MIKROELEMENTI

1. Potrebe izučavanja mikroelemenata Značaj mikroelemenata za normalne životne procese Gajenje visoko produktivnih sorata i hibrida Primena visokokoncentrovanih đubriva Sve manja upotreba organskih đubriva Intenzivna obrada zemljišta Uska specijalizacija u proizvodnji

uloga u ishrani životinja (Co, F, J)

Gore navedeni činioci mogu dovesti do nedostataka mikroelemenata u zemljištu bilo da se radi o njihovom “akutnom” ili “latentnom” nedostatku

2. Osnovne uloge mikroelemenata

U slučaju njihovog nedostatka biljke ne mogu normalno da završe svoj životni ciklus

Deluju u biljkama u malim količinama katalitički Utiču na biljke strogo specifično i neposredno utiču na životne

procese biljaka

3. Prosečno iznošenje mikroelemenata prinosima (Buchner 1964)

Elementi iznošenje g·ha-1 prosečno godišnje

ispiranje (g·ha)

B 100-300 ~ 250

Cu 60-100 ~ 30

Zn 200-300 ~ 100

Mn 300-400 ~ 250

Mo 5-10 /

Co / /

4. Fiziološke uloge mikroelemenata

Mikroelementi u sastavu fermenata Mikroelementi i oksidacioni procesi u biljkama Mikroelementi i sinteza belančevina i drugih organskih

materija Mikroelementi i ubrzanje razvitka biljaka Mikroelementi i nepovoljni uslovi sredine Mikroelementi i mikroorganizmi

5. Mikroelementi utiču na obrazovanje sledećih organskih materija:

Ugljovodonici Mikroelementi Redukujući šećeri B Saharoza Zn Skrob B, Mn, Cu, Zn Pektin B, Mo

Belančevinaste i azotne organske materije

Aminokiseline Mn, Mo Belančevine Cu, B, Mn Amidi B, Mo

Masti Masna ulja B, Cu Fosfolipidi Zn

Pigmenti Hlorofil B, Mn, Cu, Mo Karotin B, Mn Antocijan Mo, Cu

Vitamini

A B

C Mn, Zn, Cu

Auksini Zn, B

NEDOSTATAK MIKROELEMENATA U ZEMLJIŠTU

1. Apsolutni – primarni nedostatak – prirodni nedostatak

zemljišta u nekom mikroelementu (stene siromašne mikroelemntima) npr. može se očekivati u peskovitom zemljištu.

2. Uslovan – indirektni nedostatak mikroelemenata

Zbog antagonizma jona npr. Mn i B u zemljištu visoke pH

Mn2+ → Mn2O3 → MnO2; B u zemljištu sa dosta CaCO3 nepristupačan Cu2+ naročito se dobro veže sa sirovom organskom materijom (npr. šumsko zemljište)

Otklanjanje nedostatka

1. Kalcifikacija veoma skupa 1-2 vagona·ha-1 CaCO3 teško

2. Primena odgovarajućeg oblika mikroelemenata preko helata

U odnosu na ispoljavanje simptoma nedostatka

1. Akutni nedostatak – ispoljava se kroz karakteristične simptome nedostatka koji se definišu kroz kataloge (slike nedostataka – simptoma) npr: Zn – skraćeno internod., sitno listavost –rozetavost.

Kad se ispolje simptomi to je veliki nedostatak.

Akutni nedostatak ređe se ispoljava i lako se otklanja.

2. Latentni nedostatak – ne ispoljava se kroz vidljive simptome nedostatka već kroz smanjenje prinosa i kvalitet.

Latentan nedostatak poklapa se sa uslovnim nedostatkom i posledica je nepovoljnih uslova sredine.

METODE ZA UTVRĐIVANJE MIKROELEMENATA

1. Metoda vizuelne dijagnostike simptoma nedostatka mikroelemenata

2. Hemijske analize zemljišta (kriterijumi – nivoi obezbeđenosti)

3. Analiza biljnih tkiva za otkrivanje nedostatka mikroelemenata

4. Ogledi u sudovima sa vegetacijom za utvrđivanje dejstva dodatih mikroelemenata

5. Poljski ogledi sa mikroelemetima (predstavljaju poslednju kariku u istraživanju). Treba kombinovati sve metode istraživanja.

SREDSTVA ZA OTKLANJANJE NEDOSTATKA MIKROELEMENATA

1. Rastvorljive soli mikroelemenata (borax, H3BO3, Mn, Cu, Zn,-sulfati. Ove soli se mogu mešati sa zemljištem nije efikasno, bolje je tretiranje preko lišća i namakanje semena.

2. Teže rastvorljive soli i minerali koji sadrže mikroelemente i razni otpaci industrije zgure i šljake.

3. Silikatni fritovi – staklene mase sa mikroelementima. Dobijaju se uduvavanjem vrele staklene mase sa dodatim mikroelementima u hladnu vodu, hladi se, melje i to su silikatni fritovi (npr. Bor-silikatni fritovi sa 6-10 % B u SSSR)

4. Mineralna đubriva sa mikroelementima (npr. Multifert 13:13:13 + mikroelementi; “Zorka-fert”

5. Tečna đubriva sa helatnim preparatima (npr: Wuksal 12:8:4 + mikroelementi u helatnoj formi, Fe-EDTA, FeHeDTA, FeDTPA, FeEDDHHA)

Načini otklanjanja nedostatka mikroelemenata

1. Mešanjem soli mikroelemenata sa zemljištem

2. U čvrstom i tečnom stanju lokalno dodavanje u voćarstvu

3. Dodavanje sa čvrstim mineralnim đubrivima

4. Dodavanje sa tečnim đubrivima

5. Prskanje preko lista

6. Namakanje semena

Uticaj pH vrednosti na sadržaj teških metala u zemljištu

pH Cd Cr Cu Ni Pb Zn

mg·kg-1

7,2

6,3

4,0

3,3

0,04

0,30

0,50

1,40

0,005

0,2

1,5

5,3

1,4

1,7

2,1

2,7

0,6

4,2

8,6

15,0

0,2

1,8

3,4

8,1

1,4

60,0

306,0

822,0

DINAMIKA MIKROELEMENATA U ZEMLJIŠTU

Među najvažnijim faktorima koji utiču na dinamiku mikroelemenata u zemljištu su:

1. pH ima presudan značaj za usvajanje i pristupačnost mikroelemenata. U kiseloj sredini oslobađa se više mikroelemenata u zemljišni rastvor što može dovesti do toksičnosti posebno Mn i Cu i to na teškim glinovitim zemljištima, dok na peskovitim zbog ispiranja toksičnost kraće traje. Pristupačnost i pokretljivost mikroelemenata je znatno veća u kiseloj sredini. Od pH 5-7 rastvorljivost se smanjuje osim Mo – on je pristupačniji pri višim pH.

2. Organska metrija (stajnjak, fekalije, kompost, sadrže mikroelemente), pored toga organska materija povećava adsorpciju i mobilnost mikroelemenata i stvaranja kompleksnih jedinjenja.

Po nekim autorima organska materija je osnovni uzročnik nedostatka mikroelemenata npr: B (Katalimov).

Po drugim organska materija sa mikroelementima ne obrazuje stabilna jedinjenja u zemljištu te i nema uticaja (Šefer).

Po trećim obrazovana organska jedinjenja sa mikroelementima prolaze brzo kroz proces mineralizacije, tako da organska materija nema uticaja na smanjenje pristupačnosti (Pejve).

Međutim, primetno je da zemljišta sa dosta organske materije posebno u svežem stanju, uglavnom oskudevaju u mikroelementima što se ispoljava kroz znake nedostatka na gajenim kulturama.

3. Oksido-redukcioni potencijal. Posebno je izražen za Mn. Mn se najviše nalazi u zemljištu gde vladaju redukcioni uslovi (procesi). Preterana vlažnost zemljišta, navodnjavanje, sabijeno zemljište, doprinose povećanom sadržaju i usvajanju Mn2+.

4. Sadržaj CaCO3 %. Zemljišta sa većim sadržajem CaCO3 imaju baznu reakciju te je u njima rastvorljivost mikroelemenata manja. CaCO3 sa većinom mikroelemenata gradi teže rastvorljiva jedinjenja, te tako direktno utiče na njihovu rastvorljivost i pristupačnost.

5. Mehanički sastav zemljišta. Laka – peskovita zemljišta sadrže manje mikroelemenata od težih zemljišta, pa otuda na takvim zemljištima dolazi do gladovanja biljaka u mikroelementima.

6. Vlažnost zemljišta. U vlažnim rejonima, a posebno na lakim zemljištima, dolazi do ispiranja mikroelemenata, dok u aridnim može doći do nagomilavanja, što može izazvati njihovu toksičnost (primer, B u slatinama).

7. Prisustvo hidratisanih oksida Fe i Al je značajno za dinamiku mikroelemenata, posebno B. Pri kalcifikaciji količina OH jona se povećava i oni fiksiraju mikroelemente u teško pristupačne oblike. Bazni hidratisani oksidi dva puta više vežu B nego kiseli. Oksidi Al mnogo više vezuju B od Fe-oksida.

8. Odnos između mikroelemenata i drugih elemenata. Harmonična ishrana biljaka postiže se jedino ako su u zemljištu stvoreni uslovi optimalne ishrane u hranljivoj sredini. Ukoliko se ti uslovi poremete dolazi i do neželjenih posledica u ishrani. Ako se poremeti Zn/P odnos dolazi do njihovog antagonizma. Visoke doze N i K podstiču nedostatak B, kao i visoke količine NO3-N đubriva podstiču nedostatak Mo i Fe.

9. Primena alkalnih ili kiselih đubriva menja pH-zemljišta što se odražava na sadržaj i pristupačnost mikroelemenata.

BOR (B)

Bor posredno ili neposredno utiče na sledeće fiziološke procese u biljkama:

Metabolizam ugljenih hidrata Transport šećera Metabolizam fosfornih jedinjenja u nukleinskim kiselinama Obrazovanja generativnih organa i oplodnju Otpornost prema niskim tº, bolestima i dr.

Uticaj različitih koncentracija B na ugrađivanje P u nukleinske kiseline u korenu mladih biljaka suncokreta

mg % SM

Mg B·g-1 RNK-P DNK-P NK-P

1.00

2.20

5.00

113.5

156.7

150.6

67.4

67.4

65.5

179.2

224.1

216.0

Sadržaj i raspored B u šećernoj repi pri različitim nivoima obezbeđenosti B (Kretz 1950.g)

Organi Optimalan Akutni nedostatak

Liska

Lisna drška

Koren

34,8

29,3

11,1

15,1

16,2

10,0

Uticaj nedostatka B na sadržaj lignina u stablu mladih biljaka kukuruza (mg·g-1 SM)

Varijante

Starost biljaka u danima

28 35 42

Sa borom 43,4 55,2 96,9

Bez bora 35,5 47,2 47,8

Uticaj različitih doza B na otpornost ozime pšenice prema niskim tº

Varijante Težina nadzemnog dela

1 biljke u mg

Sadržaj redukujućih šećera u %

% preživelih biljaka

FON + Ø

FON + B1

FON + B2

FON + B3

138

152

166

151

4,05

4,23

4,72

4,32

31,39

37,14

52,08

44,75

OBLICI BORA U ZEMLJIŠTU

Bor se nalazi u 56 primarnih i sekundarnih minerala u prirodi.

Bor u primarnim mineralima turmalin (Na,Ca)(Mg,Al)6(B3Al3Si)6(O,OH)

datolit Ca2B2(SiO4)2(OH)2

durmoterit Al8BSi3O19OH

aksinit

Bor u sekundarnim mineralima boracit Mg6B14O26Cl2 hidroboracit CaMgB6O11·6H2O

kolemani Ca2B6O11 ·5H2O

bor vezan za mineralne i organske koloide preko aktivnih grupa (najčešće OH)

bor u organskoj materiji zemljišta, nakon mineralizacije prelazi u zemljišni rastvor

bor u zemljišnom rastvoru najpristupačniji (nastaje raspadanjem sekundarnih minerala i mineralizacijom organske materije biljnog i životinjskog porekla

Uslovi koji podstiču pojavu nedostatka pristupačnog B u zemljištu visoka i niska pH visok sadržaj hidratisanih Fe oksida i Al-oksida Ispiranje zemljišna suša i dr. Nedostatak B laka zemljišta pH kiselo (podzoli) i

laka zemljišta bogata krečom mehanički sastav zemljišta odnos K:B (visok sadržaj K, nizak B u zemljištu izražen usled

đubrenja K) pojačano N-đubrenje povećava zahteve biljaka u B đubrenje alkalnim đubrivima pojačava nedostatak B prisustvo organske materije – nedostatak B

SADRŽAJ B U ZEMLJIŠTU

Ukupan bor 20-200 ppm (ekstremne vrednosti)

MDK dozvoljen sadržaj 50 ppm

Najčešći ukupan sadržaj 1-8 ppm zavisno od matičnog supstrata i tipa zemljišta

Sa dubinom profila sadržaj B se smanjuje

Ukupan B 1-8 ppm

Kod nas 2-4 ppm

U Vojvodini 0,07-0,1 ppm

U Subotičkoj peščari 0,09-0,8 ppm

Sadržaj zavisi od tipa zemljišta i matičnog supstrata (sedimentne stene bogatije u B, eruptivne siromašnije u B)

Granične vrednosti za sadržaj lakopristupačnog B u zemljištu u mg·kg -1

Po Berger-u i Troyg-u rastvorljiv u vrućoj

vodi

Po Ringkisu

Vrlo nizak

Nizak

Srednji

Visok

Vrlo visok

/

< 0,35

0,35-0,60

0,61-2,0

> 2,0

< 0,10

0,10-0,20

0,30-0,50

0,60-1,0

> 1,0

Hloroza

na mladom lišću javljaju se hlorotične promene uginjavaje terminalnih izdanaka skraćuju se internodije listovi zadebljavaju, krti, lomljivi umanjuje se porats korena, kratki zadebljali koren braonkaste fleke na plodovima javlja se suva trulež korena srcasta ili suva trulež korena repe formiraju se na voću plutaste pege

Otklanjanje nedostatka B borna kiselina 56,3% B2O3=17% B 250g/stablu (0,1-0,3% rastvor za

prskanje) boraks 36,5% B2O3=11,3% B (1,1-3,3 mg B/ha) boraks bezvodni = 21,5% B boraks hidratisani = 21,0% B kernit-prerađeni prirodni Na-borat kolemanit-vodorastvorljivi mineral bora bor-silikatni fritovi borna mineralna đubriva (NPK + B)Otklanjanje suviška B dodavanje krečnjaka dodavanje N (visoke doze)

Sadržaj lakopristupačnog B u ppm u važnijim tipovima zemljišta u Vojvodini

Dubina (cm)

Karbonatni černozem

Bezkarbonatni černozem

Ritska crnica

Livadska crnica

0-20

20-40

100-120

120-180

0,60

0,31

0,21

0,13

0,74

0,58

0,39

0,39

0,60

0,57

0,29

0,13

0,65

0,39

0,35

0,20

Osetljivost nekih gajenih biljaka prema nedostatku bora u zemljištu

Visoka osetljivost Srednja osetljivost

suncokret

šećerna repa

lucerka

karfiol

celer

jabuka

ruža

kukuruz

krompir

duvan

paradajz

pasulj

vinova loza

kajsija

Iznošenje B iz zemljišta prinosima gajenih kultura

Biljna vrsta g·ha-1

pšenica

kukuruz

detelina

šećerna repa

lucerka

50-80

100-160

200-300

300-500

500-700

Borna đubriva (Murphy i Walsh 1972 i Finck 1982)

Đubriva Formule Sadržaj B u %

Boraks

Na-tetraborat

Anhidrovani boraks

Borna kiselina

Kolemanit čist

Kolemanit đubriva

Solubor, poliborat

Solubor

Na2B4O7·10 H2O

Na2B4O7·5 H2O

Na2B4O7

H3BO3

Ca2B6O11 ·5 H2O

Ca2B6O11 ·5 H2O

Na2B6O13 ·4 H2O

Na2B4O7 ·5 H2O + Na2B10O10· H2O

11

14

22

18

16

9-14

20

18

BAKAR (Cu)

Cu su otkrili stari Rimljani na Kipru = cuprum(ulazi u sastav geomicina – pigmenata)

Bakar posredno ili neposredno utiče na sledeće fiziološke funkcije: sastavni je deo mnogih oksidacionih fermenata (polifenoloksidaze,

laktaze, askorbinoksidaze) učestvuje u sintezi belančevina – učestvuje u usvajanju

molekularnog N učestvuje u sintezi antocijana stabilizirajuće deluje na hlorofil i učestvuje u biosintezi hlorofila utiče na intenzitet fotosinteze

Oblici Cu u zemljištu bakar zemljišnog rastvora – vodorastvorljiv (Cu2+ malo) više u vidu

soli Cu(NO3)2·3H2O i CuCl2 ·2H2O

razmenjiv bakar adsorbovan na: organske koloide, mineralne koloide, glinene minerale (montmorilonit najviše veže Cu)

teško rastvorljivi bakar, soli i minerali Cu: oksidi Cu2O; CuO nerastvorljiv u H2O

sulfati CuSO4

fosfati Cu3(PO4)2 nerastvorljiv u H2O

Cu2CO3; 2CuCO3·Cu(OH)2; CuCO3·Cu(OH)2 nerastvorljiv u vodi

metaloorganska jedinjenja Cu vezan za organsku materiju pristupačan posle mineralizacije

Uslovi koji podstiču pojavu nedostatka Cu u zemljištu

matični supstrat – siromašan u stenama i mineralima koji sadrže Cu zakišeljavanje zemljišta visoke doze N-đubriva, a nizak ili srednji sadržaj Cu u zemljištu prisustvo teških metala povećan sadržaj organske materije povećan sadržaj kreča veće količine Mn-đubriva veće količine P i K-đubriva a mali sadržaj Cu u zemljištu ispiranje

Višak bakra može biti: u blizini industrije bakra primenom bakarnih preparata za prskanje putem vode za navodnjavanje (sa više Cu)

Sadržaj ukupnog Cu u ispitivanim zemljištima u sloju od 0-20 cm u ppm:

Rigolovani pesak 2,4-52,1 Karbonatni černozem 2,3-6,8 Bezkarbonatni černozem 12,0-13,5 Livadska crnica 4,5-6,0 45,4-52,1 Karbonatna ritska crnica 8,5-16,5 Bezkarbonatna ritska crnica 15,7-20,2

Osetljivost nekih gajenih biljaka prema nedostatku Cu

Vrlo velika Velika (dobra) Osrednja Slaba

Pšenica

Ovas

Suncokret

Salata

Spanać

Luk

Mrkva

Karfiol

Lan

konoplja

Kukuruz

Šećerna repa

Pasulj

Jabuka

Kruška

šljiva

Soja

Raž

Detelina

Granične vrednosti za sadržaj lakopristupačnog Cu u zemljištu (mg·kg-1) Ekstrakciona sredstva su najčešće

1M HCl, 0,5M HNO3; 0,5M EDTA

Po Westerhoffu

Po Ringkisu

Po

Pejve-u

Po Herniksenu i

Jensen-u

Vrlo nizak

Nizak

Srednji

Visok

Vrlo visok

Toksičan

/

2,0

2,0-4,5

4,5

/

5,0

0,3

0,3-1,5

1,6-3,0

3,1-7,0

7,0

/

0,3

0,3-1,5

2,0-3,0

3,0-7,0

7,0

/

/

Do 1,5

1,5-2,5

2,5

/

/

Ukupan Cu najčešće 40-60 ppm MDK=100 ppm Cu. Po dubini sadržaj se smanjuje

U Vojvodini 10-60 ppm

U voćarstvu i vinogradarstvu 20-100 ppm MDK=100 ppm Cu.

Lakopristupačan Cu 0,5-14 ppm (Pejve) zavisno od tipa zemljišta za voćarsko-vinogradarske rejone 1-50 ppm , toksičan sadržaj (Ubavić)

Otklanjanje suviška Cu

CaO, CaCO3

Sirovog humusa P i Fe-sulfati

Otklanjanje nedostatka Cu (1-30 kg Cu/ha)

5-100 kg·ha CuSO4 na teškim močvarnim zemljištima

5-25 kg·ha CuSO4 na rastresitim mineralnim zemljištima

0,25-1 kg CuSO4/stablu

Folijarno 0,05-0,5% CuSO4 u 500-1000l/ha tečnosti

CuEDTA ;CuHEDTA;CuDTPA i dr.helati.

CINK (Zn)

Cink posredno ili neposredno utiče na sledeće fiziološke procese u biljkama:

Sastavni je deo mnogih fermenata Stimulator rasta Učestvuje u sintezi triptofana Sintezi auksina Utiče na, otpornost biljaka na sušu i bolesti

Oblici Zn u zemljištu

1. U sastavu minerala zemljišta: svalerit ZnS franklinit Zn(Fe9Mn)2

vilenit ZnSiO4

cinkit ZnO; augita, biotita, amfibola, piroksena bazne stene sadrže više Zn (1,3%) od kiselih (0,6%Zn)2. U obliku kompleksnih metaloorganskih jedinjenja (amino i

fulvo kiseline) ne rastvaraju se u vodi-tipa helata

3. U bliku teže rastvorljivih cinkata ZnCO3; Zn(OH)2; Zn3(PO4)2 nerastvorljivi u H2O

4. U adsorbovanom stanju na mineralnim i organskim koloidima

5. U vodi rastvorljiv (ZnSO4; ZnCl; Zn(NO3)2) nastaje raspadanjem minerala u kojima je Zn

Uslovi koji podstiču pojavu nedostatka Zn u zemljištu

pH vrednost kisela (na lakim zemljištima pokretljiv i ispira se Zn, na alkalnim stvaraju se cinkati sa Ca)

laka zemljišta visoke doze P-đubriva, antagonizam P/Zn kalcifikacija – Ca/Zn Ne unošenje stajnjaka na organskim zemljištima sa

slabom mineralizacijom

Osetljivost nekih gajenih biljaka prema nedostatku Zn

Velika Osrednja

kukuruz - šećerna repa pasulj - krompir jabuka - pasulj šljiva - lucerka vinova loza - luk- breskva - kruška

Sadržaj Zn u zemljištu

Ukupan sadržaj Zn zavisi od minerološkog sastava matičnog supstrata. Ukoliko je zemljište nastalo raspadanjem baznih stena sadržaj Zn biće veći, nego raspadanjem kiselih stena. Laka peskovita zemljišta 30 ppm; černozem 130-150 i šumska zemljišta 70-120 ppm).

Ukupan sadržaj Zn za Vojvodinu 30-86 ppm MDK=200 ppm, sa dubinom sadržaja se smanjuje

Lakopristupačan sadržaj Zn 1,9-3,8 ppm

Granične vrednosti za sadržaj lakopristupačnog Zn u zemljištu (mg·kg-1) u

zavisnosti od ekstrakcionog sredstva

Nivo Po Klemm-u i Bergmanu

Po Ringkisu

Vrlo nizak

Nizak

Srednji

Visok

Vrlo visok

/

1,0

1,5-2,5

2,5

/

0,2

0,2-1,0

2,0-3,0

4,5

5,0

Otklanjanje nedostatka Zn

Primenom ZnSO4 preko zemljišta ili folijarno

Dodavanjem đubriva obogaćenih Zn Primenom Zn -helatnih preparata( Zn DTPA: ZnHEDTA;

ZnEDTA ..)

Granične vrednosti lakopristupačnog Zn mg·kg -1 (ppm) ekstrakcija helatnim

komplexonima

Allan (1961) Mađarska Lindsay (1965)

Nivo obezbeđenosti

1 % EDTA 0,01 M Na2EDTA

0,05 M DTPA

Vrlo visok (toksičan)

Visok

Srednji

Nizak

Vrlo nizak

> 2,8

> 2,8

> 2,0-2,8

> 1,5-2,0

> 1,5

> 2,2

2,2

1,4-2,2

1,0-1,4

1,0

> 1,2

1,2

0,8-1,2

0,4-0,8

0,4

Hloroza usled nedostatka Zn mlado lišće voćaka obrazuje rozetu skraćene internodije plodovi mali i zakržljali smanjen prinos žuto do bledo žute pruge kod kukuruza listovi se šire kao metla zbog skraćenih internodija “metličavost”

Otklanjanje hloroze ZnSO4·7H2O (36% Zn); ZnO (80%Zn); preko zemljišta ili folijarno 2-

5% u fazi mirovanja ili 0,3-1% u vegetaciji;; NPK + Zn; stajnjak, Zn helati (ZnDTPA, ZnEDTA...), preko zemljišta ili folijarno.

MANGAN (Mn)

Mangan posredno ili neposredno utiče na sledeće fiziološke procese u biljkama:

oksido-redukcione procese pomaže fiksaciju atmosferskog N sintezu biljnih pigmenata (karotenoida) nepovoljno deluje na usvajanje N,P,K i Ca ali se to ne odražava

na smanjenje prinosa već na njihovo ekonomičnije korišćenje.

. Oblici mangana u zemljištu su sledeći: (Mn2+; Mn3+; Mn4+; rastvorljivost zavisi od valentnosti).

a) Mangan u mineralima – poznato je oko 15 minerala u kojima se nalazi mangan. Među ovim mineralima, za ishranu biljaka, najvažnije mesto pripada oksidima mangana. Stabilan oblik oksida mangana u dobro provetrenom zemljištu je MnO2 ili piroluzit.

b) Mangan u teškorastvorljivim solima – u neutralnim i alkalnim zemljištima stvara se teškorastvorljivi tercijarni fosfat Mn3(PO4)2·7H2O, MnCO3 i Mn(OH)2 koji se taloži. Ove soli nisu pristupačne za ishranu biljaka.

c) Mangan u organskim jedinjenjima – mangan sa organskim kiselinama (mlečnom, mravljom, sirćetnom i dr.), koje nastaju u procesu razlaganja organske materije stvara u vodi lakorastvorljive soli (laktati-Mn(C3H5O3)2·3H2O; formijati-Mn(HCO2)2·2H2O; acetati Mn(C2H4O2)2·4H2O). Osim u ovim prostim solima, mangan se u zemljištu nalazi u obliku kompleksnih organskih jedinjenja. On se vezuje i za komponente humusa, za huminske i fulvo kiseline.

d) Izmenjivi (adsorbovani) mangan – za adsorptivni kompleks zemljišta mangan se veže u obliku Mn2+ jona, koji u reakcijama supstitucije zamenjuje adsorbovane katjone. Njegova količina u zemljištu je veoma promenljiva i obično iznosi 1-10 ppm.

e) Mangan u zemljišnom rastvoru – mangan se u zemljišnom rastvoru nalazi u obliku rastvorljivih soli: Mn(NO3)2·6H2O; MnSO4·nH2O; MnSO4·6H2O; MnCl2·4H2O; Mn(HCO3)2; Mn(H2PO4)2. Količina u vodi rastvorljivih soli mangana iznosi 1-10% od količine izmenljivog mangana

Pod lakopristupačnim manganom u zemljištu podrazumeva se ona količina koja se nalazi u zemljišnom rastvoru (Mn2+), u adsorptivnom kompleksu (Mn2+) i jedan deo koji je vezan za organsku materiju. Biljka mangan koristi u obliku dvovalentnog katjona (Mn2+).

Dinamička ↔ Mn z.r. ↔ Mn2+ ↔ MnO2 ↔ MnO2 inertni

Ravnoteža izmenjivi lakoredukujuću teškoredukujući

3. Činioci koji utiču na dinamiku Mn u zemljištu

Oksidacioni uslovi dobra aeracija pH > 6 nedostatak prisustvo CaCO3 nastaje Mn(OH)2 taloži se i smanjuje se

pristupačnost Mn2+ → Mn2O3·H2O nepostojan (Mn3+)

MnO2 postojan piroluzit (Mn4+)

Redukcioni uslovi

zemljište zasićeno vodom slabo provetreno slabo obrađeno prisustvo dosta organske materije nizak pH

4. Uslovi koji podstiču pojavu nedostatka Mn u zemljištu Visoka pH vrednost Mn2+→Mn3+→Mn4+ i obrnuto Laka zemljišta, oksidacioni uslovi Veliki sadržaj Cu, Fe u zemljištu Primena alkalnih N i P-đubriva Zemljišna suša Ispiranje i dr. Organska đubriva i suša – oksidacioni uslovi Antagonizam jona Na, Ca, Cu, Fe i NH4 : Mn

Pojava suviška Mn u zemljištu je u redukcionim uslovima kisela sredina oštećuje biljke. Al i Mn u suvišku smanjuju prinos

Osetljivost nekih gajenih biljaka prema nedostatku Mn

Velika Osrednja

- ovas - kukuruz- pšenica - ječam- šećerna repa - krompir- jabuka - paradajz- pasulj - suncokret- vinova loza - karfiol

Ukupan sadržaj Mn je od 200 – 3000 ppm U srbiji od 230 – 900 ppm U Vojvodini od 360 – 740 ppm Lakopristupačan Mn 25 – 92 ppm u Srbiji i 37 – 91 ppm u Vpjvodini Lakopristupačan Mn u svetu od 14 – 232 ppm zavisno od tipa

zemljišta i matičnog supstrata i redukcionih uslova

Granične vrednosti za sadržaj lakopristupačnog Mn u zemljištu mg·kg-1 Ekstrakciona sredstva: 0,1M H2SO4;

2,5% sirćetna kiselina; Na2EDTA

Nivo Po Schachtschabel-u Po Ringkisu

Vrlo nizak

Nizak

Srednji

Visok

Vrlo visok

/

30

30-50

50

/

0,1

1-10

20-50

60-100

> 100

Otklanjanje nedostatka mangana Žućenje i propadanje starijeg lišća, bolest sivih mrlja kod žitarica-

ovas) Dodavanje MnSO4 ili MnCl2 (preko zemljišta-teža zemljišta 20-50 kg

Mn/ha; ili folijarno-0,2-1% MnSO4·5H2O

Dodavanje đubriva obogaćenih Mn (magnizirani superfosfat) MnO sa 60-65% Mn Bazični Mn-sulfat NPK + Mn -Mn helati

Otklanjanje suviška mangana Dodavanjem krečnjaka - kalcifikacija

KOBALT (Co)

Uloga u biljkama nedovoljno proučena. Značajan je za oksidacione procese; utvrđen je u vitaminu B12 i kod

stoke pojava akobaltozeOblici kobalta u zemljištu Kobalt u sastavu zemljišnih alumosilikata Kobalt u kompleksnim metaloorganskim jedinjenjima Kobalt u adsorbovanom stanju na površini mineralnih i

organskih koloida Co u zemljišnom rastvoru

Kao pristupačan za biljke uzima se kobalt koji prelazi u razblažene rastvore mineralnih kiselina (1M HCl)

Zemljišta obrazovana na različitim materinskim stenama po Vinogradov-u imaju različit sadržaj Co:

Bazne stene imaju više Co od kiselih• zemljišta na granitima 1,0 mg/kg Co• zemljišta na dioritima 1,0 mg/kg Co• zemljišta na andezitima 12,0 mg/kg Co• zemljišta na bazaltima 8,0 mg/kg Co• zemljišta na serpentinima 20,0 mg/kg Co• peskovi 0,2 - 0,4 mg/kg Co• černozemi 4,2 – 8 mg/kg Co• u zemljištima Srbije 0,8 – 6 mg/kg Co; u voć.-vinogr. 2,7 – 7,6 ppmProsečan sadržaj Co u zemljištima je 0,4-4 mg·kg-1, a u biljkama

0,2-0,4 mg·kg-1

Sadržaj lakopristupačnog Co ekstrahovanog sa 1N HNO3, u zemljištu po Pejve-u (1958) je:

- u ledinasto-podzolastim 0,12–3 mg·kg-1

- u černozemina 1,1–2,2 mg·kg-1

- u serozemima 0,9–1,5 mg·kg-1

- u kestenjastim zemljištima 1,1–6,0 mg·kg-1

- rejoni siromašni u zemljišnom kobaltu poklapaju se sa rejonima oboljenje stoke od sušice-akobaltoze.

- u zemljištima Srbije 0,15–0,59 mg·kg-1Co; u voćarsko– vinogradarskim rejonima od 0,24–0,47 ppm; sa dubinom smanjuje se sadržaj.

Smatra se da se akobaltoza kod stoke javlja ukoliko Co ima manje (2-2,5 mg·kg-1 u zemljištu i 0,04-0,07 mg·kg-1 Co u stočnoj hrani.

- Sadržaj Co najveći je u humusnom horizontu i horizontu iluvijacije (B-horizontu)

- U zemljištu postoji direktna korelacija između sadržaja Fe i Co- Sa povećanjem pH sa 5,8 na 7,2 pristupačnost kobalta smanjuje se

za dva puta- Održavanjem zemljišta u “kulturnom” stanju (obrada, đubrenje

organskim i mineralnim đubrivima) zemljište se obogaćuje u kobaltu- Kalcifikacijom zemljišta smanjuje se usvajanje kobalta od strane

biljaka

Granične vrednosti za obezbeđenost zemljišta u lakopristupačnom Co (mg·kg-1)

Ekstrakciono sredstvo 1N HNO3

Vrlo nizak nivo

Nizak

Srednji

Visok

Vrlo visok

< 0,02

0,2 – 1

1,5 – 3

4 – 5

> 5

MOLIBDEN (Mo)

Molibden posredno ili neposredno utiče na sledeće fiziološke procese:

katalizator fiksacije N iz vazduha – u azotofiksaciji redukcija nitrata – u nedostatku nakuplja se NO3-N te je otežana

sinteza proteina rast i razviće biljaka sintezu C-vitamina

Oblici Mo u zemljištu Mo rastvorljiv u vodi (malo) razmenjivi Mo → kao MoO4

2- veže se za glinene minerale Mo u mineralima zemljišta teško dostupan biljkama vezan za Al i Fe Mo u organskoj materiji zemljišta dostupan biljkama posle

mineralizacijeČinioci koji utiču na dinamiku Mo u zemljištu povećanje koncentracije anjona u zemljišnom rastvoru unošenje CaCO3 – povećava se rastvorljivost i pristupačnost Mo unošenje P-đubriva veće doze, mala kiselost zemljišta povećava se

pristupačnost mehanički sastav-teža zemljišta veća mineralizacija organske materije više Mo

Uslovi koji podstiču pojavu nedostatka Mo u zemljištu povećanje koncentracije H+ jona veći sadržaj Al i Fe u zemljištu upotreba kiselih đubriva (NH4)2SO4; KCl; reduktivni uslovi sredine visok sadržaj Fe-oksida na krečnim propusnim zemljištima – lakim gde se lako

ispira – pokretljivost mu je velika na zemljištima sa dosta lakopristupačnog Mn gde se primenjuju visoke doze P-đubriva izostavljanje primene stajnjaka

Zemljišta gde ne dolazi do nedostatka Mo Zemljišta sa dosta organske materije ili Visok sadržaj CaCO3; na neutralnoj pH u semiaridnim i aridnim

rejonima, zemljištima nastalim na škriljcima bogatim u MoOsetljivost nekih gajenih biljaka prema nedostatku Mo

Velika Slaba- bob - lan- detelina - šećerna repa

Motot max 10 ppmu litosferi ~2-3 ppm, najčešće ~1 ppmu Vojvodini 0,408-0,954 ppmLakopristupačan Mo 0,11-0,14 ppm najčešće; u Vojvodini 0,09 –

0,26 ppm)

Granične vrednosti za sadržaj lakopristupačnog Mo u zemljištu (mg·kg-1)

Ekstrakciono sredstvo – rastvor oksalata

Nivoi Po Grigg-u

pH ~3,3

Po Ringkisu

Vrlo nizak

Nizak

Srednji

Visok

Vrlo visok

/

0,06

0,06-0,7

0,7

/

0,05

0,05-0,15

0,2-0,25

0,3-0,5

0,5

U Vojvodini 0,09-0,26 ppm u voćarstvu-vinogradarstvu

Otklanjanje nedostataka Mo

Bledozelena, žuta boja starijih listova, žuta flekavost lista. primenom Na (0,6 pesak – 1,6 glinovito kg/ha) ili NH4-molibdata →

0,5-2 kg/ha primenom mineralnih đubriva obogaćenih molibdenom Na-molibdat (50-57% Mo) 0,5-2,0 kg/ha

Hloroza na starijem lišću bledo zelena do žuta boja lišća (kao N)

Kod voća šljive, breskve na listu okrugle fleke “žuta flekavost”