Megi Stifvater - Vilina Sonata

7/26/2019 Megi Stifvater - Vilina Sonata

1/265


2/265

Maggie Stiefvater

Vilina sonata - Obmanavilinske kraljice

Naziv originala: Lament: The Faerie Queens Deception

Prevod: Mirjana ivkovi

Nije znao koliko dugo je ve tu. U svakom sluaju dovoljno dugoda mu ledena voda umrtvi noge. Dovoljno dugo da mu se prstiumore od upiranja da zadri glavu iznad vode. Sablasno zavijanjepasa tragaa negde u daljini nateralo je njegovo srce da brezakuca.

Zatvorio je oi i panju usredsredio samo na dranje za neravnezidove starog bunara i usporavanje otkucaja srca. Ne smeju te

namirisati ovde unutra, lzgubie tvoj miris u potoku i nikada teovde nee nai.Osetio je da mu ledeni prsti vode puze uz vrat i pojaao stisak,

zagledan ka vedrom nonom nebu. Uzdahnuo je. Umorno. Kolikodugo ve ovo radi? Od kada zna za sebe. Zavijanje iznad bunarapolako je zamrlo; izgubili su miris.


3/265

Samo me ostavite na miru. Zar nisam dovoljno platio? Molio seda se oni vrate odakle su doli, ali nije oekivao odgovor. Bog jeizlazio u susret onima koji imaju duu, a on je taj status izgubio prehiljadu godina, a moda i vie. Progutao je knedlu. Duboko u

grudima osetio je blago i neobino ukanje to je samo mogloznaiti da su oni uli u sobu sa kavezom. Spustio je aku kroz vodudo depa, izvukao dva stara, zarala eksera i vrsto ih stegao.Jedino nije smeo da vrisne. Moe on to.

Na nekom drugom mestu, u maloj, okrugloj, sivoj sobi odkamena i mahovine mekane poput dlake mladuneta lisice,golubica je mahnito mahala krilima u kavezu od mree istkane od

ica tankih poput vlasi kose. Krila su udarala o reetke, a kandicegreble po ipkama u uzaludnom napadu na icu kaveza. Imala jemahnitu elju da pobegne kavez nije imao vrata od straha. Bilae to ona najgora vrsta straha beznadena vrsta straha od kojee veno ptije srce kucalo kao ludo dok nije dobilo izgled kao da eoj iskoiti iz grudi.

Vitke ake uspele su nekako da izvade bledu golubicu sa dnakaveza gde je drhtala i da je predaju vedroj dami, tako udno

zlatastoj u ovoj sivo-zelenoj sobi.Njen glas je zatreperio u sobi kada je progovorila. Bio je toliko

lep da je terao suze na oi. Krilo, neno je kazala, podigavi sveu.Prsti su neno odvojili krilo golubice od tela i ponudili dami pticukoja je teila da se nagne napred. Sveca koju je drala odbijala jeboje sunca u oku golubice.

Dama se ovla osmehnula i prinela bledi plamen pod krilogolubice.

Mladi u bunaru se stresao. Grizao je usne, pritiskao elo naruke i upinjao se da ne pusti ni glasa od sebe. Bol u grudima ga jeizjedao i pekao, stezao mu srce plamenim dodirom. Isto onako brzokao to je poelo, sve je i prestalo, i on je nemo zadahtao.

Dama u sivoj sobi prinela je sveu licu i osvetlila svoju lepotu.


4/265

Lepotu koja je gledala u lepotu savrenog letnjeg dana i sapodsmehom primetila da bi trebalo da budu opisivane istim reima.On uvek izabere tei put, zar ne? Golubica je mahnito zamahalakrilima na zvuk njenog glasa. Ovog puta je sveu prinela blie i

plamenovi su zahvatili perje koje je stalo da se uvija i crni poputkomadia hartije. Golubica se sledila, otvorila kljun u nemom bolu iisprazni pogled usmerila ka tavanici.

Mladi u bunaru ponovo je zadahtao, ovog puta ujno, ipokuao da ne zaboravi da glavu dri iznad vode. Srce mu se grilou grudima i dok je drao oi vrsto zatvorene, najvre to jemogao, srce je prestalo da mu kuca. Sa neobinim oseanjem

praznine, tiho je skliznuo ispod povrine vode, omlitavelim prstimasa dugakim noktima kojima se do tada drao, sada je veoma sporoizvlaio linije kroz tamu ispod sebe.

Glava mu je bila zabaena unazad, vrat uhvaen u neljudskistisak. Izvuen je u no i isputen na tle koje je mirisalo na detelinudok mu je voda u rankom mlazu isticala iz usta.

Jo ti nije vreme da umre, stari prijatelju. Lovac je stajao nadnjim i gledao ga. Nije bio ni ljut ni srean zbog plena. Potera je

zavrena, to znai da je gotovo sa zabavom. Lovaki psi su sevaljali u detelini oko tela. eka nas posao.

KNJIGA PRVA

Uzdrmala si mi srce beznadenim oajem, elim da zna datvoje smireno lice izraava udesa divljenja i da e me tvoja lepota

rogoniti magde da krenem.- Bridit OMeli


5/265

1

Bie ti dobro im povrati, kazala je mama sa prednjeg sedita.

Uvek je tako. Stajala sam iza naeg pranjavog karavana itreptanjem pokuavala da odagnam omamljenost dok sam izvlailakutiju sa harfom iz stranjeg dela. Bilo mi je muka. Sinulo mi je dae ova mamina izjava dovoljan razlog da ubudue izbegavam javne

nastupe. Slobodno nastavi da me hrabri, mama.Ne budi sarkastina. Mama mi je dobacila demper koji mi se

slagao sa pantalonama. Uzmi ovo. Delovae profesionalnije.Mogla sam da odbijem, ali bilo mi je lake da jednostavno

uzmem demper. Kao to je mama ve bila istakla, im uem udvoranu i povratim, sve e biti lake. A kada pregrmim sve ovo,moi u da se vratim svom svakodnevnom ivotu do narednog putakada odlui da me izvadi iz kaveza. Mama se ponudila da mipomogne oko harfe, ali sam ja odbila, iako su mnogi uenici ili ka

ulazu u pratnji roditelja. Kada me nije gledao niko koga poznajem,bilo mi je mnogo lake da se oseam kao poslednja rupa na svirali.Odosmo da parkiramo kola. I pronaemo mesto. Pozovi nas

ako ti budemo potrebni? Mama nekoliko puta lupnu akom pogolubije plavoj torbici koja se slagala sa njenom tamnijom golubijeplavom majicom. I Delija treba uskoro da stigne.

Podseanje na tetku-divu za korak me je pribliilo povraanjukoje treba da mi prekrati muke. Oh, Derdra, rekla bi ona glasno,

mogu li da ti pomognem da uvezba te skale?Gornji registar ti jesuvie nizak. A onda bih se ispovraala po njoj. Hej, moda touopte i nije tako loa ideja. Mada, poznajui Deliju, ona binajverovatnije predloila da unesem neke izmene i u povraanje.

erdra, mila, luk povraanja mora biti mnogo vei, akonamerava profesionalno da izbacuje itave komade.


6/265

Ba lepo, rekoh ja. Roditelji mi mahnue i ostavie me dapronaem prostorije za takmiare. Zaklonila sam oi i osmotrilairoki betonski zid gimnazije. Na ranom popodnevnom suncu jarkose presijavao ogromni natpis od platna na kome je pisalo Ulazza

takmiare. Iskreno sam se nadala da neu morati da se vratim ukolu do poetka treeg razreda. Malo sutra. To su bili samo pustisnovi.

Ba je bilo toplo. Zakiljila sam i zagledala se u sunce, a pogledmi je privukao mesec koji je visio na nebu odmah pored njega. Iznekog razloga, ova pojava meseevog duha izazvala je udnobockanje u mom stomaku Ovog puta reagovali su nervi druge

vrste. Posedovao je neku vrstu magije, magije koja je u meniizazivala elju da ostanem na tom mestu i zurim u njega dok se nesetim zbog ega me je zaarao. Ali boravak napolju na vruini nijeiao u prilog nervozi mog stomaka, te sam ostavila bledi disk zasobom i odvukla harfu do Ulaza za takmiare.

Dok sam gurala teka vrata, sinulo mi je da uopte nisam imalaelju da povratim, dok me majka nije na to podsetila. Nisam ak nirazmiljala o takmienju. Istina, tokom vonje ovamo zurila sam

staklasto preda se kao i uvek kako niko ne bi primetio da imamelju nekoga da napadnem, ali razlozi na koje je pomiljala mojamajka nisu s tim imali nikakve veze. I dalje sam bila izgubljena usnu od prole noi. Meutim, sada kada je to pomenula, itakmienje samo to nije poelo, sve je opet bilo u redu sa svetom imoj stomak se uzjogunio.

ena sa dvostrukim podbratkom i podmetaem upitala me jekako se zovem.

Derdra Monegan.Zagledala se u mene kiljavim oima ili je to moda bio njen

uobiajen izraz Neko se ve raspitivao za tebe.Ponadala sam se da je mislila na Dejmsa, mog najboljeg

(jedinog) prijatelja, jer nisam elela da me bilo ko drugi pronae.Htela sam da je pitam kako su izgledali ti koji su se raspirivali za


7/265

mene, ali sam se plaila da u izgubiti i ono malo kontrole nadrefleksom za povraanje, ako budem suvie govorila. I sama blizinadvorane za takmienje oigledno je iritirala moj stomak.

Visoka, svetlokosa ena.Nije Dejms. Ali nije ni Delija. Iako sam bila zbunjena, trenutno

mi nije bilo najvanije da saznam o kome je re. ena je netonavrljala pored mog imena. Morae da podigne paket na krajuhodnika.

Prekrih akom usta i oprezno upitah. Gde mogu da vebam?Poto uzme paket, samo nastavi hodnikom do velikih

dvostrukih vrata sa

Nisam vie mogla da ekam. Znam. Tamo su uionice?Dvostruki podbradak se zatalasao. Shvatila sam to kao da i

zakoraila dublje u zgradu. Oima je bilo potrebno nekolikotrenutaka da se priviknu na svetlost, ali je zato moj nos istog asapoeo da obavlja svoj posao. Poznati miris gimnazije, iako u blizininije bilo nijednog uenika, izazivao je nervozu u meni. Bila samstrano smotana.

Kutija sa harfom poe da zvoni. Telefon. Izvadih ga posle kraegtraenja i zagledah se u njega. Za stranju stranu telefona bila jezalepljena vlana i sveza etvorolisna detelina. I to ne od onih sazakrljalim etvrtim listiem koji jasno govori da je u pitanjumutacija trolisne deteline. Kod ove su svi listii bili savrenogoblika i simetrino rasporeeni.

Zvonjava telefona me je konano trgla iz zamiljenosti. Samo danije mama, pomislih pre nego to sam pogledala ko me to zove i

podigla poklopac. Zdravo, procedih nekako dok sam odlepljivalaetvorolisnu detelinu sa telefona i stavljala je u dep. Ne moe dakodi.

Oh, saoseajno izusti Dejms, oponaajui moj ton. Iako mu jeglas bio tih i pucketav preko telefona, na mene je delovaosmirujue, kao i uvek.


8/265

Knedla u grlu se istog asa povukla. Trebalo je ranije da tezovem, a? Samo to se nisi ispovraala.

Aha. Lagano sam se uputila ka dvostrukim vratima na krajuhodnika. Skreni mi misli na neto drugo, molim te.

Kasnim, ree on veselo. Tako da u verovatno morati datimujem cevke u kolima i uletim u kolu bez koulje i napolaodeven. Dizao sam tegove. Moda zaradim poene na trbunemiie, ako ih ne zadivim muzikom genijalnou.

Ako stigne da navue suknju, sudije e ti bar udeliti poenezvaneHrabro srce.

Ne rugaj se kiltu, eno. Da ujem, da li si sanjala neto zabavno

prole noi?Uh Iako smo Dejms i ja bili samo prijatelji, oklevala sam da

mu kaem. Obino smo se silno zabavljali kada bih mu, sa punopojedinosti, prepriavala svoje snove Pre dve noi, sanjala sam dasam bila na razgovoru kod savetnice sa Harvarda koja je do grla bilau siru (mislim da je posredi bio gauda). Jo me nije bilo napustiloprijatno raspoloenje iz noanjeg sna. U stvari, nisam uspeladovoljno vrsto da zaspim da bih bilo ta sanjala, konano rekoh.

Mesec. Tog asa shvatih da sam zapravo sanjala da vidim mesecna dnevnom nebu . Odatle to oseanje ve vienog. Bila samrazoarana to je posredi neto sasvim normalno.

Tipino, ree Dejms.Dolazi i Delija, obavestih ga ja.Oh, danas je, znai, na repertoaru sestrinsko prepucavanje,

ha?

Ne, ve moje je dete talentovanije od tebe.Ccccc, dodao je Dejms kao da e mi to pomoi.Oh, prokletstvo. Sada ve stvarno kasnim. Moram da ubacim

gajde u kola, vidimo se uskoro. Pokuaj da ne odlepi.Aha, hvala, odvratili ja. Telefon zamuknu i ja ga vratih u


9/265

kutiju. Stigoh do dvostrukih vrata. S druge strane ula se nejasnapriguena kakofonija. Stala sam u red da podignem paket zatakmienje, sve vreme teglei harfu za sobom. Konano su miudelili ukavi smei koverat i ja se okrenuli da poem. U elji da

se to pre izgubim odatle umalo nisam preturila harfu.Toliko se bila nagnula da je student iza mene poeo da posre

pod njenom teinom.Uh pobogu. Dok je paljivo uspravljao harfu, sinulo mi je da

ga poznajem: Endru iz duvake sekcije kolskog orkestra. Moe bitida svira trubu. U svakom sluaju neto glasno. Uputio mi je irokiosmeh i odmerio prvo moje poprsje, pa tek onda preao na lice.

Ti neivi predmeti e pobei od tebe ako ne bude paljivija.Kako da ne. Ako izbaci jo jednu alu u istom stilu, povratiupo njemu. Udaljila sam harfu nekoliko centimetara od njega.Izvini.

Slobodno me mlatili harfom kad god hoe.Nisam znala kako na to da odgovorim, pa sam ponovila: Kako

da ne. Uspela sam da ponovo postanem nevidljiva jo dok seEndru okretao na drugu stranu. Ba udno, imala sam utisak da jeovaj dan isti kao i svi ostali koje sam provela u gimnaziji.

Ali nije bio. Dok sam stajala ispred dvostrukih vrata ioslukivala tutnjavu glasova i instrumenata iza njih, nisam moglada zaboravim zato smo svi mi ovde. Tone studenata zagrevale suse za izlazak na scenu u elji da osvoje neku od nagrada na 26.Godinjem umetnikom festivalu istone Virdinije, za ansu daostave nezaboravni utisak na predstavnike fakulteta i

konzervatorijuma koji e biti u publici.Stomak mi se ponovo pobunio i ovog puta znala sam da nemapovratka. Odjurila sam u enski toalet, onaj u prizemlju ispod saleza fiziko, kako bih mogla na miru da se ispovraam. Ostavila samharfu kod lavaboa i jedva uspela na vreme da se oslonimpodlakticama o staru sivo-utu dasku olje, koja je zaudarala na


10/265

previe sredstva za ienje i previe uenika.Mrzim ovo. Stomak mi je i dalje grgoljio. Ovo mi se deavalo

pred svaki javni nastup. Znala sam da je glupo plaiti se guve iznala sam da sam jedini krivac za povraanje i nervozu ja sama, alinisam mogla da prestanem. Dejms je umesto mene potraioobjanjenje za strah od javnog ponienja (katagelofobiju). Jednogpopodneva pokuali smo ak i hipnozu, nismo zaboravili nipamflete koji propagiraju samoostvarenje, ni muziku za oputanje.Zavrili smo kao ljubitelji muzike nju ejda.

Jo nije bilo gotovo. Glupa kosa mi je padala po licu, jer jespreda bila stepenasto oiana i suvie kratka da bih mogla da je

pokupim u rep. Zamiljala sam kako izlazim na pozornicu sapovrakom u ikama. Plaem jedino kada sam nemona, atrenutno sam bila opasno blizu toga.

A onda osetih kako mi neija hladna aka sklanja kosu sa lica.Nisam ak ni ula da je neko uao u toalet. Meutim, nisam bilaiznenaena Kao da sam oekivala da e me neko potraiti upravoovde. Nisam morala ni da pogledam, znala sam da je u pitanjumuka aka i da sigurno nije Dejmsova.

Postideno sam htela da povuem glavu, ali mi vlasnik akeodluno ree: Ne obaziri se na to. Jo malo pa si gotova.

Tako je i bilo. Konano vie nisam imala ta da povratim. Bilasam uzdrmana i potpuno prazna. Iz nekog razloga, nisam propala uzemlju zato to je iza mene stajao neki tip. Okrenula sam se davidim ko je to prisustvovao najneseksipilnijoj predstavi koju jednadevojka moe da izvede. Da je u pitanju bio Endru, nokautirala bihga samo zato to me je dodirnuo.

Ali nije bio Endru, ve Dilon.Dilon.Tip iz mog sna. Doao je da me spase od javnog ponienja i

odvede do pobede i ovacija.Pruio mi je gomilu papirnatih ubrusa i razoruavajue se


11/265

osmehnuo. Zdravo. Ja sam Luk Dilon. Glas mu je bio tih iodmeren. Jedan od onih koje ne moete zamisliti da njihovi vlasniciikada podignu. ak je i u toaletu, koji je smrdeo na povraku,zvuao neverovatno seksi.

Luk Dilon, ponovih ja, trudei se da ne blenem u njega.Prihvatila sam papirnate ubruse drhtavom akom i obrisala lice.Nisam ga jasno videla u snu, to je uobiajeno za snove, ali to jesasvim sigurno bio on. Vitak poput vuka, svetio plave kose i josvetlijih oiju. I seksi. Mislim da se ta pojedinost ne pominje u snu.Zna li da si u enskom toaletu?

uo sam te.

Dodala sam drhtavijim glasom nego to sam nameravala: Nemogu od tebe da iziem.Luk se pomerio u stranu da me propusti i pustio vodu da se

umijem. eli li da sedne?Ne da moda.Izvukao je stolicu na rasklapanje iz udubljenja iza pregradaka i

spustio je pored mene. Bela si kao kre. Jesi li sigurna da je sve uredu?

Skljokah se na stolicu. Ponekad se kad zavrim s ovim uhposle ovoga, onesvestim. Slabano sam se osmehnula dok je uuima poinjalo da mi zuji.

To je jedna od mojih uh mnogih drai.Stavi glavu medu noge. Luk je kleknuo pored stolice i zagledao

se u moje naopako okrenuto lice.Ima veoma lepe oi, zna.Nisam odgovorila. Uskoro u se onesvestiti pred potpunim

neznancem i to nigde drugde nego u toaletu. Luk je naao putizmeu mojih isprepletenih ruku i nogu i pritisnuo mi nakvaenipapirnati ubrus na elo. Sluh mi se istog trenutka povratio.

Hvala, promrmljala sam pre nego to sam se veoma polakouspravila na stolici.


12/265

Luk je uao ispred mene. Jesi li bolesna? Ako je i pomislio dabih mogla biti zarazna, oigledno nije mnogo brinuo zbog toga, alisam ja ipak otresito odmahnula glavom.

ivci. Uvek se ispovraam pred nastup. Znam da je to glupoali to je jae od mene. Sad se bar neu ispovraati po pozornici.Mada nije iskljueno da se neu onesvestiti.

To je ba viktorijanski, primetio je Luk. Jesi li zavrila saonesveivanjem za sada? Hou zapravo da te pitam da li eli daostane u toaletu ili da iziemo napolje?

Ustadoh i ostadoh na nogama, izgleda da mi je bolje. Ne, dobrosam. Ja Uh Zaista bih morala da se zagrejem. ini mi se da

imam otprilike etrdeset pet minuta do nastupa. Nisam sigurnakoliko sam vremena protraila. Pokazah ka pregratku u kome mee pronaao.

Hajdemo onda napolje da veba. Javie ti kada bude na redu,a napolju je i tie nego ovde.

Daje u pitanju bio bilo koji drugi momak iz kole, u tomtrenutku bih ga otkaila. Zapravo, mislim da je to bio najduirazgovor koji sam vodila s nekim, osim sa Dejmsom ili lanovimasvoje porodice u poslednje dve godine. Moram da naglasim davreme koje sam provela povraajui ne raunam u razgovor.

Luk je prebacio preko ramena moju kutiju sa harfom.Ja u tiponeti ovo poto si prava nemona Viktorijanka. Ako e ti meniponeti ovo? Pruio mi je izuzetno lepo izrezbarenu malu, alineobino teku drvenu kutiju. Dopala mi se Nagovetavala je dakrije tajne.

ta je unutra? im sam ga to pitala, shvatila sam da je to prvopitanje koje sam mu postavila od kada mi je dodirnuo kosu. ak minije palo na pamet da ga bilo ta drugo pitam

Kao da je do ovog trenutka sve bilo jasno i prihvatljivo, deonepisanog scenarija koga smo se oboje pridravali.

Flauta. Luk gurnu vrata toaleta i uputi se ka jednom od


13/265

stranjih izlaza.U kojoj kategoriji se takmii?Oh, nisam doao da se takmiim.

Zato si onda ovde?Osvrnuo se preko ramena i osmehnuo mi se tako privlano dasam stekla utisak da se veoma retko tako osmehuje. Doao samtebe da ujem.

To nije bilo tano, ali mi se odgovor svejedno dopao. Izveo me jenapolje, na suncem obasjano stranje dvorite kole i nastavio kaednoj izletnikoj klupi u blizini fudbalskog terena. Iz zvunika u

blizini stranjih vrata odjeknulo je ime nekog uenika, i Luk me

pogleda. Vidi? Znae kada treba da ue.Smestili smo se, Luk je seo na sto, a ja na klupu pored harfe.

Njegove oi obasjane suncem bile su gotovo providne poput stakla.ta e mi odsvirati?Stomak mi se zgrio. Pomislie da sam krajnje patetina i suvie

nervozna da bih svirala ak i pred njim. HmSkrenuo je pogled u stranu, otvorio kutiju sa flautom i paljivo

sastavio instrument. Hoe da kae da si velika umetnica, ali dato nee ni sa kim da podeli?

U tvojoj verziji to zvui krajnje sebino!Jedan kraj Lukovih usta se izvi navie kada je podigao flautu.

Dunuo je jedno vazduasto A i podesio intonaciju. Pridravaosam ti kosu. Zasluujem valjda da mi neto odsvira? Usredsredi sena muziku. Pretvaraj se da me nema.

Ali tu si.Pretvaraj se da sam izletniki sto.Pogledah miiave rake ispod rukava njegove majice. Ti sasvim

sigurnonisi izletniki sto.ovee, on sasvim sigurno nije bio izletniki sto.Luk me je samo gledao. Sviraj. Glas mu je bio neumoljiv, i ja


14/265

skrenuh pogled. Ne zato to sam se uvredila, ve zato to sam znalada je u pravu.

Okrenula sam se ka harfiZdravo, stara prijateljiceZaljuljala sam je unazad na noicama od petnaest centimetara ioslonila o pregib ramena. Proverila sam na brzinu strune i uverilase da su i dalje dobro natimovane, i poela da sviram. Strane podmojim prstima bile su divne i glatke; harfi je prijalo ovo toplo ivlano vreme.

Zapevala sam, u poetku stidljivo, ali im sam shvatila da elimda ostavim utisak na njega, pustila sam glas.

Kroz prozor sunce sija

I kosom Tvojom sjaj previjaini se da pored mene Ti siIako znam da tamo nisi. Znala si kraj prozora esti Prstima

kroz moju kosu prestiPored mene uvek bila Ti si lako znam da tamo nisi.Ah, kad bih pored Tebe jos jednom bioAh, jos jednom u svoju da uzmem ruku Tvoju

Ah, kad bih pored Tebe jos jednom bioAh, drati u svojoj ruku TvojuZastala sam kada mi se pridruio na flauti. Zna je, znai?Svakako da je znam. Peva li i onu strofu kada ga ubijaju?Namrtila sam se. Znam samo ovaj deo koji sam upravo

otpevala. Nisam znala da umire.Jadniak, svakako da umire. To je irska pesma, zar ne? U

irskim pesmama uvek ima mrtvih. Otpevau ti je. Prati me da neodlutam.

Nastavili da prebiram po icama, pripremajui se zaiznenaenje koje e mi doneti njegov glas.

Podigao je lice ka suncu i zapevao:Med hrastovima daleko, pod zemljom duboko


15/265

Krv segajdaa lije.Najamnika krv padaU lokve to im budunost vele.

Najamniku zapoveda Ljubav svoju da ubije Hajdau zapovedaSvoju ljubav ubiK Tebi, kroz snove tamo-amo do one Harfe ije me melodije

rogone. Srcem svojim platih cenu tog dana Cenu tog dana kadumrla Ti si.

K Tebi, kroz snove tamo-amoSlomljenim srcem svojim

Pevati ovu pesmu vie nikada neu.Harfu vie nikada uti neuVidi, ubijaju ga Tuno, upadoh mu ja u re. To je veoma stara pesma, nastavio je Luk. Deo koji si ti

otpevala Oh, biti pored tebe, taj deo mora daje dodat usput.Nisam ga ranije uo. Ali onaj koji sam ja otpevao taj je oduvek biodeo pesme. Nisi ga znala?

Ne, nisam, odvratili ja i iskreno dodadoh, ima divan glas.Pomislila sam da sluam CD.

Isto vai i za tebe, ree Luk. Ti ima aneoski glas. Bolji negoto sam oekivao. Ovo je ionako enska pesma. Stihovi su enski,zna?

Obrazi mi se zarumenee. to je bilo glupo, razume se, jer micelog ivota govore krajnje kvalifikovani profesionalci, ljudi koji bi

trebalo da se razumeju u to i oni u poslu da sam dobra. Tolikoputa sam to ula da mi vie nita nije znailo. Ali mi je srce ipakposkoilo kada me je on pohvalio.

enski, uspela sam da se podsmehnem.Luk klimnu. Ali moe ti i mnogo bolje. Uopte se ne trudi.

Ide na sigurno.


16/265

Raspoloenje mi se istog asa promenilo. Iznerviranost jesmenila zadovoljstvo. Uvebavala sam Vilinu sonatu mesecimaU aranman sam tinela mnotvo nemoguih poboljanja i izmenilamnoge akorde. Bila sam ubeena da bi mi pozavideo ak i

najcininiji harfista. Niko nije mogao da mi kae da idem nasigurno, pa ak ni zagonetni Luk Dilon.

Da sam jo malo rizikovala, bilo bi neizvodljivo, uspela sam daodvratim ravnim glasom. Narav sam nasledila od mame. Nijednaod nas nikada nije pokazivala oseanja. Nepoeljne osobe samodbijala od sebe tako to sam postajala sve hladnija i hladnija.Mislim da sam posle ovog Lukovog komentara zavrila negde

izmeu prokleto hladna i promrzline na vidiku.Luk mi je uputio udan ovlani osmeh. Ne ljuti se, lepotice.Samo sam hteo da kaem da si mogla da napie zaista lep maliinterludij koji bi bio samo tvoj. Improvizuj malo Budi spontana.Pobrini se da se neto dogodi. Talenat ti ne nedostaje, ali se netrudi dovoljno.

Trebalo mi je nekoliko trenutaka da zanemarim flertovanje ishvatim ta pokuava da mi kae.

Napisala sam nekoliko pesama, rekoh ja. Ali za to mi je bilopotrebno dosta vremena. Nekoliko nedelja. Nekoliko dana usvakom sluaju. Pretpostavljam da sam u stanju da nazrem gde bihmogla neto da umetnem.

Nagnuo se blie meni na stolu i podigao flautu.Nisam na to mislio. Napii neto sada.Ne mogu. Bilo bi traljavo.

Luk skrenu pogled. Svi to kau.Imala sam oseaj da je mnogo toga zavisilo upravo od ovog

trenutka, od toga da li u odustati ili pokuati. Samo to nisamtano znala ta. Znala sam jedino da ne elim da ga razoaram.Sviraj sa mnom. Pomozi mi da neto smislim. Pokuau.

Nije me ponovo pogledao, ve je samo podigao flautu i odsvirao


17/265

uvodne note. Pridruila sam se na harfi pola takta kasnije, inastavili smo da sviramo zajedno. Prvi put su moji prsti pronalazilinote sami od sebe, onako kako sam ih mesecima uvebavala. Imalasam utisak da sam se jednostavno uklopila sa Lukom i prihvatila

poslednjih neobinih pola sata kao neto potpuno normalno,pridravajui se scenarija koji kao da je pisan upravo za mene.

Ali tokom narednog ponavljanja, moji prsti su izveli maluvarijaciju koja, meutim, nije obuhvatila samo nekoliko nota. Bilo jeto neto vie Odlunost da preuzmem kontrolu i uinim melodijusvojom. Prvi put sam ja bila ta koja priziva melodiju i oseaj je bioneverovatan. Bez aljenja. Bez premiljanja.

Tokom treeg ponavljanja, Luk je odustao posle prve strofe, a jasam izmamila osam potpuno novih taktova iz harfe. Luk seosmehnuo.

Nepristojno je likovati, rekoh mu ja.Veoma, sloio se on.Zamiljeno sam grizla usnu. Sada sam bila na potpuno

nepoznatoj teritoriji i nisam znala ni jedno jedino pravilo.Akokako bi bilo da li bi svirao sa mnom danas popodne? Mogla bih dadopiem tvoje ime pored svog i da nastupimo kao duet?

Mogla bi.Idem to da uradim. Krenuh da ustanem, ali je on ispruio

ruku i uhvatio me za miicu.Ve su obaveteni, tiho je kazao. Da li bi volela jo malo da

veba?Oigledno nisam drala sve pod kontrolom. Sledila sam se od

ovih njegovih rei i polako ponovo sela, zbunjeno ga gledajui. Uutrobi sam osetila bockanje: upozorenje ili obeanje. Mogla sam dabiram Na meni je bilo da odluim ta je u pitanju. U bezbednomsvetu, to bi bilo upozorenje.

Odluno sam klimnula. Aha. Hajde da vebamo.Di tu si.


18/265

Pometeno sam se okrenula i ugledala Dejmsa iza sebe. Trebalomi je nekoliko trenutaka da se setim kada sam poslednji putrazgovarala s njim.

Povratila sam.Luk primeti. Lep kilt. Dejms se prodorno zagledao u njega.

Nisam li te ve negde video?Na parkingu, blago je odvratio Luk. Muzike radnje.Bilo mi je vrlo teko da zamislim Luka negde drugde, na nekom

obinom mestu, ali izgleda da mu je Dejms poverovao. Oh takoe. ta se dogodilo sa frulaem koji je svirao sa tobom?

Morao je da se vrati kui.

Imala sam nesvakidanji oseaj da obojica neto taje. vrstosam resila da kasnije presliam Dejmsa. Jesi li skoro na redu?,upitah.

Upravo su zavrili a cappelaili kako god da se to zove, i sadakreu dueti. Dejson Bajler sea se njega odluili smo daudruimo gajde i njegovu elektrinu gitaru, moda nam poe zarukom da razbesnimo prisutne. Da, uskoro nastupamo. Idem

unutra da ga pronaem. Ne brini, uu kada te prozovu. Dejms jei dalje zurio u Luka kao da je nekakva retka biljka.Secno, poele mu Luk.Hvala. Ispruio je aku i preao prstima preko mojih. Vidimo

se kasnije, Di.Poto je otiao, Luk ree: Njemu se dopada da bude drugaiji.

Sloila sam se.Za razliku od tebe, dodade on.Namrrih se. To nije tano. I ja volim da budem drugaija. Ali

sve ono zbog ega me ljudi izvan gimnazije primeuju, unutar koleme ini nevidljivom. Slegnuh ramenima. Dejms je moj jedinipravi prijatelj. Istog asa pomislih da sam previe rekla, da u i zanjega postati nevidljiva.


19/265

Ali on je samo odsutno protrljao flautu pre nego to me jepogledao. Oni su na gubitku.

Derdra Moncaan. Luk Defom.

Trgla sam se kada sam ula kako moje ime odzvanja iz zvunika.Samo polako, ree Luk. Ne elimo da se onesvesti.Saekae. Ustao je i prebacio moju harfu preko ramena, pruivimi ponovo svoju kutiju sa flautom. Zatim mi je pridrao vrata.

Posle vas, moja kraljice. Poto su se vrata zatvorila za nama,na trenutak sam zatvorila oi, ekajui da mi ponovo prorade ivci.

Zna li zato su neki ljudi u stanju da urade bilo ta?Otvorih oi. Shvatih da eka da ga povedem do sale i krenuh uz

stepenice. Kako to misli?to smo se vie pribliavali sali, to je vie uenika ekalo po

hodnicima, glasno razgovarajui, ali sam ja ipak bez problema ulaLukovglas iza sebe.

Kae im, na primer, da napiu melodiju, a oni ti na licu mestaisporue simfoniju. Kae im da napiu knjigu, a oni ti napiuroman za samo jedan dan. Kae im da pomere kaiku ne

dodirnuvi je, i oni je pomere. Ako neto ele, oni to i ostvare.Takve stvari gotovo da se granie sa udima.Uh, zapravo nisu, rekoh ja. Osim na SF kanalu.Zna li bilo koga ko to moe?Luk spusti glas.Da znam, zamolio bih ih da izvedu nekoliko

uda za mene.Progurasmo se iza pozornice. Prethodni duet, dve trube, jo je

svirao za sudije. Bili su grozno dobri.Luk je bio uporan. Ono to me jedi jeste da moe proi porednekog takvog na ulici. Da nikada nee znati da li si i ti jedna od njihako ne proba.

Govori zapravo o improvizaciji, zar ne? Traila sam pogledomnekog iz uprave. Poela sam da oseam blagu oamuonost i osetila


20/265

sam kako me obliva vruina to je znailo da u ili nekog napasti ilise uskoro skljokati. Razumem. Nikada ne bih saznala da sam ustanju da improvizujom na taj nain da me ti nisi naterao.

Derdra Monegan i Luk Dilom? Bila je to neka druga dama sapodmetaem i spiskom imena, koja je takode pogreno, uasnopogreno zapravo, izgovorila Lukovo prezime.Odlino. Vi stesledei. Saekajte da ovi momci napuste pozornicu, tada e vasnajaviti. Moete da kaete nekoliko rei o svom delu ako elite.Samo ukratko. Sa izrazom dosade na licu, okrenula se kamuziarima iza nas i stala da ponavlja pripremljeni govor.

Samo mislim da se ne zalae dovoljno, rekao je Luk,

nastavivi tano tamo gde je stao.Zadovoljava se osrednjou.To me je pogodilo i okrenuli se da ga pogledam.Zazvau melodiju. Ne elim da budem obina.Luk mi se osmehnuo, ili se osmehnuo neemu iza mene, sa

neitljivim izrazom lica. Potom je iz depa izvadio boicu kapi za oibez ikakve etikete.

Sue ti se oi?Imam udne oi. Veeras ne elim da mi bilo ta promakne.Nekoliko puta je zatreptao. Oi su mu zasijale od kapi, a na donjimtrepavicama blistale su mu suzice. Preao je nadlanicom preko njihi osuio ih, ali su mu oi ostale sjajne. Neto u vezi tih oiju izazvaloe u meni elju da vidim sve to e on videti.

Derdra? Ah, pomislih da si to ti. Gospodin Hil, nastavnikmuzikog i voa orkestra, dodirnu moj lakat. Bio mi je mentor za

muziku od kada sam se upisala u gimnaziju. Znala sam da misli dasam predodreena da postignem uspeh. Kako si? Zamislih se nadtim pitanjem. Zapravo nisam tako loe kao to sam oekivala.

Oi gospodina Hila mi se osmehnue iza icanog rama naoara.Sjajno. Samo sam hteo da ti poelim sreu. Mada tebi ona nijepotrebna, razume se.


21/265

Nemoj zaboraviti da izbegava visoke note dok peva.Uzvratila sam mu osmeh. Hvala. Hej, da li ste znali da sviram u

duetu?

Gospodin Hil se zagledao u Luka i njegovog osmeha nestade.Mrtei se upita: Da li te znam?Luk odvrati: Mene niko ne poznaje.Zagledah se u njega.Ja u te upoznati.Derdra? Lukas? Vi ste na redu. ena sa podmetaem me

odluno uhvati za lakat i usmeri ka pozornici. Sreno.Zajedno smo izili na prejako osvetljenu pozornicu. Lukova

kosa je na njoj pobelela. Zagledah se u publiku, pokuavi dautvrdim gde sede lanovi moje porodice, ali publika je bila u senci.Bolje je tako Neu moi da vidim Delijin poznati samozadovoljniizraz lica. Pre nego to sam sela na stolicu na rasklapanje, joednom preoh pogledom preko lica u senci. Prethodni nervozni

izvoa je toliko zagrejao stolicu da je to bilo neprijatno.Spustivi harfu, Luk je stao iza mene i proaputao:Nemoj biti obina.

Stresla sam se i privukla harfu. Neto mi je govorilo da obinonije dolazilo u obzir kada je Luk u neto umean, i ta misao bila jemnogo uzbudljivija i strasnija od bilo ega to je ovo takmienjemoglo da mi ponudi.

Derdra Monegan na harfi i Luk Delong na drvenoj flauti.Nagnuli se ka Luku i proaputah: Svi odreda pogreno

izgovaraju tvoje ime.

Luk stisnu zube i razvue usta u jedva primetan osmeh. Uveke tako.Ali ja sam ga pravilno izgovorila, je li tako?Njegove oi su odbijale svetlost reflektora poput sjaja kakvog

ezera. Bila sam zbunjena i protiv svoje volje. Da, ti jesi.Podesio je mikrofon i obratio se okupljenima, prelazei


22/265

pogledom po licima ljudi kao da oekuje da vidi nekog poznatog.Jeste li uzbueni to ste ovde?

Zaulo se sporadino tapanje i oglasilo se nekoliko glasnijihoeva.

Ne zvuite mi kao da ste uzbueni. Ovo je najvei muzikidogaaj za uenike u preniku od hiljadu kilometara. Sviramo zavelike nagrade. Ovo su vaa deca i drugari vae dece, sviraju svimsrcem, narode! Da ujem, jeste li uzbueni ili niste?

Publika je zapljeskala i stala da skandira mnogo glasnije nego dotada. Luk je razvukao usta u iroki osmeh. Di i ja emo vamodsvirati jednu staru irsku pesmu pod nazivom Vilina sonata.

Nadam se da e vam se dopasti. Slobodno nam stavite do znanjaako vam se dopadne!Ovo je bio trenutak kada bih u normalnim okolnostima ili

povratila ili se stropotala, ali ovog puta nisam imala potrebu dauradim ni jedno ni drugo. Imala sam elju da razvueni usta oduveta do uveta kao i Luk. Imala sam elju da utnem u zadnjicunekog zaluenika za muziku. Nikada se nisam bolje oseala. Gde jenestala prava ja? Pitam, jer ne elim da se vrati.

Jesi li spremna, Di? Tiho me je upitao Luk.Njegov osmeh bio je zarazan, i prvi put u ivotu sam se dobro

oseala na pozornici. To je bilo ono pravo. iroko sam mu seosmehnula i poela da sviram. Strune su se napolju propisnozagrejale tako da su jo bile meke poput maslaca, a akustikapozornice inila je da harfa zvui kao da je dvadeset stopa visoka.Uskoio je i Luk i poeo da svira. Zvui flaute bili su tihi i promukli

poput njegovog glasa, veoma reiti i puni jedva potisnutih oseanja.Nas dvoje smo zvuali kao ceo orkestar, drevni i neukroeniorkestar, dodue, a kada sam zapevala, u publici je zavladala tiinakao u gluvo doba zimske noi.

Zar stvarno imam aneoski glas? Glas koji je ispunio prostorijukao da nije bio moj Zvuao je odraslo, sloeno, bio je pun patnje


23/265

poput glasa one vile iz pesme.Po zavretku prve strofe, osetihda flauta okleva deli sekunde,

ekajui. Poeh da sviram simultanu melodiju, neto sasvim novo inepoznato. Samo to sam ovog puta to ve imala prilike da uradim iznalasam da ne moram da strepim da u se izgubiti ako se udaljimod melodije. Ovo puta sam napala simultanu melodiju ljupko idivlje. Uspinjala se uz lestvicu, snano i divno. Vratila se i Lukovaflauta sa svojim niskim tonovima koji su se peli zajedno sa mojimado gotovo nepodnoljive jaine.

A onda sam zapevala poslednju strofu, onu koju sam maloprebila nauila od Luka. Bilo kog drugog dana zaboravila bih stihove,

ali ne i danas, jer sam se seala njegovog glasa dok ih je pevao. Reikao da su dobile novo znaenje dok sam ih pevala. Bile su stvarne.Jasam bila ta vila.K Tebi, kroz snove tamo-amo do one Harfe ije me melodije

rogone. Srcem svojim platih cenu tog dana Cenu tog dana kadumrla Ti si.

K Tebi, kroz snove tamo-amoSlomljenim srcem svojim Pevati ovu pcsmu vie nikada neu.

arju vie nikada uti neuKada smo stigli do poslednjeg refrena, Luk se ve tako iroko

osmehivao da gotovo nije mogao da svira. Pustila sam glas dapolako zamre i nestane sa poslednjim tonom flaute, pustila sam gada se vrati tamo odakle je dola ta zadivljujua simultana melodija,ma gde to bilo.

U prostoriji je vladala potpuna tiina.

Luk mi je uputio osmeh namenjcn samo meni, a onda je publikaposkakala na noge i stala da tape i zvidi. ak su i sudije iz prvogreda ustale. Grizla sam usnu, rumenilo mi je oblilo ozareno lice, iLuk i ja se zagledasmo.

Dozvolili smo da nas izvedu sa pozornice kako bi mogli danastupe naredni izvoai. Luk mi je stezao aku, a lice mu je


24/265

blistalo kao da ga iznutra neto obasjava. Dobra si ti devojica!,ree i pusti moju aku. Dobra devojica! Moram da idem alivratiu se na vreme za veeranji prijem.

Mora ta? ponovila sam ja, ali on je ve bio nestao u guvi izapozornice. Oseala sam se nekako udno izgubljena.

2Nemoj da obue neto neukusno, posavetovala me je mama

pre nego to je za sobom zatvorila vrata moje spavae sobe.

Hvala na upozorenju, pomislila sam, zurei u gomilu odeekoju je spustila na moj krevet. Nisam jo bila odluila ta u daobuem za prijem, ali sam unapred znala da sigurno neu obuinijedan odevni predmet koji je ona izvadila iz mog ormana.

Trenutno sam drala njen poslednji predlog, haljinu u kojoj samizgledala kao da sam pobegla iz starakog doma. Bacila sam jepreko ostalih suvie formalnih haljina, sakoa i pantalona, izagledala se kroz prozor spavae sobe. Nepravilni beli oblaci klizili

su preko popodnevnog neba, ublaavajui vrelinu i zaklanjajuikomadi meseca ako je uopte jo bio tamo.Umesto da ponem da se oblaim, ubacila sam CD u plejer,

odgurnula gomilu odee na drugu stranu kreveta i stropotala se naprekrivao. U mojoj glavi smenjivale su se jedna mahnita melodija saCD-a za drugom, vraajui mi u seanje trenutke iz mog dananjegnastupa pred punom salom.

Sranje. Luk Dilon je bio stvaran. Nikako da se pomirim s tim.Ljudi ne izlaze iz sna tek tako.

Dozvolila sam sebi luksuz da nekoliko minuta leim na krevetu ipriseam se Luka. Njegovog umerenog govora i naina na koji jeizgovarao svaku re kao da je neto dragoceno. Muklog zvukanjegove flaute dok apue tajne i izraava enju. Neverovatnobledih oiju nalik na staklo. Mogla sam da ga zamislim kako dri


25/265

moju aku u svojoj i kako i mene pretvara u jednu od svojih tajni.Oseala sam izvesnu krivicu to dangubim leei i palim se nanjega, umesto da se spremam, ali morate me razumeti, ovo je prviput da sam se zacopala u nekog momka.

To je zapravo la. U sedmom razredu, ila sam u isti razred saRobom Martinom, vitkim, tamnokosim dekom koji me je podseaona zamiljenog natmurenog anela. Bar sam ja tako zamiljalaanele. Zahvaljujui tome to me niko nije primeivao, posmatralasam ga svakog dana u koli, ali nikada nisam skupila hrabrost damu se obratim. Znala sam da je neka vrsta sveca, jer se glasnozalagao protiv okrutnosti prema ivotinjama i vadio meso iz obroka

u kantini. Jednom prilikom je izgrdio nastavnika pred celimrazredom zato to je na sebi imao koni sako. Upotrebio je rei kaoto su anatema i pogrom.

Bio je moj junak.A onda, nekoliko dana pre letnjeg raspusta, dok sam poput

senke pratila Roba za vreme pauze, videla sam kako vadi kutiju zaruak i jede sendvi sa unkom.

Od tada se ni u koga vie nisam zaljubila.

ivahne numere su se zavrile. Naredna je bila ljupka, tunabalada, jedna od mojih omiljenih

Kad bih bila kos. Dok sam pevuila, iznenada zauh poznatumuziku frazu i doslovce osetih fiziki bol, kao kada dodirnetepovredeni prst. Oh! Toliko o mojoj maginoj improvizaciji.Kontrapunkt melodija koju sam izvela tog jutra nije bila od note donote ista kao ona koju je grupa upravo svirala, ali joj je bila veoma

slina. Napregla sam ui dok su ponavljali strofu. Nisam mislila nataj deo. Ali Stani malo Tih nekoliko nota? A moda i ove? Oh,da. Neprijatno sam se iznenadila kada sam otkrila poreklo vlastitognadahnua.

Duboko sam uzdahnula, mada mi je na neki nain malo ilaknulo. Ako postoji prihvatljivo objanjenje za moju iznenadnu


26/265

sposobnost da improvizujem, onda ono verovatno postoji i zaLukovo iznenadno pojavljivanje. Jer injenica je da ljudi ne izlazetek tako iz snova. Odnekud mi je bio poznat Nain na koji jesvirao flautu, moda je imao grupu koju sam imala prilike da

sluam. O njemu sam znala samo da je sladak, da svira i da ga jazanimam.

Da li je bilo ta drugo uopte vano?Ovaj, injenica je da se stvorio u toaletuDerdra!, pozvala me je mama. Jesi li neto ve odabrala?Ustala sam i nekoliko dugih trenutaka ostala da zurim u CD pre

nego to sam joj odgovorila.

Aha!, doviknula sam. Upravo sam odluila.* * *

Po dolasku na prijem, bilo mi je drago to nisam prihvatilanijedan od maminih predloga. Niko nije bio u farmerkama, ali ni umalim crnim haljinama i slinim glupostima koje je ona pokuala dami uvali. Ba dobro to sam odabrala svetio plavu letnju haljinu ibele sandale sa kaiiima, jer se u njima nisam izdvajala od ostalih,

a osim toga, bretele su mi otkrivale vrat i ramena, u sluaju da seLuk zaista pojavi na prijemu.Mrzim kada ovakve stvari prireuju napolju, glasno je izjavila

Delija im je kroila sa plonika, jer su joj visoke potpetice upalepet centimetara u travnjak.Hvala Bogu to bar imaju kamerniorkestar. Plaila sam se da e biti neto grozno, poput onogzavijanja na gajdama ranije.

Uopte se nisam slagala s njom. Nema gore stvari nego bitizatvoren u prostoriji koja bazdi na sredstvo za ienje tepiha sa jostotinu nepoznatih ljudi. Ovde sam bar mogla da gledam uenike,njihove roditelje, nastavnike i sudije kako lutaju izmeu velikihbelih atora sa hranom i kvartet koji je svirao. Hrana je divnomirisala i podseala me na subotnje veeri kod kue. Vrelina letapovukla se pred osveavajuim povetarcem im je sunce poelo da


27/265

zalazi za kronje drvea.Kakav je to miris?, upitala je zlobno Delija. Razume se, znala

e da je mamina kompanija zaduena za veeranji ketering. Tata jeuvek Deliju zvaosvastika koju najmanje volim. alio se, razumese, jer mama nije imala drugih sestara osim Delije. Ali slagala samse s njim. Delija je bila teka kao crna zemlja.

Di, preivela si! Doviknuo mi je Dejms koji je bazao unaokolo,i zastao u pola koraka kada je ugledao Deliju. Oh, zauzeta si,izvini.

Delija je prela pogledom preko njegovog kilta, neuredne kose iaka ivrljanih raznim porukama koje je pisao sam sebi.

Ti si onaj gajda, je li tako?, hladno je upitala.Dejms se odluno osmehnuo. Odmah mu je bilo jasno da mrzi

gajde. Jesam, ali uradio sam to protiv svoje volje. Vanzemaljci minisu dali da prestanem.

Delija se osmehnula stisnutih usana. Njegova primedba jojoigledno nije bila zabavna.

Ovo je Dejms, Delija. Ove godine je osvojio drugo mesto na

takmienju gajdaa u Virdiniji.Uskoro u biti prvi, primetio je Dejms uz armantni nsmeh.Unajmio sam ubicu.

Delijin izraz lica ostao je potpuno isti.Dejms i ja razmenismo poglede. Ovaj, drago mi je to smo se

upoznali. Moram da se uverim da posluenje nije usamljeno.Kratko sam mu mahnula dok se povlaio i oblikovala ustima re

kasnije, a Delija se strano namrtila. Ovakva deavanja uvekprivuku razne udake. Hajde da pronaemo tvoje roditelje.

Stii u te. Polako sam poela da se udaljavam od nje. Mislimda vidim neke prijateljice. Ja nisam umela da laem, a Delija nijeumela da slua, tako da smo se prijateljski rastale. Ona se zaputilaka atorima, a ja u suprotnom pravcu, to dalje od njih. Na brzinusam bacila pogled ka atoru sa hranom i ljudima okupljenim oko


28/265

njega, ali od Luka nije bilo ni traga, i zaputila se oko atora u komee svirao kamerni orkestar.

Zraci sunca koso su prodirali kroz kronje drvea na drugojstrani puta i ostavljali dugake zlatne pruge po travi s ove sirane.Krenula sam du jedne zlatne pruge, posmatrajui svojuneverovatno dugaku senku koja je ila ispred mene. Nisamodmakla daleko du tih svetlosnih pruga kada sam osetila mirisbilja.

Miris je bio toliko jak i tako se iznenada pojavio da sam podiglaprvo jednu pa drugu nogu da proverim nisam li neto zgnjeila.Meutim, pod onovima mojih sandala nije bilo nieg osim

deteline. Njeni listii su mi privukli pogled i ja unuh. Bila sam vipravu, meu mnogobrojnim trolisnim detelinama bila je i gomilaetvorolisne. Ubrala sam jednu i uspravila se, ne odvajajui pogledod nje. Za sreu.

uo sam te kako svira.Zatreptah nekoliko puta i usredsredih pogled iza deteline.

Nisam ni primetila kada mi se pribliio mladi svetio crvenkastekose. Bio je strano pegav, ali je i pored toga bio zapanjujue

zgodan Kao da je siao sa oglasa iz kakvog asopisa. Podsetio mee na one bogate klince koji sve dobijaju na tanjiru.

Nisam bila sigurna ta bi trebalo da odgovorim, pa sam samorekla: Stvarno?

Obiao je oko mene pognute glave kao da me prouava. Da.Zatim je napravio jo jedan krug oko mene. Okretala sam sezajedno s njim, ne isputajui ga iz vida. Prilino upeatljivo.

Mnogo bolje nego to sam oekivao.Bolje nego to je oekivao od koga? Devojke?Uenice? Harfistkinje? Mene?Hvala, uzdrano odvratili. Obiao je jo jednom oko mene sa

osmehom na licu. Do mojih nozdrva ponovo dopre miris trave ipade mi na pamet da bi miris mogao poticati od njega. Od neega


29/265

to je imao na sebi.Sve u svemu, prilino upeatljivo. Utivo ga upitah: Da li si i

ti svirao?

Razvukao je usta u osmeh. Zar ikada prestajem?I dalje je postojano kruio oko mene, ali se njegov osmeh jedvaprimetno promenio. Srce mi je istog asa silo u pete. Prijatnomirie.

Poznati glas me je naterao da se okrenem i pogledam u drugompravcu. Derdra.

Luk me neoekivano epa za ruku i pri tom mi izbi detelinu izake. Laknulo mi je to me je spasao i ja mu to rekoh: Drago mi je

to si naiao. Ovaj momakOkrenula sam se da pogledamotkaenog tipa, ali tamo nije bilo niega, zadrao se samo mirisrumarina i majine duice. Mogao je da se sakrije na desetakmesta im sam mu okrenula lea. A to bi onda znailo da nijesmerao nita dobro. Zato bi se inae krio? Bio je tu jedanmomak.

Luk pogleda iza mene. Nema nikog. Oi mu se suzie.Nikog.

Osetih kako me podilaze marci. Bilo bi mi lake da samednostavno poverovala Luku, meutim, pegavog momka je bilo

nemogue zaboraviti. Bio je tu, izgovorili sva nesrena. Nekiudak.

Ne sumnjam, glasno izgovori Luk. Hajdemo. Vratimo se ucivilizaciju. Uostalom, ta si traila ak ovde?

Osvrnuli se oko sebe. Svo to moje kruenje odvuklo me je

daleko od atora. Sviranje kamemog orkestra ovde je podsealo naslabe zvuke iz kakve muzike kutije. Po pokuavala sam daumaknem mojoj dosadnoj tetki.

Predlaem da se ipak pribliimo njoj, a udaljimo od nevidljivihudaka, ree Luk. Bilo je dovoljno da me samo ovla dodirne pokrstima pa da se okrenem i zaputim zajedno s njim u pravcu buke.


30/265

Uzgred budi reeno, svia mi se tvoja haljina.Pristaje ti.Kradomice sam je malo poravnala i iznenadila samu sebe

rekavi: Znam.Nije utivo likovati, napomenu Luk sa osmehom.Priaj mi o svojoj dosadnoj tetki.Pribliavali smo se atoru sa hranom i ja uzdahnuh. Eno je

tamo. Zagorava ivot mojoj majci pored atora sa hranom.Ostao je da stoji sa mnom i bez rei posmatra Deliju i mamu. Sve

mi se vie dopadala ta njegova osobina. Umeo je da slua. Iposmatra.Ba je grozna, zar ne?

Prava tetka iz bajke, odvratih ja. Samo to se u bajkama nepojavljuju zle tetke. Ona i mama se nikada nisu slagale.

ak i odavde, mogla sam da ujem Deliju kako nekome glasnoobjanjava da je mama bila prilino talentovana u mladosti, ali danije iskoristila svoj talenat.Kuka, nemilosrdno pomislih.

Upravo sam jednog lana porodice u svojoj glavi nazvalapogrdnim imenom, priznadoh ja.

Luk se nagnu napred, dovoljno blizu da sam mogla da osetimnjegov blagi mous ni miris Nimalo nalik na bilo koju biljku,nimalo nalik bilo kom gimnazijalku i proaputa: Da li poinje nak? I meni je to isto palo na pamet.

Nasmejala sam se dovoljno glasno da me Delija uje, podigneglavu i zagleda se u mene. Pozvala me je rukom da priem, ali samse ja pretvarala da gledam pored nje u ator sa hranom.Brzo.

Pretvaraj se da mi neto pokazuje kako bih mogla i dalje da sepravim luda.Luk mi spusti aku na rame i drugom pokaza put neba.

Pogledaj, mesec.To je najbolje to si uspeo da smisli?, upitah ja. Ali svejedno

podigoh pogled i ugledah bledi, tajanstveni mesec na plavom, a


31/265

ne crnom nebu. Ponovo me je obuzelo oseanje da bih mogla unedogled da ga gledam, ili bar dok se ne setim zato elim da gagledam. Mada je stvarno predivan, zar ne?

Nisam nameravala due da gledam u mesec, ali on ree:Veoma.

I ja ne spustili pogled. Ovo e zvuati glupo, ali dok gledam umesec, oseam se nekako udno. Isto tako sam se oseala i uLukovom drutvu.

To je zato to je mesec nerazdvojni deo noi. A no krije tajne.I Luk je imao tajne, nije li tako? I oboje smo se pretvarali da ih

nema.

Kako je to poetino reeno.Umem da budem i krajnje prozaian kada to elim. Ja sam

veoma sloena osoba. Kao i ti, i ja posedujem skrivene krajnosti.Oborili pogled.Auuu, stvarno misli da posedujem skrivene

krajnosti? Kako je to slatko. Kada je u narednom trenutkuskrenuo pogled sa mene na neto iza mene, i ja se okrenuli da vidimta je to ugledao.

Manekenskim hodom nam je prilazila izrazito visoka, naoitaplavua. Bila je ljupka poput uskrnjeg ljiljana, imala je savreneplave oi i savren beli vrat. Svojom pojavom je sasvim degradiralamoju haljinu. Pored nje sam delovala jeftino.

Eleanora, oslovi je Luk bezizraajnim glasom.Luk. Ba divno to te ponovo vidim. Spustila je ake na

njegova ramena i poljubila ga u obraz, prevukavi prstom donjegove brade. Skrenuh pogled. Kao da je prola itava venost.

Da.Veeras nisi ba dobre volje, zar ne?, primeti Eleanora.

Mislila sam da e biti na sedmom nebu zbog odline muzike. Lukoj nije odgovorio.

Posebno si ti bila dobra, Derdra. Predivno si svirala. Svi smo


32/265

bili zadivljeni tvojim izvoenjem.Podigla sam pogled kada sam zaula svoje ime i istog asa me je

zaslepio njen blistavi osmeh. Pa ipak, i pored sve njene lepote, bioe to samo jo jedan kompliment. Hvala. Luk je dosta doprineo

tome.Eleanora je prebacila svoj osmeh na Luka, na ijem licu je i dalje

lebdeo onaj neobini, neitljivi izraz.Kako da ne, Luk i te kako doprinosi. Osmehnula mu se. Luk,

dragi, ti ne voli askanje?Lukov glas bio je ravnoduan. Kako posao? Nasmejala se.

Lako se moglo desiti da mi pripadne muka od lepote njenog smeha.

Prilino dobro. On izvi obrvu. Kako ef?Eleanora se zagledala u svoje blago reljefne nokte.Oh, ovih dana bi se pre moglo rei da smo saradnice.To mora da je jako uzbudljivo.Mase cene one koji su im slini. Tu je pokazala na sebe.

Nekoga poput mene.Luk ree: Kako je to zgodno za oboje.

I ja tako mislim, jagnjece. Zatim se okrenula ka meni. Ti sineosporno zvezda u usponu. Neu te izgubiti iz vida.

Osetila sam kako se Luk, koji je stajao pored mene, ukoio.Ba mi je drago to smo se upoznale, Derdra. elim ti prijatno

vee. Ponovo je dodirnula Lukov obraz. I mi emo se ponovovideti, Luk.

Zagledah se u Luka poto je otila i poeh da grizem usnu pre

nego to ga upitah: Biva devojka?Luk razrogai oi i nasmeja se. To nikome ne bih poeleo. Ne.Sea se bajke u koju smo smestili Deliju? I Eleanori je u njojmesto. Razmiljaj o njoj kao o zloj krsnoj kumi.

Odahnula sam. Nipoto ne bi trebalo da razmiljam o Luku nataj nain, jer sam ga tek upoznala. Pa ipak, i sama pomisao na to da


33/265

mi je Eleanora suparnica istog asa me je patosirala.Vie mi se dopada u ulozi zle krsne kume nego bive devojke.

ta te to ini toliko drugaijim, Luk, da mi je sve svejedno?

Luk pogleda u mom pravcu. Oh, stvarno?Istog asa sam izgubila hrabrost, skrenula pogled u stranu isamo stidljivo klimnula. Stvarno.

Tek u tom trenutku postala sam svesna da zvunici iz atora zadodelu nagrada ve due vreme trete.

Drugo mesto u kategoriji solo izvoenja osvojila je KarmenMejsi. Iza nas dopre utivo tapanje.

Bez rei krenusmo do mame, ali zastadosmo na pola puta kadashvatismo da razgovara sa nekim i da se Delija potpuno primirila.

uo sam je veeras kako svira, i samo sam hteo da kaem dame je njen talenat zaprepastio. Traimo upravo nekoga kao to suona i njen prijatelj. Molim vas, molim vas da uzmete mojupodsetnicu i da nas pozovete.

Pogledala sam oveka koji je izgovorio ove rei. Prijatan glas nijeodgovarao njegovom bokserskom izgledu. Rukavi koulje ni

izdaleka nisu mogli da sakriju ogromne bicepse i miiava prsa. Nijeliio ni na jednog predstavnika kole koga sam ikada zamislila.Prvu nagradu u kategoriji ansambala osvojili su Endru Manks,

Tina in, grmelo je iz zvunika, ali mi se mamin glas uinioglasniji. Hvala vam. Sasvim sigurno emo pogledati.

GospodinDinovski Miiimi je kratko klimnuo pre nego to seponovo zagledao u Deliju i mamu.

Svestan sam da je za vama naporan dan i da treba da poete nazaslueni odmor. Ubrzo e proglasiti i dobitnika velike nagrade, zarne? Uivajte u prijemu.

Mama i ja razmenjasmo poglede, a kad se onaj ovek udaljio,zablenusmo se u Deliju.

Aplauz iza nas se nastavljao. Iznenadilo me je kada sam shvatila


34/265

da mi je potpuno svejedno hou li bilo ta osvojiti. Takmienje mi jedelovalo krajnje nevano strano obino u poredenju sainjenicom da ovde i sada stojim pored Luka i gledam podsetnicukoju je ostavio predstavnik konzervatorijuma.

Tornking E, proitala je Delija natpis na podsetnici i frknula.Zvui kao pogrebni zavod.

I ja sam omirisala vazduh, jer sam osetila isti onaj miris bilja kaoi malopre. Da li je onaj udak jo tu?

Luk me je uhvatio za lakat i rekao. Izgleda da u morati ranijeda odem. Mislim da moram odmah da krenem.

Upravo sam htela da se pobunim ili da mu bestidno zatraim

broj telefona, kada sam shvatila da je aplauz utihnuo. Prekozvunika je dopro pucketavi glas. Dame i gospodo, sada je est satii kao to smo vam obeali, objaviemo ko je osvojio veliku nagradu.Zahvaljujemo svima koji su uestvovali na takmienju i podelili svojtalenat sa nama. Sudije estitaju dobitnicima ovogodinje velikenagrade festivala umetnosti Derdri Monegan i Luku Dilingu.

Luk mi je priao toliko blizu da mi je usnama oeao kosu,proaputao: Reci mi da eli ponovo da me vidi.

Osmehnula sam se.

3Zdravo, lujko, ta ima novo? Otkotrljala sam se nazad na

krevet, pridravajui telefon ramenom.

Nita posebno. Pogled mi je pao na sat pored kreveta i jazastenjah. Dejmse, reci mi da nije ve deset sati. Je li tako danije? Nije morao da mi odgovori. Jaina sunevih zraka koji sudopirali kroz bele zavese bili su mi dovoljna potvrda da je dostakasno.

Negde sam uo da povuene osobe moraju poteno da se


35/265

naspavaju posle susreta sa ljudima, ree Dejms.Uspravili se u sedei poloaj. To je tano. Takoe je tano da

sino dugo nisam mogla da zaspim. Nikako mi nije ilo u glavu dasam osvojila veliku nagradu na takmienju, ma koliko razmiljala otome. Razmiljala sam i o Luku. Kao i o Tornking Eu. Mada morampriznati da sam uglavnom razmiljala o Luku. To, razume se, nisampomenula Dejmsu.

Danas ti je, znai, roendan. Dejms je isputao zvuke kao daneto vae. Izvini, nokat. Danas proslavljamo dan kada si prvi putzaurlala.

Roendan mi je bio jue, ispravili ga ja, ustavi iz kreveta.

Izvukla sam majicu iz ladice i pronala par farmerki, pridravajui idalje telefon ramenom.Starim. Proverila sam depove farmerki koje sam jue nosila i

umesto novca pronala etvorolisnu detelinu koja je bila zadenutaza telefon. Za sreu.

Jue si bila zauzeta. Unapreujem dananji dan u tvojroendan. Ne moe da me sprei.

Okej, dobro. Danas mi je roendan. eli li da to nekakoproslavimo?

Tvoja mama se ve pobrinula za to. Pozvala je mene i mojeroditelje danas na veeru i tortu na svoj tipian zapovedniki nain.U normalnim okolnostima sada bili poeo ogoreno da tiprigovaram to dozvoljava mami da ti diriguje, ali poto zaistavolim kako kuva, nita neu kazati.

Napravih grimasu. Ne bi me udilo da mi mama priredi deji

roendan. Oigledno joj niko nije skrenuo panju na to da sam izvanino postala odrasla i da roendani tinejdera nisu prilika zapromovisanje vlastite kompanije za ketering. Kada malo boljerazmislim, ini mi se da ona pet para ne daje na takve stvari.

Oh, hvala, mama, rekoh ja.Mogla bi da joj kae da eli neobavezno da gluvari sa


36/265

mnom, predloio je Dejms. Ti si slavljenica. Treba samo dapukne prstima. Postaraj se da se to dogodi.

Kako da ne. Lako je njemu da kae-postarajse da se to dogodi.Podsetio me je na neto to je Luk sino kazao.Zna i sama danema toga to neki ljudi ne mogu da urade? Ako neto ele,

oharaju se da se to i dogodi.To mi se vie dopada, izgovorili usporeno, jer su mi misli bile

na drugoj strani. Spustila sam detelinu na stoi pored kreveta ipoela da prouavam i detelinu i njenu savrenu senku. Ali ti volikako mama kuva. Spustila sam aku na ivicu stoia i savila prsteka dlanu na nekoliko centimetara od deteline.

Dejms zastenja. Oh, baca me u zanos, duo.Nema toga to neki ljudi ne mogu da urade. Doi ovamo,

detelino.Detelina zalepra na nevidljivom povetarcu. Potom se listii

ispupie i pretvorie je u minijaturni brod koji u trenu pree prekostoia i zavri na mom dlanu.

Oh, sranje.

ta, nisam uspeo da te nasmejem? Auu, nikada vie ti ne inebiti dozvoljeno da se uspava. Ni debeljko na tiklama nije tolikodangrizav kao ti ovog jutra.

Dejmsov glas me je vratio u stvarnost. Istog trenutka samshvatila da je sobu ispunilo strujanje hladnog vazduha iz centralneklime. Nalet vazduha iz otvora podigao je detelinu i ubacio je umoju aku. I to je bilo sve.

Osetila sam neko udno olakanje.

Di?ta aha ne izvini. Nekakvo kretanje mi je odvuklo pogled

ka prozoru. Nepoznati auto je upravo skretao na prilazni put.Zaista mi je ao, Dejmse, ali trenutno sam sva sluena. Mislim dami je potreban doruak, ili kafa, ili neto tree. Mogu li kasnije da tepozovem?


37/265

Svakako. Danas imam praksu, ali biu po podne kod kue.Zvuao je zabrinuto. Je li sve u redu?

Grizla sam usnu. Nikada do sada nisam nita zatajila pred njim.ada ni sada nita ne taji od njega.Nema ta. Sve je OK. Samo

sam se povukla u sebe i iscrpljena sam, kao to si i sam kazao.Glas mu je postao za nijansu topliji. Jadna Di. Pouri na

doruak. Biu tu za tebe kada ti ustrebam. Veza se prekinula i japrioh blie prozoru. Povukoh zavesti u stranu da vidim ko je todoao. Poskoila sam kao oparena kada sam shvatila da voza kolagleda u mom pravcu, glave izbaene kroz prozor. Bio je to Luk.Kako je, do avola, saznao gde stanujem? Da li mi je to uopte

vano?urno se udaljili od prozora i skinuh majicu. Na brzinuproeljah ormari i izvukoh lepu koulju, ostavivi za sobom haos.Farmerke u zadrati. U njima mi zadnjica fenomenalno izgleda.Vratih etelinu u dep i sjurili se niz stepenice. U podnoju naiohna prvu liniju odbrane: Deliju.

Doao je flautista. Ko je on, uostalom?Odlino pitanje.Luk Dilon, odvratili ja i pokuali da se provueni pored nje u

kuhinju, ali me je ona sledila u stopu sa oljom kate u ruci. Kafa jebila njeno tajno oruje. Ako elite da pobedite Deliju, morate da jeodvojite od kafe. Ali ovog jutra od toga nema nita, jednom rei -nadrljala sam.

Ide li u tvoju kolu?La koju sam izrekla ne bi imala anse da proe kod mame, ali

za Deliju je bila dovoljna. Ima prijatelje u mojoj koli.Ne izgleda loe.To je tano.Iz kuhinje dopre mamin glas Jo jedan zatitnik, to nije

mirisalo na dobro Delija me ugura unutra, prepustivi njoj da mizada konani udarac. Ko to ne izgleda loe? Mama je u ruci drala


38/265

lone sa kafom. Ponovo je napunila Delijinu solju, ne shvatajui datime samo dodaje lag na Delijine demonske moi. Pokuah daprovirim kroz ute karirane zavesice iznad sudopere.

Flautista koji se upravo parkirao na prilaznom putu, odvratilae Delija.

Mama se okree ka prozoru. Nisam nikoga videla! Nije kucao,zar ne?

Odluno izjavih: Odoh napoljeMama pokaza na radnu povrinu dok sam izlazila.eli li da je sauva? Tata ju je naao na kutiji za harfu dok ju

e sino iznosio iz kola.

Na radnoj povrini pored tostera nalazila se etvorolisnadetelina. Kao i druge dve koje sam pronala, bila je savrena Svilistovi bili su simetrini i bila je potpuno sveza iako je no provelau kolima.

To je bar lako pitanje, Derdra. Mama izvadi mikser izkuhinjskog ormania i postavi ga na radnu povrinu. Oigledno sespremala da napravi roendansku tortu. Ako eli da ostane lepa,

ispresuj je u nekoj knjizi.Nisam bila naisto da li elim da ostane lepa, ali sam je ipakuzela i stala da vrtim stabljiku meu prstima. Osetila sam bockanjeu stomaku, ali nisam bila naisto da li je ono posledica uzbuenja,straha ili gladi.

Moda. Potom sam izila da doekam Luka.uao je pored vrata kola, kiljavo posmatrajui mog psa, Raja,

na bletavoj vrelini sunca. Iako je neobine boje, ima dlaku belupoput krede i grimizne crvene ui On je tipian lovaki pas: verane, pun ljubavi i prijateljski raspoloen prema svima.

Upravo zbog toga sam se ukopala u mestu kada sam primetilada se nakostreio. Raj je tela poleglog po travi u prednjem dvorini iglave priljubljene uz tle netremice zurio u Luka. Imala sam utisakda e svakog trenutka poeti da rei. Luk ga je dozivao tihim,


39/265

hipnotiuim i uljuljkujuim glasom. Pretpostavljam da su rei kojee izgovarao mogle poticati iz mnogih jezika, ali engleski nije bioedan od njih.

Luk me je video da dolazim i uspravio se. Na sebi je imao istefarmerke kao i jue, ali je promenio majicu. Danas je obukao tamnuna V-izrez koja je samo jo vie isticala njegovu svetlu kosu i oi.

Zdravo, draesna. Danas si lepa da lepa ne moe biti.Obrazi mi buknue. ta trai ovde?Slegao je ramenima i osmehnuo se. Zadovoljavam svoju

znatielju. Pogled njegovih bledoplavih oiju pade na detelinu kojusam i dalje drala i osmeha istog asa nestade. Odakle ti to?

Mama ju je nala. Zar ne bi trebalo da donosi sreu?I razne druge stvari. Luk pokaza na Raja. Je li ova zver

tvoja?Ton mu je bio pun naklonosti iako mu Raj nije dao povoda za

to i dalje je nakostreen uao u travi.Raj, jeste. Veoma je star. Imamo ga od kada znam za sebe, ali

mi se ini da ga nikada nisam videla ovakvog.

Dobar je to pas, zar ne? Luk nije gledao u mene dok jeizgovarao ove rei, ali sam u njegovom glasu osetila enju. ini seda je pametan.

I jeste.U tom trenutku se otvorie kuhinjska vrata i nas dvoje se

trgnusmo. Delija nam doviknu: Zato ne uete? Vrue je napolju!Oigledno se sprema ispitivanje.

Pre nego to sam stigla da odgovorim, Luk joj doviknu.Vraamo se za jedan sat! Idemo na sladoled.Prodorno se zagledah u njega.Htela si da se izvue, nije li tako?, upita on. Nisam znala ta

da mu odgovorim. Nisam imala ama ba nikakvog iskustva samomcima iz gimnazije, a ak i da jesam, mislim da nita od toga ne


40/265

bi moglo da se primeni na Luka Dilona.Luk izvadi kljueve. Primetih da na privesku ne visi samo jedan

klju, ve gomila kljueva. Bilo ih je petnaest ili dvadeset. Na momprstenu visila su dva kljua i privezak u obliku ribe. Zapitah se da liprsten sa kljuevima govori nosio o vlasniku.

Samo da uzmem novac, konano izustili.Luk mi otvori suvozaeva vrata. Ja astim. Izvini zbog kola.

Grozno izgledaju, ali izduvni gasovi uglavnom ostaju napolju.Trenutak sam oklevala pre nego to sam ula u stari audi. U

kolima je bilo vrue i zaguljivo, iako je Luk malopre iziao iz njih, asedita su bila meka, plava i upava, ista onakva kakva je baka

imala u svim svojim kolima. Unutranjost je mirisala na Luka. Bio jeto isti onaj miris koji mi je i ostao u seanju od jue kada se nagnuoka meni. To seanje je ponovo izazvalo bockanje u stomaku.

Luk je uao u kola sa druge strane i stao da okree i pritiskadugmie sa istom umenou s kojom je svirao flautu. Ubrzo je krozotvore zastrujao hladni vazduh. Podsetio me je na etvorolisnudetelinu koju sam sauvala. Stresla sam se.

Suvie hladno? Smanjio je hlaenje, i kao da mi ita misli,spustio pogled na detelinu koju sam i dalje drala. Nije tipotrebna.

Dok je vozio unazad po prilaznom putu, spustili detelinu nakontrolnu tablu i zagledah se u nju.

Srea je svima potrebna.Ne i tebi, Di. Uspeh si postigla i bez nje. I te kakav uspeh.

Zastao je na kraju prilaznog puta, spustio prozor i bacio detelinu na

put. Zna li neko lepo mesto gde moemo da odemo na sladoled?Kako si smeo da baci moju sreu?, upitah. I da, znam gde

moemo da odemo na sladoled. Ja zapravo radim uposlastiarnici.

Ba slatko! Luk napravi pauzu. Otmeno neko mesto?Nasmejala sam se sa zadrkom. Nisam odmah shvatila da


41/265

pokuava da bude duhovit.Luk zastenja dok je silazio kolima sa prilaznog puta. Tvoja

nepromiljena opaska me dubokovrea. Pokuavamda budem.

Razvukoh usta u osmeh. Morae vie da se trudi.Primio k znanju. A sada mi kai kako da stignem do te tvojeposlastiarnice.

Ve ide u dobrom pravcu. Nastavi tako jo kilometar i pootprilike. Nalazi se s leve strane.Dejvov led. Ali tisi to ve znao,arne* Prodorno se zagledah u njega, i on mi uzvrati pogled prenego to se ponovo usredsredio na put.

Mislim da sam je video kada sam dolazio, ree on. Seam se

da sam pomislio kako je dan kao stvoren za sladoled.Svakako da je dan bio kao stvoren za sladoled. Zato ne bi bio?

Sinulo mi je da smo bez ijedne izgovorene rei postigli nekakavudan dogovor. On se pretvarao da je normalan, a ja sam sepretvarala da mu verujem. elela sam da mu verujem. Ali nisammogla. Jo nisam bila sigurna u emu se krila njegova neobinost,ali sam se nadala da se ne odnosi na sekire, poveze preko usta iprtljanik kola.

Masni vazduh se u talasima podizao sa asfalta. Vrelina poleglapo kronjama drvea pritiskala je lie. Kretali su se jedinoautomobili koji bi polako protutnjali pored njega dvosmernomulicom. Dan je bio kao stvoren za nerad, jedan od onih letnjih danakoji gue.

Evo nas, nepotrebno rekoh, i Luk skrenu na parking Dejvoveposlastiarnice. Imala sam utisak da sam ve milion puta parkirala

na tom parkingu. Moglo bi se rei da sam ovde mnogo vie nauilanego u koli.

Luk je osmotrio zdepastu betonsku zgradu i parkirao auto ustranjem delu parkinga, u hladu.

Odakle joj nazivDejvov led?U davno doba, kada nije bilo friidera, ljudi su morali da


42/265

kupuju led, pretpostavljam da otuda potie i naziv. Onda led, sadasladoled. Ima smisla, zar ne? To mu dode neka vrsta loginogskoka?

Da li ti se dopada?Pitanje me je iznenadilo. Ne seam se da me je iko ikada pitao

da li mi se neto dopada. Dopada mi se. Zvuac glupo, ali srenasam kada napravim savrenu porciju. Topli slatki u sredini,odgovarajua koliina laga, mrvice koje savreno prianjaju uzsladoled posute odreenim redom Zautala sam, jer je poeo dase smeje. ta je bilo?

Hoe da kae da si ve due vreme perfekcionista?

Oh, zavei, ljutito odbrusih. Hoemo li ve jednom na tajsladoled ili ne?

Ugasio je motor. Moj ton ga naizgled nije povredio.Nikada nisam sreo nikoga ko se tako brzo naljuti kao ti.

Hajdemo, moja ledena kraljice.Nisam ja ledena kraljica, pobunih se, ali ipak izaoh iz kola i

krenuh za njim preko parkinga. Vrelina se dizala sa crne povrine,

prei mi stopala kroz onove cipela. Ali sam zato znatieljna.Izraz Lukovog lica bio jc nedokuiv. Paljivo je krenuo du jedneizvuene linije na parkingu. I ja sam stala na istu liniju i nastavilaiza njega odmorenim koracima poput gimnastiarke, kao da je talinija na parkingu razapeti konopac sa koga svakog asa mogu da sesunovratim u smrt.

Zanima me zato detelina sa etiri lista donosi sreu, upornonastavih. Takoe si rekao da je dobra i za druge stvari. Za koje

druge stvari?Kao hrana za konje?Kretenu. Otkud mu pravo da mi neto nagovesti, a onda moram

da izvlaim rei iz njega. To nije fer.Za ta jo?


43/265

Glas mu je bio potpuno ravan. Za plaenje zmija.Za ta jo?Kao lek od ujeda korpiona.

Za ta jo?Da vidi vile, ree Luk i skoi sa izvuene linije na plonik.Uspeo sam. Zatim me uze za ruku i povue za sobom.Prestani dapametuje i hajdemo na sladoled.

Nisam nameravala da mu dozvolim da se izvue.Zastala sam ispred vrata. Kako ja to pametujem?Pripretio mi je prstom. To volim kod tebe. Ume da slua i

posmatra. Zahvaljujui tome sve ega se prihvati naui da radisavreno, dok se svi ostali upinju da nadglasaju jedni druge. Da li bibila tako ljubazna da bar na trenutak prestane da me zasipapitanjima kako bismo mogli da pojedemo sladoled?

Popustih, iako mi je srce tuklo kao ludo dok me je uvodio urashlaenu unutranjost poslastiarnice. To nije normalno. Nijesvakidanje. Znala sam da bi trebalo istog trenutka trei da sevratini kui, ali zaglibila sam. Zaglibila do gue, kao to bi Luk

rekao.Dok je prouavao ponudu na tabli, rekoh: Nikada ne bih

pomislila da e mi se dopadati ravi momci.Luk me nije pogledao, ali je razvukao usta u iroki osmeh,

najiri tog dana. Nema vie pitanja, sea se? ta je ovde dobro?Pojela sam toliko sladoleda umesto redovnih obroka da sam

mogla da mu odgovorim kao iz puke. okoladni san.

Za ankom je bila Sara Medison, crvenokosa devojka sa lelom uobliku vinske boce, koja je povremeno radila sa mnom. Zagledala seu Luka sa poprilinim zanimanjem. Mogu li da vam pomognem?

Utivo je zatraio dva korneta sa okoladnim snomi Sara, kojaniim nije stavila do znanja da je primetila moje prisustvo, uslunozahvati sladoled, ne prestajui da mu se osmehuje. Oslonila sam se


44/265

o ank i glumila ravnodunost, iako me je strano nervirala.Flertovala je sa svim iole privlanim mukarcima koji bi uli uposlastiarnicu, a Luk se debelo kvalifikovao. Nije u tome bilo nieglinog. Ako je Luk bio vredan truda, onda nee nasesti. Ipak, nisam

odolela da ne pogledam u njegovom pravcu i proverim kakav utisakSari na prenaglaena panja ima na njega. Dok je odbrojavao estnovanica od po jednog dolara, na licu mu je bio isti onaj blagi izraz,kao i uvek, ali nije mi promakao ni nagovetaj onog tajnog osmehatrenutak pre nego to e zakoraiti ka meni.

Ima neto na ramenu. Ovla je preao prstom preko koemog ramena sve do uveta. Srce mi je doslovce silo u pete i u

trenutku sam pomislila da se nikada nee vratiti na svoje mesto.Neno je rekao: Mislim tla sam skinuo to sto je bilo na tvomramenu. Potom se okrenuo ka Sari i uzeo kornete. Zadri kusur.Hajdemo napolje da pojedemo sladoled, Di.

Sara istog asa prestade da se osmehuje, ustro se okrenu kamaini za milkejk i poe da je isti. Pitala sam se da li e uoptepomenuti na dolazak nekog od narednih dana. Ali jo vie me jezanimalo hoe li me Luk ikada vie dodirnuti.

Pokazavi bradom ka vratima, Luk me je ponovo izveo nanepodnoljivu vruinu. Parking mesto pored njegovih kola bilo jeprazno. Seli smo na ivinjak u samom vrhu parkinga. Bilo je gotovoprijatno jesti sladoled u senci proaranoj sunevim zracima.

Imala sam neto na ramenu, a?Luk se osmehnuo i olizao kornet. Prieljkivala si da te neko

spase, zar ne?

Ne moe devojkama raditi takve stvari bez ikakvogupozorenja. Nije fer. Mogla sam da padnem sa stolice.U glasu mu se naziralo samozadovoljstvo. Dopalo ti se?Uarenih obraza sam posmatrala kako se niz kornet slivaju

sjajne kapljice sladoleda. Glupo pitanje.Nov sam u ovome. Nikada nisam pokuao da upranjavam tu


45/265

vrstu vetina. Oduevljen sam to sam neto nauio posmatrajuiribe kako to rade.

Istovremeno sam i elela da mu verujem i nisam.

Ve si imao devojke.Odmahnuo je glavom. Nijedna me nikada nije podstakla da sepopravim. Mogu li da vebam na tebi?

Bila je to beznaajna opaska, ali me je naljutilo to je upotrebioglagol vebati. Nisam elela da se bilo ko obuava na meni. Nemoe.

Uzdahnuo je. Pametna si ti. U redu. Nema nita protiv da seizvesno vreme motam oko tebe? Opinjen sam tobom i elim da

otkrijem zato.Opinjenost je prejak izraz, primetih ja. Biljke opinjavaju

ljude koji se bave hortikulturom. Astronomi su opinjeni zvezdama.Bube opinjavaju uh buboiste. Nisam sigurna da elim da meprouava. Nisam sigurna da mene vredi prouavati.

Luk se zamislio. Svakako da zasluuje da te prouavam.Izuzetna si u svemu to radi. Ne podlee spoljnim uticajima. A

izuzetna si u svemu to radi zato to se trudi. Ne poseduje supermoi. Sve postie napornim radom. Krajnje opinjavajue. Oh,ponovo sam to uradio, zar ne? Ponovo sam te naljutio?

Pokuala sam da mu ne pokaem ta oseam, ali nisam uspela.Nije bio u pravu; nisam bila ljuta. Bila sam razoarana. Ovog putanisam elela da osea strahopotovanje prema meni dok odmeravasve to sam u stanju da uradim. elela sam da neko vidi samomene, ono to me ini onakvom kakva jesam i da ga to opini.

Dojadilo mi je da od ljudi koji nikada nee saznati nita o menisluam koliko sam sjajna i neverovatna. Dopustila sam sebi da sveovo vreme verujem da sam prava ja ona s kojom Luk flertuje, a neona ja koja je predodreena da zavri na omotima CD-ova ispiskovima izuzetnih uenika.

Pobogu, toliko si besna da ak ni ne progovara! Luk se


46/265

pomaknu du ivinjaka da bolje osmotri moje lice. Ovog puta samba zabrljao, zar ne? A ak ni ne zna ta sam kazao.

Mrzela sam kada mi ponestane snage da glasno i jasnoodgovorim, a upravo to mi se sada dogodilo.

Kako je za ime sveta uspeo da me rasplae?Dojadili dojadili su mi ljudi koji mi govore koliko sam

talentovana. Volela bih da budu opinjeni mnome i da samnajnetalentovanija osoba na svetu. Svi koji me pogledaju vide samotu glupu harfu. Niko nikada ne vidi pravu mene.

Luk isprui palac i neno ukloni suzu koja je uspela da umakne.Ne plai, draesna. Samo zahvaljujui tome to stvarno jesi moe

da bude tako dobra u svemu to radi. Ti sebi nikada ne bidozvolila da bude drugaije. To je ono to me opinjava.

Deo mene je prieljkivao da jo malo zadri aku na mom licu,ali su me ponos i sram naterali da je odgurnem. Nisam elela daostavim utisak krhke osobe. Obino ne plaem. Hou da kaem daplaem samo kada se iznerviram. Oseam se tako Upirala sam seda pronaem pravu re i sauvam dostojanstvo.

Neno je kazao: Topi ti se sladoled.Sa olakanjem sam se vratila kornetu. Ni re nismo prozborili

dok nismo pojeli sladoled. Tada rekoh, ne pogledavi ga. Ako si idalje opinjen mnome, dozvoljavam ti da me izvesno vremeprouava. Ali ne elim da budem tvoja praksa.

Hvala ti. Izvukao je kljueve iz stranjeg depa, poloio ih nanogu i pojeo ostatke korneta.

Upitah ga, prethodno ne razmislivi: Je li to klju za sve tajne?

Istog asa sam se uplaila da sam prekrila neizgovoreni sporazumi da e nestati u oblaku dima.

Ali izgleda da ga pitanje nije uznemirilo. Samo se neodreenoosmehnuo i rekao: Moda. Koliko ti kljueva ima?

Dva.Da li to znai da ima i dve tajne?


47/265

Zamislila sam se. Jedan za detelinu na nonom stoiu. I jedanza oseanja koja gajim prema Luku.

Da.

Poigravao se kljuevima. eli li jo jedan?Nisam odgovorila, utke sam gledala kako skida jedan klju sasvog preoptereenog prstena. Bio je to mali, teak, staromodniklju sa mrljom od re na jednoj strani. Osvrnuo se unaokolo kaoda bi nekoga moglo zanimati ta radimo i tutnuo mi gvozdeni kljuu aku. Prislonio mi je usne uz uvo, dah mu je bio topliji od letnjegdana i proaputao:

Evo jo jedne tajne: Ne bih smeo da budem opinjen tobom.

Malo je nedostajalo da usnama oblikuje poljubac. A onda seurno povukao i ustao. Meni se vrtelo u glavi i morala sam dazatvorim oi na trenutak. Spustila sam klju u dep.

Luk je ispruio ruku i pomogao mi da ustanem. Potom ine jeodveo do suvozaevih vrata, zagledan u daljinu i sa zabrinutimizrazom lica.

Pre nego to je zatvorio vrata kola poto sam ula, na trenutak

sam pored Lukovog mirisa i uobiajenog smrada asfalta naDejvovom parkingu, osetila i miris bilja u letnjem vazduhu. Tadasamshvatila da imam treu tajnu koja ide uz moj klju: sve me jevie opkoljavala nekakva opasnost.

Ali nisam se plaila.* * *

Oh, baka je stigla. Virila sam preko komandne table dok je Lukzaustavljao auto na prilaznom putu. Njen belifordtoliko je bletaona podnevnom suncu da nisam mogla da gledam direktno u njega.

Mora da ju je mama pozvala na moj roendan.Roendan? Luk ugasi motor kola. Danas ti je roendan?Zapravo je bio jue, ali danas dobijam tortu.Pokuala sam da ne zvuim providno i upitala:


48/265

Da li bi ostao na torti?Hmmm. Luk je iziao iz kola i zaobiao ih da otvori mola vrata.

Ne bi trebalo. Mada zvui veoma zanimljivo. Hoe li biti prisutna iona tvoja grozna tetka?

Namrtila sam se. Ona je ve ovde. Vraa se kui tek narednenedelje i odmah potom kree na koncertnu turneju.

Ba zgodno.Mrzovoljno se sloih s njim i naglo okrenula, jer mi je panju

privuklo nekakvo kretanje. Bila je to baka koja je upravo izlazila izkola. Ugledala me je istog asa i osmehnula se. Zatim je ponovonestala u kolima.

Luk je bio zbunjen. Zaboravila je tanu?Baka ne nosi tane. Ona nije od te vrste baka. Pre e biti

poklone.Tako je i bilo. Baka se pojavila sa neverovatno malim paketiem

uvijenim u areni papir u jednoj ruci i ogromnim u drugoj.Da li bimogla da uzme jedan, Derdra?

Iskoili iz kola i pohitali da je oslobodim onog veeg. Ne

odvajajui se od mene, Luk se nemirno premetao s noge na noge,poput kakvog vuka.Bako, ovo je Luk, rekoh i sklonih se u stranu.Svirao je na jueranjem takmienju.Luk se skrasio na jednom mestu i formalno pruio ruku. Kako

ste?Baka mu je dozvolila da uzme njenu desnu aku u svoju i da je

poljubi. Taj na prvi pogled neobian gest zapravo je bio i prirodan iprigodan.Vidi li ti ovo, mladiu? Baka je ispruila levu aku sa

srebrnastim prstenom i zlatnom burmom na jo snanom domalomprstu. Luk se neodreeno osmehnuo. Vidim, gospoo.

Namrteno sam ih gledala.


49/265

Baka je gurnula mali paket Luku pod nos i spustila glas kao daa ne stojim pored njega. ta misli da e dobiti od mene za

roendan? I ta ti trai ovde?Zagledala sam se u Luka, jer sam se ponadala da bi mi njegov

odgovor mogao nagovestiti o emu oni to razgovaraju, ali on jeutao i samo gledao baku.

Da ti to sluajno nije palo na pamet.Baka zakorai ka njemu.Podsetila me je na psia koji laje na uspavanog lava.

Samo malo, zaustih ja, iako nisam bila sigurna na koji nainbili uopte mogla da ublaim ovu uvrnutu i naelektrisanu situaciju.

Luk je prenebregao moje rei i ponizno odvratio.

Zadrau se ovde samo kratko, gospoo.Bakin glas je bio otar. Dobro. Vrati se tamo gde ti je mesto.Nisam jedan od njih, rekao je planim glasom.Oseam njihovmiris na tebi. Zaudara na njih!Luk se potom okrenuo ka meni, bezizraajnog izraza lica.

Mislim da neu ostati na torti.Besno sam okrenula baki lea i prekrstila ruke na grudima.Ne

mora da ide. Samo zato to je baka morala da gurne nos u onoto je se ne tie i sve upropasti. Bila sam toliko besna na nju da samse plaila da u kazati neto zbog ega u posle zaaliti. Oseala samnjen prodorni pogled na leima.

Luk ponovo pogleda baku. Mislim da je ovako bolje. Hvala nasladoledu.

Luk. Nisam ak mogla ni da smislim ta bih mu rekla. Kroz

glavu mi je samo prolazilo:prokletstvo, zato svi drugi upravljajumojim ivotom?Nemoj da ide.Nisam umela da protumaim udni izraz na njegovom licu pre

nego to e se vratiti do kola. U narednom trenutku nestali su svidokazi njegovog postojanja. Pored toga to nisam imala pojma zbogega je otiao, nije mi ostavio ni broj svog telefona.


50/265

Mada sam na neki nain nasluivala razlog njegovog odlaska.Ponovo sam se okrenula ka baki, razapeta izmeu besa i oseanjagubitka. Zato, bako?

Ljutito je zurila u put kao da se na njemu zadralo neto odLukovog prisustva, i posle nekoliko trenutaka mi pruila malipoklon. Trebalo bi da otvori ovaj.

Trenutno mi nije do otvaranja poklona.Odluno se osmehnula Bio je to neveseo osmeh koji je

ironinom igrom sluaja podseao na Lukov i pruila mi paketi.Molim te da ga otvori.

Uzdahnula sam, spustila veliki poklon i uzela mali od nje.

Pocepala sam arenu plavu ukrasnu hartiju i nala kutiju za nakit,ali kada sam je otvorila, u njoj osim belog satena nije bilo niega.Upitno sam pogledala baku.

Skinula je prsten bez sjaja, onaj koji je pokazala Luku i spustilaga u kutijicu. Pripadao je mojoj majci, i njenoj baki pre toga. Sadae tvoj. Pretpostavila sam da si dovoljno stara i da bi ti mogao

zatrebati, a sada sam sigurna u to.Ne, meni je bilo potrebno da se Luk vrati na prilazni put i da se

baka bar jednom normalno ponaa. Pogledala sam prsten. Nisamvolela nakit, ali ak i da jesam, ovaj prsten je bio strano ruan.

Ledenim glasom sam rekla: Uh, hvala.Stavi ga, ree baka. Zahvalie mi kasnije. Stavila sam ga na

domali prst desne ake, to je baki izmamilo iskreni osmeh. Hvalati. Odoh sada u kuu da se sklonim sa ove vruine i vidim svojuludu ker i svoju ker spletkaicu. Podigla je veliki paket i zaputila

se ka vratima.Ostala sam napolju, zagledana u prsten na svom prstu. Bila sam

na ivici suza i u tom stanju me je pet minuta kasnije zatekao Dejmskada je zaustavio auto na prilaznom putu. Na istom mestu gde suse malopre nalazila Lukova kola.

Priao mi je i uhvatio me za miice. ta to radi?


51/265

Putam da me guraju tamo-amo.Hajdemo unutra da popriamo o tome.Nema anse. Unutra su Delija, mama i baka. Bolje ne.

Kao da je elela da potvrdi moje rei, kroz kuhinjski prozordopre Delijin glas. Dejms baci pogled na prozor, ali ga odmah vratina mene. U redu. Ali bar se sklonimo u neki hlad?

Na to sam pristala i nas dvoje odosmo u stranje dvorite. Selasam vi podnoje jednog masivnog hrasta i privukla kolena. Debelodeblo me je titilo od pogleda iz kue. Dejms je seo ispred mene,gotovo dodirujui kolenima moja. Jedan dugi trenutak me je samokrajnje ozbiljno gledao. Ovakvog ga nikada nisam videla. Toliko me

e iznenadio da umalo nisam istrtljala sve to se malo pre dogodilo.Ali Dejms je prvi progovorio. Moram neto da ti priznam.Srce mi je preskoilo nekoliko otkucaja. Pomislila sam da ili da

mi kae neto strano. Nisam elela to da ujem, prekriu akamaui ako treba.Nemoj, Dzejmse. Ti si moj najbolji prijatelj.

Meutim, rekao je neto sasvim drugo: Mislim da sammedijum. Usledila je pauza. Sada moe da pone da se smeje.

Ali nemoj dugo. Petnaest sekundi e biti sasvim dovoljno, sve prekotoga bilo bi neotesano i predstavljalo nevericu.Nisam se nasmejala. Verujem ti.Oh. E pa to olakava stvar, zar ne? Dejms baci pogled na

kuu i provue prste kroz kestenjastu kosu. Imaj u vidu da nisamba dobar medijum. Ali primam nagovetaje za koje se kasnijeispostavi da su bili tani. Proimaju me i nekakva udna i oseanjapred svaki neobian dan. To se ne deava esto. Piter kae da se to i

njemu dogaa. Piter je bio Dejmsov stariji brat. Trenutno je nahodoau u Kaliforniji u potrazi za slavom i bogatstvom sa svojomrok grupom. On je bio Dejmsov idol, a i ja sam mislila da je prilinokul Moda jedini izvan porodice, osim Dejmsa, sa kojim sammogla da razgovaram.

Dejms je nekoliko trenutaka grizao usnu pre nego to je


52/265

nastavio. Jueranji dan je bio uvrnut. A i dananji je isti takav.Predoseao sam da u te zatei uznemirenu, pa sam ranije otiao saprakse. ta se deava?

Tog trenutka sam sasvim neoekivano shvatila da je bilo krajnjeglupo to mu od poetka nisam sve govorila. I tako sam muispriala. Preskoila sam delove kada me je Luk dodirivao i ta samoseala kada mi je usnama oeao uvo, ali sam mu zato sve ostalorekla, koliko sam mogla da se setim.

Uzeo je klju koji sam mu pruila, skinuo prsten sa mog prsta istao da ih prouava. I klju i prsten su od gvoa. Zar to nijeudno?

udno ha ha ili uvrnuto udno? Dejms mi ih vrati.Okultno udno.Znai, uvrnuto udno.Dejms se prodorno zagleda u mene. Mani se toga. Ja sam taj

koji je navodno duhovit, zar ne? Posmatrao me je dok sam vraalaprsten na prst i klju u dep. Gvoe bi trebalo da titi od zlihnatprirodnih stvorenja, ako ba eli da se upusti u to maginodruidsko sranje.

Morala sam da ga podbodem. Ako je to magino druidskosranje, kako to da ti zna sve o tome?

ovek mora da ima iroko obrazovanje.Baka je sva u tome, istakoh ja. Veruje u sve te

holistike/prirodne/duhovne stvari. Kosmiko ubre. Jednom mie kazala koje je boje moja aura.

Moja je od tartana, ree Dejms. Uzeo je moju aku u svoje

ispisane i stao odsutno da okree prsten na mom prstu.To me je podsetilo na Lukovu aku na mojoj, neto ranije.Zar je

mogue da dve ake stvaraju tako razliite oseaje?ta je sadetelinom? Onom koju si jutros pomerila? Da li je jo ima?

Za koju sam mislila da sam je pomerila, ispravih ga ja ipotvrdno klimnuh. Prebacila sam teinu s jedne noge na drugu


53/265

kako bih mogla da je izvadim iz depa.Pomeri je.Zagledah se u njega.

Ako ne moe da je pomeri, kao to kae, onda se neepomeriti, i nee vie morati da brine zbog toga, je li tako? Ali akose pomeri E pa, onda si nakaza. Dejms razvue usta u osmeh.Uze blago zgnjeenu detelinu sa mog prsta i spusti je u retku travuu podnoju drveta. Pomeri se, pomeri, magina detelino.

Glupo se oseam. Zaista sam se glupo oseala. Liili smo nadvoje klinaca nagnutih nad spiritualistikom tablom. Istovremenosmo se nadali da e se desiti neto udno to e nam dokazati da je

svet tajanstveno mesto i oajniki prieljkivali da se nita needogoditi to bi, pak, predstavljalo potvrdu da je svet bezbedan i dau njemu nema udovita. Savila sam prste kao to sam to i jutrosuinila i obrazovala prihvatilite za detelinu. Doi, detelino.

Povetarac je poljubio znoj na mom elu. Detelina se dokotrljalau moju aku.

Dejms je zatvorio oi. Sav sam se sledio.

Nisam ja, povetarac je to uradio.Bio je to samo povetarac.On odmahnu glavom i ponovo otvori oi. Uvek se stresem odhladnoe kada me spopadne neko od mojih udnih oseanja, a sadame je zapahnula gleerska hladnoa. Toliko je bilo uvrnuto to to siuradila. Ponovi. Uverie se. Neka ti moja noga poslui kao zaklonod povetarca.

Uzela sam detelinu i spustila je u senku njegove noge. Ponovosam skupila prste i jedva ujno rekla:

Doi, detelino. Detelina i nekoliko drugih listova zautae ipojurie preko tla u moju aku. Za prste mi se zalepila itava zbirkasasuenog lia u bojama leta.

Telekineza. Dejmsov glas bio je tih poput utanja lia, akada sam ga pogledala, primetila sam da su mu se preplanule nogenajeile. Svet mi sada izgleda mnogo zanimljiviji.


54/265

To jest, nije vie bio tako obian.

4

Utorak i sreda su se razvukli kao gladna godina. Dejms je

svraao, ali nije on bio taj koga sam elela da vidim. Moda sam ustanju da pomeram kaike pomou misli i da nateram detelinu daedri poput siunih brodia preko nonog sroia, ali nisam mogla

da vratim ono to je baka oterala. Niti sam mogla da potisnemglasi koji mi je govorio da ga uopte nije bilo teko oterati.

Derdra, ve danima nisi vebala.Mama je otvorila vrata mojesobe i namrtila se. Leala sam na leima i prouavala tavanicu doke tehno CD, koji mi je Dejms poklonio za roendan, drmao sve

ravne povrine u sobi u ritmu basove linije. Mama iskljui stereo.Nisam znala da voli tu vrstu muzike.

Sada volim. Moda je moj odgovor zvuao jogunasto, ali jezapravo bio iskren. Nikada ranije nisam sluala tehno, ali bila sampoput sunera za dobru muziku svake vrste. Monotono udaranje

sa traka savreno je odgovaralo onome to se dogaalo u mojojglavi.Nije postojao apsolutno nikakav razlog za proticanjevremena.

Mama irom otvori vrata. Ne duri se. Do

Megi Stifvater - Vilina Sonata

Documents

Transcript of Megi Stifvater - Vilina Sonata