Milenko Dželetović - Bankarski menadžment 3

7/30/2019 Milenko Deletovi - Bankarski menadment 3

1/26

233

X deo

BANKARSKI MEUNARODNI PLATNI PROMET

1. I SISTEMI MEUNARODNIH PLAANJA1.1. FENOMEN I KARAKTERISTIKEU savremenom svetu, realizovanje, bilo koje (uvoz i izvoz roba i usluga),

finansijske (uvoz i izvoz kapitala i novca) ili ma koje druge poslovne

transakcije u meunarodnim okvirima moe se obaviti samo posredstvommedunarodnog platnog prometa (MPP). Medunarodni platni promet je

posledica meunarodnih poslovnih odnosa u kojima dolazi do prometa irazmene stvari (posebno robe i novca) koji se vre narazliitim geograf- skimprostorima. Mogunost ukljuivanja nacionalnih privreda u svetsku trgovinu jeod velikog znaaja jer na taj nain dolazi do specijalizacije domae proizvodnje,odnosno do usmeravanja faktora proizvodnje u one sektore u kojima je

nacionalna privreda efikasnija, pa ih zemlja izvozi jer su jeftiniji, kvalitetniji pa

samim tim i konkurentniji na svetskom tritu. S druge strane, zemlja e uvozitione proizvode u ijoj su se proizvodnji dokazali kao uspeniji inostrani

proizvoai tako da dolazi do meunarodne specijalizacije, do meunarodnepodele rada.

Pod platnim prometom podrazumevaju se sva plaanja, tj. uplate i isplatekoje vre pravna i fizika lica preko banaka kao specijalizovanih finansijskihinstitucija, a sve u cilju izvravanja dospelih obaveza. Pod medunarodnimplatnim prometom ili meunarodnim plaanjima mogu se najuoptenijepodrazumevati plaanja koja se vre izmeu privrednih subjekata razliitihzemalja, tj. rezidenata razliitih pravnih i privrednih sistema. Plaanja izmeusubjekata koji uestvuju u MPP vre se po osno vu plaanja obaveza u vezi sa:

prometom proizvoda; izvravanja odreenih usluga i radova; plaanja u vezi sa duniko-poverilakim odnosima; kao i iz obaveza koje proizilaze iz finansijskih odnosa.Poslovima MPP bave se banke koje su u veini zemalja i jedino ovla -

ene institucije za obavljanje ove vrste posla, mada su mogua reenja da semeunarodnim platnim prometom bave i neke druge finansijske institucije kojese javljaju kao posrednici u izvravanju plaanja. Ko e se konkretno baviti


2/26

234

poslovima meunarodnog platnog prometa determinisano je na ma-kroekonomskom nivou, tako npr. u veini zemalja odobrenje za bavljenje ovimposlom dolazi od strane centralne banke, u nekim zemljama odobrenje dolazi

od strane nadlenih ministarstava, a u nekim od strane vlade. Razlog zbog egasu danas poslovi MPP povereni iskljuivo bankama proizilazi iz shvatanja da seovde radi o plaanjima izmeu lica koja ta svoja novana sredstva imajudeponovana kod matine banke ija se sedita nalaze u ra- zliitim dravama.Zbog toga takva plaanja imaju karakter meudravnih ili meunarodnihplaanja.

Banke, obavljajui meunarodna plaanja, zakljuuju posebne spora-zume sa odabranim bankama u drugim zemljama o meusobnoj saradnji uizvravanju naloga za plaanja svojih komitenata.1 Takvim sporazumomuspostavlja se medu bankama uesnicama poslovni korespondentski odnos, abanke koje su meusobno povezane takvim sporazumom nazivaju se ko-respondentske banke. Osnovni cilj i svrhauspostavljanjakorespondentskihodnosa meu bankama je uzajamna saradnja u bankarskim poslovima, u prvomredu u poslovima medunarodnog platnog prometa.2Uspostavljanjemkorespondentskih odnosa omoguuje se bre, efikasnije i ekonominijeobavljanje meunarodnih plaanja.

MPP je regulisan, s obzirom na znaaj koji ima za svaku zemlju, popravilu, jedinstvenim propisima. Kao to se vidi, dobro organizovan platni

promet sa inostranstvom je od znaaja ne samo za njegove uesnike, subjekte,ve i za dotine privrede zemalja koje su u njega ukljuene. Od toga kako jeorganizovan, zavisi i brzina plaanja, a time i racionalnije korienje deviznihsredstava, to moe neposredno uticati i na stanje platnog bilansa zemlje i njenaukupna privredna kretanja.

1.2. VRSTE MEUNARODNIH PLAANJA

Kao rezultat napred navedenih promena u svetskoj privredi u savre-

menim uslovima postoje tri sistema meunarodnih plaanja:1)Slobodno devizna plaanja (konvertibilan sistem plaanja)2)Klirinka plaanja3)Plaanja putem kompenzacija1)Slobodno devizna plaanja su takva plaanja kod kojih se potraivanja

steena u jednoj zemlji mogu koristiti za plaanja u bilo kojoj drugoj zemlji.Ona se praktino ostvaruju preko tekuih rauna koje banka jedne zemlje dri

1Dr ivota Risti, Trite novca, Beograd, 1990, str. 78.2 Ibidem.


3/26

235

kod inostrane banke - svog korespondenta. Ovo je redovan nain plaanjaizmeu zemalja koje imaju konvertibilnu valutu, a konvertibilnost valuta jeinae uslov za slobodna devizna plaanja. Meutim, ovakva plaanja vre izemlje koje nemaju vrstu valutu. U tom sluaju plaanja se vre u nekojkonvertibilnoj valuti. Ovaj sistem je najbolji jer se ostvarenim valutama,

izvozom robe i usluga u jednoj zemlji moe obaviti kupovina ili plaanje nesamo u toj zemlji ve i u svakoj drugoj. To znai da se slobodna deviznasredstva ne moraju utroiti tamo gde su steena. Ova osobina slobodnogdeviznog plaanja prua mogunost da se roba nabavi tako gde je onanajjeftinija i pod najpovoljnijim uslovima. Sem toga, ovaj nain plaanjaomoguava da finansijske transakcije realizujemo u to kraem vremenu.

Najrasprostranjeniji sistem plaanja je konvertibilan sistem koji po-drazumeva da dunika strana izmiruje svoje novane obaveze u konver-tibilnoj valuti. Osnovna pretpostavka korienja ovog sistema plaanja jeraspolaganje deviznim sredstvima, a to moe biti problem za one zemlje kojeimaju platno-bilansne potekoe. Znai, da ovaj sistem plaanja suava robnipromet sa onim zemljama koje nemaju dovoljno deviznih sredstava za

izmirenje obaveza prema stranim partnerima. Takoe, ovde se javlja i problemdeviznih kurseva koji se koriste prilikom obrauna plaanja.

Meutim, i pored svojih mana konvertibilan sistem plaanja deluje kaopodstiui faktor slobodne trgovine, zbog ega Meunarodni Monetami Fond

forsira prelazak na multilateralna plaanja slobodnim devizama kao svojosnovni zadatak. Takode, konvertibilan sistem plaanja obezbeujespoljnotrgovinskoj praksi upotrebu velikog broja razliitih kombinacija uslova inaina plaanja. Veliki broj razliitih instrumenata moe da se koristi u ovomsistemu plaanja u zavisnosti da li se radi o naplati u gotovom ili kreditnom poslu, isplati u roku, pre ili posle isporuke. O ovim razliitiminstrumentima i nainima plaanja bie vie rei u daljem tekstu.

2)Klirinka (vezana) plaanja se koriste izmeu dve ili vie zemalja usluaju da ne postoji konvertibilnost valuta. Kliring omoguava da semeunarodna plaanja izvravaju u domaim, nacionalnim valutama, bezupotrebe deviza. Kod klirinkih plaanja dolazi do sklapanja ugovora izme- udve zemlje pri emu se utvrduju robne liste, tj. vrste, a esto i koliine roba kojese mogu kupovati, odnosno prodavati u tim zemljama. Kliring moe bitibilateralni i multilateralni. Prvi oblik kliringa se javlja izmeu dve zemlje, adrugi kada imamo uee vie zemalja.

Kod klirinkog naina plaanja ne pojavljuje se efektivni novac zemaljuesnica u kliringu, ve se vrednost izvoza i uvoza u oba pravca iskazuje preko


4/26

236

jedinstvenog klirinkog rauna, otvorenog kod centralne banke. To znai daizvoznici i uvoznici vre obraun i naplatu svojih potraivanja od centralnebanke. Ugovorom o kliringu predvia se valuta u kojoj e se vriti obraunuvoza i izvoza. To je najee obraunski dolar. Takoe, ugovorom se predviai kako e se likvidirati eventualni saldo klirinkog rauna krajem godine, potoon ne bi trebalo da postoji. Meutim, saldo se u praksi uvek javlja i to kakodugovni (znai da je vrednost izvoza vea od vrednosti uvoza), tako i potrani(vrednost uvoza vea od vrednosti izvoza). Ovde je potrebno ista i da jepostojanje dugovnog salda negativnija pojava sa aspekta nacionalne ekonomije.

Pozitivna strana kliringa je to omoguava meunarodnu robnu razmenu bezkorienja konvertibilne valute. Na ovaj nain zemljama je omogueno daputem razmene (trampe) dou do vie ili manje potrebnih proizvoda, do kojihinae ne bi dolo zbog nedostatka vrstih valuta. Negativna strana kliringa je utome to se potraivanja steena u jednoj zemlji ne mogu koristiti za plaanja unekoj treoj zemlji gde su uslovi nabavke povoljniji. Negativna stranakliringaje ta to je potrebno da se uzajmna plaanja poklapaju, a to je u praksivrlo teko ostvarljivo. Istina, ovaj nedostatak se na neki nain otklanja putemuzajamnih beskamatnih manipulativnih kredita. Jo jedna loa strana kliringa jeta to robne liste u praksi esto sadre pojedine robe u odreenoj srazmeri, takoda je kupac prinuen da kupi i odreenu robu koja mu nije potrebna. Kao tosmo videli kliring ima vie negativnih neto pozitivnih strana. On je bio vie

produktpolitikih nego ekonomskih realnosti.Prema broju drava koje uestvuju u klirinkom nainu plaanja ra-

zlikuju se jednostrani, dvostrani i viestrani klirinzi. Jednostrani kliring je takavoblik plaanja gde dunici samo jedne drave svoja dugovanja prema stranimpoveriocima izmiruju uplatom u nacionalnoj valuti i to na zbimi raunklirinkog organa svoje zemlje. Naprotiv, kod bilateralnog kliringa, dunici izobeju drava izmiruju svoje ugovome obaveze u pogledu isplate cene unacionalnim valutama tih zemalja, a poverioci svoje potraivanje takoenaplauju u nacionalnoj valuti kod klirinkog organa svoje zemlje. Ako u ovomsporazumu uestvuje vie zemalja, tada je re o multilateralnom kliringu. Takavsluaj su imale zemlje lanice SEV-a.

Klirinki nain plaanja je dosta izgubio na znaaju raspadom SEV-a, i onje danas uglavnom supstituisan konvertibilnim sistemom plaanja. Kliring jeprihvatljiviji u odnosu na slobodna devizna plaanja u tom smislu to nezahteva izmirenje obaveze prema stranom partneru u konvertibilnoj valuti, jer je

ograniavajui faktor slobodnoj trgovini i zbog toga on gubi na znaaju.3)Kompenzacijom se vri razmena jedne robe za drugu a da se pri tome


5/26

237

ne koristi novac kao sredstvo plaanja. Po svom karakteru, ona je naturalnioblikrazmene koji se zadrao do danas. Vidimo da kompenzacija jako lii nakliring. Meutim, ono po emu se ona razlikuje od kliringa je to to se onajavlja na nivou preduzea, a ne na nivou zemlje. Znai, uvoznik sklapa ugovorsa ino finnom o kupovini robe, a istovremeno sa njom sklapa ugovor i o prodaji

domae robe u istom iznosu, tj. u istoj vrednosti. To ne znai da domaa kao iino firma nabavlja, odnosno prodaje robu iskljuivo za svoje potrebe, ona moeda izveze bilo iju robu, odnosno bilo kog proizvoaa iz svoje zemlje, a dauveze od ino izvoznika robu koja ne mora da bude vlasnitvo ino liferanta vebilo koje druge firme iz njegove zemlje. Poja- va kompenzacionih poslova u

dananjim uslovima meunarodne razmene predstavlja izraz potrebe da se naovaj nain prevaziu nestaice deviznih sredstava i razna administrativnaogranienja i zabrane koje su uvedene u pojedinim zemljama. Da bi mogao dase zakljui neki kompenzacioni posao sa stranim elementom potrebno je da seprethodno pronau takve vrste robe na domaem i stranom tritu, za koje suzainteresovani svi uesnici u kompenzaciji, da te robe imaju istu cenu i da jeisporuka terminski podeena tako da jedan od uesnika u kompenzaciji ne bikreditirao drugog.

Inae, operacije isporuke robe i usluga na opisan nain izvodi se po-sredstvom dve banke koje po nalozima svojih komitenata (nalogodavca)

otvaraju dokumentame akreditive u korist inostranog isporuioca (prodavca),

korisnika akreditiva. Svaka od ovih banaka nastupa kao komisionar svogkomitenta, s obzirom na to da ona otvara akreditiv u svoje ime, za raunkomitenta, a u korist izvoznika. Kada strani ili domai izvoznik ispuni svojuobavezu u pogledu isporuke robe, on o toj injenici podnosi svojoj akreditivnojbanci odgovarajua robna dokumenta i stie pravo da zahteva od suprotnestrane odgovarajuu kontra isporuku. Kompenzacioni poslovi se zasnivajuugovorom. Ovim ugovorom se vri dvostruka kupovina i prodaja, tj. svakiugovorenik se javlja u ulozi prodavca i kupca. U poslovnoj praksi i pravnoj

teoriji najee se kompenzacioni poslovi dele prema broju lica koja u njimauestvuju, tako da imamo i direktan proiren i triangulami kompenzacioniposao. U naem pravnom sistemu kompenzacioni poslovi predstavljajupropisani oblik (reim) izvoza i uvoza. Ovim poslom mogu da se bavepreduzea registrovana za vrenje poslova spoljnotrgovinskog prometa. Uvozrobe i usluga putem kompenzacionih poslova nije slobodan nego je uslovljen

pribavljanjem odobrenja od nadlenog organa. Nadleni dravni organodobrava kompenzacioni posao ako se izvoz u zemlje sa platnobilansnim

potekoama ne moe naplatiti u devizama, ako se izvozom robe i usluga plaa


6/26

238

uvoz energetskih i drugih sirovina i reprodukcionog materijala, uvoz ilizakupnina opreme koja je u funkciji izvoza ili uvoza robe od znaaja zasnabdevanje domaeg trita. Kompenzacione poslove odobrava nadleniorgan, a finansijske transakcije u vezi sa tim poslovima - organ nadlean zaposlove finansija, odnosno Narodna banka.

2. FUNKCIONISANJE MEUNARODNOGPLATNOG PROMETA 2.1.

KORESPONDENTSKI ODNOSI BANAKA

Institucije bez kojih se ne bi mogao zamisliti brz, efikasan i raciona- lanmeunarodni platni promet jesu banke, domae i strane, koje su dobroorganizovane i finansijski stabilne. U naoj zemlji kao to je poznato, po-slovima meunarodnih plaanja, bave se banke ,,sa velikim ovlaenjem, ,,Odbesprekomosti funkcionisanje meunarodnih plaanja, u kojima su pomenutebanke javljaju kao posrednici, zavisi ekonominost korienja raspoloivihdeviznih sredstava, a takoe i platni bilans zemlje.3

danas, organizovan preko meunarodnog bankarstva, a meu-narodno bankarstvo podrazumeva sistem medunarodnih, korespondentskih

odnosa. Zbog ovako velikog znaaja banaka i njihove meunarodne saradnjeesto se kae da su meubankarski korespondentski odnosi kima platnog

prometa uopte, a posebno MPP. esto se ne pravi razlika izmeu multi-nacionalnih banaka i meunarodnog bankarstva. Multinacionalne banke surezultat udruivanja kapitala vodeih svetskih banaka. One raspolauogromnim sredstvima, mreom filijala rairenoj p ocelom svetu i najsa-vremenijom tehnologijom. Sve ove injenice omoguuju im da dominantnokonkuriu svim vrstama bankarskih poslova nacionalnih banaka na terito-rijama na kojima posluju, da poslujui izvlae profite i ekstra profite a umnogim sluajevima i nepovoljno deluju na platnobilansna kretanja jedne ilivie zemalja. U stvari multinacionalno bankarstvo i korespondentski odnosi sudva oblika organizovanja meunarodnog bankarstva, s tim to se primat daje

ovom drugom.

4

U MPP korespondentski odnosi se uspostavljaju izmeu banaka razliitihzemalja. Putem korespondentskih odnosa izmeu banaka dolazi do njihovogblieg poslovnog povezivanja, boljeg upoznavanja i stvaranja uslova zameusobno poslovno poverenje, koje je vaan faktor u meuna- rodnom

3Ign. Kreimir Vrsaljko: Domai i meunarodni platni promet, Zagreb, 1976, str. 375.4Dr Miljko Trifunovi: MPP, bankarstvo i monetami sistem, Beograd, 1988, str. 5.


7/26

239

bankarskom poslovanju. Kako e jedna banka uspostaviti kores- pondentskeodnose, sa kojim inostranim banakama i u kojim zemljama, su pitanja koja

zavise u prvom redu od poslovnih potreba dotine banke, od veliine irazgranatosti baninog uea u MPP.

Normalno je da banka ima bar jednu korespondentsku banku u svakoj

zemlji sa kojom redovno obavlja poslove MPP za potrebe svojim komitenata.

Ako banka nema takvu korespondentsku vezu, morala bi da poslove platnog

prometa obavlja posredstvom svoje korespondentske banke u nekoj treojzemlji koja ima korespondentsku banku u odnosnoj zemlji u koju treba izvritiplaanje ili naplatu, to e svakako usporiti i poskupeti izvrenje posla. Zasvaku banku, koja stupa u ovakve odnose, je vrlo bitan pravilan izbor banke

korespondenta. Bitno je da se radi o bonitetnoj banci kod koje e domaa bankaotvoriti svoje tekue raune, to znai da joj poverava svoja sredstva na uvanjei rukovanje. Zato je potrebno, pre stupanja u razgovore o zakljuenjukorespondentskih odnosa, prethodno prikupiti pouzdane informacije o dotinojbanci kao to su:

godina osnivanja, su osnivai, sadanji glavni vlasnici banke, koliko iznose sopstvena sredstva (kapital, rezervni fondovi), koliko su tua sredstva (depoziti, tedni ulozi...), kako i gde su sredstva plasirana (krediti i ostala aktiva), rezultati poslovanja (raun dobitka i gubitka), vrste bankarskih poslova sa kojima se banka bavi, kakva joj je mrea poslovnih jedinica (filijala) u zemlji i inostranstvu, ko su joj korespondenti u drugim zemljama, itd..5Ove podatke korespondentskih odnosa izmeu dve banke dolazi obino

na predlog jedne od njih u pismenoj formi. Korespondentski odnos je

uspostavljen kada ponudena banka pozitivno odgovori na predlog banke

predlagaa.Postoje dva naina na koji banke mogu da izvravaju svoja meusobna

plaanja:Prvo, najee i uobiajeno reenje sastoji se u tome da jedna od tih dvejubanaka ovlasti onu drugu banku da ona u svojim knjigama otvori tekui(kontokorentni) raun na ime prve banke, i da sva budua meusobna plaanja(uplate i isplate) izvri u korist odnosno na teret tog rauna. U ovom sluaju

5Dr ivota Risti: Trite novca, Beograd. 1990, str. 79.


8/26

240

nastaje kontrokorentni korespondentski odnos izmeu tih banaka, koje se tadanazivaju direktnim korespondentima.

Drugo mogue reenje za meusobna plaanja, ako nije dogovorenootvaranje tekueg rauna, sastoji se u tome da banke svoja meusobna plaanjaizvravaju putem svojih tekuih rauna kod treih banaka, dajui tim bankamanalog ili ovlaenje za izvravanje potrebnih plaanja u korist drugekorespondentske banke. Banke sa kojima su dogovoreni takvi odnosi nazivaju

se nekontokorentnim ili indirektnim korespondentima.6injenica da banka sa nekontokorentnim korespondentima ne moe

direktno regulisati meusobna plaanja, utie na smanjenje efikasnosti saradnjetih banaka i na stepen poslovnog poverenja kod izvrenja naloga za plaanje.

2.2. TEKUI (KONTOKORENTNI) RAUNI BANAKATekui rauni korespondentskih banaka preko kojih se neposredno obav-

ljaju meunarodna plaanja vode se najee u nekoj konvertibilnoj valuti ilivaluti jedne od zemalja u kojoj odnosne banke imaju svoje sedite. Ukolikozemlje nemaju konvertibilne valute, tj. ukoliko se plaanja vre u obraun- skim(klirinkim) valutama, onda poslovne banke po pravilu ne mogu imatimeusobne kontokorentne (tekue) raune, te se plaanja izvravaju putemposebnih zbimih rauna kod Centralnih banaka dotinih zemalja.

Sredstva jedne banke na tekuem raunu kod druge banke u inostran- stvupredstavljaju njeno devizno potraivanje, sa kojim ona moe u svakom trenutkuslobodno raspolagati za svoja plaanja, putem svojih naloga koje izdaje bancikod koje ima sredstva na raunu.

Banka moe kod iste korespondentske banke imati svoje tekue raune uraznim valutama, ukoliko je to u njenom interesu, i ako to propisi odnosnih

zemalja dozvoljavaju. Isto tako, blanka moe pored svog tekueg rauna imatikod svog korespondenta i neke druge raune za posebne poslovne namene kaoto su: depozitni raun, raun za sredstva pokria za otvorene akreditive itd.

Iznos sredstava u pogledu gomje granice koji banka moe drati na svojimtekuim raunima kod svog korespondenta odreuje zavisno od obima iuestalOsti poslova platn og prometa, vodei pri tom rauna o odr- avanju

stalne likvidnosti.Tekui raun koji jedna banka otvara kod svoje korespondentske banke

predstavlja za nju nostro-raun (od italijanske rei nostro-na) i tako seobino i naziva. Za bannku kod koje je raun otvoren to je lo ro-raun (oditalijanske rei loro-njihov). S obzirom na to da na nostro raunima banka mora

6 Ibidem, str. 81.


9/26

241

da dri stalno izvestan deo svojih sredstava radi odravanja likvidnosti i da na tasredstva obino ne dobija kamatu, razumljivo je da e svaka domaa banka dase zalae za otvaranje tekueg rauna svog korespondenta kod nje.

Za sve otvorene tekue nostro-raune kod inostranih korespondenata,banke nalogodavci vode analogne raune u svom knjigovodstvu, na kojimaknjie sva plaanja i naplate putem tih rauna. Na bazi primljenih izvodatekuih rauna kod korespondenata vri se kontrola saglasnosti knjienja svihobavljenih prometa (priliva i odliva sredstava) na tim raunima, kao imeusobna provera salda na tim raunima u dogovorenim periodima. Za bankei uopte za odravanje zdravih odnosa u meunarodnim plaanjima, vrlo jebitno sprovoenje stalneaumosti u knjienjima i uopte u poslovanju banaka.

Karakteristike savremenih plaanja posledica su odreenih promena kojesu zahvatile bankarstvo, kao oblast preko koje se neposredno odvijaju plaanjasa inostranstvom, i ubrzanih nauno-tehnolokih pronalazaka, tj. razvojatelekomunikacionih sistema i kompjuterskih tehnologija. Osnovne

karakteristike savremenog bankarstva koje su u znatnoj meri opredelile i

meunarodna plaanja mogli bismo saeto izneti kroz nekoliko taaka: koncentracija bankarstva i deregulacija njegovog poslovanja; sraivanje bankarskog i industrijskog kapitala; ukidanje meusobne konkurencije i stvaranje fmansijskih monopola; stvaranje personalne unije izmeu vlasnika monopola i vladajuih

krugova u dravi.Kao rezultat svega do sada reenog dolazimo do pojma banke kao

specijalizovane finansijske institucije koja mobilie i distribuira slobodnanovana sredstva, bavi se platnim prometom u zemlji i inostranstvu, vri nizkorisnih uslunih poslova a sve u cilju ostvarenja svog osnovnog motiva, a to jeprofit u granicama rentabilnog poslovanja. Navedene karakteristike savremenog

bankarstva uticale su na poveanje obima posla banaka, to je podstaklo bankeda rade bre, efikasnije, da uvode sve novije i novije instmmente plaanja iobezbeenja plaanja.

Nauno-tehnoloka otkria u oblasti automatike i elektronike neposredno

su unapredila bankarsko poslovanje, to se pozitivno odrazilo i na meunarodnaplaanja. Uvoenje elektronskih ureaja u poslovanje, tj. elektronska obradapodataka omoguuje bre transferisanje sredstava izmeu banaka. Elektronskatehnika primenjena u bankama ima sledee karakteristike:

sposobnost da vri veoma veliki broj operacija; sposobnost da se velikom brzinom obrauju podaci; ljudski rad svodi se na minimum;


10/26

3. DEVIZNO POSLOVANJE I BANKE

242

raspolae tanou i preciznou; smanjuje trokove; unapreuje produktivnost.7Devizni poslovi jesu poslovi u zemlji sa inostranstvom, koji mogu da utiu

na stanje u bilansu plaanja zemlje i na intervalutnu vrednost domae valutedotine zemlje. Devizni poslovi, kao takvi, egzistiraju u uem i irem smislu. je re o poslovanju izmeu banaka kod obavljanja platnog prometa sainostranstvom, a to znai odobravanje iznosa deviza na raun kupca kod nekoginostranog korespondenta, tada se radi o deviznim poslovima u uem smislu.Trgovanjem inostranim sredstvima za plaanje kao to su devize, menice,ekovi i valuta (u obliku novanica i sitnog kovanog novca), smatra sedeviznim poslovanjem u irem smislu. Vei deo deviznih poslova po praviluspada u neutralne bankarske poslove, jer se kod tih poslova banka javlja u

ulozi posrednika. Jedan deo deviznih poslova spada u aktivne ili pasivne

bankarske poslove, kada banke prikupljaju slobodna devizna sredstva i kada na

bazi deviznih depozita daju kredite svojim ko- mitentima. Banke mogu da

obavljaju devizne poslove koji spadaju u grupu sopstvenih bankarskih poslova.

Na kraju, banke mogu obavljati poslove koji spadaju u grupu kontrolnih

poslova, poslove devizne kontrole.8U teoriji i praksi, devizni poslovi se obino dele na (1) promptne devizne

poslove, (2) terminske devizne poslove, (3) svop devizne poslove i (4) arbi-trane devizne poslove. Promptni devizni poslovi (spot ili kasa poslovi) jesuposlovi koji se realizuju odmah. Radi se o poslovima kupovanja i prodajedeviza u okvirima kojih obe ugovome strane moraju da stave jedna drugoj na

raspolaganje iznose koji su bili predmet zakljuenog posla, najkasnije iduegradnog dana po zakljuivanju posla. Ukoliko pri zakljuivanju deviznog poslanije ugovoren nikakav termin u pogledu dvostranog stavljanja na raspolaganje,

odnosno odstupanja novanih iznosa, koji su bili predmet zakljuenog posla,tada se smatra da je re o kasa poslovima.9 Terminski, pak, poslovireprezentuju poslove kod kojih se devize stavljaju na raspolaganje po

zakljuenju ugovora. Ovi poslovi se u praksi zakljuuju sa rokom do godinedana, a najee od 1, 3 do 6 meseci. Prvobitni cilj ovih poslova bio je da sekupac osigura od eventualne kasnije devalvacije domae valute, ali isto takokoriste se i za pekulacije kod kojih besisti terminski prodaju devize, koje jouvek nemaju, u oekivanju da e u roku moi da jeftinije kupuju devize u nadi

7Dr Predrag Trifunovi: Banke, BIGZ, Beograd, 1980, str. 87.8. Jovanovski, Devizni sistem i devizno poslovanje, Nauna knjigha, Beograd, 1988, str. 375.

9 Ibidem, str. 376.


11/26

3. DEVIZNO POSLOVANJE I BANKE

243

da e one u roku biti skuplje nego to su ih platili. Ovi


12/26

244

devizni poslovi nazivaju se hedging poslovi, kod kojih se kupac

terminskim kupovanjem zatiuje od eventualnih gubitaka pri dobijanju (uvozu)kredita, dok se izvoznik osigurava prodajom deviza o roku, kada e ih dobiti.Devizni kurs, kod terminskih poslova formira se na drugaiji nain nego kodkasa - deviznih poslova i zavisi ne samo od ponude i potranje nego i od duinetermina, u prvom redu od stabilnosti valuta kojima se trguje. Ukoliko je

terminski devizni kurs vii od kasa-kursa razlika se naziva raport (dodatak), aako je nii naziva se deport (odbitak).10

Svop (swap) devizne poslove sklapaju iskljuivo banke kao poslove kodkojih se kasa devizni poslovi spajaju sa terminskim poslovima (jer se

promptnim devizama kupuju terminske devize). To pak znai da se kod tzv.swap posla vri meusobna zamena dve vrste deviza u odredenom periodu.Svop poslovi se u stvari zakljuuju radi izbegavanja rizika usled promena kursakod promptnih kupoprodaja deviza.

Konano, arbitrani devizni poslovi se efektivno nominuju kao poslovikod trgovanja devizama u kojima se zakljuivanje poslova kupoprodaje devizaostvaruju bez preuzimanja rizika i pod najpovoljnijim uslovima. To znai dapreuzimanje rizika nije spojivo sa pojmom arbitrae. Arbitrani devizniposlovi, poslovi kod kojih se, po pravilu, menjaju dve inostrane valute sa ciljem

da se iskoristi razlika izmeu kurseva ili kupovanje i prodaja iste valute radi

korienja razliitog kotiranja raznih trita. Ova vrsta deviznog posla imamakroekonomsku posledicu ili korist, jer pridonosi da se izravna- vaju kursevi

na svetskim tritima. Kod arbitranih deviznih poslovi treba imati u vidu to toje ta vrsta deviznog poslovanja vezana za prilino velike telefonske trokove, zaporez na promet na berzama, za eventualno gubljenje kamate itd. U gradovima

u kojima postoje velike berze, obino postoje i specijalizovana preduzea, kojase bave arbitraom, esto samo odreenom vrstom arbitrae. Najee searbitrani poslovi vre preko partnera koji se nalaze u gradu gde postoji drugavelika berza i dobitak se deli.11

Pored navedenih deviznih poslova mogu se spomenuti i sledei devizniposlovi: a) kupovina i prodaja stranih sredstava plaanja (valuta), b) robna inerobna devizna plaanja, c) robni krediti (akceptni, romburski, vinkula- cioni),d) inkaso poslovi, e) kompenzacioni poslovi i f) kupovina i prodaja plemenitih

metala.

10 Ibidem, str. 376.

" Ibidem, str. 377.


13/26

245

Sve banke kod nas nisu ovlaene za rad sa devizama i valutama, ve je topravo, prema naim deviznim propisima, u deviznom sistemu rezervisano zabanke koje ispunjavaju posebne uslove predviene zakonom o deviznomposlovanju. To su takozvane ovlaene banke koje devizna sredstva na de-viznim raunima mogu da upotrebe za plaanje u inostranstvu i za prodaju nadeviznom tritu. U deviznom sistemu Narodna banka kao i ovlaene banke,imaju poseban status.

Narodna banka je jedinstvena organizacija monetamog sistema. Njeno

mesto i uloga su od posebnog znaaja u razvoju i stabilnosti privrede. Narod- nabanka, za razliku od ostalih banaka koje pripadaju osnivaima iskljuivopripada dravi. U okvim svog poslovnog znaaja i pripadnosti, Narodna banka

ima i posebne zadatke u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.Narodna banka sprovodi mere jedinstvene devizne politike u deviznom

sistemu i obavlja sledee poslove: Sprovodi utvrdenu politiku kursa dinara i vri odreene intervencije na

deviznom tritu, saglasno utvrenoj politici kursa dinara; Organizuje meubankarski sastanak deviznog trita na osnovu odluke

koju donosi Vlada, kupuje i prodaje na meubankarskom sastanku (radiodravanja opte likvidnosti u meunarodnim plaanjima, kao i radiodravanja kursa dinara);

Propisuje nain vrenja platnog prometa sa inostranstvom i dajeuputstva za vrenje platnog prometa; Vri platni promet sa inostranstvom za potrebe drave i nj enih organa iorganizacija;

Daje odobrenja privredi u pogledu dranja deviza u inostranstvu, kao iu pogledu naina raspolaganja devizama;

Propisuje uslove za utvrivanje kreditne sposobnosti privrednihorganizacija i ostalih organizacija koje zasnivaju kreditni odnos sa

inostranstvom i vodi evidenciju kreditnog zakljuivanja; Vri deviznu kontrolu primenjivanja propisa i mera dravnih organa i

organizacija od ovlaenih banaka.

U deviznom sistemu posebno mesto i ulogu imaju poslovne banke koje

imaju ovlaenje od Narodne banke da mogu obavljati devizno poslovanje.Platni promet sa inostranstvom vri se preko banaka ovlaenih za poslove sainostranstvom. Kod ovih banaka se vode devizni rauni preduzea preko kojihse vre sva plaanja i naplaivanja u poslovanju sa inostranstvom.

Doraae poslovne banke mogu osnivati banke i ostale finansijskeorganizacije u inostranstvu u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju radi


14/26

246

podsticanja i kreditiranja izvoza robe i usluga i drugih poslova. Ove bankemogu biti sopstvene i meovite, u zavisnosti od toga da li su sredstva udruenasa stranim suosnivaem ili su iskljuivo sopstvena sredstva.

Poslovne banke, ovlaene za poslove sa inostranstvom, mogu osnivati uinostranstvu poslovne jedinice i to: stalna predstavnitva i delegatska mesta,privremena predsednitva, ekspoziture i informativne centre, a cilj je trajnijeobavljanje raznih bankarskih poslova.

Narodna bnka odgovoma je za odravanje eksteme likvidnosti zemlje, zaodravanje programiranih proporcija bilansa plaanja, za izvravanje planazaduivanja u inostranstvu, za sprovodenje politike deviznih rezervi, zaorganizovanje platnog prometa sa inostranstvom i za odravanje deviznog

kursa NBS u domenu deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostran-stvom realizuju sledee poslove:

realizovanje politike kursa dinara, poslove u vezi sa deviznim rezervama, poslove u vezi sa platnim prometom sa inostranstvom i odravanje

likvidnosti u plaanjima sa inostranstvom; vrenje kreditnih poslova sa inostranstvom, poslove u vezi sa deviznom kontrolom, poslove u vezi sa prometom zlata i ostale poslove u vezi sa deviznim poslovanjem i kreditnim odnosima sa

inostranstvom.

Narodna banka sprovodi utvrenu politiku kursa dinara. S obzirom na toda se kursevi inostranih valuta u odnosu na dinar formiraju na deviznom trituu saglasnosti sa utvrenom politikom kursa dinara, politika realnog kursadinara je sastavni deo ekonomske politike zemlje i posebno devizne politike.

Isto tako, politika kursa dinara obuhvata i posebne uslove i nainobraunavanja u spoljnotrgovinskoj razmeni sa zemljama sa kojima jezakljuen ugovor o klirinkom nainu plaanja.

Devizne rezerve zemlje komponuju:

1.Potraivanja na raunima u inostranstvu NBS ovlaenih banaka idrugih domaih lica,

2. Hartije od vrednosti koje glase na strane jedinice kojima raspolaeNBS, ovlaene banke i preduzea,

3. Monetamo zlato,4. Efektivni strani novac.Devizne rezerve se sastoje od stalnih deviznih rezervi i tekuih de - viznih

rezervi. Najmanji iznos stalnih deviznih rezervi i tekue devizne rezerve za


15/26

247

svaku godinu, kao i kriterijume za njihovo korienje utvruje NBS. Stalnimdeviznim rezervama rukuje Narodna banka Srbije. Vlada, na predlog Narodnebanke Srbije, odluuje o korienju stalnih deviznih rezervi. Narodna bankaSrbije podnosi vladi i Skuptini izvetaj o sprovoenju politike deviznih rezervi.Narodna banka kupuje devize za devizne rezerve na meubankarskom sastankujedinstvenog deviznog trita. Narodna banka moe se zaduivati u inostranstvuradi odravanja likvidnosti zemlje i u plaanjima sa inostranstvom, na nainpredvien zakonom. Isto tako, ona moe kupovati i prodavati devize uinostranstvu radi obezbedivanja odgovarajue valutne strukture deviznihrezervi kojima rukuje. Narodnabanka intervenie na meubankarskom sastankujedinstvenog trita devizama tekuih deviznih rezervi kojima rukuju radi

premoavanja vremenske neusklaenosti deviznog priliva i odliva i izvravanjaproporcija bilansa plaanja zemlje.

Radi odravanja opte likvidnosti plaanja prema inostranstvu NBSsprovodi utvrenu deviznu politiku i realizaciju platnog prometa.

Narodna banka moe da propie: a) da se unapred prijavljuju plaa- njainostranstvu; b) obavezu ovlaenih banaka da dre odreeni iznos u devizam aili drugim deviznim likvidnim plasmanima, kao minimalnu rezervu za

odravanje likvidnosti u plaanjima sa inostranstvom i druge mere. Narodnabanka moe da prodaje i kupuje dinare u inostranstvu ostva- ruje, u saglasnostisa utvrenom deviznom politikom uticaj u zasnivanju kreditnih poslova sa

inostranstvom, obezbeuje uvid u te poslove, u saglasnosti sa zakonom, i brineo sprovoenju platnih i finansijskih ugovora sa inostranstvom.U obezbeivanju sprovoenja politike kreditnih odnosa sa inostranstvom i

politike izvravanja obaveza po inostranim kreditima NBS igra znaajnu ulogu,pored istaknute fimkcije kontrole obima zaduivanja u inostranstvu. NBS moese zaduiti u inostranstvu u svoje ime i za svoj raun, sa rokom vraanja dogodinu dana radi odravanja likvidnosti u plaanjima sa inostranstvom uskladu sa projekcijom bilansa plaanja. Narodna banka moe zakljuiti kredit sarokom vraanja duim od godinu dana (osim kredita Meunarodnogmonetamog fonda) samo na osnovu posebnog zakona. Ovaj princip se odnosi na

garancije supergarancije i druge oblike jemstva koje daje Narodna banka.

U sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvoin, odnosno u deviznomsistemu i sistemu kreditnih odnosa sa inostranstvom, mogu da obavljaju

poslovne banke, koje ispunjavaju odreene uslove za vrenje tih poslova, kojesu dobile ovlaenje. Prema odredbama zakona o deviznom poslovanju posloveplatnog prometa sa inostranstvom, kreditne poslove vre banke koje ispunjavajupropisane uslove za vrenje tih poslova.


16/26

248

Narodna banka daje bankama ovlaenje za vrenje poslova platnogprometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom, i za obavljanje devizno-va- lutnihposlova u zemlji. Posle dobijanja ovlaenja za vrenje poslova sainostranstvom ovlaene banke se zapisuju u poseban registar koji vodiNarodna banka Srbije. Banka se moe baviti poslovima platnog prometa sainostranstvom i kreditnim poslovima sa inostranstvom ako ispunjava uslove za

obavljanje tih poslova i ako je sporazumom o osnivanju banke utvren postupaki ako su predviena sredstva za izvravanje obaveza i snoenje rizika uposlovanju sa inostranstvom. Ako se utvrdi da banka ne ispunjava jedan ili viepropisanih uslova ili joj se obim jednog ili vie uslova znatno smanjio pa nemoe uspeno obavljati poslove po datom ovlaenju, Narodna banka moe

oduzeti ovlaenoj banci dato ovlaenje.Poslovi koje vre ovlaene poslove banke u oblasti spoljno trgovinske

razmene, deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom su:12

Devizno-valutni i menjaki poslovi,Kreditni odnosi sa inostranstvom,Platni promet sa inostranstvom,Poslovi na jedinstvenom deviznom tritu,Poslovi u utvrivanju i sprovoenju projekcije bilansa plaanja,Poslovi u rukovanju deviznim rezervama iOstali poslovi.U devizno-valutne i menjake poslove spadaju poslovi koje vri ovla-

ena banka, i to:13 Kupovanje i prodaja deviza na inostranim deviznim tritima, radi

njihovog zamenjivanja,

Kupovanje i prodaja deviza na meubankarskom sastanku po kur-sevima po kojima e se dogovoriti;

Kupovanje od domaih i inostranih lica i prodaja tim licima devizapromptno po kupovnim i prodajnim kursevima formiranim na me-

ubankarskom sastanku, Meusobno kupovanje i prodaja promptno deviza po kursevima za koje

e se dogovoriti, Kupovanje od domaih drutveno-pravnih lica i prodaja tim licima

deviza promptno, u svoje ime i za raun tih lica, a kada ih kupuju oddomaih graanskih, pravnih i fizikih lica, odnosno prodaju ih tim

12 Isto, str. 383.13 Ibidem, str. 383-384.


17/26

249

licima, to ine u svje ime i za svoj raun, Otvaranj e, graanima i graanskim pravnim licima, deviznih rauna ideviznih tednih knjiica, obezbeujui pri tome tajnost podata- ka,

raspolaganje devizama koje imaju po osnovu potraivanja od ino-stranih banaka,

vre konverziju deviza na deviznom raunu na zahtev domaih iinostranih i domaih lica (menjaki poslovi koje mogu da vre poredovlaene banke i privredne organizacije i druga drutveno-pravna licai to na bazi ugovora sa ovlaenom bankom).

U okviru kreditnih odnosa sa inostranstvom banke vre sledee poslove:14 uzimaju i daju takozvane robne kredite, uzimaju kredite u inostranstvu

za uvoz robe i usluga i daju kredite inostranstvu za iznos robe i usluga,

uzimaju i daju finansijske kredite, uzimaju inostrane kratkorone kredite za poslove sa inostranstvom

kreditnih linija (bankarske kreditne linije),

pribavljaju sredstva izdavanjem obveznica na inostranom finansij-skom tritu,

pribavljaju sredstva inostranom finansijskom tritu, refinansiranjempotraivanja po odobrenim kreditima u inostranstvu,

primaju i daju depozite, i daju i uzimaju garancije, supergarancije idruge oblike jemstva u odnosima sa inostranstvom.

Kreditne poslove sa inostranstvom vre banke ovlaene za ove poslove.Banke, ovlaene za poslove sa inostranstvom, vre kreditne poslove u svojeime i za raun preduzea i druga drutveno-pravna lica. One mogu

14 Ibidem, str. 383-384.


18/26

1 Ibidem, str. 384.

250

da zakljuuju ugovore i da koriste, odnosno da daju kredite u inostranstvusamo u okvirima utvrenim sporazumom za preduzea i druga drutveno-pravna lica. Bankarske kreditne linije u inostranstvu mogu da zakljuuju u svojeime i za svoj raun banke ovlaene za poslove sa inostranstvom. Bankeovlaene za poslove sa inostranstvom, mogu uzimati i davati robne, finansijskei druge kredite u inostranstvu, bankarske kreditne linije i depozite, pribavljati

sredstva izdavanjem obveznica na stranom finansijskom tritu, uzimati kreditena osnovu zaloga (lombard) potraivanja po kreditima odobrenim inostranstvu,kao i davati uzimati garancije, supergarancije i druge oblike jamstva.

15

Platni promet sa inostranstvom obuhvata poslove otvaranja i likvidi- ranja

nostro i loro dokumentamih akreditiva, plaanja inkasiranih dokumenata,

prihvatanje menica i ekova, dostavljanje dokumenata domaim izvoznicima,plaanje inostranim liferantima itd. Poslove platnog prometa sa inostranstvomobavljaju ovlaene banke, koje se staraju o urednom na- plaivanjupotraivanja svojih komitenata i o ostvarivanju planova priliva i odliva deviza.

4. MEUNARODNO FINANSIJSKO TRITE,FINANSIJSKE INOVACIJE I BANKARSTVO

Na meunarodnim finansijskim tritima, a posebno na tzv. evrotritu,prisutne su brojne inovacije, koje su od poslovnog znaaja za preduzea i drugefinansijske subjekte. Kad to konstatujemo, imamo u vidu potrebu poboljanjaizvora finansiranja, identifikovanja naina obezbeenja od rizika finansiranja,ofanzivnog uticaja na prosenu trinu cenu kapitala i maksi- miziranja ukupnedobiti. U tom kontekstu, finansijsko trite reprezentuje trini mehanizam kojiosigurava neposredni kontakt ponude i tranje finansijskih resursa, koji mogubiti dugoronog i kratkoronog karaktera. Takvo poimanje meunarodnogbankarskog trita kao skupa specijalizovanih i nacionalnih trita novca ikapitala sa imanentnim institucijama, institutima, mehanizmima i

instrumentima, koji omoguavaju finansijsko posredovanje meu finansijskimsubjektima, transformaciju finansijske imovine odreenih finansijskih

subjekata, osiguranje finansijskih ulaganja od rizika, smanjenje trokovaulaganja i poveanja finansijskih zarada.

Intemacionalizacija fmansijskog trita kreirala je razliite oblikeevronota, kao svojevrsne inovacije na evrotritu u smislu da reprezentuju oblikkratkoronog zaduenja. Kao i svaka obveznice, evronota moe biti kuponska idiskontna, mada se u finansijskoj praksi savremenog sveta nalaze brojne


19/26

251

varijacije osnovnih oblika evronote. U sutini, evronote reflektuju kredite naosnovu kratkoronih obveznica (nota) sa kamatom koja varira sve do krajaperioda za koji daje kredit.

Evronote, koje se javljaju u dmgoj polovini 70-ih godina, jesu zapravo

obveznice na srednji rok kuponom. Evronote vuku kratkorone kamatne stope,koje se obraunavaju na principu estomesene kamate na london- skominterbankarskom tritu - tzv. - LIBOR. Kamata uveana za fiksnu maru plaase na svakih est meseci.

Revolving Acceptance Facility by Tenden (RAFT) reprezentuje ino- virani

oblik evronote koja se bazira na tzv. bankarskim akceptima. RAFT je, dakle,

aranman koji implikuje fundamentalne karakteristike RUF uz oslanjanje na

akcept koji se revolvira i na koji se plaa upisnika provi- zija. No, ako jeemitentu nepotreban revolving upis, onda mu je potreban NIF (Note Issuance

Facility) kod koga se emitent obavezuje ugovorom da osigurava plasman note

na tritu bez obzira da li novac daje banka ili odreeni investitor. Araner, uovom kontekstu, deluje kao agent emitenta, ali bez obaveze utvrivanja kamate,diskont, a dominacije nota i dr. Agent, dakle, samo dri zalihe nota i distribuiraih po ovlaenju. Zato se, u kraj- njoj instanci, RUF (Revolving UndervvritingFacilities) svodi na upisani NIF sa garantnom obavezom od strane upisnika.

Ove note se sada plasiraju investitorima. U celini posmatrano, reprezentativni

evronotni kredit (RUF) poima se kao sporazum izmeu kompanije koja emituje

prenosive hartije od vrednosti (note) - ili certifikate ako su banke emitentiagenta koji plasira emitovane hartije od vrednosti i gmpe finansijskih institucija

koje otkupljuju note ukoliko se ne prodaju.

Pored nota, kao jedan od oblika (etiri) ili gmpe hartija od vrednosti ,kodkojih dolazi do inovacija i kombinacija, obveznice sa fiksnom kamatom (Fixed

Coupon Bonds) reprezentuje klasian oblik finansijske aktive na evrotritu,poto predstavljaju prenosive hartije od vrednosti koje osigu- ravaju njihovimimaocima stalan prihod u vidu fiksne kamate sve do same otplate. Ove

obveznice jesu rasprostranjeni oblikemisije evroobveznica na tritu, pored venaraslog obima obveznica sa promenljivom kamatom i konvertibilnih obveznica

u ukupnoj emisiji.

U praksi se, isto tako, koriste i tzv. obveznice sa varantom, kao oblikevroobveznica. Ove obveznice se javljaju u formi konvertibilnosti i akcije, koje

nude firme, i u formi konvertibilnosti u druge obveznice, koje nude drava iuparadravni emitenti. Kod ovih obveznica svi su uslovi unapred fiksirani,naroito uslovi konverzije (kao pravo konverzije obveznice u akciju). No kadasu u pitanju tzv. obveznice sa varantom, akcije se kupuju po osnovupravakoje


20/26

252

se dobija od varanta. Na taj nain zajmoprimac dolazi do likvidnih sredstava,dok zajmodavac dobija novi tip finansijske aktive u vidu akcije.Za razliku od obveznica sa varantom, konvertibilne obveznice se emi- tuju

u fiksnu kamatu s pravom kupovine odreenog iznosa emitentu zajma.Japanska i amerika preduzea kod ovog oblika kredita, javljaju se kao glavniemitenti. Apoto nose poreske olakikce ove obveznice su atraktiv- ne i zaevropske investitore. Vrednost ovih hartija od vrednosti uglavnom zavisi od

prinosa na dugorone plasmane, od ekonomske pozicije emitenta na tritukapitala i od ispoljenih tendencija na berzama. U funkcionisanju ovog tipa

obveznica pojavljuju se u praksi odreeni problemi koji se naro- itoispoljavaju onda kada npr. neka japanska firma emituje konvertibilne obveznice

koje glase na neku drugu valutu - EVRO. Tu se nude dve opcije: ili mogunostkonverzije obveznica u akcije ili mogunost konverzije evra u dolare (ili nekudrugu valutu). To je potrebno zbog toga to su konvertibilne valute atraktivnesa stanovita nie kamatne stope, dueg perioda dospea, mogue anticipativneotplate i korienja prava konverzije u druge akcije po autonomnoj odlucidunika.

Pored prezentovanih i opisanih oblika evroobveznica, na tritu eg-zistiraju i hartije od vrednosti sa opcijom zamene otplate - konverzija iz jedne

valute u drugu. Konverzija je dozvoljiva iz razloga to je valutni kurs unapredfiksiran u procesu same emisije. Fiksirani valutni kurs vai za itav period

trajanja zajma. Ove obveznice sa fiksiranim kursom, kamatom i sa izboromnaplate su izuzetno rizine za zajmodavca i izuzetno povoljne za kreditore.No, da bi se redukovao rizik investitora lansirani su crtifikati o depozitu,

kao defanzivni plasmani finansijskih investitora. U stvari, ovi certifikati

reprezentuju svojevrsnu vezu izmeu trita novca i evroobveznice. Meu-sobno su inae supstitutivni na sekundamom tritu. Kamata im je fiksna.LIBOR je osnova za utvrivanje kamatne stope. No, u praksi se javljaju icertifikati o depozitu sa varijabilnom kamatom. Tu su jo i tzv. tap certifikati odepozitu i tzv. transche certifikati o depozitu, kao i tzv. multitranche tap

certifikati o depozitu, kao oblik kratkoronih hartija od vrednosti sa razliitimrokom dospea i promenljivom kamatom.

No, svetsko finansijsko trite zahvatilo je, tokom poslednjih godina,inovativni proces u formi iznalaenja potpuno novih finansijskih oblika ifinansijskih tehnika u procesu izvoenja finansijskih transakcija. Time jefaktiki nastupila nova faza inovacija i diversifikacija prenosivih hartija odvrednosti koje su razgradile klasini oblik finansiranja putem depozita i kre -dita, obogatile strukturu izvora sredstava finansijskih subjekata i investitora, i


21/26

253

unapredile bankarsko poslovanje u pogledu ronosti ponuenih hartija odvrednosti. Kada to konstatujemo imamo u vidu i pojavu novih oblikaevroobveznica, kao to su: (a) Discount Bond, (b) Drop Lock Bonds , (c)Extendable Bonds, (d) Party Paid Bonds, (e) Step Down Bonds, (f) Wings, itd.

U stvari, radi se o obveznicama kod kojih se utvruju niske cene poto sekamata plaa po dospeu (a) o kombinaciji obveznica sa fiksnom i promen-ljivom kamatom sa mogunou utvrivanja fiksne kamatne stope ukoliko senove kamate spuste ispod unapred utvrenog nivoa, (b) o obveznicama iji serokovi dospea mogu prolongirati ukoliko se novom obveznicom zameni staraobveznica, (c) o obveznicama s parcijalnim plaanjima koje investitorimaomoguavaju rast vrednosti u uslovima smanjenja otplata zbog niskih kamatnih

stopa, (d) o obveznicama sa degresivnim kuponima, (e) i obveznicama koje supo svom ustrojstvu konvertibilne u dravne obveznice (f) itd.

Prema tome, emisija i kupovina hartije od vrednosti kao vidovi izvora

finansiranja i oblika plasmana jesu refleksija finansijskih inovacija na

meunarodnim finansijskim tritima od posebnog znaaja za gotovo svefinansijske subjekte i investitore sa stanovita redukcije trokova finansiranja,optimizacije strukture finansiranja, diversifikacije plasmana slobodnih novanihsredstava, odravanja potrebnog nivoa likvidnosti i solventnosti transaktora,poveanja stepena rentabiliteta sredstava i finansijskih zarada, i minimiziranjarizika. Finansijske inovacije iniciraju promene na tritu novca i tritu kapitala,

a naroito na evrovalutnim tritima.

15

U okviru ireg talasa finansijskihinovacija pronaeni su kanali formiranja bankarskih resursa i mobilizacijeslobodnih novanih sredstava. Medu tim finansijskim instrumentima najvanijisu: (1) depozitni certifikati, (2) NOW rauni, (3) aranmani o rekupovinamahartija, (4) svip aranmani, (5) depozitni rauni novanog trita, (6) zajednikifondovi novanog trita i (7) overdraftaranmani.

Depozitni certifikati-certificates of deposits (CDs) jesu reprezentan- tna

specifinih vrednosnih papira. Bitne odlike ovih hartija jesu utrivost odnosnotransferibilnost, zadovoljavajui stepen likvidnosti, vea kamatna stopa uodnosu na klasine depozite, visoka novana denomiranost. Emisija i primamoplasiranje ovih hartija pripada uglavnom kmpnim bankama, a kupuju ih velika i

snana preduzea. Veoma je bitna uloga krupnih trinih posrednika na planupromocije i transfera. Sekundamo finansijsko trite i bankarski marketingigraju vanu katalizatorsku ulogu u pogledu upomog razvoja i jaanja ovog

15 OECD, Financial MarketTrends, Paris, 1989, str. 66-69. i M. Johnson: Eurobands - MNTs,

Comparate Finance, juni 1988, str. 31.


22/26

254

instmmenta mobilizacije bankarskih resursa. Kmpnije poslovne bankepoveavaju svoje potencijale u dobroj meri putem korienja ovog finansijskoginstmmenta. Primemo emitovana CDs nose kamatu koja je odreena stopomtranje za bankarskim kreditima, stepenom likvidnosti banke, prosenomkamatom na sekundamom novanom tritu, oekivanji- ma u pogledu kretanjakamatne stope i u pogledu kursa monetame politike. Uglavnom ovi faktori

odreuju i dospelost CDs. Zadovoljavajue kamateimogunost prodaje pre ugovorenog roka dospea doprinose aktivnosti CDs nanovanom tritu i visokim mobilizatorskim odlukama u oblasti formiranjabankarskih izvora.16

NOW aranmani - negotiable order of withdrawal, isto tako, reprezen-

tuju, specijalne raune kod banaka i tedionica, koji obezbeuju kamatu imogunost automatskog povlaenja sredstava depozitara. Tehniki, raunpripada kategoriji tednih aranmana sa normalnom kamatom, a i ustanov- ljenaje mogunost plaanja preko rauna. Institucionalizovanje ovih rauna izvrenoje sa ciljem da se izbegne zakonska restrikcija plaanja kamate na tekue raunei transakciona sredstva. Uvedeni su rauni koji pokrivaju tekua plaanja,obezbeuju likvidnost i nose odgovarajuu kamatu. Oni obezbeuju irefunkcije i kvalitet u odnosu na klasine tekue ili tedne raune i usled toga suznatno atraktivniji za nebankarske transaktore. Banke su preko ovih raunastvorile novi kanal privlaenja slobodnih finansijskih resursa i formiranja

finansijskog i kreditnog potencijala.

17

Sporazumi (aranmani) o rekupovini hartija - repurchase agreements,Report, RP -poput predhodnih, aranmani reprezentuju inovacioni instrumentnovanog trita i prikupljanja slobodnih novanih sredstava, poto se radi okratkoronim dravnim vrednosnim papirima koje banke privremeno tran-sferiu subjektima sa prolaznim vikovima likvidnih sredstava. Transakcije suprikrivene ugovorima u kojima se precizira jedinina vrednost hartija, cenatransfera, dospelost, i kamata. Na ovaj nain transaktori prelivaju slobodnafinansijska sredstva u banke potencijale i ostvaruju odgovarajui kamatniprihod. Najdui rokovi dospelosti su 90 dana, ali se prema ovom aranmanusredstva mogu povratiti ulagaima u znatno kraim rokovima. Ulagai biraju

samostalno rokove reprodaje hartija bankama, koji se mogu kretati u raspo-nima od jednog od 90 dana, i od toga zavisi nivo kamatnog prihoda. Otuda se

ovaj mehanizam smatra veoma pogodnim za ostvarivanje optimizacije

kratkoronih ulaganja sredstava od strane finansijskih investitora. Naime, preko

16Dr S. Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990.17Dr S. Jovi, op. cit., str. 147.


23/26

255

ovog aranmana obezbeuje se puno korienje novanih sredstava u periodukada su za nebankarskog transaktora slobodna. Transaktori odnosno ulagaisredstava ne snose trini rizik. Poto se ugovorima pokrivaju iznosi uloenihsredstava i odgovarajui kamatni prinosi. Kamatna stopa se odreuje premakretanju prosenih kamata na kratkoronom i dugoronom finansijskomtritu.18

Svip aranmani - sweep accounts, takoe, predstavljaju novu mo- gunostza utvrivanje salda na raunima komitenata, ali i novi finansijski instrumentbanaka za mobilizaciju slobodnih novanih resursa. U osnovi radi se utvrivanju individualnih margina likvidnih pozicija pojedinih transaktora natekuim raunima i intervencijama banke u sluaju probijanja gomje ili donje

granice likvidnih sredstava. Prema specijalnim ugovorima izmeu transaktora ibanke treba da se odrava nivo likvidnih sredstava u okvim instaliranih zona,pri emu banke u sluaju vikova likvidnih sredstava automatski vrekonverziju vika u kamatonosne hartije. Obmuto, u sluaju opadanja saldagotovine ispod donje granice banka e konvertovati hartije u likvidna novanasredstva. U sutini, banka u sluaju vika likvidnih rezervi moe prema ovomaranmanu ulagati sredstva u kratkorone hartije kakve su RP na osnovu egapostoji povezanost izmeu ugovora o reku- povinama i svip rauna. Poredmobilizatorske uloge, ove banke obavljaju ira ulogu katalizatorskogproiavanja novanih sredstava i aktiviranja potencijalno nekativnih novanih

sredstava.

19

18 Ibidem, str. 147.19 Ibidem, str. 148.


24/26

1 Ibidem, str. 148.

256

Poput svip aranmana, i depozitni rauni novanog trita - marketdeposit accounts, reprezentuju inovacioni finansijski instrument mobilizacijeslobodnih novanih sredstava i utvrdivanja kompetivne pozicije banaka urazvijenim zemljama. Kod ovih rauna odreuje se minimalni nivo depozitakoji treba da bude odravan, kao uslov da transaktor dobije od bankeodgovarajui trini prinos. Prinosi su odreeni prema prosenim trinimkamatama, a depoziti su osigurani od strane odgovarajue dravne ustanove.Kada nivo depozita padne ispod odreenog minimalnog iznosa, banka obarakamatnu stopu ili nivo kamatnog prihoda. U uslovima odravanja depozita na iiznad minimuma banka moe autonomno odreivati nivo kamate, odnosnomoe nuditi stimulativnu kamatu za privlaenje do- datnih depozita. Utvreni su

limiti transakcija preko ovih rauna, koji pak u dovoljnoj meriobezbeujupokrivanje likvidnosti. Najvie est novanih transfera meseno jemogue obaviti preko ovih rauna. Povlaenje gotovine sa rauna jenelimitirano. U sutini rauni predstavljaju aspekt finansijskog investiranjatransaktora, kod ega su precizno odreena pravila korienja sredstava.21

market mutual fund - meoviti fondovi novanog trita repre-zentuju kvalitativno nove kratkorone finansijske instrumente za prikuplja- njedisperzirane tednje koja se ulae u kvalitetne bankarske certifikate i vrednosnepapire firmi sa visokim bonitetom kako bi dotina ulaganja postala likvidna ikamatonosna. Ovi meoviti fondovi novanog trita formiraju se na principu

rezervoara (pooling): dnevni priliv novanih sredstava iz raznorodnih izvorasintetizuju se i ulau u kupovinu odgovarajuih trinih instrumenata.Kupovina vrednosnih hartija obavlja se svakodnevno, kod ega postoji veomarazueni spektar papira po ronosti i kamatnih prinosima. Kamatni prinos uvidu administrativnih trokova, transferie se kontinuelno ulagaima sredstava.Kratkoronost i visok bonitet hartija daju meovitim fondovima karaktersigumosti ulaganja novanih sredstava. Prinos na uloena sredstva se dnevnomenja, sa promenama kamatnih stopa spektra vrednosnih papira. Bruto prinos

uloenih hartija se dnevno uma- njuje za iznos odgovarajuih operativnih,administrativnih i distribucionih trokova. Meoviti fondovi obezbeujuulagaima i sledee prednosti: dnevni dohodak, likvidnost, automatsko

reinvestiranje, konvencionalnu praktinost. Dividende se obraunavaju ipripisuju raunu svakodnevno, dok se gotovinski realizuju na kraju meseca. Nepostoji minimalni period ulaganja sredstava niti postoji kaznena kamata za

povlaenje sredstava pre roka dospelosti. Ulagai mogu svoja sredstva povlaititelefonskim, potanskim, ekovnim, telegrafskim ili kompjuterskim nainima,to prua pogodnost veoma brzog pokrivanja likvidnih potreba. Banke mogu


25/26

257

Ibidem, str. 149.

obezbe- ivati dve opcije za ulagae: isplata kamatnog dohotka na kraju mesecaili reinvestiranje ostvarenog dohotka. Inicijalni iznosi ulaganja i otvaranjatrinih rauna su minimalni i na taj nain stvoreni su uslovi fleksibilnogulaganja sredstava svim subjektima. Ne zahteva se dranje minimalnog iznosauloeni, sredstava nego preko kamatnog preko kamatnog prinosa regulie nivodepozitnog rauna.22

Konano, overdraft rauni - overdraft checking account, automaticoverdraft account - reflektuju u biti kreditne linije banke za tedie i tran-saktore. Banka automatski pokriva povlaenje sredstava ekovima za koja nepostoji dovoljan iznos sredstavanaraunima. Kreira se automatski kredit na bazipristiglih ekova transaktora za iznos koji je iznad nivoa depozita komitenta kod

banke. Pogodnost ovog instrumenta jeste automatizam instaliranj kreditnogaranmana preko priliva ekova ili putem kreditnih kartica. Otpadakomplikovani mehanizam zakljuivanja kreditnih ugovora, ispitivanja kreditnesposobnosti i obrauna operativnih trokova. Uglav- nom je re o personalnimkreditima koji se realizuju na indirektan nain, posredstvom odgovarajuihinstrumenata platnog prometa. Iznosi kredita su obino ogranieni i ogranienoje vreme korienja kreditnih resursa. Obraunava se normalna kamatna stopasamo za iznos previe povuenih sredstava. U uslovima znatnih fluktuacijanovanihsredstava kod odreenih preduzea, overdraft rauni su pogodan nainracionalizacije i ekonomisanja metoda finansiranja poslovnih linija. Novi

prodor u oblasti razvoja kreditnih linija i mobilisanja sredstava kod banaka idepreko uvoenja tzv. dugovnih kartica (debit cards, deposit access card) kojeomoguavaju elektronsko transferisanje sredstava na takama prodaje roba iusluga. Jedna varijanta elektronskih kreditnih kartica jesu ATM kartice

(automated toller machines) koje se koriste za kompjutersko povlaenjegotovog novca sa odgovarajuih rauna. Smisao novih instrumenata je utrenutnom pokrivanju platnopro- metnih odnosa, povezivanju kreditnih i

novanih resursa u vrstu sintetizo- vanog novca i otvaranju linija mobilizovanjasredstava kod banaka.

Dodajne izvore sredstava banke obezbeduju na kreditnom i tritukapitala: krediti kod centralne banke, inostrani krediti, izdavanje i prodaja

dugoronih hartija od vrednosti. Bitne karakteristike metoda i instrumenataformiranja ovih izvora sredstava banaka su sledee: Prvo, treba da je re ozaista dopunskim izvorima. Drugo, banke su na ovom terenu pojavljuju u ulozi

pasivnog primaoca uslova pribavljanja sredstava (price-taker), za razlikumetoda privlaenja glavnih izvora gde se banke javljaju u mnogo aktivnijojulozi. Tree, ovi izvori postaju vani u periodima pogoravanja uslova plaanja


26/26

23Dr S. Jovi, op. cit., str. 149.

258

raznih vrsta depozitnih sredstava. Ova sredstva tada postaju relativno pogodnijaza brzo usklaivanje potencijala sa programiranim plasmanima sredstava. Akose povea prosena kamata na tritu, tada su de-pozitni izvori pogoeni veimprosenim trokovima, dok su kreditni izvori optereeni porastom marginalnihtrokova. Naime, kamatni trokovi svojim poveanjem zahvataju sve depozitneizvore, dok u sluaju nedepozitnih izvora trokovno optereenje pogaa samonove prilive ovih resursa.

23

Milenko Dželetović - Bankarski menadžment 3

Documents

Transcript of Milenko Dželetović - Bankarski menadžment 3