Polaznu tacku ovog istrazivanja cini razmatranje koje se tice uloge ekoloskog obrazovanja i

vaspitanja u razvijanju ekoloske svesti ucenika, kao preduslova za puno ekolosko angazovanje u

drustvenoj zajednici. Razmatranje je podrzano saznanjem da se danasnja svetska zajednica

suocava sa ekoloskom krizom koja poprima sve sire razmere, i prevashodno trazi resenja u

povecanju nivoa ekoloske svesti svakog coveka. Osnovni cilj ekoloskog obrazovanja i vaspitanja

je upravo u razvijanju te svesti, koju cine ekoloska znanja, ekoloski stavovi i ekolosko delovanje.

Na tom putu skola je najpozvanija da razvija ekolosku svest kod mladih, kako kroz nastavu tako

i kroz vanskolske aktivnosti. Nalazi dobijeni u ovom radu pruzaju mogucnost odgovora na

pitanje koja su to interesovanja i potrebe ucenika u pogledu ekoloskog angazovanja, kao i koji

su to faktori koji uticu na ucenicku spremnost za angazovanje u ekoloskim aktivnostima. Potrebe

i interesovanja ucenika polaziste su organizacije i realizacije skolskih i vanskolskih aktivnosti.

Stoga, dobijeni nalazi cine osnovu mogucnh prakticnih intervencija u skolama, koje bi doprinele

ostvarenju cilja ekoloskog obrazovanja i vaspitanja.

Metodologija istrazivanja

Predmet ovog istrazivanja je utvrdjivanje znanja ucenika o ekoloskoj problematici, ucenickih

stavova o ekoloskim problemima i aktivnostima, kao i utvrdjivanje spremnosti ucenika da se

angazuju u ekoloskim aktivnostima u skoli. U istrazivanju se polazi od shvatanja(opsta

hipoteza-postoji povezanost izmedju eko.stavova, eko.znanja i eko.delovanja)da ekolosku svest

cine tri segmenta: ekoloska znanja, stavovi i delanje, koja su medjusobno povezana i uslovljena.

Ovo shvatanje potvrdjuje misljenje Andevske (1998) da je greska sto se uvek istrazuju samo

znanja ili stavovi umesto samog delovanja. Istrazivanjem je izvrsen pokusaj dovodjenja u vezu

sva tri segmenta ekoloske svesti: ekoloskih znanja, ekoloskih stavova i ekoloskog delovanja. U

tom kontekstu, ciljevi istrazivanja su sledeci: (1) ispitati stavove ucenika o tome u kojim

ekoloskim aktivnostima bi se najradije angazovali; (2) utvrditi da li spremnost ucenika na

angazovanje zavisi od postavljenih nezavisnih varijabli ( pol, gradska/seoska sredina,

zagadjena/nezagadjena sredina )(posebna hipoteza-postoji statisticki znacajna povezanost

angazovanja u ekoloskim akitvnostima sa polom ucenika,sredinom u kojoj zive,i stepenom

zagadjenosti sredine u kojoj zive); (3) ispitati u kom odnosu su znanja koja ucenici poseduju i

njihova spremnost da se angazuju u ekoloskim aktivnostima.(posebna hipoteza-postoji

povezanost izmedju ekoloskih znanja i spremnosti ucenika da se angazuju u eko-aktivnostima)

Uzorak ovog istrazivanja cinilo je 284 ucenika osmog razreda osnovne skole ( gradska sredina-

179 ucenika; seoska sredina- 105 ucenika ). Uzorka je usaglasen sa dva kriterijuma. Prvi

kriterijum je mesto u kojem ucenici zive, uzima se u obzir i gradska i seoska sredina. Ovde se

polazi od pretpostavke da postoji povezanost izmedju mesta u kojem ucenici zive ( nezavisna

varijabla ), i njihove spremnosti da se angazuju u ekoloskim aktivnostima ( zavisna varijabla ).

Drugi kriterijum je stepen zagadjenosti, odnosno nezagadjenosti sredine u kojoj ucenici zive.

Polazi se od pretpostavkle da postoji povezanost izmedju stepena zagadjenosti sredine

(nezavisna varijabla) i spremnosti ucenika da se angazuju u ekoloskim aktivnostima ( zavisna

varijabla ), pri cemu se pretpostavlja da ce ucenici iz zagadjenijih sredina, zbog nepovoljnih

sredinskih uslova, biti spremniji da se angazuju u ekoloskim aktivnostima zastitie i unapredjenja

sredine u kojoj zive. Takodje, pol ucenika postavlja se kao nezavisna varijabla. U istrazivanju se

pretpostavlja da pol ucenika ima uticaj na njihovu spremnost da se angazovanju u ekoloskim

aktivnostima.

U ovom istrazivanju koriscena je deskriptivna metoda istrazivanja. Za prikupljanje podataka

koriscene su dve tehnike istrazivanja: testiranje i anketiranje. Obe tehnike pracene su

odgovarajucim instrumentima: Test za ucenike i Upitnik za ucenike, koji su bili anonimni.

Rezultati istrazivanja

Upitnik za ucenike sadrzao je cetiri pitanja koja su se odnosila na angazovanost ucenika u

ekoloskim aktivnostima u skoli. Na pitanje da li ucestvujete u ekoloskim aktivnostima, najveci

broj ucenika ( 37.7 % ) odgovorio je: ponekad. Priblizno isti procenat ucenika odgovorio je: da

cesto ucesvuje ( 20 % ) i da ne ucestvuje ( 19.7 % ). Najdiskutabilniji je podatak da je 22.6 %

ucenika odgovorilo da u njihovoj skoli nije bilo ekoloskih aktivnosti. Pretpostavlja se da bi

procenat onih ucenika koji bi ucestvovali bio veci da su imali priliku da se ukljuce u takve

aktivnosti. Dalje, postavilo se pitanje ucenicima koje se od navedenih aktivnosti njima cine

najzanimljivijim. Vecina ucenika ( 66.5 % ) je kao najzanimljivije aktivnosti navela uredjenje i

odrzavanje zelenih povrsina oko skole, posumljavanje i zasadjivanje biljaka. Dakle, kao

najzanimljivije aktivnosti ucenici odredjuju one koje se pre svega odvijaju u prirodi i u kojima

su oni direktni ucesnici. Kao najmanje interesantne aktivnosti ucenici su naveli akcije

prikupljanja papira, stakla i drugih sekundarnih sirovina. Suprotno iskazanim interesovanjima

ucenika, aktivnosti vezane za prikupljanje sekundarnih sirovina za reciklazu najcesce su

aktivnosti koje se organizuju u skolama, pre svega zbog materijalnih sredstava koje skola dobija

za sakupljanje sekundarnih sirovina. Dobijeni rezultati upucuju na zakljucak da se ucenicka

interesovanja ne uzimaju u obzir prilikom planiranja aktivnosti. Prvi korak uspesnog ekoloskog

vaspitanja i obrazovanja jeste pribliziti sadrzaje ucenicima i zainteresovati ih za problematiku

zastite zivotne sredine. Posebnu paznju zahtevaju rezultati o spremnosti ucenika da se ukljuce u

rad ekoloskog pokreta u skoli i u aktivnosti ciscenja obale reke ili ciscenja sume. U oba slucaja,

oko 40 % ucenika je odgovorilo da bi se u neku od takvih akcija ukljucilo, ako bi se ukljucili i

njihovi drugovi. Ovi rezultati ukazuju na to da ucenici vide svoje vrsnjake kao vazan faktor zbog

kojeg bi se angazovali u ekoloskim aktivnostim, i stoga vrsnjaci se mogu shvatiti kao znacajni

resurs za ukljucivanje veceg broja ucenika u ekoloske aktivnosti.

U ovom istrazivanju utvrdjuje se da li postoje razlike prema polu, mestu, sredini u kojoj ucenik

zivi i uspeha na testu znanja i spremnosti ucenika da se angazuje u ekoloskim aktivnostima.

Spremnost na angazovanost merena je putem prosecnog skora odgovora ucenika na tri pitanja:

(1) da li ucestvujes u ekoloskim aktivnostima koje se organizuju u tvojoj skoli? (2) ako bi se u

tvojoj skoli formirao ekoloski pokret koji bi se zalagao za zastitu zivotne sredine, da li bi bio

spreman da se ukljucis u aktivnosti tog pokreta? (3) ukoliko bi tvoja skola ogranizovala

dobrovoljnu akciju ciscenja obale pored reke ili ciscenja sume, da li bi se ukljucio u tu akciju?

Razlika prema polu ucenika i spremnost na angazovanje testirana je t-testom za nezavisne

uzorke. Rezultati su pokazali da postoje razlike izmedju polova i da su devojcice spremnije na

angazovanje u ekoloskim aktivnostima. Razlike u zavisnosti od mesta u kojem ucenik zivi i

spremnost na angazovanje testirane su t-testom za nezavisne uzorke. Rezultati su pokazali da

postoje razlike i da su ucenici koji zive u selima spremniji da se angazuju u ekoloskim

aktivnostima. Kao moguce objasnjenje ovog rezultata predlaze se shvatanje da seoska sredina

moze pozitivno uticati na ucenike u smislu povezanosti ucenika sa prirodnim okruzenjem. Pored

toga, objasnjenje za vecu spremnost ucenika sa sela da se angazuju u ekoloskim aktivnostima

mozemo naci u cinjenici da su deca sa sela, zbog karakteristika seoskog zivota, spremnija na sve

vidove grupnih aktivnosti. Sa druge strane, urbana gradska sredina otudjuje ljude i ucenici

nemaju zelju i naviku da ucestvuju u zajednickim aktivnostima. Veoma je interesantno povezati

ovaj podatak sa uspehom ucenika na testu. T-testom za nezavisne uzorke proveravana je razlika

u urbanosti sredine i uspeha ucenika na testu. Rezultati su pokazali da ima razlike izmedju sela i

grada, i da su veci broj poena postogli ucenici koji zive u gradovima. To znaci da ucenici iz

grada imaju vise znanja , ali su bez obzira na to manje spremni da ucestvuju u ekoloskim

aktivnostima. Kako rezultati pokazuju, znanja i iskustva koje ucenici sticu kroz zivot u prirodi i

na selu, znatno su jaci podsticaj za angazovanje nego znanja koje ucenici iz grada sticu u skoli i

informacija koje dobijaju iz razlicitih izvora. Razlike izmedju sredina u kojoj ucenik zivi i

spremnosti na angazovanje testirana je t-testom za nezavisne uzorke. Rezultati su pokazali da

nema statisticki znacajne razlike u spremnosti na angazovanje kod ucenika koji zive u zagadjenoj

i nezagadjenoj sredini. Kao i kod prethodne nezavisne varijable, t-testom za nezavisne uzorke

proveravana je povezanost zagadjenosti sredine i uspeha na testu. Rezultati su pokazali da ima

razlike i da su ucenici iz zagadjenih sredina postigli bolji uspeh na testu od ucenika iz

nezagadjenih sredina. Pretpostavlja se da je razlog za ovakav rezultat cinjenica da su ucenici iz

zagadjenih sredina cesce svedoci razlicitih oblika zagadjenja. Uprkos znanju koje imaju, ucenici

iz zagadjenih sredina nisu spremni da se angazuju u ekoloskim aktivnostima. Sa druge strane,

ucenici iz nezagadjenih sredina, iako zive u nezagadjenoj sredini, pokazuju jednaku spremnost

za angazovanje u ekoloskim aktivnostima kao i ucenici iz zagadjenih sredina. Ovim rezultatima

nisu potvrdjena unapred postavljena ocekivanja da ce ucenici iz zagadjenih sredina, zbog

nepovoljnih sredinskih uslova pokazati vecu spremnost da zastite i unaprede sredinu u kojoj

zive.

Zakljucna razmatranja

Cilj ovog istrazivanja bio je da se utvrde ekoloske aktivnosti koje su ucenicima interesantne, kao

i nezavisne varijable koje imaju uticaja na spremnost ucenika da se angazuju u takvim

aktivnostima. Neki od mogucih zakljucaka ovog istrazivanja su sledeci: (1) ucenici preferiraju

aktivnosti koje se odvijaju u prirodi, u kojima su oni direktni ucesnici i u kojima imaju osecaj da

nesto cine za ocuvanje zivotne sredine ( uredjenje i odrzavanje zelenih povrsina oko skole,

posumljavanje i zasadjivanje biljaka ) (2) Ucenici su kao najmanje interesantne aktivnosti naveli

sakupljanje sekundarnih sirovina za reciklazu. Suprotno njihovim interesovanjima, ove

aktivnosti se najcesce organizuju u skolama. (3) Uprkos visem nivou znanja, ucenici iz gradskih

sredina pokazuju nizi stepen spremnosti za angazovanje u skolskim aktivnostima. To ukazuje da

znanja koja se sticu u skoli nisu funkcionalna, takva znanja ne upucuju ucenike na adekvatne

zakljucke koji se odnose na njihovu ulogu i doprinos u zastiti zivotne sredine. Znacajani

podsticaj ucenicima u procesima ocuvanja sredine ima vreme provedeno u prirodi i u prirodnom

okruzenju, sto dodatno opravdava potrebu za vecim brojem aktivnosti van skole. (4) Rezultati su

pokazali da spremnost ucenika da se angazuju u ekoloskim aktivnostima ne zavisi od sredine u

kojoj ucenik zivi. Dakle, ucenici koji zive u zagadjenoj sredini nisu pokazali veci stepen

spremnosti da se ukljuce u aktivnosti koje se ticu zastite zivotne sredine, bez obzira na podatak

da poseduju visi nivo znanja od ucenika iz nezagadjenih sredina.

Sprovedeno istrazivanje ukazuju na to da je pre svega potrebno promeniti oblike ucenja i sticanja

ekoloskih sadrzaja. Potrebno je unaprediti metode rada, tako da se podjednako uvazavaju i

razvijaju racionalna, emocionalna i vrednosna sfera licnosti, jer se ekoloska svest ne sastoji

samo od znanja vec i od stavova, vrednosti i delanja.

Kriticki osvrt

Pozitivna strana ovog istrazivanja je pretpostavka(opsta hipoteza-Postoji povezanost izmedju

ekoloskih znanja, ekoloskih stavova i ekoloskog delanja)od koje se poslo, a koja se tice

neophodnosti sagledavanja povezanosti ucenickih znanja o ekoloskoj problematici , ucenickih

ekoloskih stavova i ucenicke spremnosti da se angazovanju u ekoloskim aktivnostima. Ovakvo

polaziste omogucava sagledavanje problema ekoloske angazovanosti ucenika u svoj svojoj

slozenosti, jer upucuje na bavljenje pitanjima o racionalnoj, vrednosnoj i delatnoj strani ucenicke

ukljucenosti u ekolosku problematiku. Rezultati istrazivanja potvrdili su da odredjeni nivo

ekoloskih znanja ne garantuje spremnost ucenika da se angazuje u ekoloskim aktivnostima. Zbog

toga je neophodno uticati kako na racionalnu sferu licnost (sticanje znanja o ekoloskoj

problematici ), tako i na vrednosnu ( razvijanje kriticke svesti i pozitvnih stavova o ekoloskom

angazovanju u zajednici ), ali i na delatnu stranu, organizovanjem ekoloskih aktivnosti, u skoli i

van nje. Dalje, da bi se ove aktivnosti uspesno organizovale i realizovale u skoli i van nje,

potrebno je uzeti u obzir interesovanja i potrebe ucenika u pogledu istih. Poznato je da ucenici

rado ucestvuju i uce kroz aktivnosti koje podrzavaju njhova interesovanja i potrebe. U ovom

istrazivnaju pozitivno je to sto se jedan od ciljeva istrazivanja odnosio na utvrdjivanje

najinteresantnijih ekoloskih aktivnosti iz perspektive ucenika. Rezultati koji su pri tome dobijeni,

mogu posluziti kao znacajni vodici u praksi, prilikom organizovanja ekoloskih aktivnosti u skoli

i van nje. No, postavlja se pitanje adekvatnosti nacina na koji su utvrdjivani stavovi ucenika o

najzanimljivijim ekoloskim aktivnostima. Stavovi ucenika o najzanimljivijim ekoloskim

aktivnostima procenjivani su na osnovu prosecnog skora odgovora ucenika na unapred

osmisljeno pitanje u Upitniku za ucenike, za koje se pretpostavljalo da je relevantno za procenu

spomenutih stavova. Pitanje je trazilo od ucenika da izaberu od ponudjenih aktivnosti one koje

im se cine najinteresantnijim. Rezultati ukazuju na to da su ucenici kao najzanimljivije aktivnosti

odabrali one koje se veoma retko sprovode u skoli, dok su za najneinteresantnije izabrali

aktivnosti koje se najcesce odrzavaju u skoli. Ovi rezultati se tumace sa aspekta potreba i

interesovanja ucenika, kao izraz njihovih stvarnih interesovanja i potreba. No, nisu uzete u obzir

izvesne okolnosti koje cesto mogu uticati na ucenicku percepciju i izbor. Navedene ekoloske

aktivnosti koje skola ne sprovodi ili veoma retko sprovodi u praksi, mogu ucenicima izgledati

mnogo primamljivije od onih navedenih aktivnosti koje se cesto sprovode u skolskoj praksi, ne

zato sto odgovaraju njihovim interesovanjima, vec zato sto su izvor novog i neistrazenog. Na

takav izbor bi mogla uticati zasicenost ucenika jednom vrstom aktivnosti, monotonost, kao i

zelja za novim, razlicitim vrstama podsticaja i aktivnosti. Dakle, iako je postavljeni cilj

istrazivanja dao istrazivanju pozitivno usmerenje, navodeci na ispitivanje veoma znacajnog

aspekta ekoloskog angazovanja ucenika, a to su ucenicka interesovanja i potrebe u vezi sa

ekoloskim aktivnostima, postavlja se pitanje adekvatnosti nacina na koji su ova interesovanja i

potrebe procenjivana.(zamerka:trebala sam da preciziram sta podrazumevam pod nacinom na

koji su ova i. i p. procenjivana,a pod tim podrazumevam-instrument kojim su se ispitivala i i p ,tj

pitanje u upitniku za ucenike,kao i nacin na koji su se dobijeni rezultati tumacili)