti Mada se ulaganja u hartije od vrednosti smatraju relativno sigurnim, naro~ito u obveznice dràvnih organa i institucija, ipak postoje okolnosti kad su ta ulaganja vi{e ili manje sigurna. Stoga se smatra da nesigurnost ulaganja u hartije od vrednosti moè biti mala i velika. Naime, smatra se da je nesigurnost ulaganja u hartije od vrednosti mala kad je situacija na trì{tu normalna i uslovi stabilni,19) te je i reakcija menad`menta odgovaraju}a (slika 14-7.).

Situacija na trì{tu Reakcija menad`menta - situacija normalna, - nizak nivo rizika - trì{ni uslovi stabilni, - sporo kretanje - promene se odvijaju polako, - retke odluke - promene su o~ekivane, - manje u~esnika - promene su poznate. - pozitivan tok gotovine

Slika 14-7: Reakcija menad`menta u stabilnim uslovima

Me|utim, u uslovima velike nesigurnosti, kad je nivo promena takav da traì druga~ije pona{anje menad`menta, onda pojedinim trì{nim situacijama odgovaraju odre|ene reakcije menad`menta kao na slici 14-8.

Situacija na trì{tu Reakcija menad`menta - situacija sloèna, - visok nivo rizika - trì{ni uslovi variraju, - brzo kretanje - promene su rapidno brze, - u~estale odluke - promene su neo~ekivane - vi{e u~esnika - promene su nove - nepoznate

- negativan tok gotovine

Slika 14-8: Reakcije menad`menta u nestabilnim uslovima

Po{to se institucionalni investitori, kao {to su udruèni (‘mutual’) fondovi, penzioni fondovi, banke, brokerske firme, arbitraè, me|unarodni investitori, korporacije, investitorske savetodavne firme i osiguravaju}e kompanije, bave 19) Dr Albert Mahrabian: Your Inner Path to Investment Success Insights into the Psychology of Investing, Porobus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991. godine, str. 22 i 29.


502

profesionalno poslovima kupoprodaje deonica, oni se svakodnevno susre}u sa ~etiri bazi~na tipa rizika, kao {to su: • poslovni rizik (‘business risk’), • trì{ni rizik (‘market risk’), • kamatni rizik (‘interest rate risk’), i • devizni rizik (‘currency risk’). 20)

Poslovni rizik odnosi se na prisutnost potencijalnog pada zarada, dividendi ili usporavanja rasta. To zna~i da ulaga~i moraju biti svesni mogu}nosti nepovoljnih doga|aja u poslovanju, koji mogu uticati na cenu deonica. Trì{ni rizik zna~i suo~avanje sa padom cena deonica i gubicima povezanim sa padom cena deonica. Rizik je sadràn na samom trì{tu i uticaju na pojedina~ne deonice koje se drè u portfoliju. Trì{ni rizik je op{ti eksterni rizik posmatran mimo individualnog posla. Kamatni rizik ima najve}i uticaj na kamatno osetljive deonice kao {to su korisnici i banke. Rizik je da pove}anje kamatne stope zna~i opadanje profita, a opadanje profita zna~i niè vrednovanje kompanije i cene deonice. Kad je re~ o valutnom riziku, postoje dva tipa rizika: jedan je povezan sa stranom valutom, a drugi je inflatorni rizik. Prema uputstvu za nadzor i ispitivanje poslovne politike banke od strane FDIC (‘Federal Deposit Insurance Company’), za zdravu poslovnu politiku plasmana u hartije od vrednosti banka treba da utvrdi standarde za selekciju hartija od vrednosti, respektuju}i: • kvalitet plasmana, • dospe}e, • diversifikaciju, • trì{nu pro|u, i • o~ekivani prihod. 21) U vrednovanju politike plasmana banke u hartije od vrednosti, FDIC sugeri{e analizu nekoliko faktora kao {to su: (1) Analiza op{teg karaktera poslovanja banke: kako se njeno poslovanje

manifestuje u karakteristikama njenih kreditnih i depozitnih ra~una i u njenom op{tem ekonomskom okruènju.

20) David Sutton: Understanding the Stock Market - The Investor’s Self-Teaching Seminars, Probus Publishing Company, 1989. godine, str. 59-65. 21) Joseph F. Sinkey: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 454.


503

(2) Analiza strukture depozita banke na relaciji broja, tipa i veli~ine ra~una, te trendova kretanja depozita, njihove kompozicije i stabilnosti.

(3) Analiza kapitalnih fondova: generalno, manji kapital banke ima za posledicu konzervativniju politiku plasmana banke u hartije od vrednosti, po{to ona ima manje fondove da apsorbuje potencijalne gubitke.

(4) Analiza ekonomskih i monetarnih faktora. Sugeri{e se da menad`ment banke pri formulisanju i izvr{avanju portfolio politike treba da uzme u obzir bazi~ne ekonomske i monetarne faktore. Me|utim, uputstvo tako|e upozorava da preokupoacija takvom analizom moè biti indikacija spekulativnih tendencija, koje su nekorisne u bankarstvu. 22)

Aktivnosti kupoprodaje hartija od vrednosti na berzi prate se pomo}u nekoliko glavnih indeksa aktivnosti, kao {to su: • Dow Jones proseci ili indeksi, • The Standard & Poor’s 500 indeks, i • The New York Stock Exchange Composite indeks. Poznati su i drugi indeksi. Tako, American Stock Exchange meri izvr{enje aktivnosti preko 800 kompanija pomo}u The AMEX indeks (Market Value Index). Poznat je tako|e i The NASDAQ indeks (National Market System Composite Index). 14.3.2. Performanse i bonitet hartija od vrednosti Kvalitet hartija od vrednosti vezan je za njihovog izdavaoca odnosno emitenta. Ili jo{ konkretnije, kvalitet hartija od vrednosti vezan je za sada{nje i budu}e poslovanje izdavaoca. Stoga je va`no kako se meri kvalitet odnosno bonitet poslovanja emitenata i kako se vrednuju ti podaci od strane zainteresovanih kupaca i prodavaca hartija od vrednosti na trì{tu kapitala. Kad je re~ o organizovanom trì{tu hartija od vrednosti, onda se mere i globalne trì{ne performanse trì{ta hartija od vrednosti. Naime, za projekciju budu}eg kretanja performansi hartija od vrednosti va`no je poznavanje globalnih kretanja na trì{tu i pra}enje ‘zdravlja’ nacionalne ili me|unarodne ekonomije. Za pra}enje ‘pulsa’ ekonomske aktivnosti u SAD koristi se davno uvedeni pokazatelj pod imenom ‘Dow Jones Index.’ 23) To je, kako ga popularno zovu,

22) Ibidem, str. 455-456. 23) Ameri~ki ekonomista Charles Dow izradio je jo{ 1884. godine listu prose~nih cena od 11 reprezentativnih deonica: 9 èlezni~kih kompanija i dve proizvodne firme. Publikovao je to u listu ‘The Wall Street Journal’, koji je osnovao i vodio sa svojim partnerom Eddie Jones. U 1886. godini, ovaj list je publikovao Proseke na regularnoj bazi. Originalni reprezentanti bilo je 11 slede}ih kompanija: 1. Chicago & North Western, 2. Delaware Lackawanna & Western, 3. Lacke


504

indikator zdravlja trì{ta i sastoji se od ~etiri Dow Jones proseka, {to se vidi iz pregleda 14-6. Pregled 14-6: Kompozicija Dow Jones indeksa

Naziv proseka Podru~je koncentracije 1. Dow Jones industrijski prosek (Dow Jones Industrijal Average)

30 industrijskih kompanija

2. Dow Jones transportni prosek (Dow Jones Transportation Average)

20 avionskih, kamionskih i èlezni~kih kompanija

3. Dow Jones {iroke potro{nje (Dow Jones Utility Averadge)

15 kompanija za gas i elektir~nu energiju

4. Dow Jones 65 komponovani prosek (Dow Jones 65 Composite Average)

65 svih gornjih kompanija

Dow Jones indeksi je jedna vrsta formula baziranih na cenama deonica: 30 glavnih industrijskih kompanija, 20 glavnih avionskih, kamionskih i èlezni~kih kompanija i 15 kompanija za gas i elektri~nu energiju. Dow Jones industrijski indeks se dobija na bazi cena deonica 30 industrijskih kompanija i to tako da se saberu cene deonica i podele brojem deonica, tako da se dobije prosek (‘average’). Principjelno vaì da pove}anje cena deonica ima za rezultat ve}i efekat na prosek. Kad se, na primer, kaè da je Dow Jones industrijski indeks porastao za 10 ili da trì{na aktivnost raste za 10, to zna~i da je Dow Jones industrijski prosek porastao za 10 poena. Za{to se smatra da je Dow Jones dobar indikator? Upravo zbog toga {to je 30 kompanija koje su izabrane iz sektora industrije najreprezentativnije za ìvotni krvotok privrede zemlje. Sa razlogom se smatra da osciliranje Dow Jones indeksa predstavlja osciliranje pulsa privredne aktivnosti nacionalno najva`nijih kompanija. Rast ovog indeksa ozna~ava rast trì{ne aktivnosti, a njegov pad zna~i smanjenje trì{ne aktivnosti. Ovaj indeks se kontinuirano objavljuje i prati od njegovog prvog objavljivanja 1896. godine u dnevnom listu za finansijska pitanja ‘The Wall Street Journal’. Dow Jones indeks je kao i svaki bazni indeks po~eo od 100 u 1896. godini, da bi u 1991. godini iskazao vrednost indeksa od Shore Line, 4. New York Central, 5. St.Paul, 6. Northern Pacific, 7. Union Pacific, 8. Missoury Pacific, 9. Lousiville & Nashville, 10. Pacific Mail, i 11. Western Union. Charles Dow radio je kontinuirano 12 godina na kreiranju jednog indeksa, koji bi kompletno mogao komponovati i reprezentovati industrijske deonice. I, 1896. godine, publikovao je prvu listu od 12 industrijskih deonica. Originalne industrije bile su: 1. American Cotton, 2. American Sugar, 3. American Tobacco, 4. Chicago Gas, 5. Oil Distilling & Cattle Feeding, 6. General Electric, 7. Laclede Gas, 8. National Lead, 9. North American, 10. Tennessee Coal & Iron, 11. US Leather pfd, i 12. US Rubber. Vidi: Richard Saul Wurman, Alan Siegel and Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money and Markets, ACCESS Press Ltd., New York, 1988. godine, str. 32-33.


505

preko 2.80, u 2.000.godini preko 10.500. Za njegovo ~itanje, razumevanje i pra}enje treba savladati posebna uputstva. U zavisnosti od toga ko je emitent deonica i kako posluje, postoje ~etiri ranga vrednosti deonica na trì{tu: 24) • prvi rang predstavljaju plavi ~ipovi (‘blue chips’), tj. deonice ameri~kih

kompanija stare generacije (IBM, AT&T), • drugi rang su sekundarna emitovanja (‘secondary issues’) tj. solidne i

dobrostoje}e kompanije, koje su samo malo slabije od onih iz prvog ranga, • tre}i rang su mlade i nove kompanije sa visokim potencijalom rasta tj.

rastu}e deonice (‘growth stocks’), • ~etvrti rang su tzv. peni deonice (‘penny stocks’), koje nemaju neku drugu

vrednost ve} se oslanjaju na svoj {pekulativni potencijal. 14.3.3. Rangiranje boniteta izdavaoca hartija Svaki investitor, koji èli da uloì svoj novac u kupovinu deonica, mora uraditi vi{e od pra}enja podataka koje pokazuju Dow Jones indeks i drugi indikatori aktivnosti na berzi. Naime, potrebna su i saznanja o tome {ta drugi investitori misle i rade, odnosno potrebno je vi{e informacija o kompanijama ~ije se deonice èle kupiti. Ta dodatna saznanja o pojedinim kompanijama, uz prethodne globalne indikatore i indekse, od pomo}i su u formiranju vlastite procene i suda o kompanijama u koje èlite investirati odnosno ~ije obveznice èlite kupiti. Informativno glasilo berze u Njujorku, The Wall Street Journal, svaki dan objavljuje razne podatke o kompanijama, posebno one o ostvarenom profitu ili o najavama dividendi. Izvod o zaradama (‘Digest of Earning’) je u stvari izvod o profitima kompanija, koji se objavljuje ~etiri puta godi{nje. Teoretski, ovo se smatra najva`nijim pojedina~nim faktorom koji uti~e na cenu deonica. Zarade - profiti (‘earnings’) su zbirno obele`je ili li~na karta, po kojoj se prosu|uje da li je kompanija uspe{na ili ne. Pove}anje zarada - profita uti~e na mogu}nost pove}anja dividende i zbog toga ~ini te dividende vi{e atraktivnim. Podaci koji su interesantni su: ime kompanije, kod berze, komparacija teku}eg perioda i perioda pre godinu dana, ukupan prihod (za uslu`ne kompanije), prodaja (za proizvodne kompanije), neto prihod (profit) za dati kvartal, zarada - dividenda po deonici (neto prihod podeljen brojem deonica).

24) David Sutton: Understanding the Stock Market - The Investor’s Self - Teaching Seminars, Probus Publishing Company, 1989. godine, str. 27.


506

Promena dividendi i promena zarada imaju direktan uticaj na cene deonica, ali ne uvek. U svakom slu~aju, treba zadràti traku politike dividendi kompanije. Kompanija obi~no najavljuje raspodelu dividendi nekoliko nedelja pre isplate dividende. O ovome se u ovim novinama moè pro~itati: ime kompanije, tip deonice, iznos dividende po deonici i datum isplate. Kako smo ve} ranije naveli, obveznice se emituju radi prikupljanja odnosno mobilizacije sredstava za dodatni kapital u pro{irenje poslovanja preduze}a, firme, korporacije zatim dràve i op{tine za re{avanje odre|enih zajedni~kih komunalnih i infrastrukturnih problema itd. Mada je jasno da ulaganje u obveznice zna~i kreditiranje pod odre|enim uslovima, {to zna~i da se novac uz odre|enu fiksnu kamatu vra}a svom vlasniku u odre|enom vremenu, na sekundarnom trì{tu vr{i se kupoprodaja obveznica po cenama koje se razlikuju od onih koje su nominalno navedene na obveznici. Ulaganje odnosno investiranje sredstava u obveznice moè imati za posledicu nekoliko vrsta rizika, kao {to su: 25) (1) rizik kamtne stope, (2) rizik reinvestiranja, (3) kreditni rizik, (4) rizik prevremene naplate, (5) inflacioni rizik, (6) rizik deviznog kursa, (7) rizik likvidnosti. Da bi se kupac hartija od vrednosti preventivno za{titio od svih navedenih ili od nekih navedenih rizika, potrebno je da ne{to vi{e sazna o emitentima obveznica ~iji poslovni rejting daje odre|eni stepen sigurnosti da }e ta obveznica biti ispla}ena o roku dospe}a. Za takve informacije koriste se tzv. rejting sistemi obveznica. 26) Postoje dva rejting sistema obveznica koji su sli~ni, ali nisu jednaki. To su: Moody’s and Standard & Poor’s Rating Codes. Globalno gledano, ovi rejting sistemi polaze od toga da se svi emitenti svrstavaju u tri odnosno ~etiri sloèna rejtinga: prvi ozna~en slovima A, drugi ozna~en slovima B, tre}i ozna~en slovima C i ~etvrti ozna~en slovom D.

25) Frank J. Fabozzi and T. Dessa Fabozzi: Survey of Bonds and Mortgage-Backed Securities, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Probus Publishing Companies, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 201-205. 26) Richard Saul Wurman, Alan Siegel and Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money & Markets, ACCESS Press Ltd., New York, 1989, str. 52.


507

Tabela - mapa (‘chart’) prikazana u pregledu 14-7. je klju~ za ~itanje rejtinga ({ire definicije rejtinga ove dve agencije dajemo u prilogu ove knjige). Pregled 14-7: Zna~enja dva rejting sistema obveznica

.Moody’s S & P’s Z n a ~ e n j e Aaa AAA Obveznica je najboljeg kvaliteta, nudi najmanji

stepen rizi~nosti plasmana. Izdavaoci su izuzetno stabilni i pouzdani.

Aa AA Obveznice visokog kvaliteta po svim standardima. Neznatno vi{i stepen rizi~nosti dugoro~nog plasmana.

A A Obveznice sa mnogim povoljnim atributima plasmana.

Baa BBB Obveznice sa srednjim nivoom kvaliteta. Sigurnost izgleda adekvatna sada, ali moè izgledati nerealna u dugom roku.

Ba BB Obveznice sa {pekulativnim elementima. Umerena sigurnost pla}anja; nije dobro i sigurno za{ti}ena.

B B Ne moè se smatrati poèljnom za kupovinu. Kratkoro~na sigurnost za naplatu.

Caa CCC Obveznice slabog stanja. Izdavaoci mogu biti u nemogu}nosti da plate ili u opasnosti da to stanje nepla}anja - nastupi.

Ca CC Obveznice visoko {pekulativnog kvaliteta, ~esto u nemogu}nosti izvr{enja obaveze.

C C Najniè klasirane obveznice. Vrlo slabi izgledi za izvr{enje obaveze - pla}anja.

- D Nemogu}nost izvr{enja obaveze - pla}anja. Navedeni rejting sistemi obveznica treba da ukazuju na mogu}nost nastanka rizika od izostanka pla}anja. [to je ve}a mogu}nost rizika izostanka pla}anja obveznice, raste i njena premija rizika, a time }e obe}ani prihod do dospe}a obveznice biti jo{ ve}i. Obveznice koje po agencijama imaju niì rejting, treba da imaju ve}i obe}ani prihod do dospe}a, ako je rejting ve}i, obveznice treba da imaju niì obe}ani prihod do dospe}a. Pri tome treba imati na umu da rejting agencija pokazuje relativne, a ne apsolutne nivoe rizika. Smatra se da je pri procenjivanju vrednosti obveznice, va`no posmatrati {est njenih karakteristika: 27)

27) Gordon J. Alexander i William F. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika, Beograd, 1991. godine, broj 11.


508

(1) vremenski rok dospe}a, (2) kamatnu stopu po kuponu, (3) odredbe za isplatu pre dospe}a, (4) poreski status, (5) brzinu utrìvosti, (6) mogu}nost izostanka pla}anja. Prve dve karakteristike obveznice su va`ne zbog toga {to odre|uju obim i tempo kapitalizacije koju je emitent obe}ao vlasniku obveznice. Tako, ako nam je poznata trenutna trì{na cena obveznice, na osnova ova dva elementa moèmo odrediti prihod do dospe}a obveznice i uporediti ga sa onim koji investitor smatra da treba da bude. Odredbe na obveznicama za isplatu pre dospe}a omogu}avaju izdavaocu obveznice da opozove i otkupi svoje obveznice pre dospe}a po opozivnoj ceni. To su obi~no periodi kad se prihodi po izdatim obveznicama smanje. Razlika izme|u opozivne cene i paritetne vrednosti obveznice naziva se opozivna premija. Neke op{tinske obveznice zbog osloba|anja poreza donose svojim imaocima i do 40 procenata ve}i prihod nego neke druge obveznice koje nisu oslobo|ene poreza. Utrìvost obveznice je bitan faktor za slu~ajeve kad imalac obveznice hitno mora da proda obveznicu, a da joj znatno ne smanji cenu. Za ovakve situacije pogodnije su tzv. aktivne od neaktivnih obveznica, tj. obveznice za koje u svakom momentu postoji ponuda i tra`nja. Mogu}nost izostanka pla}anja procenjuje se pomo}u rejtinga izdavaoca obveznica, koji sa~injavaju korporacije Standard & Poor’s i Moody’s. 14.3.4. Metode predvi|anja izostanka pla}anja Pomo}u odre|enih metoda predvi|anja mogu}e je predvideti eventualne izostanke pla}anja. Time se mogu ublaìti, ako ne i eliminisati, mogu}i rizici kupoprodaje hartija od vrednosti. Neke od ovih metoda smo navodili kad je bilo re~i o proceni mogu}nosti vra}anja kreditnih obaveza. Naime, re~ je o specifi~nim postupcima za predvi|anje mogu}eg izostanka pla}anja pomo}u odre|enih koeficijenata. Postoji razlika me|u postupcima i metodama u smislu oslanjanja na jedan ili kombinaciju dva ili vi{e pokazatelja. Ovde }emo to izloìti na dva jednostavna pristupa, koja se koriste u kupoprodaji deonica i obveznica. Univarijantni metod zasniva se na kori{}enju jednog pokazatelja za predvi|anje verovatno}e mogu}eg izostanka pla}anja. Ovaj metod analize polazi od toga da priliv gotovine uve}ava bilans gotovine odre|ene firme, a da odliv gotovine smanjuje njen bilans gotovine. Kad se do|e do nule ili negativnog salda


509

gotovine, postoji verovatno}a da }e do}i do izostanka pla}anja. Prema tome, moè se re}i da }e verovatno}a izostanka pla}anja za neku firmu biti pove}ana kad je: (1) postoje}i bilans gotovine manji, (2) o~ekivani neto priliv gotovine (meren pre isplata kreditorima i vlasnicima deonica) manji i (3) neto priliv gotovine raznovrsniji. 28) Za merenje ove verovatno}e odnosno rizika koristi se koeficijent razmere neto priliva gotovine (prihod pre isplate tro{kova depresijacije i amortizacije) prema ukupnim potraìvanjima odnosno:

koeficijent neto priliva =ukupan priliv gotovine

ukupna potra ivanja

To zna~i da verovatno}a izostanka pla}anja ne mora biti konstantna tokom vremena. Me|utim, neki signali mogu nas upozoriti da bi moglo do}i do porasta te verovatno}e, {to bi izazvalo pad trì{nih cena hartija od vrednosti date firme odnosno njenih deonica i obveznica. Pra}enje srednje trì{ne vrednosti deonica u firmama kod kojih nije do{lo do izostanka pla}anja ukazuje da je ona porasla, dok se srednja trì{na vrednost obi~nih deonica firmi kod kojih je kasnije do{lo do izostanka pla}anja smanjivala sve vi{e kako se pribliàvao datum izostanka pla}anja. Multivarijantni metod podrazumeva kori{}enje kombinacije odre|enih finansijskih pokazatelja za predvi|anje izostanka pla}anja. Izme|u vi{e ovih metoda, praksa je pokazala, da je najprecizniji metod za predvi|anje izostanka pla}anja izra~unavanje koeficijenta ‘Z’, koji se dobija na osnovu kombinacije odre|enih najsveìjih finansijskih pokazatelja, finansijskih izve{taja i bilansnih (knjigovodstvenih) podataka date firme, prema slede}oj jedna~ini:

Z = 1,2x1 + 1,4x2 + 3,3x3 + 0,6x4 + 0,99x5 gde je: x1 = (teku}a aktiva minus teku}e obaveze) / ukupna aktiva x2 = zadràna zarada / ukupna aktiva x3 = zarada pre isplate kamata i poreza / ukupna aktiva x4 = trì{na vrednost deoni~kog kapitala / knjigovodstvena vrednost ukupnih potraìvanja x5 = promet / ukupna aktiva

28) Ibidem, br. 11.


510

Smatra se da je firma, kod koje je vrednost ‘Z’ ispod 1,8 mogu}i kandidat za izostanak pla}anja. [to je nià ta vrednost, to je ve}a verovatno}a da }e do}i do izostanka pla}anja. 14.4. RELATIVIZACIJA RIZIKA HARTIJA OD VREDNOSTI 14.4.1. Principi upravljanja investicionim portfolijom Komercijalne banke i druge depozitne institucije su posrednici koji pozajmljuju novac od {tedi{a u formi depozita i ‘daju’ ga drugima krajnjim korisnicima odobravaju}i kredite ili kupuju}i hartije od vrednosti. Investicione banke (‘investment banks’) su posrednici koji pomaù pozajmljiva~ima u skupljanju sredstava direktno od {tedi{a i to: (1) savetovanjem u dizajniranju i orginalnosti hartija od vrednosti koje }e se prodavati, (2) garantovanjem hartija od vrednosti njihovim kupovanjem od pozajmljiva~a i (3) distribucijom hartija od vrednosti njihovom ponovnom prodajom ulaga~ima. Na taj na~in, investicioni bankari posluju hartijama od vrednosti ‘proizvedenim’ od izdavaoca (emitenta) i, izuzev vrlo kratkog perioda dok su one mo`da na zalihi, ne poseduju hartije od vrednosti. Oni nisu investitori - ulaga~i. 29) U suprotnom, komercijalne poslovne banke su investitori, one kupuju i drè hartije od vrednosti emitovane od drugih. Generalno govore}i, politika plasmana banke podrazumeva tri bitna oslonca: (1) sigurnost, (2) likvidnost i (3) prihod. Me|utim, krajnji ciljevi i efekti ovih faktora su me|usobno divergnetni, pa zato dolazi i do njihove me|usobne konfliktnosti. Poslovna politika plasmana banke je katalizatorski elemenat koji treba da ove divergentne i konfliktne ciljeve i efekte pomiri, te da rezultat bude optimalni efekat za banku. Stoga je nu`no poznavati osnovne vrste i karakteristike svih plasmana banke, me|u kojima su najva`niji kreditni plasmani i plasmani u hartije od vrednosti. Krediti su najrizi~niji oblik plasmana banke, ali obezbe|uju i najve}e prihode banci. Klju~no pitanje u kreditnom portfoliju je obezbediti balans-ravnoteù izma|u plasmana, rizika i prihoda. Nerazborita kreditna politika moè, ponekad, vo|ena èljom za pove}anjem prihoda, dovesti banku u zonu previsokog rizika, pa se ta neopreznost moè platiti cenom velikih suprotnih efekata-gubitaka na kreditima, koji mogu ugroziti poslovanje banke.

29) George G. Kaufman: The Securities Activities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 661.


511

Plasmani u hartije od vrednosti omogu}avaju banci da na zadovoljavaju}i na~in pomiri navedene konflikte izme|u sigurnosti plasmana, rizi~nosti i prihoda. Drugim re~ima, plasmani u hartije od vrednosti omogu}uje banci postizanje optimalnog obima i strukture ukupnih plasmana banke, po{to se tako postiè potreban nivo likvdnosti, ograni~ava se ili svodi rizik na normalnu meru, a ujedno se vr{i kreiranje dodatnih prihoda. Ulaganje u plasmane hartija od vrednosti banka treba da reguli{e svojom poslovnom politikom. Za formulisanje politike plasmana banke u hartije od vrednosti, odgovoran je, naravno, menadèrski tim banke, a svako odeljenje banke treba da ima ovu politiku u pismenoj formi. Naime, efikasno upravljanje sredstvima - aktivom banke zahteva da poslovna banka mora imati jasno definisanu politiku plasmana kako u domenu kredita tako i na podru~ju hartija od vrednosti. [ta treba da sadrì takva politika, vidi se iz modela sadràja politike investiranja u hartije od vrednosti. Sadràj politike investiranja u hartije od vrednosti: 30) • Bazi~ni ciljevi politike • Odgovornost • Kompozicija plasmana • Prihvatljive hartije od vrednosti • Dospe}a hartija od vrednosti • Kvalitet i diversifikacija • Uskla|ivanje portfolija • Jemstvo - garancije • Sigurnost • Isporuke • Kompjuter program • Dobici i gubici na trgovanju hartijama • Svopovanje hartija od vrednosti • Trgova~ka aktivnost • Kreditne fajle • Izuzeci od ove politike Proces upravljanja hartijama od vrednosti ima slede}ih pet faza: (1) definisanje ciljeva ulaganja u hartije od vrednosti, (2) formulisanje politike ulaganja u hartije od vrednosti, 30) David I. Hoffland: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts Journal, Maj-June 1978. godine, str. 64-67.


512

(3) izbor odgovaraju}e porfolio strategije, (4) selekcija sredstava aktive, (5) merenje i procena performansi. 31) Za zdravu politiku banka treba utvrditi sopstvene standarde za selekciju hartija od vrednosti, koji bi respektovali: 32) (1) kvalitet kredita (rizik gre{ke - propusta), (2) dospe}e, (3) diversifikaciju, (4) utrìvost, (5) prihod. Prihvatljive rejting klasifikacije (odre|ene od OCC) prikazjuje pregled 18-8.33) Pregled 14-8: Prihvatljive rejting klasifikacije

Standard&

Poor”

Moody”s O p i s

Kvalitetna ulaganja banke AAA Aaa Obligacije najve}eg stepena AA Aa Obligacije visokog stepena A A-1, A Vi{i srednji stepen

BBB Baa-1, Baa Srednji stepen, na {iroj liniji izme|u definitivno zdravih obligacija i onih koje imaju predominantno {pekulativne elemente. Uop{teno, to je najmanji kvalitet koji se sme kvalifikovati za bankarsko ulaganje

[pekulativne i pogre{ne odluke BB Ba Niì srednji stepen sa samo minornim

karakteristikama B B Nizak stepen, mo`da pogre{no D Ca, c Najniì stepen, pogre{no, ekstremeno slabi izgledi

Provizoran ili uslovljen rejting Rejting-P

Con.(Rejting)

Zahtevi otplate dugova su uveliko zavisni od realne procene budu}ih doga|aja.

31) Frank J. Fabozzi: Introduction, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 1-5. 32) The FDIC’s Manual of Examination Policies, Section H, page 5, revised, December 1, 1962. 33) OCC je Office of the Comptroller of the Currency. To je Federalna regulatorna agencija za nacionalne banke u SAD, koje moraju biti ~lanice Federalnog Rezervnog sistema i osigurane kod FDIC.


513

U vrednovanju politike banke u poslovanju hartijama od vrednosti preporu~uju se analiti~aru kao vodi~ slede}i faktori: 34) (1) op{ti karakter bankarskog posla, koji se manifestuje u karakteristikama na

njenim ra~unima kredita i depozita i njena op{ta ekonomska sredina; (2) analiza strukture depozita banke u odnosu na broj, tipove i veli~inu ra~una i

u odnosu na trendove depozita, kompoziciju i stabilnost; (3) veli~ina kapitala, gde vaì generalno pravilo: {to je manji ban~in kapital, to

treba da bude konzervantivnija njena politika, s obzirom da banka ima manja sredstva za apsorbovanje potencijalnih gubitaka;

(4) ekonomski i monetarni faktori, gde se sugeri{e da dovitljivi portfolio menad`ment treba da razmotri bazi~ne ekonomske i monetarne faktore u formulisanju i izvr{avanju politike investiranja u hartije od vrednosti. Me|utim, upozorava se da preokupacija ovakvim analizama moè biti indikativna ‘na {pekulativne tendencije’, koje su nekorisne i nezdrave u bankarstvu.

14.4.2. Strategije upravljanja portfolio rizicima Po{to kod nas nije razvijeno trì{te hartija od vrednosti, normalno je i da je poslovanje banaka hartijama od vrednosti dosta skromno. Poslovanje hartijama od vrednosti od strane banaka u razvijenim trì{nim privredama moè dati pravu odnosno realnu sliku ovog portfolija. Portfolio hartija od vrednosti u ovim bankama sastoji se od raznih vrednosnih papira emitovanih od strane federalne vlade, lokalnih vlada i korporacija. Naravno, ove dràvne institucije imaju potrebu, kao i drugi korisnici bankarskih usluga, za strategijskom kombinacijom bankarskih proizvoda i usluga. Jedna od tih usluga je i bankarski kredit. Kad banka kupuje hartije od vrednosti od ovih institucija, ona njih snabdeva sredstvima. Hartije od vrednosti su produktivna aktiva, koju u svom portfoliu drì banka. Uloga portfolija hartija od vrednosti banke je da generi{e prihod (u formi prihoda od kamata, kapitalnih dobitaka i provizija za pruànje usluga investiranja) i da obezbe|uje rezerve likvidnosti. Portfolio hartija od vrednosti banke ima i odre|ene vrste rizika kao i druga aktiva banke. To su: (1) kreditni rizik, (2) rizik kamatne stope i (3) rizik likvidnosti. Mada je kreditni rizik minimalan kod hartija od vrednosti emitovanih od federalne vlade (pa se one i nazivaju ‘risk-free’), obligacije dràva i lokalnih vlada (zovu ih “municipal obligations”) imaju razne stepene rizika gre{ke (‘default risk’). I pored toga {to je stopa gre{aka relativno mala, rizik likvidnosti i rizik kamatne stope su ipak va`ni za razmatranje. Portfolio

34) The FDIC’s Manual of Examination Policies, Section H, page 6, revised, December 1, 1962.


514

hartija od vrednosti banke igra krucijalnu ulogu balansiranja u strukturi njene produktivne aktive i izloènosti riziku. 35) Menad`ment investicionog portfolija ili portfolia hartija od vrednosti se od banaka smatra kao druga va`na kreditna aktivnost banke. Ova tendencija je deo poslovne filozofije ulaganja. Male banke koriste tzv. pasivnu strategiju investicionog menad`menta, dok se velike banke sluè aktivnom strategijom u investicionom menad`mentu. Aktivna i pasivna menad`ment strategija portfolia hartija od vrednosti36) ozna~ava na~in poslovanja sa hartijama od vrednosti. Aktivni menad`ment portfolio hartija od vrednosti se defini{e kao set investicionih menadèra koji se zajedni~ki uklju~uju u teku}u praksu {pekulacija budu}e kamatne stope i obezbe|uju dilerske i trì{ne usluge. [pekulisanje sa kretanjima kamatne stope se manifestuje u aktivnom trgovanju hartijama od vrednosti suprotno od strategije kupi i ~ekaj (‘buy and hold strategy’). Pasivni menad`ment portfolio hartija od vrednosti je relativno neaktivan, on “dozvoljava” rebalansiranje radi prilago|avanja promenjenim trì{nim uslovima. Prema tome, ako trì{ni uslovi rezultiraju u portfolio poziciji nekonzistentno sa investicionim ciljevima banke, portfolio treba da bude prekomponovan bilo da je u pitanju aktivni ili pasivni menad`ment portfoliom hartija od vrednosti. U bilansu, pasivni investicioni menad`ment moè biti posmatran kao aktivni menad`ment {pekulacija i dilerskih aktivnosti. Posebnu pa`nju banka treba da posveti upravljanju alokacijom sredstava u portfoliju hartija od vrednosti. Navodimo neke od ciljeva alokacije sredstava: 37) Strategijska alokacija sredstava * Utvr|ivanje politike miksa konzistentnog sa dugoro~nim portfolio ciljevima Takti~ka alokacija sredstava * Dodajna vrednost; oportunisti~ki odgovor na menjanje uzorka vrednosti * Kupuj jeftino, prodaj skupo Portfolio osiguranje * Za{tita protiv neprihvatljivih performansi * Prodaj jeftino, kupuj skupo

35) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 441. 36) Ibidem, str. 442-444. 37) Robert D. Arnott and Roger G. Clarke: Active Asset Allocation, u knjizi: Portfolio & Investment Management - State of the Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 34.


515

Kod komponovanja strukture porfolija hartija od vrednosti posebnu pa`nju treba obratiti na: (1) kvalitet hartija od vrednosti, (2) gransku strukturu odnosno diversifikovanost hartija od vrednosti, (3) ro~nu strukturu hartija od vrednosti, (4) geografsku strukturu i (5) razu|enost tipova i oblika hartija od vrednosti. Kona~no, cilj upravljanja portfoliom i njegovom strukturom je ostvarenje ve}eg profita banke.38) Dakle, op{ti cilj menad`menta portfoliom hartija od vrednosti je da doprinese, zajedno sa upravljanjem likvidnosti, kreditiranjem, kapitalom i porezima, maksimiziranju bogatstva deoni~ara. Primarne komponente portfolio rizika su devijacije u o~ekivanom prinosu ‘proizvedenom’ kretanjima u kamatnim stopama, gre{kama u pla}anjima kamate i glavnice i neanticipiranom inflacijom. Ovim rizicima se upravlja diversifikovanjem portfolija uzimaju}i sa respektom tipove hartija od vrednosti, tipove emisija, dospe}a i cikli~ni prora~un vremena kupovine i prodaje hartija od vrednosti. Zato se smatra da je portfolio hartija od vrednosti jedan vaàn izvor prihoda, likvidnosti i diversifikacije sredstava.39) 14.4.3. Upravljanje strukturnim rizicima portfolia Obim i struktura plasmana banke u razne oblike hartija od vrednosti odre|ena je: • globalnim odnosom pozicija u strukturi aktive, • odnosom ukupnih kredita i ukupnih plasmana u hartije od vrednosti, • sigurno{}u i diversifikacijom plasmana u hartije od vrednosti, • likvidno{}u banke, i • potrebom za stvaranje dodajnih prihoda. Prema praksi banaka u razvijenim zemljama, prvenstveno u SAD, obim zajmova ne sme prelaziti granicu od 60 % depozita. Motiv poslovanja banke hartijama od vrednosti je likvidnost i profitabilnost. Hartijama od vrednosti se trguje preko tri razli~ite trì{ne strukture poznate kao: • brokersko trgovanje, • dilersko trgovanje, i • trì{no trgovanje.

38) John Ward Logan: Managing the Investments Portfolio of the Bank, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 532-545. 39) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 310.


516

Za banke je od zna~aja drugo i tre}e, dok je prvo odnosno brokersko trgovanje hartijama od vrednosti karakteristi~no za pojedince. Usput da kaèmo i to da je komercijalnim bankama u SAD prvo bilo zabranjeno, a kasnije ograni~eno trgovanje deonicama. Dilerske poslove dràvnim hartijama od vrednosti obavljaju samostalno skoro sve ve}e komercijalne banke u SAD i razne investicione banke (‘investment banks’).40) U~e{}e portfolija hartija od vrednosti u komercijalnim bankama SAD kao procenat od ukupne aktive vidi se iz pregleda 14-9. 41) Pregled 14-9: U~e{}e portfolija u ukupnoj aktivi

Godina Federalne Dràvne i lokalne Ostale Ukupno

1981 8,63 7,62 0,75 17,00 1986 9,25 7,49 1,55 18,29

Dileri generi{u profit trguju}i hartijama od vrednosti i porastom vrednosti zaliha kupljenih hartija od vrednosti. Njihovi profiti poti~u od trgovanja hartijama od vrednosti odnosno od prodaje hartija od vrednosti po ve}oj ceni (niòj kamatnoj stopi) nego {to su kupili vrednosne papire. Razlika izme|u prodajne i kupovne cene u svakom momentu izraàva razliku (‘spread’). Dileri drè zalihe hartija od vrednosti nazvane pozicija, kao {to i svaki trgovac drì zalihe da ima robu na polici kad mu{terija do|e da je kupi, i njihova strategija zaliha je u osnovi ista kao i kod drugih trgovaca. Iznos i kompozicija zaliha vrednosnih papira koje svaki diler drì zavisi od: • predvi|enog obima prodaje u svakoj emisiji ili grupisanom dospe}u, • tro{kova finansiranja, • o~ekivanih promena kamatne stope, i • oblika krive prinosa. 42) [to je ve}a predvi|ena prodaja u narednom periodu pojedinih ili svih hartija od vrednosti, ve}a }e biti zaliha u tim pojedinim ili svim hartijama od vrednosti. Me|utim, zalihe hartija od vrednosti zahtevaju i finansiranje. Finansiranje vr{e banke po kamatnim stopama koje su blizu onima na kredite banka - banci ili na

40) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 235. 41) Ibidem, str. 446. 42) George G. Kaufman: The Securities Aktivities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 672.


517

nivou dnevne eskontne stope. Razlika izme|u trì{nog prinosa hartija od vrednosti i tro{kova finansiranja pla}enih banci ili trgova~kog departmenta odnosi se na neto tro{kove finansiranja (‘cost of carry’ ili jednostavno ‘carry’).43) Odluka o visini zaliha hartija od vrednosti zavisi i od pravca i veli~ine o~ekivanog kretanja kamatne stope. Kona~no, dileri koriste i strategiju nagiba krive prinosa hartija od vrednosti. Na osnovu navedenog, faktori koji uti~u da dileri drè ve}u ukupnu sumu hartija od vrednosti u zavisnosti su od toga: (1) {to je ve}a o~ekivana prodaja, (2) {to su niì tro{kovi finansiranja i {to su pozitivniji neto tro{kovi finansiranja

(‘carry’), (3) {to se vi{e o~ekuje pad kamatne stope, (4) {to je pozitivnije nagnuta kriva prinosa. Ovi faktori uti~u i na kompoziciju dospe}a zaliha hartija od vrednosti u portfoliju banke. Poslednja dva od navedenih faktora tendiraju da zahtevaju vi{e rizika nego prva dva. Ako se stope kre}u suprotno o~ekivanjima ili kriva prinosa postaje u nagibu manje pozitivna ili ~ak negativna, dileri mogu doìveti gorko iskustvo gubitaka na svojim zalihama hartija od vrednosti. Smatra se da postoji pet glavnih faza u upravljanju portfoliom hartija od vrednosti i to: 44) (1) formulisanje ciljeva ulaganja sredstava u hartije od vrednosti, (2) utvr|ivanje politike ulaganja sredstava u hartije od vrednosti, (3) izbor (selekcija) portfolio strategija, (4) selekcija sredstava, (5) merenje i evaluacija performansi. (1) U prvoj fazi upravljanja portfoliom hartija od vrednosti ciljevi se razlikuju

od institucije do institucije. Za institucije kao {to su banke cilj moè biti maksimum razlike kamatne stope na sredstva iznad tro{kova njihovog pribavljanja. Naravno, za penzione fondove, institucije osiguranja ìvota i mutual fondove ciljevi ulaganja su razli~iti.

(2) U drugoj fazi upravljnja portfoliom hartija od vrednosti treba utvrditi takvu politiku ulaganja koja }e dovesti do ostvarivanja formulisanih ciljeva. I u ovoj fazi postoje razlike u sadrìni politika u pojedinim finansijskim

43) Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 14. 44) Portfolio and Investment Management - State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 1.


518

institucijama. Za banke je to u nekim periodima vi{e a u nekim manje interesantno, {to dobrim delom zavisi i od poreske politike.

(3) Izbor portfolio strategije ulaganja u hartije od vrednosti zavisi od formulisanih ciljeva, po{to strategija mora biti konzistentna sa ciljevima ulaganja. Moè se praviti razlika izme|u aktivne i pasivne strategije. Aktivna strategija fokusira faktore od kojih se o~euje da uti~u na performanse jedne klase sredstava. Pasivna strategija uklju~uje minimum o~ekivanog inputa. Izme|u ove dve ekstremne, postoje i strategije koje nose karakteristike kombinacije obe navedene.

(4) Kad se portfolio izabere, slede}a glavna faza je izbor specifi~nih sredstava za uklju~ivanje u portfolio. Ovom prilikom se ulaù napori za konstrukciju optimalnog ili efikasnog portfolija. Optimalni ili efikasni portfolio je onaj koji obezbe|uje najve}i o~ekivani prinos za dati nivo rizika ili najmanji rizik za dati o~ekivani prinos.

(5) Merenje i vrednovanje performansi ulaganja u hartije od vrednosti je peta i poslednja faza u upravlja~kom procesu ulaganja sredstava u hartije od vrednosti.

Me|utim, postignutim nikad ne treba biti zadovoljan. Naime, smatra se da postoji sedam na~ina da se poprave performanse u portfolio menad`mentu: 45) (1) utvrdite svoju meru - defini{ite i analizirajte {to poku{avate da ‘tu~ete’

odnosno da ostvarite, (2) upoznajte svoje limite i ograni~enja, (3) imajte svoju filozofiju investiranja i u okviru nje po{tujte dva pravila: prvo,

kupujte relativno rastu}e zarade i drugo, kupujte po prihvatljivom raciju cena-zarada,

(4) razvijte sopstvenu investicionu strategiju, (5) koncentri{ite svoj portfolio na relativno manji broj kompanija, (6) budite fleksibilni, ni{ta nije izvesnije od promene, (7) pratite kontinuirano odnosno merite performanse i budite performansno

orijentisani menadèr. 14.4.4. Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti Upravljanje rizikom hartija od vrednosti zahteva poznavanje nekoliko elemenata, koje }emo ovde navesti na primeru upravljanja rizikom prinosa

45) Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 382-391.


519

obveznica: prvo, rizik izostanka pla}anja, drugo, premija za izostanak pla}anja i tre}e, premija rizika. Za sagledavanje rizika izostanka pla}anja obveznica treba po}i od rejtinga konkretne obveznice. Pri tome treba imati u vidu da je prinos obveznice u veoma uskoj inverznoj vezi sa njenim kvalitetom odnosno rejtingom. Naime, {to je vi{i kvalitet obveznice, to je manji o~ekivani prinos po dospe}u i, obrnuto, {to je ni`i kvalitet ili rejting obveznice, to je ve}i o~ekivani prinos po dospe}u. Rizik izostanka pla}anja i premija rizika proporcionalni su kvalitetu odnosno rejtingu obveznice. Vezu kvaliteta odnosno rejtinga obveznice sa visinom prinosa prikazuje pregled 14-10. Pregled 14-10: Veza rejtinga obveznice i prinosa 46)

Rejtinzi: Opis kategorije

obveznica Zarada (‘yield’) po

dospe}u Standard &

Poor’s Moody’s

Visok kvalitet najni`a AAA Aaa AA Aa A A

Srednji kvalitet srednje niska BBB Baa BB Ba B B

[pekulativni srednje visoka CCC Caa CC Ca C C

Propust neispunjenja najve}a DDD, DD, D - Bankrot najve}a E -

Premije za izostanak pla}anja obveznica. Ako postoji mogu}nost izostanka pla}anja, o~ekivani prihod }e biti ispod obe}anog prihoda. To zna~i slede}e: {to je ve}i rizik od izostanka pla}anja i {to je ve}i iznos gubitaka u slu~aju izostanka pla}anja, to }e biti ve}a razlika izme|u o~ekivanog i obe}anog prihoda, {to pokazuje slika 14-9.

46) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishig Company, New York, 1989. godine, str. 251.


520

premija za izostanak pla}anja

premija rizika

stopa bez rizika od izostanka

pla}anja

obe}ani prihod do dospe}a o~ekivani prihod do dospe}a prihod do dospe}a neke obveznice bez rizika od izostanka pla}anja, a sa sli~nim rokom dospe}a i kamatnom stopom po kuponu

12 %

9 %

8 %

0 %

R a s p o n

P r i h o d a

Slika 14-9: Prihod do dospe}a za rizi~nu obveznicu U stvari, slika 14-9.47) prikazuje primer jedne zami{ljene obveznice sa velikim rizikom od izostanka pla}anja. Klju~ni elemenat u proceni izostanka pla}anja je premija za izostanak pla}anja. Ona je u navedenom primeru 3 % (kao razlika izme|u obe}anog 12 % i o~ekivanog 9 % prihoda). [to je ve}i rizik od izostanka pla}anja neke obveznice, to je ve}a njena premija za izostanak pla}anja. To zna~i da obveznice sa ve}im rizikom od izostanka pla}anja nude ve}i obe}ani prihod do dospe}a. Premija rizika korporativnih obveznica. Kad se poredi o~ekivani prihod do dospe}a neke rizi~ne obveznice sa prihodom do dospe}a neke obveznice kod koje ne postoji rizik od izostanka pla}anja, a sli~nog je datuma dospe}a i kamatne stope, dobije se razlika koja se naziva premijom rizika obveznice. U navedenom primeru to je razlika izme|u 8 % i 9 % i izra`ava se kao veli~ina od 100 osnovnih poena (0,01 procenta = 1 poen). Svaka obveznica kod koje postoji rizik od izostanka pla}anja treba da sadr`i i premiju za izostanak pla}anja. Me|utim, premija rizika je ne{to sasvim drugo. Naime, o~ekivani profit za bilo koju hartiju od vrednosti treba da bude povezan isklju~ivo sa njegovim doprinosom riziku u okviru jednog raznovrsnog portfolija, pri ~emu njegov totalni rizik nije direktno relevantan. U okviru jednog portfolija postoji vi{e raznih obveznica i sve nose premiju za izostanak pla}anja. Ipak, ne do|e kod svih obveznica do izostanka pla}anja, pa ove premije ‘popravljaju’ gubitke na

47) Gordon J. Alexander i William P. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika, Beograd, 1991. godine, br. 11.


521

onim obveznicama gde je do{lo do izostanka pla}anja. To dovodi do toga da se profit ostvaren u portfoliju obveznica bitno ne razlikuje od o~ekivanog profita pa, shodno tome, svaka od ovih obveznica sadrì vrlo mali ili nulti procenat premije rizika. Oko toga {ta determini{e premiju rizika navodimo Fisher-ove ~etiri komponente bazi~ne hipoteze: 48) (1) prose~na premija rizika obveznica firme je u funkciji sa izvesno{}u rizika

propusta (‘default risk’) i trì{no{}u njenih obveznica, (2) rizik propusta je funkcija tri varijable: a) promenjivosti zarade firme, b)

duìne vremena u kojem je firma poslovala bez upozorenja kreditora na gubitke, c) racija trì{ne vrednosti kapitala firme prema nominalnoj vrednosti njenog duga,

(3) njena trì{nost bi se mogla meriti sa trì{nom vredno{}u duga svih koji javno trguju dugom,

(4) postoji multipla veza me|u varijablama koje su procenjene u log-linearnoj regresiji.

LITERATURA: 1) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. 2) Richard Saul Wurman, Alan Siegel & Kenneth M. Morris: The Wall Street

Journal Guide to Understanding Money & Markets, Access Press Publication, New York, 1990.

3) Zakon o hartijama od vrednosti, SFRJ, 1989.. 4) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the


5) David Sutton: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars, One of Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.

6) Richard Saul Wurman, Alan Siegel, Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money & Markets, Access Press, New York, 1990.

7) Gordon J. Alexander i William F. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika, Beograd, 11/91

8) Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s, New York, 1990.



522

9) jerry M. Rosenberg: Dictionary of Banking & Financial Services, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 1985.

10) Dr Stojan Dabi}: Poslovanje sa hartijama od vrednosti, u knjizi grupe autora: Tehnologija spojnotrgovinskih polova, Jugoslavijapublik, Beograd, 1992.

11) Dr Albert Mahrabian: Your Inner Path to Investment Success Insights into the Psychology of Investing, Porobus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991.

12) Richard Saul Wurman, Alan Siegel and Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money and Markets, ACCESS Press Ltd., New York, 1988.

13) Frank J. Fabozzi and T. Dessa Fabozzi: Survey of Bonds and Mortgage-Backed Securities, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Probus Publishing Companies, Chicago, Illinois, 1989.

14) George G. Kaufman: The Securities Activities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.

15) David I. Hoffland: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts Journal, Maj-June 1978.

16) Frank J. Fabozzi: Introduction, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.

17) The FDIC’s Manual of Examination Policies, Section H, revised, December 1, 1962.

18) Robert D. Arnott and Roger G. Clarke: Active Asset Allocation, u knjizi: Portfolio & Investment Management State of the Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.

19) John Ward Logan: Managing the Investments Portfolio of the Bank, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

20) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

21) Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.

22) Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by:


523

Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989.

23) Eric N. Compton: The New World of Commercial Banking, Lexington Books, New York, 1987.

24) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985.

Kamata je cena novca kao robe!

GLAVA 15.

UPRAVLJANJE RIZIKOM PORTFOLIJA KAMATNE STOPE

• Su{tina, uloga i formiranje kamatne stope • Analiza faktora rizika kamatne stope • Merenje izlo`enosti riziku kamatne stope • Relativizacija rizika kamatne stope

OKVIR PETNAESTE GLAVE:

UPRAVLJANJE RIZIKOM KAMATNE STOPE

525

15.1. SU[TINA, ULOGA I FORMIRANJE KAMATNE STOPE 15.1.1. Pojam, su{tina i uloga kamatne stope U najop{tijem izrazu, kamatna stopa izraàva cenu kori{}enja kreditnih i nov~anih resursa na finansijskom trì{tu. Visina kamatne stope kao cene kori{}enja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog kori{}enja. Stopa korisnosti sredstava uvek je ve}a u sada{njem vremenu u odnosu na neko budu}e vreme, pa je i kamatna stopa kao izraz cene kori{}enja odgovaraju}ih nov~anih i finansijskih resursa razli~ita i saglasna odre|enoj stopi njihove korisnosti. To je i osnova razlike sada{nje i budu}e potro{nje, odnosno odlaganja potro{nje u obliku {tednje, i sticanja imovine u nekom budu}em vremenskom periodu. Uop{tavaju}i to sa stanovi{ta makro-aspekta, moè se re}i da kamatna stopa predstavlja instrument uravnoteàvanja izme|u obima {tednje i ponude kapitala (kredita) sa tra`njom finansijskih resursa, apsorbovanje formirane {tednje od strane realnih investitora, distribucije dohotka na potro{nju i investicije, alokacije finansijskih resursa i mobilnosti kapitala.1) Za poslovanje banke je va`no poznavanje su{tine i uloge kamatne stope na makro, ali i na mikro nivou. Ovde }emo se vi{e osvrnuti na mikro aspekt kamatne stope, {to je sa stanovi{ta banke u pogledu upravljanja rizikom kamatne stope veoma zna~ajno. Brojne su vrste bankarskih poslova u kojima promenljivost kamatne stope moè biti jedan od uzroka lo{eg poslovanja banke naro~ito u nestabilnim ekonomskim uslovima (u uslovima inflacije itd.). Kamatna stopa je bitan i, moglo bi se re}i, najva`niji instrument funkcionalnog poslovanja banke. U uslovima deregulacije bankarskog poslovanja i dinami~nih promena u bankarskom okruènju, kamatne stope banke se ~esto menjaju i uskla|uju sa novo - nastalim uslovima poslovanja banke. To se odnosi na aktivne i na pasivne kamatne stope. Promenljivost kamatnih stopa je bitna karakteristika poslovne politike banke i klju~ni faktor uspe{nog poslovanja banke. Od obima i strukture produktivne aktive banke i visine aktivnih kamatnih stopa zavisi nivo ukupnog kamatnog prihoda banke. A od visine pasivnih kamatnih stopa zavise ukupni kamatni izdaci banke. Razlika prihoda izme|u ukupnih aktivnih i ukupnih pasivnih kamatnih stopa predstavlja neto kamatni prihod banke. Neto kamatni prihod banke je osnova ukupnog prihoda svake komercijalne odnosno poslovne banke. U poslovnim bankama trì{no razvijenih privreda prihodi po osnovu aktivnih kamata ~ine 70-80 procenata ukupno ostvarenog



526

prihoda banaka po svim osnovama. Ostatak odnosno 20-30 % prihoda banaka ~ine nekamatni prihodi tj. prihodi od raznih vrsta usluga, zatim provizije, naknade i druge vrste prihoda. [to se na{ih banaka ti~e, ovaj odnos je jo{ vi{e u korist kamatnih prihoda i ~ini to ~ak i do 95 % ukupnih prihoda banaka, dok su drugi prihodi simboli~no zastupljeni u strukturi ukupnih prihoda banaka. Me|utim, deregulacija doma}eg finansijskog trì{ta i ve}i stepen konkurentnosti u poslovanju me|u doma}im bankama dovode do smanjenja ukupnog nivoa kako aktivnih tako i pasivnih kamatnih stopa. Takve tendencije dovode i do apsolutnog smanjenja razlike izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u na{im bankama (‘spread’), {to se odraàva na uspe{nost poslovanja na{ih banaka tj. na smanjenje profitabilnosti. Ovakva kretanja imaju za rezultat da i na{e banke preduzimaju odre|ene korake u pravcu pove}anja drugih nekamatnih izvora prihoda i tako relativiziraju uticaj smanjenja neto kamatne margine na svoju profitabilnost. 15.1.2. Teorije formiranja trì{nih kamatnih stopa Dugo su banke imale regulisane kamatne stope. Prvi po~eci deregulacije bankarskog poslovanja u visokorazvijenim trì{nim privredama nisu zaobi{li ni ovu bitnu kategoriju i determinantu uspe{nog bankarskog poslovanja. Da bi bili uspe{ni u savremenim uslovima, bankarski menadèri moraju biti sposobni da na racionalan na~in odgovore promenama tehnologije, regulacije, kamatnih stopa, konkurencije i adekvatnosti kapitala. Pravilo ‘3-6-3’, koje zna~i: uzmite novac uz kamatu od 3 %, dajte ga u zajam uz 6 % i budite na partiji golfa u 3 sata posle podne, ne moè se primeniti u banci pri dana{njim dinami~nim promenama u okruènju. 2) Sagledavanje zakonitosti formiranja kamatnih stopa u trì{nim uslovima je neophodno da bi se razumela trì{na logika finansijskih tokova odnosno ponuda i tra`nja finansijskih resursa na trì{tu finansijskih sredstava. Zato }emo se samo osvrnuti na savremene bankarske teorije formiranja trì{nih kamatnih stopa. Savremena bankarska teorija isti~e tri klju~na obja{njenja formiranja trì{nih kamatnih stopa: (1) teorija preferencija likvidnosti, (2) teorija kreditnih fondova i (3) teorija inflacionih o~ekivanja. Da bi se stekla predstava o ovim teorijama, poku{a}emo da predo~imo njihovu su{tinu. 3)3)

(1) Teorija preferencija likvidnosti polazi od toga, da se kamatna stopa odre|uje odnosima ponude i tra`nje nov~anih resursa i po~iva na Kejnsovoj teoriji transakcionih, opreznosnih i {pekulativnih motiva drànja novca. Obim 2) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. V. 3) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 462-469.


527

transakcionog novca odre|en je nivoom ekonomske aktivnosti. Obim tzv. opreznosnog novca je konstantan i nezavisan od nivoa ekonomske aktivnosti. Obim drànja {pekulativnog novca je inverzan kretanjima nivoa kamatne stope. Osnovno teorijsko obja{njenje formiranja nivoa kamatne stope povezano je sa kretanjem obima transakcionog novca odnosno tra`njom transakcionog novca, koja je funkcija obima profita i teku}ih kamatnih stopa. To zna~i: kada raste profit, pove}ava se kamatna stopa, racionalizuje se obim drànja transakcionog novca i dolazi do pada koeficijenta likvidnog novca prema obimu profita. Funkcija tra`nje novca odnosno preferencija likvidnosti u ovom pristupu je slede}a:

Md = M (Y, i) gde je: Md = obim tra`nje novca Y = profit i = kamatna stopa (2) Teorija kreditnih fondova odre|uje nivo kamatne stope na bazi odnosa izme|u ponude i tra`nje uzajmljivih finansijskih resursa na finansijskom trì{tu. Fokusna ta~ka je motiv odobravanja kredita, kori{}enja kredita, ulaganja u obveznice i ponuda hartija od vrednosti. Teorijski fundament se zasniva na analizi finansijskih tokova, dok teorija preferencija likvidnosti polazi od finansijskih stanja. Ponuda kreditnih fondova odre|ena je obimom {tednje dru{tva, stopom rasta nov~ane mase i obimom zaliha nov~anih resursa. Upro{}ena funkcija formiranja ponude kreditnih fondova je:

Δ LFs = S + Δ M - ZM gde je: LF = kreditni fondovi S = {tednja M = nov~ana masa ZM = nov~ane rezerve (3) Teorija inflacionih o~ekivanja se svodi na o~ekivane promene cena i promena kamatnih stopa u zavisnosti od inflacionih ili deflacionih tendencija u okruènju. Klju~na postavka je u uticaju promena cena na nivo realnog prinosa kreditora i nivo otplatnih obaveza du`nika. U uslovima inflacije dolazi do smanjenja realnih prinosa kreditora i obima otplatnih obaveza, dok u deflatornim uslovima dolazi do realnog pove}anja prinosa i obaveza. Odràvanje realnih odnosa u domenu kreditnih resursa i druge nov~ane imovine banke zahteva odgovaraju}e korigovanje nominalne kamatne stope. Stepen


528

korigovanja je determinisan stopom promena cena usled inflatornih odnosno deflatornih uticaja. U periodima promena cena, uskla|ivanje nominalne kamate bilo bi po modelu:

i rp

p= +

'

gde je: i = nominalna kamatna stopa r = realna kamatna stopa ‘p = promenu cena u periodu t p = cena iz perioda t-1 Uskla|ivanje nominalne kamatne stope u uslovima inflacije poznato je pod nazivom ‘Fi{erov efekat’. Re~ je o uskla|ivanju nominalne kamatne stope na bazi o~ekivane budu}e stope inflacije. Tada }e se nominalna kamatna stopa izra~unavati na bazi o~ekivane (a ne ostvarene) stope inflacije po slede}em modelu:

i rp

p

e

= +⎛

⎝⎜⎜

⎞

⎠⎟⎟

'

gde je: e = indeks o~ekivane stope inflacije U tr`i{nim uslovima kretanja kamatne stope smatra se da postoje ~etiri faze u ciklusu kretanja kamatne stope, kao {to je prikazano na slici 15-1.4)

Prva faza Druga faza Tre}a faza ^etvrta faza Prva faza

Vreme

K a m a t n e

S t o p e

4) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in tje Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 243.


529

Slika 15-1: Faze ciklusa kamatne stope Svaka od faza ima svoje posebne karakterisitike. Navedene faze ciklusa kamatne stope odraàvaju se na tra`nju kredita, {to razli~ito uti~e na likvidnost banke kao finansijske i kreditne institucije (pregled 15-1.). Pregled 15-1: Uticaj nivoa kamatne stope na tra`nju kredita i na likvidnost banke

Faza Nivo kamatne stope Tra`nja kredita Likvidnost banke I Niska Slaba Maksimalna II U tranziciji od niske ka

visokoj U porastu Opadaju}a

III Visoka Jaka Minimalna IV U tranziciji od visoke ka

niskoj U opadanju U porastu

15.1.3. Vrste i modeli obra~una kamatnih stopa Banka kao finansijski posrednik posluje tu|im sredstvima, bilo da su to depoziti kao izvori sredstava bilo da su to krediti kao plasirana sredstva. Banka ostvaruje prihod napla}uju}i aktivnu kamatnu stopu na razne oblike plasiranih sredstva, me|u kojima su najva`nije razne vrste kredita i razne vrste hartija od vrednosti. Pasivnu kamatnu stopu banka pla}a na razne vrste izvora sredstava, me|u kojima su najva`niji depoziti privrede i gra|ana ({tednja). Suma ukupne aktivne kamate sluì za podmirenje sume ukupne pasivne kamate banke, a iz razlike aktivne i pasivne kamatne stope banka podmiruje svoje operativne tro{kove. Od toga na koji na~in }e banka vr{iti obra~un ovih kamata na plasmane, koja predstavlja prihod banke, a naro~ito kamata na kredite (po{to kreditni portfolio ima centralno mesto u aktivi svake komercijalne banke), zavisi veli~ina, realnost i stabilnost prihoda banke. U uslovima ~estih ekonomskih promena i nestabilnosti na finansijskom trì{tu, za banku je od primarnog zna~aja da obezbedi projektovane prihode i projektovanu rentabilnost odnosno profit i dividendu. Pri tome je od izuzetnog zna~aja na svakom kreditnom poslu ne samo obezbediti vra}anje glavnice i naplate ugovorene kamatne stope ve} i da prihod banke od kamata ne bude obezvre|en usled promena u okruènju. To se postiè primenom odgovaraju}ih modela ugovaranja i obra~una kamatnih stopa na plasmane banke. Razlikujemo nekoliko vrsta kamatnih stopa i modela za njihovo izra~unavanje. Vrste kamatnih stopa su: (1) nominalna kamatna stopa, (2) stvarna kamatna stopa, (3) realno pozitivna kamatna stopa, (4) relano negativna kamatna stopa,


530

(5) relativna kamatna stopa i (6) konformna kamatna stopa.5) Sve navedene metode i modeli primene kamatnih stopa i izra~unavanja kamatne sume sadrè ve}i ili manji kamatni rizik u uslovima stalnih promena u okruènju banke. Nave{}emo samo neke od njihovih karakteristika zna~ajnih sa aspekta njihove primene. (1) Nominalna kamatna stopa. Moè biti fiksna i varijabilna. Fiksna nominalna kamatna stopa je navedena u ugovoru tj. precizno nominalno ugovorena i po njoj banka vr{i obra~un kamate du`niku. Visina varijabilne nominalne kamatne stope moè se utvrditi na dva na~ina: prvi, preko vaè}e kamatne stope na finansijskom trì{tu u momentu obra~una kamata (na primer: LIBOR) i drugi, preko ostvarene vaè}e stope inflacije u momentu obra~una kamata (fiskira se fiksni deo kamatne stope i na njega se dodaje promenljivi deo vezan obi~no za godi{nju stopu inflacije). U uslovima visoke inflacije obi~no se uvodi i revalorizacija realnog dela kamatne stope, pa se taj zbir uve}ava po stopi inflacije. (2) Stvarna kamatna stopa. Podrazumeva uvo|enje u aran`man oro~enog depozita ili depozita po vi|enju za vreme kori{}enja kredita tj. sve do njegove kona~ne otplate. Model obra~una stvarne kamatne stope moè se izraziti slede}om jedna~inom:

KK K

K OSp np

d

=−

−• 100

gde je: Ks = stvarna kamata Kp = pla}ena kamata banci po kreditu Knp = napla}ena kamata od banke po osnovu oro~enog depozita K = iznos odobrenog kredita Od = oro~eni depozit (3) Realno pozitivna kamatna stopa. Postoji onda kad je nominalna odnosno stvarna kamatna stopa ve}a od stope inflacije. Realni deo kamatne stope izra~unava se pomo}u slede}e jedna~ine:

KK S

SrpS i

i

=−

+ −•

1100

gde je:

5) Dr Jovan Rodi}: Poslovne finansije, Ekonomika, Beograd, 1991. godine, str. 163-165. Istu podelu kamatnih stopa nalazimo i u knjizi dr Nenada Vunjaka: Finansijski menad`ment Poslovne finansije i poslovno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 1994. godine, str. 295-297.


531

Ks = nominalna odnosno stvarna kamatna stopa izraèna decimalnim brojem, Si = stopa inflacije izraèna decimalnim brojem (4) Realno negativna kamatna stopa. To je situacija kad je nominalna odnosno stvarna kamatna stopa nià od stope inflacije. Izra~unava se po istom modelu kao i realno pozitivna kamatna stopa, s tim {to je u ovom slu~aju rezultat sa predznakom minus. (5) Relativna kamatna stopa. To je proporcionalni deo godi{nje kamatne stope koji se koristi za obra~unski period kamata tokom godine. Ovaj model se primenjuje kad je godi{nja kamatna stopa relativno niska i dovodi do toga da primenom ovog modela stvarna kamatna stopa bude ne{to iznad nominalne kamatne stope. (6) Konformna kamatna stopa. To je diskontovana godi{nja kamatna stopa za obra~unski period tokom godine. Obi~no se primenjuje kad je godi{nja kamatna stopa visoka, po{to se preko obra~una ne pove}ava nominalna ili stvarna godi{nja kamatna stopa. Odnosno, stvarna kamatna stopa je uvek jednaka nominalnoj godi{njoj kamatnoj stopi. Izra~unava se po modelu:

KP

S

d

= +⎛

⎝⎜

⎞

⎠⎟ −

⎡

⎣

⎢⎢⎢

⎤

⎦

⎥⎥⎥•1

1001 100

365

gde je: p = nominalna godi{nja kamatna stopa d = broj dana za koji se ra~una kamata 15.2. ANALIZA FAKTORA RIZIKA KAMATNE STOPE 15.2.1. Su{tina rizika kamatne stope Rizik kamatne stope u banci se defini{e kao mogu}nost promene kamatne stope u budu}nosti, koja }e prouzrokovati ostvarenje ekonomskog gubitka, koji banka nije o~ekivala. Veoma je va`no da se naglasi da rizik nastaje zbog mogu}nosti da se kamatne stope mogu kretati razli~ito od onoga {to menad`ment banke o~ekuje, {to rezultira u manjem kamatnom prihodu ili ve}im kamatnim tro{kovima od anticipiranih. Rezultiraju}i gubitak se reflektuje na niù kamatnu marù, manju vrednost aktive ili na oboje. 6) 6) Dr Ronald L. Olson: Evaluation of Financial Performance, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 394.


532

Dakle, rizik kamatne stope se manifestuje kao smanjenje prihoda banke usled promena nivoa aktivnih kamatnih stopa. Dugo su kamatne stope, ne samo kod nas ve} i u razvijenim trì{nim privredama, bile stabilan finansijski parametar u ekonomskom poslovanju banaka. Tek sa sna`nijim zahvatima deregulacije finansijskih trì{ta, pojavom ja~ih inflacionih trendova i napu{tanjem sistema fiksnih deviznih kurseva, do{lo je i do sve ~e{}e fluktuacije visina kamatnih stopa. To je dovelo do toga da su se banke u razvijenim trì{nim privredama ve} posle sedamdesetih godina, a na{e banke posle 1990. godine, susrele sa sasvim novim vrstama rizika, me|u kojima je jedan od najva`nijih rizik promene kamatne stope (zatim rizik promene deviznog kursa, razne vrste vanbilansnih rizika itd.). O ovim rizicima bi}e posebno re~i. Ve} ranije smo istakli da visina kamatne stope uti~e na kamatne prihode i kamatne rashode banke. To zna~i da je usled promena visine i strukture kamatnih stopa poslovanje banke u savremenim trì{nim uslovima, koje karakteri{u ~este i iznenadne promene, izloèno riziku kamatne stope. Naime, na poslovanje banke razli~ito uti~u promene i struktura aktivnih kamatnih stopa (kamatni prihod koji donosi produktivna aktiva) na strani prihoda, od uticaja visine i strukture pasivnih kamata, koje banka pla}a na prikupljena sredstva (depozite) na strani kamatnih rashoda. Te{ko je i teorijski pretpostaviti takvo poslovanje banke u trì{nim uslovima, na ~iju profitabilnost ne bi uticale promene kamatnih stopa. Upro{}eno re~eno, to bi zna~ilo da banka plasira primenjene depozite sa istim rokom na koji ih je i primila. U praksi, to je neizvodljivo. Osim toga, to bi podrazumevalo kretanje istim tempom odnosno isti tempo promena aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, da bi nivo kamatne marè banke ostao isti. Naravno, pri tome treba imati u vidu da sve banke u manjem ili ve}em obimu imaju i nekamatnih izvora, kao i da u odre|enoj meri generi{u ro~nu transformaciju sredstava. Bilansno posmatrano, smatra se da je banka u ve}oj meri izloèna riziku kamatne stope, ako u pasivi ima ve}e u~e{}e beskamatnih izvora, jer tada na njene prihode u ve}oj meri uti~u apsolutni nivoi aktivnih kamatnih stopa. 7)

15.2.2. Faktori rizika kamatne stope

7) Rizici u bankarstvu, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 87.


533

Prema dr S. Jovi}u,8) za sagledavanje promena trì{nih kamatnih stopa bitna su ~etiri strukturalna aspekta: ro~ni, rizi~ni, inflacioni i regulativni. Me|utim, faktori rizika trì{nog formiranja kamatnih stopa su brojniji. Navodimo slede}e: (1) ro~na transformacija sredstava, (2) plasmani u hartije od vrednosti, (3) nekamatonosna pasiva, (4) veli~ina banke, (5) intenzitet konkurencije, (6) struktura plasmana, (7) pozicija na trì{tu novca, (8) preferencije komitenata. Ro~na transformacija sredstava je najva`niji faktor rizika kamatne stope. Banka koja kratkoro~na sredstva delimi~no koristi i za odobravanje dugoro~nih kredita, pored rizika nelikvidnosti izloèna je i riziku kamatne stope. To zna~i da, u slu~aju porasta kamatnih stopa na kratkoro~ne izvore, banka }e dugoro~ne plasmane finansirati skupljim kratkoro~nim sredstvima. I obrnuto. Sli~ne efekte imaju banke i pri plasmanima u hartije od vrednosti, mada ovi plasmani vaè za sigurne i likvidne. Rizik proizilazi iz negativne korelacije cene hartija od vrednosti sa promenama kamatne stope. Udeo nekamatonosne pasive i veli~ina banke tako|e su faktori rizika promene kamatne stope, po{to se smatra da su banke sa vi{e nekamatonosne pasive i banke manje veli~ine vi{e izloène riziku promene kamatne stope. Naravno, pri tome treba imati u vidu i stepen konkurencije me|u bankama i nebankarskim institucijama, njihovu strukturu plasmana, poziciju na trì{tu novca i preferenciju komitenata i klijenata. Sve to uti~e na rizik promena kamatne stope, prihode i rashode banaka i njihovu profitabilnost. Ovim nije iscrpljena lista faktora rizika kamatne stope. Svaki od navedenih faktora ima svog uticaja na trì{no formiranje kamatne stope. Me|utim, u njihovoj obradi usmeri}emo pa`nju na dva bitna: ro~nu strukturu kamatnih stopa i uticaj inflacije na kamatnu stopu. 15.2.3. Ro~na struktura kamatnih stopa Ro~na transformacija sredstava predstavlja najva`niji i naj~e{}i faktor rizika kamatne stope poslovne banke. Ovde se mogu posmatrati slede}e situacije:



534

(1) kad banka delimi~no koristi ili preliva kratkoro~ne izvore u dugoro~ne plasmane;

(2) kad banka delimi~no koristi ili preliva dugoro~ne izvore u kratkoro~ne plasmane;

(3) kamatna neuskla|enost aktive i pasive. Kamatna stopa je povezana sa stepenom izvesnosti prinosa na kratke i duge rokove. Po pravilu, kamatna stopa je manja {to je rok plasmana kra}i, a ve}a {to je vreme plasiranja duè. Prema tome, struktura kamatnih stopa je uslovljena elementima o~ekivanja, likvidnosti i ro~ne kamatne premije. Kratkoro~na kamatna stopa formira se na nov~anom trì{tu na osnovu ponude i tra`nje kratkoro~nih finansijskih sredstava. Formiranje dugoro~ne kamatne stope je usko povezano sa kratkoro~nom, mada je jasno da su one pod uticajem faktora formiranja {tednje i rentabiliteta investicija. Ve}e stope na dugoro~ne kredite obrazlaù se kao kompenzacija za `rtvovanje likvidnih sredstava na duì rok. Koeficijent rizika kamatne stope banke dobija se iz odnosa prose~nog dospe}a aktive i pasive prema odnosu obaveza i aktive banke odnosno prema odnosu obima kapitala prema aktivi banke. âk i kad postoji potpuni sklad izme|u ponderisanog dospevanja aktive i pasive prema odnosu izme|u ukupnih obaveza, postoje minimalni kamatni rizici. Dakle, moè se zaklju~iti da postoji veoma tesna povezanost izme|u rizi~ne i ro~ne strukture kamatnih stopa. Kad su kratkoro~ne kamatne stope iznad dugoro~nih, postoji opadaju}a kriva prinosa, dok }e inverzni odnos kamata usloviti rastu}u ili normalnu krivu prinosa. Te odnose pokazuje grafi~ka ilustracija na slici 15-2.

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

1 2 3 4 5 10 15 20 25 30

K a m a t n a

S t o p a Rokovi dospe}a - godine

C

A

B

C AB

Slika 15-2: Rizik i ro~na struktura kamatnih stopa 9)



535

Navedena ilustracija pokazuje funkcionalnu povezanost kamatnih stopa i rokova dospelosti, gde su mogu}a tri re{enja: horizontalna kriva prinosa, rastu}a ili pozitivna kriva i opadaju}a ili negativna kriva. Kriva prinosa ozna~ena kao horizontalna AA predstavlja stanje u uslovima jednakosti kratkoro~nih i dugoro~nih kamatnih stopa. Rastu}a kriva prinosa BB pokazuje da su dugoro~ne kamatne stope iznad kratkoro~nih, dok opadaju}a kriva prinosa CC pokazuje da su kratkoro~ne kamatne stope iznad nivoa dugoro~nih kamatnih stopa. 15.2.4. Uticaj inflacije na kamatnu stopu Poznato je razorno dejstvo visoke, a posebno hiperinflacije na ekonomsku aktivnost. Zato je potrebno za{tititi imovinu, kapital i potraìvanja od uticaja inflatornih udara. U inflatornim uslovima posebno su pogo|eni kreditori i depozitari, kojima preti ozbiljno realno smanjivanje vrednosti nov~ane imovine ili ~ak njeno nestajanje. To se u nacionalnim okvirima moè {tititi preko visine kamatne stope kao realne cene novca. Me|utim, u uslovima inflacije problem je visine kamatne stope kao realne cene novca odnosno kapitala u sada{njem u odnosu na budu}i period. Naime, problem se svodi na visinu nominalne kamatne stope, koja treba da sadrì inflacionu premiju. Pri tome treba razlikovati ex ante i ex post realnu kamatnu stopu. Formiranje ex ante realne kamatne stope postoji onda kad se uskla|ivanje kamata ostvaruje na osnovu o~ekivanih promena cena. Ovakav na~in formiranja kamatnih stopa primenjuje se kod dono{enja odluka o investicionim i drugim dugoro~nim ulaganjima kapitala. Ex post realna kamatna stopa je obra~unata kamatna stopa na osnovu ostvarene stope inflacije i predstavlja vaàn instrumenat prelivanja resursa na kratkoro~nom finansijskom trì{tu. U uslovima o~ekivanja ve}e inflacione stope, kreditori plasiraju svoja sredstva uz pove}ane kamatne stope koje sadrè tzv. inflacionu premiju. Debitori su spremni da prihvate to pove}anje ako se ono poklapa sa njihovim o~ekivanjima inflacionog trenda na kreditnom trì{tu. Kad se nominalna kamatna stopa formira na bazi anticipiranja odgovaraju}e stope inflacije, ~ije je teorijsko obja{njenje poznato pod nazivom “Fi{erov efekat”, jedna~ina za njeno formiranje je: 10)

i = r + p gde je: i = nominalna kamatna stopa 10) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Indusrtry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 237.


536

r = realna kamatna stopa p = procentualna promena cena, merena odre|enim indeksom cena U periodima dvocifrenih ili ve}ih stopa inflacije, jedna~ina formiranja nominalnih kamatnih stopa je:

i = r + pe + rpe gde je: i = nominalna kamatna stopa r = realna kamatna stopa pe = o~ekivana (anticipirana) kamatna stopa rpe = margina za{tite kamatnog prinosa Komponovanje nominalne kamatne stope je veoma slo`en i ekonomski i matemati~ki problem. Radi se o dve nepoznate varijable i matemati~ki je problem nere{iv. Problem se re{ava uz pomo} pretpostavke konstantne realne kamatne stope, na osnovu koje se projektuje stopa inflacije, koriste}i elemente pro{losti, sada{njosti i budu}nosti. 11) Efekti inflacije javljaju se u odnosu na visinu i promene kamatne stope. Kad su promene stope inflacije ve}e u odnosu na promene kamatne stope, tada }e se pobolj{ati finansijska pozicija debitora. Me|utim, kad je promena kamatne stope iznad promene stope inflacije, pobolj{ava se pozicija kreditora, a pogor{ava pozicija debitora. 15.3. MERENJE IZLO@ENOSTI RIZIKU KAMATNE STOPE 15.3.1. Metode merenja rizika kamatne stope Osnovna metodologija merenja rizika kamatnih stopa polazi od redefinisanja i pregrupisavanja aktive u blokove sa fiksnim i promenljivim kamatnim stopama i rokovima dospevanja reugovaranja ili automatske promene kamatne stope. Naravno, u uslovima nestabilnih kamatnih stopa, banka }e nastojati da ima relativno ve}i udeo pozicija sa promenljivim kamatnim stopama i kra}im rokovima dospevanja pozicija u pogledu promena kamatnih stopa. Osetljivost zarade banke na promene kamatnih stopa zavisi od strukture dospe}a u bilansu banke. Pri tome treba imati u vidu, da banka uvek ima kontrolu nad bilansom, ali skoro da nema kontrole nad kamatnim stopama. Prvi korak u merenju izlo`enosti banke riziku promene kamatne stope je podela bilansa u vi{e ‘repricing’ vremenskih intervala. Na primer, od 0 do 1 mesec, od 1 do 3 meseca, od 3 do 6 meseci, od 6 do 12 meseci, od 1 do 2 godine itd. Za



537

ove periode treba utvrditi razlike dospe}a izme|u aktive i pasive, koje su predmet uskla|ivanja stopa svakog takvog intervala (‘gap’). Pozitivni gap je pojedina~ni vremenski interval u kojem }e do}i do promena visine kamatnih stopa - cena kod egzistiraju}ih sredstava vi{e nego kod obaveza. Zbog toga }e pozitivni gap doprineti pove}anju profita banke usled pove}anja kamatnih stopa, pretpostavljaju}i da }e kamatne stope i na sredstva i na obaveze porasti u sli~nim iznosima. Suprotno }e se desiti ako je gap negativan. 12) Za precizniju procenu osetljivosti banke na zaradu odnosno profit usled promene kamatne stope, konstruisani su i koriste se razni modeli, me|u kojima su najva`niji: (1) GAP osetljivost kamatne stope i (2) kompjuterski modeli simulacije. Prvi model se zasniva na fiksnim kamatnim stopama i identi~nom promenama u odre|enim intervalima i u aktivi i u pasivi. Kompjuterski modeli simulacije koriste razne scenarije stopa i bilansa. (1) GAP je razlika izme|u kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive. Banka koja ima vi{e kamatno osetljive aktive nego kamatno osetljive pasive, ima pozitivni GAP. GAP se moè posmatrati kao stati~ki i dinami~ki. Stati~ki GAP se izraàva na bazi teku}ih knjigovodstvenih veli~ina i strukture aktive i pasive, dok se dinami~ki GAP zasniva na projekciji bilansnih veli~ina. Stati~ki GAP uklju~uje kumulativni, izolovani i “duration” gap. Kumulativni gap je razlika izme|u aktive i pasive sa promenom cene u okviru datog vremenskog intervala, na primer u okviru {est meseci ili u okviru jedne godine. Izolovani GAP predstavlja merenje razlike izme|u sredstava i obaveza sa promenom cena u jednom vremenskom intervalu kao na primer od 0 do 90 dana ili od 91 do 180 dana. Duration GAP je razlika izme|u jednog celog kamatno osetljivog portfolija sredstava i celog kamatno osetljivog portfolija obaveza banke. 13) (2) Kompjuterski ‘simulacioni modeli’, prognoziraju budu}e prihode banke na bazi izvesnosti pretpostavki o budu}nosti ekonomskog okruènja i specifi~nosti implementiranih odluka o sredstvima i obavezama banke. Neki bankarski modeli zahtevaju prognozu optimalne veli~ine i kompozicije bilansa banke. Osetljivost bilansa banke na promenu kamatne stope moè biti reducirana, mo`da ~ak i eliminisana, uspostavljanjem ravnoteè dospe}a na suprotnim stranama bilansa banke. Me|utim, ako su o~ekivanja uverljiva, da }e se kamatna stopa kretati u odre|enom posebnom pravcu, banka moè lo{e usmeriti

12) Donald B. Riefler and Lazaros P. Mavrides: Funding Sources and Strategies for Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, strana 302. 13) Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, strana 349.


538

svoj bilans u nameri da ostvari profit iz takvog razvoja situacije. Zbog toga je projiciranje kamatne stope centralna va`nost upravljanja odnosom aktiva - pasiva.14) [ema modela kompjuterske simulacije prikazana je na slici 15-3.15)

E k ste rn a

sre d in a T e k u } i i is to rijsk i

p o d a c i

M e n a d ` m e n t p o lit ik e i p ro g n o z e

D u ` in a p ro g n o z ira n o g

p e rio d a

K O M P JU T E R S K I S IM U L A C IO N I M O D E L

T e k u } i i is to rijsk i f in a n sijsk i i a n a lit i~ k i

iz v e {ta ji

P ro g n o z e f in a n sijsk ih i

a n a lit i~ k ih i j

Slika 15-3: [ema modela kompjuterske simulacije

Da bi se evaluirati efekti odre|enih solucija na neto prihod banke, posluì}emo se primerom sa tri scenarija. Od kompjuterske simulacije re{enja dobijaju se dve zna~ajne koristi: prva, politika banke moè se bazirati na prihvatljivoj varijanti nivoa rizika kamatne stope; druga, alternativne solucije problema rizika kamatne stope mogu biti evaluirane kori{}enjem modela matrice za dono{enje odluke o izboru strategije upravljanja rizikom kamatne stope, kao {to je to prikazano matricom odlu~ivanja o riziku kamatne stope u pregledu 15-2.16) Pregled 15-2: Scenariji izbora strategije kamatnog rizika

Neto prihod - Razli~iti scenariji Predloène menad`ment politike

Trend kamatne

stope

Limiti menad`ment

politike

Sada{nja politika

Prodaja sredstava / kupovina

Promena depozita

rastu}i +/- 10 % $ 75 $ 96 $ 92 o~ekivani maksimum $ 101 $ 98 $ 93 opadaju}i +/- 10 % $ 127 $ 100 $ 94

Neprihvatljiva politika:

Neto prihod varira vi{e od 10 procenata.

Prihvatljive politike: Neto prihod varira manje od

10 procenata. Strategija prodaje sredstava se

preporu~uje, po{to je zarada (‘yield’) ve}i neto prihod kod

sve tri kamatne simulacije.

14) Ibidem, str. 303. 15) Thomas A. Farin: Programs to Assist Individual Managers in Information Management and Dscision Making, u knjizi: The Bankers’ Handbook, napred citirano delo, str. 598. 16) Ibidem, str. 599.


539

Navedeni model komparira postoje}u menad`ment politiku sa dve alternativne solucije: prodaja-kupovina sredstava i depozit promena. Iz navedenog primera se vidi da je strategija prodaja / kupovina aktive superiorna i da donosi ve}i neto prihod u okviru navedene tri varijante. Kompjuterska simulacija i sofisticirana analiza sa matricom odlu~ivanja omogu}avaju razumevanje menad`met politike rizika kamatne stope. Me|utim, pri tome treba imati u vidu da simulaciona kompjuterska tehnika nije bez tro{kova (investicije u hardver, zatim u softver i navika odgovornih lica na novu tehnologiju). Me|utim, kad se u banci shvati korist od kompjuterske simulacije, nema banke koja }e se vratiti na ranije kori{}ene ekstenzivne metode. 15.3.2. GAP analiza osetljivosti banke na rizik GAP analiza je tradicionalno sredstvo upravljanja rizikom kamatne stope. Upravljanje GAP pozicijom banke podrazumeva upravljanje kamatno osetljivom aktivom i kamatno osetljivom pasivom u cilju ostvarivanja zadovoljavaju}eg neto kamatnog prihoda. Neto kamatni prihod i neto kamatna margina su simptomi za upravljanja odnosima aktiva - pasiva. Va`no je saznati {ta stoji iza tih simptoma, koji prouzrokuju dobre ili lo{e performanse. Kamatna stope, obim i miks su klju~ne determinante neto kamatnog prihoda i neto kamatne margine. Aktuelni menad`ment odnosa aktiva - pasiva fokusira kontrolu ‘GAP-a’ bilansa banke izme|u njene kamatno senzitivne aktive (RSA) i njene kamatno senzitivne pasive (RSL), {to prikazuje pregled 15-3. Pregled 15-3: Primer GAP analize bilansa banke17)

GAP analiza Negativan GAP kod slede}e promene kamatnih stopa Primer GAP analize banke Meseci u okviru slede}e promene stopa

0-6 6-12 Preko 12 Ukupno Kamatno osetljiva aktiva 200 400 400 1.000 Kamatno osetljiva pasiva 400 400 200 1.000 GAP (RSA-RSL) - 200 0 200 Kumulativni GAP - 200 - 200 0 GAP / aktive - 20% 0% 20% Kumulativni GAP/aktive - 20% - 20% 0 RSA = kamatno osetljiva aktiva RSL = kamatno osetljiva pasiva

17) Thomas A. Farin: Programs to Assist Individual Managers in Information Management and Decision Making, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988. godine, str. 597.


540

Upravljanje GAP-om bilansa banke ili GAP management18) zahteva razumevanje terminologije i definicija koje se koriste da bi se izrazila njegova su{tina primene (pregled 15-4.). Pregled 15-4: Razli~ite GAP pozicije banke

GAP Trgova~ki dnevnik 20)

Finansiranje Cena

Negativan GAP (RSA < RSL)

Kratkoro~ni dnevnik

Kratkoro~no finansiranje

Cena obaveza se menja pre cene sredstava

(LRBA) Nula GAP

(RSA = RSL) Uskla|eni dnevnik

Uskla|eno finansiranje

Neutralna pozicija

Pozitivan GAP (RSA > RSL)

Dugoro~ni dnevnik

Dugoro~no finansiranje

Cena sredstava se menja pre cena obaveza (ARBL)

GAP sredstava u bilansu banke se meri pomo}u slede}e jedna~ine:

GAP = RSA - RSL gde je: GAP = gep, jaz, razmak, raskorak RSA = kamatno osetljiva ili senzitivna aktiva (‘rate-sensitive assets’) RSL = kamatno osetljiva ili senzitivna pasiva (‘rate-sensitive liabilities’) Multinacionalne banke i bankarske holding kompanije imaju globalni dnevnik ili {irom sveta dnevnike koji se sastoje od jednog doma}eg dnevnika i jednog stranog ili eurodnevnika. Jasno, koordinirani menad`ment globalnog dnevnika ~ini zadatak upravljanja aktiva - pasiva slo`enijim za multinacionalne banke.19) GAP osetljivosti banke na promenu kamatne stope predstavlja razliku izme|u vrednosti kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive banke.20)Ako promene kamatne stope u ve}oj meri uti~u na aktivu nego na pasivu, GAP je pozitivan (slika 15-4.).

18) Jerry E. Pohlman: A Framework for Strategic Planning, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 541. 19) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 369. 20) Izraz “book” preveli smo kao trgova~ki dnevnik s obzirom da se radi o knjigovodstvenoj evidenciji odnosno pra}enju odre|enih dospe}a u aktivi i pasivi bilansa banke.


541

Deo aktive koji jeosetljiv na promene

kamatne stope

GAP osetljivost napromene kamatne

stope

Deo aktive koji nijeosetljiv na promene

kamatne stope

Deo pasive koji jeosetljiv na promene

kamatne stope

Deo pasive koji nijeosetljiv na promene

kamatne stope

Kapital banke

Slika 15-4: Pozitivan GAP Obrnuto, GAP je negativan ako promene kamatnih stopa u ve}oj meri uti~u na pasivu, {to se odraàva u ve}oj meri na obaveze nego na plasmane i manifestuje se kao rizik u slu~aju rasta kamatne stope. (slika 15-5.)

Deo aktive koji jeosetljiv na promene

kamatne stope

GAP osetljivost napromene kamatne

stopeDeo aktive koji nijeosetljiv na promenu

kamatne stope

Deo pasive koji jeosetljiv na promene

kamatne stope

Deo pasive koji jeneosetljiv

Kapital banke

Slika 15-5: Negativan GAP

U poziciji kada je GAP jednak nuli odnosno kada ga nema u bilansu, banka nije izloèna riziku kamatne stope. GAP se moè izraziti i koeficijentom rizika kamatne stope, koji se izra~unava pomo}u slede}e jedna~ine:

koeficijent rizika kamatne stope " i" =kamatno osetljiva aktiva

kamatno osetljiva pasiva


542

15.3.3. ARBL model merenja kamatnog rizika Ovaj ARBL model merenja rizika kamatne stope (‘asset repriced before liabilities’) prva je u praksi za izra~unavanje GAP-a koristila Morgan banka u Njujorku.21) Klju~ni elemenat ovog modela je kategorizacija svih bilansnih pozicija banke prema vremenu do odre|ivanja novih kamatnih stopa, {to se uvek ne podudara sa rokom dospe}a pojedinih blokova aktive i pasive. Izuzetak su samo bilansne pozicije sa ugovorenim kamatnim stopama. Za svaku kategoriju u bilansu izra~unava se neto bilans kao razlika izme|u plasmana i obaveza. Ovi neto bilansi mogu biti pozitivni, negativni i jednaki nuli. Pozitivan GAP je kad je razlika u aktivi, negativan kad su razlike u pasivi i nulti kad ove razlike nema. Model je korisna analiti~ka kategorija, ali ima i svoje nedostatke. Polazi od pretpostavke da se aktivne i pasivne kamatne stope kre}u uvek ravnomerno, {to nije realno, a i ne daje bilansno sinteti~ku ocenu izlo`enosti banke riziku kamatne stope. Radi jasno}e, ilustrova}emo primer primene ARBL modela na jednom hipoteti~nom bilansu banke, koji je podeljen na sedam kategorija (korpi) sredstava i to: od jednog meseca, od dva meseca, od ~etiri do {est meseci, od deset do dvanaest meseci, od dve godine, od tri godine i preko dvadeset godina. Broj kategorija odnosno korpi odre|uje menad`ment tim banke rukovode}i se prioritetima planskog horizonta. Pri tome su najva`niji periodi do godinu dana, za koji je mogu}e dati realnije i preciznije projekcije kretanja visine kamatnih stopa. Kako se vidi na grafi~koj ilustraciji hipoteti~kog bilansa banke, negativan neto bilans je iskazan u ~etvrtoj, petoj i sedmoj kategoriji odnosno korpi. To ukazuje da se u korpama od deset do dvanaest meseci, dve godine i preko dvadeset godina kamatne stope menjaju za ve}i deo pasive nego aktive. Sa aspekta poslovne politike, GAP banke bi bio zadovoljavaju}i ako se predvi|a skori porast kamatnih stopa. Pozitivni bilansi u ovom slu~aju zna~e da su rokovi aktive prose~no kra}i od rokova pasive i da }e se ve}i deo sredstava replasirati po vi{im kamatnim stopama. Suprotno tome, usled relativno du`ih rokova pasive, obaveze banke }e se sporije tj. u manjoj meri prilago|avati rastu}im kamatnim stopama. Grafi~ka ilustracija ARBL modela data je na slici 15-6.

21) Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and Liabilities Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983. godine, str. 242-252.


543

0

1

2

3

4

5

6

7

8

u m

lrd U

SD

1 2 4 d o 6 10 d o12

2 3 20 +

meseci godine

Slika 15-6: Grafi~ka ilustracija ARBL modela 22)

15.3.4. DURATON model merenja kamatnog rizika Model ìvotnog veka bilansnih pozicija ili duration zasniva se na analizi ponderisanih prose~nih rokova dospe}a plasmana i obaveza banke. Pri tome je va`no ista}i da je za analizu rizika kamatne stope najva`nije to {to ìvotni vek ima inverznu linearnu vezu sa osetljivo{}u cena na promene kamatne stope. To nije slu~aj sa rokom dospe}a. Duì ìvotni vek zna~i ve}u osetljivost cene plasmana na promene kamatne stope i, obrnuto, kra}i ìvotni vek zna~i da promene kamatne stope u manjoj meri uti~u na cenu plasmana. 23) Analiza ìvotnog veka koristi se za merenje izloènosti banke riziku kamatne stope. Postupak se svodi na to da se izra~unava ìvotni vek svih bilansnih pozicija u aktivi i pasivi banke, da bi se sagledao uticaj promena kamatne stope na njihove vrednosti. Pri tome treba imati u vidu da je vrednost bilansnih pozicija banke obrnuto proporcionalna njihovom ìvotnom veku i promenama kamatnih stopa i da je za sve bilansne pozicije banke koje karakteri{e ve}i broj pla}anja ìvotni vek kra}i od roka dospe}a. 24)

22) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 91. 23) Joseph F. Sinkey, Jr.: Comercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 463. 24) Benjamin Wolkowitz: Managing Interest Rate Risk, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 412-414.

Aktiva

Pasiva


544

GAP osetljivosti banke na promene kamatne stope dobija se kao razlika ìvotnog veka aktive i ìvotnog veka pasive banke. I ovde, kao i kod ARBL modela, GAP moè biti pozitivan, negativan i jednak nuli. GAP je pozitivan kad aktiva banke ima duì ìvotni vek od ìvotnog veka pasive banke odnosno kad je aktiva osetljivija od pasive banke na promene kamatnih stopa. U obrnutom slu~aju, negativan GAP }e imati banka sa duìm ìvotnim vekom pasive. U slu~aju da je ìvotni vek aktive i pasive banke jednak, GAP je jednak nuli. Ilustrova}emo to pojednostavljenim primerom obveznice sa jednim pla}anjem, kod koje su obi~an rok dospe}a i ìvotni vek jednaki. Banka u aktivi ima kredit od 68 nov~anih jedinica sa fiksnom kamatnom stopom od 8 %, rokom dospe}a od 6 godina i bez godi{nje amortizacije glavnice. U pasivi ima 68 nov~anih jedinica vrednost obveznice bez kupona sa rokom dospe}a od 5 godina. Prose~ni ìvotni vek pasive, ako je trì{na kamatna stopa 8 %, jeste 5 godina. Pod pretpostavkom da banka èli da za{titi kapital od erozije u slu~aju rasta kamatnih stopa, moè se re}i da je banka potpuno za{ti}ena od rizika kamatne stope. Navodimo tri karakteristi~na slu~aja: 25) (1) Kamatna stopa na finansijskom trì{tu ostala je nepromenjena tj. 8 % i, u ovakvim uslovima, posle {este godine razlika prihoda i rashoda banke je nula, {to zna~i da je kapital banke ostao nepromenjen, a to je i bio cilj banke. Obra~un je metodolo{ki isti kao i u slede}em primeru. (2) Kamatna stopa na finansijskom trì{tu je porasla na 15 % neposredno po emitovanju obveznice i plasmanu kredita. • kraj I godine: kamata je 5,45 (1,15)4 = 9,53 • kraj II godine: kamata je 5,45 (1,15)3 = 8,29 • kraj III godine: kamata je 5,45 (1,15)2 = 7,21 • kraj IV godine: kamata je 5,45 (1,15) = 6,27 • kraj V godine: kamata je 5,45 = 5,45 • Ukupan prihod krajem pete godine = 36,75 Krajem pete godine mora se vratiti dug po osnovu emitovane obveznice na strani pasive. Nominalna vrednost obveznice je F = 100, kamatna stopa c = 8 %, i rok 5 godina. Za tu obveznicu dobijeno je 68 nov~anih jedinica po{to je prodata uz diskont kao i sve druge hartije od vrednosti bez kupona:

25) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 94-95.


545

P =⋅

=100

1 08 568

( , )

Da bi izmirila dug od 100 nov~anih jedinica, banka angaùje 36,75 nov~anih jedinica prihoda, a za ostatak od 63,25 se zaduùje po kamati od 15 procenata (63,25 x 1,15) = 72,74. Krajem {este godine ban~in du`nik vra}a kredit od 68 nov~anih jedinica i sa kamatom za {estu godinu 5,45 {to je ukupno 73,45. U ovom slu~aju prihodi su ve}i od rashoda tako da je banka ostvarila profit od 0,71, a za toliko se pove}ao i njen kapital. (3) Ako pretpostavimo da je kamatna stopa na finansijskom trì{tu pala na 3 %, tada bi kapital banke porastao za 0,25 nov~anih jedinica. Zna~i da se kapital banke ne bi smanjio, ve} bi ostao isti ili se pove}ao bez obzira na promenu kamatne stope. 15.4. RELATIVIZACIJA RIZIKA KAMATNE STOPE 15.4.1. Strategija upravljanja rizikom kamatne stope Upravljanje ‘gap’ pozicijom banke odnosno upravljanje neto razlikom kamatne stope, podrazumeva koordinaciju svih kategorija u bilansu banke na na~in koji treba da maksimizira profit akcionara - deoni~ara. Stvarna prakti~na primena upravljanja GAP-om usmerena je na suàvanje odnosa izme|u promenljivih stopa aktive (sredstava) i promenljivih stopa pasive (obaveza). Promenljive stope sredstava i obaveza su one koje }e biti promenjene (‘rolled over’) i, dosledno tome, biti ponovo formirane (‘repriced’) tokom planskog horizonta. U uslovima ~este promene kamatnih stopa, klju~ni element u upravljanju aktivom i pasivom banke je pra}enje i kontrola ban~ine senzitivnosti na kretanje kamatnih stopa. Upravljanje aktivom i pasivom zahteva strategijski pristup. Za tu svrhu je korisno poznavati koncept strategije upravljanja aktivom i pasivom. U literaturi se isti~u tri koncepta ban~ine strategije ili konfiguracije rizika povra}aja sredstava i to: nulta GAP pozicija, pozitivna GAP pozicija i negativna GAP pozicija. Te pozicije banke ilustruju bilansa slike 15-7, 15-8. i 15-9. 26)

26) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 223.


546

Sredstva - aktiva Obaveze - pasiva

po varijabilnoj po varijabilnoj kamatnoj stopi kamatnoj stopi

Sredstva - aktiva Obaveze - pasiva po fiksnoj po fiksnoj

kamatnoj stopi kamatnoj stopi

Slika 15-7: Nulta GAP pozicija Kad se banka nalazi u ovoj poziciji, nema opasnosti od izloènosti riziku promene kamatne stope. Me|utim, ova pozicija je vi{e teorijskog karaktera, po{to u praksi te{ko moè da se ostvari u bilo kom momentu. Zato su sa aspekta prakse va`nije slede}e dve GAP pozicije: pozitivna i negativna.

Sredstva - aktiva Obaveze - pasiva po varijabilnoj po varijabilnoj kamatnoj stopi kamatnoj stopi


po fiksnoj po fiksnoj kamatnoj stopi kamatnoj stopi

Slika 15-8: Pozitivna GAP pozicija

Pozitivna GAP pozicija u bilansu banke podrazumeva da promene kamatnih stopa u ve}oj meri uti~u na aktivu nego na pasivu i banka je izloèna riziku u slu~aju pada kamatnih stopa.

Sredstva - aktiva Obaveze - pasiva po varijabilnoj po varijabilnoj kamatnoj stopi kamatnoj stopi


po fiksnoj po fiksnoj kamatnoj stopi kamatnoj stopi

Slika 15-9: Negativna GAP pozicija

U slu~aju negativne GAP pozicije, promene kamatnih stopa u ve}oj meri uti~u na obaveze nego na plasmane i tada je prisutan rizik u slu~aju rasta kamatnih stopa.


547

Radi strategiskog reagovanja na promene kamatnih stopa, potrebno je poznavati i ciklus kamatnih stopa. U zavisnosti od ciljnog nov~anog GAP-a, banka koristi odre|ene strategije uzimanja i pozajmljivanja sredstava. Pregled 15-5. ilustruje te mogu}nosti. Pregled 15-5: Strategije prema ciklusu kamatnih stopa27)

Ugao - kosina krive dobiti

S t r a t e g i j a

Ciljni nov~ani GAP

1. Pozitivan Uzimaj na kra}e - pozajmljuj na duè

Negativan

2. Flat (tranzicija od niskog ka visokom)

Neutralna pozicija

Nula

3. Negativan Uzimaj na duè - pozajmljuj na kra}e

Pozitivan

4. Flat (tranzicija od visokog ka niskom)

Neutralna pozicija

Nula

U prvom slu~aju, kad je ciljni nov~ani GAP negativan, treba primeniti strategiju ‘uzimaj na kra}e - pozajmljuj na duè’. Kad je ciljni nov~ani GAP pozitivan, treba primeniti strategiju ‘uzimaj na duè - pozajmljuj na kra}e’. U slu~aju ciljnog nov~anog GAP-a nula, strategija je neutralna pozicija. 15.4.2. Instrumenti relativizacije rizika kamatne stope Po utvr|ivanju GAP-a osetljivosti bilansa banke na rizik promena kamatne stope, treba koristiti odgovaraju}e instrumente za regulisanje i relativizaciju rizika odnosno za za{titu od rizika promene kamatne stope. Najpoznatiji su tzv. hedìng metodi, koji predstavljaju inovativna re{enja za za{titu banke od izloènosti riziku usled promene kamatne stope. Sa njima se posluje na spot (promptnom) i forvard (terminskom) trì{tu. Spot trì{te podrazumeva obavljanje transakcije u roku od dva dana, dok forvard podrazumeva transakciju na odre|eni dan u budu}em periodu. Hedìng (‘hedging’) zna~i za{titu ili ogra|ivanje, a u ovom kontekstu relativizacije rizika kamatne stope, podrazumeva pokrivanje rizika suprotnom odnosno obratnom poslovnom operacijom. Koncept hedìnga28) podrazumeva sopstvenu za{titu od gubitaka protivte`nim odnosno kontrabilansnim transakcijama. Naj~e{}e kori{}eni hedìng instrumenti za za{titu bilansa od

27) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 375. 28) Ibidem, str. 461.


548

rizika neo~ekivanih promena visine trì{nih kamatnih stopa su: (1) fju~ersi, (2) svopovi i (3) opcije. (1) Fju~ersi (“futures”), finansijski ili fju~ersi kamatne stope uvedeni su u promet u 1976.godini u SAD.29) Koriste se tamo gde za njih postoji trì{te. Poslovanje finansijskim fju~ersima vr{i se preko zaklju~ivanja fju~ers ugovora. Fju~ers ugovor je jednostavno jedan ugovor za kupovinu ili prodaju ne~eg u budu}nosti. Fju~ers ugovori imaju ~etiri prepoznatljive karakteristike: (1) oni su obavezuju}i ugovori (opcije nisu), (2) oni su standardizovani respektuju}i kvalitet, stepen, datum i mesto, (3) oni su visokolikvidni i (4) oni su ugovori sa klirin{kom (obra~unskom) korporacijom. Ova poslednja karakteristika fju~ers ugovora zna~i da je druga strana u ugovoru uvek klirin{ka korporacija, koja obezbe|uje sigurnost, likvidnost i lako}u pregovaranja. Fju~ers ugovori za hartije od vrednosti predstavljaju obavezu kupovine ili prodaje tih hartija od vrednosti u odre|enom vremenu u budu}nosti po odre|enoj ceni. Banka moè za{tititi svoj portfolio hartija od vrednosti prodajom hartija od vrednosti, ako postoji trì{te za takve hartije od vrednosti. Ako kamatne stope tada porastu, cena hartija od vrednosti u portfoliju }e pasti, ali gubitak }e biti kompenziran prodajom (isporu~ivanjem) hartija po ceni odre|enoj u fju~ers ugovoru ili ponovnom kupovinom fju~ersa po niòj ceni. Jednostavno, ako kamatne stope padnu, cene hartija u portfoliju banke }e porasti, a dobitak }e biti eliminisan gubitkom na fju~ersu.30) Bitne elemente sadràja fju~ers ugovora navodimo u pregledu 15-6.31) Pregled 15-6: Bitni elementi fju~ers ugovora

Sadràj specifikacija fju~ers ugovora na trì{tu novca Blagajni~ki

zapisi Doma}i

depozitni certifikati

Euro dolari

Veli~ina: $ 1,000.000 $ 1,000.000 $ 1,000.000 Metod kotiranja 100 minus

stopa TB diskonta

100 minus CD ‘yield’

100 minus ED’yield’

29) Ibidem, str. 103. 30) Donald B. Riefler and Lazaros P. Mavrides: Funding Sources and Strategies for Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 304-305. 31) Lynda Swenson and Richard D. Lodge: Market Instruments and Market Structure for Short-Term Liquid Investments, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 479.


549

Minimalna fluktuacija cene u $

0,01 ($ 25)

0,01 ($ 25)

0,01 ($ 25)

Cenovni limit (Vrednost u $)

60 pts ($ 1.500)

80 pts ($ 2.000)

100 pts ($ 2.500)

Trgova~ki meseci mart, jun, septembar, decembar TB=Treasury Bills, CD=Certificate of Deposit, ED=Euro Dollars

Obaveze sa fiksnom kamatnom stopom mogu biti za{ti}ene kupovinom fju~ersa. [estomese~ni depozitni certifikat moè biti efektivno zamenjen za tromese~ni depozitni certifikat kupovinom tromese~nog fju~ers depozitnog certifikata. Ako ne egzistira fju~ers trì{te za pojedine hartije, mogu se koristiti fju~ersi za druge hartije za za{titu, obezbe|uju}i da su cene dve hartije sli~ne. Ovo je indirektni hedìng. (2) Kamatni svop (‘interest rate swap’) je ugovor u kojem su dve saugovorne strane saglasne da me|usobno razmene kamatna pla}anja razli~itog karaktera, koja se baziraju na nacionalnoj glavnici, dakle iznosu duga koji se nikad ne menja. Postoje tri tipa kamatnog svopa: (1) kupon svopovi ili menjanje fiksnih stopa za promenjive instrumente u istoj

valuti, (2) bazi~ni svopovi ili menjanje promenljive kamatne stope za instrumente

promenljive kamatne stope u istoj valuti, i (3) unakrsni valutni kamatni svop koji uklju~uje menjanje instrumenata fiksne

kamatne stope u jednoj vluti za promenljive stope u drugoj valuti. Prikazujemo tipi~an ugovor o menjanju dugoro~nih obaveza po fiksnoj kamatnoj stopi, za kratkoro~ne instrumente po promenljivoj kamatnoj stopi u istoj valuti. To ilustrujemo na slici 15-10.

Saugovornastrana

Saugovornastrana

6 meseci LIBOR

10,5 %

Slika 15-10: Proces kamatnog svopa32)

32) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron”s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 321.

E l e m e n t i: Nacionalna valuta: USD 10 miliona Rok dospe}a: 5 godina Frekvencija pla}anja: obe stope pla}anja (fiksna i plivaju}a) utvr|uju se polugodi{nje


550

Dakle, u najjednostavnijoj formi kamatnog svopa imamo dva saugovara~a u jednom kamatnom svopu, koji menjaju svoje obaveze pla}anja kamate (glavnica nije predmet menjanja) u dve razli~ite vrste debitnih instrumenata: jednog, koji je fiksna kamatna stopa i drugog, koji je promenljiva kamatna stopa. Banka koja je u{la u kamatni svop pla}anjem fiksne kamatne stope prilago|ava svoju izloènost bilansa kamatnoj stopi sli~noj fiksnoj po kojoj je pozajmila sredstva. S druge strane, ulazak u kamatni svop primaoca fiksne kamatne stope je sli~no kupovini sredstava po fiksnoj kamatnoj stopi i njihovom efektu na bilansnu izloènost. (3)Opcije (‘options’) daju imaocu pravo da kupi odnosno proda (ne i obavezu) hartiju od vrednosti u okviru odre|enog vremenskog intervala po odre|enoj ceni. Opcija je dakle ugovorom preneto pravo sa prodavca na njegovog novog vlasnika - kupca da kupi (‘call’) ili da proda (‘put’) odre|enu hartiju od vrednosti po ugovorenoj kamatnoj stopi u okviru odre|enog vremenskog perioda ili na odre|eni dan. Prava i obaveze call i put opcija dati su u pregledu 15-7. Pregled 15-7: Prava i obaveze call i put opcija 33)

Call i Put opcije

CALL BUY (Holder) Pravo da kupi

@eli da cene rastu (Kamatne stope da

padaju)

SELL (Writer) Obaveza da proda

@eli da cene ostanu iste ili da padaju (Kamatne stope iste ili da rastu)

PUT

Pravo da proda @eli da cene padaju

(Kamatna stopa da raste)

Obaveza da kupi @eli da cene ostanu iste ili da rastu (Kamatne stope da ostanu iste ili

padaju Prodavac opcije se obavezuje da proda (ako je kupac kupio call opciju) odnosno da kupi (ako je kupac kupio put opciju) po ugovorenoj kamatnoj stopi, ako se kupac odlu~i da realizuje svoje pravo odnosno opciju prema ugovoru. Po{to imaocu (‘holder’-u) opcija daje to pravo, opcija moè iste}i i nikada ne bi mogla biti iskori{}ena. Da to ne bi bilo prepu{teno slu~aju, vlasnik mora da plati premiju i obavezuje se da to u~ini ako imalac izvr{i opciju.

33) Lynda Swenson and Richard D. Lodge: Market Instruments and Market Structure for Short-Term Liquid Investments, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow JonesIrwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 480.


551

Hedìng sa put i call opcijama je va`na kupovina ‘osiguranja’ da bi se za{titila banka od promena kamatne stope u pojedinim pravcima, ali i ostavila mogu}nost za potencijalnu korist od drugih pravaca kretanja. Banke u SAD smatraju atraktivnim da prilago|avaju svoju izloènost riziku kamatnih stopa kori{}enjem kamatnih fju~ersa, opcija i svopova iz jednog ili vi{e zloga: (1) kao put za generisanje profita (na primer, mogu}e je generisati atraktivnu

razliku primanjem sredstava po fiksnoj kamatnoj stopi i u}i u kamatni svop kao primalac po fiksnoj kamatnoj stopi),

(2) kao altternativa za prodaju apresirane aktive u nameri da se izbegne ostvarivanje dobitaka i pla}anje na njih poreza,

(3) kao alternative dodavanja sredstava u nameri da se izbegne porast obima bilansa.

Praksa ameri~kih banaka pokazuje da banke razli~ite veli~ine ne koriste podjednako sva tri navedena instrumenta relativizacije rizika kamatne stope. Velike banke (‘money center’) intenzivno koriste sva tri instrumenta za za{titu od rizika promene kamatne stope: fju~erse, opcije i svopove. Me|utim, srednje (regionalne) banke uglavnom koriste svop kamatne stope i povremeno fju~erse. Manje banke uop{te ne koriste fju~erse i opcije, ali veoma intenzivno koriste svop kamatne stope sa svojim ve}im korespondentskim bankama ili sa investicionim bankarskim firmama. 15.4.3. Politika regulisanja kamatne stope Osnovna bankarska filozofija u trì{nim uslovima je formiranje izvora sa kra}im prose~nim rokom dospe}a uz niè prose~ne kamatne tro{kove u odnosu na prose~an rok dospevanja plasmana i prose~ne cenovne aktive. Naime, u trì{nim privredama se smatra da je prose~na kamatna margina banaka u granicama izme|u 1-2 procenta poena dovoljna za pokrivanje njihovih tro{kova, rizika i motivacionog stimulansa. Pri tome treba imati u vidu da je uticaj pojedina~ne banke u razvijenim trì{nim privredama na formiranje kamatne stope minimalan, ali se uticaj bankarskog sektora kao celine ne sme zanemariti. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju, da kamatna stopa predstavlja jedan od klju~nih parametara ekonomske i finansijske politike. U vezi sa tim treba imati u vidu da je efikasnost bankarskog sistema zasnovana na slede}im elementima: 34)



552

(1) odràvanju ~vrstih mikrofinansijskih standarda i kriterija plasiranja kredita, (2) jasnoj liniji razgrani~enja izme|u institucionalne pozicije banaka i ostalih

finansijskih organizacija, (3) ravnote`noj odnosno pozitivnoj realnoj kamatnoj stopi. Efekti kamatne stope na funkcionisanje privrede mogu se sagledavati preko nivoa: prose~ne kamatne stope, strukture kamatnih stopa i oscilacije stopa. U trì{nim privredama smatraju se normalnim pomeranja kamatnih stopa u okviru odgovaraju}e zone relativno stabilnih i pozitivno realnih kamatnih stopa. U trì{nim ekonomijama,kamatne stope se formiraju na bazi: bazi~nih ekonomskih performansi sistema, balansa izme|u {tednje i investicija, te ponude i tra`nje na finansijskom trì{tu. Teì se uspostavljanju ravnote`ne kamatne stope, koja omogu}ava investiranje. Ravnote`na kamatna stopa treba da bude korigovana za indeks o~ekivane inflacije i ne moè biti ispod stope inflacije. Niska kamatna stopa i negativno realna kamatna stopa dovode do smanjivanja stope investicija i do nepoèljne redistribucije profita i imovine. Pozitivno realna kamatna stopa treba da bude odre|ena o~ekivanim stopama inflacije. To se obi~no programira u okviru realizacije antiinflacionog programa i to iznad inflacione stope 1-2 procentna poena. Politika kamatnih stopa treba da se formuli{e u punoj saglasnosti sa okvirima i faktorima ekonomske politike (stopa realnog outputa, stopa inflacije, stopa zaposlenosti) i monetarne politike (obim ponude novca, kamatna stopa i rezerve banaka). Poslovne banke u trì{nim uslovima utvr|uju kamatne stope na bazi: (1) tendencija kretanja kamata na finansijskom trì{tu, (2) nivoa eskontne kamatne stope, (3) elemenata konkurentnosti, (4) predvi|anja inflacionih trendova i (5) respektovanja eventualnih administrativnih ograni~enja.35) Polazna osnova za realnost ovakve politike kamatnih stopa je u ~injenici da u otvorenoj trì{noj privredi i deregulisanom finansijskom trì{tu ni jedna (pojedina~na) banka nema monopol na finansijskom trì{tu. Efikasnost i racionalnost poslovanja banaka u trì{nim uslovima nalaè dnevno uskla|ivanje kamatnih stopa, smanjenje tro{kova mobilizacije resursa, adekvatno uskla|ivanje aktive i pasive bilansa i transformaciju kamatnog rizika. U izgra|ivanju trì{nih uslova i postepene deregulacije finansijskog trì{ta, osnovni principi kamatne politke bili bi: 36) (1) pozitivna realna kamatna stopa treba da se odràva u granicama ravnote`ne

kamatne stope determinisane dugoro~nim ekonomskim i investicionim



553

performansama privrede i odnosima ponude i potra`nje na finansijskom trì{tu;

(2) zabrana kartelskog ili monopolskog formiranja kamatnih stopa; (3) konzistencija sa ukupnom trì{nom valorizacijom u ekonomiji; (4) me|uzavisnost u formiranju eskontne kamatne stope i kamatnih stopa na

finansijskom trì{tu; (5) instaliranje ~vrste politike monitoringa i supervizorstva nad

funkcionisanjem svih finansijskih institucija i posebno poslovnih banaka; (6) puna poslovna samostalnost i autonomija svih trì{nih subjekata i

ekonomskih jedinica u pogledu dono{enja investicionih i kreditnih odluka. Polaze}i od ovih osnovnih principa, a uzimaju}i u obzir sopstvene specifi~nosti, svaka banka treba da utvrdi okvire za sopstvenu diskrecionu politiku kamatnih stopa. Svako dogovaranje banaka u ovom poslu moè {tetiti samim bankama, po{to je konkurentska pozicija svake banke jedna od prednosti u trì{oj privredi. LITERATURA: 1) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. 2) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the


3) Dr Jovan Rodi}: Poslovne finansije, Ekonomika, Beograd, 1991. godine, strana 163-165. Istu podelu kamatnih stopa nalazimo i u knjizi dr Nenada Vunjaka: Finansijski menad`ment Poslovne finansije i poslovno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 1994.

4) Dr Ronald L. Olson: Evaluation of Financial Performance, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

5) Rizici u bankarstvu, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990. 6) Donald B. Riefler and Lazaros P. Mavrides: Funding Sources and Strategies

for Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

7) Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

8) Thomas A. Farin: Programs to Assist Individual Managers in Information Management and Decision Making, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988.


554

9) Jerry E. Pohlman: A Framework for Strategic Planning, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.

10) Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and Liabilities Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983.

11) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990.

12) Benjamin Wolkowitz: Managing Interest Rate Risk, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.

13) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

14) Lynda Swenson and Richard D. Lodge: Market Instruments and Market Structure for Short-Term Liquid Investments, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.

15) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron”s Business Guides, New York, 1990.

16) Roger LeRoy Miller and David D. VanHose: Modern Money and Banking. McGraw-Hill, New York, 1993, prevod Mate d.o.o., Zagreb, 1997.

17) Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation, Preager, New York, 1984.

18) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985.

19) Eric H. Compton: Inside Commercial Banks, Second Edition, John Wiley and Sons, New York, 1985.

GLAVA 16.

UPRAVLJANJE RIZIKOM PORTFOLIJA DEVIZNOG KURSA

• Pojam, su{tina i zna~aj deviza • Pojam, funkcije i struktura deviznog tr`i{ta • Vrste izlo`enosti riziku deviznog kursa • Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa

OKVIR [ESNAESTE GLAVE:

UPRAVLJANJE RIZIKOM DEVIZNOG KURSA

556

16.1. POJAM, SU[TINA I ZNAÂJ DEVIZA 16.1.1. Pojam deviza i valuta Za prose~nog pojedinca ili za preduze}e deviza je novac druge strane zemlje.1) Pojedinci i preduze}a obi~no ne kupuju i ne prodaju devize za svoje sopstvene potrebe, ve} kupuju i prodaju proizvode, usluge ili finansijska sredstva. Otuda je primarna funkcija deviza da sluè kao mehanizam pla}anja izme|u dràva odnosno poslovnih partnera koji se nalaze u razli~itim dràvama i krajevima sveta. Postoje konveritbilne i nekonvertibilne valute. Konvertibilne valute se slobodno i bez ve}ih ograni~enja prodaju na deviznim trì{tima, dok su nekonvertibilne za{ti}ene u okviru nacionalnih granica strogim reìmima njihove upotrebe. Koriste se samo u okviru nacionalnih granica i kretanje njihovih kurseva je vezano za kretanje jedne ili vi{e konvertibilnih valuta. Me|utim, postoje situacije kad se, usled ostvarivanja zjedni~kih ekonomskih i monetarnih ciljeva, me|u vi{e dràva u okviru ekonomske unije formira jedna valuta da bi se stabilizovale ~este promene kurseva pojedina~nih valuta. Kad je kretanje kursa jedne valute vezano za kretanje kurseva vi{e valuta, tada tu valutu nazivamo sloèna ili korpa valuta. U naj{irem smislu, korpa valuta je kombinacija vi{e valuta u odre|enim iznosima. Moè se ~ak re}i da postoje razli~ite korpe koje se baziraju na razli~itim sistemima. Da se korpa valuta moè koristiti, treba da je sa~injavaju valute koje su predmet trgovanja na ‘spot’ i ‘forward’ deviznom trì{tu. Formiranje neke korpe odnosno odre|ivanje dela koji ima jedna valuta u nekoj korpi treba da obavi zemlja ~lanica ~ija valuta treba da odigra vode}u ulogu u toj korpi. Mada su danas u svetu poznate dve korpe valuta, postoji njih znatno vi{e, koje Me|unarodni monetarni fond (IMF) vodi pod nazivom Sporazumi o kursevima (‘Exchange Rate Arrangements’) za 145 zamalja, od kojih njih 101 participira u jednom ili drugom Sporazumu. Tako je od ukupno 145 valuta u 1989.godini, njih 101 bilo vezano za jednu ili vi{e valuta. 2)

1) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 132. 2) Prema materijalima Narodne banke Jugoslavije iz 1989. godine, povezanost valuta u svetu je bila: 37 valuta vezano je na ameri~ki dolar, 13 valuta vezano je na francuski franak, 5 valuta vezano je na druge valute, 14 valuta vezano je na korpu valuta SDR, 24 valute vezano je me|usobno pomo}u korpe, 8 valuta vezano je preko Evropskog monetarnog sistema. Dakle, od ukupno 145 valuta, 101 je povezana na napred navedeni na~in. Od ostalih 44, 36 su valute pod nekom kontrolom, dok se samo 8 valuta kre}e nezavisno.


557

Jedna od prvih i najpoznatijih korpi je Specijalna prava vu~enja ili skra}eno SDR (‘Special Drawing Rights’). 3) Kada je formirana ova korpa 1967. godine (u 1969. godini stupila na snagu), udeo u njoj su imale sve svetske valute kod kojih je obim svetske trgovine iznosio najmanje 1 procenat. Tada je bilo 16 zemalja. Od 1. januara 1981. godine korpa sadr`i samo 5 valuta: ameri~ki dolar (42 %), nema~ku marku (19 %), japanski jen (15 %), englesku funtu (12 %) i francuski franak (12 %). Kurs korpe SDR objavljuje dnevno IMF na bazi srednjih kurseva navedenih pet valuta prema USD u podne u Londonu. Pored ovog kursa, skoro sve banke imaju i sopstvene kurseve za SDR. Druga va`na korpa valuta je ECU (‘European Currency Unit’), sada EURO, koja je osnovana rezolucijom Evropske zajednice (‘European Community’) 18. decembra 1978. godine. Ona je zamenila raniju korpu (‘Unit of Accounts’). Korpa je zasnovana na u~e{}u u celokupnoj nacionalnoj prizvodnji u Evropskoj ekonomskoj zajednici i me|usobnoj trgovini unutar 10 zemalja Zajednice. Kursevi unutar korpe u principu su varijabilni, ali su periodi promena stvar me|usobne konvencije (nakon pet godina i sli~no). Kurs ECU-a zvani~no objavljuje EEC Commission na bazi kurseva valuta iz korpe prema ameri~kom dolaru. S obzirom na mogu}nost amortizovanja oscilacija pojedinih valuta, ECU mo`e biti za banke koristan instrument za{tite od deviznog odnosno valutnog rizika. Valuta svake zemlje ~lanice Evropskog monetarnog sistema ~ini u odre|enom odnosu korpu valuta preko kojeg se izra~unava vrednost ECU-a, sada EURO-a, {to se vidi u pregledu 16-1. 4) Pregled 16-1: Valute Evropske unije 1. Nema~ka marka sa 0,719 odnosno 32,00 % 2. Funta sterling sa 0,878 odnosno 15,00 % 3. Francuski franak sa 1,310 odnosno 19,00 % 4. Italijanska lira sa 140,000 odnosno 10,20 % 5. Holandski gulden sa 0,256 odnosno 10,10 % 6. Belgijski franak sa 3,710 odnosno 8,20 % 7. Luksembur{ki franak sa 0,140 odnosno 0,30 % 8. Danska kruna sa 0,219 odnosno 2,70 % 9. Irska funta sa 0,00871 odnosno 1,20 % 10. Gr~ka drahma sa 1,15 odnosno 1,30 %

UKUPNO: 100,00 %

3) Glenn G. Munn: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition, Revised and Expanded, F.L. Gracia, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str. 300-301 i 880. 4) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1991. godine, str. 82.


558

ECU odnosno EURO ima va`nu ulogu u Evropskom monetarnom sistemu po{to sluì kao: (1) bazi~na valuta (‘denominator currency’) za sistem fiksnih kurseva (‘central

rate’), (2) bazi~na valuta (‘denominator currency’) za kreditne aran`mane me|u

monetarnih vlasti ~lanica, (3) indikator za kretanje deviznih kurseva, (4) plate`no sredstvo za kompenzacije kod intervencija izme|u centralnih

banaka ~lanica. Poslednja od navedenih funkcija ECU-a kao plate`nog sredstva zna~i da je ECU isto {to i novac i moè se koristiti kao novac u bankarstvu, iako ne postoji u obliku nov~anica i kovanog novca. Me|utim, EURO kao takav uti~e na to da valute ~lanica nemaju suvi{e velika kolebanja ni u kursevima ni u kamatnim stopama i za njih predstavlja neku vrstu oslonca. U vreme nestabilnosti ovaj aspekt privla~i investitore. Od 1.januara 2001.godine, EURO postaje osnovna moneta pla}anja u Evropskoj uniji i pojavljuje se u obliku nov~anica i kovanog novca. 16.1.2. Vrste deviznih kurseva Devizni kurs je cena novca jedne zemlje u odnosu na novac druge zemlje ili devizni kurs je cena jedne valute u obliku druge valute.5) Devizni kurs moè biti iskazan u “oba pravca’, tj. koliko se jedinica strane valute dobija za jednu ili sto jedinica doma}e valute, ili koliko se jedinica doma}e valute daje za jednu ili sto jedinica strane valute. Postoje fiksni i fleksibilni odnosno plivaju}i devizni kursevi. Fiksni devizni kursevi podrazumevaju institucionalizovane margine formiranja koje su nepromenljive za odre|eni duì period, dok plivaju}i devizni kursevi podrazumevaju stalno menjanje i njihovo uskla|ivanje sa ponudom i tra`njom na deviznom trì{tu. Prestankom vaènja Bretton Woods sistema 1971. godine SAD napu{taju zlatni standard i ~vrsto vezivanje za granice kurseva (‘gold exchange standard’), 6)

5) Frank J. Fabozzi, Franco Modigliani and Michael G. Perri: Fundation of Financial Market and Institutions, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1994. godine, str. 467. 6) Bretton Woods Agreement donesen je na me|unarodnoj monetarnoj konferenciji od strane 44 nacije odrànoj u Bretton Woods New Hempshire, 1-22.jula 1944. godine. Tada je osnovan Me|unarodni monetarni fond (IMF) i me|unarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), kao osnovne monetarne i finansijske institucije za miran i prosperitetni razvoj ratom razorenih zemalja u Drugom svetskom ratu. Funkcija MMF-a je da odràva urednost valutnih pla}anja u me|unarodnoj trgovini, dok funkcija banke IBRD se ogledala u potpomaganju razvoja dugoro~nih investicija u produktivne svrhe. Glenn G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of


559

~ime se de facto pre{lo na fluktuiraju}e devizne kurseve. 7) To je uvelo jednu sasvim novu monetarnu dimenziju u me|unarodnoj trgovini, sa ~ime se poslovni i finansijski partneri nisu do tada sretali. Umesto relativno ~vrsto uspostavljenih deviznih kurseva u odnosu na dolar odnosno na zlato, kada su oni u jednom dugom nizu godina dràni pod kontrolom centralnih banaka i oscilirali ne{to preko dva procenta (u maksimumu), fluktuiraju}i devizni kursevi su se menjali svakodnevno. To je umnogome doprinelo ve}oj neizvesnosti kod obavljanja poslova sa inostranstvom kao i ozbiljnijem pristupu kod dono{enja poslovnih odluka u me|unarodnoj trgovini robama, uslugama i novcem. Devizni kurs jedne valute prema drugoj moè se formirati na osnovu jedne vode}e konvertibilne valute i tako slediti njene oscilacije. Me|utim, kurs valute moè biti vezan i za kretanje proseka vi{e valuta (sloène valute), ~ije u~e{}e u proseku zavisi od vi{e elemenata kao {to su: vrednost ukupne bruto nacionalne proizvodnje, obim me|usobne spoljnotrgovinske razmene, ‘teìne’ odre|ene pojedine valute u korpi, itd. Takav pristup formiranja deviznih kurseva poznat je i pod imenom ‘korpa valuta’, {to smo ve} objasnili na primeru sloènih valuta SDR-a i ECU-a odnosno EURA. Na primeru utvr|ivanja kursa dinara u odnosu na valute u svetu, koji se objavljuje svakog radnog dana u kursnoj listi Narodne banke Jugoslavije, navodimo kursnu listu va`nijih valuta objavljenu 15.septembra 2001. godine u pregledu 16-2. Pregled 16-2: Kursna lista va`nijih valuta Narodne banke Jugoslavije

Zemlja Valuta Vaì za devize

Kupovni za devize

Srednji za devize

Prodajni za devize

Australija dolar 1 33,6064 33,7075 33,8086 Austrija {iling 1 4,3295 4,3425 4,3555 Kanada dolar 1 41,8183 41,9441 42,0699 Danska kruna 1 8,0032 8,0273 8,0514 Francuska franak 1 9,0822 9,1095 9,1368 Nema~ka SR marka 1 30,4602 30,5519 30,6436 Gr~ka drahm

a 100 17,4836 17,5362 17,5888

Italija lira 100 3,0768 3,0861 3,0954 Evropska unija euro 1 59,5751 59,7544 59,9337 [vedska kruna 1 6,2168 6,2355 6,2542

Banking and Finance, Eighth Edition, Revi{ed and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str. 135. 7) Ibidem, str. 401-402.


560

[vajcarska franak 1 39,6640 39,7834 39,9028 V.Britanija funta 1 96,2117 96,5012 96,7907 SAD dolar 1 65,4457 65,6426 95,8395 Belgija franak 100 147,6830 148,1274

148,5718 [panija pezeta 100 35,8054 35,9131 36,0208

Vrednost dinara vezana je od 24. januara 1994. godine za nema~ku marku.

Pored direktnog i indirektnog izraàvanja kurseva ili obi~nih kurseva i kurseva sloènih valuta, postoje i tzv. ukr{teni kursevi.8) Pod ukr{tenim kursevima podrazumevamo cene dve valute prema tre}oj. Na primer, imamo da 1 ameri~ki dolar vredi 1,1923 kanadska dolara ili 0,55540 britanskih funti sterlinga, te u slu~aju kupovine kanadskih dolara za funte diler treba 0,46582 britanskih funti sterlinga za kupovinu jednog kanadskog dolara. Pregled 16-3. pokazuje ukr{tene kurseve za neke va`nije valute: Pregled 16-3: Ukr{teni kursevi va`nijih svetskih valuta

Britanska

Kanadski Japanski [vajcarski

Nema~ka

funta dolar jen franak marka Britanska funta / 0,7132 0,004445 0,3874 0,3207 Kanadski dolar 1,4020 / 0,009140 0,5433 0,4496 Japanski jen 224,99 109,42 / 87,184 72,150 [vajcarski franak

2,5810 1,8407 0,01147 / 0,8278

Nema~ka marka 3,1184 2,2240 0,1386 1,208 / Svaka od glavnih valuta (kanadski dolar, britanska funta, nema~ka marka), ima svoj ukr{teni kurs. Devizni dileri koriste valutne ukr{tene kurseve za traènje povoljnih prilika za valutne transakcije. 16.1.3. Teorije formiranja deviznih kurseva Nema sumnje da su ponuda i tra`nja osnovne poluge u formiranju deviznih kurseva na deregulisanom i globalizovanom deviznom trì{tu. Kod fiksnih deviznih kurseva to su odre|ene definisane margine ili granice do kojih se mogu ili “smeju” pomerati devizni kursevi. Me|utim, kod trì{nog formiranja deviznih kurseva deluju mnogobrojni dugoro~ni i kratkoro~ni faktori. Teorije formiranja deviznih kurseva polaze od razli~itih uslova i na razli~it na~in

8) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron”s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 170.


561

obja{njavaju formiranje deviznih kurseva. Naj~e{}e se u literaturi navode dva teorijska pristupa: (1) zakon jedne cene i (2) teorija pariteta kupovnih snaga. 9) (1) Zakon jedne cene ili torija jedne cene polazi od toga da }e cene identi~nih dobara i usluga biti jednake na svakom trì{tu bez obzira koja ih zemlja proizvodi i nudi. Ako je cena odre|enog proizvoda u SAD 100 ameri~kih dolara, a cena takvog proizvoda istog kvaliteta u Nema~koj 200 nema~kih maraka, onda je kurs ameri~kog dolara 2 nema~ke marke. I obrnuto, jedna nema~ka marka vredi pola ameri~kog dolara. Formiranje deviznog kursa na vi{em nivou, recimo 3 nema~ke marke za jedan dolar, zna~ilo bi da je ameri~ki proizvod znatno skuplji na svetskom trì{tu nego nema~ki, {to bi uticalo na smanjenje tra`nje za ovim proizvodom. Slobodno delovanje trì{nih snaga ponude i tra`nje postepeno bi dovelo do svo|enja deviznog kursa u realne granice tj. do odnosa 2 marke za 1 dolar. (2) Teorija pariteta kupovnih snaga ili skra}eno ‘PPP’ akcenat daje na promene ‘op{teg nivoa pariteta cena zemalja i na toj osnovi uskla|ivanje odnosno formiranje deviznog kursa. Dakle, razlika izme|u teorije jedne cene i teorije pariteta kupovnih snaga je u tome {to ova druga uzima u obzir promene op{teg nivoa cena umesto cena individualnih roba i usluga. Prakti~no, to zna~i da }e porast op{teg nivoa cena u jednoj zemlji u odnosu na drugu dovesti do smanjenja (depresijacije) vrednosti njene valute u odnosu na vrednost valute druge zemlje. Ako pretpostavimo da je u A zemlji do{lo do pove}anja op{teg nivoa cena za 8 procenata, a u B zemlji je nivo cena ostao nepromenjen, to zna~i, da }e do}i do depresijacije valute u prvoj zemlji u odnosu na drugu za isti procenat (8 %). Izra~unavanje deviznog kursa na elementima ove teorije moè se izraziti i pomo}u slede}e formule:

devizni kurs=nivo cena u zemlji A

nivo cena u zemlji B

Pored dobrih karakteristika ovog pristupa izra~unavanju deviznih kurseva, postoje i odre|eni nedostaci koje treba imati u vidu. Prvo, nije realna pretpostavka o potpunoj homogenosti proizvoda u razli~itim zemljama. Drugo, nije realna potpuna me|unarodna razmenjivost robe i usluga. Tre}e, postoje razli~iti metodolo{ki pristupi i obra~uni nivoa cena, {to sve skupa treba imati u vidu prilikom prakti~ne upotrebe postulata ove teorije. Imaju}i u vidu odre|ene nedostatke navedene dve teorije, novije teorije formiranja deviznih kurseva nastoje da u ve}oj meri obuhvate klju~ne od mnogobrojnih faktora formiranja deviznih kurseva. Naime, savremene teorije 9) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 542-543.


562

formiranja deviznih kurseva isti~u ~etiri grupe faktora formiranja deviznih kurseva koji deluju u duèm vremenskom periodu odnosno na duì rok: (1) relativni nivo cena, (2) spoljnotrgovinski reìmi, (3) izvozna i uvozna tra`nja, i (4) produktivnost. 10) Navedene grupe i faktori formiranja deviznih kurseva imaju dugoro~ne tendencije i prilago|avanja, {to je uslovljeno ekonomskom snagom zemalja i njihovom stopom u~e{}a u me|unarodnoj trgovini. Dugoro~na zakonitost podrazumeva da }e zemlja sa ve}im stopama rasta realnog dru{tvenog proizvoda, manjim stopama rasta nov~ane mase i povoljnijim kapitalnim performansama imati tendenciju pobolj{anja spoljne vrednosti svoje valute u odnosu na zemlje sa superiornim performansama. Pored dugoro~nih tendencija kretanja deviznog kursa, pojavljuju se i njegove kratkoro~ne oscilacije kao posledica odnosa ponude i tra`nje na deviznom trì{tu. Na kretanje obima i strukture ponude i tra`nje, koji odnos odre|uje devizne kurseve u kra}im periodima, deluje vi{e faktora. Kratkoro~ne determinante deviznih kurseva su: (1) doma}a kamatna stopa, (2) inostrana kamatna stopa, (3) o~ekivana stopa inflacije (doma}e prema inostranoj), (4) o~ekivane promene prema izvozno-uvoznoj tra`nji, (5) o~ekivane promene u deviznim reìmima, (6) o~ekivane promene u produktivnosti i (7) interventne mere centralne banke. 16.1.4. Na~in formiranja deviznih kurseva Postoje dva na~ina formiranja deviznih kurseva. Jedan je formiranje deviznih kurseva na berzi (‘via meeting place’), a drugi je formiranje deviznih kurseva na profesionalnom interbankarskom deviznom trì{tu (‘over-the-counter’). Oba na~ina predstavljaju razli~ite oblike deviznih trì{ta na kojima se formiraju devizni kursevi. (1) Formiranje deviznih kurseva na berzi kao obliku deviznog trì{ta, mada jo{ postoji u nekim evropskim zemljama, marginalnog je zna~aja. Naime, devizni kursevi se formiraju na jednom centralnom mestu-sastanku na berzi, koji uklju~uje svakodnevne sastanke predstavnika ovla{}enih banaka, predstavnika centralne banke i ovla{}enih brokera. Na tom mestu - berzi vr{i se kupoprodaja deviza i formira i objavljuje zvani~ni kurs va`nijih svetskih valuta u odnosu na doma}u valutu.



563

Glavninu ponude i tra`nje deviza na ovom trì{tu ~ine ponuda i tra`nja deviza prisutnih ovla{}enih poslovnih banaka i brokera, koji kupuju i prodaju devize uglavnom za potrebe svojih komitenata. Devizni kurs je rezultat te ponude i tra`nje, formira se svakodnevno i vaì do slede}eg sastanka na berzi. Na ovim sastancima predstavnici centralne banke, po potrebi, interveni{u odre|enim kupovinama ili prodajama deviza iz deviznih rezervi u cilju usmeravanja visine kursa u èljenom pravcu. (2) Me|ubankarsko ili interbankarsko devizno trì{te je tzv. “OTC” trì{te, koje ~ini mreà komercijalnih banaka, centralne ili centralnih banaka, brokera i komitenata, koji komuniciraju jedan sa drugim teleksom, telefonom, kompjutrskom mreòm preko glavnih svetskih finansijskih centara (New York, London, Tokio, Frankfurt). I trgovci devizama ~ine trì{te ili spekuli{u u razli~itim valutama obi~no anticipiraju}i budu}e apresijacije ja~ih valuta prema slabijima putem deviznog forvard trì{ta i trì{ta valutnih fju~ersa. U~esnici na “OTC” trì{tu kontaktiraju i vr{e kupoprodaju preko svih navedenih veza. “OTC” trì{te je otvoreno 24 ~asa, trguje se uglavnom glavnim devizama, a kursevi se menjaju prakti~no svakog sekunda. Dileri koji obavljaju ove poslove u bankama imaju {iroka ovla{}enja, po{to moraju odlu~ivati svakog trenutka {ta kupiti, a {ta prodati. Izloènost deviznom riziku na ovom trì{tu je velika i zato se koriste sve raspoloìve tehnike i instrumenti za{tite od mogu}ih gubitaka. 16.2. POJAM, FUNKCIJE I STRUKTURA DEVIZNOG TR@I[TA 16.2.1. Pojam i uloga deviznog trì{ta Deviznim trì{tem se smatraju nov~ane transakcije kojima se razmenjuju ili transferi{u razne vrste valuta izme|u razli~itih ekonomskih subjekata ili rezidenata. Drugim re~ima, devizno trì{te je su~eljavanje ponude i tra`nje razli~itih deviza. To zna~i da se na deviznom trì{tu kupuje i prodaje specifi~na roba-devize, koja kao i svaka druga roba ima svoju svakodnevnu cenu. Cena pojedinih valuta zavisi od ponude i tra`nje deviza na deviznom trì{tu. Najve}i obim deviznih transakcija na deviznom trì{tu odnosi se na potraìvanja nominirana u stranoj valuti, koja se nalaze u formi depozita na ra~unima kod stranih banaka. Ova potraìvanja su rezultat ekonomskih i finansijskih odnosa rezidenata jedne zemlje i nerezidenata drugih zemalja i ~ine osnovni predmet kupoprodaje deviza na deviznom trì{tu. Mada je jasno da svaka zemlja nastoji da za{titi svoju nov~anu jedinicu u nacionalnim okvirima, nije mogu} razvoj pa ~ak ni opstanak u savremenim


564

uslovima bez intenzivne razmene i povezivanja svake zemlje sa svetskim razvojnim, ekonomskim i finansijskim tokovima. Procesi globalizacije svakim danom sve vi{e uklanjaju barijere i pro{iruju na~ine i puteve za ve}i stepen integracije svake zemlje u finansijske tokove svetske privrede. Zato se danas moè govoriti da devizno trì{te, pored lokalnog, moè imati i regionalni, me|unarodni pa i svetski karakter. S obzirom da ne postoji kategorija svetskog novca (tu ulogu obi~no igra najja~a ili nekoliko najja~ih nacionalnih valuta), to se putem mehanizma deviznog trì{ta omogu}ava vr{enje platnog prometa odnosno pla}anje i naplata roba i usluga izme|u ekonomskih subjekata i rezidenata u razli~itim zemljama sa razli~itim nov~anim sredstvima pla}anja. Zemlje koje danas ~ine svetsko devizno trì{te imaju liberalizovane devizne sisteme i konvertibilne nacionalne valute, od kojih slede}ih deset dominira: (1) SAD dolar (USD), (2) Nema~ka SR marka (DEM), (3) Britanska funta (GBP), (4) Japanski jen (JPY), (5) [vajcarski franak (CHF), (6) Kanadski dolar (CAD), (7) Francuski franak (FRF), (8) Holandski gulden (NLG), (9) Belgijski franak (BEF), i (10) Italijanska lira (ITL). Poslovne banke su glavni posrednici na deviznom trì{tu gde se trguje nacionalnim valutama. Glavni svetski centri u kojima se obavlja najve}i deo poslova deviznog trì{ta su: Njujork, London, Frankfurt, Cirih i Tokijo. Poslovi se obavljaju tokom celog bankarskog radnog dana, koji je po konvenciji povezan sa radnim vremenom njujor{kih banaka. Glavna telekomunikaciona mreà deviznog trì{ta je SWIFT.11) Ovaj telekomunikacioni sistem {irom je otvorio vrata elektronskom bankarstvu i postao snaàn faktor globalizacije deviznog trì{ta.

11) SWIFT je skra}enica naziva: Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication, {to u prevodu zna~i: Dru{tvo za me|unarodne me|ubankarske finansijske telekomunikacije. SWIFT je 1973. godine osnovalo 239 banaka iz 15 zemalja (Austrija, Belgija, Francuska, Italija, Kanada, Luxemburg, Holandija, Norve{ka, SR Nema~ka, [vedska, [vajcarska, SAD i Velika Britanija) kao kooperativno dru{tvo odnosno neprofitnu organizaciju sa sedi{tem u Brislu. Jugoslavija je 5. juna 1989. godine postala punopravni aktivni ~lan SWIFT-a, kada se u ovu telekomunikaciju uklju~uju skoro sve na{e banke. Vidi o tome detaljnije: @eljko Stojanovi}: SWIFT ulaznica za elektronsko bankarstvo, ~asopis Jugoslovensko bankarstvo br.3, Udruènje banaka Jugoslavije, Beograd, mart 1989. godine, str. 60-61.


565

16.2.2. U~esnici na deviznom trì{tu Proces kupovine i prodaje deviza i me|unarodnog pla}anja obavljaju banke. Me|utim, ve}ina komercijalnih banaka traì devize, kao jednu od usluga koje one obezbe|uju za svoje komitente i klijente, ali se ova usluga ne odnosi na njen centralni proizvodno-uslu`ni miks. Banke obi~no u~estvuju u maloprodajnom delu ovog trì{ta i traè od korespondentskih banaka u glavnim finansijskim centrima da izvr{e njihove naloge. Banke, koje su ovla{}ene da trguju novcem na kontinuiranoj bazi (‘market makers’) su u~esnice na interbankarskom trì{tu deviza i odràvaju kontinuitet pozicije na ovom trì{tu (slika 16-1.). Na deviznom trì{tu se pojavljuju slede}i u~esnici: 12) (1) poslovne banke, (2) centralne banke, (3) uvoznici, (4) izvoznici, i (5) drugi specijalizovani subjekti.

D E V IZ N O T R @ I[ T E

S pecijalizovanisubjekti

B anka

D ràvaC entralna banka

B anka B anka

IzvoznikU voznik

Slika 16-1: Upro{}ena {ema deviznog trì{ta

Klju~na uloga na deviznom trì{tu pripada poslovnim bankama. Preko poslovnih banaka se vr{i razmena nacionalnih valuta na interbankarskom trì{tu, a one se na deviznom trì{tu pojavljuju kao u~esnici za svoje potrebe, za

12) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine, strana 533.


566

potrebe svojih komitenata, te kao debitori odnosno kao kreditori. Centralne banke imaju na deviznom trì{tu regulatornu i interventnu ulogu i pojavljuju se na deviznom trì{tu u cilju odràvanja odgovaraju}eg obima i strukture ponude i tra`nje radi stabilnosti deviznog kursa i sprovo|enja mera monetarne politike. Uvoznici i izvoznici, kao krajnji potro{a~i deviza, kupuju odnosno prodaju devize na deviznom trì{tu da bi omogu}ili ostvarivanje novog poslovnog odnosno prometnog ciklusa. Kona~no, na deviznom trì{tu se pojavljuju i specijalni u~esnici kao {to su portfolio menadèri i devizni brokeri. Prvi rade za ra~un svojih komitenata i cilj im je pobolj{anje strukture aktive i ostvarivanja zarade, a drugi formiraju zaradu na osnovu naloga za kupovinu i prodaju deviza. Generalno gledano, postoje ~etiri razloga ili motiva zbog kojih se ekonomski subjekti pojavljuju na deviznom trì{tu bilo da su kupci ili prodavci strane valute ili pak da su i jedno i drugo. To su: (1) komercijalni razlozi, (2) kratkoro~ne transakcije, (3) spekulacije i (4) specifi~ne ekonomske potrebe.13) (1) Komercijalni razlozi obi~no uklju~uju transakcije kao {to su putovanja u

inostranstvo, kupovina inostranih vrednosnih papira, prodaja fabrika ili opreme na podru~ja sa drugom valutom, provizije i u~e{}a primljena iz inostranstva i redovna pla}anja za uvoz ili prilivi od izvoza.

(2) Kratkoro~ne transakcije odnose se na transakcije na nov~anim trì{tima, kada investitori o~ekuju ve}i prinos na odre|ena ulaganja u inostranstvu uklju~uju}i i rizik mogu}ih promena u deviznom kursu. Te nov~ane odnosno devizne kratkoro~ne transakcije nazivaju se vru}im novcem (‘hot money’) i ~esto se {tite od rizika hedìngom.

(3) [pekulacije su tako|e jedan od razloga pojavljivanja na deviznom trì{tu. Su{tina poslovne {pekulacije na deviznom trì{tu je u tome da neko planira da kupi ne{to {to mu ne treba, ali o~ekuje da }e prodajom toga kasnije ostvariti profit, ili planira da proda i isporu~i ne{to u budu}nosti {to nema, ali {to se nada da }e kupiti kasnije po niòj ceni pre ispunjavanja obaveze isporuke.

(4) Specifi~ne ekonomske potrebe su razlozi da se na deviznom trì{tu pojave organizacije ili njihovi klijenti i centralna banka za potrebe intervencija na spot ili fju~er trì{tu da oja~a ili oslabi svoju valutu u odnosu na druge.

13) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinos, 1990. godine, str. 132.


567

16.2.3. Funkcije i struktura deviznog trì{ta Devizno trì{te se danas smatra najve}im trì{tem, kako po obimu transakcija tako i po geografskoj obuhvatnosti. Tako|e spada u najrizi~nije oblike trì{ta. Transakcije se obavljaju veoma brzo i sadrè veoma velike vrednosti, usled ~ega su i rizici srazmerno visoki. Glavne transkacije na deviznom trì{tu obavljaju banke vr{e}i kupoprodaju depozita po vi|enju denominovanih u razli~itim nacionalnim valutama. Upravo zbog toga su i rizici u najve}oj meri locirani u poslovnim bankama. Funkcije deviznog trì{ta mogu se izraziti kao: (1) ostvarivanje devizne likvidnosti, (2) ostvarivanje kliringa, (3) ostvarivanje za{tite od deviznih rizika i (4) ostvarivanje odgovaraju}e zarade na neuskla|enim promenama deviznih kurseva i kamatnih stopa. Pri tome, treba imati u vidu da je devizno trì{te veoma sloèn mehanizam. U literaturi se ova sloènost iskazuje preko ‘tri C’, valuta, kredit, zemlja (‘currency’, ‘credit’ i ‘country’), kao va`nih izvori{ta rizika za u~esnike na deviznom trì{tu. Na deviznim trì{tima obavljaju se razne vrste poslova. Njih autori razli~ito klasifikuju i svrstavaju u ve}i ili manji broj grupa srodnih poslova ili deviznih transakcija. Otuda se smatra da je savremeno devizno trì{te jedna vi{edimenzionalna finansijska struktura i njegova podela moè se izvr{iti na: (1) promptno ili spot (‘spot’) devizno trì{te, (2) terminsko ili forvard (‘forward’) devizno trì{te, (3) trì{te valutnih opcija (‘options’), i (4) trì{te valutnih fju~ersa (‘futures’). Obavljanje promptnih i terminskih transakcija ne obezbe|uje dovoljnu za{titu interesa u~esnika tj. kupaca i prodavaca deviza na deviznom trì{tu. Sloènost poslova i transakcija name}e potrebu ja~e za{tite, pa se kao posledica toga pojavljuju novi na~ini poslovanja poznati kao finansijske i valutne inovacije. 16.2.4. Obele`ja savremenog deviznog trì{ta Osnovno obele`je savremnog svetskog finansijskog odnosno deviznog trì{ta je njegova promenljivost, {to ga ~ini sve vi{e rizi~nim. êste promene u odnosima ponude i tra`nje novca i deviza donose u~esnicima u me|unarodnoj trgovini robama, uslugama, vrednosnim papirima i novcem neo~ekivane rizike i gubitke. Nema tako savr{enih metoda predvi|anja promena deviznog kursa odnosno izloènosti riziku deviznog kursa koje bi omogu}ile u~esnicima u me|unarodnim finansijskim transakcijama da izbegnu rizik deviznog kursa. Re{enja se traè u obavljanju dodatnih finansijskih i deviznih operacija, pomo}u


568

kojih se moè devizni rizik pokriti, ili u potpunosti eliminisati i tako se od njega za{tititi. Finansijske inovacije su napredne izmene ili modifikovanje uloge banaka i finansijskih institucija u sistemu pla}anja, kao posrednika izme|u ponu|a~a i korisnika sredstava. Na primer, tehnolo{ka inovacija kao {to je elektronski prenos novca (pla}anje) zamenila je ~ekove elektronskim zaduìvanjem i odobravanjem ra~una. Me|utim, finansijske inovacije su nastale i iz potrebe da se u~esnici u finansijskim transakcijama za{tite od izloènosti riziku deviznog kursa. Me|u takve spadaju: forvard ugovori, fju~ers ugovori, opcije i svopovi. Takvi metodi, postupci i operacije nazvani su finansijske inovacije. Smatra se da postoje dva klju~na razloga za nastanak i razvoj finansijskih inovacija. Prvi, da se izbegnu propisi i prona|u “pukotine” u poreskim propisima. Drugi, da je osnovni razlog èlja za distribucijom rizika me|u u~esnicima na trì{tu. Me|u najva`nije razloge za nastanak finansijskih inovacija spadaju:14) (1) pove}ana nestabilnost kamatnih stopa, porast inflacije i promene deviznih

kurseva (2) napredak u kompjuterskoj i telekomunikacionoj tehnologiji, (3) ve}a sofisticiranost i obu~enost profesionalnih u~esnika na trì{tu, (4) konkurencija finansijskih posrednika, (5) èlje da se zaobi|u postoje}i propisi i poreski zakoni, i (6) promena globalnih obrazaca finansijskog bogatstva. 16.3. VRSTE IZLO@ENOSTI RIZIKU DEVIZNOG KURSA 16.3.1. Su{tina izloènosti riziku deviznog kursa Sve do uvo|enja plivaju}ih odnosno promenljivih deviznih kurseva, valutni rizik u me|unarodnoj razmeni bio je zanemariv. Me|utim, uvo|enjem fluktuiraju}ih deviznih kurseva pojavila se i nesigurnost u~esnika u me|unarodnoj razmeni da }e se ona obaviti na ekvivalentnoj osnovi. Naime, nastale su nove okolnosti u kojima nema sigurnosti ba{ usled velikih mogu}ih oscilacija u deviznim kursevima da }e se za robu ili usluge ~ija je vrednost izraèna u stranom novcu dobiti adekvatan odnosno planirani iznos doma}e valute, koji bi bio dovoljan da pokrije tro{kove i planiranu odnosno predvi|enu dobit.

14) Frank J. Fabozzi, Franco Modigliani and Michael G. Perri: Fundation of Finansial Market and Institutions, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1994. godine, str. 54.


569

U takvim nesigurnim uslovima poslovanja u~esnici u me|unarodnoj razmeni, me|u kojima su u najve}oj meri banke, izloèni su rizicima promene deviznih kurseva. Smatra se da postoje tri mogu}e vrste izloènosti banke valutnom riziku: (1) transakciona izloènost. (2) bilansna izloènost, i (3) ekonomska izloènost, Komponente ili elementi izloènosti riziku deviznog kursa su: (1) doma}a valuta, (2) strana valuta i (3) vreme. Kad postoji podudarnost u valuti u kojoj se izraàva prodajna cena transakcije i tro{kovi transakcije, tada ne postoji valutna izloènost riziku deviznog kursa. Ako postoji i podudarnost u vremenu nastajanja obaveze i njenog pla}anja, nema vremenske izloènosti riziku deviznog kursa. 16.3.2. Transakciona izloènost riziku deviznog kursa Transakciona izloènost riziku deviznog kursa podrazumeva vremensku nepodudarnost izme|u nastanka odnosno preuzimanja obaveze po jednoj finansijskoj transakciji i njenog izmirivanja odnosno pla}anja. Stoga se pod transakcionim rizikom promene deviznog kursa podrazumeva mogu}e ostvarenje gubitka usled neostvarene planirane zarade na deviznim transakcijama, u odnosu na ugovorenu odnosno doma}u valutu, u kojima prodajna cena i tro{kovi nisu u istoj valuti. U transakcionoj izloènosti riziku prisutna su sva tri elementa izloènosti: vreme, doma}a valuta i strana valuta. Navodimo karakteristike transkacione izloènosti riziku deviznog kursa:15) (1) nepodudarnost izme|u valute u kojoj se izraàva cena i valute u kojoj se

izraàvaju tro{kovi; (2) dobici i gubici su izazvani razlikama izme|u planiranih kurseva kori{}enih

prilikom odre|ivanja cena i kurseva ostvarenih u trenutku naplate, kad se vr{i konverzija iz valute prodaje u valutu tro{kova; dakle, dobici i gubici su razlika izme|u iznosa rizika konvertovanog: a) po planiranoj stopi i b) po stvarno ostvarenom kursu;

(3) odre|ivanje vremena konverzije valuta je veoma va`no, ako se èle povezati stavke u valuti koje }e se konvertovati.

15) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 72.


570

Banke i preduze}a komitenti banke koji su se opredelili za dugoro~no poslovanje na me|unarodnom trì{tu permanentno su izloèni transakcionim rizicima deviznog kursa po{to, po pravilu, u svakom poslu postoji duà ili kra}a vremenska distanca izme|u zaklju~enja posla i izvr{enja posla odnosno njegove naplate ili likvidacije. Ta vremenska distanca predstavlja mogu}e izvori{te transakcionog rizika deviznog kursa. 16.3.3. Bilansna izloènost riziku deviznog kursa Bilansna izloènost riziku deviznog kursa naziva se jo{ i konverzionom, ra~unovodstvenom ili translacionom. Su{tina bilansne izloènosti riziku deviznog kursa je u uticaju promene kurseva na pozicije aktive i pasive u bilansu stanja i bilansu uspeha banke izme|u dva perioda koje nisu u doma}oj valuti. To zna~i da se imovina, potraìvanja, kapital i obaveze banke, koji su denominirani u stranoj valuti, bilansiraju ili prevode u doma}u valutu. Promene u kursevima izme|u ta dva perioda u kojima se bilansiranje vr{i, mogu izazvati bilansnu izloènost riziku deviznog kursa odnosno po ovom osnovu pojavu gubitaka ili dobitaka. Ovaj posao postaje jo{ sloèniji ako banka ima svoje afilijacije u inostranstvu (supsidijere), pa i njihove bilanse treba izraziti u doma}oj valuti mati~ne banke. Transakciona izloènost riziku deviznog kursa kroz prevo|enje pozicija bilansa stanja i uspeha banke i bilansa stanja i uspeha supssidijara banke u doma}u valutu mati~ne banke moè se izraziti i pomo}u slede}ih jedna~ina: 16)

( )

translacionaizloènost banke

strana aktiva

strana pasiva

teku} idevizni kurs

izloènostsubsidijara

priliv naracune

odliv sa racuna

denomi. u valu. razl.

⎡⎣⎢

⎤⎦⎥= ⎛

⎝⎜ ⎞

⎠⎟⎡

⎣⎢−⎛⎝⎜ ⎞

⎠⎟⎤

⎦⎥•⎡⎣⎢

⎤⎦⎥

⎡⎣⎢

⎤⎦⎥= + ⎛⎝

⎜ ⎞⎠⎟⎡

⎣⎢−⎛⎝⎜ ⎞

⎠⎟+ ⎛⎝

⎜ ⎞⎠⎟⎤

⎦⎥•⎡

⎣⎢⎢

⎤

⎦⎥⎥

gotovina dugorocnidug od maticne

Pored bilansnog efekta izloènosti riziku deviznog kursa, treba imati u vidu da se ‘dobar deo’ efekata nalazi skriven i u ra~unovodstvenim metodama kojima se bilansni efekti prevode na doma}u mati~nu valutu. Ovi metodi ne samo da imaju vaàn uticaj na visinu ostvarenih i neostvarenih gubitaka/zarada ve} imaju i zna~ajne poreske implikacije. Klju~no pitanje bilansne izloènosti je kurs po kome se vr{i konvertovanje stavki bilansa izraènih u stranoj valuti u doma}u mati~nu valutu. O postupku

16) Richard M. Levich and Glas G. Wihlberg: Exchange Risk and Exposure, Lexington Books, New York, 1989. godine, str. 24-25. prema mr Peri{i Ivanovi}u: Za{tita od rizika deviznog kursa Hedìng na deviznom trì{tu, Accout, Novi Sad, 1994. godine, str. 48-49.


571

ne postoje u svetu usagla{ena mi{ljenja. Prve u svetu su SAD izradile Finansijski ra~unovodstveni standard (‘Financial Accounting Standard’, skra}eno FSA - 52), koji je po~eo sa primenom 1982. godine. Sli~na metodologija se primenjuje i u Velikoj Britaniji pod nazivom Exposure Draft 27 ili skra}eno ED 27.17)

16.3.4. Ekonomska izloènost riziku deviznog kursa Ekonomska, budu}a ili o~ekivana izloènost riziku deviznog kursa podrazumeva budu}e relativne promene cena valuta koje bi mogle imati uticaja na efekte poslovanja banke u njenoj bliòj ili daljoj budu}nosti. Dakle, su{tina ekonomske izloènosti riziku reviznog kursa svodi se na izloènost riziku koja rezultira iz realne promene kursa valuta u odnosu na valute konkurenata odnosno koja ima suprotan efekat na konkurentske tro{kove, prodaju, profit i procenat u~e{}a na trì{tu. Bitne karakteristike ekonomske izloènosti valutnom riziku su:18) (1) da nastaje pre ekonomske transakcije i obi~no odre|uje da li }e do nje do}i, (2) da je vezana za realne, a ne nominalne promene kurseva, (3) da se generalno moè re}i da se ne pojavljuje u finansijskim izve{tajima, (4) da moè da uti~e na na{u doma}u prodaju u doma}oj valuti, i (5) da teì da ima razli~ite vremenske raspone. Sagledavanje budu}ih efekata promena realnih deviznih kurseva je veoma zna~ajan, ali i sloèn posao predvi|anja od strane ekonomskih subjekata uklju~enih ili koji se èle uklju~iti u me|unarodnu razmenu. Ovaj posao je od izuzetnog zna~aja za dugoro~ne aran`mane kao {to su osnivanje filijala odnosno supsidijara u inostranstvu, zatim kad treba proceniti dugoro~ne ekonomske i finansijske trendove i, u okviru njih, efekte promena realnih deviznih kurseva. Postoje metode kojima se vr{i predvi|anje promena deviznih kurseva, koje se mogu svrstati u dve grupe: (1) ekonometrijski modeli uz pomo} matemati~kih obrazaca i (2) subjektivne procene tima eksperata ili pojedinaca relativnih varijabli na kretanje visine kurseva.19) Bitna je ~injenica da je ekonomska izloènost riziku deviznog kursa dinami~ka kategorija, da se te{ko projektuje i da predstavlja deo ukupnog rizika deviznog kursa. U tom kontekstu neophodan je adekvatan stru~no-analiti~ki pristup

17) Vidi o tome detaljnije u navedenoj literaturi pod prethodnom fusnotom, str. 50-56, kao i u knjizi: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 73. 18) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 72. 19) Ibidem, str. 74-75.


572

konceptu ukupnog deviznog rizika od strane menad`ment tima banke imaju}i u vidu kako stati~ki tako i dinami~ki aspekt ove kategorije izloènosti banke riziku. 16.4. OBLICI UPRAVLJANJA RIZIKOM DEVIZNOG KURSA 16.4.1. Proces upravljanja rizikom deviznog kursa Upravljanje rizikom deviznog kursa podrazumeva da svaka banka ili korporacija: (1) poznaje oblike vlastite izloènosti riziku deviznog kursa i da ih moè

identifikovati (transakciona, bilansna i ekonomska), (2) ima svoj stav o riziku deviznog kursa (averzija prema riziku, traènje rizika,

selektivan pristup ili tolerantni nivo rizika), (3) formira adekvatnu organizacionu strukturu za upravljanje rizikom deviznog

kursa (organizacionu jedinicu ili vi{e me|usobno povezanih izvr{ilaca, koji }e kontinuirano delovati u pravcu za{tite od rizika deviznog kursa),

(4) raspolaè specifi~nim kadrovima koji }e obaviti poslove za{tite od izloènosti riziku deviznog kursa (poslove na spot i forvard trì{tu uz kori{}enje fju~ersa, opcija i svopova mogu obaviti samo uskospecijalizovani stru~ni kadrovi za ove poslove),

(5) obezbedi takve poslovne procedure, koje }e preventivno delovati na samnjenje interne izloènosti riziku deviznog kursa (po{to su ovo poslovi sa efektima na vanbilansne pozicije, neophodne su poslovne procedure, koje }e vr{iti dodatnu za{titu od mogu}ih rizi~nih postupaka zaposenih).

Polaze}i od celine procesa upravljanja izloènosti riziku deviznog kursa, su{tina upravljanja rizikom deviznog kursa vidi se iz glavnih komponenti valutnog menad`menta prikazanih pregledom 16-4.20) Pregled 16-4: Glavne komponente valutnog menad`ment procesa I. Definisanje izloènosti: a) transakciona

b) translaciona c) ekonomska

II. Identifikovanje postoje}ih i u projektima datih izloènih pozicija

a) izve{tajni sistemi: - unutra{nje pozicije - eksterni podaci b) sistemi prognoziranja

20) Andreas R. Prindl: Foreign Exchange Risk, John Willey & Sons, New York, 1985. godine, preuzeto od: Mr Peri{a Ivanovi}: Za{tita od rizika deviznog kursa - Hedìng na deviznom trì{tu, Account, Novi Sad, 1994. godine, str. 68.


573

III. Analiza mogu}ih udara a) efekti predvi|anja pomeranja deviznih kurseva na zajedni~ku poziciju

IV. Uspostavljanje strategije a) tro{kovi / rizik analiza b) upotreba matemati~kih sredstava

V. Integracija sa finansijskim menad`mentom

a) koordinacija sa menad`mentom likvidnosti b) poresko uvaàvanje c) personalne implikacije

VI. Taktika za primenu strategije

a) selekcija hedìng tehnika: - interne - eksterne b) regulativna ograni~enja

Dakle, su{tinu pravljanja deviznim kursem ~ine glavne komponente valutnog menad`menta i to: (1) definisanje izloènosti, (2) identifikovanje postoje}ih i u projektima datih pozicija, (3) analiza mogu}ih udara, (4) uspostavljanje strategije, (5) integracija sa finansijskim menad`mentom i (6) taktika za primenu strategije. 16.4.2. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa Polaze}i od mnogobrojnih vrsta poslova i aran`mana u spoljnotrgovinskim aktivnostima banaka i korporacija, razvili su se i brojne eksterne tehnike i instrumenti za za{titu od izloènosti riziku deviznog kursa. One se mogu razli~ito grupisati. Jedna od korisnih i logi~nih podela je da se svi oblici za{tite od izloènosti riziku deviznog kursa mogu svrstati u tri grupe: 21) (1) tehnike i instrumenti koji se koriste na deviznim i nov~anim trì{tima, (2) tehnike koje proizilaze iz tehnike fakturisanja, cena, prodaje i kupovine, (3) trgovinski aran`mani. Navedene grupe tehnika i intrumenata omogu}avaju pokrivanje, minimiziranje i izbegavanje rizika deviznog kursa na deviznom trì{tu. To prikazuje pregled 16-5. 22) Pregled 16-5: Modaliteti za{tite od izloènosti riziku deviznog kursa

21) Mr Peri{a Ivanovi}: Za{tita od rizika deviznog kursa - Hedìng na deviznom trì{tu, Account, Novi Sad, 1994. godine, str. 93. 22) Ibidem, str. 94.


574

POKRIVANJE DEVIZNE IZLO@ENOSTI

MINIMIZIRANJE DEVIZNE

IZLO@ENOSTI

IZBEGAVANJE DEVIZNE

IZLO@ENOSTI Vreme Vreme i

valuta Valuta

Uzajmljivanje

Investiranje Ubrzavanje Usporavanje

Forvard Me~evanj

e Opcije

Fju~ersi

Spot Prilago|avanje cena

Upravljanje aktivom i pasivom

Valutni neting (sparivanje)

Lizing Faktoring

Forfetiranje Mehanizam

refakturisanja Izvozne devizne

garancije Ostati po strani

Barter Devizni ra~uni

Za{tita od izloènosti riziku deviznog kursa najefikasnije se sprovodi kombinacijom eksternih i internih tehnika i instrumenata. Kad je re~ o bankama, one su najvi{e uklju~ene u transakcije na deviznim i finansijskim trì{tima pa se u najve}oj meri sluè tehnikama i instrumentima pogodnim za za{titu na deviznom i finansijskom trì{tu. Proizvodne i spoljnotrgovinske organizacije koriste i niz drugih tehnika i instrumenata, kojima se minimizira ili izbegava izloènost riziku deviznog kursa. 16.4.3. Klasicni oblici za{tite od deviznog rizika Klasi~ne transakcije na deviznom trì{tu su promptne ili ‘spot’ transakcije, koje se obavljaju u roku od dva radna dana, i terminske ili ‘forward’ transakcije, koje se obavljaju na odre|eni termin u budu}em periodu.23) (1) Promptne ili spot (‘spot’) transakcije obavljaju se na spot deviznom trì{tu. Spot transakcije izvr{avaju se u roku od dva radna dana, izuzev promena u ameri~ke i kanadske dolare, koje se izvr{avaju u toku jednog radnog dana. Ve}ina stranih valuta se kotira direktno, {to zna~i, da se cena strane valute izraàva u jedinicama doma}e valute. U SAD, na primer, to bi zna~ilo odnos strane valute prema dolaru odnosno koliko se doma}e valute, recimo ameri~kih dolara, mora dati da bi se kupilo jedna ili 100 nema~kih maraka. Izuzetak od ovoga su anglosaksonske valute (britanska funta, irska funta, australijski dolar, novozelandski dolar i euro), kod kojih se primenjuje indirektna kotacija, gde se

23) David F. DeRosa: Managing Foreign Exchange Risk Strategies for Global Portfolios, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991. godine, str. 10.


575

cena doma}e valute izraàva u jedinicama strane valute (na primer: jedna britanska funta vredi 1,58 ameri~kih dolara). (2) Terminske ili forvard (‘forward’) transakcije podrazumevaju obavezu da se kupi ili proda odre|en iznos strane valute na neki budu}i dan ili u okviru odre|enog perioda po kursu navedenom u zaklju~enom ugovoru. Najvi{e se koriste na evropskom deviznom trì{tu. Devizni forvard kursevi mogu biti kao forvard premijum i forward diskont kurseva. Forvard kurs i spot kurs su dva razli~ita kursa. Kad je forvard kurs ve}i od spot kursa, onda je to forvard premijum strane valute, a ako je niì govorimo o forvard diskontu strane valute. Na valute u premijumu i diskontu uti~u visine kamatnih stopa. Ako je valuta sa vi{om kamatnom stopom, ona je u diskontu prema valuti sa niòm kamatnom stopom. Valuta sa niòm kamatnom stopom }e biti u premijumu prema valuti sa vi{om kamatnom stopom. 16.4.4. Savremeni oblici za{tite od deviznog rizika Savremene uslove poslovanja karakteri{u brze ekonomske promene, nestabilnost finansijskog i deviznog trì{ta, {to se manifestuje u pove}anoj izloènosti rizicima dezivnog kursa. U takvim uslovima, obavljanje deviznih i valutnih transakcija na klasi~an na~in ne obezbe|uje u dovoljnoj meri za{titu u~esnika u me|unarodnim finansijskim poslovima od mogu}ih deviznih rizika. Upravo iz tih razloga, u~esnici na deviznom trì{tu koriste savremene oblike za{tite od izloènosti riziku deviznog kursa. To su odre|ene modifikacije klasi~nih terminskih (‘forward’) deviznih transakcija, koje na razli~ite na~ine za{ti}uju partnere u obavljanju deviznih poslova sa deviznim rizikom. U~esnici na deviznom trì{tu su pod stalnim ‘pritiskom’ pronalaènja novih na~ina za{tite od valutnih rizika. Globalizacija me|unarodnog finansijskog trì{ta i mogu}nost da se poslovi brzo obave sa vi{e u~esnika ubrzano dovode do pronalaènja novih modela, koji u~esnike na razli~ite na~ine {tite od izloènosti riziku deviznog kursa. Dosada{nja praksa afirmisala je nekoliko na~ina obezbe|enja u~esnika od izloènosti riziku deviznog kursa, kao {to su: 24) (1) pokrivanje rizika deviznog kursa (‘covering’), (2) za{tita od rizika deviznog kursa (‘hedging’), i (3) eliminisanje rizika deviznog kursa (‘swapping’). Za {ti}enje u~esnika na deviznom trì{tu od izloènosti riziku deviznog kursa va`ne su: finansijske ve{tine, primenjene tehnike i vrsta instrumenata prilikom izbora na~ina pokrivanja, za{tite ili eliminisanja rizika deviznog kursa.



576

Pokrivanje (“covering”) rizika deviznog kursa zna~i da treba kreirati tok date valute u suprotnom smeru od onog toka koji proizvodi izloènost riziku deviznog kursa i u istom vremenskom roku odnosno periodu. To zna~i da je u pitanju {ti}enje budu}eg deviznog priliva ili odliva od promene deviznog kursa po osnovu izvoza, uvoza, primanja dividendi, otplate uzetog finansijskog kredita u inostranstvu itd. Za{tita (“hedging”) predstavlja finansijsku strategiju minimizacije rizika i sastoji se od dve finansijske transakcije ~iji su rezultati divergentni u slu~aju promene nekog od kriti~nih faktora na finansijskom trì{tu, kao {to su kamatna stopa (hedìng kamatne stope, {to smo ve} obradili) i devizni kurs (valutni hedìng, {to }emo ovde obraditi). Naime, kod valutnog hedìnga re~ je o za{titi vrednosti aktive locirane u stranoj zemlji i budu}ih prihoda koje donosi ta aktiva. Eliminisanje rizika valutnog kursa vr{i se pomo}u valutnog svopa (‘currency swap’) odnosno svopa deviznog kursa bilo da je u kombinaciji sa svopom kamatne stope ili ne. U valutnom svopu menja se jedna valuta za drugu valutu po ugovorenom deviznom kursu. Drugim re~ima, imalac koji ima vi{ak jedne vrste deviza menja taj vi{ak za drugu vrstu valute koja mu je potrebna, bilo za popravljanje trì{ne likvidnosti ili pak za obezbe|enje finansiranja po niòj stopi, {to uklju~uje i unakrsni valutni svop (‘cross currency swap’). Poslovi za{tite od izloènosti riziku deviznog kursa u praksi se obavljaju pomo}u odre|enih tehnika i instrumenata uz kori{}enje odre|ene poslovne procedure. Fju~ersi, opcije i svopvi, kao modifikovani oblici forvarda, koriste:25) - odre|ene varijante forvard ugovora, - kotacije deviznih kurseva (direktne i indirektne), - diskonte i premije za odre|ene valutne kurseve (poeni), - kamatnu stopu na finansijskom trì{tu za stranu i za doma}u valutu, - spot kurs i forvard kurs, itd. LITERATURA: 1) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution, Bankers

Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990.

25) David F. DeRosa: Managing Foreign Exchange Risk Strategies for Global Portfolios, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991. godine, str. 10-12.


577

2) Glenn G. Munn: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition, Revised and Expanded, F.L. Gracia, Bankers Publishing Company, Boston, 1983.


4) Frank J. Fabozzi, Franco Modigliani and Michael G. Perri: Fundation of Financial Market and Institutions, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1994.

5) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron”s Business Guides, New York, 1990.

6) Milutin ]irovi}: Devizni kurs, Bridge Company, Beograd, 2000.godine 7) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo, Nau~na knjiga, Beograd, 1990. godine 8) @eljko Stojanovi}: SWIFT ulaznica za elektronsko bankarstvo, ~asopis

Jugoslovensko bankarstvo br.3, Udruènje banaka Jugoslavije, Beograd, mart 1989.

9) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinos, 1990.

10) Richard M. Levich and Glas G. Wihlberg: Exchange Risk and Exposure, Lexington Books, New York, 1989. godine, strana 24-25. prema mr Peri{i Ivanovi}u: Za{tita od rizika deviznog kursa Hedìng na deviznom trì{tu, Accout, Novi Sad, 1994.

11) Andreas R. Prindl: Foreign Exchange Risk, John Willey & Sons, New York, 1985. godine, preuzeto od: Mr Peri{a Ivanovi}: Za{tita od rizika deviznog kursa - Hedìng na deviznom trì{tu, Account, Novi Sad, 1994

12) Mr Peri{a Ivanovi}: Za{tita od rizika deviznog kursa - Hedìng na deviznom trì{tu, Account, Novi Sad, 1994.

13) David F. DeRosa: Managing Foreign Exchange Risk Strategies for Global Portfolios, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991.

14) Bernard Savaiko: Trading in soft commodity Futures, John Wiley & Sons, New York, 1985.

15) Richard J. Herring: Managing Foreign Exchange Risk, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1983.

16) Frank P. Johson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985.

17) Joseph F. Sinkey, Jr.:Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.

18) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks – Community, Regional, Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.

1

GLAVA 17.

UPRAVLJANJE RIZIKOM PORTFOLIJA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI BANKE

• Vrste vanbilansnih aktivnosti • Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti • Za{tita od rizika vanbilansnih aktivnosti • Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti

OKVIR SEDAMNAESTE GLAVE:

UPRAVLJANJE RIZIKOM VANBILANSNIH AKTIVNOSTI

579

17.1. VRSTE VANBILANSNIH AKTIVNOSTI 17.1.1. Su{tina i nastajanje vanbilansnih aktivnosti Vanbilansne aktivnosti ili uslovljene poslovne operacije banke podrazumevaju da se radi o odre|enim poslovnim promenama na sredstvima i obavezama koje nisu ban~ine i koje ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi aktive i pasive banke. Dakle, su{tina ovih promena je da se one de{avaju “ispod crte” i da njihovi kona~ni rezultati mogu uticati na poslovni rezultat odnosno prihod i profit banke. Prema tome, radi se o poslovnim aran`manima u koje je banka na razli~ite na~ine uklju~ena, a koji ne uti~u na strukturu aktive i pasive bilansa banke, ali mogu imati ve}eg ili manjeg uticaja na prihode odnosno profitabilnost banke. Sve manji prostor banaka za zaradu i sve ve}i zahtevi regulatornih institucija za ve}im kapitalom predstavljaju pokreta~ke snage za vanbilansnim aktivnostima banaka. Prema J. Sinkey-u1), na ovom podru~ju bankarske aktivnosti do{lo je do odre|enih reakcija i interakcija na akcije koje su se desile na trì{tu finansijskih usluga u SAD. Sekvence aktivnosti banaka na relaciji AKCIJA - REAKCIJA - INTERAKCIJA su slede}e: AKCIJA: Suàvanje prostora za zaradu banaka izazvala je ve}a konkurentnost,

skidanje plafona sa kamatnih stopa i slab kvalitet kredita (posebno banaka koje kreditiraju energiju ili kod banaka sa dugom tre}eg sveta);

REAKCIJA: Banke poku{avaju da nadoknade zaradu ulaskom u razne poslove vanbilasnih aktivnosti da bi pove}ale prihode od provizije;

AKCIJA: Pozitivni signali snaga sa trì{ta – reakcija traè da banke pove}aju deoni~ki kapital i regulatorne institucije traè pove}anje njihovog minimalnog racija kapitala;

REAKCIJA: Banke poku{avaju da zaobi|u zahteve za ve}im kapitalom pove}anjem vanbilansnih aktivnosti;

INTERAKCIJA: Vanbilansne aktivnosti omogu}avaju bankama da generi{u prihode od provizije i da zaobi|u zahteve za pove}anjem kapitala;

REAKCIJA: Regulatorne institucije predlaù zahteve za rizi~nim kapitalom da poku{aju ceniti rizik vanbilansnih aktivnosti. Uskladiti finansijske inovacije sa bankarskim reakcijama na zahteve za rizi~nim kapitalom.

Savremeni uslovi poslovanja na globalnom finansijskom trì{tu ~esto iziskuju da se banke uklju~uju u sve sloènije finansijske operacije svojih komitenata i



580

klijenata imaju}i u vidu sve ve}i broj faktora koji limitiraju krajnje ishode pojedinih poslovnih aran`mana. U takvim uslovima pove}ava se prostor i mogu}nost za pojavu raznih vrsta rizika u vanbilansnim operacijama koji se pojavljuju kao kombinacija i sinteza ishoda vi{e vrsta finansijskih i drugih poslova, pa prema tome i vi{e vrsta rizika o kojima smo ve} ranije detaljno govorili (kreditni rizik, rizik kamatne stope, valutni rizik). Posledica takvog poslovanja banaka je rast obima vanbilansnog poslovanja, koji ~esto prema{uje obim bilansnog poslovanja. To je i razlog da se vanbilansnim aktivnostima odnosno mogu}im rizicima iz vanbilansnog poslovanja mora posvetiti znatno ve}a pa`nja nego {to je to bilo ranije, kad je obim vanbilansnog poslovanja banaka bio manji od obima poslovanja registrovanog preko bilansnih resursa i agregata. Upravljanje rizicima vanbilansnih aktivnosti postaje nu`nost i mora na}i svoje mesto u globalnom odnosno op{tem menad`mentu banke kao njegov integralni deo. 17.1.2. Vrste vanbilansnih aktivnosti Osnovne vrste vanbilansnih aktivnosti mo`emo, prema Sinkey-u2), svrstati u tri grupe odnosno kategorije prema pregledu 17-1. Pregled 17-1: Kategorije vanbilansnih aktivnosti

Kategorije vanbilansnih aktivnosti A. Tradicionalne menice i trgova~ke aktivnosti� 1. Akreditivi 2. Akceptirane - potvr|ene menice 3. Indosamenti B. Finansijske garancije 1. Kreditne garancije 2. Prodata aktiva sa pravom na regres 3. Neopozivi i ‘standby’ akreditivi 4. Revolving garancije i robne menice C. Investicione aktivnosti 1. Terminske devizne transakcije 2. Kamatni swop-ovi 3. Valutni swop-ovi i izbori 4. Kamatni fju~ersi

2) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMIllan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 402.


581

U prvu grupu spadaju instrumenti pla}anja u platnom prometu, me|u kojima su naj~e{}e u upotrebi akreditivi, a koriste se i akceptirane menice i indosamenti. Me|u akreditivima su naj~e{}e u upotrebi komercijalni akreditivi, koji prate naplatu robe u me|unarodnoj trgovinskoj razmeni, a u finansijskim aran`manima se koriste tzv. ‘standby’ akreditivi. 3) Akreditivi se me|usobno razlikuju po vi{e karakteristika, pa se dele na: (1) robne ili dokumentarne i nerobne ili gotovinske akreditive, (2) opozive i neopozive, (3) potvr|ene i nepotvr|ene, (4) prenosive i neprenosive, (5) uslovne i bezuslovne. Drugu grupu ~ine razne vrste finansijskih garancija i supergarancija, koje obuhvataju znatan obim bankarskog vanbilansnog poslovanja. Me|u najzna~ajnijima su kreditne garancije i supergarancije. Bankarska garancija je bezgotovinski instrument pla}anja, po kome se banka kao izdavalac garancije obavezuje da }e isplatiti garantovanu sumu novca u ime du`nika, ako to on ne u~ini u ugovorenom roku. Banka moè dati i supergaranciju drugoj banci, da }e bezuslovno izvr{iti pla}anje po garanciji te druge banke ukoliko ona iz bilo kojih razloga ne izvr{i obaveze po svojoj izdatoj garanciji. Prema sadrìni garancije se mogu podeliti na: (1) likvidne garancije, (2) uslovne i bezuslovne garancije, (3) fiksne i limitirane garancije, (4) neposredne i posredne garancije, (5) ~inidbene garancije, (6) nostro i loro garancije.4) Tre}u grupu vanbilansnih operacija ~ine razne finansijske transakcije na finansijskom i deviznom trì{tu odnosno investicione aktivnosti. Savremena tehnika i tehnologija bankarskog poslovanja omogu}ila je razvoj novih oblika investiranja slobodnih nov~anih sredstava, te pokrivanje, za{titu i eliminisanje rizika ulaganja sredstava na finansijskom trì{tu. Re~ je o terminskim deviznim transakcijama, kamatnom swopu, valutnom swopu, kamatnim fju~ersima itd.

3) Naziv ‘standby letter of credit’ odnosno akreditiv podrazumeva kredit za pomo} odnosno sanacioni kredit, koji je odobren i moè se realizovati samo po ispunjavanju unapred odre|enih uslova. êsto se koristi u me|unarodnim finansijskim odnosima. 4) Dr Nenad Vunjak: Finansijski menad`ment Poslovne finansije - poslovno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 1994. godine, str. 677-679.


582

Ovde je dat naglasak na vanbilasne rizike, me|u koje spadaju i rizici deviznog kursa i rizici kamatne stope. 17.1.3. Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima Banke kao posredni~ke finansijske institucije, pored klasi~nih bankarskih poslova kao {to su primanje depozita i odobravanje kredita, obavljaju i razne vrste drugih poslova za svoje komitente i klijente, i za druge banke sa kojima imaju kontokorentne i korespondentske odnose. Obi~no su to razne vrste neutralnih bankarskih poslova, gde banka obavlja odre|eni bankarski posao za nalogodavca zara~unavaju}i pri tome samo naknadu za nastale tro{kove. Za takve poslove banka, po pravilu, ne preuzima nikakvu vrstu rizika, ve} samo da stru~no i profesionalno izvr{i odre|ene radnje po nalogu komitenta, korespondenta ili kontokorenta (razna pla}anja, prenosi sredstava itd.). Me|utim, i u ovom delu poslova mogu}i su odre|eni rizici, koji spadaju u tzv. rizike izvr{enja poslova ili operativne rizike. Pored navedenih poslova, banke obavljaju i druge vanbilansne aktivnosti, za koje preuzimaju odre|eni nivo rizika, a koje, ako do|e do nastanka rizika, mogu u manjoj ili ve}oj meri izazvati gubitke, a u nekim slu~ajevima biti i veoma opasni po teku}e poslovanje, pa ~ak i da ugroze opstanak banke. Naime, radi se o poslovima gde banka garantuje izvr{enje odre|enih poslova pogotovu onih koji su dugoro~ni i koji treba da se dese u daljoj budu}nosti. To su razne vrste garancija i supergarancija, kojima se banka obavezuje da }e u ime svog komitenta za koga je izdala garanciju, ako on to ne u~ini o roku, platiti preuzetu obavezu. Pored navedenih grupa vanbilansnih aktivnosti, postoje i razne finansijske i devizne transakcije, koje banka obavlja u svoje ime a za tu|i ra~un kao i u svoje ime i za svoj ra~un, na finansijskom i deviznom tr`i{tu. Kod aktivnosti kod kojih banka istupa u svoje ime a za tu|i ra~un mogu nastati odre|eni manji ili ve}i delimi~ni gubici na pojedinim transakcijama, naro~ito ako su u pitanju kamatni i valutni svopovi, zatim valutni fju~ersi itd. Iako bankarska praksa pokazuje da se potencijalne obaveze vanbilansnih operacija ne pretvaraju u realne obaveze, ipak postoji izvestan stepen verovatno}e da }e neke od potencijalnih vanbilansnih obaveza ili pak jedan deo neke od njih, postati i realne obaveze banke. Upravo zbog toga postoje dva va`na razloga koja opredeljuju razmatranje rizika vanbilansnih aktivnosti banke: prvi, {to vanbilansne aktivnosti generi{u prihod od provizija i naknada


583

koji uti~e na pove}avanje neto profita banke, i drugi, {to ova vanbilansna aktivnost ne uti~e na racio sredstava prema kapitalu banke. 5) Vanbilansne aktivnosti banke mogu kreirati vi{e vrsta rizika, {to zavisi od sloènosti pojedinih transakcija iz kojih se one sastoje. Postoje vi{e mogu}nosti za klasifikaciju rizika vanbilansnih aktivnosti, {to zavisi od osnove za njihovo grupisanje. Tako, prema prioritetu obaveza, rizik vanbilansnih aktivnosti moè se klasifikovati kao: (1) obaveza angaòvanja sredstava banke u slu~aju da du`nik ne ispuni odre|enu obavezu prema tre}em licu (garancije, finansijski akreditivi, obaveze odobravanja kredita), {to zan~i da rizik za banku predstavlja pun iznos preuzete obaveze, (2) obaveza za koju banka delimi~no angaùje sredstva, u kom slu~aju se obim rizika delimi~no smanjuje (terminski poslovi, opcije, fju~ersi). Me|utim, sa aspekta vrste i karaktera same vanbilansne operacije rizik moè da bude:6) (1) integralni ili puni rizik, koji je posledica vanbilansnih operacija koje su

ravne odobrenom kreditu i kod kojih je kreditni rizik jednak riziku iz plasmana istom korisniku koji je u bilansu;

(2) srednji rizik, koji je skoro kao i kreditni rizik, ali ga odre|ene ‘ublaàvaju}e’ okolnosti ~ine manje verovatnim da }e nastati i zato se ne smatra integralnim rizikom;

(3) slabi rizik, koji se vezuje za vanbilansne operacije ~ija je verovatno}a nastajanja znatno smanjena, ali moè ipak da nastane, pa je nu`no voditi ra~una o mogu}nosti njegovog nastanka.

(4) niski rizik, koji se vezuje za vanbilansne aktivnosti u kojima je verovatno}a nastanka rizika nula, kao {to su neiskori{}ene finansijske obaveze bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme.

5) Ve} smo rekli da banke, ulaze}i u ve}i obim vanbilansnih aktivnosti, ‘izbegavaju’ obavezu pobolj{avanja racija sredstava prema kapitalu banke. Me|utim, novim me|unarodnim bankarskim standardom, banke moraju kapitalom ‘pokriti’ rizike vanbilansnih aktivnosti prema odre|enim faktorima rizika svedenim na kreditni rizik banke. O tome }e posebno bit re~i na kraju ove glave. 6) Official Journal of the European Communities br. 386 od 31. decembra 1989. godine, kao i u: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990.godine, str. 57-58.


584

17.2. VALORIZOVANJE RIZIKA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI 17.2.1. Portfolio rizik i rizik isporuke Vanbilansne aktivnosti banke mogu kreirati portfolio rizik i rizik isporuke. To se temelji na nepredvi|enim zahtevima kod raznih vrsta banakrskih proizvoda i usluga, kao {to je kreditiranje, poslovi starateljstva (trust), razna pla}anja, poslovi osiguranja, kao i kod ve} stvorenih vanbilansnih obaveza banke. Detaljniji uvid pokazuje pregled 17-2.7) Pregled 17-2: Vrste rizika na vanbilansnim obavezama

Nepredvi|eni zahtevi Finansijska usluga Kreditne obaveze banke: Servisiranje kredita uklju~uje: Formalna kreditna obaveza Zalo`no servisiranje Revolving krediti Servisiranje student-kredita Kreditne linije za korisnike Prolazni krediti uklju~uju}i: Sredstva centralne banke Zaloge ili kreditne linije Studentske kredite Krediti na bazi hartija od vrednosti Kredite korporacijama ‘Standby’ akreditivi (kreditne konstrukcije) Komercijalni akreditivi i bankarski akcepti

Usluge poverenja (“trust services”) uklju~uju}i:

Upravljanje portfoliom ‘Futures’i ‘forward’ ugovori Savetodavne usluge plasmana Devizne aktivnosti Poslovanje hartijama od vrednosti Finansijski fju~ersi Posredovanje deonicama, novcem i obveznicama korisnika na trì{tu Ugovori za obezbe|ivanje Poverenje upravljanja imovinom finansijske podrske filijalama i podru`nicama Usluge pla}anja kao {to su: Mre`ni aran`mani Kreditna u~e{}a Poslovne transakcije Direktno produènje sredstava Prekora~enja na ra~unu U~e{}e u riziku Kreditno - debitne karte Bankomati, ku}no bankarstvo Trgova~ko bankarstvo koje Upravljanje gotovinom ima elemente nepredvi|enih Pla}anje izme|u banaka zahteva i finansijskih usluga: Usluge osiguranja kao {to su: Privatni plasmani Kredit za ìvotno osiguranje Krediti na bazi hartija Drugo odabrano osiguranje

7) Joseph F. Sinkey, Jr.: Regulatory Attitudes toward Risk, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 358.


585

Deoni~ke participacije Korporativni finansijski konsalting Usluge bankarske korespondencije: Devizne savetodavne usluge Kreditne usluge Zlato i druge trgova~ke robe Usluge oko vrednosnih papira Poreska za{tita Usluge poverenja (‘trust’) Prodaja aktive Me|unarodne usluge Lizing korisnika koji ima elemente Usluge pla}anja nepredvi|enih zahteva i Druge bankarske usluge finansijskih usluga: Usluge izvoznih trgova~kih

kompanija: Oporezivanje lizinga Izvoznouvozne usluge Iznajmljivanje brokera ili ambalaè Usluge osiguranja

Najva`nija forma portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti je kreditni rizik. Neizvr{enje garantovanih obaveza od strane komitenata banke zna~i da ih banka putem kredita supstitui{e odnosno izvr{ava u celini umesto komitenata. Isto tako, vanbilansne aktivnosti mogu kreirati rizik kamatne stope s obzirom na prekora~enja dospe}a i leverid` rizik s obzirom na predimenzionirane i “rastegnute” aktivnosti (na primer: kreditne obaveze). Respektuju}i rizik isporuke, glavnu pa`nju treba posvetiti podru~ju rizika operativne efikasnosti. To zna~i da treba po}i od toga da li banka ima odgovaraju}e kadrove, organizacionu strukturu i kontrolu da na odgovaraju}i na~in upravlja svim svojim poslovima, pa i poslovima vanbilansnih aktivnosti. Time se ulazi u jedno {ire podru~je operativnih rizika koje je vezano za ukupno poslovanje banke, dakle kako za poslovne operacije u okviru bilansa, tako i za vanbilansne operacije. Primer vrsta operativnih rizika sa posledicama i odgovaraju}im procedurama smanjenja dajemo u pregledu 17-3. 8) Pregled 17-3: Procedure za smanjenje rizika Rizik Posledice Procedure smanjenja 1. Prevara - finansijski gubitak

- rast premije osiguranja - gubitak reputacije

- podela nadle`nosti - nadzor i odobrenja - kontrola kompjuterskih sistema

2. Propust da se evidentira operacija

- neta~no knjigovodstvo - neizvr{enje operacija - finansijski gubitak - neevidentirani rizik

- vo|enje aùrnog knjigovodstva - aùriranje konfirmacije partnera

8) Peat Marwick McLintoc, Banking in the UK, London, 1988. godine, str. 145, preuzeto iz: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljeci}, FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 118-119.


586

3. Neizvr{enje operacije

- zatezna kamata - gubitak reputacije

- vo|enje dnevnika saldiranih operacija

4. Izvr{enje operacije sa pogre{nim komitentom

- kamatni tro{ak - tro{ak povra}aja sredstava - mogu}i gubitak sredstava - gubitak reputacije

- konfirmacija izvr{enja od strane partnera

5. Propust da se naplate dospeli iznosi

- finansijski gubitak - aùriranje sopstvenog ra~una

6. Gre{ke u kompjuterskom sistemu

- gubitak knjigovodstvene informacije - nemogu}nost izvr{enja

- kontrola kompjuterskih podataka - upotreba drugih sredstava podr{ke

17.2.2. Rizik neispunjenja ‘punih’ obaveza U slu~aju da du`nik za koga je banka garantovala izvr{enje obaveze ne izmiri tu obavezu u celini i na vreme, banka kao garant mora da izvr{i garantovanu obavezu umesto du`nika. Zna~i da obim rizika za banku predstavlja pun iznos preuzete obaveze. Ove ‘pune’ obaveze u vanbilansnim operacijam su izuzetno zna~ajne za banku i banka se prilikom ulaska u ove obaveze, mora pridràvati metodologije, postupaka i tehnika ocene kreditne sposobnosti traìoca garancije kao da se radi o zahtevu za kratkoro~ni, srednjoro~ni ili pak dugoro~ni kredit. Mada je to tako, u praksi ve}eg dela na{ih banka lak{e se odobravaju garancije nego {to se odobravaju krediti. Osnovni razlog takvog pona{anja je u ~injenici da odobravanje garancije ne iziskuje i raspoloìv novac, koji je neophodan kad se odobrava kredit. Pored toga, izdavanje garancije se obi~no vezuje za trenutno pozitivno poslovanje traìoca garancije i re|e se polazi od neke procene da }e se to poslovanje pogor{ati u budu}nosti. Obi~no se polazi od toga da }e traìlac garancije re{iti neke probleme dobijanjem garancije, ~ime }e se njegovo poslovanje popraviti u budu}nosti. Ipak, ovako ne rade sve banke. Banke koje imaju razvijeno kreditno poslovanje i konsekventno primenjuju savremenu metodologiju, tehniku i postupke kod odobravanja kredita u ve}oj meri respektuju ovaj mehanizam i kod odobravanja garancija. Me|utim, najve}i problemi nastaju upravo kod odobravanja garancija kod zaduìvanja komitenata u inostranstvu. Posebno su rizi~ni poslovi garancija kod izvo|enja investicionih radova u inostranstvu, gde banka objektivno ima slabiji uvid u poslovanje jedinica lociranih u inostranstvu. Ne mali broj primera iz prakse na{ih banaka pokazuje da su se ba{ na ovakvoj vrsti poslova desili


587

odre|eni propusti i slabosti, koje su kasnije u odre|enim momentima eskalirale u velike gubitke. Naro~ito su vredne pa`nje garancije koje se daju za dobro izvr{enje posla i to posebno kad su u pitanju radovi komitenata banke u inostranstvu. Na izvr{enje ovih poslova moè uticati veliki broj faktora ~ije dejstvo u budu}nosti treba pa`ljivo proceniti. Posebno su opasni politi~ki rizici odnosno rizik zemlje (‘country risk’) i rizik suvereniteta (‘sovereign risk’), ~ije smo dejstvo ranije opisali, a koje je u momentu odobravanja i izdavanja garancije te{ko predvideti. 17.2.3. Rizik neispunjenja ‘delimi~nih’ obaveza Za razliku od preuzimanja odgovornosti za izvr{enje obaveza u ‘punom’ iznosu, {to je bilo predmet prethodnog razmatranja, preuzimanje rizika za izvr{enje ‘delimi~nih’ obaveza banke, ogleda se u odgovornosti banke za jedan deo iznosa na kome mogu nastati negativne razlike ili gubici za banku. To su pre svega poslovi koje banka radi u svoje ime, a za ra~un svojih komitenata odnosno nalogodavaca. Naj~e{}i poslovi su u domenu deviznog poslovanja, gde se pojavljuju valutni i kamatni svopovi, valutne opcije, valutni fju~ersi i terminski ugovori. Te poslove smo detaljno ve} obradili u okviru materije rizika kamatne stope i rizika deviznog kursa. Napominjemo da se radi o tome da banka moè u ovim poslovima preuzeti rizik za ‘deo’ o~ekivanih promena kamatne stope ili pak promena deviznog kursa, {to moè uticati na umanjenje odre|ene o~ekivane dobiti banke ili pak da ta razlika bude negativna i banka na tom poslu umesto dobiti ostvari gubitak. Veli~ina tih gubitaka nije takva da bi mogla ugroziti poslovanje banke, mada moè, u slu~ajevima ve}eg obima ovih poslova, znatno uticati na ukupan prihod i profitabilnost banke. Me|utim, imaju}i u vidu mogu}nosti relativizacije ovih rizika, banka moè, kako smo ve} ranije videli, izvr{iti i odre|ene aktivnosti u cilju pokrivanja ovih rizika, za{tite od nastajanja rizika ili pak preduzimanja aktivnosti u cilju eliminisanja ovih rizika u celini. 17.3. ZA[TITA OD RIZIKA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI 17.3.1. Precizne i jasne poslovne procedure Za{tita od nastajanja rizika vanbilansnih aktivnosti naro~ito je va`na u me|unarodnoj aktivnosti poslovnih banaka zbog sloènosti poslova i procedura koje je neophodno poznavati i primenjivati. Zato za{tita od rizika vanbilansnih aktivnosti podrazumeva tri nivoa definisanih poslovnih procedura:


588

(1) interne procedure u okviru same banke, (2) eksterne procedure odnosno propisi u okviru jedne nacionalne zajednice

odnosno dràve, unije, regiona, (3) globalne procedure na me|unarodnom odnosno svetskom nivou, gde postoje

odre|ena pravila odnosno procedure prihva}ene od strane dràva i banaka u~esnica u me|unarodnim pla}anjima.

(1) Proces kupovine i prodaje deviza i me|unarodnog pla}anja obavljaju banke. Me|utim, ve}ina komercijalnih banaka traì devize, kao jednu od usluga koje one obezbe|uju za svoje komitente i klijente, ali se ova usluga ne odnosi na njen centralni proizvodnouslu`ni miks. Banke obi~no u~estvuju u maloprodajnom delu ovog trì{ta i traè od korenspondentskih banaka u glavnim finansijskim centrima da izvr{e njihove naloge. Banke koje su ovla{}ene da trguju novcem na kontinuiranoj bazi (market makers) su u~esnice na interbankarskom trì{tu deviza i odràvaju kontinuitet pozicije na ovom trì{tu. Poslovanje devizama je visokorizi~an posao, kako zbog prirode ovog posla tako i zbog na~ina trgovanja devizama. Naime, visokoobu~eni dileri imaju vi{e slobode u proceni situacije u momentu zaklju~ivanja posla nego {to to imaju zaposleni u banci na drugim poslovima koji su tako|e rizi~ni (odobravanje kredita privredi, odobravanje kredita stanovni{tvu i drugi poslovi). Zbog ove ‘ekstra’ slobode banka na ove poslove obi~no usmerava manji ili ve}i stepen efektivne interne kontrole i provere obavljenog kvaliteta posla. Me|utim, ima na~ina da se dilerima obezbedi dovoljno slobode u obavljanju poslova, koja im je po prirodi posla potrebna da bi radili efikasnije i efektivnije i bez interne kontrole i provere. Me|utim, ovakav na~in rada zahteva:9) (1) stroga i precizna ovla{}enja dilerskog personala, (2) jasnu politiku, proceduru, praksu i standarde za dilersko poslovanje, (3) efektivan i efikasan kompjuterski sistem kontrole ako se operacije obavljaju

bez papira ili ve}u kontrolu u uslovima nekompjuterizovanog sistema, (4) iznenadne provere i revizije poruka dilera koji su subjekti kontrole i revizije, (5) zaposleni u internoj reviziji moraju da razumeju sve aspekte trgovine

devizama. Pretpostavka za ovakav na~in interne kontrole je da postoji diler u timu interne slu`be za kontriolu i reviziju (auditing). On treba ne samo da je dobar u reviziji 9) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution, Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 138.


589

trgovanja devizama, ve} treba da u~estvuje i u obu~avanju drugih iz funkcije interne kontrole i revizije (auditing-a). Naime, sasvim je jasno i to treba upamtiti: svaki spot ili forward nosi sa sobom potencijalni rizik. Zbog toga efektivno upravljanje rizikom mora proìmati svaki posao i operaciju trgovine devizama. (2) Zakonska regulativa, odluke vlade i uputstva centralne banke predstavlaju klju~ne eksterne propise i procedure u okviru jedne nacionalne zajednice. Ove procedure predstavljaju regulisane rizike odnosno ograni~avaju}e i usmeravaju}e faktore obavljanja pojedinih vrsta bankarskih poslova, a posebno svih poslova u me|unarodnim ekonomskim odnosima. Na svim ovim nivoima procedura kod banke mogu nastati odre|eni propusti, koji pored izloènosti banke riziku koji moè banku dovesti do bankrota mogu dovesti i do drugih negativnih posledica po poslovanje banke i po osnovu li~ne odgovornosti (zabrane poslovanja, nov~ane kazne za banku kao instituciju i za pojedince kao izvr{ioce). Izloènost banke riziku usled nepo{tivanja odre|enih zakonskih i drugih procedura, poznatog su kod nas kao ‘korisne malverzacije’ moè se manifestovati na razne na~ine, kao {to je izbegavanje pla}anja poreza i doprinosa u celini ili delimi~no sastavljanjem pogre{nih obra~una, kori{}enje sredstava u nenamenske svrhe, sticanje prihoda mimo zakonom i propisima utvr|enih na~ina itd., predstavljaju regulisane rizike, koji mogu dovesti banku do ozbiljnih posledica. Odgovornost za ove regulisane rizike je precizno izvedena pozitivnim zakonskim propisima. Me|utim, pored regulisanih rizika, u savremnim dinami~nim promenama nastaju nove okolnosti u okviru kojih nastaje prostor za sasvim nove i neregulisane rizike koji mogu uticati na poslovanje banke i ostvarivanje njene uspe{nosti. Tako, kriti~ni informacioni gap oko rizika kamatne stope, rizika deviznog kursa i rizika koji su usko vezani sa vanbilansnim operacijama moè biti jedan od razloga nastajanja gubitaka na vanbilansnim operacijama. Efikasno organizovan menad`ment informacioni sistem banke moè biti od velike pomo}i za relativiziranje rizika informacionog gap-a. (3) Nema sumnje da je poslovanje sa inostranstvom mnogo sloènije u odnosu na poslovanje u zemlji. Ovo podjednako vaì i za preduze}a i za banke. Pripema, izvr{enje i likvidacija svakog posla u me|unarodnoj razmeni podrazumeva kvalitativan pristup. Pri tome treba imati u vidu da dobro obavljena faza pripreme olak{ava narednu fazu izvr{enja, a dobro izvr{enje posla je pretpostavka za uspe{no okon~anje ili likvidaciju posla. U cilju olak{anja obavljanja poslova i sigurnosti me|unarodne razmene, izvr{ena je


590

unifikacija i standardizovanje postupaka, procesa i dokumenata koji prate robne i finansijske tokove. Prva re{enja u tom pravcu nastala su upravo izme|u banaka jo{ 1933. godine u vidu Jednoobraznih pravila i obi~aja za dokumentarne akreditive, koja su dopunjavana nekoliko puta.10)) Ovim je u znatnoj meri olak{an na~in pla}anja i smanjen rizik naplate isporu~ene robe. Dosta kasnije, tek 1958. godine, donesena su i Jednoobrazna pravila za inkaso komercijalnih papira.11) Ova pravila su na neki na~in omogu}ila primenu nekih principa i obi~aja koji vaè za poslovanje putem dokumentarnih akreditiva. Njihovom primenom znatno se pobolj{ava sigurnost pla}anja i tako smanjuje rizik naplate isporu~ene robe. Me|utim, prihvatanje Jednoobraznih pravila i obi~aja za dokumentarne akreditive me|u bankama nije bilo dovoljno za uspe{no i efikasno obavljanje me|unarodne razmene i me|unarodnih pla}anja. Banke, iako va`ne u tom procesu, ipak su samo jedan od vi{e u~esnika. Glavni problem je trebalo re{iti na liniji prodavac - kupac. Ovaj problem je znatno olak{an dono{enjem Pravila za tuma~enje trgova~kih termina, poznatijih pod skra}enim nazivom INCOTERMS. 12) Pravila se sastoje od devet odnosno jedanaest klauzula o obavezama kupca i prodavca i, {to je najva`nije, o momentu prelaska rizika sa prodavca na kupca. Ova Pravila predstavljaju veliku pomo} i olak{anje za efikasnije i sigurnije obavljanje poslova me|unarodne kupoprodaje i naplate isporu~ene robe. 17.3.2. Visina, ugovaranje i naplata provizije 10) Jednoobrazna pravila i obi~aji za dokumentarne akreditive (‘Uniform Customs and Practice for Documentary Credits’) sa~injena su od strane eksperata Me|unarodne trgovinske komore u Parizu (“MTK”). Menjana su i dopunjavana nekoliko puta: 1951, 1962, 1974 i 1983. godine. Vidi detaljnije o tome: Publikacija MTK br. 400 Jednoobrazna pravila i obi~aji za dokumentarne akreditive, Nacionalni odbor SFRJ MTK u Beogradu i Jugoslavijapublik, Boegrad, 1984. godine. 11) Jednoobrazna pravila za inkaso komercijalnih papira (‘Uniform Rules for the Collection of the Commercial Papers’) donesena su 1958. godine od strane Me|unarodne trgovinske komore u Parizu (“MTK”). Me|utim, njihova primena je obustavljena jula 1963. godine, da bi bila donesena nova 1967. godine u Montrealu. Jugoslavija primenjuje oba ova dokumenta. U njima su jasno razgrani~eni mnogi detalji me|u poslovnim partnerima i bankama u vr{enju spoljnotrgovinskog prometa. Vidi detaljnije: Ratko Filipovi}: Me|unarodna poslovna pravila i obi~aji, ~etvrto dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1972. godine, str. 133-138. 12) Pravila za tuma~enje trgova~kih termina odnosno INCOTERMS je skra}enica od orginalnog naziva “International Rules for the Interpretation of Trade Terms”. Prva Pravila su doneta 1936. godine od strane Me|unarodne trgovinske komore u Parizu (“MTK”). Do sada su dopunjavana dva puta: 1953. godine na kongresu MTK opdrànom u Be~u, kad su zamenjena Pravila donesena 1936. godine, i 1967. godine na kongresu MTK odrànom u Montrealu, kad su uvojena dva nova termina. Vidi detaljnije: Mr Budimir Staki}: Priru~nik za spoljnotrgovinsko poslovanje, Stru~na knjiga, Beograd, 1986. godine, str. 140-166.


591

Obavljanje poslova vanbilansnih aktivnosti zna~i za banku nekoliko va`nih elemenata: (1) izvor dodatnih prihoda, (2) sticanje konkurentskih prednosti, (3) zadovoljavanje potreba i zahteva komitenata i klijenata. Pove}anje dodatnih prihoda podrazumeva da banka za ove poslove odre|uje visinu provizije ili naknade za svaki obavljeni posao. Ugovorena provizija se napla}uje unapred, istovremeno sa izvr{enom uslugom ili po izvr{enoj usluzi. Kad su u pitanju garancije, provizija se obra~unava u procentima ili promilima od vrednosti izdate garancije i obi~no se napla}uje kvartalno. Me|utim, za pojedine usluge, kao {to je otvaranje akreditiva i honorisanje dokumenata, banka napla}uje odre|ene fiksne iznose naknade ili provizije. Prilikom odre|ivanja visine naknade i provizije, banka ima u vidu gornju i donju granicu njihove visine. Gornju granicu odre|uje trì{te odnosno visina naknade i provizije treba da je konkurentna u odnosu na druge banke, kako bi banka zadràla svog komitenta i on preko nje obavio svoj posao. Donja granica je odre|ena minimalnom profitabilno{}u banke, tako da naplatom odre|ene naknade i provizije banka ne ostvari gubitak na tom poslu ili grupi poslova. U zavisnosti od toga u kojoj meri banka respektuje ‘prostor’ izme|u ove donje i gornje granice, moè biti manje ili vi{e izloèna odre|enim rizicima: bilo da zbog prevelike cene izgubi posao, bilo da zbog preniske cene ostvari gubitak na tom poslu. U krajnjoj liniji konsekvence i jednog i drugog pona{anja su iste: banka }e ostvariti gubitak bilo da ne dobije posao bilo da ga dobije uz prenisku cenu. Me|utim, proces ugovaranja provizije i naknade za ve}e poslove, kao {to su poslovi ve}ih garancija ili ve}ih akreditiva, podrazumeva blagovremenu pripremu odre|enih podataka i procenu eventualnih gubitaka odnosno rizika koji se mogu dogoditi u bliòj a naro~ito u daljoj budu}nosti. Kalkulacije u ovim poslovima moraju ra~unati da se, pored realnih operativnih tro{kova koje banka ima i koje }e imati u vezi sa preuzetom obavezom, moè dogoditi i pojava nepredvi|enih okolnosti koje mogu izazvati gubitke ve}ih razmera na tim poslovima (na primer: aktiviranje garancije), {to zna~i da visina cene provizija i naknada, mora da sadrì i pokri}e dela eventualnih gubitaka po tom osnovu. Problem je u proceni sa kojom verovatno}om rizika treba u}i u kalkulaciju, imaju}i u vidu da praksa banaka pokazuje da su preuzete obaveze u vanbilansnim aktivnostima potencijalne i da u celini nisu stvarne. 17.3.3. Pokrivanje rizika iz dobiti I pored nastojanja, da banka svojom upravlja~kom procedurom minimizira izloènost svog poslovanja svim vrstama rizika, te{ko je, pa ~ak i nemogu}e, da se to obezbedi samo na jedan na~in. Banke zato koriste vi{e na~ina kojima se moè izloènost riziku izbe}i ili svesti na minimum, a ako rizik ipak nastane, da


592

se bezbolno za banku pokrije. Upravo ovaj poslednji na~in relativizacije rizika, tj. pokrivanje nastalih rizika iz dobiti, zasluùje posebnu pa`nju. Naime, ranije smo naveli gornju i donju granicu, koje ~ine prostor za formiranje cene pojedinih bankarskih usluga na trì{tu. U okviru tih grani~nih vrednosti formira se ve}a ili manja stopa dobiti za pojedine vanbilansne operacije. Prema iskustvu ameri~kih banaka, mogu}i su razli~iti pristupi. Tako ameri~ka banka Manufacturers Hanover Trust odre|uje posebne faktore rizika za svakog du`nika, polaze}i od vrste vanbilansne operacije, njenog roka dospe}a i poloàja delatnosti u kojoj du`nik posluje. Ina~e, ovaj metod je poznat pod imanom analiza odnosa rizika i dobiti (‘risk - return analysis’). Praksa druge ameri~ke banke Bankers Trust pokazuje da se u cilju pokri}a rizika vanbilansnih aktivnosti radi ne{to druga~ije. Naime, za svaku vrstu vanbilansne aktivnosti primenjuje se poseban faktor rizika, a zatim se isti faktor rizika primenjuje i na sumu ukupnog kapitala koji se plasira u datu vrstu operacija.13) Pokrivanje rizika iz dobiti podrazumeva da se u okviru odre|ene vrste odnosno grupe vanbilansnih operacija ostvari dobit, koja }e mo}i neutralisati odre|ene gubitke na pojedinim stavkama u okviru grupe operacija. Time se iz ostvarene dobiti na drugim vanbilansnim operacijama u okviru iste grupe ili vrste poslova pokriva gubitak ostvaren na pojedina~nim vanbilansnim operacijama. 17.4. KONVERZIJA RIZIKA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI 17.4.1. Potreba konverzije rizika vanbilansnih operacija Sama ~injenica da postoje odre|eni potencijalni ili stvarni rizici u obavljanju vanbilansnih aktivnosti zahteva njihovu valorizaciju odnosno konvertovanje na nivo kreditnih rizika i tako ih ‘uklju~i’ u ukupno vrednovanje rizika u bilansu banke. Istakli smo da banke uglavnom iz dva razloga pove}avaju obim vanbilansnih aktivnosti (pove}anje prihoda i ‘izbegavanje’ pove}anja kapitala), {to ukazuje da kod procene rizika bilansnih pozicija treba uklju~iti i rizik vanbilansnih aktivnosti u ukupnu procenu rizika, da bi se dobila realnija slika rizi~ne aktive banke. înjenica je da je poslovno iskustvo u proceni i merenju rizika vanbilansnih aktivnosti dosta skromno, ne samo kod na{ih banaka ve} i inostranih. Radi za{tite nivoa solventnosti banke odnosno po{tivanja minimalnog standarda kapitala (ranije 4 %, a sada 8 %), potrebno je uzeti u obzir sve vanbilansne

13) Vidi detaljnije: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 57.


593

aktivnosti i nivo rizi~nosti pojedinih vanbilansnih operacija. Faktori konverzije vanbilansnih operacija su razli~iti za pojedine vrste vanbilansnih aktivnosti i zasnivaju se na verovatno}i gubitaka na tim poslovima. Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija se zasnivaju na istim ili sli~nim koeficijentima bilansnih operacija i svode se na koeficijente kreditnog rizika. Kre}u se u rasponu od 0 % do 100 % {to zavisi od vrste vanbilansne operacije. Prilikom razmatranja rizika solventnosti banke, obra|eni su i problem rizi~ne aktive banke i problem faktora konverzije rizika vanbilansnih operacija te njihovo integrisanje u ukupni rizik banke. Radi uvida u celinu problema rizika vanbilansnih aktivnosti ovde }emo jo{ jednom navesti faktore konverzije za stavke vanbilansnih operacija. Napominjemo da su mogu}a dva metoda merenja rizika po ugovorima o kamatnim stopama i deviznim kursevima: (1) valorizovanje prema trì{tu ili teku}a izloènost i (2) va;lorizovanje po osnovu originalne izloènosti svakog ugovora. Navedimo vrste ugovora na koje se primenjuju pomenute metode: 14) • ugovori o kamatnim stopama, • svopovi kamatne stope u jednoj valuti, • osnovni svopovi, • terminski sporazumi o kamatnoj stopi, • kamatni ro~ni ugovori (‘futures’), • otkup opcija za kamatne stope, • drugi ugovori sli~ne prirode, • devizni ugovori, • svopovi kamatnih stopa raznih valuta, • terminski devizni ugovori, • devizni ro~ni ugovori (‘futures’), • otkup deviznih opcija, i • drugi ugovori sli~ne prirode. Po metodi teku}e izloènosti, pri izra~unavanju kreditnog ekvivalentnog iznosa vanbilansnih kamatnih i deviznih instrumenata banka mora sumirati: 15) • ukupne tro{kove zamene svih svojih ugovora sa pozitivnom vredno{}u

(dobijene metodom valorizovanja prema trì{tu), i

14) European Banker od 20. februara 1990. godine. 15) Committee on Banking Regulations and Supervisory Practices u Bazelu, materijal iz 1987. godine


594

• iznos potencijalne budu}e kreditne izloènosti izra~unate na bazi ukupnog iznosa glavnice u svojim knjigama, razvrstano po preostaloj ro~nosti (pregled 17-4):

Pregled 17-4: Izloènost riziku po ro~nosti

Preostala ro~nost Ugovori o kamatnim stopama


Do godinu dana 0,0 % 1,0 % Godina dana i preko 0,5 % 5,0 %

Faktori konverzije i ‘dodaci’ po metodu teku}e izloènosti smatraju se privremenim i mogu biti izmenjeni kao rezultat kretanja kamatnih stopa i kurseva u uslovima nestabilnosti. Po osnovu kori{}enja metode originalne izloènosti svakog ugovora, do ekvivalentnog kreditnog iznosa banka dolazi primenom jednog od slede}a dva niza konverzionih faktora na pretpostavljene iznose glavnice svakog instrumenta prema prirodi instrumenta i njegovoj ro~nosti (pregled 17-5): Pregled 17-5: Konverzioni faktori

Ro~nost Ugovori o kamatnim stopama


Do jedne godine 0,5 % 2,0 % Jedna godina do dve godine 1,0 % 5,0 % (2%+3%) Za svaku godinu preko toga 1,0 % 3,0 %

17.4.2. Faktori konverzije rizika vanbilansih pozicija Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija banke dati su u pregledu 17-6. 16) Pregled 17-6: Kreditni konverzioni faktori vanbilansnih aktivnosti

POSLOVNA AKTIVNOST BANKE I KONVERZIONI FAKTORI a) Konverzioni faktor 100 procenata

16) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Puublishing Company, New York, 1989. godine, str. 638. Sli~ne opise faktora konverzije naveli su: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti, Jugoslavensko bankarstvo br.2, Beograd, februar 1989. godine, str. 19-21, i Dragi{a Vukovi}: Komitet za bankarske propise i kontrolu Me|unarodna saglasnost o obimu kapitala i standardima za kapital, Jugoslavensko bankarstvo br. 9, Udruènje banaka Jugoslavije, Beograd, 1990. godine, str. 50.


595

1. Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zadu`enosti uklju~uju}i ‘standby’ akreditive za servisiranje kredita kao finansijske garancije za kredite i hartije).

2. Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer: ‘standby’ akreditivi).

3. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini i prodaji aktive sa regresom, ako ve} nije uklju~ena u bilans.

4. Terminski ugovori (tj. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’).

b) Konverzioni faktor 50 procenata 1. Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama,

za dobro izvr{enje posla, varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije).

2. Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije.

3. Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF-‘revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF-‘note issuance facilities’).

c) Konverzioni faktor 20 procenata 1. Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. Nekori{}ene finansijske obaveze, koje imaju orginalno dospe}e od jedne

godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme. LITERATURA: 1) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the


2) Dr Nenad Vunjak: Finansijski menad`ment Poslovne finansije - poslovno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 1994.


4) Peat Marwick McLintoc, Banking in the UK, London, 1988. 5) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution, Applying

Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990.

6) Jednoobrazna pravila i obi~aji za dokumentarne akreditive (“Uniform Customs and Practice for Documentary Credits”), Me|unarodna trgovinska komora, Pariz (“MTK”).


596

7) Publikacija MTK br. 400 Jednoobrazna pravila i obi~aji za dokumentarne akreditive, Nacionalni odbor SFRJ MTK u Beogradu i Jugoslavijapublik, Boegrad, 1984.

8) Jednoobrazna pravila za inkaso komercijalnih papira (“Uniform Rules for the Collection of the Commercial Papers”),Me|unarodn trgovinska komora Pariz (“MTK”), 1958. godine od Me|utim, njihova primena je obustavljena jula 1963. godine, da bi bila donesena nova 1967

9) Ratko Filipovi}: Me|unarodna poslovna pravila i obi~aji, ~etvrto dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1972.

10) Pravila za tuma~enje trgova~kih termina odnosno INCOTERMS (“International Rules for the Interpretation of Trade Terms”), doneta od Me|unarodne trgovinske komore u Parizu (“MTK”). 1936.

11) Mr Budimir Staki}: Priru~nik za spoljnotrgovinsko poslovanje, Stru~na knjiga, Beograd, 1986.

12) European Banker od 20. februara 1990. 13) Committee on Banking Regulations and Supervisory Practices u Bazelu,

materijal iz 1987. godine 14) Glr de Metz: Off Balance Sheet Finance, 1985

P R I L O Z I

1. OKVIRNI SADR@AJ ANALIZE STANJA BANKE I OKRU@ENJA (Polazne osnove za planiranje)

I. STANJE BANKE A. Sada{nja strategija banke 1. Orijentacija na proizvode i usluge 2. Filozofija segmentacije trì{ta 3. Akcenti na rast 4. Profitni ciljevi B. Finansijski uslovi 1. Istorijski osvrt na uslove u izve{tajima 2. Analiza ostvarenja u pore|enju sa drugim sli~nima u istoj grupi (peer group) 3. Portfolio analiza sredstava (aktive) 4. Portfolio analiza izvora (pasive) C. Karakteristike kadrovskog potencijala 1. Plate u pore|enju sa konkurencijom 2. Nivo (depth) upravljanja 3. Nivo tehni~ke osposobljenosti 4. Zahtevi za obukom (instruktaòm) 5. Osvrt na glavne karakteristike zaposlenosti 6. Stanje morala zaposlenih D. Filozofija upravljanja 1. Stil upravljanja 2. Statut banke 3. Razmatranje kulture banke II. SPOLJNO OKRU@ENJE BANKE A. Mi{ljenja i odnos ban~ine publike 1. Komitenti i klijenti 2. Op{tinski funkcioneri 3. Dràvni organi i slu`benici 4. Akcionari 5. Finansijski organi 6. Kreditori i poverioci 7. Ve}a dru{tva B. Konkurencija 1. Lideri (prvi) po obimu 2. Lideri po visini cena 3. Lideri po nivou kvaliteta 4. Lideri po veli~ini kanala distribucije

PRILOZI

598

C. Ekonomska situacija i propisi 1. Stanje ekonomije 2. Ekonomska predvi|anja 3. Pravni propisi i ograni~enja 4. Budu}a pravna klima i propisi D. Dinamika razvoja bankarstva 1. Projekcije rasta 2. Tehni~ki razvoj 3. Marketing inovacije _____________ 1) Izvor: Robert J. McMahon: Bank Marketing Handbook - How to Compete in the Financial Services Industry, Bankers Publishing Company, Boston, 1986. godine, str. 265-266.

2. OKVIRNI SADR@AJ STRATEGIJSKOG PLANA RAZVOJA BANKE

(Teze za izradu dugoro~nog plana banke) UVODNE NAPOMENE 1. Analiza faktora okruènja banke 1.1. Op{te ekonomske karakteristike 1.2. Stanje u bankarskom sektoru zemlje 1.3. Analiza trì{ne situacije banke 1.4. Pozicija banke na trì{tu 2. Korporativni elementi banke 2.1. Misija banke (delatnost) 2.2. Elementi koroporativnog identiteta (imidà) banke 2.3. Poslovna filozofija, stil i kultura banke 3. Ciljevi, tempo i pravci razvoja banke 3.1. Razvojni ciljevi banke 3.2. Metodi rasta banke 3.3. Tempo rasta banke 3.4. Pravci rasta banke 4. Rast i razvoj resursa i agregata banke 4.1. Kvalitet bilansne strukture banke 4.2. Tempo i struktura rasta bankarskih resursa 4.3. Tempo i struktura rasta kapitala banke 4.4. Rast i struktura bankarskih agregata 5. Razvoj instrumenata marketing miksa 5.1. Razvoj bankarskih prizvoda i usluga 5.2. Strategija formiranja cena proizvoda i usluga (kamatne stope, provizije, naknade i sli~no)

PRILOZI

599

5.3. Razvoj kanala distribucije (poslovne mreè) 5.4. Strategija razvoja promotivnih aktivnosti 6. Razvoj elemenata upravlja~kog procesa 6.1. Strategijsko, takti~ko i operativno planiranje 6.2. Razvoj performansi organizacione strukture 6.3. Kontrola ostvarivanja planova i izve{tavanje 7. Razvoj informacionog sistema 7.1. Razvoj i disperzija kapaciteta hardvera 7.2. Razvoj i primena aplikativnog softvera 7.3. Upotreba informacija u upravlja~kom procesu 8. Upravljanje kadrovima, inoviranje znanja i nagra|ivanje 8.1. Rast obima i pobolj{anje strukture zaposlenih 8.2. Sticanje i inoviranje znanja iz marketinga i menad`menta 8.3. Pravci i na~ini sticanja sposobnosti i ve{tina 8.4. Pra}enje, merenje rezultata rada i nagra|ivanje 9. Na~in ostvarivanja razvojne strategije banke 9.1. Poslovna politika, planovi i programi rada 9.2. Izve{tavanje o ostvarivanju ciljeva i zadataka 9.3. Ovla{}enja i odgovornosti za izvr{avanje zadataka

3. OKVIRNI SADR@AJ POSLOVNE POLITIKE BANKE

(Marketing pristup) UVODNE NAPOMENE 1. CILJEVI I ZADACI BANKE 1.1. Ciljevi i principi poslovanja banke 1.2. Formulisanje marketing ciljeva, zadataka i instrumenata banke 1.3. Limitiraju}i faktori okruènja banke 1.4. Interna spremnost, ograni~enja i rizici ostvarenja ciljeva banke 2. STRATEGIJA OSTVARIVANJA CILJEVA I ZADATAKA BANKE 2.1. Ocena teku}e trì{ne pozicije banke 2.2. Formulisanje marketing strategije banke 2.3. Izbor i utvr|ivanje trì{nih segmenata banke 2.4. Marketing strategija na proizvodno-uslu`nom trì{tu banke 2.5. Marketing strategija banke sa stanovni{tvom 2.6. Marketing strategija banke u poslovima i odnosima sa inostranstvom 2.7. Ograni~enja i smetnje realizacije marketing strategije banke 3. OPERATIVNI ZADACI FUNKCIONALNOG POSLOVANJA BANKE 3.1. Izvr{avanje zadataka u organizacionim delovima banke 3.2. Zadaci na podru~ju pribavljanja i plasmana sredstava banke 3.3. Zadaci u oblasti deviznog poslovanja banke

PRILOZI

600

3.4. Zadaci u oblasti poslovanja sa stanovni{tvom 3.5. Zadaci na nivou filijala 3.6. Zadaci sa ciljem boljeg kori{}enja rasploìvih uslu`nih kapaciteta banke 3.7. Zadaci na podru~ju smanjenja rizika banke 4. RESURSI ZA USPE[NO OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE 4.1. Menad`ment i operativno rukovodstvo banke 4.2. Performanse organizacione strukture banke 4.3. Pokrivenost trì{ta mreòm poslovnih jedinica 4.4. Stanje poslovnog prostora i opreme banke 4.5. Dogradnja informacionog - upravlja~kog sistema 4.6. Promotivna aktivnost banke 5. INSTRUMENTI OBEZBE\ENJA PRIHODA I DOBITI BANKE 5.1. Osnovna opredeljenja politike cena banke 5.2. Elementi politike pasivnih kamatnih stopa 5.3. Elementi politike aktivnih kamatnih stopa 5.4. Elementi za odre|ivanje naknada i provizija 6. PROCES OSTVARIVANJA POSLOVNE POLITIKE 6.1. Pristup ostvarivanju poslovne politike 6.2. Priprema, dono{enje i realizacija posebnih odluka 6.3. Izrada, dono{enje i primena potrebnih metodologija 6.4. Izrada, dono{enje i sprovo|enje posebnih uputstava 7. OVLA[]ENJA, ODGOVORNOSTI I KONTROLA ZA OSTVARIVANJE POSLOVNE POLITIKE BANKE 7.1. Ovla{}enja i odgovornosti 7.2. Kontrola ostvarivanja poslovne politike 7.3. Primena poslovne politike

4. OKVIRNE TEZE ZA IZRADU MARKETING PLANA

I. ANALIZA SITUACIJE

Sa~initi izve{taj baziran isklju~ivo na ~injenicama, gde je banka sa svojim uslugama, svojom konkurentno{}u i svojim trì{tem, kombinovano sa pregledom istorijskih kretanja koja su dovela banku do te situacije. Ovaj postupak treba da bude strogo objektivan i da ne sadrì nikakvu interpretaciju. Gde god je mogu}e, prikazati razvoj u poslednjih pet godina i dozvoliti da ~injenice govore same o sebi. A. Trì{te 1. Opis kategorije usluga banke, njene istorije i mesta u njenoj bran{i. 2. Prodaja i trì{no u~e{}e glavnih konkurenata. 3. Identifikacija stanja u ìvotnom ciklusu proizvoda i usluga banke. 4. Odre|ivanje potencijala trì{ta za planirani period.

PRILOZI

601

B. Kupci 1. Idnetifikacija li~nosti-osoba koje igraju razli~ite uloge u organizacionom

ili porodi~nom procesu kupovine: inicijator, zainteresovani, donosilac odluke, kupac i korisnik.

2. Motivi kupovine, razmatranja i navike, uklju~uju}i vreme, mesto, u~estalost i koli~inu kupovine.

3. Poznavanje i sklonosti prema uslugama banke naspram konkurencije u pogledu kvaliteta, cene, pogodnosti itd.

4. Upotrebne i potro{a~ke navike: ko, kada, gde, za{to, kako ~esto, koliko. C. Usluga 1. Istorija usluga banke od po~etka do sada. 2. Teku}e karakteristike ban~inih usluga: nivo kvaliteta, raspoloìvost, opcije, cene itd. 3. Konkurentsko rangiranje u izve{tajima i drugim oblicima. 4. Teku}e istraìvanje unutar i izvan banke i o~ekivana pobolj{anja usluga. D. Istorija izvr{avanja 1. Pregled istorije prodaje usluga banke. 2. Pregled istorije razvoja trì{nog u~e{}a banke. 3. Analiza strukture i trendova u poslovanju, kadrovima i tro{kovima marketinga. 4. Istorija profita nekoliko godina unazad.

II. IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I POGODNOSTI Na osnovu ~injenica prikazanih u prethodnom odeljku, treba uo~iti snagu i slabosti banke. Upore|ujuci to dvoje - mesto na trì{tu i situaciju banke, moète da defini{ete izazove koje treba uspe{no prebroditi u planiranom periodu i pogodnosti koje }e banka mo`da èleti da iskoristi. A. Marketing problemi

1. Problemi usluga: izmene u kup~evim preferencama koje se odnose na osobenosti i karakteristike usluga, slabosti u izvr{enju u komparaciji sa ponudom konkurencije, dràvnim upozorenjima ili ograni~enjima.

2. Problemi koji nisu vezani za usluge: promene u distribucionim ili kupovnim modalitetima, poja~ana cenovna konkurencija, neefikasnost promotivnog nastupa, opadanje rentabilnosti.

B. Marketing pogodnosti 1. Ekspanzija sada{njeg trì{ta kroz nove korisnike izbacivanjem

konkurencije ili stimulacijom pove}anja kori{}enja usluga banke. 2. Ulaènje na druga geografska trì{ta ili otvaranje novih trì{ta razvijaju}i

nove usluge. 3. Pobolj{anje efikasnosti poslovanja banke sniènjem tro{kova distribucije,

smanjenje pritisaka tra`nje usluga, ili davanje profitno-orijentisanih bonusa prodajnoj mo}i banke.

PRILOZI

602

4. Modifikacija usluga banke, oblikovanje miksa usluga, dodavanje novih usluga, diversifikacija na nova podru~ja.

III. FORMULISANJE CILJEVA

Baziran na razumljivom vrednovanju situacije banke i izazova i pogodnosti sa kojima se ona suo~ava, vi ste u poziciji da formuli{ete ciljeve za vo|enje va{ih marketing napora. Me|utim, da bi ovi ciljevi bili realni, najpre treba da formuli{ete pretpostavke i projekcije budu}ih uslova i trendova u okruènju banke. A. Pretpostavke i projekcije budu}ih uslova

1. Ekonomske pretpostavke: trendovi privrednog ciklusa i industrijska proizvodnja, potro{nja i investiciona ulaganja, kamatne stope, inflacija itd.

2. Tehnolo{ke pretpostavke: raspoloìvost opreme, smanjenje tro{kova i dostignuti nivo tehnolo{kog napretka.

3. Dru{tveno-politi~ke pretpostavke: sudbina predstoje}ih zakona, izmene u poreskim propisima, promene u potrebama i navikama pona{anja.

B. Misija banke 1. Ustanovljavanje osnovne svrhe postojanja banke 2. Predmet poslovanja i ciljevi banke C. Marketing ciljevi 1. Ciljevi prodaje i/ili u~e{}a na trì{tu 2. Profit ili prinos na investiciona ulagana 3. Drugi marketing ciljevi: presti`, dru{tvena odgovornost itd.

IV. MARKETING STRATEGIJE Dok ciljevi sluè kao mete za koje }e banka da se bori u toku predstoje}e godine, strategije su bazi~ni pristupi koje }ete koristiti da ciljeve ostvarite. A. Ciljna trì{ta 1. Segmentacija trì{ta - podeliti trì{ta na podgrupe kupaca. 2. Identifikovati odgovaraju}e segmente (ciljna trì{ta) za marketing napore. B. Strategije rasta 1. Penetracija trì{ta - prodaja ve}eg obima postoje}im korisnicima usluga. 2. Razvoj trì{ta - ulaènje na nova trì{ta. 3. Razvoj usluga - nu|enje novih usluga postoje}im komitentima i klijentima. 4. Diversifikacija - ulaènje u nove poslove. C. Funkcionalne strategije 1. Strategija usluga. 2. Strategija cena. 3. Strategija distribucije. 4. Strategija promocije.

V. PROGRAMI AKTIVNOSTI

PRILOZI

603

Sada strategije treba da budu prevedene u aktivnosti: ko, kada, gde, {ta, koliko. Treba jasno definisati odgovornost, utvrditi redosled, predvideti sredstva, odrediti faze i rokove. A. Akcioni program proizvoda i usluga B. Akcioni program cena C. Akcioni program distribucije D. Akcioni program promocije

VI. MARKETING KONTROLA Nakon {to ste kompletirali fazu oblikovanja marketing plana, morate odlu~iti kako }ete kontrolisati njegovo ostvarivanje u nameri da odrìte marketing poslovanje na njegovom prethodno zacrtanom kursu. A. Pravila izve{tavanja

1. Mehanizam povratne sprege (feed-back): vremenska usagla{enost, odgovornost, sadràj, forma prezentacije.

2. Obrada stvarnih podataka: redosled, tipovi analiza, posebno izve{tavanje B. Procedure razmatranja 1. Razmatranje redosleda i oblika 2. Politika revizije i korekcija aktivnosti _____________ 2) Izvor: Eberhard E. Scheuing: How to Develop and Implement a Sound Marketing Plan, in Marketing Update, Issue 15, Alexander - Norton, Inc., New York, 1979. godine

5. ORIJENTACIONI SADR@AJ MARKETING STUDIJE IZVODLJIVOSTI

(Podr{ka novom marketing programu u nastupu na novo trì{te) 1. REZIME MENAD@MENTA BANKE 2. BANKARSKA MARKETING SITUACIJA 2.1. Spoljna sredina (okruènje) 2.1.1. Privredni izgledi 2.1.2. Pravna i op{ta klima 2.1.3. Kulturna obele`ja 2.1.4. Konkurencija 2.1.5. Nivo tehnologije 2.1.6. Lokalni bankarski obi~aji i praksa 2.1.7. Geografska obele`ja 2.2. Interna bankarska sredina 2.2.1. Bankarska poslovna filozofija

PRILOZI

604

a) Statut banke b) Politika banke c) Poslovna procedura 2.2.2. Ciljevi banke 2.2.3. Stil upravljanja i rukovo|enja 2.2.4. Organizaciona struktura banke 2.2.5. Ban~ina sredstva a) Finansijska snaga b) Kadrovski potencijal c) Oprema i objekti banke 3. BANKARSKI MARKETING POTENCIJAL 3.1. Identifikacija i analiza potencijalnih problema 3.2. Identifikacija i analiza potencijalnih mogu}nosti 3.3. Potencijal ciljnih trì{ta 3.3.1. Novi klijenti 3.3.2. Sada{nji klijenti 3.3.3. Specifi~ni trì{ni segmenti i mesta 3.3.4. Interna organizacija banke 3.3.5. Finansijska podudarnost 3.3.6. Dràvna regulativa 3.3.7. Ostali uticajni centri 4. IZVODLJIVOST MARKETINGA BANKE 4.1. Tri posebna scenarija 4.1.1. Optimisti~ki 4.1.2. Pesimisti~ki 4.1.3. Realni 4.2. Sadràj svakog scenarija 4.2.1. Stanje na trì{tu banke a) Privreda b) Pravo i op{ta klima c) Konkurencija 4.2.2. Marketing strategija banke a) Marketing problem banke b) Marketing povoljnosti banke c) Ciljna trì{ta banke 4.2.3. Prodajni uslovi a) Prihvatanje od potro{a~a b) Koristi od proizvoda i usluga c) Konkurentsko pozicioniranje 4.2.4. Ban~in sistem isporuka a) Kanali distribucije

PRILOZI

605

b) Operativna podr{ka 4.2.5. Komunikacioni kanali a) Eksterni mediji podr{ke b) Interni mediji podr{ke 4.2.6. Potencijal ciljnog trì{ta banke a) Godi{nje prognoze prodaje (5 godina) b) Projekcije godi{njeg prihoda (5 godina) c) Predvi|ene kontraakcije konkurencije 4.3. Prepreke studije izvodljivosti 4.3.1. Zahtevi za ban~inu podr{ku a) Godi{nji operativni budèt (prva godina) b) Operativna kompjuterska podr{ka c) Ljudski resursi d) Kapitalne obaveze 4.3.2. Specifi~ne preporuke menad`menta banke a) Ulazak na trì{te bez ograni~enja b) Ulazak na trì{te sa ograni~enjem c) Ulazak na trì{te kasnije (prognoza datuma) d) Ne preporu~uje se ulazak na trì{te _____________ 3) Izvor: Robert J. McMahon: Bank Marketing Handbook - How to Compete in the Financial Services Industry, Bankers Publishing Company, Boston, 1986. godine, str. 274-276.

6. BIZNIS PLAN FILIJALE BANKE

Januar-Mart April-Juni

Juli-Septembar Oktobar-Decembar

Filijala__________________________________________Datum_________________ Oprema:_______________________________________________________________ Oznake lokacije Lokalno trì{te:________________________Cenzusni pojas:_____________________

PRILOZI

606

Stanovni{tvo:____________Prose~na starost:_________Doma}instva:______________ Prosecni prihod doma}instva:_____________Vlasni{tvo stana-ku}e:_______________ Urbano odru~je:____________Prigradsko:_______________Penzioneri:____________ Op{tina:________________Selo:_________________U izgradnji:_________________ Konkurencija (2 milje radijus): 1) banka: A,B,C,D,E,F,G; 2) S&L: A,B,C,D,E,F,G; 3) CU, 4) lokalne finansijske institucije. 1. Marketing plan Menadèr:__________________________Pomo}nik:___________________________ Klijenti:__________Rang prihoda:__________Din___________Pros.depoz.:________ Tip: komercijalni___%, profesionalni____%, slu`benici:____%, studenti:___%, penzioneri:_____%, dràva:_____%, radnici:____%, vojska:_____%. Marketing performanse: Kao od:_____________ Cilj od:___________________ Sr` depozita $_________________ $___________________ Teku}i ra~uni Br._________________ Br.___________________ Ra~uni trì{te novca _________________ ___________________ TCD (ispod 100 mil.) $_________________ $___________________ TCD (preko 100 mil.) $_________________ $___________________ Spremna kreditna akta Br._________________ Br.___________________ Akta:kreditne kartice Br._________________ Br.___________________ IL outstanding $_________________ Br.___________________ Depoziti penzionera $_________________ $___________________ Li~ne kreditne linije Br._________________ Br.___________________ Akta preko 25 mil. Br._________________ Br.___________________ Prodajni pozivi izvana: Lokalni trgovci Br._________________ Br.___________________ Advokati Br._________________ Br.___________________ Lekari i dentisti Br._________________ Br.___________________ Agento osiguranja Br._________________ Br.___________________

PRILOZI

607

Agenti za nekretn. Br._________________ Br.___________________ Op{tinski slu`ben. Br._________________ Br.___________________ Aran`eri klub. sast. Br._________________ Br.___________________ 2. Operativni plan Operativni slu`benik:___________________ Blagajnik: ________________________ Zadnji poset centrale:__________Poslednji regionalni poset:________Zadnja kontrola:________________Potrebna zaliha literature:__________________________ ______________________________________________________________________ Zahtevano odr`avanje opreme:_____________________________________________ ______________________________________________________________________ Performanse osoblja: Kao od:________________Cilj od:__________________ Zaposleni-puno vreme Br._________________Br.___________________ Zaposleni-skra}eno Br._________________Br.____________________ Transakcije-mese~no Br._________________Br.____________________ ATM-transa.-mese~no Br._________________Br.____________________ Kontrolna isklju~enja Br._________________ Br.___________________ Primljeni depoziti _________________% __________________% Koeficijent zaposlenosti _________________% __________________% Obuka blagajnika Br._________________ Br._________________ Obuka u operativi Br._________________ Br._________________ Obuka u marketingu Br._________________ Br._________________ Upisani ..... Br._________________ Br._________________ Sastanci sa osobljem: u~estalost ______________________ Vreme_____________ 3. Finansijski plan

PRILOZI

608

Finansijske performanse: kao od:__________________Cilj od:__________________ Mese~ni tro{kovi: Plate $ __________________ $ ___________________ Oprema $ ___________________$ ___________________ Telefoni $ __________________ $ ___________________ Nabavke $ __________________ $ ___________________ Putovanja-zabava $ __________________ $ ___________________ Marketing $ __________________ $ ___________________ Mese~ni prihodi: Odobreni depozit $ __________________ $ ___________________ IL zarada $ __________________ $ ___________________ Prihod od provizije $ __________________ $ ___________________ 4. Primedbe _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ Plan izradio:________________________ Plan odobrio:________________________ Datum:____________________ ____________ 4) Izvor: Robert J. McMahon: Bank Marketing Handbook - How to Compete in the Financial Service Industry, Bankers Publishing Company, Boston, 1986.godine, str. 284-285.

7. DEFINICIJE REJTINGA POTRA@IVANJA PO AGENCIJI ‘STANDARD

& POOR’S’ Rejting korporacijskih ili op{tinskih obveznica po Agenciji Standard & Poor’s je procena trenutne kreditne sposobnosti nekog obligatora u odnosu na specifi~nu obligaciju. Ova procena uzima u obzir obligatore kao {to su garanti, osiguratelji i zakupci. Rejting potraìvanja nije preporuka da se kupi, proda ili zadrì neki vrednosni papir, po{to ne sadrì komentare o trì{noj ceni niti o pogodnostima za odre|enog investitora. Rejtinzi su zasnovani na aktuelnim informacijama dobijenim od izdavaoca ili iz drugih izvora za koje Standard & Poor’s agencija smatra da su pouzdani.

PRILOZI

609

Ova Agencija ne pravi reviziju podataka za rejtinge, tako da se ponekad moè dogoditi da se oslanja na nerevidirane finansijske informacije. Rejtinzi mogu biti izmenjeni, obustavljeni ili povu~eni ukoliko do|e do promena u informacijama ili ako su one nedostupne, u drugim okolnostima. Rejtinzi se u promenljivom stepenu zasnivaju na slede}im podacima: 1. Mogu}nost izostanka pla}anja i spremnost obligatora da blagovremeno

izvr{i isplate kamata i otplatu glavnice, u skladu sa uslovima obligacije. 2. Priroda obligacije i odredbe koje ona sadrì. 3. Za{tita koju obligacija nudi i njena relativna pozicija u slu~aju ste~aja;

reorganizacija i druge mere u skladu sa zakonima o ste~aju i drugim zakonima koji se ti~u prava kreditora.

AAA

Kategorija AAA spada u najvi{i rejting po agenciji Standard & Poor’s. Mogu}nost isplate kamata i otplate glavnice je izuzetno jaka.

AA Potraìvanja sa rejtingom AA imaju veoma jaku mogu}nost za isplatu kamate i otplatu glavnice, a od emisija sa rejtingom AAA razlikuje se samo u maloj meri.

A Potraìvanja sa rejtingom A imaju jaku mogu}nost za isplatu kamata i otplatu glavnice, ali su malo vi{e osetljiva na negativne efekte promena u okolnostima i ekonomskim uslovima nego potraìvanja u kategorijama sa vi{im rejtingom.

BBB Za potraìvanja sa rejtingom BBB smatra se da imaju adekvatnu mogu}nost za isplatu kamata i otplatu glavnice. Ali, iako u normalnim uslovima obveznice ove kategorije pokazuju adekvatne parametre za{tite, negativni ekonomski uslovi ili promene u okolnostima mogu pre da dovedu do slabljenja mogu}nosti za isplatu kamata i otplatu glavnice kod obveznica u ovoj kategoriji nego kod obveznica sa vi{im rejtingom.

BB, B, CCC, CC, C Potraìvanja sa rejtingom BB, B, CCC, CC ili C se, uop{teno re~eno, smatraju prevashodno {pekulativnim obveznicama u odnosu na mogu}nost za isplatu kamata i otplatu glavnice u skladu sa uslovima obligacije. Rejting BB ozna~ava najniì stepen {pekulacije, a rejting C najvi{i {pekulativni stepen. Iako potraìvanja sa ovim rejtinzima verovatno poseduju neke karakteristike kvaliteta i za{tite, one su poni{tene usled velike neizvesnosti ili velikog rizika od izlaganja negativnim uslovima.

PRILOZI

610

CI Rejting CI je rezervisan za obveznice kod kojih se ne ispla}uje kamata.

D

Kod potraìvanja sa rejtingom D dolazi do izostanka pla}anja, ili zaostatka u isplati kamata i/ili otplati glavnice. ____________ 5) Izvor: Standard & Poor"s Bond Guide, February 1988.godine, str. 10.

8. REJTINZI KORPORACIJSKIH OBVEZNICA PO AGENCIJI

“MOODY’S”

Aaa Obveznice sa rejtingom Aaa procenjene su kao obveznice najboljeg kvaliteta. One imaju najmanji stepen investicionog rizika i uop{teno se nazivaju “prvoklasne obveznice” (“gilt edge” - zlatna granica). Isplate kamata su za{ti}ene velikom ili izuzetno stabilnom maròm, a glavnica je bezbedna. âk i ako je mogu}e da do|e do promene raznih za{titnih elemenata, nije verovatno da takve promene mogu da oslabe su{tinski jaku poziciju ovih emisija.

Aa Obveznice sa rejtingom Aa procenjene su kao obveznice visokog kvaliteta po svim standardima. Zajedno sa rejtingom Aaa, one ~ine grupu koja se uopsteno naziva “obveznice visokog stepena”. Rejting im je niì od rejtinga najboljih obveznica zato {to za{titne marè nisu tako velike kao kod vrednosnih papira sa rejtingom Aaa, ili zato {to fluktuacija za{titinih elemenata moè imati ve}u amplitudu, ili postoje neki drugi elementi zbog kojih dugoro~ni rizik moè izgledati ne{to prisutniji nego kod vrednosnih papira sa rejtingom Aaa.

A Obveznice sa rejtingom A imaju mnoge povoljne investicione karakteristike i smatraju se za obligacije vi{eg srednjeg stepena. Faktori koji daju sigurnost glavnici i kamati procenjeni su kao adekvatni, ali ove obveznice mogu da sadrè elemente koji nagove{tavaju osetljivost na pogor{anje rejtinga u budu}nosti.

Baa Obveznice sa rejtingom Baa procenjene su kao obligacije srednjeg stepena, odnosno one nisu ni veoma za{ti}ene niti nedovoljno obezbe|ene. Isplate kamata i bezbednost glavnice izgledaju trenutno adekvatne, ali odre|eni za{titini elementi mogu ili da nedostaju ili su mo`da nepouzdani za neki duì period vremena. Ovakve obveznice nemaju izrazite karakteristike investicionih obveznica, pa se ~ak moè re}i da poseduju i karakteristike {pekulativnog stepena.

PRILOZI

611

Ba

Za obveznice sa rejtingom Ba smatra se da imaju {pekulativne elemente, pa se za njihovu budu}nost ne moè re}i da je dobro osigurana. êsto je za{tita kamata i isplate glavnice veoma skromna, i nije bezbedna u slu~aju da u budu}nosti do|e do lo{ih vremena. Nesigurnost pozicije je glavna karakteristika obveznica ove kategorije.

B Obveznicama sa rejtingom B uglavnom nedostaju karakteristike poèljnih investicija. Sigurnost isplata kamata i glavnice ili potraìvanja drugih uslova ugovora za neki duì vremenski period je mala.

Caa Obveznice sa rejtingom Caa su lo{eg renomea. Kod takvih emisija moè do}i do izostanka pla}anja ili su mo`da prisutni elementi opasnosti u pogledu glavnice i kamata.

Ca Obveznice sa rejtingom Ca predstavljaju obligacije sa visokim {pekulativnim stepenom. Kod takvih emisija }e ~esto do}i do izostanka pla}anja ili imaju druge izrazite nedostatke.

C Obveznice sa rejtingom C su obveznice najniè kategorije i za emisije koje su tako klasifikovane moèmo smatrati da imaju izuzetno malo izgleda da ikada dostignu ugled investicionih obveznica. ____________ 6) Izvor: Moody”s Bond Record, January 1988.godine, str. 1.

9. REJTING ZEMALJA DU@NIKA - POLITI^KI I FINANSIJSKI RIZIK

Zemlja / Dràva

Finansijski transf

er rizik

Otplata duga

(% izvoza)

Zemlja/ Dràva

Finansijski transf

er rizik

Otplata duga

(% izvoza)

1. Alìr B + 58,6 44. Libija B bezna~ajan 2. Argentina B - 52,6 45. Malinezija B 14,4 3. Australija A 23,2 46. Meksiko B 44,6 4. Austrija A + 21,6 47. Maroko B + 31,6 5. Belgija A - 3,2 48. Holandija A bezna~ajan

PRILOZI

612

6. Bolivija C + 40,0 49. Novi Zeland A + 19,9 7. Brazil C + 66,3 50. Nikaragva C 195,9 8. Bugarska B 26,3 51. Nigerija D + 30,2 9. Kamerun B - 30,4 52. Norve{ka A + 36,5 10. Kanada A - 8,3 53. Oman B + 15,2 11. ^ile B - 36,4 54. Pakistan B - 31,8 12. Kina B - 8,7 55. Panama B - 41,2 13. Kolumbija B - 40,4 56. Peru C 23,3 14. Kosta Rika B - 65,3 57. Filipini B - 32,2 15. ^ehoslova~ka B - 19,3 58. Poljska C 56,0 16. Danska A 8,8 59. Portugal A - 48,3 17.Domink.Repub D + 60,8 60.Porto Riko A + bezna~ajan 18. Isto~na Nema~ka

B + 27,0 61. Rumunija B + 26,3

19. Ekvador B - 58,1 62. Saudi Arabia

A bezna~ajan

20. Egipat C 49,3 63. Singapur A 1,8 21. El Salvador B - 33,4 64. Ju`na Afrika B 27,9 22. Finska A + 12,0 65. Ju`na

Koreja B + 19,8

23. Francuska A 6,4 66. [panija A 20,4 24. Gabon A - 16,4 67. [ri Lanka C 32,7 25. Gr~ka A - 23,0 68. Sudan D 80,3 26. Gvatemala A - 44,7 69. [vedska A + 22,0 27. Gvineja B - 31,3 70. Sirija C - 21,8 28. Haiti B - 16,3 71. Tajvan A + 4,3 29. Honduras C + 34,4 72. Tajland B 16,8 30. Hong Kong A bezna~ajan 73. Tunis B - 28,2 31. Ma|arska B - 50,2 74. Turska C - 60,1 32. Indija C + 25,7 75. SSSR C 20,8 33. Indonezija B 34,0 76. UA Emirati A bezna~ajan 34. Iran B - nema pod 77. Vel.

Britanija A + bezna~ajan

35. Irak C 25,4 78. SAD B + bezna~ajan 36. Irska A 11,2 79. Urugvaj A - 45,0 37. Izrael B - 32,5 80. Venecuela B + 46,5 38. Italija A - 17,5 81. Zap. Nema~. A + 7,0 39. Obala Slonova~e

C + 42,5 82. Jugoslavija B 35,8

40. Jamajika B - 44,8 83. Zair C 21,1 41. Japan A bezna~ajan 84. Zambija C 14,1 42. Kenija C 34,4 85. Zimbabve C - 27,6 43. Kuvajt B bezna~ajan

____________

PRILOZI

613

7) Izvor: Bankers Monthly, October 1990.godine, str. 68. Napomena:

K L J U ^ N E R E ^ I ADEKVATNOST KAPITALA (Kapital Adequacy): Nivo kapitala koji omogu}ava banci da apsorbuje (kreditne) gubitke i omogu}ava adekvatna sredstva za odràvanje poslovanja banke. AKREDITIV (Letter of Credit): Garancija pla}anja izvozniku od strane banke, kad se ispune odgovaraju}i ugovoreni uslovi. AKTIVA BILANSA BANKE (Asset of Bank Balance Sheet): Leva strana bilansa banke, koja predstavlja imovinu banke u raznim oblicima izraènu u novcu. BANKA (Bank): Samostalna profitno rijentisana depozitno-kreditna finansijska institucija, koja posluje u okviru sistema centralne banke. BANKARSKI AGREGATI: Leva strana bilansa, aktiva ili imovina banke izraèna u raznim oblicima plasmana, gde su najva`niji kreditni plasmani i plasmani u hartije od vrednosti. BANKARSKI PORTFOLIO (Bank Portfolio): Homogeni deo aktive ili pasive banke u okviru kojeg se mogu planirati i pratiti profit, bankarski rizici i njima upravljati. BANKARSKI RESURSI: Desna strana bilansa, pasiva ili obaveze banke (bez deoni~kog kapitala) izraène kao depoziti i uzeti krediti. BANKE VISOKIH PERFORMANSI (High Performance Banks): Banke koje imaju znatno ve}e stope prinosa na aktivu ili deoni~ki kapital nego druge banke u ‘peer’ grupi. BILANS BANKE (Bank Balance Sheet): Finansijski izve{taj odnosno pregled koji reflektuje aktivu (sredstva) banke i izvore finansiranja aktive (obaveze) banke. BILANSNI PORTFOLIO RIZICI BANKE (Bank Balance Sheet Portfolio Risks): Poslovni rizici vezani za pojedine delove aktive banke, kao {to su kreditni portfolio i investicioni portfolio. Naj~e{}i su: kreditni rizik, rizik kamatne stope, rizik isporuke i rizik revizije. BONITET BANKE (Bank Solvency): Sposobnost banke da odgovara svojim obavezama i da profitabilno posluje. BONITET HARTIJE OD VREDNOSTI (Solvency of Security): Mogu}nost naplate hartija o roku dospe}a od emitenta. DEBITNA KARTICA (Debit Card): Kupovina debitnom karticom podrazumeva istovremeno zaduènje ra~una njenog imaoca. DEONI^KI KAPITAL (Equity Capital): Kapital obezbe|en od deoni~ara, koji ima tri funkcije: za{titu kreditora i depozitara, bazu za regulaciju i sredstva za redovno poslovanje. DEPOZITI PO VI\ENJU (Demand Deposit): Depoziti koji su isplativi na zahtev. DEPOZITI OROÊNI (Time Deposits): Depoziti ~ija isplata mora da bude najavljena. DEREGULACIJA BANKARSKOG POSLOVANJA (Deregulation of Banking Business): Proces popu{tanja ili eliminisanja propisanih ograni~enja. DEVIZNI KURS (Exchange Rate): Cena strane valute izraèna u doma}oj valuti. DEVIZNO TR@I[TE (Exchange Currency Market): Trì{te gde se prodaju i kupuju devize; moè da bude zatvoreno i otvoreno. DIREKTNO KREDITIRANJE (Direct Credit): Kreditiranje koje uklju~uje samo kreditora i korisnika kredita, tj. ostvaruje se bez brokera ili posrednika. DISKRECIONI NAPOR (Discretionary Effort): Napor zaposlenih na koji samo oni imaju isklju~ivo pravo kori{}enja.

KLJUČNE REČI

616

DISKRIMINACIONA ANALIZA (Discriminatory Analysis): Kori{}enje klju~nih koeficijenata ili specifi~nih kombinacija koeficijenata za izvr{enje finansijske analize. EFEKTIVNOST POSLOVANJA BANKE (Effectivity of Bank Business): Okrenutost banke ka spoljnim faktorima i ostvarivanje rezultata na trì{tu (profita). EFIKASNOST POSLOVANJA BANKE (Efficiency of Bank Business): Okrenutost banke ka internim faktorima poslovanja, na racionalno poslovanje (smanjenje tro{kova). EKONOMI^NOST POSLOVANJA BANKE (Good Mangement of Bank): Poslovni napori banke u cilju minimiziranja tro{kova na jedinicu prihoda ili maksimiziranja prihoda na jedinicu tro{kova. EKONOMIJA OBIMA (Economic of Scale): Redukcija prose~nih tro{kova u dugom vremenskom periodu kao rezultat porasta obima. MULTIPLIKATOR DEONI^KOG KAPITALA (Equity Multiplier-EM): Pokazuje odnos ukupne aktive prema ukupnom deoni~kom kapitalu. EMITOVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI (Issue of Securities): Naj~e{}e se emituju deonice i obveznice. Vr{e ih emitenti (dràva, preduze}e, banka, fond) u cilju javne prodaje i prikupljanja nov~anih sredstava za poslovne poduhvate. FAKTORI ANALIZE I OCENE KREDITNE SPOSOBNOSTI ZAJMOTRA@IOCA (Factors of Creditworthiness): To su karakter (caracter), kapital (capital), kapacitet (capacity), zaloga (colateral) i trì{ni uslovi (conditions). Poznati su pod izrazom ‘five Cs’. FAKTORING (Factoring): Avans kredita pri ~emu jedna strana kupuje potraìvanja od druge strane uz diskont, bez preuzimanja rizika naplate kredita. FDIC (Federal Deposit Insureance Corporation): Federalna korporacija za osiguranje depozita, osnovana 1933. Od 1981.godine osigurana suma po jednoj {tednoj partiji kod jedne banke je $ 100.000. FINANSIJSKE INOVACIJE (Financial Inovations): Izmene ili novi na~in obavljanja posla – novih proizvoda ili uluga – koji su implementirani da bi prevazi{li limite (naj~e{}e regulatorna ograni~enja). FINANSIJSKI LEVERID@ (Financial Leverage): Iznos duga kori{}en za finansiranje aktive banke. FINANSIJSKI PLASMANI BANKE (Bank Financial Investment): To je zbir svih oblika plasmana u aktivi bilansa banke. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE (Bank Financial Potential): To je zbir svih izvora sredstava koje banka usmerava u razli~ite vrste plasmana. FINANSIJSKI RIZIK (Financial Risk): Rizik nemogu}nosti da se ispune obaveze prema dugu. Rizik koji rezultira iz kori{}enja duga. FINANSIJSKO TR@I[TE (Financial Market): Mehanizam za efektivnu prodaju i kupovinu finansijske aktive. Njega ~ine: trì{te novca, trì{te kapitala i devizno trì{te. FJUÊRSI (Futures): Kupovina i prodaja ugovora za odloènu isporuku kojom se stupa u jednu organizovanu razmenu. .FUNKCIJE BORDA DIREKTORA (Functions Board of Directors): 1. da utvr|uje op{te ciljeve i politiku banke za ostvarivanje ciljeva; 2. da vr{i izbor sposobnih ljudi; 3. da daje savete menad`ment timu; 4. da ohrabruje druge da {tite banku; 5. da imenuje ljude iz obezbe|enja; 6. da formira odgovaraju}e komitete i prati odgovornost komiteta; i 7. da vr{i monitoring performansi banke i zaposlenih u nezadovoljstvu politikama i svim regulatornim zahtevima.

KLJUČNE REČI

617

GAP SREDSTAVA (Gap of Assets): Razlika izme|u aktive po varijabilnim kamatnim stopama i pasive po varijabilnim kamatnim stopama. GLOBALIZACIJA FINANSIJSKIH TR@I[TA (Globalization of Financial Markets): Podrazumeva rast i ja~anje poslovne aktivnosti doma}ih banaka sa bankama u svetu. HED@ER (Hedger): Onaj ko koristi trì{ta fju~ersa da za{titi sebe od gubitaka kao posledice kretanja kamatne stopa. HED@ING (Hedging): Delovanje na trì{nu poziciju fju~ersa suprotno postoje}oj poziciji na trì{tu gotovine tako da se minimizira rizik finansijskih gubitaka od nepovoljne promene cene: kupovina ili prodaja fju~ersa kao privremenog supstituta za gotovinsku transakciju koja }e se desiti kasnije. IMID@ BANKE (Bank Image): Percepcija banke od strane lokalnih gra|ana. INDUSTRIJA FINANSIJSKIH USLUGA (Financial Service Industry): Tradicionalni finansijski posrednici i sektori i afilijacije nefinansijskih firmi, koje obezbe|uju finansijske usluge kao {to su krediti, prihvatanje depozita, transfer sredstava. INFLATORNA OÊKIVANJA (Inflatory Expectation): Anticipirana stopa promena u cenama. Ona se reflektuje na nominalnu kamatnu stopu koja uverava investitore u specifi~nu realnu kamatnu stopu. INSTRUMENTI FINANSIJSKOG TR@I[TA (Financial Market Instruments): Ima dve vrste instrumenata: kratkoro~ne finansijske instrumente (novac i hartije od vrednosti do jedne godine – komercijalni papiri, depozitni certifikati, bankarski akcepti) i dugoro~ne finansijske instrumente (dugoro~ne hartije od vrednosti preko jedne godine – deonice, obveznice, zalo`nice). INVESTICONA BANKA (Investment Bank): Banka koja priprema emisiju, kupuje i distribuira (prodaje) nove hartije od vrednosti. IZLO@ENOST RIZIKU DEVIZNOG KURSA (Foreign Currency Risk Exposure): To je izloènost banke rizicima promene deviznih kurseva. Postoje tri vrste izloènosti riziku deviznog kursa: transakciona, bilansna i ekonomska. KONCEPT ALM (Asset/Liability Mangement Concept): Koordinacija svih bilansnih kategorija u cilju makimiziranja bogatstva deoni~ara.To je koncept integralnog upravljanja aktivom i pasivom i odnosima aktive i pasive. Obuhvata faktore kamatne stope, dospe}a, nivoe rizika, koji uti~u na profitabilnost banke tokom vremena. KORPORATIVNA KULTURA (Corporative Culture): Svaka banka, kao samostalni finansijski entitet, ima neka svoja obele`ja po kojima je prepoznatljiva me|u drugim sli~nim bankama, ~iji se skup naziva korporativnom kulturom. KORPORATIVNA MISIJA (Corporative Mision): To je razlog, svrha ili su{tina postojanja banke u privrednoj i dru{tvenoj sredini. Jednom kad je definisana, misija banke treba da ostane fokus usmeravanja energije zaposlenih u periodu od deset ili dvadeset godina. Profit i liderstvo su rezultat pravilno orijentisane misije banke. KREDIT Credit): Poti~e od latinske re~i credito.To je sporazum ili ugovor kojim se neka vrednost – roba, usluga ili novac – daje u zamenu za obe}anje da }e se platiti nekog kasnijeg datuma. Ima bankarsko, analiti~ko i knjigovodstveno zna~enje. KREDIT SKORING SISTEM (Credit Scoring System): Predvi|a kreditnu sposobnost zajmotraìoca kori{}enjem statisti~kih metoda (multipla diskriminaciona analiza, bodovni skoring modeli). Kredit skoring sistem predvi|a verovatno}u otplate kredita na bazi podataka iz zahteva za kredit i drugih podataka (prihod, broj kreditnih partija, vreme boravka na jednom mestu).

KLJUČNE REČI

618

KREDITNA KARTICA (Credit Card): Plate`na kartica izdata osobi sa zadovoljavaju}im kreditnim rejtingom za maloprodajnu kupovinu ili davanje unapred gotovine iz ranije odobrene kreditne linije. KREDITNA LINIJA (Line od Credit): Maksimalni iznos raspoloìvog kredita za kreditnu karticu, koji kreditor moè da menja u bilo koje vreme, i raspoloìva sredstva zajmotraìocu za odre|eni period na bazi revolvinga. KREDITNA SPOSOBNOST ZAJMOTRA@IOCA (Creditworthiness of Borrower): Op{ta kvalifikacija za odobravanje kredita zajmotraìocu bazirana na kreditnoj istoriji zajmotraìoca, na mi{ljanju kreditora ili na primeni determinanti kredit skoring metoda, ako se koristi. KREDITNI PORTFOLIO (Loan Portfolio): Deo plasmana sredstava banke putem kredita grupisan po vrsti kredita (komercijalni, stambeni i potro{a~ki), delatnostima, tipu korisnika kredita, roku dospe}a, kamatnoj stopi itd. To je najve}i i najzna~ajniji portfolio aktive u komercijalnom bankarstvu. KREDITNI RIZIK (Risk of Credit): Rizik da korisnik kredita ne}e vratiti kredit prema uslovima u originalnom ugovoru o kreditu. Kreditni rizik je jedan od primarnih rizika u kreditiranju, kao i rizik kamatne stope. KU]NO BANKARSTVO (Home Banking): Kori{}enje kompjuterskih terminala u ku}i sa pristupom ban~inim ra~unima i izvr{nim transakcijama. LIKVIDNOST BANKE (Bank Liquidity): Sposobnost banke da izmiruje svoje teku}e finansijske obaveze. Adekvatna likvidnost zna~i da je banka sposobna da zadovoljava potrebe depozitara za podizanjem novca i potrebe zajmotraìlaca za kreditom ili gotovinom. NETO IMOVINA BANKE (Net Asset of Bank): Ukupna aktiva minus ukupne obaveze u pasivi banke (sem deoni~kog kapitala). NETO KAMATNA MARGINA (Net Interest Margin): Razlika izme|u prose~no agregirane stope zarade na kreditni ili investicioni portfolio minus prose~na agregirana stopa obaveza i kapitala. NETO PROFITNA STOPA (Net Profit Margin): Merenje neto prihoda generisanog od svake jedinice bruto prihoda. NETO SADA[NJA VREDNOST (Net Present Value): Suma sada{nje vrednosti svih anticipiranih budu}ih ulaza minus inicijalni tro{kovi ili projektovani izdaci. NOMINALNA VREDNOST (Face Value): Odnosi se na nominalni {tampani iznos vrednosti na obveznici ili noti. OPTIMALNI PORTFOLIO (Portfolio Optimum): Portfolio koji optimizira ciljeve banke (t.j. maksimizira profit, minimizira tro{kove kapitala, diversifikuje rizik, doprinosi rastu). OSIGURANI KREDITI (Secured Loans): Krediti koji su obezbe|eni osiguranjem ili kolateralom. PASIVA BILANSA BANKE (Liability of Bank Balance Sheet): Obaveze banke iskazane u bilansu i kapital banke. PIR GRUPA (Peer Group): Uzorak grupe u okviru delatnosti (na primer, industrije finansijskih usluga, komercijalnih banaka) ~iji se finansijski izve{taji koriste da kreiraju ‘norme’ standarda za komparaciju racija (koeficijenata). PORTFOLIO MENA@MENT (Portfolio Management): Upravljanje pojedinim portfolijm banke (kreditima, hartijama od vrednosti) u cilju optimalnog doprinosa profitu banke.

KLJUČNE REČI

619

PROFITNI CENTAR (Profit Center): Poslovna jedinica banke – glavna filijala, filijala, ekspozitura koja generi{e profit kao.posledicu ostvarenih prihoda i rashoda. POVRAT NA DEONI^KI KAPITAL (Return on Equity-ROE): Neto prihod podeljen sa neto vredno{}u izraèn u procentima. RACIO ANALIZA (Ratio Analysis): Tehnika za utvr|ivanje operativnih karakteristika firme preko razvoja i evaluacije standardizovanih mera performansi. RASKORAK (Spread): Razlika izme|u nu|ene i traène cene. Kod kupovine hartija od vrednosti razlika izme|u pla}ene cene emitentu za hartiju od vrednosti i cene po kojoj je ona prodata. REGULACIJA (Regulation): Regulisanje, ure|ivanje ili ograni~avanje odre|enih poslova banaka raznim vrstama propisa u cilju limitiranja preduzimanja rizika. REREGULACIJA (Reregulation): Uvo|enje regulatornih ograni~enja dizajniranih da se usmere na specifi~ne programe ili procese primenjene za ‘nadmudrivanje’ prethodne regulacije. REVOLVING KREDIT (Revolving Credit): Aran`man putem koga korisnik kredita moè pozajmljivati i otpla}ivati prema potrebi tokom specifi~nog vremenskog perioda do utvr|enog maksimalnog nivoa pozajmljivanja. RIZIK (Risk): Rizik se defini{e kao neizvesnost neke posledice ili doga|aja. RIZIK KAMATNE STOPE (Interest Rate Risk): Verovatno}a da }e rast kamatnih stopa smanjiti vrednost finansijske aktive. RIZIK LIKVIDNOSTI (Liquidity Risk): Rizik da finansijska institucija ne}e imati adekvatnu gotovinu ili drugu likvidnu aktivu da zadovolji tra`nju. RIZIK NESOLVENTNOSTI (Insolvenci Risk): Rizik da }e institucija postati insolventna ili da }e obaveze prevazi}i aktivu. RIZIK SUVERENITETA (Sovereign Risk): Situacija kad kreditor nema legalna sredstva protiv suvereniteta korisnika kredita koji je propustio da izvr{i ugovornu obavezu. RIZIK ZEMLJE (Country Risk): Rizik da suvereni ili privatni korisnik kredita specifi~ne zemlje ne}e ili nije u mogu}nosti da ispuni svoje spoljne obaveze iz razloga koji su van uobi~ajenih rizika pozajmljivanja. SEKJURITIZACIJA (Securitization): To je prepakivanje lo{ih kredita u hartije od vrednosti odnosno proces u kojem provajder visokotro{kovnog kredita zamenjuje taj kredit niètro{kovnim institucionalnim investorom na trì{tu kapitala. SEKUNDARNE REZERVE (Secundary Reserves): Rezerve koje obezbe|uju za{titu likvidnosti za prognozirane potrebe u gotovini i za nepredvi|ene okolnosti. SEKUNDARNI KAPITAL (Secundaru Capital): Isplative povla{}ene deonice, subordinatne note i zalo`nice. SEKUNDARNO TR@I[TE HARTIJA OD VREDNOSTI (Securities Secundary Market): Trì{te koje uklju~uje prodaju starih (postoje}ih) hartija od vrednosti od postoje}ih vlasnika novim vlasnicima. SPOT TR@I[TE (Spot Market): Trì{te gde je isporuka trenutna i pla}anje trenutno. Spot trì{te poznato je i pod nazivom trì{te gotovine (cash market). STANDARD ADEKVATNOSTI KAPITALA (Capital Adequacy Standard): Utvr|eni nivo kapitala prema portfolio riziku, kori{}en od strane menadèra i personala regulatornih institucija pri odre|ivanju ‘zdravlja’ banke. STENDBAJ AKREDITIV (Standby Letter of Credit): Garancija da }e pojedina banka, ako bude potrebno, isplatiti izdavaoca komercijalnih papira po dospe}u.

KLJUČNE REČI

620

STRATEGIJSKE OPCIJE (Strategic Options): Alternativne strategije rasta i opstanka u deregulisanoj sredini. Tipi~ne strategije su: 1) kompanije sa kompletnim uslugama, 2) kompanije sa uslugama niskih tro{kova sa fokusom na uske proizvodne linije i 3) kompanije sa fokusom na specifi~ne potrebe korisnika. STRATEGIJSKO PLANIRANJE (Strategic Planning): Razvoj kontinuiranog procesa, koji se sastoji od: 1) formulisanja ciljeva, 2) evaluacije konkurentske snage i slabosti firme i 3) poslovnog plana. TRO[KOVNI CENTAR (Cost Center): Organizacioni deo banke – sektor, odeljenje, slu`ba koji gemneri{e tro{kove kao servis profitnim centrima i menad`ment timu banke. TR@I[TE KAPITALA (Capital Market): Trì{te dugoro~nih hartija od vrednosti (na primer, obveznica sa duìm rokom od jedne godine) i deonica. TR@I[TE NOVCA (Money Market): Trì{te kratkoro~nih debitnih instrumenata, obi~no sa kra}im rokom od jedne godine. UPRAVLJANJE LIKVIDNO[]U (Liquidity Management): Projekcija tra`nje za sredstvima i obezbe|ivanje adekvatnih rezervi za zadovoljavanje ovih potreba. UPRAVLJANJE OBAVEZAMA (Liability Mangement): Kori{}enje pasive ili pozajmljenih sredstava za udovoljavanje likvidnosti ili potrebe za sredstvima ili za osiguranje ili za pove}anje portfolija. VANBILANSNE AKTIVNOSTI BANKE (Off-Balance Sheet Activities): Obaveze koje se ne reflektuju na bilans banke kao {to su kreditna linija, akreditiv ili druge uslovne obaveze. VRU] NOVAC (Hot Money): Sredstva koja imaju brz tok ka ve}oj zaradi i kre}u se brzo kad se nudi ve}a zarada od druge institucije.

Bankarski menadzment

Documents

Transcript of Bankarski menadzment