re vie od dvesta godina Dejvid Hjum je rekao da u priro-di nema nunosti: Nunost je neto to postoji u svesti,

ne u objektima. Drugim reima, on je tvrdio da je znanjeo uzronosti intuitivno, da se uzronost saznaje stomakom;ona nije nita drugo do konstrukcija utemeljena na pret-hodnom iskustvu; ona potie iz moi navike, onog delaljudske prirode koji je, po njegovom miljenju, neopravdanozanemaren. Posao antropologa je precizno prouavanje tenavike koja za svako drutvo izgrauje poseban univerzumpraktinih naela. Upravo ona nastanjuje svet ljudima, i-vima i mrtvima, ivotinjskim telima i duama, poluljudima,poluivotinjama i boanstvima koja se prepliu sa svimanjima. Ve sama raznovrsnost tih konstruisanih svetovanavee antropologa da se sloi s Hjumom, dodue tek po-sle izvesnog oklevanja. Kauzalne teorije drugih naroda pri-padaju jednom od ova dva skupa: one koje su u saglasnostis naom i kojima nije potrebno posebno objanjenje, i onedruge, magijske, zasnovane na subjektivnim asocijacijama,kako je smatrao Frejzer, ili na afektivnim, a ne kognitivnimmoima, kako je mislio Levi-Bril (videti Cazeneuve, 1972:44, 68, 70) kad je nastojao da povue razliku izmeu misti-ne i naune svesti. Hjum je, meutim, tvrdio da sve kauzal-ne teorije, bez izuzetka, potiu iz onog to je nazivao senzitiv-nim, a ne kognitivnim delom nae prirode. Kad god izuzme-mo sopstvene kauzalne teorije iz skeptike filozofije, naastomana reakcija pokazuje nam da je on potpuno u pravu.Ali, gotovo je nemogue ne postupati na taj nain. Izmeuostalog, ovaj tekst ima za cilj da predloi jedan formalnijinain rasprave u kojem je moda mogue poreenje kau-zalnih sistema ukljuujui i na sopstveni. Bez takvog pomakanae jedino antropoloko utoite jeste prevoenje iz drugih

kultura u nau. to prevod bude bolji, to e naa provinci-jalna logika biti uspenije nametnuta domorodakom milje-nju. Posledica dobrog prevoda jeste, dakle, spreavanje makakvog sukoba izmeu sistema miljenja koji su jedan drugomtui. Ostajemo tamo gde smo bili u poetku, sa sopstvenimpoznatim svetom koji dele ustanovljene kategorije i pokre-u nama poznata naela. Taj svet ostaje naa vrsta referen-cijalna taka za prosuivanje svih drugih svetova kao ud-novatih i svakog drugog znanja kao pogrenog. Prevoenjecveta tamo gde se iskustva prepliu. Meutim, tamo gdenema preplitanja pokuaj prevoenja ne uspeva. Izazov dapomou novog znaenja proverimo sopstvene ideje preo-braa se u izazov da naemo novi izraz za stara znaenja. Su-eljavanje se dogaa retko, samo onda kad nedostatak pre-plitanja nae kulture s drugima izazove akademsku zbunje-nost pred neobinou domorodake misli. U ovom ogleduelim da ponudim lek protiv te slabosti. Zagonetke koje setiu domorodake misli zapravo su zagonetke miljenja uop-te, pa i naeg sopstvenog. Mi antropolozi pokuavamo daraspravljamo o problemima znaenja u odve izolovanomokviru. Moramo uvideti da kategorije i postojei principinaeg sopstvenog sveta postavljaju iste probleme racionalnogopravdavanja koji nas zbunjuju u egzotinim svetovima stra-naca. Upravo tamo gde nema kulturnog preplitanja pokuajtumaenja trebalo bi da bude voen navie, od posebnih ne-jasnih tvrenja ka sve viim nivoima uoptavanja, sve dokse ne stigne do izvorita sukoba mnenja. Izloeni su razliitiskupovi hipoteza o prirodi realnosti i nainu na koji je onapodeljena, a svaki od njih nosi tako jasan peat oigledneistine da se smatra da njegovim implicitnim temeljnim pret-postavkama nije potrebno nikakvo obrazloenje.

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/259

SAMORAZUMLJIVOSTMeri DAGLAS

P

Predavanje odrano 4. maja 1972.u okviru fonda Henrija Majersau Kraljevskom antropolokom institutu

Sa engleskog prevela Slavica Mileti

Tim putem smo ve stigli u samo sredite pita-nja o samorazumljivosti. Samorazumljivo tvr-enje je ono koje u sebi sadri svoj dokaz. Nje-gova istinitost prebiva u znaenju njegovih re-i: Sve neenje su neoenjeni mukarci;2+2=4. Po profesoru Kvajnu, na ije se delou velikoj meri oslanja ova rasprava, samorazu-mljiv ili analitiki stav moe se definisati kaosvaki onaj stav koji zamenjuje rei njihovimsinonimima i moe se preobratiti u jedan pri-mer logike forme iji su svi primeri istiniti(1943:120). ta je sinonimija? To je veza izmeuizraza koji imaju isto znaenje. A ta je znae-nje izraza? To jeklasa svih izraza koji su s njimsinonimni. Tako smo se nali u krugu; antro-pologija se teko moe nadati da e nam poka-zati kako da iz njega izaemo. Ali, naa graabi mogla bolje da objasni kako se prepoznajei potvruje odnos sinonimije. Ovaj tekst za-poee Kvajnovim opisom naina na koji seuspostavljaju opaaji istog, a zatim e taj opisupotpuniti umetanjem ireg izlaganja socio-loke dimenzije. Naime, Kvajnov prikaz patiod izvesnih ogranienja. Najpre, on stavlja opa-aj istog na pogrenu stranu racionalnosti: in-tuicija je intuicija, a um je um, i postoji prazni-na u objanjenju njihove povezanosti. Zatim,on nas ostavlja s praznim kulturnim relativi-zmom: svaki univerzum podeljen je na drukijinain, i taka. S tog stanovita nema vie tada se kae o uporeivanju univerzuma jer uvekmoramo da govorimo unutar kategorija sop-stvenog jezika. Usuujem se, meutim, da gajimnadu da mogu pokazati put koji e nas izvesti iztog kruga ka generalizaciji o vrstama univerzu-ma. Sporedni proizvod ove rasprave je dopri-nos uporednoj religiji zato to nam teodicejanudi jedan od najobuhvatnijih eksplanator-nih sistema, pa e stoga argumentacija bitilake izloena uporeivanjem religijskih dok-trina.

Kvajn je filozof koji je veoma ozbiljno shvatioprobleme i grau antropologa. Njegov Svet iobjekt (1960) usmeren je direktno na predmetrazmatranja i teko je u dovoljnoj meri istaiirinu njegovog stanovita i jasnou izlaganja.Njegovi argumenti usmereni su protiv mnogihduboko uvreenih zabluda koje su nam prira-sle za srce, od prelogikog mentaliteta do idejeda je znaenje nezavisan, slobodnolebdei enti-tet koji rei manje-vie potpuno zahvataju(1960: 76). Ovde u samo ukratko izloiti argu-ment koji se odnosi na sinonimiju. Prepozna-vanje istog vrsto je ukotvljeno u drutvenomiskustvu: pojedinac u zajednici doivljava stimu-lus-sinonimiju, koja je priblino istovetnostkonfirmativnih i diskonfirmativnih iskustava.Istovetnost znaenja see do verbalnih navikakoje odreuje kolateralna informacija na nivouzajednice. Na taj nain dat nam je obris psi-holokih i sociolokih osnova za proizvoenjerei kojima su pridata ista znaenja. Pored toga,odvraeni smo od lupanja glave nad kratkimsinonimima i usmereni na one due i sloenije,to je svakako olakanje. Naime, najvie zbunju-ju kratki prevodi tuih ideja koji su navedeniizvan konteksta, kao delovi izvan svojih celina.Godine 1984. Indijanci plemena Bororo rekli suFon den tajnenu da su oni papagaji (Lvy-Bruhl, 1910). Nueri kau da su ptice blizanci lju-di (Evans-Pritchard, 1956: 128-34). Karami kauda je kazuar dete njihove sestre (Bulmer, 1967).U nekim karakeristinim kontekstima ivotinj-ski ili ljudski lan klase mogu se uzajamnozameniti a da to ne dovede do promene znae-nja. Ali, u kratkim sinonimima prevod enkliti-kog oblika treeg lica glagola biti - je - goto-vo uvek je pogrean. Edmund Li je raspravljaoo odbijanju Malinovskog da prizna one sino-nime u kojima je istovetnost izmakla njegovomsopstvenom razumevanju. Kad god bi se re ta-bu pojavila kao termin srodstva, Malinovski je

RR..EE....>260

tvrdio da je posredi homonim koji je izmenjen kontekstomna takav nain da prenese razlike u znaenju.

Malinovski (1935: 66 i dalje) je potedeo svojeostrvljane: naime, izbegao je da im pripie pre-logiki mentalitet na taj nain to je variraosvoje prevode termina od jedne do druge pri-like i tako zaobilazio protivrenosti. Li (130) sepobunio, ali iz toga nije proizalo jasno merilo.Razumljivo je to to nigde nisu razmatranedalje alternative svaljivanju krivice na prevodeveznika, kopula i drugih logikih partikula; nai-me svaka vea sloenost na strani engleskihkorelata takvih rei stavila bi prevodioca prednesavladive praktine tekoe (Quine 1960: 58.napomena).

Tako su nai gresi oproteni. U stvari, Edmund Li je uspenoprotumaio istovetnost u relacijama srodstva kod Trobrijanacakoju ovi izraavaju reju tabu (1958: 120-45). Time je antropolo-gija moda dosegla stupanj na kojem velikoduan oprost zbogzanemarivanja logikih partikula verovatno vie nije sasvimneophodan. Ja bih, svakako, vie volela da raspravljam o duimsinonimima koji bi se pribliavali onome to bi to moglo daznai govoriti o dva stava kao o stavovima iste relevantnosti,dakle, kao o stavovima koji se odnose na isto posebno iskustvo (Quine, 1960, navod iz Grice i Strawson 1956: 156). Na primer,u selima Cejlona injenica da ena kuva hranu za mukarcajavni je iskaz o branoj vezi (Tambiah, 1969). Kuvati za njegaisto je to i zajedno iveti s njim, ona je njegova kuvarica = onaje njegova ena. Ovaj sinonim, u bilo kom obliku, ne zbunjujenikog od nas zato to se tu nai i njihovi obiaji preklapaju.Linija koja razdvaja kuvarice i ene beznaajna je. Velike mi-sterije javljaju se tamo gde se zanemari znaajna linija razdva-janja znaenja; na primer, kad su neke ljudske kategorije postalesinonimne sa ivotinjskim vrstama. Tada je neophodno pretvo-riti kratku formu u duu i briljivo ispitati logike partikule. Sva-kako, prepoznavanje istovetnosti nije mogue bez shvatanjalogikih relacija koje na isti nain vezuju klasu istoznanihstvari sa istim posebnim iskustvom. Navodim Kvajnovo ob-janjenje prepoznavanja istovetnosti (Quine, 1960: 66-7).

Pod intuitivnim prikazom podrazumevamonaj u kojem se termini koriste na uobiaje-ne naine, bez razmiljanja o tome kako bi semogli definisati ili koje pretpostavke bi mo-gli prikrivati (Quine, 1960, napomena na 36.str.). Intuicija dejstvuje i u analitikim stavo-vima uprkos tehnikom prizvuku rei anali-tiki; reenice poput Nijedan neenja nije oe-njen, Nijedan momak nije oenjen i 2+2 = 4pruaju oseanje koje je svakom blisko... o-vekova reakcija na pobijanje reenica koje sedoivljavaju kao analitike sadri neto vieod njegove reakcije na neshvaene reenicena stranom jeziku. Kad je posredi reenicakoja iskazuje logiki zakon, neto od te reak-cije se jasno opaa...odbacivanje logikog za-kona naruava obrazac na kojem poiva ko-munikacijska uloga logike partikule...Ako mehanizam analitikih intuicija doista od-govara ovom saetom opisu, one e uglavnomteiti da se nastane tamo gde se pitamo tamoe imati na umu ovek koji pobija tu ree-nicu. Taj efekat moe biti postepen ili kumu-lativan.

Izbegavanje zbunjenosti i doivljavanje zbunjenosti dve sukrajnosti u kojima se lako moe videti kako logika zadire uemocionalni ivot. Izmeu tih krajnosti, emocije se kreupoznatim kanalima koje su izdubili drutveni odnosi i njihovizahtevi za doslednou, jasnoom i pouzdanou oekivanja.Smatram da bi trebalo da umetnemo dimenziju drutvenogponaanja izmeu psihologije pojedinca i opte upotrebejezika. I u njoj vae logike relacije. To je sr mog doprinosapitanju kako nastaju intuicije samorazumljivosti. Osobe pri-padaju datoj klasi ili su iz nje iskljuene, klase su ureenepo rangu, delovi su povezani sa celinom. Ovde tvrdim da jeintuicija logike tih drutvenih iskustava osnova za pronala-enje apriornog u prirodi. Model drutvenih odnosa proetje emocionalnom moi; neki mnogo ulau u njegovo ouva-nje, neki drugi u njegovo svrgavanje. Na tom nivou iskustva,stomana reakcija zbunjenosti pred nesuvislom reenicom

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/261

pojaana je moguim gnevom, zaprepaenjem i gaenjem.Shvatanje opteg modela onoga to je ispravno i nuno udrutvenim odnosima osnova je drutva: ono generie sva-ko a priori ili svaki skup nunih uzroka koji e se otkriti uprirodi. Taj isti, nepreraeni dirkemizam, kako ga je nekonazvao, izrasta naravno iz mog ranijeg razmiljanja o idejizagaenja (1966). Tu sam pokuala da pokaem kako je svetprirode uvuen u argumente koji se tiu drutva i kako svakiuesnik u tom dijalogu izvlai korist iz pozivanja na opasnostiod navodno objektivnog sistema uzroka koji u njoj vlada.Sad je re o tome da spasemo pojam intuicije ili stomanereakcije od svih pokuaja da se on shvati kao suprotnost poj-mu racionalnosti tako to emo ga ukotviti u iskustvo poje-dinca o logikim osobinama drutvenih oblika.Svaki univerzum treba da bude sagledan kao celina koju jestvorila jedna posebna vrsta drutvenog iskustva. Moe seprigovoriti da je mogue zamisliti beskonaan broj klasifi-kacija prirode koje odgovaraju nepreglednoj raznovrsnostidrutvenih odnosa, i da, u tom sluaju, nema nikakvog smi-sla govoriti o univerzumima kao celinama. Ali, celovitost kojanas ovde zanima poiva u konanom rasponu uobiajenihmodeliranja realnosti. U ovoj raspravi posvetiu posebnu pa-nju razmatranju graninih sluajeva. Polazim od ideje dase moe konstruisati kontinuum drutvenih sistema u kojembi, na jednom kraju, svi oni koji su izvan njega bili potpunoi neopozivo iskljueni, a na drugom, zahvaljujui raznimmodifikacijama, njima bi bilo omogueno puno lanstvo uzajednici. Svaka taka kontinuuma imala bi svoj odgovarajuisvet prirode, s karakteristinim odnosom prema hibridimai anomalnim biima. Zakljuak da su neka bia suprotnaprirodi zato to propadaju kroz rupe u lokalnom sistemu kla-sifikacije najverovatnije e voditi nekim drugim zakljucima.udovite o kojem je re moe biti ignorisano. Ali, ono moebiti posmatrano i kao nosilac blagostanja ili propasti. Takavstav postaje samorazumljiv posmatrau zahvaljujui pravi-lima o ponaanju u susretu s tim biem. Tim putem moemose uzdii do jednog vieg nivoa formalnog uporeivanja.Umesto da govorimo o pojedinanim verovanjima, na primeru jednoroge ili vombate, i umesto da govorimo o kauzalnimsistemima sinonimije uopte, moemo da utvrdimo distink-tivne sklonosti ka slaganju s nekim vrstama samorazumljivih

stavova od kojih je svaka uvreena u odgovarajuoj drutve-noj sredini.Usredsreujui se na ponaanje prema anomalnim biimau razliitim sistemima klasifikacije direktno se hvatamo u ko-tac s pitanjem kako su povezani miljenje, rei i realni svet.Pod pretpostavkom da je poznati svet drutveno konstrui-san, koliko god fleksibilna i tanana bila naela klasifikacijeuvek e biti nekih ivih bia koja se loe uklapaju u lokalnitaksonomski obrazac. Balmer i Tembaja daju mnogo razli-itih primera u svom znaajnom ogledu o karamskim i taijskimklasifikacijama ivotinja istiui drutvenu prirodu taksonom-skog sistema. Stvorenja koja se u jednom od njih pojavljujukao anomalna mogu biti potpuno prihvatljiva u drugom.Na primer, u selima grupe Tai domae kopnene ivotinje svr-stane su na jednu stranu, a ptice na drugu. Kao da ne postojinia za domae ptice: patke i pilii svrstavaju se u kopneneivotinje bez obzira na njihove ptije osobine. Kopnene i-votinje s krilima nama ukazuju na anomaliju, ali oni to opa-aju drukije. Na drugoj strani, vidra, kao ni vodeni pacov ilifoka, za nas nema konotaciju udovinosti: za Taije je onaodvratan hibrid, zapravo riba s pseom glavom, divlja ivo-tinja koja nadire u njihova polja tokom poplave. Postoji, oi-gledno, onoliko vrsta anomalija koliko i merila klasifikacije.Za ono ime se ovde bavimo dovoljno je da govorimo o bii-ma koja u svojoj morfologiji pokazuju osobine vie od jednevelike klase, ili koja nemaju dovoljno osobina da bismo ihsvrstali u neku klasu, ili koja po sebi prilino jasno pripadajupriznatoj klasi, ali imaju navike neke druge klase ili prelazeu stanite druge klase. Primer prvog bio bi pangolin ili ljuska-sti mravojed: njega uroenici plemena Lele smatraju sisarems ribljim krljutima koji ivi na drvetu; primer drugog je ka-zuar, koji po Karamima nema ni perje ni mozak ptice; primertreeg, nona antilopa koju Lelei ne svrstavaju s drugim an-tilopama zbog njenih navika; etvrtog, nilski varan i drugastvorenja ije se ponaanje odlikuje iskoraivanjem iz stani-ta koja im pripadaju po drugim merilima. Svaki univerzum sklon je da prui utoite udovitima ras-petim izmeu njegovih velikih klasa. Ali, na takva bia ne obra-a se nuno panja. Ako je njihovo postojanje uoeno, onamogu biti smatrana nosiocima vrlo povoljnih znamenja. S dru-ge strane, mogu izazivati uasavanje, odvratnost, gnuanje.

RR..EE....>262

U tim sluajevima imamo jaku stomanu reakciju. Mnogi prouavaoci Starog zaveta objanja-vaju uasavanje od bia koja gamiu u Levitskoj 11 optim gnuanjem od gmizavaca i insekata iskloni su da prihvate povezanost zmija sa neistoom lepre i smrti kao potpuno samorazumljivustvar, skup svima razumljivih znaenja koja ne iziskuju nikakvo objanjenje. Meutim, u nekimreligijama zmije su kultne ivotinje, a neke druge dovode ih u vezu s plodnou i obnavljanjemivota. Hriansko uenje o ovaploenju insistira na tome da je bogoovek u punoj meri landva suprotstavljena skupa. Izraeliti su vekovima bili u dodiru sa egipatskom religijom koja jeoboavala oveka-boga i boga-ivotinju, kao i sa Asircima. Ali, Izraelitima su bili odvratni svihibridi i veina meavina. Verujem - a to sam nastojala i da dokaem - da je njihovo gnuanjeod gmizavaca bilo deo ire navike da oseju odvratnost prema ivim biima koja se ne uklapa-ju bez ostatka u njihove ustanovljene kriterijume vazdunih, vodenih i kopnenih stvorenja. Aona je bila deo jednog jo ireg modela drutvenog ponaanja koji se sluio vrlo jasnim, stro-gim linijama razgranienja dve klase ljudskih bia, Izraelita i ostalih.Ove napomene odve kratko saimaju moju analizu Mojsijevih zakona o ishrani u istoti i opa-snosti (1966) i potpuniji prikaz znaenja sadranog u rabinskom tumaenju tih zakona u Od-gonetanju obroka (Poglavlje 18). itanje tih tekstova olakalo bi razumevanje onoga to sledi,ali ako se ovaj ogled ita nezavisno od njih moda je najvanije razjasniti status svinje kaoudovita u starom izraelitskom sistemu klasifikacije. U Levitskoj 11 svinja je svrstana u klasuodvratnih, neistih stvorenja zajedno s kuniem, mrmotom i kamilom. Kao razlozi se navodeinjenice da ta bia ili imaju razdvojen papak ili preivaju, ali ne i jedno i drugo. Drugim rei-ma, ona ne pripadaju u potpunosti klasi kopitara. Po sebi, gledano sa stanovita nekog drugogmodela klasifikacije, posedovanje nekih (ali ne svih) merila klasifikacije jestivih ivotinja ne i-ni automatski te ivotinje neistim, odvratnim, gadnim. Ali, ovaj sistem klasifikacije izvlai usvim svojim primenama granini primer i proglaava ga odvratnim. Znaenje istog i neistogdobija svoj pun opseg tek kad se dovri klasifikacija itavog univerzuma. Kad se shema iscrta ucelini, otkriva se jedno od merila istoe koje je ranije bilo skriveno: iste vrste moraju zado-voljiti sva nuna merila klase. Trima glavnim sredinama, vazduhu, kopnu i vodi, pripisuju senaini kretanja koji su svojstveni vrstama u svakoj od njih. I obrnuto, svaka vrsta mora ima-ti fizioloke osobine potrebne za kretanje u sopstvenoj sredini, peraja za vodu, krila i dve nogeza vazduh, etiri noge za kopno. Stvorenja koja gamiu odlikuju se nainom kretanja koji nijekarakteristian ni za jedan element; njihovo postojanje remeti urednu logiku shemu stvari: toim daje obeleje odvratnog. Svinja se odlikuje nainom kretanja koji bi je mogao svrstati uzovce, koze i stoku, ali ne preiva. To je jedini nepreivar s razdvojenim papkom meu svim stvo-renjima, udovite ija se neista, niska egzistencija moe oceniti samo kao odvratna.U istoti i opasnosti pretpostavila sam da je hebrejsko odbacivanje anomalije normalno. Tvrdi-la sam da je klasifikovanje nuna ljudska aktivnost i da je nepovoljno suenje o onome to izmi-e klasifikaciji ili se ne uklapa u uredne odeljke svesti opta ljudska tendencija. To reenje jeodve lako. Nisam dovoljno iskoristila suprotnost izmeu svog terenskog rada u Kongu i pro-uavanja Biblije u biblioteci. Za pripadnike grupe Lele mnoge anomalije su povoljna znamenjai oni religiozno oboavaju najanomalnije od svih stvorenja, pangolina ili ljuskastog mravojeda.Na drugoj strani, svako odstupanje od biblijske kvalifikacije prirode smatra se gnusnim udovi-

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/263

tem (Douglas, 1966). Pomela sam pod tepih, kao stvar odveteku za moj teorijski pristup, suprotnost izmeu odvratnesvinje i oboavanog pangolina. Balmer (1967) i Tembaja (1969),koji su ukazali na te i druge propuste, napravili su tako znaaj-ne pomake u sopstvenim analizama ivotinjske taksonomijeda sam, zahvaljujui njihovom radu, spremna da pokuamponovo. Prljavo udovite ili dobri spasilac - taj sud nemamnogo veze s fizikim osobinama datog bia, a i te kako imaveze s vladajuim drutvenim modelom pravila i znaenja

koji definie anomaliju. Pokuau da otkrijem osobine klasi-fikacionog sistema koji uoava anomalije i koji im, nakon toih prepozna, pripisuje bilo dobra bilo rava dejstva. Takva re-akcija na jednu meovitu kategoriju u sutini je stomanareakcija. Ona prosuuje stvorenje kao boansko ili odvratnona elementarnom nivou koji ne trpi pitanja. Dve studije,Tembajina o severoistonom Tajlandu, Balmerova o Karami-ma u brdima Nove Gvineje, pokazuju da je klasifikacija ivo-tinja snano proeta drutvenim odnosima. U svakom sluaju,taksonomija organizuje prirodu na takav nain da ivotinjskekategorije odraavaju i osnauju drutvena pravila o braku istanovanju. Od Primitivne klasifikacije (Durkheim i Mauss,1903) i Levi-Strosove Divlje misli (1962) svesni smo da totem-

ski sistemi miljenja stoje u takvom odnosu prema drutve-nom sistemu i to nikad vie neemo smetnuti s uma. Ali, jednoje znati, a drugo je primeniti. I sama sam propustila da prime-nim to znanje na klasifikaciju taksonomije Lelea. Bila sam ustanju da prevedem zooloku klasifikaciju lovouvara u termi-ne Lelea i da opiem kategorije koje Lelei izvode iz morfologijei ponaanja ivotinja. Bila sam u stanju da poveem tu takso-nomiju domorodaca s njihovim kultnim asocijacijama. Kad jetrebalo povezati ta dva nivoa razumevanja (ustrojstvo pri-

rodnog sveta i ustrojstvo kultova) s drugim nivoima na ko-jima se stvara znaenje uinilo mi se dovoljnim da kaem dau drutvu Lelea postoje suprotnosti i napetosti koje kult pan-golina figurativno prevazilazi, kao to sama ta ivotinja preko-rauje granice ivotinjskih vrsta (Douglas, 1957). Lik de E bo-gatije je razvio tu temu u ponovnoj analizi mog materijala.

On peut se demander pourquoi cette synthsesocio-religieuse se situe sous le signe du pan-golin. Le Pangolin est le mdiateur par excel-lence entre le monde humain et le monde ani-mal. A lintrieur du monde humain lcart sig-nificatif qui oppose le clan matrilinaire (uni-

RR..EE....>264

mrmot svinja kuni

krava kamila

Slika 19.

vers tendu de la fraternit) au groupe dge (univers agrable du compagnon-nage, assiette du village) reproduit moindre chelle lcart primordial qui existe,aux yeux des Lele, entre la nature et la culture. De ce point de vue, les Hommes-pangolins au village et les pangolins en fort occupent des positions homologues.Lune des conditions dinitiation est davoir tu un pangloin en fort; le rituelimplique labsorption de la chair de cet animal. Un rapport de contiguit stablitdonc entre les Hommes-pangolins et les pangolin. Les premiers sont mdiateursentre les deux composantes antagonistes de la societ dune part, entre lhommeet la femme dautre part; les seconds sont mdiateurs, plus gnralement, entre laculture et la nature. Lactivit rituelle des Hommes-pangolins intresse la foisla chasse (activit masculine) et la fcondit des femmes, alors que les sphressocio-conomiques propre aux deux sexes sont rigoureusement spares... la fem-me et lhomme, le clan et le village, la diachronie et la synchronie ralisent unesynthse harmonieuse, difficile et rare (de Heusch, 1964: 87-109).

/Moemo se zapitati zato se ta socio-religijska sinteza zbiva u znaku pangolina.Pangolin je reprezentativni posrednik izmeu ljudskog i ivotinjskog sveta. Unu-tar ljudskog sveta oznaujue rastojanje koje stavlja matrilinearni klan (napetiuniverzum bratstva) naspram starosne grupe (prijatnog univerzuma drugarstvakoji odreuje raspoloenje sela) reprodukuje u malom prvobitno rastojanjekoje, u oima Lelea, deli prirodu od kulture. Iz tog ugla, Ljudi-pangolini u selui pangolini u umi zauzimaju homologne poloaje. Jedan od uslova inicijacijejeste ubistvo pangolina u umi; obred podrazumeva apsorbovanje mesa te ivo-tinje. Izmeu Ljudi-pangolina i pangolina uspostavlja se odnos kontigviteta.Prvi su posrednici izmeu dva antagonistika sastojka drutva s jedne strane, iizmeu ena i mukaraca s druge; drugi posreduju, na optiji nain, izmeu kul-ture i prirode. Obredna aktivnost Ljudi-pangolina tie se u isti mah lova (mukaaktivnost) i enske plodnosti, dok su drutveno-ekonomske sfere mukog ienskog pola strogo razdvojene... mukarac i ena, klan i selo, dijahronija isinhronija ostvaruju skladnu sintezu, teku i retku (De E, 1964). Prim. prev./

Tada smo oboje bili zadovoljni tim rezultatom. Lelei su u svom drutvenom ivotu ostvarilijednu teku sintezu: nju veliaju posrednike moi pangolina, a doprineo joj je njegov kult.Postoji, meutim, jedna vrsta samozadovoljne neradoznalosti koja odustaje od dalje analizenekog simbolikog sistema im uspe da ga izrazi pomou univerzalnog kontrasta izmeuprirode i kulture, bez specifikovanja posebnosti datog sluaja. Postoje razliite vrste sinteze,ali nisu sve izraene kultovima posrednika: problem se mora postaviti uporedno.Na primeru severoistonog Tajlanda i Nove Gvineje, Balmer i Tembaja ubedljivo su pokazalida tumaenjem prirodnog sveta vladaju pravila rodoskvrnua i napeti odnosi meu afinalnimsrodnicima (srodnicima po braku). Vidra u poplavljenim poljima pirina bila je za seljake grupeTai gnusno udovite zato to ona dvojako, pa ak i trojako predstavlja poremeenu polnost,

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/265

seksualnog partnera zabranjenog pravilima ro-doskvrnua. Za Karame je kazuar na parcelamataroa bio tabu, slika podmuklih srodnika pobraku kojima se ne moe verovati. Snaga ose-anja vezanih za te dve ivotinje izvedena je izsnage s kojom se suzbijaju estoke strasti kakveobino nalazimo u modelu koji je poistovetiote dve ivotinje s kritinim fazama ljudskih od-nosa. U ovim analizama nema potrebe objanja-vati lokalni stav prema pomenutim ivotinjamaizvan lokalnog drutvenog sistema. S drugestrane, analiza pangolinovog znaenja poka-zala je odsustvo veze s davanjem i uzimanjemene za suprugu. Meutim, Lelei su bili opsed-nuti takmienjem za ene; svakodnevno zaoku-pljeni otmicama i osvetama; neprestano suse borili, uvek oko ena; taj razdor razbijao jenjihove politike jedinice. U svetlosti ovog dru-gog istraivanja ranija objanjenja izgledaju po-greno, a neki aspekti kasnije argumentacijeiz istote i opasnosti jo gore. Tu sam se vrati-la na univerzalno ljudsko iskustvo klasifikacijei pretpostavila univerzalnu ljudsku potrebu zapriznavanjem njene injeninosti i za njenimprevazilaenjem pomou posrednikih kultova(1966: 159-79). Lik de Ee (1971) ukazao je na te-koe u toj argumentaciji. Po opisu samih Lelea,njihove kategorije duhova-ivotinja nisu bilenuno anomalne ili odvratne i njihova podo-zrivost prema anomalnoj leteoj veverici nijeovu pretvorila u duha-ivotinju. Ali, i poredtakve podrobne kritike odgovor nije bio lak inije doao brzo.Pitanje o znaenju leleovskog kulta pangolinamoralo je najpre da bude uronjeno u ire pita-nje o reagovanju na hibride i anomalna bia.Re je zapravo o pitanju zato su Egipat i Meso-potamija imali kultove boanskih ivotinja, o-veka-ptice, oveka-boga, a Izrael nije. Levi-Strosje istakao prirodnu sklonost mitske misli dapretpostavlja posrednike egzistencije (1958: 227-

55). Idui za tom idejom u analizi prie o Raj-skom vrtu Edmund Li (1969: 11) primeuje:

Posredovanje (u ovom smislu)uvek se postie uvoenjem tre-e kategorije koja je abnormal-na ili anomalna u odnosu naobine racionalne kategorije.Zato su mitovi puni fantasti-nih udovita, ovaploenih bo-gova, majki-devica. To srednjetlo je abnormalno, neprirodno,sveto. Ono je tipino jezgro sva-kog tabua i obredne prakse.

Pre svega, nije tano da su svaki tabu i obrednapraksa usredsreeni na abnormalno; ve sampokazala da tabui ospoljavaju i ine vidljivimobredne kategorije (1966). Kao deo potpunoracionalnog procesa kojim se stabilizuju kate-gorije miljenja, tabu otpisuje iskustva koja seopiru klasifikaciji. Svaka refleksija koja za pred-met ima bilo koju etnografiju tabua pokazuje datakva iskustva nisu jedino jezgro tabua. Mnogitabui imaju oblik pravila ne diraj koja titenormalnu drutvenu strukturu i moralni kod.Kritiari istote i opasnosti brzo su ukazali namogue brkanje razliitih vrsta tabu-situacija(Ardener, 1967: 139, Heusch, 1971: 10-12). Ako tabutreba shvatiti samo kao reakciju na abnormalno,neprirodno, sveto kao suprotnosti obinimracionalnim kategorijama, nismo nita blienjegovom razumevanju no to su to bili antro-polozi iz devetnaestog veka. Na drugom mestustoji manje uverljivo tvrenje da ljudska svestuvek i svuda tei da otkriva posrednike egzi-stencije kako bi pomirila suprotnosti. U struk-turi mita doista je uoena takva tendencija,ali njeno prisustvo esto je rezultat analitikihprocedura koje je tu postavljaju. Izmeu mito-tvorstva i tabua, izmeu deklamativnosti i prak-

RR..EE....>266

tinih situacija, nalazimo zbrku koju smo sami proizveli. Ako nas jedna predrasuda navodi da prihvatimo anomaliju, a drugada je odbacimo, ni jedno ni drugo se ne moe ozbiljno shvatiti kao opis funkcionisanja ljudske svesti. Bolje je prepoznatiudovina bia otkrivena u mitu kao proizvod potpuno racionalnih analitikih i sintetikih procedura, a odbacivanje udo-vinosti koje nalae tabu kao deo procesa konstituisanja znaenja u svakodnevnom praktinom ivotu. Pristup za koji seovde zalaem iziskuje, dakle, da se u razumevanju i objanjavanju tih pojava sluimo racionalnim istraivakim strukturama;argumentacija koja se poziva na optu tendenciju iznalaenja posrednika stavlja taku na istraivanje.Poto nas, pre svega, zanima kako se konstituiu znaenja moda bi trebalo da izbegnemo mitsku grau. Pored toga to jeoptepoznato da se mit povinuje hiru prevodioca, on je misao u relativno slobodnoj igri. Mit stoji iznad zahteva drutve-nog ivota i po strani od njih. On je kadar da prikae jednu sliku, a zatim njenu suprotnost. Nai emo se na vrem tlu akose usredsredimo na verovanja za kojima se izriito posee kad se opravdava neko ponaanje. to su pravila ponaanja ne-zgodnija i to je njihovo uoeno dejstvo rasprostranjenije, to bi vie teine trebalo pripisati verovanjima koja ih opravdavaju.S tim principom selekcije moemo se ponovo okrenuti injenici da neke kulture prihvataju mogunost dobrog posredovanjaizmeu oveka i prirode, a neke ne. Naime, on nam prua jemstvo da prouavana verovanja ozbiljno shvataju ljudi koji seprema njima ravnaju u svom ponaanju. Na taj nain izbegavamo optubu za subjektivnost tumaenja.Moj opti argument pretpostavlja da je u svakom konstruisanom svetu prirode suprotnost izmeu oveka i ne-oveka ana-logna suprotnosti izmeu lana ljudske zajednice i tuina. U poslednjem, najobuhvatnijem skupu kategorija priroda predsta-vlja tuina. Ako se na granicama koje definiu lanstvo u ljudskoj grupi nalaze odreene take predviene za obavljanjekorisne razmene, onda suprotnost izmeu oveka i prirode nosi peat te razmene. Broj razliitih zamiljenih razmena, njihovemogue dobre i rave posledice, i pravila koja njima upravljaju projektuju se na prirodni svet. Tamo gde institucije doputajumnogo velikoduniju i unosniju razmenu s vie nego normalno udaljenim partnerima ispunjeni su uslovi za pozitivnogposrednika. Tamo gde su sve razmene sumnjive, a svaki tuin se doivljava kao pretnja, nekim delovima prirode bie dosuenoda predstavljaju odvratne uljeze koji kre naelno nepovredive granice. Ukratko, tvrdimo da teologija posredovanja nije mo-gua tamo gde se zabranjuje prelaenje granice i da ona nalazi svoje pristalice u drutvu koje od ureene razmene oekujepovoljne posledice.Da bih pokazala to preslikavanje dominantnih pravila i kategorija drutvenog ivota u prirodu ponovo u se okrenuti Balme-rovoj analizi ivotinjskih vrsta u karamskoj klasifikaciji. Kad nastoji da shvati zato Karami ubrajaju kazuara u divlja, a neu ptice, on je je prinuen da spoji pravila koja dele ivi svet. Imajmo na umu da su ta pravila deo opte kauzalne teorije. Akose ona ne potuju, rod krtolastog bilja se sui, a rod zrnastog trune. Jedno od pravila onemoguuje proglaavanje kazuaraza domau ivotinju. Iako ga susedni narodi pripitomljavaju, Karami veruju da je kazuar bie ija jaja oni ne mogu daizlegu i iji mladunci nee napredovati ako pokuaju da ih gaje u selu. Zbog tog pravila i verovanja kazuar ostaje u klasidivljih ivotinja koje se love zbog njihovog mesa. Kad je lov uspean, lovac koji je ubio kazuara mora da potuje period za-gaenosti i da proe kroz dugotrajne obrede oienja kao za ubistvo oveka. Ti obredi samo su malo promenjeni kad jeposredi kazuar. Kad ubije oveka, Karam mora da pojede srce svinje da bi se oistio. Kad ubije kazuara, mora da pojede srcesvoje rtve. U neto izmenjenom obliku, obredi za oienje od ubistva oveka vae i u sluaju ubistva dve vrste torbara ipsa. Te tri ivotinjske vrste postavljene su pravilom u skup ljudi. Za ubijene ljude postoje potpuni obredi, za ubijene ivotinjenema obreda, za ubijenog kazuara, psa i torbara vae izmenjeni obredi. Na taj nain je linija izmeu oveka i prirode maloskrenuta da bi se na stranu ljudskih bia smestile i ove ivotinje. Kad je re o kazuaru, pravila iziskuju da ga lovac zatuekrajem svog koplja, to je opasan poduhvat. Otro oruje se ne upotrebljava zato to je zabranjeno proliti njegovu krv. Istapravila vae za ubijanje pasa u sluajevima kad je to neophodno. Pored toga to pretvara lov u ravnopravnu borbu, ovo pra-vilo uvodi kazuara i psa jo dublje u skup ljudi jer ono vai za veoma mali podskup ljudskih bia: otro oruje ne sme seupotrebiti protiv srodnika. to se tie svih drugih ljudi i ivotinja, ubijanje je neogranieno. Samo pas, kazuar i srodnici sai-

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/267

njavaju skup na koji se odnosi zabrana prolivanja krvi. Jedno dalje ogranienje smeta kazua-ra (ovog puta bez psa) u jo manji podskup ljudi. Kad Karam krene u lov na kazuara, on morada se slui posebnim jezikom koji izbegava uobiajena imena. Na primer, umesto kazuar mo-ra da kae majka divljih sisara. To je jezik koji Karami koriste kad govore o svojim afinalnim iukrtenim srodnicima. Za druge ljude i druge ivotinje ne trai se poseban jezik: jezik je ograni-en samo za kazuara i bliske srodnike po braku. Razlog za poistoveivanje kazuara s tim srod-nicima prebiva u celokupnom sistemu ivotinjske i biljne klasifikacije i u potonjoj primenianalognih pravila. Pravilo posebnog jezika primenjuje se i kad se sakupljaju kotunjavi plodovitropske palme pandanus (videti Sl. 19.3). Da bismo to objasnili potreban nam je Balmerov pojamposebnog taksonomskog statusa, a on pretpostavlja sistem u kojem svaku veliku klasu u priro-di predstavlja jedna vrsta. Kazuar je kao vrsta izdvojen od ostale divljai. Tome slino, plodovipalme pandanus smatraju se osnovnim divljim rodom u biljnom svetu, naspram osnovnog kul-tivisanog, taroa (videti Sl. 19.4). Pravila nalau situaciju izbegavanja izmeu divljai i plodova zaljudsku ishranu na nain koji nas podsea na izbegavanje izmeu srodnika po braku. Kazuarmora da se dri izvan sela kad se gaji taro i ne sme se jesti u sezoni njegovog saenja i dozrevanja.

RR..EE....>268

Slika 19.2

Inae taro nee sazreti (kauzalna veza). Karami veruju da se divlje palme razmnoavaju prirodnotako to prolaze kroz digestivni sistem divljih ivotinja, izmeu ostalih i kazuara. Oni ne sadepalme pandanus i veruju da ove ne bi rasle ni kad bi pokuali to da ine. Ta pravila i verova-nja postavljaju prirodni razvoj divljih jestivih biljaka u suprotnosti prema saenju i gajenjuplodonosnih biljaka i hranjenju svinja i pasa. Divlje ivotinje i divlje biljke povezane su sistemomprirodnog horizontalnog i vertikalnog srodstva. Kazuar predstavlja srodnika prirode po braku,sestru prirode i sestrino dete. On opkorauje granicu izmeu biljnog i ivotinjskog. Ne samo topovezuje grupe divljai srodne po poreklu (poto je klasifikovan kao njihova majka) s divljimkotunjavim plodovima u ijem razmnoavanju uestvuje,

ve i prekorauje granicu izmeu divljeg i kultivisanog, ivotinjskog i ljudskog, i biva svrstan,po modelu srodstva, izmeu oveka i prirode, kao karika koja ih povezuje. Naime, on je doveden

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/269

Kazuar

PandanusDrugi

kotunjaviplodovi

Kazuar

Taro Pandanus

Sl. 19.3 Model srodstva divljih orahakoji se razmnoavaju zahvaljujui kazuaru

Sl. 19.4 Karam: pravila izbegavanja povezuju divljei kultivisane biljke s kazuarom po modelu ljudskog drutva

u vezu s glavnom kultivisanom biljkom ponavljanjem pravilaizbegavanja koja vae za srodnike po braku. Jedan isti pred-stavnik divljih ivotinja stoji u istom odnosu prema dva su-protstavljena sistema razmnoavanja biljaka, prirodnom i kul-tivisanom. Zahvaljujui tim pravilima kazuar postaje nekavrsta posrednika, ali ne nuno i bog. Prema njemu kao posred-niku treba se odnositi oprezno i s potovanjem. To je jasnoonome ko poznaje zamren odnos izmeu karamskih srodnikapo braku. Navodim iz Balmera (1967: 18) da se Karami oslanja-ju na pomo sestrine dece, ali se istovremeno uvek plae dae ona pokuati da im otmu zemlju.

Zbog guste nastanjenosti i oskudice zemljitana kojem uspeva taro u planinskim predelima,Karami se stalno kreu izmeu planinskih pre-dela i dolina i oslanjaju se na pomo srodnikapo braku u gajenju taroa i prireivanju svetko-vina. Roaka relacija koleba se izmeu bliskezavisnosti, opasnosti da e roak pokuati daoduzme vrt taroa i, u najgorem sluaju, strahada bi on mogao pribei vradbinama i postatineprijatelj koji mora biti ubijen, ali tupim oru-jem zato to je srodnik. Tvoji ukrteni roaciimaju prava da ti postavljaju moralne zahte-ve koje ti, meutim, nisi uvek spreman da ispu-ni; pored toga, ne sme da izgovori njihovaimena. Ne moe da dri svoje prave ukrteneroake podalje od svog nasledstva ili od svogvrta taroa sve dok ne pone da ih sumnjiiza vradbine i da razmilja o ubistvu. Oigled-no je zato treba da se odnosi prema svojimmetaforikim ukrtenim roacima, kazuarima,s dunim potovanjem kad ih ubija i da sepotpuno obezbedi da nikad ne priu tvom vr-tu taroa.

Razna pravila pokazuju svoj smisao samo ako ih primenimona model srodstva i tako izvuemo niz homologija (Sl.19.5). Pr-vo, drutveni svet Karama obre se oko ovekovih srodnikapo mukoj liniji i srodnika po braku. Moji srodnici po brakui sestrina deca, izdvojeni posebnim jezikim izbegavanjem, po-

vezani su sa mnom kao i sa drugim grupama srodnika pomukoj liniji. Sumnjiim ih da pokuavaju da prisvoje mojuzemlju, osnovu moje drutvene egzistencije. Ista slika prime-njuje se i na svet divljih biljaka, predstavljen pre svega divljimpalminim orahom i njegovim odnosom prema drugim kotu-njavim plodovima, jer i jedne i druge razmnoavaju kazuari druge divlje ivotinje. Svako prekoraivanje ili zamagljivanjegranice izmeu kultivisanog i divljeg urodie posledicamapo biljke, koje su za grupu srodnika po mukoj liniji ekviva-lentne gubitku zemlje. Oba oblika biljnog ivota moraju daizbegavaju istu ivotinju, zato to meso kazuara ne sme dase jede u sezoni njihovog saenja, odnosno berbe, i to se iza njega mora koristiti jezik izbegavanja kao i u sluaju srod-nika po braku. Logika slika pravila izbegavanja prikazujekazuara i srodnika po braku ili sestru u istom obliku. Bogatagraa podstakla je Balmera da istakne ulogu pravila

RR..EE....>270

A BC

AI

Sl. 19.5 Drutveni svet Karama

A Moji srodniciAi Moji srodnici po mukoj linijiC Deca moje sestre,

srodnici po braku i ukrteni roaciMoji ne-srodnici, srodnici osoba u C.

Pravila izbegavanja

Ogranienje oruja za A + COgranienje govora samo za CA + C = potpuni opseg mojih srodnika pokrvi i braku

A

B

koja je ovek sam stvorio u uspostavljanju kauzalnog sistema. On je time rasvetlio snagu navikes kojom se kauzalne veze nameu prirodi. Njegov pojam posebnog taksonomskog statusa i tekako bi se mogao dalje razvijati. Taj status mora biti izveden iz drutvene kategorije koju pred-stavlja. On se pojavljuje u logikoj slici ili formalnoj shemi koja se uvek iznova replicira. Svakakopostoji mnogo vrsta posebnog taksonomskog statusa u skladu s vrstama drutvenih modela ko-je taksonomije opisuju. U ovom sluaju dve suprotstavljene drutvene kategorije su srodnicipo mukoj liniji i srodnici po braku. Smatra se da su srodnici po mukoj liniji podloni neoprav-danim zahtevima osoba koje su s njima povezane preko ena: rad tih osoba veoma je dobro-doao, ali njihova pohlepa za zemljom predstavlja pretnju. S takvim sukobljenim i snanodoivljenim ciljevima Karami e, naravno, nai u prirodi anomalije koje e odati njihovu dilemu.Kazuar nije spasilac, a nije ni odvratan. On ima status potovanja dostojnog karamskog srodnikapo braku. Ovde tumaenje prirode jasno odslikava dominantan sistem razmena. Prouavanjedomorodakog taksonomskog sistema ne moe biti isto posle ovog krajnje ubedljivog prikaza.Ali, jo uvek se nalazimo u poloaju Levi-Brila, to jest posmatramo primitivni mentalitet izdaleka.Kako stvar stoji s pangolinom Lelea i ta je sa svinjom u judaizmu? U teorijskom mostu nedo-staje nekoliko velikih balvana. Balmerov posao je prevoenje. On prevodi kategorije pomoukojih se razmilja o prirodi u kategorije pomou kojih se odvija drutveni ivot i obrnuto. Sledeiizazov bio bi otii dalje od prevodilakog posla i ispitati osobine samog sistema klasifikacije.Uvek sam elela da ozbiljno shvatim Dirkemovu ideju da se osobine sistema klasifikacije izvodeiz drutvenih sistema u kojima se koriste i da su to, zapravo, njihove osobine. Dirkem je predlo-io sledea pitanja: koliko su zamagljene granice kategorija? Koliko su izolovana znaenja kojaone obuhvataju (1903: 6-7)? Koliko ima kategorija? Da li su principi koji ih povezuju sistematini?Ako postoji sistem miljenja, koliko je on postojan (1903: 35-41)? Sva ta pitanja mogu se postaviti ikad je re o naim misaonim procesima.Ali, pitanja o sistemima klasifikacije moraju biti usaglaena s pitanjima o drutvenim sistemimakoji ih proizvode. Ne moemo izbei problem nalaenja odgovarajue klasifikacije ljudskih dru-tava. Prisetimo se da argumentacija poiva na meri spremnosti na razmenu. Oekuje se da granicekategorija prirode budu paralelne sa prohodnou, odnosno zatvorenou drutvenih granica.Kada se drutvo zasniva na strukturiranju roenja i braka najznaajnije razmene ticae se tran-sfera ena. U idealnom sluaju ta teza bi mogla da bude ilustrovana primerima iz onih drutavakoje antropolozi tradicionalno prouavaju i iz kojih potiu sloeni problemi teorije srodstva. Pri-meri o kojima treba da raspravljam nedvosmisleno pripadaju svakoj od dve prepoznate kate-gorije sistema srodstva. Lelei pripadaju klasi elementarnih struktura jer propisuju brak izmeudece ukrtenih roaka.Karami pripadaju klasi sloenih oblika srodstva zato to za regulisanje branih saveza koristesamo negativnu zabranu rodoskvrnua. Njihova pravila, ijoj sloenosti doprinosi raspodela mi-

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/271

Liku de Eu dugujem zahvalnost za razjanjavanje modela generalizovane razmeneena kojeg su se pridravali Lelei (1964).

raza i zemlje u svakoj generaciji, iskljuuju na kraju mnoge roakedrugog i treeg stepena.Izraeliti takoe pripadaju klasi sloenih formi, ali ne na nain koji jeopisan ili anticipiran u teoriji saveza. Naime, po mom tumaenju spi-ska zabranjenih stepena srodstva, oni su primer mnogobrojnih na-roda koji nemaju pravilo za obezbeivanje iroke mree ujedinja-vanja porodica kroz brak.U svim tim sluajevima zanima nas stepen u kojem delovanje branihpravila doputa ukljuivanje tuinaca u krug srodnika. Nain primenepravila zavisi od politike i prakse. Po mom tumaenju, Lelei su najotvo-reniji prema savezu s tuinima, Izraeliti su najzatvoreniji, a Karamise negde izmeu te dve grupe. Ovo tumaenje ne oslanja se na pukonabrajanje osnovnih pravila ve na nain njihovog delovanja.Ukratko sam prikazala sluaj Karama. Sada u se pozabaviti Leleima:svi aspekti primene pravila navode pripadnike grupe Lele da se nada-ju zetovima ili snahama iz udaljenih mesta ili du poluzaboravljenihgenealokih karika koje se proteu nekoliko generacija unazad. Klan-ska egzogamija primenjuje se na oev i majin klan. Svako selo ima ne-ke lanove iz etiri, pet ili vie klanova. Svaka majka tei da zadri er-ku pored sebe, a svaka devojka se nada da e se udati za svog prvogdragana u rodnom selu; pravila egzogamije sama po sebi ne bi bila do-voljna da ih u tome spree i selo bi postalo endogamna jedinica. Me-utim, pozitivna pravila razmene ovlauju mukarca da zaprosi er-ku svoje erke za sebe ili za nekog drugog pripadnika klana.Njegovo pravo zasniva se na asti koja pripada zetu. Sve male populacijesu demografski ranjive, a grupa koja je nastala matrilinearno dvo-struko je takva (kao to sam pokazala na drugom mestu (1969: 121-35)).Lelei su upisali u svoju kulturu svest o demografskoj opasnosti kojapreti lokalnom ogranku klana. Naime, kult Pangolina je povlaenolanstvo dostupno samo mukarcima koji su se vratili da ive u seluiji je osniva njihov klan. Njegova ast ih zove da se vrate i zaustavecepanje i iezavanje lokalnih klanovskih jedinica. Pored toga, svakiklan potuje oveka koji zane njegovu ensku decu. Srodnici po bra-ku doivljavaju se, dakle, sasvim pozitivno, bez strepnje i podozrenjakoji kod Karama obeleavaju odnos prema njima. Kad mukaraczane ker, njen klan mu duguje pravo da raspolae udajom kerisvoje keri. On moe imati slian zahtev i u odnosu na ker svogasina. Status dede tada postaje trajan odnos branog saveza meuklanovima trojice mukaraca koji imaju pravo odluivanja o udava-nju devojke: klan njenog dede po ocu, njen klan i klan njenog dedepo majci. Da bi spreile svau izmeu njih trojice i upotrebu devojaka

RR..EE....>272

Levi-Stros oekuje da sloene strukture srodstva bu-du paralelne elementarnim strukturama u minimalnoj takirazdvajanja. Svi sistemi srodstva i braka obuhvataju ele-mentarno jezgro koje se pokazuje u zabrani rodoskvrnu-a... svi sistemi imaju sloen aspekt koji proizlazi iz inje-nice da vie od jednog pojedinca obino uspeva da odgo-vori na zahteve ak i najpreskriptivnijih sistema, to omo-guuje izvesnu slobodu izbora...; on dalje opisuje sloenestrukture - poput nae - kao one u kojima zabrana rodo-skvrnua koju smatramo dovoljnom da obezbedi raspodeluverovatnoe veza udruivanja uporednih sa samim dru-tvom jo postoji meu nama kao mehanika naprava...ali jedan mnogo laki mehaniki model koji ukljuuje samonekoliko zabranjenih stepeni (1965: 1-19).Pre bi se moglo rei suprotno: oni zamenjuju praviloizbegavanja rodoskvrnua pozitivnim preferiranjem bra-ka s erkom oevog brata. Takav sistem ne obezbeuje kru-enje ena kroz itavo drutvo i podstie mukarce da po-smatraju svoje ene kao deo nasledstva koje moe da se delisamo unutar uske grupe srodnika po mukoj liniji. Tako topravilo tumae itelji movarnog zemljita u delti Eufrata(Salim, 1962) i fulanijski stoari (Stening, 1954). Ako postojidovoljan razlog za tumaenje izraelitskih obiaja na isti na-in, suprotnost Lelea, Karama i Izraelita jo je pogodnija zadokazivanje moje teze.

za poravnavanje krvnih i drugih dugova, ene odustaju odlokalne i seoske endogamije, kojoj su inae, kako sam pri-metila, sklonije. ene se uveliko razmenjuju i veze stalnogsrodstva po braku uspostavljaju se po itavoj zemlji.Sistem je do te mere favorizovao iroku razmenu da nije-dan klan ne bi ostao vrsto vezan uz jedno selo da nije bilodrugih pravila koja su davala kultne i politike privilegijelanovima osnivakih klanova i neke druge privilegije potom-cima njihovih uzajamnih brakova. iroko rasprostranjenarazmena ena nije sama po sebi razbila politike barijereizmeu neprijateljskih sela. Brani savez nije slobodno po-vezivao itavo drutvo. Svako malo selo bilo je autonomno.Ono je imalo svoje saveznike i tradicionalne neprijatelje. Kre-tanja populacije obino su tekla strogo iscrtanim politikimkanalima ne presecajui ih. Verovatnoa da e devojka bitidata neprijateljskom selu koje je trai kao otplatu za uvre-du bila je manja od one da e biti data prijateljskom selu.Neprijateljsko selo je, gotovo po pravilu, dolazilo do devojkenasilnom otmicom. Ali, devojka koja je bila ukradena zbogporavnanja duga jo je imala svoj klan. Za njegove lanovejo je vailo pravilo da se zet mora potovati; tavie vailoje i pravo njenog oca da zatrai jednu od njenih keri, ma-da je to pravo, zbog neprijateljstva meu selima, bilo tekoostvarivo. Lelei su se tome prilagodili. Politika otmica preo-braena je u politiki brak. Devojka ne postaje ena jednogmukarca ve itave starosne grupe svojih otmiara. itavoselo preuzima ulogu zakonitog mua i zakonitog oca njenedece. Ko god se oeni njenom erkom postae zet itavogsela. Njegovo udvaranje i usluge koje ini kao mladoenja bi-e zato veoma revnosni, a cena koju treba da plati za taj brakveoma visoka. Zet itavog sela stie diplomatski imunitet,ulogu politikog posrednika i veliki ugled, kako u svom rod-nom selu tako i u selu iz kojeg je uzeo enu. Posle izvesnogvremena, kad odraste njegova erka, njegova tazbina zatra-ie prava devojinog dede i zahtevati da devojka doe umajino rodno selo. Tako se neprijateljstvo moe pretvoritiu savez koji, dodue, ne mora imati stvarnih posledica. U tojsvetlosti i iz perspektive onoga to se dogaalo ranije vidimoda je sistem politike i braka pruio Leleima iskustvo opasnihrazmena s neprijateljskim grupama u kojima se prva naj-dragocenija pogodba ticala dobijanja ene, zatim je sledila

mogunost neprekidne zalihe kerinih keri i, na kraju, prili-ka za trajan savez kroz optu razmenu ena. A svi ti izgledibili su posredovani ulogom zeta, potovanog samog po sebi,dvostruko potovanog kao zeta suverenog sela i trostrukopotovanog kao pripadnika tree generacije matrilinearnihpotomaka ranijeg zeta koji je postao deda.U skladu s tim, tamo gde otkrijemo dvostruku odvratnost pre-ma neem u prirodi moemo oekivati dvostruko omraenuulogu u drutvenom sistemu - i obrnuto. Zet sela uivao jedvostruki i trostruki ugled kod Lelea zato to je u njemusistem razmene mogao na povoljan nain da prekorai svesvoje granice. Ne bih ila dotle da kaem da je seoski zet biopredstavljen pangolinom. Ali, neizbean zakljuak koji samjavno iznela (1963) glasi da je kult pangolina eksplicitno privla-io nazad u selo zetove koji su roeni u udaljenim mestimai da je na taj nain rekonstituisao odnos osnivakog klanaprema selu. Najvie to sam sklona da pretpostavim jesteda ova pravila braka, zajedno s politikim kaznama i nagra-dama koje ih prate, moraju biti otisnuta u kategorijama priro-de. Lelei su u isti mah ustanovili razmenu ena, krhak modelsela i klanova i sopstvenu teoriju kauzalnosti. Zato tvrdim daim je iskustvo posredovanja u sklapanju braka i stvaranjupolitikog saveza omoguilo da zamisle delotvornog religij-skog posrednika.Sl. 19.6 saeto prikazuje njihovu kosmoloku shemu. Prva ve-lika suprotnost jeste ona izmeu ljudi i ivotinja. Ljudi seizdvajaju svojim pravilima stida i izbegavanja, pravilimaegzogamije i hroninom neplodnou. Pravila izbegavanjaprimenjuju se u svakom utivom ophoenju. Njihova tipina inajstroa primena tie se potovanja meu srodnicima pobraku. Pravila egzogamije sainjavaju strukturu na kojoj po-iva razmena ena. Neplodnost se delom dovodi u vezu sademografskom nepostojanou malih matrilinearnih grupa.Ona je glavna briga njihove obredne i medicinske prakse. Usvakom od tih aspekata ivotinja se smatra ovekovom su-protnou: ona je rodoskvrna, bestidna i uspeno se razmno-ava. Neki ljudi i ivotinje prelaze granicu i pojavljuju se kaolanovi drugog skupa. Vra uzima oblik leoparda; vidovnjakini to isto kad dejstvuje protiv vradbina. Druge mesoder-ne ivotinje su vraevi prijatelji koji dolaze u selo da za njegaobave izdajniki posao. Po jednoj osnovi ljudski svet je pode-

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/273

ljen na one koji su ranjivi (ene, bebe, neplodni mukarci) i one koji napadju njihovu plodnost, s jedne strane, i na one kojiih brane od vradbina, s druge strane (vidovnjaci). Neutralnu grupu ine mukarci ija je plodnost dokazana, inicirani oploi-vai. Njihov status obeleen je pravilom da samo oni mogu bez opasnosti jesti mladunce ivotinja, grudi ivotinja i mesoder-ne ivotinje - svakog drugog bi to meso ubilo. Izvan klase ivih ljudskih bia, naspram zlih duhova mrtvih vraeva stoje

duhovi neutralnih mrtvih ljudi i dobroudni prirodni duhovi (Sl. 19.7). Na slian nain pravila dele ivotinjski svet u tri klase:obine ivotinje, mesoderne ivotinje i ivotinje-duhovi. Ubijanje i obredno jedenje izvesnih ivotinja-duhova sredinji jedeo obreda posveenih blagostanju. Kategorija ivotinja-duhova nastala je na osnovu dva osnovna merila: negrabljivac i sta-novnik vodene sredine (riba i divlja svinja su glavni primeri), i jamar i nona ivotinja. Te klase se ponekad preklapaju: nonenavike su znak duha zato to je svet duhova, zapravo, obrnuti svet ljudi; kopanje jazbine ukazuje na ivot u susedstvumrtvih; voda znai plodnost. Neke ivotinje-duhovi smatraju se opasnom hranom za sve osim za grupu vidovnjaka; drugesu opasne za trudne ene i one koji se lee od neplodnosti; tree su zabranjene u nekim isceliteljskim obredima. elela bihda skrenem panju na jo jedan aspekt ove klasifikacije. Kad god jedna od podvrsta neke vrste, kojoj je na osnovu njenogponaanja dodeljeno odreeno stanite, pree u klasu ivotinja-duhova, posveuje joj se posebna blagonaklona panja. Tovai za kopnene ivotinje koje pokazuju navike vodenih. Divlja svinja je ivotinja-duh zato to (za razliku od drugih kop-nenih sisara) voli da se valja u blatnjavim izvorima. Primati izbegavaju vodu, ali pavijan voli da se kupa i zbog toga se ubra-ja u ivotinje-duhove. Antilope su kopnene ivotinje, ali jedna vrsta se krije od lovaca tako to uranja u vodu. Antilopeuglavnom danju trae hranu, jedna podvrsta hrani se nou, a danju spava: zato se ubraja u ivotinje-duhove. Ukratko, Leleisu veoma zainteresovani za svako uoeno prekoraenje granice i - ako ono nije obeleeno grabljivim vradbinama - dovodega u vezu s bogom. Duhovne vrste su naroito povoljni izuzeci od prirodnog toka. Poto su veverice s pticama i majmunimau klasi nebeskih stvorenja koja se obino propisuju za ishranu trudnih ena, letea veverica ne prelazi nijednu veu grani-cu klasifikacije. Drukije stoji stvar sa amfibijskom vrstom letee veverice. Najizvanredniji prekoraitelj granica u svetu jepangolin, riboliki ljuskar koji ivi na drvetu, klima glavom kao ovek i izbegava svoju tatu. Kao sisar koji donosi na svet jednog

RR..EE....>274

C

Sl. 19.6 Lele:A Ljudi (ivi)

B ivotinjeC Mrtvi vraeviD Drugi mrtvi ljudi i duhovi n

etel

esn

i

D

A B

Vraevi

Oploivai

Drugi mesoderi

Mesoderi - ivotinjskioblici vraeva iivotinje-duhoviVidovnjaci, blizanci,pangolini, duhovneivotinje isceliteljskimobredima

Druge duhovneivotinje izvanisceliteljskihobreda

mladunca, pangolin se oigledno ne odlikuje plodnou kojarazdvaja ivotinju od oveka. Ta njegova anomalija posredujeizmeu ljudi i duhova i ljudima obezbeuje plodnost. Kad uljudskom drutvu seksualno potentan zet zane dete, taj instoji naspram destruktivnih vradbina. U prirodi pangolin i le-opard imaju poseban taksonomski status odreen optimgledanjem na drutveni ivot. Balmer mi je pomogao da upot-punim sopstveni prevod razliitih nivoa stvarnosti i da od-govorim na pitanja koja su na osnovu moje grae postavilipronicljivi kritiari. Sad sam u stanju da osetim mnogo vienaboja u znaenju ivotinjskih termina kod Lelea zahvaljujuiproirenju predstave o njihovim iskustvima.

to se tie optijeg problema taksonomije klasifikacionih si-stema, volela bih da verujem da sada imamo dva zadovolja-vajua objanjenja. Lelei oekuju korist od svog sistema raz-mene i s dobrodolicom doekuju tuina koji mirno stupi unjihov logor. Karami imaju vie razloga za pesimizam u pogle-du razmena i njihov stav prema anomalijama odslikava taj opti

oprez. Oba plemena doputaju da se prekorai linija izmeuprirode i kulture; take prelaza uvaju se pravilima. Pravilapredstavljaju teorije kauzalnosti: ili otklanjaju opasne posle-dice ili usmeravaju poeljne.Pre nego to se okrenem Izraelitima dopustite mi da upotpu-nim prihvaeni model struktura srodstva pominjanjem Krou-Omaha, koji odstupaju od elementarnih struktura utoliko toza uspostavljanje svojih saveza koriste samo negativna pra-vila rodoskvrnua, ali njima tako efikasno definiu tako irokopseg srodnika s kojima se ne moe sklopiti brak da je krue-nje ena kroz itav sistem obezbeeno bez utvrivanja pro-pisanih kategorija branog partnerstva (Lvi-Strauss, 1966: 19):

uoptena definicija sistema Krou-Omaha naj-bolje se moe iskazati ovako: kad god se sklopibrak po silaznoj liniji srodstva sve osobe ko-je pripadaju toj liniji iskljuene su iz skupamoguih branih partnera u prvoj lozi tokomperioda koji pokriva nekoliko generacija. Po-to se taj proces ponavlja sa svakim brakom,sistem se odrava u stanju neprestanog ko-meanja; to potpuno odudara od pravilnostifunkcionisanja i periodinosti etve koja jesaobrazna idealnom modelu asimetrinog si-stema braka.

Svi takvi sistemi u kojima postoji veoma mala mogunost bli-skih uzajamnih brakova imaju jednu posledicu koja karakte-rie - u naelu njima suprotne - elementarne strukture. Obestrukture srodstva doputaju tuinu da bude uveden u zajed-nicu kao zet i da se tako pridrui intimnom krugu srodnika.Naime, srodnici koje elementarne strukture propisuju kaomogue brane partnere zapravo su opte kategorije koje ob-uhvataju udaljene klasifikacije kao i bliske odnose. Po mommiljenju u obe te vrste strukture (ako su razvijene kao kodLelea) lake e se javiti identifikacije koje prelaze granicu iz-meu ljudskog i ivotinjskog. U plemenima koja sklapaju braksa svojim neprijateljima ima smisla rei da je neki ovek cr-veni papagaj, grana ili ptica. Smatra se, naime, da intenzitetoseanja razmene izmeu poznatog i nepoznatog raste s ra-stojanjem koje deli ego od mogueg branog partnera. U ta-

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/275

Kopnene

Noni

Grabljivci

Jamari

VodaA

B

C

Sl. 19.7 Lele: ivotinje. Osobine ivotinja-duhova:A. NoneB. VodeneC. Jamari

kvim sluajevima predviamo taksonomski sistem koji e blagonaklono gledati na anomalijupoto e porod iz tih brakova biti napola poznat, a napola nepoznat.Izraelitima njihova pravila braka dozvoljavaju da se oene svojim prvim roacima. Zato je tuliena smisla razlika izmeu ukrtenog i paralelnog srodstva koju Levi-Stros smatra osnovnomza srodstvo (1966: 16). Kad je enin brat sin oevog brata i pripada klasi brae njenog mua, nepostoje razmena niti savez po braku, ve endogamija, poricanje vrednosti razmene. Ni ovdenam samo pravilo ne kae nita ako ne znamo kako se ono tumai. O tome u kasnije reineto vie; sad treba obratiti panju na to koliko je bilo razliito shvatanje prirode kod starihIzraelita po tumaenju koje nalazimo u Petoknjiju. Tu se anomalije ne toleriu. Svako ivo bie ko-je se neprilino pojavljuje du umesto unutar granica svoje klasifikacije odluno je obeleeno kaoanomalno i gurnuto je u poseban podskup iskljuenih. U tekstu u kojem potkrepljujemovo tvrenje analizirala sam izraelitska pravila koja se odnose na oltar i trpezu kao posebnuvrstu sistema klasifikacije (Douglas, 1972). Kad su ti procesi ukljuivanja i identifikacije paljivoispitani dobijen je niz koncentrinih krugova, pri emu je svaka ira granica uvrivalaunutranju, a svaka unutranja obuhvatala jo jednu. Sve to je po svojim osobinama mogloda prekorai ma koju od granica izdvajano je i trpano u klasu prljavog. Naa razmiljanja ovrsti drutvene namere koja na taj nain organizuje svoj univerzum sasvim su direktna. Ovdeimamo jedan narod koji voli da njegove granice ostanu netaknute. Njegovi pripadnici smatrajuda je svaki pokuaj prelaenja tih granica neprijateljski upad. Ne oekuju nikakvo dobro odspoljne razmene i zato nemaju nikakva pravila koja bi takvu razmenu olakala. Kad razmiljaju osvom drutvenom ustrojstvu u prostornim kategorijama, najsvetije mesto smetaju unutarnekoliko koncentrinih granica. Kad logoruju, izraelitska plemena se grupiu oko svetog ato-ra u kojem je Bog objavio svoje prisustvo. Najblie podruje oko atora zauzimali su Leviti (Broje-vi 2:17), pleme Judino bilo je smeteno na istoku, Jefremovo na zapadu, Danovo na severu iRuvimovo na jugu (Ackroyd, 1970: 103). Slino staranje da se hram okrui trostrukom granicompokazuje se i u geografskom poloaju nove Jezekiljeve zemlje (Ackroyd, 1970: 103). Profano ostajeizvan granica. Aronovi sinovi treba da izbegavaju jaka pia da bi mogli raspoznati ta je svetota li nije, i ta je isto ta li neisto (Levitska, 10: 10). Sveto znai izdvojeno. Izraeliti brinu o svo-jim granicama i najvea im je elja da one ostanu vrste i visoke.

Blaen si ti, O Gospode na Boe, Kralju Svega to postoji, koji pravi razliku iz-meu svetog i profanog, izmeu svetlosti i tame, izmeu Izraela i drugih naroda,izmeu sedmog dana i est radnih dana. Blaen si ti, O, Gospode, koji pravirazliku izmeu svetog i profanog (iz Habdale koja se i danas slui u tom obliku).

RR..EE....>276

Govorimo o ivim, ne o mitskim biima. Tano je da izraelitska kosmogonija obuhvatamitska bia kakva su heruvimi i natprirodna bia iz Jezekiljevog sna, i da ne pokazujeodbojnost prema njima. Ali, nije se oekivalo da e svakodnevni ivot doneti susret licemu lice s takvim biima, a pravila Levitske 11 tiu se samo fizikih susreta. Mojim argumen-tima upotrebe mitske grae iskljuena je relevantnost udovita iz Jezekiljevog sna. U sva-kom sluaju, ta bia nisu bila predmet kulta.

Unutar granica nalazi se mala politika jedini-ca, narod okruen jakim, gramzivim neprijate-ljima. Njegova istorija poznaje otpadnitva iinfiltracije. Granice nikad nisu dovoljno jake.Nema pravila koje zahteva razmenu ena nisa drugim rodovima, ni sa sopstvenim ple-menima, a pogotovo ne sa strancima. Kriti-ni problemi nastaju iz definicije stranaca, na-roito onih naroda koji po nekim (ne posvim) merilima polau pravo na zajednikoporeklo. Li (1969: 47-49) tvrdi:

ak i u zvaninoj knjizi pravila(Zakoni ponovljeni, 23) postojiizvesna nedoumica u pogledutoga koliko je stranac zapravostranac. Idumejaca i Misiraca netreba se gnuati...Deca koja se rode od njih moguda stupe u sabor Gospodnji utreem kolenu. Na drugoj strani,Amonci i Moavci su apsolutnoocrnjeni i ak ni deseto koljenonjihovo da ne ulazi u sabor Go-spodnji dovijeka. ak ni za Pro-povednika razlika Izraelit/stra-nac nije predmet precizne cr-no-bele definicije ve izotrava-nje kroz nijanse sivog. Razlog zato mora se traiti u kasnijimokolnostima. Jevrejski sektari-janci poslednjeg istorijskog Jeru-salima bili su okrueni ne samostrancima, koji su nazivani ne-vernicima bez daljih odreenja,ve i polustrancima kakvi su biliSamariani koji su sebe smatra-li Izraelitima. Koliko strogo bi setrebalo pridravati pravila endo-gamije u takvim sluajevima?

Ukoliko je ovaj prikaz taan iz njega moemozakljuiti da postoji duboko interesovanje zaelement koji pokazuje neka merila - ne i dovolj-na - za pripadnost klasi. Klasifikacija koja sma-tra odvratnima zveri koje ili preivaju ili imajurazdvojen papak, ali ne i jedno i drugo, izomorf-na je drugoj klasifikaciji kod Izraelita koja sene protivi braku sa zarobljenicama vrlo udalje-nih neprijatelja (Zakoni ponovljeni, 21: 11-14), aliiskazuje sumnje u pogledu uspenog braka sapolukrvnim Izraelitima. Zajedno s kamilom, ku-niem i mrmotom, svinja izaziva odvratnost kaoneto polupodobno za trpezu i rtvovanje. Jogore, ona jedina od te etiri vrste ima razdeljenpapak. Po mojoj analizi iz istote i opasnostinain kretanja je glavno merilo definisanja. Ed-mund Li (1969: 36) istie da je Levi-Stros delioto shvatanje. Zbog svog razdvojenog papka svi-nja gotovo ulazi u klasu kopitara; otuda dvo-struko gnuanje od nje. Jo jedna veza s nepo-eljnim brakom prebiva u injenici da narodIzraela, pre, tokom ili posle izgnanstva nikadnije iveo odvojeno od stranaca i svakako jeupoznao iskuenje enidbe stranim devojkama.Kako bi se inae objasnila injenica da su do-mai Hananci apsorbovani? U razdobljima okojima govorimo veridbe sa strancima bile suproslavljane gozbama na kojima su kreni Moj-sijevi zakoni. Verovatnoa da se na trpezi na-e domaa svinja bila je mnogo vea od one dase gosti poslue mesom kamile, kunia ili mrmo-ta. To je jo jedan korak ka razumevanju njenogposebnog taksonomskog statusa.U tajlandskom sistemu klasifikacije ivotinjadvostruko prljanje polnim neredom suprotsta-vljeno je dvostrukom blagoslovu kontrolisanemukosti. U selima Taija bivo se smatra meta-forom ureene polne energije. Nou privezanispod prostorija za spavanje, danju upregnut zarad, bivo se uva za najvanije rtve. U pravilukoje nalae da se on ne rtvuje u sopstvenom

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/277

ve u nekom drugom domainstvu ogledaju se pravila obranoj razmeni. Plemeniti bivo suprotstavljen je prezrenompsu; ovaj se tera dalje od spavaih soba, njegovo ime koristise u seksualnim uvredama, on je simbol nepriline i neobu-zdane seksualnosti. Jo vie nego pas, kao potpuna suprot-nost domaem bivolu javlja se vidra koja pliva po poljimau vreme poplava kao nasrtljivo psetoliko udovite iz divlji-ne. Dvostruka anomalija donosi joj dvostruko gnuanje. Uskladu s tim, u hebrejskoj taksonomiji svinja koju su odgajilinevernici za ishranu predstavlja, po svoj prilici, dvostrukusuprotnost savrenoj rtvenoj ivotinji, ivotinji bez telesnihmana i s besprekornim pedigreom. Iz dalje argumentacijeizostaviu sela Taija. Zahvaljujui budizmu koji ih navodi nauvoz i razmenu s drugim kulturama oni izlaze iz okvira mojihogranienih poreenja.Tri drutvena tipa, Izraeliti, Karami i Lelei, pruaju nam trivrste klasifikacionog sistema. U prvoj razmena nije poeljna;sve anomalije su rave i sva anomalna bia svrstavaju se uposeban podskup stvorenja od kojih se oekuje da pokrenustrahotne lance uzroka i posledica. U sledeem je razmenanuna, ali opasna; odnos prema anomalijama je dvojak, pra-vila koja ih izoluju spreavaju opasne posledice. U treem sesmatra da su neke razmene izvesno dobre, neke izvesno rave;to isto vai i za anomalije; pravila za pribliavanje anomalnimbiima i za izbegavanje takvih bia zapravo su sredstva za oslo-baanje dobrih posledica. Na taj nain rasvetljena je sociolokaspecifikacija za prihvatanje posrednika. Narod koji razmenomnema ta da izgubi, a moe neto da dobije, bie naklonjenhibridnim stvorenjima koja se odlikuju sukobljenim osobina-ma: oveku/bogu ili oveku/ivotinji. Narod koji ima nesre-na iskustva sa strancima bie naklonjen istim kategorijama,odbacivae razmenu i doktrinu posredovanja.Ta nesumnjivo spekulativna ideja moe uneti novine u isto-riju religije. Da bismo opravdali tumaenje izraelitskih klasi-fikacija moramo ga smestiti u istorijsko vreme. Potrebno jeodvojiti ono u emu se prouavaoci Biblije slau od onogato je sporno. Jedino mesto i vreme na koje mogu da rau-

nam sa sigurnou jeste ono koje je utvreno konsenzusomnakon tekstualne kritike prireivakog rada na takozvanomSvetenikom kodu poznatom kao P. On poinje uperiodu vavilonskog izgnanstva energinim i uenim izlaga-njem istorije Izraela, a zavrava se krajem petog veka pre n. e.Postoji opta saglasnost o tome da je P poslednji izvor graeza Petoknjije i da je noviji od istorija, Sudija, Careva i Samui-la. P se odlikuje prepoznatljivim stilom, energinim i repetitiv-nim, i staranjem za propise kulta. Knjige koje ne pokazujuznake detaljnih preuzimanja iz P datirane su time u vremepre njegovog rasprostiranja, dok za one koje ga uzimaju u ob-zir moemo tvrditi da su nastale kasnije. Tome slino, raspo-dela istorijskih informacija pomae nam da utvrdimo redosledizvora koji su sakupljeni zajedno i objavljeni kao hebrejski ka-non Biblije (Rowley, 1950). P-u se pripisuje klasifikacija istih ineistih ivotinjskih vrsta koja mene ovde posebno zanima(Levitska 11 i Zakoni ponovljeni 14). Mojoj tezi i te kako od-govara to to su male grupe uenih izgnanika iz Vavilona, sve-sne svoje misije i potrebe da razdvoje svoje kulture od kul-ture osvajaa, detaljno opisale pravila istote. Nigde drugou svetu nije se ispoljila takva doslednost u strogom poto-vanju logikih operacija. Ali, na nesreu po moju tezu izvorunije dodat spisak ivotinja. Smatra se da su Levitska 11 i Zako-ni ponovljeni 14 mnogo stariji izvori, uneseni u svetenikikod zajedno s drugim nejasnim delovima. Razlog za njihovoiskljuivanje je to to spisak nema nikakvog smisla. U drevnimknjigama zakona uobiajeno je preuzimanje blokova joarhainijih pravila, ba kao to su i u nau tablicu mnoenjaukljuene drevne mere kakve su motka ili tap. Sama formabloka uzima se kao svedoanstvo o zasebnom poreklu. Pret-postavlja se da su svetenici prireivai uprkos svom izrae-nom racionalizmu i legalizmu povremeno unosili u korpusstare tekstove iji smisao nisu videli, ali im je pobonost na-lagala da ih potuju. To bi bilo ubedljivo da nije pridat takoveliki znaaj upravo zakonima koji se tiu ishrane. Od nas setrai da poverujemo da su zakonodavci ija je privrenost logi-ci besprimerna natovarili narod Izraela iracionalnim, nerazu-

RR..EE....>278

Opteuzevi, mojoj tezi bi odgovaralo da prati gledite manjine koja smatra da je P vrlorani izvor, poto jedinstvo i doslednost Petoknjija u pogledu zakona istote podrava togledite, ali u tehnikim stvarima oigledno moram da se priklonim optoj saglasnosti.

mljivim skupom pravila ishrane. Sve to postaje jo neuver-ljivije kad se preispita spisak ivotinja. Sa stanovita antro-pologa klasifikacija izgleda udesno saglasna sa ostatkomLevitske i Svetenikog koda, pa ak i Koda svetosti. Tekoje poverovati da konani prireivai Petoknjija nisu znalita rade kad su dvaput u celini prepisali pravila ishrane.Izgleda da nema valjanih razloga za pretpostavku da je P ujednom trenutku odustao od svog prireivakog zadatka iostavio nesistematizovane male blokove - ili balvane kakoih nazivaju skandinavski kritiari - jednolino formulisanih,besmislenih zakona iz starih vremena. Ali, time bi se moglaobjasniti oskudnost komentara o Levitskoj 11. Ili se nita nekae o ivotinjama koje su postale tako vane u ivotu Jevreja,ili nalazimo sirovi medicinski materijalizam koji sam kritiko-vala u istoti i opasnosti, ili se izlae teorija o nejasnim bal-vanima ije odgonetanje ne vredi truda jer su verovatno bilijednako nerazumljivi i istraivaima iz petog veka pre n. e.(Noth, 1965).Moja opta argumentacija zahteva da se P rehabilituje i oslo-bodi optube za nedoslednost. Po mom miljenju, on je spo-kojno nastavio da primenjuje analogiju istote na pravila kojase tiu logora, oltara, tela, pa i ivotinjskih vrsta. P nikad nebi dozvolio da pobonost nadvlada logiku. U njegovoj teologijinije mogao postojati sukob izmeu logike i svetosti. O svemuovome raspravljala sam i ranije. Mogue je, naravno, da ti blo-kovi potiu iz starih izvora kao i mnogo ta drugo to supriredjivai uneli u P. Ali, ubedljivo svedoanstvo o kontinu-itetu i doslednosti tradicije tumaenja ne doputa nam dapridamo preveliki znaaj raznorodnim izvorima teksta. Od-redbe P-a obnarodovao je Ezra u etvrtom veku pre n.e., apotovala ih je jevrejska zajednica u hrianskoj eri. Utvrdilasam da me zanima istorijski period u kojem je prireen Svete-niki izvor, dakle, peti vek. to se tie njegovih ranih granica,elela bih da obuhvatim izvor Zakona i istorijske knjige kojimu mnogo duguju. Dakle, to razdoblje protee se od estogdo petog veka pre n.e., to znai malo pre, tokom i nakon iz-gnanstva.Zatim bi trebalo utvrditi da narod Izraela u to vreme nijeupranjavao rodnu egzogamiju. Nema dokaza da je uistinu bi-lo tako. Liovo izlaganje doprinosi tom zakljuku. Suoeni smos potpunim odsustvom pravila koja reguliu unutranju raz-

menu ena. Prouavaoci Biblije esto nisu svesni ta sve po-vlai spisak zabranjenih stepena srodstva (Levitska 18). Njiho-vo tumaenje varira u zavisnosti od toga da li ga smatraju is-crpnim spiskom ili ilustracijom kategorija zabranjenog srod-stva. Ako je iscrpan, on je veoma kratak u poreenju sa spisko-vima mnogih drugih plemenskih drutava. Neki bliski srod-nici po mukoj liniji nisu imenovani. Iz toga bih zakljuilada u tim sluajevima nema zabrane intimnog optenja ibraka. Rodni endogamni brakovi ne podleu zabrani i aksu obavezni za visoke svetenike (Levitska 21: 14-15).Ako se saglasimo o tome da narod koji se uasavao anomalijau odgovarajuem periodu nije prihvatao ni obavezu razmeneena izvan usko definisanog kruga istoplemenika mogu danastavim razmiljanja o njegovom stavu prema ivotinjamau svetlosti drugih sistema klasifikacije.Uporedna religija esto je bila poprite sukoba rivalskih ve-rovanja. Kad su otkriveni drutveni korelati verskih reakci-ja, racionalisti su upisali jedan bod protiv pobonih. Verniciobino potvruju taj rezultat time to dele sumnjivu pret-postavku da se sveto uenje mora razvijati ni iz ega i da nemoe biti proizvod drutvenog iskustva. Mada radikalno soci-oloka, moja teza o posrednicima neutralna je u toj raspravi,ali barem omoguuje i drugoj strani da se ruga prvoj. Akose uspostavljene relacije dre i ako su sistemi klasifikacije zai-sta oblikovani prema drutvenim ciljevima, postavlja se pita-nje: da li je izvanredna sudbina jevrejskog naroda mogla bitiostvarena na neki drugi nain? Da ste se kojim sluajem naliu ulozi Boga, da li biste mogli da smislite bolji plan? Da steeleli da izaberete sebi narod, da mu otkrijete monoteistikuviziju i da mu date pojam svetosti koji e spoznati samim svo-jim kostima, ta biste uinili? Obeali biste njegovim potom-cima plodnu zemlju i nastanili biste je neprijateljskim carstvi-ma. To bi bilo gotovo dovoljno. Lanac politikih uzroka i po-sledica postarao bi se za sve vee neprijateljstvo njegovihsuseda. Nepoverenje izabranih prema strancima postajalobi sve opravdanije. Verni vaem svetilitu i zakonu, oni biprihvatili kao samorazumljivo vae tvrenje da slika nijedneivotinje, ak ni teleta, ak ni zlatnog teleta ne moe prikazatilik njihovog boga.Kad se bore dva junaka posmatrai su u iskuenju da im do-turaju municiju. Pol Riker (1963) jednom je pozvao Levi-Stro-

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/279

sa da objasni zato njegova tehnika struktur-ne analize, koja tako divno funkcionie kad seprimeni na egzotina totemska plemena, zaka-zuje kad je re o starim civilizacijama Judeje,Grke i Rima na kojima poiva naa istorija. Od-govor da totemske i netotemske kulture razdva-ja sutinska razlika mogao bi biti poguban poLevi-Strosov proklamovani cilj - otkrivanje op-tih crta ljudske svesti. On sam pokuao je daizbegne taj prigovor dokazujui da njegova ana-liza mita vai za svaku kuluru. To je doista tako.Ali, u toku procesa dokazivanja tehnika je posta-la tako elastina da vie nije mogla pretendovatina to da izraava bilo iju strukturu svesti osimone svog tvorca. Levi-Stros bi mnogo uspeni-je odgovorio Rikeru da je priznao postojanjesutinski razliitih tipova drutva. Tada bi sestrukturna analiza oblika srodstva mogla uklo-piti u analizu klasifikacije. Radoznalost bi nasobavezala da prouavamo najrazliitije tipoveklasifikacije prirode i najekstremnije varijanterazmene ena. Uoavamo da poredak branihsistema koje Levi-Stros prouava u Elementar-nim strukturama srodstva (1969) i nabraja uMedvedu i berberinu (1963) ne obuhvata tipu kojem nema pravila koje iziskuje razmenu.Meutim, on je predvideo taj sluaj: Ljudskagrupa koja sebe smatra razliitom vrstom sma-trae da ostatak prirode sainjavaju zasebne, ne-povezane vrste. udnovat odjek tih rei nalazi-mo u Propovedniku: Sva su bia zdruena u vr-ste i ovek prianja uz slinog sebi; kako vuk mo-e biti prijatelj jagnjetu? (Propovednik 13: 19-21).U Divljoj misli Levi-Stros je primetio da se na-glasak na kojem poiva jedan sistem klasifika-cije moe pomerati od analogije izmeu sistemasrodstva (to je osobina totemskih sistema) kaanalogiji izmeu dve jedinice, na primer, jednajedina ljudska grupa posmatra svoju slinost sjednom jedinom ivotinjskom vrstom (1960: 116).To vano zapaanje navodi nas na pomisao da

u teologiji ljudske grupe koja tako vidi sebe ne-e biti mesta za posrednika. Naravno, jednagrupa teie da vidi sebe samo onda kad je viso-ke pregrade razdvajaju od ostatka oveanstva.Razumljivo je da e tako izolovana grupa pode-liti svoj konstruisani svet prirode na razdvoje-ne i neprijateljske vrste.Ljudska grupa koja sebe shvata kao razliitu vr-stu nee imati potrebu da u prirodi odslika svo-je drutvo kao sistem ureenih transakcija sdrugim ljudima. U idealnom sluaju ona neestupati u takve transakcije. Ovde tvrdimo dapojam divlje prirode moe da oznaava arhetip-skog tuina na razliitim nivoima: tuina u od-nosu na porodicu, lokalnu jedinicu, klan ili ple-me. Totemski sistem dodelio je tuinu vanuulogu u regulisanoj razmeni. Ali, ako sveteni-ke knjige kau ljudima da ne trguju s tuinimakakvo god ruho ovi nosili, onda moemo oeki-vati da emo u tim knjigama nai drukiji mo-del prirode.Biblija obiluje paljivim posmatranjem prirod-nog ivota praenim komentarima o nenostiivotinja prema sopstvenim mladuncima. I zve-ri istiu sise svoje i doje mlad svoju (Pla Jere-mijin). Sve stvoreno otkriva slavu Boju. Knjigao Jovu (4: 3) izraava snanu svest o divljoj priro-di. Ljudi koje je poveo Mojsije imaju dobru mozapaanja i osetljivi su na metaforike mogu-nosti (Zakoni 4: 16-18):

Da se ne biste pokvarili i nai-nili sebi lik rezan ili kaku godsliku od ovjeka ili od ene, sli-ku od kakvoga ivineta koje jena zemlji, ili sliku od kake pticekrilate koja leti ispod neba; sli-ku od ega to pue po zemlji, ilisliku od kake ribe koja je u vodipod zemljom.

RR..EE....>280

Ta zabrana moe imati bolnu teinu. Ali, po mom milje-nju, u hebrejskom drutvu izostaje jedan vaan razlog zaslikanje ivotinja: njegovi lanovi nemaju razloga da slikamaivotinja prikazuju unutranje raslojavanje sopstvenog dru-tva. ivotinje predstavljaju Boga uopte, ljude uopte, stran-ce uopte. Kao visoki svetenik i njegov rod prema obinimljudima nacije, kao isto prema neistom, kao ivot premasmrti, tako su stajali Izraeliti kao celina prema ostalom o-veanstvu. Takva situacija moe olakati prihvatanje zakonaprotiv slika ivih bia, pa ak i objasniti neobino siroma-tvo ivotinjskih umetnikih oblika koje su ostavili Izraelitii koje odudara od bogatstva njihove literature i od umet-nosti carstava u njihovom susedstvu (Klingender, 1971).Moemo li da obrnemo postupak i da razmotrimo crteepaleolitskog oveka o ijoj misli nemamo nikakvih drugihsvedoanstava? Odvaiu se na sledeu pretpostavku: i-njenica da je on slikao ivotinje kazuje nam neto pozitiv-no o njegovoj otvorenosti prema razmeni s blinjima. Kadslika ljude sa parocima ili ivotinjskim maskama to modajo jasnije svedoi o njegovom prijateljskom odnosu premablinjima iz drugih grupa. Videti sablazan u ideji pavijana-boga ili boga s kozjim papkom, ili u obogotvorenju bika ikrave znai odbaciti izvesnost drugih naroda da su bogoviu ivotinjskom obliku dostojan predmet oboavanja. Timese odbacuje i jedan stav prema stranim ljudskim biima. Tunije re o logici kao univerzalnoj osobini ljudske svesti, veo zaobilaznom nainu na koji ljudi koriste logiku kad sebave jedni drugima. Na to je ukazao Dirkem kad je tvrdio,nasuprot Hjumu i Kantu, da poreklo klasifikacije ne trebatraiti ni u prirodi, ni u subjektivnim ogranienjima svestive u drutvu.Pola sam od razmatranja apriornog u prirodi. Namera mije bila da pokaem na emu se zasniva stomana reakci-ja. Tvrdila sam da znanje koje nosimo u kostima - ili sto-mana reakcija - odgovara jednoj osobini u celokupnommodelu klasifikacije. Neto to se prvi put uje moe istogasa s punom izvesnou biti procenjeno kao istinito ili la-no. Taj blesak prepoznavanja odgovarao bi trenutnom ble-sku ivotinjskog znanja. Sutina mog tvrenja jeste da vr-ste take referencije za tu vrstu znanja nisu pojedinanispoljni dogaaji ve osobine samog sistema klasifikacije. Go-

vorimo o nainu na koji je sistem ureen. On moe blago-naklono gledati na neke anomalije, a odbacivati neke druge,ili pak moe odbaciti sve anomalije. Kad se neko ko je usvo-jio jedan takav sistem klasifikacije sretne s novom anomali-jom njegova reakcija nee biti rezultat sporog deduktivnogpeocesa odluivanja. Ova rasprava nije zamiljena kao po-mo u tumaenju neobinih klasifikacija kakve nalazimo uegzotinim civilizacijama. Ona se vezuje za rasprave logiarao tome kako nastaju relacije identiteta ne u primitivnim,ve u naim drutvima.Odnos karamskog kazuara prema divljim biljkama i ivoti-njama poiva na istom onom oblikovanju logikih formi ko-je otkrivamo u odnosu kazuara prema ljudskim i neljudskimbiima, a isti model se moe uoiti i u odnosu enine brae injene dece. Za Karame su svi ti primeri istiniti na isti ne-sporan nain. Kod Izraelita je znaenje istote trpeze, kre-veta i oltara definisano jedinstvenim obrascem logiki uobli-enih stavova. Ali, oni su sami stvorili poredak svog univerzu-ma i zato su njima svi stavovi u tom obliku samorazumljivi.Religijske doktrine posredovanja samo su nam pruile jednopolje za razvijanje argumentacije koja se tie samorazumlji-vih stavova o svetu. Antropolog se ne nada da e izvesti lo-giara iz kruga koji ocrtava definicija sinonimije. Iako su mno-gi u njega lupali glavom, taj zid je odoleo. Antropologija ne nu-di reenje jednog problema ve nove probleme koji imajuvie izgleda da budu reeni. Svaka kategorija miljenja imasvoje mesto u nekom irem sistemu. Njeni sastojci su tuzbog pravila koja razdvajaju, povezuju i popunjavaju drugekategorije. Pravila i kategorije nastaju u procesu drutvenogsaobraanja. Prethodna rasprava nije crpla svoju energiju izrazmatranja izolovanih kategorija i njihovih primena na po-sebne nizove dogaaja. Umesto toga, ona je sebi stavila uzadatak da razmatra celokupan univerzum u kojem se ka-tegorije koriste. Ako imamo na umu da kategorije slue zaupotrebu i da svaka upotreba povlai odreene poslediceza ostatak sistema, i ako ustanovimo neko naelo ekonomino-sti ili doslednosti unutar datog sistema klasifikacije biemou stanju da pristupimo problemu apriornog u prirodi nadrukiji nain. Ovaj ogled je uporedio tri sistema klasifikacijeiz ugla njihovog odnosa prema anomalnim biima: jedan ihse uasava, jedan ih potuje, jedan ih oboava. Svaki je izvan-

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/281

redno homogen u svojim odgovorima na anomalije koje definie. Na slian nain sistemi kla-sifikacije mogu se porediti na osnovu dimenzije homogenosti naela kojima se dogaaji pripi-suju klasama, kao i na osnovu drugih dimenzija.Kvajn kae (1960: 78):

...nae teorije i verovanja uopte pododreeni su celokupnou beskonanogmogueg senzornog svedoanstva... kad dva sistema analitikih hipoteza zado-voljavaju ukupnost verbalnih sklonosti ka savrenstvu, a ipak se sukobljavajuu prevodima nekih reenica, posredi je sukob delova sagledanih bez celina.

Ukazivanjem na logiko oblikovanje drutvenog ponaanja pokuala sam da ponudim neke idejeo tome kako su uslovljeni nai modeli sveta. Postoji manje moguih varijanti drutvenog siste-ma nego moguih varijanti svetova, ali nemaju svi mogui univerzumi jednaku kredibilnost.Uporeivanje razliitih drutvenih uslova kredibilnosti prua nam priliku za semantikovraanje unazad. Ne zamagljujui injenicu da je svaki put posredi drukija struktura, kompa-rativni projekat pokazuje kako dolazi do toga da strukture prirode odgovaraju strukturama svesti.Filozofije intuicije ale to nisu uspele da otkriju spisak intuicija ili uroenih ideja zajednikihljudskom rodu. im su napustile najprostije stavove logike one su duboko uronile u vetakekonvencije matematike ili su poele da se zaglibljuju u trivijalnim primerima. Sociologijaupotrebe logike moe da doprinese objanjavanju smisla izvesnog znanja i njegovog nasuminoraspodeljenog sadraja.

NAPOMENAOvo predavanje odrano je u kraem obliku u okviru fonda Henrija Mejersa 4. maja 1972. godinena Univerzitetskom koledu u Londonu. Iste godine 19. septembra odrala sam ga u popravlje-nom obliku na Koledu Barnard u Njujorku u ast pokojne Virdinije S. Gildresliv. Potrebne sumu jo neke ispravke i dopune, ali injenica je da ono ve dugo sazreva.Pre najmanje deset godina Siril Baret i Ernest Gelner istakli su znaaj Hjumove filozofije za argu-mentaciju u istoti i opasnosti. U meuvremenu sam nakupila jo dugova, pored onih priznatihu tekstu: kolegama sa Odseka za antropologiju na londonskom Univerzitetskom koledu za kritikedelova teksta u nastajanju, kao i Martinu Holisu i I. Zareckom koji su pregledali itav tekst.Naroitu zahvalnost dugujem Ani Akrojd, Adamu Kuperu, Majklu Tompsonu i Dejmsu Uriju,kao i Arturu Nidu. Riardu Pari, Brajan Vilsonu, R. Verbner, profesor K. Hajmendorf, profesorPaul tirling, profesor Ronald Robertson i Dejms Vudbern i Profesor T. Lakman omoguili sumi da se s delovima ove rasprave okuam na drugim mestima i zahvalna sam im na tome. Zasavete o biblijskim izvorima zahvaljujem Dejkobu Milgramu i D. Nojsneru.

RR..EE....>282

Koliko mi je poznato, ni o jednom delu ovog ogleda nije se raspravljalo u antropologiji.Pokazujui da se odnos prema anomaliji menja u zavisnosti od drutvene situacije i insi-stirajui na tome da je klasifikacija deo ustrojstva, on protivrei Liovom pokuaju da izgradioptu teoriju anomalije (1976). Drutvena upotreba logike i dalje je jedno od mojih sredinjihinteresovanja - to pokazuje moj ogled o kategorijama napisan dvadeset godina kasnije.

ACKROYD, P.R.,Israel under Babylon and Persia, New Clarendon Bible: Old Testament, sv. 4, Oxford University Press, London, 1970.ARDENER, E.,Review of M. Douglas: Purity and Danger, Man (N.S.), 1967, 2, 139.BULMER, R.,Why is the cassowary not a bird? A problem of zoological taxonomy among the Karam of the New Guniea Highlands,Man, (N.S.), 1967, 2, 5-25.CAZENEUVE, J.,Lucien Lvy-Bruhl, prevod P. Rivire, Blackwell, Oksford, 1972.DOUGLAS, M., Animals in Leles religious symbolism, Africa, 1957, 27, 46-58.DOUGLAS, M.,The Lele of the Kasai, Oxford University Press za International African Institute, 1963.DOUGLAS, M., Purity and Danger: an Analysis of Concepts of Pollution and Taboo, Routledge & Kegan Paul, London, 1966.DOUGLAS, M., Is matriliny doomed in Africa?, Man in Africa, prir. M. Douglas i P. Kaberry, Tavistock, London, 1969.DOUGLAS, M.,Deciphering a meal, Daedalus, Journal of the American Academy of Arts and Sciences, Myth, Symbol andCulture, zima 1972, 68-81.DURKHEIM, I. i MAUSS, M.,De quelque formes primitives de classification, Annes sociologique, 1901-2, prevod: Primitive Classification, R.Needham, Cohen & West, 1963.EVANS-PRITCHARD, E. E., Nuer Religion, Clarendon Press, Oxford, 1956.GRICE, H.P. i STRAWSON, P.F., In defence of a dogma, Phil. Rev., 65, 1956, 141-58.HEUSCH, L. de, Structure et praxis sociales chez les Lele du Kasai, Homme, 4, 3, 87- 109, 1964. Pretampano u Pourquoi lpuoser?et autres essais, Gallimard, Pariz, 1971.KLINGENDER, F.,Animals in Art and Thought to the End of the Middle Ages, prir. E. Antal i J.Harthan, Routledge & Kegan Paul, 1971.LEACH, E. R.,Trobriand clans and the kinship category tabu, u The Development Cycle in Domestic Groups, prir. J.Goody(Camb. Pap. Social Anthrop., I), Cambridge University Press, 1958.LEACH, E.R., Genesis as Myh and Other Essays, Cape, London, 1969.LVI-STRAUSS, C., La structure des myths u Anthropologie structurale, Plon, Pariz, 1958. Izvorno: The Structural study of myth u

ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA>< < >/283

BIBLIOGRAFIJA:

Myth, a Symposium (Journal of American Folklore, 78, 270. 428-44: 1955).LVI-STRAUSS, C., La Pense sauvage, Plon, Pariz, 1962. (Klod Levi-Stros, Divlja misao, prev. Jelena i Branko Jeli, Nolit, Beograd, 1966)LVI-STRAUSS, C., The bear and the barber, Journal of the Royal Anthropological Institute, 93, 1-11, 1963.LVI-STRAUSS, C., The future of kinship studies, Proceedings of the Royal Anthropological Institute 1965, 13-22, 1966.LVI-STRAUSS, C.,The Elementary Structure of Kinship, Eyre & Spottisswoode, 1969.LVY-BRUHL, L., Les Fonctions mentales, Alcan, Pariz, 1910.MALINOWSKI, B., Coral Gardens and their Magic, sv. 2, Allen & Unwin, London, 1935.NOTH, M., Leviticus: a Commentary, SCM Press, London, 1965.QUINE, W.V.O., Notes on existence and necessity, Journal of Philosophy, 40, 5, 113-27, 1943.QUINE, W.V.O., Word and Object, MIT Press, Kembrid, Mas., 1960.RICOEUR, P., Structure et hermneutique, sprit, 1963, 598-625.ROWLEY,H.H., The Growth of the Old Testament, Hutchinson, London, 1950.SALIM, S.M., Marshdwellers of the Euphrates Delta, Athlone Press, London, 1962.STENNING, D., Savannah Nomads: a Study of the Wodaabe Pastoral Fulany of Western Bornu Province, Northern Region,Nigeria, Oxford University Press za International African Institute, 1954.TAMBIAH, S.J., Animals are good to think and good to prohibit, Ethnology, 7, 1969, str. 423-59.

RR..EE....>284

Izvornik: Self-evidence, in Mary Douglas,Implicit Meanings. Selected Essaysin Anthropology, 2nd edition, London and NewYork: Routledge (1999), str. 252-283.