Holistika detektivska agencija Dirka Dentlija

1. Poglavlje Oluje dana preanjega i dana pre njega, i poplave nedelje preanje smirile su se. Nebo je i dalje bilo nabreklo od kie, a kroz sve gui veernji mrak probijalo se samo neko odvratno rominjanje.

Neto vetra vitlalo je tamnom ravnicom, sudaralo se s niskim brdima, i u naletima ibalo kroz plitku dolinu u kojoj se uzdizalo nekakvo zdanje, kao nekakav toranj, osamljen u nonoj mori blata, pomalo nakrivljen.

Bio je to jedan pocrneli patrljak od tornja. Stajao je nalik na izboinu od magme koja viri iz neke od ogavnijih jama pakla, i krivio se pod udnim uglom, kao da ga pritiska neto mnogo uasnije od njegove sopstvene, popriline teine. Liio je na neto mrtvo neto mrtvo ve jako, jako dugo. Ovog puta nije bilo svedoka.

Ovog puta bila je tu samo mrtva zemlja, rika grmljavine i poetak one neprekidne, sitne kiice sa severoistoka, koja kao da prati veinu najvanijih dogaaja na ovom svetu.

Jedino kretanje poticalo je od reke blata koja je ljigavo migoljila pored tornja, du dna doline. Na neto vie od kilometar odatle, blatna reka slivala se u neku guduru i nestajala pod zemljom.

Ali, kako se vee mrailo, bivalo je sve jasnije da toranj nije potpuno pust. Duboko u njegovoj unutranjosti tinjalo je jedno jedino prigueno crveno svetlo.

Svetlo je bilo jedva vidljivo samo to, naravno, nije bilo nikog da ga vidi, nije bilo svedoka, ovog puta ne ali ipak je bilo svetlo. Svakih nekoliko minuta bi se pojaalo, postalo malo jasnije, a onda bi opet polako izbledelo, skoro do neprepoznavanja. U isto vreme prodoran zvuk zalutao bi napolje, u vetar, rastui do neke vrste jecavog vrhunca, da bi se potom skrueno utiao.

Prolazilo je vreme, a onda se pojavilo jo jedno svetlo, manje, pokretno. Zasjalo je u prizemlju tornja i napravilo jedan jedini, lelujavi krug oko njega, povremeno zastajui u obilaenju. Onda su ono i senovita, jedva raspoznatljiva figura koja ga je nosila, opet nestali u unutranjosti.

Proao je jedan sat i negde pred njegov kraj tama je bila potpuna. Kao da je svet bio mrtav, a no nitavilo.

A onda se blizu vrha tornja jo jednom pojavio odsjaj, ovog puta jai i namerniji. Ubrzo je dosti-gao vrhunac jaine koji je bio dostigao i prvi put, a onda je nastavio da se i dalje pojaava. Prodoran zvuk koji ga je pratio povisio se i postao otriji, sve dok se nije pretvorio u alostivi vrisak. Vrisak je vritao i vritao, da bi se preobrazio u zagluujuu buku, a svetlo u zaslepljujue crvenilo.

A onda je, naglo, oboje nestalo.

Usledila je milisekunda tihe tame.

Zapanjujue bledo, novo svetlo niklo je i poelo bubriti duboko u blatu ispod tornja. Neto se zgrilo, planina blata se izdigla, zemlja i nebo zaurlali su jedno na drugo; onda je naila uasna ruiastost, pa onda iznenadna zelenkastost, pa treperava narandastost koja je zamrljala oblake, a onda je svetlost potonula i no je konano postala duboko, odurno mrana. Vie se nita nije ulo, osim nenog curkanja vode.

Ali, Sunce je sledeeg dana izalo s neuobiajenim sjajem, prosutim na dan koji je bio ili je samo tako izgledalo, ili bi samo tako izgledalo nekome, kada bi uopte bilo nekoga da sve to gleda, nekoga kome bi to ita znailo topliji, jasniji i vedriji; apsolutno, savreno ivahniji dan od bilo kog dotle zapamenog. Kroz raznesene ostatke doline tekla je bistra reka.

1-1

A vreme je poelo ozbiljno da prolazi.

1-2

2. Poglavlje Visoko na senovitom grebenu Elektrini Monah sedeo je na konju koji je crkavao od dosade. Monah je pod svojom kukuljicom ne trepui gledao dole, u dugu dolinu, koja je za njega pred-stavljala problem.

Dan je bio vreo, Sunce je stajalo na praznom, magliastom nebu i tuklo dole po sivim stenama i retkoj, sasuenoj travi. Nita se nije pomeralo, ak ni Monah. Rep konja se malo pomerao blago se njihao, pokuavajui da pomeri i malo vazduha, ali to je bilo sve. Osim toga nita se nije pomeralo.

Elektrini Monah bio je ureaj za utedu rada, kao maina za pranje sudova ili video-rekorder. Maine za pranje sudova prale su umesto vas dosadne sudove i tako vas spasavale od pranja, video-rekorderi su umesto vas gledali dosadnu televiziju, pa su vas tako spasavali od gledanja. Elektrini Monasi su umesto vas verovali, pa su vas tako spasavali od onoga to se pretvaralo u sve zahtevniji zadatak verovanje u sve stvari za koje se oekivalo da verujete.

Naalost, ovaj Elektrini Monah se pokvario i poeo je da veruje u svakakve stvari, manje-vie nasumino. Poinjao je da veruje u stvari u koje teko da bi poverovali ak i samom Solt Lejk Sitiju. Naravno, tamo niko nije uo za Solt Lejk Siti. Niti je iko ikada uo za kvingiglion, to predstavlja otprilike broj kilometara izmeu pomenute doline i Velikog slanog jezera u dravi Juta.

Problem s dolinom bio sledei. Monah je trenutno verovao da je dolina i sve u njoj i oko nje ukljuujui i njega samog i njegovog konja jednoobrazno ofarbano bledoruiastom bojom. Zato je dolo do odreenih potekoa u razlikovanju bilo koje stvari od bilo koje druge stvari, pa je stoga raditi bilo ta ili otii bilo gde postalo nemogue, ili bar teko i opasno. Otuda nepokret-nost Monaha i dosaivanje njegovog konja, koji je za svoga veka morao da podnosi razne glu-posti, ali je potajno smatrao da je ova bila jedna od najveih.

Koliko dugo bi Monah verovao u takve stvari?

Pa, to se Monaha tie, zauvek. Vera koja pomera planine, ili nastavlja da, uprkos svim ostalim dokazima, veruje da su one ruiaste, vrsta je i izdrljiva vera, kao ogromna stena na koju bi svet mogao zavrljaiti bilo ta, a da je ne uzdrma. U praksi, cenio je konj, rok joj je bio otprilike dvadeset etiri sata.

Pa ta je to onda s tim konjem, koji ima svoje miljenje i skeptian je po pitanju raznih stvari? To je neobino ponaanje za jednog konja, zar ne? Moda je to neki neobian konj?

Ne. Mada je zasigurno bio privlaan i dobro graen primerak svoje vrste, ipak je, bez obzira na to, bio najobiniji konj, kakvog je konvergentna evolucija stvorila na mnogim mestima na kojima postoji ivot. Oni su oduvek razumevali mnogo vie nego to su pokazivali. Teko je trpeti da na vama po ceo dan, svaki dan, sede neka druga stvorenja, a da pri tome o njima ne formirate svoje miljenje.

S druge strane, savreno je mogue po ceo dan, svaki dan, sedeti na nekom stvorenju a da o njemu ne pomislite apsolutno i savreno nita.

Kada su bili stvarani prototip-modeli Monaha smatralo se vanim da se na prvi pogled moe lako zakljuiti da su oni vetake tvorevine. Nije smela postojati ni najmanja opasnost da nekome ponu liiti na prave ljude. Ne bi vam se svidelo da va video rekorder po ceo dan lekari na kauu dok gleda TV. Ne bi vam se dopalo da aka nos, pije pivo i naruuje pice.

Stoga su Monaha konstruisali s mnogo oseaja za dizajn i, takoe, s praktinim poznavanjem jahanja konja. I to je bilo vano. Ljudi, a zapravo i stvari, izgledaju mnogo iskrenije na konju. Zbog toga su dve noge smatrane mnogo prikladnijim i jeftinijim nego neki normalan broj, kao

2-1

to je sedamnaest, devetnaest ili dvadeset tri. Koi Monaha dat je rozikast odsjaj umesto normalnog, ljubiastog, a bila je glatka i meka, umesto da bude nazubljena. Takoe su ih ogra-niili na samo jedna usta i nos, ali im je zauzvrat dodato jo jedno oko, to je davalo velian-stveni zbir od dva. Zaista udno stvorenje. Ali, zaista izvanredno za verovanje u najbesmislenije stvari.

Monah o kome govorimo pokvario se jo na samom poetku, poto mu je bilo zadato previe stvari u koje je trebalo da veruje odjednom. Bio je grekom povezan s video-rekorderom koji je u isto vreme gledao jedanaest TV kanala, to je prouzrokovalo otkaz banke njegovih ne-logikih strujnih kola. Naravno, video-rekorder je morao samo da gleda tih jedanaest kanala nije morao i da veruje u njih. Eto zato su uputstva za upotrebu toliko vana.

Tako je posle sumanute nedelje verovanja da je rat mir, da je dobro loe, da je mesec napravljen od plaviastog sira i da je nephodno poslati mnogo novca bogu, na odreenu adresu, Monah je poeo da veruje da je trideset pet odsto stolova hermafroditno, pa se definitivno pokvario. ovek iz servisa za Monahe rekao je da mu treba nova matina ploa, ali je onda dodao da su novi, usavreni modeli Monah Plus dvaput jai, da imaju potpuno novu funkciju Negativne Sposob-nosti koja im dozvoljava da dre do esnaest potpuno razliitih i kontradiktornih ideja u svojoj memoriji, bez bojazni od raznoraznih iritirajuih sistemskih greaka, da su dvaput bri i bar triput uglaeniji, a da se novi moe nabaviti za manji iznos od onog potrebnog za zamenu matine ploe na starom.

To je bilo to. Gotovo.

Pokvareni Monah je onda puten u pustinju, u kojoj je mogao da veruje u sve to mu padne na pamet, ukljuujui tu i ideju da su ga gadno zloupotrebili. Bilo mu je dozvoljeno da zadri svog konja, poto su trokovi proizvodnje konj bili veoma mali.

Tokom odreenog broja dana, a svakog dana verovao je da ih ima razliit broj jednom da ih je tri, drugi put da ih je etrdeset tri, pa petsto devedeset osam hiljada sedamsto tri Monah bi lutao pustinjom polaui svoju prostu Elektrinu veru u stene, ptice, oblake i jedan oblik nepo-stojee slonovske pargle, sve dok konano nije zavrio ovde, na ovoj visokoj litici, koja se nad-vija nad dolinom koja nije bila, uprkos Monahovoj dubokoj posveenosti, ruiasta. Ma, ni mrvicu.

Vreme je prolazilo.

2-2

3. Poglavlje

Vreme je prolazilo.

Suzan je ekala.

to je Suzan due ekala, zvonce na vratima due nije zvonilo. A ni telefon. Gledala je na sat. Smatrala je da je sad otprilike vreme kad moe da pone da bude besna. Ve je bila besna, naravno, ali to je bilo, da tako kaemo, u njeno vreme. Sada su poprilino i izistinski zali u njegovo vreme, i ak i kad se u obzir uzmu saobraaj, sluajnosti i opta neodreenost i raspli-nutost; sada je prolo ve dobrih pola sata od vremena kad je on insistirao da je najkasniji mogui trenutak da se krene, te da bi ona do tada trebalo da bude spremna.

Pokuala je da se zabrine da mu se neto strano dogodilo, ali nije poverovala u to ni na trenutak. Nita strano mu se nikada nije dogaalo, iako je poinjala da misli da ovog puta moda i jeste, nego ta. Ako mu se ipak nije dogodilo nita strano, moda bi ona mogla da se postara za to. Eto ideje!

Besno se bacila u fotelju i gledala vesti na televiziji. Vesti su je razbesnele. Menjala je kanale i gledala neto drugo na as. Nije znala ta, ali ju je i to razbesnelo.

Moda bi trebalo da ga pozove. Prokleta bila ako ga pozove. Moda e, ako ona bude zvala, on zvati u isto vreme i nee moi da je dobije.

Odbila je da prizna da je ak i pomislila na tako neto.

Proklet bio, gde je?! Koga je uopte briga gde je? Nju ne, to je sigurno.

Uradio joj je ovo triput za redom. Triput za redom je dovoljno. Ljutito je jo jednom izmenjala kanale. Naletela je na emisiju o kompjuterima i nekim interesantnim novim dostignuima na polju stvari koje mogu da se rade s kompjuterima i muzikom.

To je bilo to. To je stvarno bilo to. Znala je da je rekla sebi da je to to samo nekoliko sekundi ranije, ali to je sada bilo konano, pravo, ultimativno to. Skoila je na noge i ljutito otila do telefona, drei ljutiti telefonski imenik. Brzo je prevrtala stranice i okrenula broj.

Halo, Majkle? Da, Suzan Drum. Rekao si da se javim ako budem slobodna veeras, a ja sam rekla da bih se radije udavila u barutini, sea li se? Pa, iznenada sam otkrila da sam slobodna, apsolutno, potpuno i kompletno slobodna, a kilometrima okolo nema ni jedne pristojne barutine. Prei na stvar dok jo ima ansi, to ti je moj savet. Biu u klubu Tandirs za pola sata.

Navukla je cipele i kaput, zastala kada se setila da je utorak i da treba da stavi novu, ekstra-dugu kasetu u telefonsku sekretaricu, i dva minuta kasnije izala kroz ulazna vrata. Kada je telefon konano zazvonio, telefonska sekretarica je slatko odcvrkutala da Suzan Drum u tom trenutku ne moe da se javi na telefon, ali ako bi eleli da ostavite poruku, javie vam se najbre to je mogue. Moda.

3-1

4. Poglavlje Bilo je to jedno svee novembarsko vee staromodnog tipa.

Mesec je bio bled i utljiv, kao da nije ni trebalo da izlazi po ovakvoj noi. Bezvoljno se uzdigao i visio gore, nalik na bolesnu sablast. Na njemu su se ocrtavale siluete tornjeva i kula Sv. Keda u Kembridu, priguene i zamagljene vlagom koja se irila iz nezdravih movara. Bila je to ave-tinjska gomila zgrada, nabacanih tu tokom nekoliko vekova, od srednjevekovnih do viktorijan-skih, od odeonskih do tjudorovskih. Jedino posmatrane kroz toliko gustu maglu mogle su odavati utisak harmonije.

Izmeu njih su urile pogurene prilike, hitajui od jednog priguenog kruga svetlosti do drugog, drhtei i izdiui oblaie daha nalik na duhove, koji su se stapali s hladnom noi oko njih.

Bilo je sedam sati. Mnoge prilike kretale su se ka kafeteriji koleda, koja odvaja Prvi dvor od Drugog, a iz koje se nevoljko irila topla svetlost. Dve prilike delovale su naroito neskladno. Jedna od njih bio je mladi, visok, mrav i picast ak i umotan u debeli, tamni kaput hodao je pomalo kao uvreena aplja.

Drugi je bio mali, debeljukast, i kretao se s trapavim nespokojstvom, kao da vei broj postarijih veverica pokuava da pobegne iz vree. Njegova dob naginjala je poznijim godinama potpuno neodreenog. Ako nasumice izaberete neki broj, verovatno je malo stariji od toga, ali pa, nemogue je odrediti. Lice mu je svakako bilo jako izborano, a ono malo kose to je pobeglo ispod crvene, vunene skijake kape bilo je retko, sedo i imalo je svoje vrsto miljenje o tome kako eli da se namesti. I on je bio umotan u teak kaput, ali je preko njega nosio lepravu halju s veoma izbledelim ljubiastim ukrasom, oznakom njegove jedinstvene i neobine akademske katedre.

Dok su hodali govorio je samo stariji ovek. Ukazivao je na interesantne stvari uz put, uprkos injenici da je bilo previe mrano da bi se one videle. Mladi je govorio Ah, da. i Stvarno? Ba zanimljivo i Gle, gle i Boe, boe!. Glava mu se ozbiljno zanosila.

Uli su, ali ne kroz glavni ulaz u salu, ve kroz mala vrata na istonoj strani zgrade. Ona su vodila do seniorske kombinovane sale i malog, tamno poploanog predvorja, gde su se profesori na koledu skupljali da bi se pljeskali rukama i proizvodili one brrr zvuke pre nego to i sami uu do Visokog stola.

Kasnili su, pa su na brzinu skinuli kapute. To je bilo komplikovano za starijeg oveka, jer je prvo morao da skine svoju profesorsku halju, pa da je ponovo obue kada svue kaput, a onda da nabije kapu u dep od kaputa, da bi se usput zapitao gde li je stavio svoj al, pa zatim shvatio da ga nije ni poneo, posle ega je preturao po depu od kaputa da vidi gde mu je maramica, pa je u drugom depu traio naoari, koje je konano pronaao, sasvim neoekivano, umotane u svoj al, za koga se ispostavilo da ga je ipak poneo, ali ga nije stavio, uprkos vlanom i gorkom vetru koji ih je produvao kao dah vetice u movari.

Pogurao je mlaeg oveka kroz hodnik pred njima i zauzeli su dva poslednja slobodna mesta za Visokim stolom, odvano se suoivi s navalom prekih pogleda i namrtenih el zbog preki-danja molitve.

Veeras je sala bila puna. Studentima je ona uvek bila popularnija tokom hladnijih meseci. Bila je osvetljena sveama, to je bilo jo neobinije, jer se to sada inilo samo u nekoliko specijalnih prilika. Dva dugaka, pretrpana stola protezala su se kroz svetlucavu tamu. Na svetlosti svea lica ljudi bila su nekako ivlja; prigueni zvuci njihovih glasova, zveckanje escajga i aa inili su se uzbudljivim, a u mranim otvorima velike sale kao da su istovremeno bili prisutini svi vekovi tokom kojih je postojala. Sam Visoki sto je pri proelju obrazovao krst, podignut pola

4-2

metra iznad ostalih stolova. Poto je to bilo vee s gostima, stolovi su bili postavljeni s obe strane da bi se smestio viak ljudi, pa su mnogi veerali okrenuti leima ostatku sale.

Znai tako, mladi Mek Dafe. rekao je Profesor, kada je seo i razmotao svoju salvetu Pa, radujem se to te ponovo vidim, dragi moj mome. Drago mi je to si doao. Nemam pojma ta je ovo. rekao je, virei okolo po sali, preneraen. Sve te svee, srebrnina i ostalo. To obino znai specijalnu veeru u ast nekoga ili neega, o kome ili emu se vie niko nieg ne sea, sem da to znai bolju hranu.

Zastao je i razmislio na trenutak, a onda rekao Zar ne misli da je udno to se kvalitet hrane koju ovde slue menja obrnuto srazmerno jaini svetla? Prosto da se zapita do kakvih bi se kulinarskih visina uzdiglo osoblje kuhinje ako bi ih osudili na potpuni mrak. Mislim da bi vre-delo pokuati. Ispod koleda ima pogodnih katakombi koje bi se dale preurediti u tu svrhu. Mislim da sam ti ih jednom ve pokazao, a? Solidna gradnja.

Ovo je dolo kao olakanje za njegovog gosta. Bio je to prvi nagovetaj domaina da ga se uopte sea. Profesor Urban Hronotis, Regius profesor Hronologije, ili Reg, kako je insistirao da ga zovu, posedovao je pamenje koje je jednom prilikom sm uporedio s kraljicom Alek-sandrom Pticokrilom ivopisno, voli da vrlja tamo-amo i sada je, avaj, potpuno izgubljeno.

Kad ga je Profesor pre nekoliko dana pozvao telefonom, inilo se da je izuzetno eljan svog biveg uenika. Ipak, kad je Riard te veeri stigao mora se priznati, s malim zakanjenjem Profesor je otvorio vrata skoro ljutito, trgao se iznenaen to ga vidi, zahtevao da mu kae ima li nekih emocionalnih problema, iznervirano reagovao kad ga je mladi uljudno podsetio da mu ve bar deset godina nije tutor, i konano se sloio da je Riard stvarno trebalo da doe na veeru, a posle toga je poeo brzo i nairoko da pria o arhitektonskoj istoriji koleda, to je bio siguran znak da su mu misli negde sasvim drugde.

Reg zapravo nikad nita nije predavao Riardu bio mu je samo tutor, to je, ukratko, znailo da je bio zaduen za njegovu optu dobrobit da ga podsea kada su ispiti, da pazi da se ne drogira, i tako dalje. U stvari, Riard nije bio potpuno siguran da je Reg ikada ikome bilo ta predavao, i ta bi to, da je predavao, uopte moglo biti. Njegova profesura bila je, blago reeno, opskurna. Poto se svojih predavakih dunosti otarasio jednostavnom i vremenski tedljivom tehnikom uvaljivanjem svojim potencijalnim studentima iscrpne liste knjiga (za koje se pouzdano znalo da ih nema u prodaji ve tridesetak godina), posle ega bi, kad ovi ne bi uspeli da ih pronau, dobi-jao napad besa niko nikada nije otkrio pravu prirodu njegove akademske discipline. On je, na-ravno, jo odavno preduzeo sve mere predostronosti i uklonio iz univerzitetske biblioteke sve primerke knjiga s dotine liste, a to mu je ostavljalo dovoljno vremena da radi pa da radi ono to je inae radio.

Poto je Riard postigao da se prilino dobro slae s matorom zamlatom, jednog dana je skupio hrabrost da ga upita ta je zapravo posao Regiusa profesora Hronologije.

Bio je to jedan od onih letnjih dana kad svet izgleda kao da puca od zadovoljstva zato to je takav kakav jeste, a Reg je bio u neobino pristupanom raspoloenju dok su hodali preko mosta, tamo gde reka Kem razdvaja stare delove koleda od novih.

Sinekura, dragi moj prijatelju, apsolutna sinekura. sijao je od zadovoljstva Mala suma novca za veoma malu, ili da kaemo, nepostojeu koliinu posla. Od toga konstantno imam koristi, a ako od neega stalno ima koristi moe udobno i ekonomino provesti ivot. Prepo-ruujem svima. Nagnuo se preko ivice mosta i poeo da pokazuje na neku ciglu za koju je nalazio da je zanimljiva.

Ali, kakva je to vrsta nauke? bio je uporan Riard Istorija? Fizika? Filozofija? ta?

4-3

Pa, rekao je Reg polako kad te ve toliko interesuje, tu katedru osnovao je kralj Dord III, koji je, kao to zna, bio zainteresovan za vei broj zabavnih tema, ukljuujui i verovanje da je jedno drvo u parku Vindzor Gejt zapravo Frederik II.

To je bilo njegovo lino radno mesto, otud Regius. To je takoe bila i njegova lina ideja, to je malko neobinije.

Suneva svetlost igrala se oko reke Kem. Ljudi u amcima su jedni drugima veselo vikali da odjebu. Mravi profesori prirodnjaci, koji su proveli mesece zakljuani u svojim sobama i postali beli i riboliki, trepui su izmileli na svetlost. Parovi koji su etali obalom toliko su se uzbudili zbog opte lepote svega da su morali da svrate kui na sat vremena.

Siroti muenik. nastavio je Reg Mislim, Dord III. On je, kao to zna, bio opsednut vremenom. Ispunio je palatu satovima. Navijao ih je do bezumlja. Ponekad bi ustajao usred noi i lunjao palatom u nonoj koulji, navijajui satove. Vidi, bilo mu je izuzetno stalo da vreme nastavi da tee unapred. U ivotu mu se dogodilo toliko jezivih stvari, da se uasavao pomisli da bi se neke od njih mogle ponovo dogoditi ako bi se vremenu dozvolilo da klizne unatrag, makar i na trenutak. Sasvim razumljivo, pogotovo ako si lud ko pono, kakav je, bojim se da to moram istai s veoma velikim simpatijama, dotini besumnje i bio. On mi je dodelio, ili bolje reeno, dodelio fakultetu, ovu katedru razume, radno mesto koje imam ast da zauzimam gde sam ono stao? O, da. On je osnovao ovu, hm, katedru hronologije, da vidi da li postoji neki poseban razlog zbog koga se jedna stvar dogaa posle druge i da li postoji neki nain da se to zaustavi. Poto su odgovori na ta pitanja bili odmah sam to znao da, ne i moda, shvatio sam da mogu da odem na odmor do kraja svoje karijere.

A vai prethodnici?

Hm, mislim da su bili slinog miljenja.

Ali, ko su oni bili?

Ko su bili? Pa, izvrsni momci, naravno. Izvanredni, svi do jednoga. Podseti me da ti jednom priam o tome. Vidi li onu ciglu? Vordsvort se jednom ispovraao na nju. Veliki ovek.

Sve se ovo dogaalo pre desetak godina.

Riard se osvrnuo po velikoj sali za ruavanje da vidi ta se u meuvremenu promenilo, a odgo-vor je, naravno, bio apsolutno nita. U mranim visinama, prigueni pod treperavom svetlou svea, visili su sablasni portreti predsednik, nadbiskup, politikih reformista i pesnik, a svaki od njih je, u svoje vreme, moda povraao na istu onu ciglu.

Pa, ree Reg, glasnim poverljivim apatom, kao da nainje temu buenja bradavica u en-skom samostanu ujem da si iznenada prilino napredovao, konano, a?

A, pa da, zapravo, ree Riard, koji je time bio iznenaen kao i svi ostali da, jesam.

Nekoliko pogleda oko stola ukrutilo se na njemu.

Kompjuteri. uo je kako neko zadovoljava radoznalost komije nie za stolom. Kruti pogledi ponovo su se opustili i okrenuli u drugom pravcu.

Odlino. ree Reg Ba mi je drago zbog tebe, ba.

Kai mi, nastavio je i proao je trenutak pre nego to je Riard shvatio da Profesor vie ne govori njemu, ve se okrenuo udesno da se obrati svom drugom komiji emu dugujemo ove ove neodreeno je mahnuo rukom u pravcu svea i fakultetske srebrnine stvari.

4-4

Njegov komija, postarija, sasuena osoba, okrenuo se veoma lagano i pogledao ga kao da se veoma iznervirao to su ga na takav nain podigli iz mrtvih.

Kolrid, rekao je ovo je Kolridova veera, matora budalo. Okrenuo se veoma lagano nazad, dok konano nije ponovo gledao pravo pred sebe. Ime mu je bilo Kauli, bio je profesor arheologije i antropologije, i esto su o njemu govorili, iza lea, da te studije nije smatrao samo ozbiljnim akademskim pregalatvom, ve i ansom da ponovo proivi svoje detinjstvo.

A to li je, promrmljao je Reg to li je. Ponovo se okrenuo ka Riardu. Ovo je Kolridova veera. rekao je informisano Kolrid je pohaao ovaj koled, zna. dodao je posle par trenutaka. Kolrid, Semjuel Tejlor. Pesnik. Mislim da si uo za njega. Ovo je njegova veera. Pa, ne bukvalno, naravno. Do sada bi se ve ohladila.

Tiina.

Evo, uzmi malo soli.

A, hvala vam, mislim da u saekati. ree Riard, iznenaen. Na stolu jo uvek nije bilo hrane.

Ma hajde, uzmi. insistirao je Profesor, pruajui mu teki srebrni slanik.

Riard je zbunjeno trepnuo, ali je u sebi slegnuo ramenima i posegnuo za slanikom. Meutim, u tren oka, teki srebrni slanik je potpuno nestao.

Trgnuo se unazad s iznenaenjem.

Dobar tos, a? ree Reg dok je vadio nestali sud iza jednog uha svog umrtvljenog desnog komije, izazivajui iznenaujue devojaki kikot odnekud iz dna stola. Reg se vragolasto na-smei. Veoma intrigirajua navika, znam. Stoji na mojoj crnoj listi odmah posle puenja i pijavic.

Pa, to je bila jedna od stvari koja se nije promenila. Neki ljudi kopaju noseve, drugi imaju obiaj da prebijaju starice po ulicama. Regov porok bio je bezopasan, iako udan ovisnost o deti-njastim maioniarskim trikovima. Riard se setio prvog puta kada je zbog nekog problema otiao do Rega bio je to samo normalan angst koji povremeno hvata brucoe, posebno kada moraju da piu seminarske radove, ali mu se tada inio tekim i besmislenim teretom. Reg je sedeo i sluao njegova jadanja namrten i duboko koncentrisan, i kada je Riard konano za-vrio, ozbiljno je razmiljao, dugo gladio bradu, da bi se konano nagnuo napred i pogledao ga u oi.

Mislim da tvoj problem rekao je lei u tome to ima previe spajalica u nosu.

Riard je zurio u njega.

Dozvoli da ti demonstriram. rekao je Reg i nagnuo se preko stola, pa iz Riardovog nosa izvukao lanac od jedanaest spajalica i jednog malog gumenog labuda.

Aha, tu je pravi krivac. rekao je pokazujui labuda. Dobijaju se u kutijama ovsenih pahu-ljica, zna, i stalno izazivaju beskrajne neprilike. Pa, drago mi je da smo popriali, dragi moj mome. Molim te ne ustruavaj se da me opet uznemiri ako bude imao jo neki takav problem.

Izlino je rei da se to nije dogodilo.

Riard je preao pogledom oko stola da vidi da li tu ima nekoga koga bi prepoznao iz vremena kada je on pohaao koled.

4-5

Dva mesta od njega sedeo je profesor koji je bio ef katedre Riardovih studija engleskog uopte nije davao znake da ga je prepoznao. To teko da je bilo iznenaujue, jer je Riard proveo tu tri godine marljivo ga izbegavajui, esto ak do te mere da je putao bradu i pravio se da je neko drugi.

Pored njega je bio ovek koga Riard uopte nije uspeo da identifikuje. Kao ni, uostalom, bilo ko drugi. Bio je mrav i glodarast, i imao je najneverovatnije dugaak i koat nos stvarno je bio veoma, veoma dugaak. U stvari, poprilino je liio na onu kontroverznu kobilicu koja je po-mogla Australijancima da 1983. godine osvoje Kup Amerike u jahtingu, i ta slinost bila je esto isticana tokom godina, iako, naravno, ne njemu u lice. Njemu niko apsolutno nita nije govorio u lice.

Niko.

Nikad.

Ko god bi ga sreo po prvi put bio bi toliko zaprepaen i zbunjen njegovim nosom da nita ne bi rekao, a drugi put bi bilo jo gore zbog prvog puta, i tako dalje. Godine su prolazile, ukupno sedamnaest. Za sve to vreme on je bio uauren u tiini. Osoblje koleda je u sali za ruavanje odavno steklo naviku da ispred njegovog mesta za stolom postavi so, biber i senf, poto se niko nije usuivao da ga zamoli da ih prosledi dalje, a da zamole nekog drugog, s njegove druge strane, bilo bi ne samo nepristojno, ve i nemogue, poto bi im njegov nos bio na putu.

Druga udna stvar u vezi s njime bio je niz gestova koje je uredno inio i ponavljao tokom svake veere. Sastojali su se od pucketanja svakim prstom leve ruke po redu, a onda jednim od prstiju desne. Onda bi povremeno pucketao nekim drugim delom svog tela, lankom, laktom ili kole-nom. Kad bi bio prinuen da prestane s tim zbog jela, poeo bi da naizmence namiguje levim pa desnim okom i povremeno klima glavom.

Niko se, naravno, nikada nije usudio da ga pita zbog ega to radi, iako ih je sve prodirala rado-znalost.

Riard nije uspeo da vidi ko sedi do njega.

U drugom pravcu, iza Regovog umrtvljenog komije, bio je Votkin, profesor klasike, potpuno uasno suvoparan i uknut ovek. Njegove teke naoare bez okvira bile su skoro potpune kocke od stakla, unutar kojih su oi izgledale kao da vode nezavisne ivote zlatnih ribica. Nos mu je bio prilino prav i obian, ali je ispod njega nosio istu istijatu bradu kao Klint Istvud. Oi su mu letele kao da plivaju oko stola, dok je birao u koga e te veeri gledati dok dri govor. Mislio je da e njegov plen biti neko od gostiju, novopostavljeni direktor Radija III, koji je sedeo preko puta njega ali, naalost, njega su ve ulovili direktor muzike katedre koleda i profesor filo-zofije.

Njih dvojica bili su zauzeti objanjavanjem izmaltretiranom oveku da je fraza previe Mo-carta, ako se uzme u obzir realna definicija tih dveju rei, samo-kontradiktorna, i da bi stoga svaku reenicu koja sadri tu frazu trebalo opisati kao besmislenu, te je, posledino, ne uzimati u obzir kao deo nekog argumenta kojim se favorizuje bilo kakva strategija ureivanja programa. Siroti ovek je ve poeo da prejako stee svoj escajg. Oi su mu letele okolo oajniki traei spas, i napravile greku susrevi se s Votkinovim.

Dobro vee. rekao je Votkin, armantno i s osmehom, klimajui na najprijateljskiji nain, a onda pustio da mu se pogled staklasto usredsredi na tanjir novopristigle supe, odakle mu nee dozvoliti da se pomeri. Jo uvek. Nek slina malo pati. eleo je da spas vredi najmanje pola tuceta honorara od gostovanja na radiju.

4-6

Iza Votkina, Riard je iznenada otkrio izvor malog devojakog kikota koji je pozdravio Regov maioniarski trik. Sasvim zapanjujue, ispostavilo se da to i jeste devojica. Imala je oko osam godina i plavu kosu, i bila je nadurena. Sedela je i povremeno ljupko utirala nogu od stola.

Ko je to? upitao je Riard iznenaeno.

Ko je ta? odgovori Reg pitanjem. Riard je kriom pokazao prstom u njenom pravcu. Devojica. apnuo je. Veoma, veoma mala devojica. Da nije neka nova profesorka matematike?

Reg je virnuo tamo, ka njoj. Da zna, rekao je zapanjeno da uopte nemam pojma. Nikad nisam video nita slino. Ba neverovatno.

U tom trenutku problem je reio ovek iz Bi-Bi-Si-ja, koji se iznenada izmigoljio iz logikog polu-nelsona u koji su ga komije zarobile, i rekao devojici da prestane da utira sto. Prestala je da utira sto i umesto toga nastavila da utira vazduh s duplom estinom. Rekao joj je da pokua da uiva, pa je onda utnula njega. Ovo je pomoglo da se u njeno dosadno vee uvue iskrica uivanja, koja, meutim, nije dugo potrajala. Njen otac je ukratko podelio sa stolom svoje misli u vezi s bebi-siterkama koje se ne pojavljuju kada treba, ali niko nije bio u stanju da mu se pridrui u toj temi.

Velika sezona Bukstehudea, nastavljao je direktor muzike katedre je, naravno, ve pre-dugo iekivana. Siguran sam da ete to sa zadovoljstvom prvom prilikom ispraviti.

Oh, hm, da, odgovorio je devojicin otac prosuvi supu hm, to jest on nije isto to i Gluk, zar ne?'

Devojica je ponovo utnula nogu od stola. Kad ju je otac strogo pogledao, nakrivila je glavu u stranu i usnama mu postavila pitanje.

Ne sada. insistirao je on to je tie mogao.

Kada, onda?'

Kasnije. Moda. Kasnije, videemo.

Nadureno se zgrbila u svojoj stolici. Uvek kae kasnije. promrmljala je.

Siroto dete. promrmljao je Reg Nema profesora za ovim stolom koji se u sebi ne ponaa upravo tako. O, hvala vam. Stigla je njihova supa i odvratila im panju.

Pa reci mi, ree Reg, poto su srknuli nekoliko kaika supe i nezavisno jedan od drugog doli do istog zakljuka: da nije ba eksplozija ukusa ime si se bavio, dragi moj mome? Neto u vezi s kompjuterima, koliko sam shvatio, i s muzikom? Mislio sam da si ovde studirao engleski iako, nagaam, samo u slobodno vreme. Pogledao je znaajno u Riarda preko ivice kaike za supu. Ali ekaj. prekinuo ga je pre nego to je Riard uopte dobio ansu da pone Ako se dobro seam, ti si imao nekakav kompjuter jo dok si bio ovde? Kada je to bilo? 1977?

Pa, ono to smo 1977. nazivali kompjuterima bila je zapravo neka vrsta elektrine raunaljke, ali

O, sad, nemoj potcenjivati raunaljke. ree Reg U vetim rukama to je veoma sofisticiran aparat za raunanje. to je jo bolje, ne zahteva struju, moe se napraviti od onoga to ima pri ruci i nikada ne kae puff u sred vanog posla.

Tako da bi elektrina zapravo bila besmislena. ree Riard.

Istina. zakljuio je Reg.

4-7

Zapravo, nije bilo ba mnogo toga to je ta maina mogla da uradi, a da ne moe to da uradi i sam, za upola manje vremena i uz mnogo manje problema, ree Riard ali bila je, s druge strane, mnogo dobra u ulozi sporog i tupavog uenika.

Reg ga ispitivaki pogleda.

Nisam imao pojma da postoji deficit takvih. rekao je Mogao bih da puknem bar tuce njih ovom zemikom s mesta na kojem sedim.

Siguran sam. Ali, gledajte na to ovako u emu je zapravo poenta u pokuavanju da nekoga neto nauite?

Ovo pitanje kao da je izazvalo amor odobravanja du stola.

Riard je nastavio: Ciljam na to da ako stvarno elite neto da razumete, najbolji nain je da to pokuate da objasnite nekom drugom. To vas prisiljava da stvar sredite u svojoj sopstvenoj glavi i to je sporiji i tupaviji va uenik, to vi morate vie da uprostite i savaete dotinu stvar, ras-tavljajui je na sve prostije i prostije inioce. I to je, zapravo, sutina programiranja. Do onog trenutka kad razbijete komplikovanu ideju na male korake, tako da ak i glupava maina moe da ih razume, svakako ste i sami nauili poneto o tome. Uitelj obino naui vie od uenika. Zar to nije istina?

Bilo bi mnogo teko nauiti manje od mojih uenika, zaulo se tiho reanje odnekud od stola a da se ne podvrgne frontalnoj lobotomiji.

Tako da sam provodio dane borei se s pisanjem seminarskih radova na maini od 16 kilobajta, iako bi mi na pisaoj maini trebalo samo par sati, ali mene je fascinirao proces pokuavanja da objasnim maini ta sam eleo da uradi za mene. Bukvalno sam napisao sopstveni tekst-procesor u BASIC-u. Jednostavna komanda nai i zameni trajala bi oko tri sata. Zaboravljam da li si ikada stigao da preda neki od tih seminarskih?

Pa, ne ba. Ne. Ali, razlozi za to bili su apsolutno fascinantni. Na primer, otkrio sam da

Zastao je, smejui se sam sebi.

Takoe sam svirao klavijature u rok grupi, naravno. dodao je A to ba nije pomagalo.

E, sad, to nisam znao. ree Reg Tvoja prolost sadri u sebi mranije stvari nego to sam mogao i da sanjam. Osobina koju, moram da dodam, deli s ovom supom. Obrisao je paljivo usta salvetom. Moram da porazgovaram s kuhinjskim osobljem ovih dana. Voleo bih da budem siguran da u supu stavljaju ono to ide u supu, a u kantu ono to je za bacanje. Tako, znai. Rok grupa, kae. Vidi, vidi. O, boe.

Da. ree Riard Zvali smo se Prilino dobar bend, ali u stvari to nismo bili. Namera nam je bila da postanemo Bitlsi ranih osamdesetih, ali smo dobili mnogo bolje finansijske i pravne savete nego to su Bitlsi ikad dobili, a oni su se svodili na sledee nemojte se uzalud truditi pa i nismo. Napustio sam Kembrid i gladovao tri godine.

Ali, zar nisam naleteo na tebe tokom tog perioda? ree Reg A ti si mi rekao da ti odlino ide?

Odlino u ienju ulica. Bilo ih je grozno prljavih. Vie nego dovoljno, smatrao sam, da po-traju za itavu jednu karijeru. Meutim, dobio sam otkaz kad sam jednom prebacio neko ubre na teritoriju drugog istaa.

BASIC jedan od prvih programskih jezik, prim. prev.

4-8

Reg je zavrteo glavom. Pogrena profesija za tebe, siguran sam. Ima sasvim dovoljno zanima-nja u kojima bi ti takvo ponaanje osiguralo brzo napredovanje.

Pokuao sam neka od njih dodue, ni jedno nije bilo mnogo finije. I ni na jednom se nisam predugo zadrao, zato to sam stalno bio previe umoran da bih dao sve od sebe. Uhvatio bih se kako spavam nad kokoinjcem ili inovnikim registratorima u zavisnosti od posla. Po itavu no bih visio za kompjuterom vidite, uio sam ga da igra iks-oks. To je za mene bio veoma znaajan cilj.

Siguran sam u to. sloio se Reg Hvala vam. rekao je posluitelju koji je odneo njegov tanjir polupojedene supe Mnogo vam hvala. Iks-oks, a? Dobro. Dobro. Pa, nema sumnje da si na kraju uspeo, te da tome moe da zahvali za svoj trenutno proslavljeni status. Je l tako?

Pa, ima tu jo poneega.

I sumnjao sam da mora da ima. teta to ga nisi poneo sa sobom. To bi moda razveselilo onu mlaanu damu, kojoj su trenutno nametnuli dosadno i otupelo drutvo. Kratak nalet iks-oksa bi verovatno dosta uinio da joj podigne moral. Nagnuo se napred pored dvojice komija s desne strane, da pogleda u devojicu koja je jo uvek mlitavo sedela na svojoj stolici.

Zdravo. rekao joj je.

Pogledala ga je iznenaeno, a onda postieno spustila pogled, ponovo klatei nogama.

ta misli da je gore, raspitivao se Reg supa ili drutvo?

Tiho se, oklevajui, nasmejala i slegnula ramenima, ne podiui pogled s poda.

Mislim da je mudro od tebe to ne eli da se opredeli u ovoj fazi. nastavio je Reg to se mene tie, ekam da vidim argarepu pre nego to donesem sud. Kuvaju je jo od vikenda, ali bojim se da ni to nije dovoljno. Jedina stvar koja moe eventualno biti gora od argarepe je Votkin. To je onaj s bezveznim naoarima koji sedi izmeu nas. Ja se zovem Reg, uzgred budi reeno. Doi ovamo i utni me kad bude imala vremena.

Devojica se zakikotala i bacila pogled na Votkina, koji se ukrutio i napravio zaprepaujue ne-uspeo pokuaj da se dobronamerno nasmei.

De-de, curice, de-de. rekao joj je trapavo, dok se ona oajniki borila da zaustavi napad smeha pri pogledu na njegove naoari. Posle toga nisu mnogo govorili, ali je devojica sad imala saveznika i poela je pomalo da uiva. Otac joj je uputio osmeh olakanja.

Reg se opet okrenuo ka Riardu, koji je iznenada rekao: Imate li vi porodicu?

A, ne. rekao je Reg tiho Ali, kai mi. Posle iks-oksa, ta je onda bilo?

Pa, da skratim priu, Reg, zavrio sam u Drum Unapred Tehnologijama

A, da, famozni gospodin Drum. Kai mi, kakav je on?

Riarda je oduvek pomalo nerviralo ovo pitanje, verovatno zato to su mu ga tako esto pos-tavljali.

I bolji i gori nego to ga predstavljaju u tampi. U stvari, mnogo mi se svia. Kao i svaki jako motivisan ovek, moe povremeno da nervira, ali poznajem ga jo od onih dana firme kad nas dvojica nismo imali ni po zrno pasulja u depu. Dobar je on. Samo, mislim da je dobra ideja ne dati mu broj telefona, ukoliko nemate neku telefonsku sekretaricu industrijskog kvaliteta.

ta?! Zato?

Pa, on je jedan od onih ljudi koji mogu da razmiljaju samo dok govore. Kad ima ideje, mora da ih ispria bilo kome ko hoe da slua. Ili, ako mu sami ljudi nisu dostupni, dovoljna mu je i

4-9

njihova telefonska sekretarica. Ima jednu slubenicu iji je jedini zadatak da sakuplja trake s elektronskih sekretaric ljudi koje je eventualno zvao, da ih transkribuje, sredi i preda mu ih sledeeg dana u plavoj fascikli.

Plavoj, a?

Ne pitajte me zato jednostavno ne koristi kasetofon. ree Riard, slegnuvi ramenima.

Reg je razmotrio tu ideju. Valjda ne koristi kasetofon zato to ne voli da razgovara sm sa sobom. rekao je Ima tu logike. Nekakve sigurno.

Uzeo je zalogaj svog tek pristiglog porc au poivre i neko vreme ga vakao, pre nego to je paljivo spustio viljuku i no sa strane.

Pa, kakva je, rekao je konano uloga mladog Mek Dafa u svemu tome?

Pa, Gordon me je zaposlio da napiem ogroman softver za Epl Mekinto Finansijski spredit, raunovodstvo, takve stvari moan, lak za korienje, mnogo grafike. Pitao sam ga ta tano eli da sadri, a on je samo rekao: Sve. Hou softver koji igra i peva za korisnika. I poto sam u to vreme bio ugursuz, shvatio sam ga bukvalno.

Vidite, niz brojeva moe da predstavlja to god poelite, moe da oznaava bilo kakvu povr-inu, ili da modulie nekakav dinamiki proces, i tako dalje. A bilo koji niz rauna neke firme je, u sutini, samo niz brojeva. Tako da sam seo i napisao program koji e prihvatiti sve te brojeve i raditi s njima to god poelite. Ako elite samo grafikon, recimo, grafikon u obliku pite i njenih odseaka, takvog ete i dobiti. Ako elite da oskudno odevene plesaice iskau iz tog grafikona, da bi odvukle panju sa cifara koje grafikon zapravo predstavlja, program e vam i to omoguiti. Ili moete da pretvorite svoje cifre u, na primer, jato galebova, a formacija u kojoj e leteti i nain na koji e krila svakog galeba leprati bie odreen performansama svakog odeljenja u vaoj firmi. Odlian je za pravljenje animiranih logoa firmi koji zapravo neto i znae.

Ali, najotkaenija od svih funkcija je da rauni vae firme mogu biti predstavljeni kao muziko delo program moe da vam ispuni i tu elju. U stvari, ja sam smatrao da je to otkaena ideja. Poslovni svet je potpuno poludeo za njom.

Reg ga je ozbiljno sluao nad komadom argarepe delikatno nabodenim na viljuku i uzdignutim pred sobom, ali ga nije prekidao.

Vidite, bilo koji aspekat muzikog dela moe se izraziti kao niz ili ema brojeva. nastavio je Riard, pun entuzijazma Brojevi mogu da izraze visinu tona, duinu tona, emu visin i duin

Misli na melodije? ree Reg. argarepa se jo uvek nije pomerila.

Riard se iskezio.

Melodija je odlina re za to. Morau da je zapamtim.

To bi ti pomoglo da se lake izraava. Reg je vratio argarepu na tanjir, netaknutu. I taj softver je dobro proao, znai? upitao je.

Ovde ne toliko. Godinji rauni britanskih kompanija zvuali su kao posmrtni mar iz Saula, ali su se u Japanu ustremili na njega kao gomila pacova. Tamo je stvorio mnogo veselih pos-lovnih himni, ali ako ste ba kritiki nastrojeni, primetili bi ste da sve one imaju tendenciju da na pred kraj budu preglasne i piskave. Spektakularno je proao u SAD, to je komercijalno naj-vanija stvar. Mada me sada najvie zanima ta se dogaa ako raune ostavimo van toga. Ako brojeve koji predstavljaju nain na koji lepraju krila laste pretvorim direktno u muziku. ta bismo uli? Po Gordonovom miljenju, to nikako nee biti zvuk trgovakih kasa.

4-10

Fascinantno. ree Reg Potpuno fascinantno. i strpa, konano, argarepu u usta. Okre-nuo se i nagnuo unapred da porazgovara sa svojom novom drugaricom.

Votkin gubi. objavio je argarepe su dostigle istorijsko dno. ao mi je, Votkine, ali iako si grozan, argarepe su, ini mi se, svetski ampioni.

Devojica se nasmejala oputenije nego proli put i osmehnula mu se. Votkin je pokuavao da sve ovo dobroudno podnese, ali je bilo jasno, dok su mu oi plivale ka Regu, da je viniji ner-viranju drugih nego samom nerviranju.

Molim te, tatice, je l mogu sad? S novopronaenom, mada slabom samouverenou, devoj-ica je takoe pronala i glas.

Kasnije. insistirao je njen otac.

Sada je ve kasnije. Merila sam vreme. Pa zastao je, i bio je izgubljen.

Bili smo u Grkoj. objavila je devojica tihim, ali zadivljenim glasom.

O, stvarno? rekao je Votkin, lagano klimnuvi Pa, dobro. Negde u Grkoj, ili svuda po malo?

Na Patmosu. rekla je odluno Bilo je predivno. Mislim da je Patmos najlepe mesto na svetu. Samo to trajekt nikada nije stigao onda kada je pisalo da treba. Nikada. Proveravala sam. Omaili smo na let, ali to mi nije smetalo.

A, Patmos, tako znai. rekao je Votkin, koga su vesti malo razbudile. Pa, ono to ti mora da razume, mlada damo, jeste da su Grci, kao da im nije bilo dosta to su dominirali kulturom starog klasinog doba, takoe odgovorni za najvee, a neki bi rekli i jedino delo iste kreativne mate koje je izrodio ovaj vek. Govorim, naravno, o redovima vonje grkih trajekata. To je remek-delo izvanredne mate. Ko god da je putovao tuda ovo e potvrditi. Hm, da. Mislim da d.

Namrtila mu se.

Pronala sam vazu. rekla je.

Verovatno nije nita. prekinuo ju je otac uurbano Znate kako je to ko god ode u Grku po prvi put, misli da je pronaao vazu, zar ne? Ha, ha.

Oko stola se klimalo glavama. To je bilo tano. Iritirajue, ali istinito.

Pronala sam je u luci. rekla je U vodi. Dok smo ekali jebeni trajekt.

Saro! Rekao sam ti da

Ti si ga tako zvao. I gore. Izgovarao si rei za koje nisam ni znala da su ti poznate. E, pa mislila sam da bi svi ovde trebalo da budu pametni, i da e neko moi da mi kae da li je ovo prava stvar iz stare Grke ili nije. Ja mislim da je veoma stara. Molim te, tatice, hoe li da im je da da vide?

Njen otac je bespomono slegnuo ramenima i poeo da pretura po neemu ispod stolice.

A da li ste znali, mlada damo, rekao joj je Votkin da je na Patmosu napisana Knjiga otkrovenja? Tamo, nego kako. Napisao ju je Sveti Jovan, kao to zna. Ja u njoj nalazim veoma jasne tragove koji ukazuju da je napisana dok je dotini ekao trajekt. Poinje, zar ne, s nekom vrstom sanjivosti u koju se upadne kad ubija vreme, dosauje se, zna, pa onako, izmilja, to onda postepeno raste do vrhunca halucinantnog oaja. Mislim da je to veoma sugestivno. Moda bi trebalo da napie esej o tome. Klimnuo joj je.

4-11

Pogledala ga je kao da je lud.

Pa, evo je. ree njen otac, treskajui stvar na sto Samo vaza, vidite. Ona ima samo est godina. dodao je sa smrknutim osmehom Zar ne, draga?

Sedam! rekla je Sara.

Vaza je bila prilino mala, visoka oko petnaest santimetara i iroka oko dvanaest na najirem mestu. Telo joj je bilo skoro loptasto, s veoma uskim grlom koje se uzdizalo nekih pet santime-tara iznad tela. Grlo i pola itave povrine vaze bili su prekriveni stvrdnutim blatom, ali su i oni delovi vaze koji su jo uvek bili isti imali veoma grubu teksturu.

Sara ju je uzela i strpala u ruke profesora koji je sedeo s njene desne strane.

Ti izgleda pametno. rekla je Kai mi ta misli.

Profesor je uzeo vazu i prevrnuo je s pomalo prezrivim izrazom lica. Siguran sam da bi, ako bi sastrugala blato s dna, primetio je pisalo MADE IN BIRMINGHAM.

Tako je stara, a? rekao je Sarin tata, smejui se usiljeno Tamo se ve dugo nita ne proiz-vodi.

Mada, rekao je profesor to nije moja struka, ja sam molekularni biolog. Da li bi neko drugi eleo da pogleda?

Ovo pitanje nije ba bilo pozdravljeno burnim izlivima entuzijazma, ali je ipak vaza, prilino besciljno, predavana iz ruke u ruku, sve do udaljenog kraja stola. Buljili su u nju kroz binokle, piljili kroz ronate ramove, zurili preko naoara-polumeseca, a oni koji su zaboravili naoare u depu drugog sakoa kiljili su, pribojavajui se da sako nije moda poslat na hemijsko ienje. inilo se da niko nije znao koliko je stara, ili nikoga nije bilo briga. Lice male devojice ponovo je postalo snudeno.

Kisela bagra. ree Reg Riardu. Podigao je srebrni slanik i zadrao ga u vazduhu.

Mlada damo. rekao je, sagnuvi se unapred da bi joj se obratio.

O, ne, ne opet, matora budalo. promrmljao je vremeni arheolog Kauli, povukavi se unazad i prekrivi ui akama.

Mlada damo, ponovio je Reg pogledaj ovaj obian slanik. Obrati sad panju na ovu obinu kapu.

Ti nema kapu. rekla je nadureno devojica.

O, ree Reg samo trenutak, molim te. i ode da donese svoju crvenu vunenu kapu.

Obrati panju, ponovio je na ovaj obian slanik. Obrati panju na ovu obinu vunenu kapu. Stavljam slanik u kapu, i onda dodajem kapu tebi. Drugi deo trika je, draga mlada damo na tebi.

Predao joj je kapu, pored njihove dvojice komija, Kaulija i Votkina. Uzela je kapu i pogledala unutra.

Gde je? pitala je, blenui u kapu.

Tamo gde si ga stavila. ree Reg.

O, rekla je Sara razumem. Pa ba nije neto posebno.

Reg je slegnuo ramenima. Skroman trik, ali uivam u njemu. rekao je i okrenuo se ka Riardu. A sad, o emu smo ono razgovarali?

4-12

Riard ga pogleda s blagim oseajem preneraenosti. Znao je da je Profesor oduvek bio podloan naprasnim promenama raspoloenja, ali sada kao da je iz njega za tren oka iilela sva toplina. Imao je potpuno rastrojen izraz lica, slian onome koji je Riard zatekao i dok je ulazio kod njega te veeri, ali sada, naizgled, potpuno neoekivan. Reg kao da je osetio da je Riard izne-naen i brzo vrati osmeh.

Dragi moj mome. rekao je Dragi mome. Dragi, dragi mome! ta sam ono rekao?

Hm, rekli ste Dragi moj mome.

Da, ali sam siguran da je to bio samo preludijum. Neka vrsta kratke tokate u vezi s tim kakav si ti izvanredan momak, koja prethodi glavnoj temi mog izlaganja, ije prirode se u ovom trenutku vie ne seam. Nema pojma ta sam hteo da kaem?

Ne.

O. Pa valjda bi trebalo da mi bude drago. Ako bi svi znali tano ta sam ja eleo da kaem, onda ne bi bilo nikakve svrhe da to izgovorim, zar ne? A sad, da vidimo ta je s vazom nae male goe.

Ona je zapravo stigla do Votkina, koji je objavio da nije ekspert za stvari koje su stari Grci pravili da bi iz njih pili, ve samo za ono to su o piu kasnije pisali. Rekao je da je Kauli onaj ijem znanju i iskustvu svi treba da se priklone, i pokuao da mu doda vazu.

Rekao sam, ponovio je da si ti taj ijem znanju i iskustvu svi treba da se priklonimo. O, pobogu, prestani da dri ruke na uima i pogledaj tu stvar.

Neno, ali vrsto, skinuo je Kaulijevu desnu ruku s njegovog uha, objasnio mu ponovo situaciju i dodao mu vazu. Kauli ju je letimino, ali oigledno struno pregledao.

Da. rekao je Stara je oko dvesta godina, rekao bih. Veoma gruba. Veoma sirov primerak ovog stila. Potpuno bezvredna, naravno.

Spustio je vazu dole i odlutao pogledom do stare minstrelske galerije, koja kao da ga je iz nekog razloga naljutila.

Na Sari su se odmah videle posledice ovoga. Ugrizla se za usnu i bacila se unazad na stolici, oseajui se jo jednom potpuno neprilagoeno i detinjasto. Otac joj je dobacio upozoravajui pogled i onda se ponovo izvinio umesto nje.

Pa, Bukstehude, pourio je da, dobri stari Bukstehude. Moraemo da se pobrinemo za to. Recite mi

Mlada damo, prekinuo ga je glas, promukao od zaprepaenja vi mora da ste maio-niarka i arobnica s udesnim moima.

Svi pogledi uperili su se u Rega, starog razmetljivca. Stezao je vazu i zurio u nju s manijakom oaranou. Lagano je kliznuo pogledom do devojice, kao da po prvi put procenjuje moi ne-prijatelja kog se bojao.

Klanjam ti se. apnuo joj je Mada ne zasluujem da govorim u pristustvu moi kakva je tvoja, preklinjem te za dozvolu da ti estitam na jednom od najboljih primera arobnjake vetine kojima sam ikada imao ast da budem svedok!

Sara je buljila u njega razrogaenih oiju.

Mogu li da pokaem ljudima ta si zaarala? pitao je uzbueno. Klimnula je neubedljivo, a on je otro tresnuo njenu do maloas dragocenu, a sada tako tuno diskreditovanu vazu o sto.

4-13

Polomila se na dva nejednaka dela, a skorelo blato u koje je bila ogrezla raspalo se po stolu na otre komade. Jedna strana vaze je otpala, a druga je ostala da stoji.

Sarine oi izbeile su se u flekavi i olupani, ali sasvim prepoznatljivi fakultetski srebrni slanik, koji je virio zaglavljen u ostacima vaze.

Tupava matora budala. promrmljao je Kauli.

Poto je opte neodobravanje i prokazivanje ovog jeftinog salonskog trika zamrlo mada nita od toga nije moglo ugasiti divljenje u Sarinim oima Reg se okrenuo ka Riardu i nehajno ga upitao:

Ko je bio onaj deran s kojim si se druio ovde, da li ga ikada via? Onaj momak s udnim, istonoevropskim imenom. Svlad neto. Svlad Sjeli. Sea li ga se?

Riard ga je na trenutak belo pogledao.

Svlad? rekao je A, mislite, Dirk. Dirk Sjeli. Ne, ne viamo se. Naleteo sam na njega par puta na ulici, ali to je sve. Mislim da s vremena na vreme menja ime. A to pitate?

P

Visoko na svom stenovitom grebenu Elektrini Monah nastavio je da sedi na konju koji je tiho i bez roptanja odlazio do avola. Pod svojom grubo tkanom kukuljicom Monah je, ne trepui, gledao dole, u dolinu, koja je za njega predstavljala problem, ali problem je bio nov i uasan po Monaha, jer u pitanju je bila sumnja. Nikada nije dugo patio od sumnje, ali kada jeste, nagrizala je sam koren njegovog bia.

Dan je bio vreo, Sunce je stajalo na praznom, magliastom nebu i tuklo dole po sivim stenama i retkoj, sasuenoj travi. Nita se nije pomeralo, pa ni Monah. Ali, udne stvari poele su da krkaju u njegovom mozgu, kao to to ponekad biva kad neki podatak bude upuen na pogreno mesto dok prolazi kroz ulazno kolo.

Ali onda je Monah poeo da veruje, u poetku nemirno i nervozno, ali potom sa sjajnim, esto-kom, belim plamenom vere koja je nadvladala sva prethodna ubeenja, ukljuujui i ono glupo, da je dolina ruiasta, da e se negde dole, u dolini, negde na par kilometara od mesta na kome je sedeo, uskoro otvoriti misteriozna vrata u udan i dalek svet, vrata kroz koja bi on mogao da proe. Neverovatna ideja.

Meutim, to je jo neverovatnije, ovom prilikom bio je savreno u pravu.

Konj je osetio da se neto sprema.

Naulio je ui i neno prodrmao glavom. Zapao je u neku vrstu transa zato to je tako dugo gle-dao u istu gomilu stena. Bio je na ivici da i sam poveruje da su ruiaste. Prodrmao je glavom malo jae.

Jedva primetno zatezanje uzdi, podbadanje Monahovih peta i krenuli su, paljivo birajui put niz stenoviti nagib. Put je bio teak. Dobar deo sastojao se od rasutih smrskanih stena rasutih smeih i sivih smrskanih stena i poneke smee i zelene biljke, koja se pribijala uz kamenjar, borei se za svoju nestabilnu i rizinu egzistenciju. Monah je to primetio bez stida. Sada je to bio jedan stariji, mudriji Monah, koji je ostavio svoje detinjaste stvari za sobom. Ruiaste doline, hermafroditni stolovi sve su to bile prirodne faze koje je morao da proe na putu do istinskog prosvetljenja.

Sunce je nemilice tuklo po njima. Monah je obrisao znoj i prainu s lica i zastao, naginjui se unapred na konjskom vratu. Provirio je na dole, kroz treperavu izmaglicu jare, ka velikom steno-

4-14

vitom platou koji se prostirao dole, u podnoju doline. Tamo, iza tog platoa, bilo je mesto na kome je Monah smatrao, ili bolje rei, strastveno verovao, do same sri svog bia, da e se pojaviti vrata. Pokuao je da se koncentrie jo jae, ali detalji krajolika su zbunjujue plivali u vrelom vazduhu.

Dok se naginjao natrag u svom sedlu i spremao da podbode konja da krene, iznenada je primetio udnu stvar.

Na oblinjoj zaravnjenoj steni, u stvari, toliko oblinjoj da se Monah zaudio kako to ranije nije primetio, stajao je ogroman crte. Bio je vrlo grubo nacrtan, mada potez nije bio bez stila, a delo-vao je veoma staro verovatno veoma, veoma staro. Crte je bio izbledeo, okrnjen i ponegde potpuno obrisan, pa je bilo teko jasno zakljuiti ta zapravo predstavlja. Monah pristupi blie. Crte je izgledao kao neka primitivna scena lova.

Grupa ljudi, bia s vie udova, oigledno su bili neki prastari lovci. Nosili su gruba koplja i pre-dano jurili jedno veliko, rogato i oklopljeno stvorenje, koje kao da je ve bilo ranjeno. To jest, jedino to se sasvim jasno videlo bila je belina zub lovaca, koja kao da je sijala bljeskom koga nije uspelo da zatamni ni proticanje mnogih milenijuma. U stvari, Monah se malo postideo te beline, poto je koliko jutros bio oprao svoje zube.

Monah je i ranije viao ovakve crtee, ali samo na slikama ili na TV, nikada u stvarnosti. Obino su se mogli nai u peinama, gde su bili zatieni od delovanja elemenata, jer se inae ne bi toliko dugo odrali.

Ispitao je malo paljivije neposrednu okolinu stenovitog zida i otkrio da je crte, mada nije bio u peini, odozgo bio zatien velikom stenom i dobro zaklonjen od vetra i kie. Ipak, bilo je udno to je uspeo da se ouva tako dugo. Jo udnije je izgledalo to to se inilo da ga niko do sada nije otkrio. Takvi peinski crtei bili su uveni i poznati, ali ovaj nije bio od onih koje je ranije imao prilike da vidi.

Moda je ovo bilo dramatino istorijsko otkrie. Moda bi, ako bi se vratio u grad i objavio ga, bio dobrodoao natrag, moda bi mu ipak zamenili matinu plou i dozvolili da veruje u da veruje u ta? Zastao je, trepnuo i odmahnuo glavom da otera trenutnu sistemsku greku.

Sabrao se.

Verovao je u vrata. Mora da pronae ta vrata. Vrata su bila put u u

Vrata su bila Put.

Dobro.

Velika slova uvek su najbolji nain za izlaenje na kraj sa stvarima za koje nemate dobar odgovor.

Hitro je zakrenuo glavu konja i pourio unapred i nizbrdo. Posle jo nekoliko minuta opasnog manevrisanja stigli su do dna doline. Tamo se na trenutak iznervirao kad je otkrio da je fini povr-inski prekriva praine, koja se nataloila po ispucanoj zemlji, zaista bio neke blede, smee-ruiaste boje, posebno na obalama ljigavog potoia blata, onoga to u sezoni vruina preostaje od reke koja je tekla kroz dolinu dok traju kie. Sjahao je i unuo da opipa ruiastu prainu i propusti je kroz prste. Bila je veoma fina i meka, prijala mu je kad ju je utrljao u kou, a bila je gotovo iste boje kao koa, moda malo svetlija.

Konj ga je gledao. Monah je shvatio, moda s malim zakanjenjem, da konj mora da je strano edan. I sam je bio strano edan, ali je pokuavao da ne misli na to. Skinuo je uturicu s vodom sa sedla. Bila je patetino laka. Odvrnuo je ep i potegao jedan jedini gutljaj. Onda je sipao malo u skupljene ake i ponudio konju. Konj je srkao udno i kratko.

4-15

Konj ga je ponovo pogledao.

Monah je tuno odmahnuo glavom, zatvorio uturu i vratio je na mesto. Znao je, u onom malom delu svog uma u kome su stajale injenice i logine informacije, da voda u uturi nee mnogo potrajati, a bez nje, nee ni oni. Samo ga je njegova Vera odravala, trenutno, njegova Vera u Vrata.

Otresao je ruiastu prainu sa svoje grube odore, a onda je stajao i gledao u stenoviti plato, uda-ljen jedva sto metara. Gledao ga je ne bez jedva prisutne, siune strepnje. Iako je vei deo nje-govog uma bio vrst u svom venom i neporecivom verovanju da e Vrata biti iza platoa, i da e Vrata biti Put, ipak majuni deo njegovog mozga, koji je razumeo sve o uturi za vodu, nije mogao da se suzdri a da se ne seti prethodnih razoaranja i oglasio je veoma bledu i tihu, ali prodornu notu opreza.

Da nije izabrao da ode i vidi vrata, verovatno bi nastavio da veruje u njih zauvek. To e biti osa njegovog ivota (ili ostatka njegovog ivota, govorio je onaj deo njegovog mozga koji je znao sve o uturi).

A ako bi, meutim, ipak otiao da se pokloni Vratima, a ona ne budu tamo ta onda?

Konj je nestrpljivo zanjitao.

Odgovor je, naravno, bio veoma jednostavan. Posedovao je celu plou punu kol koja treba da izau na kraj s upravo ovakvim problemom, zapravo, to je bila sr njegove svrhe. Nastavie da veruje u njih, kakvim god se injenice budu ispostavile, jer ta bi bilo drugo znaenje Verovanja?

Vrata e i dalje biti tamo, ak i ako ne budu.

Sabrao se. Vrata e biti tamo, i sada mora da krene ka njima, zato to su Vrata Put.

Umesto da ponovo uzjae konja, poveo ga je. Put nije dug, treba da se pojavi u okolini vrata ponizan.

Hodao je, hrabar i uspravan, sa sveanom sporou. Pribliio se stenovitoj litici. Dosegao ju je. Zaobiao ju je iza oka. Pogledao je.

Vrata su bila tamo.

Konj je, ovo mora biti reeno, bio iznenaen.

Monah je pao na kolena, zadivljen i oamuen. Toliko je bio pripremljen za petljanje sa razoa-ranjima koja su obino bila njegov deo posla da, iako to ne bi svesno priznao, za ovo apsolutno nije bio spreman. Zurio je u Vrata upetljan u istu, praznu sistemsku greku.

Vrata su bila kakvoe na koju nikada do tada nije bio naiao. Sva vrata koja je on poznavao bila su velike, elikom ojaane stvari, zbog svih video-rekordera i maina za pranje sudova koje su drane iza njih i, naravno, svih tih skupih Elektrinih Monaha koji su bili neophodni da bi vero-vali u sve to. Ova su bila obina, drvena i mala, skoro njegove visine. Vrata veliine Monaha, ofarbana u belo, s jednom jedinom, malo ulubljenom kvakom s jedne strane, negde u visini struka. Bila su prosto postavljena uz stenu, bez objanjenja svog porekla ili svrhe.

Ni sam ne znajui kako se usudio, siroti preplaeni Monah zateturao se na nogama, i vodei konja, nervozno krenuo ka njima. Ispruio je ruku i dodirnuo ih. Toliko se prestravio to se nisu ukljuili alarmi, da je odskoio unazad. Ponovo ih je dodirnuo, ovog puta mnogo jae.

Osetio je kako mu ruka polako pada na kvaku ponovo, nema alarma. Priekao je da bi bio siguran, a onda ju je pritisnuo, veoma, veoma neno. Osetio je kako mehanizam poputa. Zadr-ao je dah. Opet nita. Povukao je vrata ka sebi i lako su se otvorila. Pogledao je unutra, ali je

4-16

enterijer bio toliko mraan naspram pustinjskog Sunca napolju, da nita nije mogao da vidi. Konano, skoro obamro od uenja, uao je, vukui konja za sobom.

Nekoliko minuta docnije, osoba koja je sedela neprimeena s druge strane stenovite litice zavr-ila je s utrljavanjem praine u lice, ustala, protegla udove i krenula nazad do vrata, otresajui usput odelo.

4-17

5. Poglavlje

U Ksanaduu Kublaj Kan Sazda divan dvor za pir

Bilo je jasno da je ita pripadao koli miljenja koja smatra da se oseaj ozbiljnosti ili veliine odreene pesme najbolje prenosi tako to se ona ita glupavim glasom. Urlao je i zavijao, dok svima nije dolo da se sagnu i potre u zaklon.

gde sveti potok, Alfa zvan kroz spilja svod, jo nikom znan u morski hrli vir.

Riard se opustio i udobnije smestio na svojoj stolici. Rei su mu bile veoma, veoma poznate, uostalom, kao i svakom studentu engleskog iz Sv. Keda, i mirno su se taloile u njegovom umu.

Veza koleda s Kolridom bila je izuzetna, vanredno ozbiljno shvaena, uprkos ovekovoj opte-poznatoj sklonosti ka odreenim rekreativnim farmaceutskim sredstvima, pod ijim je uticajem napisano ovo njegovo najvelianstvenije delo u snu.

Rukopis je bio pohranjen u sefu biblioteke koleda i iz njega je, na svakoj Kolridovoj veeri, itana ova pesma.

A poljem, dokle see vid, od kula krui dugi zid, Tu mnogom vrtu potok prua sjaj, tu cvate tamjan koji daje kad; a mnogi suncem obasjan gaj tu grle ume gde je veni hlad.

Riard se pitao koliko li e dugo to da traje. Bacio je pogled u stranu, na svog biveg profesora engleskog i efa katedre, uzbunjen koopernom svrsishodnou njegove poze za itanje. Tea-tralni pevuei glas ga je u poetku nervirao, ali je posle nekog vremena poeo da ga uspavljuje. Gledao je kako potoi voska klizi niz ivicu skoro dogorele svee koja je bacala mutno svetlo po masakriranoj veeri.

Al gle, taj ponor dubok koji pada niz breg to zelen sputa se do kedra ko kraj je divlji gde bled mesec vlada; sred njega hui, ko kad posred hada za mrtvim dragim ena busa nedra.

Male koliine klareta koje je dozvolio sebi tokom veere toplo su mu tekle kroz vene i uskoro su mu misli poele lutati, a isprovociran Regovim pitanjem od malopre, pitao se ta li se zbiva s njegovim nekadanjim da li je prijatelj dobra re? On je vie podseao na sled neverovatnih dogaaja nego na osobu; ideja da on stvarno ima prijatelje inila mu se potpuno neverovatnom, vie kao neka vrsta nekompatibilnih koncepata, kao ideja da Suecka kriza ode da kupi kifle.

Svlad Sjeli. Me narodom popularan kao Dirk, iako, opet, popularan jedva da je odgovarajua re. Ozloglaen, svakako; juren, beskrajno ogovaran i to je takoe bilo istina. Ali popularan? Samo u onom smislu u kom i teka saobraajna nesrea moe biti popularna svako uspori da

5-1

baci pogled, ali niko da se priblii plamenu. Neslavan je bolja re. Svlad Sjeli, neslavno poznat kao Dirk.

Bio je okrugliji od prosenog studenta i nosio je vie eira. To jest, imao je samo jedan eir koji je obino nosio, ali nosio ga je sa strau koja je veoma retka kod nekog tako mladog. eir je bio tamnocrven i okrugao, s veoma ravnim obodom, i inilo se da se pomera kao da balansira na kuglinim leajevima, to mu je omoguavalo da stalno bude savreno vodoravan, kako god da njegov vlasnik pomerao glavu. Taj eir bio je izvanredan kao eir, ali nije bio preterano uspean komad za linu dekoraciju. Bio bi veoma elegantan ukras, ik, skladan i upadljiv kad bi ga nosila mala stona lampa, ali nikako drugaije.

Dirk je ljude privlaio zbog pria o njemu koje je poricao, ali ta bi mogao biti izvor tih pria, ako ne ba to njegovo poricanje istih, nikada nije bilo razjanjeno.

Prie su imale veze s vidovnjakim moima koje je, navodno, nasledio s majine strane porodice koja je, tvrdio je, ivela u finijem delu Transilvanije. To jest, on nikada nije nita slino tvrdio, nego je govorio da je to najapsurdnija besmislica; iz sve snage je poricao da je u njegovoj poro-dici bilo ikakvih slepih mieva i pretio da e tuiti svakoga kog uhvati da prepriava takve mali-ciozne izmiljotine. Ali, bez obzira na to, nosio je veliki i ljampavi koni kaput i u svojoj sobi imao jedan od onih aparata koji navodno lee bolna lea ukoliko s njih visi naopako.

Putao bi ljude da ga vide kako visi sa svog aparata tokom najudnijih sati danju, a posebno nou, samo zbog toga da bi posle jo zagrienije mogao poricati da to ima bilo kakav znaaj.

Pomou ingenioznog niza strateki primenjivanih poricanja najuzbudljivijih i najegzotinijih stvari, uspeo je da stvori mit da je on vidovnjak, mistik, telepat, vizionar, psihosasiki vampirski slepi mi.

ta znai psihosasiki?

To je bila njegova re, ali je estoko poricao da ita znai.

A kroz taj prozor, kljucaju sve vie, ba ko da zemlja uurbano die, mlaz vode silan sebi probi put; a tu i tamo dah mu seku ljut sva parad krupna to skau.

Dirk je, izmeu ostalog, bio neprekidno vorc. To je neto to e se promeniti.

Celu stvar zapoeo je njegov cimer, lakoverni momak po imenu Mender, koga je, istini za volju, Dirk verovatno ba i odabrao zbog lakovernosti.

Stiv Mender je primetio da Dirk pria u snu kad legne pijan. Ne samo to, ve bi u snu govorio stvari kao to su: Otvaranje trgovakih puteva za bla-bleb bla-krklj-krklj predstavljalo je pre-kretnicu za rast i razvoj imperije u hrk krklj blebe-bla. Objasni uzrok, posledice i uporedi sa brblje-krklj urgh.

ko grad, ko ito, kad ga vre vranac mlad.

Kada se to prvi put desilo, Stiv Mender je kao oparen skoio u krevetu. To je bilo malo pre semestarskih ispita na drugoj godini, i ono to je Dirk upravo bio rekao, iliti razlono promum-lao, zvualo je neverovatno slino pitanjima s pismenog iz ekonomske istorije.

5-2

Mender je tiho ustao, otiao do Dirkovog kreveta i sluao veoma paljivo, ali osim nekoliko sasvim nepovezanih mumljanja o lezvig-Holtajnu i Francusko-Pruskom ratu (ovo poslednje Dirk je uglavnom posvetio svom jastuku), nita vie nije uo.

Vesti su se, meutim, proirile tiho, diskretno, kao vatra posle sue.

i tu gde igra tih gromada splet, u trenu iknu onaj potok svet.

Tokom sledeeg meseca Dirka su neprestano lovili i napijali, u nadi da e spavati vrsto i u snu izgovoriti jo neko pitanje s ispita. Neverovatno, ali to su ga bolje hranili i napijali finijim vinima, inilo se da je manje spavao na stomaku, glave zabijene u jastuk.

Njegova igra bila je, znai, da eksploatie svoje navodne moi, a da ne potvrdi da ih zapravo poseduje. U stvari, na priu o tim navodnim moima reagovao bi iskrenim uenjem, ponekad ak agresivno.

Pet milja zatim lutae kroz gore, pa posta rekom potok Alfa zvan, kroz spilja svod to nikom nije znan, on s bukom stie u to pusto more; tu Kublaj zau, u svoj buci toj, gde glas predaka prorie mu boj.

Dirk je takoe bio, iako je poricao, i muziki vidovnjak. Ponekad bi u snu pevuio melodije za koje bi se posle nekoliko nedelja ispostavilo da su postale neiji hit. To zapravo i nije bilo tako teko organizovati.

U stvari, uvek je odraivao samo bedni minimum istraivanja nephodnog da podri te mitove. Bio je lenj, i u sutini je samo putao da mu ljudska oduevljena lakovernost radi glavni posao. Tu je lenjost bila od sutinske vanosti da su njegovi navodni paranormalni zanosi bili detaljni i precizni, ljudi bi verovatno postali sumnjiavi i traili bi i druga objanjenja. S druge strane, to su njegova predskazanja bila dvosmislenija i maglovitija, to su puste elje ljudi lake premo-avale jaz kredibiliteta.

Dirk se time nikada nije preterano okoristio tako se bar inilo. U stvari, ono to je kao student uario time to je neprekidno jeo i pio na tu raun bilo je mnogo znaajnije nego to bi iko oe-kivao, sve dok ne bi seo i bacio cifre na papir.

I naravno, nikada nije tvrdio u stvari, aktivno je poricao da je sve to makar izdaleka tano. Zbog toga je bio prava osoba za izvoenje veoma fine i ukusne male prevare u vreme zavrnih ispita.

Pola senke toga dvora lebdi tamo gde je val, gde se uje odjek hora, bune vode gde je al. To udo jo ne vide ljudski stvor: na lednoj spilji sav u suncu dvor.

Boe gospode ! Reg kao da se naprasno trgao iz dremea u koji je neno skliznuo pod uticajem vina i recitovanja. Pogledao je oko sebe s tupavim zaprepaenjem, ali sve je bilo kao i

5-3

pre. Kolridove rei pevuckale su kroz toplu i situ tiinu u kojoj se skrasila Velika sala. Posle jednog letiminog mrtenja Reg se ponovo vratio svom dremeu, ali ovog puta malo paljivije.

Uz cimbal jedna devojka doe mi na san: u Abisiniji joj dom, na instrumentu svira tom, o Abor-gori peva.

Dirk je dozvolio sebi da ga ubede da pokua da pod hipnozom predvidi pitanja za ispite na kraju tog semestra.

On je sam prvi posadio tu ideju, tako to je svima do detalja objasnio da je to stvar koju on nikada, ni pod kojim okolnostima, ne bi bio spreman da uradi iako bi na mnogo naina to eleo, tek da bi dobio ansu da opovrgne prie o svojim navodnim i nepriznatim sposobnostima.

I na osnovu ove, paljivo pripremljene teorije, on je konano pristao iskljuivo zato to bi to definitivno stavilo taku na celu tu neverovatno, velianstveno i iscrpljujue budalastu stvar. Iznee u javnost svoja predskazanja posredstvom automatskog pisanja pod odgovarajuim nad-zorom, zapeatiti ih u koverat, i ostaviti ga u banci do ispita.

A onda e ga, posle ispita, otvoriti i pogledati koliko su bila precizna.

Nek vas ne iznenadi injenica da mu je prilian broj ljudi nudio solidan mito da im dozvoli da malo virnu u predskazanja koja je zapisao, ali je njega ta ideja potpuno okirala. To bi, rekao je, bilo nepoteno

Da mogu da ponovim sad tu svirku i taj poj, oaro bi me njegov sklad, pa dug i glasan napev moj sazido bi taj dvorac sred zraka, taj sunan dvor gde vlada led!

Potom, neto kasnije, Dirk je sebi dozvolio da bude vien u gradu s pomalo zabrinutim i ozbilj-nim izrazom lica. U poetku je odmahivao glavom na pitanja u vezi s onim to ga mui, ali je na kraju dopustio da mu izleti da e mu majka biti podvrgnuta nekoj izuzetno skupoj zubarskoj ope-raciji koja bi, iz razloga o kojima je odbijao da govori, morala da se uradi kod privatnika, ali za to nema novca.

Odatle se strma staza ka prihvatanju donacija za navodne bolnike trokove njegove majke, u nadoknadu za hitre poglede na listu pitanja, ispostavila dovoljno strmom i podmazanom da mu omogui da niz nju klizne uz minimalnu galamu.

Dalji razvoj dogaaja odveo ih je do jedinog zubara koji moe da izvede tu misterioznu operaciju oveka iz Istone Evrope koji trenutno ivi u Malibuu pa je, kao posledica toga, iznos dona-cija porastao prilino visoko.

Naravno, Dirk je i dalje poricao da su njegove sposobnosti ono to se o njima prialo da jesu u stvari, poricao je da one uopte postoje, i insistirao da se nikada ne bi upustio u taj poduhvat da nije eleo da celu stvar opovrgne i jo, poto su ljudi izgleda, na svoj rizik, imali veru u nje-gove sposobnosti kakvu on sam nije imao, sa zadovoljstvom ih je zadovoljavao, dozvolivi im na kraju da plate za operaciju njegove majkesvetice.

Iz te situacije mogao je da izae samo kao pobednik.

5-4

Tako je bar on mislio.

I tad bi rekla dua svaka: ej, tog se uvaj vilenjaka, jer ar mu oko, kosa laka!

Ispitna pitanja koje je Dirk pod hipnozom predskazao, tehnikom automatskog pisanja, bila su zapravo smiljena tako to je obavio jedno prosto istraivanje, kakvo bi obavio i svaki drugi stu-dent pred zavrne ispite pregledao je pitanja s prethodnih godina i otkrio kakva se ponavljanja i obrasci izdvajaju, ako ih ima, pa je pametno nagaao ta bi sad moglo da se pojavi. Bio je prilino siguran da e imati dovoljan broj pogodaka (kao to bi imao i bilo ko drugi) da zadovolji lakoverne, i da e taj broj biti dovoljno nizak da cela stvar deluje savreno nevino.

I stvarno je bilo tako.

Ono to ga je potpuno oborilo s nogu i prouzrokovalo cirkus koji se zavrio tako to je isteran s Kembrida na zadnjem seditu marice, bila je injenica da su se njegova predskazanja pokazala istovetnim s pitanjima koja su bila postavljena. Istovetnim. Svaka re. Svaki zarez.

Oko njeg bajaj trostruk red, nek vid ti zastre sveti strah, jer on je pio rose dah i rajskog mleka jeo med

A to ga je, pored gomile senzacionalistikih novinskih reportaa koje su ga optuivale za pre-varu, konano vrsto ustoliilo kao pravu stvar, tako da su ponovo morali da dokazuju da je pre-varant, pa su ga onda ponovo ustoliili kao pravu stvar, sve dok se nisu umorili od toga i pronali jednog finog, sonog igraa snukera, da ga malo maltretiraju umesto njega.

Posle toga Riard bi s vremena na vreme nabasao na Dirka, a ovaj bi ga obino pozdravljao onim rezervisanim poluosmehom, koji kao da eli da pita da li ti je neto duan pre nego to procveta u osmeh koji eli da sazna da li bi mu malo pozajmio. Dirkove regularne promene imena uka-zivale su Riardu da takvom tretmanu nije bio podvrgnut samo on.

Osetio je mali ubod tuge to je neko ko je delovao tako bljetavo ivo u uskim okvirima univer-ziteta izgledao tako bledo na svetlosti obinog dana. I udilo ga je Regovo raspitivanje za njega tako iznebuha, a naizgled na nonalantan i letimian nain.

Ponovo je pogledao oko sebe, u svog komiju koji je diskretno hrkao; u Rega; u malu Saru koja je tiho sluala otvorenih usta; u duboku salu obavijenu tamom i treperavom svetlou; u portrete starih predsednika i pesnik, okaene visoko u pomrini, odakle bi samo povremeno zasjao bljesak njihovih zuba, razotkriven nasuminim treptajem neke svee; u efa katedre za engleski, koji je stajao i itao svojim glasom za recitacije; u knjigu Kublaj Kan, koju je ef katedre za engleski drao u ruci; i konano, kriomice, u svoj sat. Ponovo se zavalio u stolicu.

Glas je nastavio, itajui drugi, potpuno i apsolutno udnovatiji deo pesme

5-5

6. Poglavlje To je bilo vee poslednjeg dana ivota Gordona Druma, a on se pitao da li e se prognoza kie za taj vikend moda promeniti. Prognozirali su promenljivo maglovite noi, praene vedrim, ali sveim danima u petak i subotu, uz moda nekoliko mestiminih pljuskova pri kraju nedelje, kada se svi budu vraali u grad.

To jest, svi osim Gordona Druma.

Vremenska prognoza to, naravno, nije pomenula, poto to nije njen posao, ali onda, i horoskop mu je bio sasvim pogrean. Pominjao je neobinu koliinu planetarnih aktivnosti u njegovom znaku i ohrabrivao ga da pravi razliku izmeu onoga to misli da eli i onoga to mu je zapravo potrebno, predloivi mu da pokua da emocionalnim ili poslovnim problemima pristupi s oda-nou i potpuno iskreno, ali je neobjanjivo zaboravio da pomene da e biti mrtav pre nego to se dan zavri.

Skrenuo je s autoputa blizu Kembrida i zastao na maloj benzinskoj pumpi da napuni rezervoar, gde je nekoliko trenutaka sedeo, zavravajui telefonski razgovor.

Okej, vidi, zvau te sutra, rekao je ili, moda kasnije veeras. Ili zovi ti mene. Trebalo bi da budem u vikendici za pola sata. Da, znam koliko ti je vaan taj projekat. Naravno. Znam koliko ti je to vano, taka. Ako ga ti eli, elim ga i ja. Naravno da d. I ne kaem da emo prekinuti s finansiranjem. Samo kaem da je skup i da treba da posmatramo celu stvar s odlu-nou i potpuno iskreno. Vidi, zato ne doe u vikendicu, da to raspravimo. Okej, da, znam. Razumem. Pa, razmisli o tome, Kejt. ujemo se kasnije. ao.

Spustio je slualicu i nastavio da sedi u kolima.

To su bila velika kola. Veliki, srebrno-sivi Mercedes, isti kao oni iz reklama, i to ne samo iz reklama za Mercedese. Gordon Drum, Suzanin brat, gazda Riarda Mek Dafa, bio je bogat ovek, osniva i vlasnik Drum Unapred Tehnologija II. Drum Unapred Tehnologije I propale su iz uobiajenih razloga i odnele sa sobom itavo njegovo prvobitno bogatstvo.

Sreom, uspeo je da stvori drugo.

Uobiajeni razlozi sastojali su se u tome to se bavio kompjuterskim hardverom u vreme kad je svakom dvanaestogodinjaku naprasno dojadilo da se petlja s kutijama koje bi samo rekle puufff!. Svoje drugo bogatstvo zgrnuo je na softveru. Kao rezultat dva velika softvera jedan od njih bio je Himna (a drugi, jo profitabilniji, nikada nije ugledao svetlost dana) Drum Unapred Tehnologije II postale su jedina britanska softverska kompanija koja je mogla biti pomenuta u istoj reenici s najveim amerikim kompanijama kao to su Majkrosoft ili Lotus. Reenica bi obino ila ovako: Drum Unapred Tehnologije II, za razliku od velikih amerikih kompanija kao to su Majkrosoft i Lotus, ali i to je bio neki poetak. Drum Unapred kre-tao se ka vrhu. A on je bio vlasnik.

Gurnuo je kasetu u prorez na stereo-konzoli. Prihvatila ju je uz neno i ljupko klik i trenutak ili dva kasnije Ravelov Bolero potekao je iz osam savreno uklopljenih zvunika, sa sitno tkanim, mat-crnim mreicama. Stereo je bio tako precizan i prostran da ste skoro mogli da osetite celu ledenu halu. Neno je tapkao prstima po presvuenoj ivici volana. Pogledao je na komandnu tablu. Ukusne svetlee ikonice i siuna, besprekorna svetla prigueno su zurila u njega. Posle nekog vremena shvatio je da je na benzinskoj pumpi i izaao da napuni rezervoar.

Za to mu je bilo potrebno par minuta. Stajao je steui crevo, trupkajui nogama na hladnom nonom vazduhu, pa onda odetao do malog kioska, platio benzin, setio se da kupi par lokalnih mapa, a potom stajao i oduevljeno razgovarao sa ovekom na kasi par minuta o pravcima u kojima e se kompjuterska industrija verovatno kretati sledee godine, ukazujui da je paralelno

6-1

procesiranje najverovatnije klju do veoma intuitivnog softvera za produktivnost, ali je takoe ozbiljno sumnjao da li istraivanje vetake inteligencije kao takve, posebno istraivanje ve-take inteligencije zasnovane na jeziku Prolog zaista moe da stvori neke proizvode od ozbiljne komercijalne vrednosti u skorijoj budunosti, bar to se tie kancelarijskog desk-top okruenja u svakom sluaju, tema koja uopte nije fascinirala oveka za kasom.

ovek je naprosto voleo da pria. dotini e kasnije rei policiji. ovee, mogao sam da odem u klozet na deset minuta, a on bi sve to verovatno ispriao kasi. Da sam se zadrao pet-naest minuta i kasa bi pobegla. Da, siguran sam da je to on. dodao je poto su mu pokazali sliku Gordona Druma Samo, u poetku nisam bio siguran, jer su mu na slici usta zatvorena.

I sasvim ste sigurni da niste videli nita sumnjivo? insistirao je policajac. Nita to vam je na neki nain bilo udno?

Ne, kao to sam rekao, to je bila samo jedna obina muterija tokom jedne obine noi no kao i svaka druga.

Policajac ga je belo pogledao. isto eksperimenta radi, nastavio je kada bih iznenada uradio ovo ukrstio je oima, isplazio jezik kroz ugao usana i poskoio gore-dole nabivi prste u ui da li bi ste tu imali neto da primetite?

Pa, aaa da. rekao je kasir, odmaknuvi se nervozno Primetio bih da ste naisto odlepili.

Doooobro. rekao je policajac, sklanjajui svoju svesku. Samo, razliiti ljudi ponekad imaju razliite ideje o tome ta je udno, znate, gospodine. Ako je prola no bila no kao i svaka druga, onda sam ja bubuljica na dupetu tetke markiza od Kvinsberija. Kasnije emo vam uzeti zvaninu izjavu, gospodine. Hvala vam.

Sve ovo e se tek dogoditi.

Gordon je gurnuo mape u dep i odetao nazad do kola. Parkirana pod svetlima u izmaglici koja je izatkala fini prekriva od perlica na njima, izgledala su pa, izgledala su kao izuzetno skup Mercedes-Benc. Gordon je uhvatio sebe, samo na milisekundu, kako ezne da poseduje neto poput te firme, ali je sada bio prilino vet u odbijanju takve linije razmiljanja, koja ga je samo vodila u krug i ostavljala depresivnog i zbunjenog.

Potapao ga je kao svaki ponosan vlasnik, a onda, obiavi ga, primetio da prtljanik nije dobro zatvoren i gurnuo njegov poklopac nanie. Zatvorio se uz zdravo, glasno klak. Pa, zbog toga i vredi, zar ne? Jedno tako zdravo klak. Staromodne vrednosti kvaliteta i strunosti. Setio se desetine stvari o kojima mora da razgovara sa Suzanom, pa se vratio u kola i pritisnuo dugme za memorisane brojeve na telefonu, im je auto kliznuo na put.

pa ako bi eleli da ostavite poruku, javiu vam se im budem mogla. Moda.

Biip.

O, Suzan, ao. Gordon je. rekao je, trapavo pridravajui telefon ramenom. Evo, na putu sam do vikendice. Sad je, hm, utorak uvee, 8:47. Magla na putu. Sluaj, ovog vikenda dolaze mi Amerikanci da razmotrimo distribuciju Himne verzije 2.00, moram da se petljam s promocijom i svim tim, pa sluaj, zna da ne volim da ti traim takve stvari, ali zna i da se to uvek desi, pa evo i sad.

Samo elim da saznam da li Riard radi. Mislim, stvarno radi. Mogu da ga pitam i on e mi rei: O, naravno, sve je u redu., ali pola vremena o, sranje, ala ovaj kamion ima jake farove, ni jedan od te kopiladi vozaa kamiona nikada ih ne podesi kako treba, pravo je udo to nisam negde mrtav u jarku, samo bi mi to falilo, zar ne, da ostavim svoje slavne poslednje rei na

6-2

neijoj telefonskoj sekretarici, nema razloga da ovi glupi kamioni nemaju automatski podeava svetala. Sluaj, da li moe da me podseti da kaem Suzani ne tebi, naravno, nego sekretarici Suzani u kancelariji da poalje pismo Ministarstvu za ivotnu sredinu i da im ponudi tehno-logiju, ako oni uzvrate zakonom? To je za opte dobro, a u svakom sluaju mi duguju uslugu. Vidi se da sam razgovarao s Amerikancima ove nedelje.

Uh, sad sam se setio, boe, nadam se da sam se setio da spakujem puke. ta je s tim Ameri-kancima? Potpuno su poludeli za upucavanjem mojih zeeva. Kupio sam im neke mape u nadi da mogu da ih ubedim da idu u zdrave etnje i odvratim im misli od ubijanja zeeva. Stvarno mi je ao sirotih stvorenja. Mislim da u, kada budu doli Amerikanci, na travnjak staviti jedan od onih natpisa, zna, kao ono na Beverli Hilsu, da na njemu pie OPREZ! ORUJE!

Podseti me da kaem Suzani, molim te, da mi nabavi jedan takav natpis, ali dovoljno nizak, da zeevi mogu da ga vide. Suzani iz kancelarije, naravno.

Gde sam ono stao?

O, da. Riard i Himna verzije 2.00. Suzan, ta stvar mora biti beta-testirana za dve nedelje. Kae mi da je sve u redu. Ali, svaki put kad ga vidim, na ekranu mu se vrti neki kau. Kae da je to vaan deo, ali ja vidim samo nametaj. Ljudi koji ele da im rauni firme pevaju ne ele da kupe neki kau koji se vrti. Niti mislim da ba sada treba da pretvara eme erozije na Himalajima u kvintet za flautu.

A to se tie onoga to je Kejt naumila, Suzan, pa ne mogu da sakrijem da sam zabrinut zbog plata i kompjuterskog vremena koje to zahteva. To moda jeste vano dugorono istraivanje, ali takoe postoji mogunost samo mogunost, kaem, ali bez obzira na to, mogunost, a mislim da smo duni sebi da tu mogunost ispitamo i istraimo da je to orak. udno, neto se uje iz gepeka, a mislio sam da sam ga zatvorio kako treba.

Svakako, glavna stvar je Riard, i stvar je u tome da postoji samo jedna osoba koja je zaista u poziciji da zna da li on zavrava vaan posao ili samo sanjari, a ta osoba je, bojim se, Suzan.

Mislim, to si ti, a ne sekretarica Suzan iz kancelarije.

Pa, da li bi mogla, ne volim to te to pitam, stvarno ne volim, da li moe malo da porazgovara s njim? Da ga natera da uvidi koliko je to vano? Samo da se potrudi da shvati da je pred-vieno da Drum Unapred Tehnologije postanu komercijalno preduzee u ekspanziji, a ne avan-turistiko igralite za genije. To je problem s genijima imaju jednu fantastinu ideju koja stvarno proe, a onda oekuju od tebe da ih godinama izdrava dok oni sede i izraunavaju topografije svojih pupkova. Izvini, moram da stanem i zatvorim gepek kako treba. Samo trenutak.

Spustio je slualicu na sedite, iskoraio na travu pored puta i izaao napolje. Dok se kretao pre-ma prtljaniku, poklopac se otvorio, iz njega se izdigla jedna prilika, ispraznila mu u grudi oba burenceta samare i potom otila svojim poslom.

Zaprepaenje Gordona Druma bilo je nitavno u odnosu na njegovo zaprepaenje onim to je usledilo.

.

6-3

7. Poglavlje Ui, dragi mome, ui.

Vrata Regovog stana u koledu bila su na vrhu zavojitih drvenih stepenica u uglu Drugog Dvora, slabo osvetljena to jest, bila su savreno osvetljena kad je bilo sijalice, ali poto nje nije bilo, nisu bila dobro osvetljena, a osim toga bila su i zakljuana. Reg se muio traei klju u kolekciji koja je izgledala kao neto to bi spretni ninda mogao baciti i proburaziti neko stablo.

Stanovi u starim delovima koleda imali su dupla vrata koja su se veoma teko otvarala. Spoljna vrata bila su od jake hrastove daske ofarbane u sivo, bez ikakvih obeleja, osim uskog proreza za potu i brave, za koju je Reg konano pronaao klju.

Otkljuao ih je i otvorio; iza njih su bila obina bela vrata, s obinom mesinganom kvakom.

Ui, ui, ponovio je Reg, otvarajui ih i pipajui za prekidaem za svetlo. Na trenutak su samo iskrice umirue vatre oko kamene reetke u kaminu bacale avetinjske crvene senke po zidovima sobe, ali ih je onda preplavilo elektrino svetlo i rasprilo aroliju. Reg je nekoliko trenutaka oklevao na pragu, neobino napet, kao da eli da bude siguran u neto pre nego to ue, a onda je uleteo unutra, ako nita drugo, bar se pretvarajui da je veseo.

Bila je to velika soba, obloena lamperijom i poprilino ispunjena kolekcijom izanalog name-taja. Uz naspramni zid stajao je veliki, pohabani sto od mahagonija, s debelim, runim nogama, zastrt knjigama, fasciklama, kutijama i nesigurnim gomilama papira. Na svom sopstvenom mestu na stolu, Riard je s humorom primetio, zaista je stajala stara, olupana raunaljka.

Pored njega je bio i mali pisai sto, koji bi verovatno dosta vredeo da ga nisu toliko ukali tamo-amo, par elegantnih dordijanskih stolica, pompezni viktorijanski kabinet za knjige i slino. To je, ukratko, bila profesorska soba. Na zidovima su visile profesorske mape i reprodukcije, na podu je bio izbledeli tepih, sada bez ijedne resice, i sve je izgledalo kao da se tu decenijama nita nije menjalo, to je verovatno i bilo tano, jer je u njoj iveo Profesor.

Na oba kraja naspramnog zida bila su po jedna vrata i Riard se iz prethodnih poseta seao da jedna vode u radnu sobu koja je izgledala kao manja i malo intenzivnija verzija ove sobe: vee gomile knjiga, vii tornjevi hartije u veoj opasnosti od rasipanja, nametaj koji je, koliko god da je star i vredan, bio gadno iaran gomilom prstenova od olja vrelog aja ili kafe, a na mnogima od njih su te olje jo uvek stajale.

Druga vrata vodila su u malu i slino ubogo opremljenu kuhinju i na zavojite unutranje stepe-nice, na ijem vrhu su bili profesorovo kupatilo i spavaa soba.

Molim te, smesti se udobno na kau. zamolio je Reg, muvajui se gostoprimljivo naokolo. Ne znam da li e ti to poi za rukom. Ja stalno imam oseaj da je ispunjen listovima kupusa i escajgom. Ozbiljno je virnuo u Riarda. Da li ti ima dobar kau?

Pa da. nasmejao se Riard. Razveselila ga je glupavost tog pitanja.

O. rekao je Reg ozbiljno Pa, voleo bih da mi kae gde si ga nabavio. Imam beskrajnih problema s njima, sasvim nereivih. Nikada u ivotu nisam naao neki udoban. Kako si ti prona-ao svoj? Naleteo je, pomalo iznenaen, na mali srebrni posluavnik kog je tu bio ostavio, s flaom porta i tri ae.

Pa, ba je udno to me upravo to pitate, rekao je Riard jer nikada nisam seo na njega.

Veoma mudro. insistirao je Reg iskreno Veoma, veoma mudro.

Nije da ne bih eleo. rekao je Riard Samo, zaglavio se na pola puta uz stepenice koje vode do mog stana. Koliko sam uspeo da shvatim, ljudi iz dostave popeli su ga dotle, zaglavili

7-1

ga, okretali na sve mogue naine, ali nisu uspeli da ga odglave i onda otkrili, to je najudnije, da ne mogu ni da ga spuste dole. Sad, to bi trebalo da bude nemogue.

udno. sloio se Reg Sigurno je da nikada nisam naleteo na neku tako ireverzibilnu mate-matiku u vezi s kauima. To bi mogla da bude neka nova oblast. Da li si razgovarao s nekima iz nacrtne geometrije?

Probao sam neto bolje. Pozvao sam klinca iz komiluka koji je uspeo da sloi Rubikovu kocku za sedamnaest sekundi. Seo je na stepenik i zurio u njega sat vremena pre nego to je objavio da je nepovratno zaglavljen. Priznajem da je sada nekoliko godina stariji i da je otkrio sve o devoj-kama, ali me je zbunio.

Nastavi s priom, dragi mome, veoma sam zaineteresovan, ali prvo mi reci da li mogu neim da te posluim. Moda malo portoa? Ili brendija? Mislim da je porto bolji izbor, koled ga je kupio 1934, jedna od najboljih berbi koja moe da se nae, a osim toga, i nemam brendi. Kafa? Jo malo vina? Imam odlian Margo, ve dugo traim izgovor da ga otvorim, iako bi mu, naravno, trebalo dati ansu da odstoji sat ili dva, to ne znai da ne bih mogao da ne. rekao je uurbano Moda bi bilo bolje da ne pijemo Margo veeras.

Mislim da bi mi najvie prijao aj. rekao je Riard Ako ima.

Reg je podigao obrve. Jesi li siguran?

Moram da vozim do kue.

Tako je. Onda u na trenutak otii do kuhinje. Molim te nasta