Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

Marijan Krivak

Što je to filozofija?Uz metafiziku zbiljske sreće

UvodPi ta nje se či ni ko li ko iz liš nim i poz na tim to li ko i uza lud nim i bes pot reb nim: »Što je to – fi lo zo fi ja?« Pi ta li

su se o to mu mno gi. Da ni su i mno gi od go vo ri. Ne ki su od njih os ta li za pi sa ni u ve li koj Knji zi s ime nom – Po vi jest fi lo zo fi je.

No, je li ovo pi ta nje da nas ko li ko poz na to to li ko i iz liš no? Ili je, pak, zaoš tre ni je ka za no, sas vim bes pot reb no i uza lud no? Na rav no, pod ovi me da nas ra zu mi jem »sta nje stva ri« ko je se ra zot kri va kao bes pu će glo ba li zi ra nog svjet­skog po ret ka vi so ko raz vi je nog ka pi ta liz ma. Zvao se on »kul tur nom lo gi kom kas nog ka pi ta liz ma«, do bom pre do mi­na ci je in for ma cij sko­ko mu ni ka cij ske ci vi li za ci je, mož da »teh nos fe rom«, ili »sklo pom struk tu ra mrež nih mat ri ca« – jed no je iz vjes no. A to je da, u tom sklo pu, fi lo zo fi ja vi še ne ma svo je ga mjes ta. Da pa če, či ni se da je ta »lju bav spram mud ros ti«, ili pak dov r še ni »znan stve ni sus tav ap so lut nog zna nja«, neš to što pri pa da ne ko me dav nom ar haič nom pros tor­vre me nu.

Ko me tre ba još – i zaš to? – neš to po put fi lo zo fi je? U do ba prog ra mi ra nog pro jek ta pred vi dljive bu duć nos ti – a što su ga iz gra di li sus ta vi si gur nos nog po li tič kog svjet skog po ret ka, te glo bal no um re že na oli gar hij ska, kor po ra tiv na neo li be ral na sre­diš ta mo ći ka pi ta la – pi ta nje o fi lo zo fi ji či ni se te ro ris tič kim. Tero­ris tič kim? Zaš to? Pa up ra vo sto ga što ta ko vo pi ta nje pred stav lja »zu ja nje u uši ma«, »šum u ka na lu« glat ko fun kcio ni ra ju će ko­mu ni ka ci je. Jer... zaš to bis mo uop će raz­go va ra li, kad ta ko dob ro ko mu ni ci ra mo? S (fi lo zof skim) teo ro ris ti ma se ne ra z­go va ra, s nji ma se ko mu ni ci ra... i to pu tem pro je ka ta i pro jek ti la.1 Pro je kt za njih bi bio neš to što se zo ve »druš tvo zna nja«, a pro jek til pri­la god ba ne če mu što se ideo loš kom flos ku lom »izvr snos ti« prila­go đu je tzv. »tr žiš tu ra da«! (No iza če ga sto ji la ten tna nam je ra da – ne moć na odaz va ti se tim im pe ra ti vi ma – fi lo zo fi ja sa ma us tuk ne.) No, jed no je pre sud no pi ta nje ko je nas ov dje za ni ma ono – sre će. Nai me, ka ko dos pje ti do is tin ske sre će? Do ono ga što se u pro dub lje ni jem ver bal nom iz ri ča ju zo ve i – bla žen stvo. Gr ci ta kav tre nu tak is pu nje nos ti nav las ti ta bi ća na zi va ju εὐδαιμονία. Pa ka ko dos pje ti do eu daj mo ni je, ko lok vi jal ni je, ono ga što se ću­ti i ži vi – sre ćom? Jer, sre ća je neš to oko če ga vri je di uz nas to ja ti. U to me će se slo ži ti ka ko fi lo zo fi ta ko i »ne­fi lo zo fi«. Je di no što će tu sre ću druk či je de fi ni ra ti. Up ra vo će nam fi lo zof sko od re đe­nje sre će, si gu ran sam, po mo ći da da de mo od go vor na po čet ku pos tav lje no pi ta nje: »Što je to – fi lo zo fi ja?«

1 Ove će ter mi ne ra bi ti Ja cques Der ri da u svo me pro ro čan skom tek stu o »apo ka lip si bez kra ja«. Svi jet se ta ko pret va ra iz pro jek ta u pro jek ti le. Vi di: Ja cques Der ri da, »No Apocalypse, Not Now (fu ll speed ahead, seven mis si les, se ven mis si ves)«, Diac ri ti cs, Vol. 14, br. 2/1984, lje to.

Na pu tu od go va ra nja na nje ga (a mož da će se ustvr di ti da sve i jest tek »na pu tu«?!) ra z­­go va ra mo će mo s ne ki ma za ko je dr ži m(o) da nam mo gu po mo ći. Up ra vo će nas raz go vor, λόγος us mje ri ti pre ma mjes tu gdje će mo tra ži ti od go vor na ovo – sa da to već iz ri jekom nag la ša vam! –

1

Studije i ogledi

jedi no is tin sko pi ta nje, što je to fi lo zo fi ja? Ono se, sa da, već preob li ku je, u pi ta nje: što je to sre ća? Nis mo ta ko da le ko ni ti od ko nač nog pi ta nja o naj važ ni je mu za naš op sta nak, što je to ži vot? Sre tan ži vot!?

2

Me fis to fe lov ski pi ta nje ne pos to ja nja vi še ni kak ve bîti iz van pu ke po jav nos ti u sag le da va nju svi je ta oko nas – a što kada više nema ništa »iza« – pos tav lja ci je lom svo jom naj no vi jom knji gom Žar ko Paić. Vi di: Ž. Paić, Doba oligarhije. Od in for ma cij ske eko no mi je do po li ti ke do ga đa ja, Lit te ris, Zag reb 2017.

Am bi cioz no? Preu zet no? Pre ten cioz­no? Da, na rav no... ali je di no je na taj na čin mo gu će dop ri je ti do živ lje nja is pu nje nog smis lom, u do ba »ka da vi še ne ma ni čeg iza«.2

Was ist das – die Phi lo sop hie?Nje mač kim je zi kom is tak nu to pi ta nje, ipak će pro go vo ri ti – gr čki. Nai me, po mno gi ma

naj ve ći fi lo zof 20. sto lje ća, Mar tin Hei deg ger na taj će na čin pris tu pi ti pre važ nom upi tu o »štos tvu« fi lo zo fi je. U ni zu nje go vih spi sa dru ge po lo vi ce proš lo ga vi je ka, je dan se ek spli cit no ba vi na ma na­jin te re san tni jim pi ta njem. τί ἐστιν – φιλοσοφία? Štos tvo tra že nog pred me ta mo ra nas ta vi ti ta mo gdje su ga os ta vi li sta ri Gr ci. I to od He rak li ta i Par me ni da, pa sve do Pla to na i Aris to te la. Dak le, kre­će mo na sta no vi ti put. Kad ka že mo »put«, zap ra vo mis li mo na me to du. No, ka ko dos pje ti u fi lo zo­fi ju? Me to da, tj. taj put ulas ka u »stvar sàmu« od nas tra ži da ne tek pu ko go vo ri mo o fi lo zo fi ji, već da se nas ta ni mo u njoj sàmoj. Da – »fi lo zo fi ra mo«... Već nam sàma ta nam je ra pred sta vlja po teš­ko ću u sou ča va nju s oko li nom ko ja je nes klo na ta ko ne če mu, tj. »fi lo zo fi ra nju«. Jer, svi ma nam je zna no ko lok vi jal no ot re sa nje u ve zi s oni me što se od no si na pra zan, ne sad r ža jan go vor, a za ko ji mni je nje ima pe jo ra tiv ni na ziv fi lo zo fi ra nja.

No, Heideg ge ro vo je pi ta nje ono što se ti če nas sàmih, i to bit no. Ipak ov dje se ne ra di o pu koj afek­ci ji.3 Fi lo zo fi ja je obič no neš to što se do vo di u sve zu s ra zu mom, te u vi šoj in stan ci ji s umom. (O to me nas pou ča va nje mač ki kla­sič ni idea li zam.) Dak le, tre ba mo pre bi va ti u fi lo zo fi ji. Pre bi va ti, pak, mo že mo ta mo je di no na taj na čin da oda be re mo is pra van put u nju. Taj put jest me to da.4 Put već le ži iz rav no pred na ma, re ći će Hei deg ger. On vo di u gr čki am bi je nt fi lo zo fi je. Os luš nimo ka ko Gr ci na zi va ju pred met na šeg in te re sa: φιλοσοφία. Izvor na bit na še za pad noeu rop ske po vi jes ti vo di nas pre ma egzis ten ci ji gr čko ga du ha. Jest... fi lo zo fi ja je eu ro po cen trič na. U svom po vi­jes nom kre ta nju to ne smi je mo za ne ma ri ti. Ka da da nas spo mi­nje mo to tal nu pre do mi na ci ju znan stve nog pog le da na svi jet – um no go me, pak, pre dod re đe nog teh nos fe rom – ne smi je mo smet nu ti s uma da zna nos ti ni ka da ne bi pos tig le to što je su da im ni je pret ho di la i u to mu pred nja či la fi lo zo fi ja. (Una toč to mu što nam taj iz ri jek da nas zvu či ar haič no.) No dok zna nost da nas ko mu ni ci ra, fi lo zo fi ja je ona ko ja se pre da je raz­go vo ru. Raz go vor s miš lje njem gr čko ga du ha os nov ni je pre duvjet ispi ti va nja »štos tva« fi lo zo fi je.

* * *Kad ka že mo ή φιλοσοφία to nam omo gu ću je slo bo du raz go vo ra s po vi jes nom pre da jom.

Ta ko smo ime no va li neš to o če mu že li mo saz na ti što ono jest.

τί ἐστιν u ve zi s fi lo zo fi jom pi ta nje je što su ga već bi li raz vi ja li Sok rat, Pla ton i Aris to tel. Pla ton, re ci­mo, pi ta nje »štostva« vi di u ide ji. No, na rav no ni ti sa ma »ide ja« ni je neš to sa mo ra zum lji vo.5 Ipak, pi ta ju ći na taj na čin, na la zi mo se u ok ruž ju gr ko ga du ha. Od go vor na pi ta nje: Što je to fi lo zo fija?, ima de gr čko is ho diš te. Ka da Hei deg ger go vo ri o tom is ho diš tu on će raz vi ti i dis ku rs o po vi jes ti, ko ja se raz li ku je od his to ri je.

3 O to mu će An dre Gi de iz re ći poz na tu »C’est avec les beaux sen ti men ts que l’on fait la mau vai se lit téra tu re«. Iz ri jek na vo di Hei deg ger iz Gi deo ve knji ge o Dos to jev skom, Pa riz 1923.

4 Ni je zgo re ga ov dje jed nos tav no pod sje ti ti na spis ko ji sto ji na po če ci ma tzv. »za pad ne me ta fi zi ke sub jek tiv nos ti«, tj. Des car te so vu Ras pra vu o me to di. (Le Dis cou rs de la métho de), još iz 1637.

5

Na ziv tog as pek ta Pla to no ve mis li ni je mo de ran i ni je iz dvojen iz od re đe nih di ja lo ga iz me đu mo der nih znan stve ni ka. Ter min se ko ris ti ba rem to li ko dav no ko li ko ga upot reb lja na Dio gen Laer ti je ko ji ga na zi va (Pla to no vom) teo ri jom Ide ja. Πλάτων ἐν τῇ περὶ τῶν ἰδεῶν ὑπολήψει..., »Pla to«. Li ves of Emi ne nt Phi lo ­sophers. Book III. p. Pa rag ra ph 15. Preuzeto s Wikipedije 22. sr pnja 2017.

2

Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

Ukrat ko sa ži maju ći, mog li bis mo re ći da se ono hi­sto rij sko od no si na pre do ča va nje i iz no še nje na vid je lo »ne če ga kao ne če ga«, dok se po vi jes nost od no si na do ga đaj nost. »His to­ri ja je is tra ži va nje po vi jes ti«.6 Ka te go ri ja »do ga đa ja« (ili kod Hei deg ge ra zgo de, Ereig nis) bi ti će važ nom da dalj nje is tra ži va­nje to ga ka ko da nas mo že mo ra zum je ti fi lo zo fi ju. Ka da pro miš­lja mo na še ini ci jal no pi ta nje, ono se po ka zu je po vi jes nim. Hei­deg ger će re ći da se ra di o »po vi jes nom pi ta nju na šeg za pad no­ ­eu rop skog op stan ka«.7 Jer, ra di se o bîti. Pi ta nje o bîti, nai me, pos tav lja se on da ka da vi še nis mo si gur ni u neš to. Taj se upit po ka zu je sud bin skim i za od go vor na jed na ko pi ta nje o fi lo zo fi ji što si ga pos tav lja ju Gil les De leu ze i Fe lix Guat ta ri na po čet ku svo jeg is pi ti va nja.8 Zna či: fi lo zo fi ja mo ra pos ta ti dvoj be nom. Iako već ima mo ne ko »pre d­ra zu mi je va nje« (Hei deg ger) fi lo zo fi je, mi ga mo ra mo is pi ta ti po vi jes no. Eti mo lo gi ja nam ka zu je da je to ono »pre ma, dak le, po vi jes ti zna no i op stoj no«. Gr čka nam ri ječ φιλοσοφία po ka zu je gdje stvar sàma pre d­le ži. Slu ša mo jezik ri je či. Slu ša mo nje zin λεγείν, tj. iz rav no iz la ga nje.

Pr vi ko ji spo mi nje ri ječ »fi lo zof« bio je He rak lit Mrač­ni, Efe ža nin (u to mu se sla žu i Hei deg ger i De leu ze.) Ovaj Fi lo­zof go vo ri da Jed no jest Sve. I na da lje, da bi tak sa bi re bi će u ono me što bi će jest. Bi tak je sa bi ra liš te – λόγος. Me đu tim, sàmo to bi jaše Gr ci ma naj čud ni je. Otu da do la zi do ču đe nja, θαυμάζειν kao praiz vo ra sa me fi lo zo fi je. (Ka ko će re ći i hr vat ski pjes nik za svo je su put ni ke, tj. pjes ni ke, da su oni »ču đe nje u svi je tu« [A. B. Šimić], to is to va ži i za nas ta nak fi lo zo fi je. Hei deg ge ro vo će »maj stor stvo« u miš lje nju sli je di ti tu li ni ju.) Po naj vi še će to bi ti po ve za no uz nje gov spis Iz vor um jet nič kog dje la.9

Bi tak um jet nič kog dje la, nai me, is ti je onaj »bi tak fi lo­zo fi je«. I fi lo zof i um jet nik, po naj već ma pjes nik, pri bi va ju u bli zi­ni is ti ne bit ka. Unu tar pri je po ra iz me đu zem lje i svi je ta de ša va se ova, »ero tič ka« me đuig ra. Eros je taj ko ji žu di i zna za svo ju žud nju. Odat le i Hei deg ger go vo ri da su He rak lit i Par menid mis lio ci u skla du s lo go som. Na ne ki su na čin i »maj sto ri« kod ko jih se tre ba nau ča va ti.10 Bi tak is ti ne iz vi re kroz »se be­u­dje lo pos tav lja nje«.

»Is ti na kao nes kri ve nost zap ra vo je bit ni do ga đaj sva­kog mo gu ćeg na zem lji ute me lje nog svi je ta«.11 Po put A. B. Šimi­ća, i Hei deg ger će bi ti sta va da pjes nič ki sta nu je čov jek... Bi va nje u skla du s lo go som od li ka je He rak li ta i Par me ni da. No pr vi ko ji dois ta go vo ri iz fi lo zo fi je jest Pla ton. Nje go va se ιδεά, kao te melj­no pi ta nja sàma, kod Aris to te la prem ješ ta u ono što stal no zbo­ri/pita: ‘ti to on’, što je bi će, ko jem pi ta nju stre mi fi lo zo fi ja. Kod Aris to te la se ra di o ἐνέργεια (ener gi ji), ko ja se us mje ra va u nje zi­nu pre sud nu fun kci ju. Jer, re ći će Hei deg ger, fi lo zo fi ja je, zap ra­vo, da va nje mje re. Ona je teoret sko zna nje, kao vr sta mje ro dav­nos ti ko ja je spo sob na pro mat ra ti bi će s ob zi rom na ono što ono jest, uko li ko jest bi će. Ona, tj. fi lo zo fi ja ta ko os ta je is tom, jer su i prom je ne jam stvo srod nos ti u is tom. Ov dje na la zi mo jed nu za jed nič ku toč ku s De leu zeom i nje go vom fi lo zo fi jom is ka za­nom u nas lo vu knji ge Raz li ka i po nav lja nje.12

6 Mar tin Hei deg ger, »Što je to – fi lo zo fi ja?«, u: M. Hei deg ger, Kraj fi lo zo fi je i za da ća miš lje nja. Ras pra ve i član ci, Nap ri jed, Zag reb 1996, bi lješ ka na str. 268.

7 M. Hei deg ger, »Što je to – fi lo zo fi ja?«, str. 268.

8 Vi di: Gil les De leu ze&Fe lix Guat ta ri, Qu’est­ce que la phi lo sop hie?, Édi tio ns de Mi nuit, Pa ris 1991. Vi di i hr vat ski pri je vod: Što je fi lo zo fi ja?, u: Tre ći prog ram Hr vat skog ra di ja, 1993, 40, str. [11]-39. »Pi ta nje Što je fi lo zo fi ja? mož da je mo gu će pos ta vi ti sa mo pre kas no, u sta ros ti, kad saz re tre nu tak da se go vo ri kon kret no«, str. 11.

9 Vi di: M. Hei deg ger, Iz vor um jet nič kog dje la, AGM, Zag reb 2010.

10

O po se bič nom, nav las ti tom »maj stor stvu« Mar ti na Hei deg ge ra, kao i pot re bi nau ko va nja fi lo zo fi je kod nje ga (kao i kod De leu zea) pi še hr vat ski fi lo zof Go ran Starčević. Vi di: G. Starčević, »Maj stor stvo kao iz vor miš lje nja i um jet nos ti«, u: is ti, Bi jeg i po bu na. Og le di o na puš te nom svi je tu, Lit te ris, Zag reb 2014.

11 G. Starčević, »Maj stor stvo kao iz vor miš lje nja i um jet nos ti«, str. 359.

12

Vi di Žil De lez, Raz li ka i po nav lja nje, pre veo s fran cus kog Ivan Milenković. Fe don, Beog rad 2009.

3

Studije i ogledi

* * *Od go vor na pi ta nje što je fi lo zo fi ja, mo že bi ti tek »fi lo­

zo fi ra ju ći od go vor«. Hei deg ger će re ći da uvod u fi lo zo fi ju za po­či nje on da uko li ko sa mi­u­se be­sa me uno si mo fi lo zo firanje. Ovo se de ša va kroz raz go vor. Le gein pos ta je dia le ges thai sa svim pret ho de ćim nam mis lio ci ma ko ji se na zi va ju fi lo zo fi ma (ali to i zbilj ski je su). Gdje po či nje taj ra z­go vor? Ta mo gdje se ra di o »bit ku bi ća«. Ra di se o svo jev r snom od go va ra nju sa mo me bit ku bi ća. No, ov dje do la zi mo do jed nog ključ nog mjes ta za naš in te­res oko po ku ša ja de fi ni ra nja to ga što jest fi lo zo fi ja. Nai me, »ako nas od­go va ra nje usre ću je«, on da tek u pra vo me smis lu od go va­ra mo na nam je ra va no pi ta nje. Dak le, sre ća... Fi lo zo fi ja stre mi sreći. Sa mo sre tan čov jek mo že bi ti fi lo zo fom. Pris va ja nje i preob ra ža­va nje pre daj nog mo ra bi ti pra će no os je ća jem – sre će! Pos ljednje pog lav lje i zak lju čak ovo ga ra da pra tit će ka ko to stva ri sto je s tzv. »me ta fi zi kom stvar ne sre će« Alai na Ba dioua.13 Već će Pla­ton re ći: is tin ski je sre tan onaj ko ji ži vi pod zna kom ide je. Bi ti, pak, sre tan zna či od go va ra ti bit ku bi ća. Za Hei deg ge ra je to nep ri je­por no. No, ri jet ko se oda zi va mo na tu do su du od stra ne bit ka. Za po ku šaj od go va ra nja na na še ini ci jal no pi ta nje o »štos tvu« fi lo zo fi je mo ra mo us ta no vi ti nje zi nu raz li ku u mo guć nos ti pri­stu pu is ti ni od to li ko vla da ju će pa ra dig me zna nos ti.

»Zna nost ni je iz vor no do ga đa nje is ti ne, ne go je svag da iz grad nja već ot vo re nog pod ruč ja... što se u ok ruž ju tog područ­ja po ka zu je mo gu će i nuž no is prav nim. Ka da i ako ne ka zna nost pov rh onog is prav nog do đe do is ti ne, a to zna či do bit nog ras­kri va nja bi ća kao tak vog, tad je ona fi lo zo fi ja«14 (is tak nuo au tor).

Dak le, zna nost ni je iz vor no do ga đa nje is ti ne, već ne ka iz grad nja onog već ot vo re nog. Fi lo zo fi ja, na sup rot to mu, od govara bit ku bi ća. Neš to slu ša mo, to ču je mo ili pre šu ću je mo, ali se ra di up ra vo o to mu – o bit ku bi ća. Jer, to nam je »do su đe no« kao pri­vi le gi ra nim bi ći ma ko ji raz go va ra mo s nji me o sve mu. To sve, pak jest »glas bi tak« ko ji nas po zi va na od go vor. ή φιλοσοφία je up ra­vo is pu nje no od go va ra nje, tj. ra z­go va ra nje. Hei deg ger ka zu je da nas bi tak sàm zo ve k se bi, a mi smo na dis po zi ci ji to me bit ku bića. Ka ko bis mo dois ta pos tig li ono što se zo ve us kla đe no (ἁρμονία) mo ra mo ga ču ti u ok ruž ju ne kog ugo đa ja. Nai me, sluša nje ima pri mat nad go vo re njem u Hei deg ge ro voj »fi lo zo fi ji je zi ka«.15

Ka ko da nas pre poz na je mo, ču je mo go vor što nam ga do su đu je fi lo zo fi ja? Ta ko da pre poz na mo ugo đaj u ko jem se taj ra z­go vor iz me đu bit ka bi ća i nas zbi va. Jer, ka ko fi lo zof pris tu pa svi je tu? Po put pjes ni ka... Sli je de ći Pla to na, Hei deg ger će re ći da je fi lo zo fu svoj stve no ču đe nje, ali po ve za no sa straš ću (παθος) što je os no va sva kog fi lo zof skog po la ziš ta. Mog li bis mo re ći da je fi lo zo fi ja neiz lje či va bo lest (kod Hei deg ge ra »bo les ti­na­smrt«) ko ja pro ži ma ci je lo na še bi će uko li ko još jes mo – lju di. Sva obe­s traš će nost ko mu ni ka ci je di gi tal nim gad ge ti ma, a ko ju nam je da nas nam ri je la obu ze tost teh nos fe rom, sve naš vi še od vo di pre ma um jet noj in te li gen ci ji i ži vo tu, a če mu fi lo zo fi ja, us tva ri, vi še i ne tre ba. Ako iz gu bi mo (dječ ju, tj. gr čku) ra doz na lost, gu­bi mo i sàm smi sao za fi lo zo fi ju. A to mu će kod Hei deg ge ra bi ti ri je či od sa mih po če ta ka nje go va miš lje nja od Bit ka i vre me na.16

13 Vi di: Alain Ba diou, Métap hysique du bon heur réel, PUF, Pa riz 2015, kao i hr vat ski pri je vod An to nie Banović i Do ro tee-Do re He ld: A. Ba diou, Meta fi zi ka stvar ne sre će, Mul ti me di jal ni in sti tut, Zag reb 2016.

14 M. Hei deg ger, Iz vor um jet nič kog dje la, str. 105.

15 U to mu po naj već ma sli je dim opis Hei deg ge ro ve po zi ci je što ju je u tom smis lu pos ta vio N. Miščević u svo joj sjaj noj stu di ji, Fi lo zo fi ja je zi ka. Vi di: Ne nad Miščević, Fi lo zo fi ja je zi ka, Nap ri jed, Zag reb 1981.

16 M. Hei deg ger, Sein und Zeit, Max Nie meyer Ver lag, Tübin gen 151979.

4

Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

»Ču đe nje pro dah nju je« sva ki ko rak fi lo zo fi je. Ka ko da nas još oču va ti smi sao u na šoj eg zis ten ci ji? Ta ko da ču đe njem us tra je mo pri se bi ko je nam je di no jam či pris tu pa nje sa mo me »bit ku bi ća«. Arhaič no? Da, ali ču đe nje je kao strast, i kao ἀρχή, prapo če lo što ga još od Anak si man dra baš ti ni mo kao ono fi lo zo fij sko sàmo. Ako od go va ra mo na pi ta nje, što jest fi lo zo fi ja, on da je to ne zao bi laz no za sva ko bu du će pi ta nje o smis lu, pa on da i sre ći u ži vo tu.

17 M. Hei deg ger, »Što je to – fi lo zo fi ja?«, str. 279.

18

Za Hei deg ge ra, ki ber ne ti ka ne pru ža mo guć nost dru go ga po čet ka miš lje nja. Ona je tek teh nič ka mo guć nost rea li za ci je me ta fi zič kog bit ka, tj. me ta fi zič ke po vi jes ti svi je ta. Vi di: Žar ko Paić, Uvod no iz la ga nje na ko lok vi ju ča so pi sa TVRĐA – »Na do la ze će miš lje nje: Hei deg ger i De leuze«, od r ža no 29. stu de nog 2102. u DHP u Zag re bu, kao i u: Ž. Paić, Tre ća zem lja. Teh nos fe ra i um jet nost, Lit te ris, Zag reb 2014, str. 162.

19 Is to, str. 163.

20 M. Hei deg ger, »Što je to – fi lo zo fi ja?«, str. 280.

21

Jas no raz li ko va nje iz me đu fi lo zo fi je i miš lje nja bi ti će kod Hei deg ge ra na zoč no tek u kas ni jem spi su, »Kraj fi lo zo fi je i za da ća miš lje nja«, dos tup no u is toi me noj knji zi na hr vat sko me. Vi di: M. Hei deg ger, Kraj fi lo zo fi je i za daća miš lje nja, str. 399-416. Fi lo zo fi ja je dov r še na na kra ju me ta fi zi ke, dok miš lje nje oz na ča va no vi po če tak (die neue An fa ng) na kon tog kra ja ko ji me ula zi mo u do ga đaj nost bit ka u smis lu poi ma nja bit ka kao zgo de – Er-eig nis. Vi di i u: G. Starčević, »Maj stor stvo kao iz vor miš lje nja i um jet nos ti«.

Na da lje, sa mo ako strast shva ti mo ne psi ho loš ki ne­go kao ose bu jan ugo đaj, mo že mo pob li že oz na či ti ču đe nje kao iz vor fi lo zo fi ra nja. Hei deg ger će re ći da no vo do ba fi lo zo fi je za­po či nje od Des car te sa. Nje ga vi še ne za ni ma pu ko τι το ον, dak le biće uko li ko ono jest. On se pi ta o is tin skom bi ću u smis lu ens cer tum. Tu pri sus tvu je mo ugo đa ju sum nje kao ono me što po ti­če na fi lo zo fi ju. Nas pram iz vjes nos ti kao bîti, sum nja je ono što nas uz ne mi ru je u bîti na še ga bi ća. Sum nja je po zi tiv ni pris ta nak uz iz vjes nost. Ov dje za po či nje tzv. »zapad na fi lo zo fi ja sub jek ti­vi te ta«. Njo me je na ne ki na čin za bo rav ljen sta rog r čki prius fi lo­zo fi je. Ens qua ens se iz ned voj be nos ti co gi to er go sum iz da je za čov je kov ego, sub je kt. No, kak vo je, us tva ri na še da naš nje miš­lje nje? Hei deg ger ka zu je da ono »još ni je naš lo svoj jed noz nač ni put«.17 Mi je ša ju se u nje mu dvoj ba i zdvoj nost, s jed ne stra ne, a s dru ge, »sli je pa bje so muč no st«. Um je da nas ta ko ugo đen da vje ru je tek u lo gič ko­ma te ma tič ku raz lož nost svo jih na če la i pra­vi la. Tu je i ona raz li ka, zap ra vo sve dub lji jaz, ko ji pos to ji iz me­đu aktual ne zna nos ti i ono ga što je, naiz gled, »neš to proš lo« po put fi lo zo fi je.

Me đu tim, za Hei deg ge ra je fi lo zo fi ja neš to što se shva ća po vi jes no kao epo hal ni na ba čaj mo guć nos ti čov je ka. To je neš to ljud sko. Ne fi lo zo fi ra ju ni Bog ni ti ži vo ti nja. Još ma nje je to mo gu će stro ju u ok vi ru ra čun skog miš lje nja zna nos ti.18 Po­znat je (i vr lo uv jer ljiv!) nje gov stav: »Zna nos ti ne mis le«. Ona tek kon strui ra ju ki ber ne tič ka sta nja na os no vi in for ma ci je.19

* * *

Vra ti mo se na šem te melj nom pi ta nju. Na ko ji na čin fi lo zo fi ja je st? Hei deg ge rov je od go vor da se ra di o na či nu od go­va ra nja ko ji se oda zi va na glas bit ka. To je, pak, od go va ra nje – ne ki go vor. »Go vor je u služ bi je zi ka«20 Me đu tim, da naš nja je pre dod žba o je zi ku otu đe na od gr čkog is kus tva go vo ra. Što na­ma da naš nji ma znače lo gos i le gein? Sko ro pa niš ta... jer go vor uzi ma mo in stru men tal no, tek kao sred stvo je zič nog iz ra ža vanja. Vr lo smo da le ko od one Hei deg ge ro ve da je je zi ku bit u ka zi va ju­ćem po ka zi va nju is ti ne bit ka. Iz sve ga ka za nog mo že se zak lju či­ti to da da naš nji jezik vi še ne mo že bi ti miš lje nje.

Što iz sve ga to ga proiz la zi? Ne mo že mo se vra ti ti prvo­bit noj, gr čkoj bi ti lo go sa. To mo že tek fi lo zo fi ja. A fi lo zo fi ja je ov dje, kod ve li kog »maj sto ra miš lje nja« – kako ga na zi va G. Starčević – oz na če no od­go va ra nje, od li ko va ni na čin ka zi va nja.21 Od go­vor na pi ta nje, što je fi lo zo fi ja vo di kroz raz­go vor, za ko ji smo već rek li da ne ma ni ka ko ve ve ze s oni me što se da nas na zi va ko mu ni ka ci jom u svr hu raz mje ne in for ma ci ja. Fi lo zo fi ji – ili, sa­da već, miš lje nju! – nav las ti to je to da se ras pra vi od nos miš lje­nja i pjes niš tva. Fi lo zo fi ja još uvi jek dr ži ve zu s oni me Den ken,

5

Studije i ogledi

dok je dru gi na čin na zo vi, »miš lje nja«, Rec hnen, ve zan uz pla ni­ra nje, ra ču na nje, kon struk ci ju.

Maj stor fi lo zo fi je, maj stor miš lje nja, ta ko đer i maj stor is ti ne onaj je je di ni ko ji mo že da ti od go vor na pi ta nje: što je to – fi lo zo fi ja? Kas ni je će mo vid je ti ko li ko sa mo du gu ju Ba diouo ve »ge ne rič ke pro ce du re is ti ne« ono me što ka že Hei deg ger na sa­mo me kraju svo je ga spi sa, na vo de ći Aris to te la iz Me ta fi zi ke! »Bi će­bi tak po jav lju je se vi šes tru ko«.22 τὸ ὂν λέγεται πολλαχῶς oz na ka je ži vo ta fi lo zo fi je, ako je ona da nas još uop će mo gu ća. Fi lo zo fi ja da nas mo že bi ti još do ga đaj ko ji se smješ ta u mo guć­nost »ot vo re nos ti dru ge po vi jes ti«. Ci je la je po vi jest suv re me ne po li tič ke fi lo zo fi je ve za na uz pi ta nje i po jam do ga đa ja. Nju či ne spo­me nu ti Ba diou, Ži žek, De leu ze, čak i Baud ril la rd... svi oni, pak, po dos ta du gu ju onoj bor be noj fi lo zo fi ji me si jan sko ga događa ja baš ti nje noj u um jet nič ko­fi lo zo fij skom ero su Wal te ra Be nja mi na. Ne dos ta je nam smi sao... ne dos ta je nam ono »zaš to«... ne dos ta je nam ono ljud sko sàmo. Iz vor ni je is ku ša va nje bîti čov je ka mo gu­će je sa mo ako vra ti mo smi sao ono me što se na zi va fi lo zo fi ja, a za Hei deg ge ra je to – za da ća miš lje nja.

Qu’e st-ce que la phi lo sop hie?Nje mač ki fi lo zof ni je os tao je di ni ko ji se u nas lo vu

upi tao o »štos tvu fi lo zo fi je«. Ia ko su se mno gi fi lo zo fi pi ta li o pred me tu svog in te lek tual nog i ljud skog in te re sa, Gil les De leu ze i Fe lix Guat ta ri su svo ju tre ću za jed nič ku knji gu nas lo vi li baš s upi tom: Što je fi lo zo fi ja?23 Tim dje lom po ku ša va ju su mi ra ti sva svo ja nas to ja nja oko fi lo zof skog pri jed lo ga jed nog »ne­fa šis tič kog ži vo ta«. Ve za iz me đu ka pi ta liz ma i shi zof re ni je, nai me, raz r je šu­je se i no vim na či nom poi ma nja i dje lo va nja sa me fi lo zo fi je.24

S Hei deg ge rom, »kao da je sra mo ta mo ra la ući u sa­mu fi lo zo fi ju«.25 Na taj će na čin au to ri ob jas ni ti svu ne la go du ko ja se ve zu je uz ime ve li kog fi lo zo fa na kon nje go va an gaž ma na u NSDP, kao i nje go va pri pa da ju ćeg Rek tor skog go vo ra.26 Ka ko bis mo mog li od go vo ri ti na pi ta nje (»Dak le, pi ta nje je... ») mo ra­mo ste ći ne ko ži vot no is kus tvo. Odveć smo že lje li fi lo zo fi ra ti, ne pi ta ju ći se o to mu »što to je st«. Sta rost se u ži vo tu za DG* pojav lju je raz dob ljem ka da ima mo neog ra ni če nu mo guć nost slo bo de pi sa nja i pro pi ti va nja naj važ ni jih stva ri u ljud sko me živo tu. To vri je di i za fi lo zo fi ju sàmu.

»(F)ilo zo fi ja je umi je će smiš lja nja, ob li ko va nja i proiz­vo đe nja poj mo va«.28 Ova pr va, jed nos tav na de fi ni ci ja što ju auto­ri nu de o sa moj stva ri mog la bi nas za ves ti. »Po jam«, ni je li to ključ ni po jam (Beg ri ff) He ge lo ve fi lo zo fi je? Na rav no... sa mo što DG svo jim pos ta vom miš lje nja/filozofiranja pred stav lja ju kraj nji an ti pod he ge li jan skom sta ja liš tu. Nai me, dok je He ge lo va fi lo­zo fi ja ona tran scen den tne, ap so lut ne cje li ne, De leu ze nam nu di ima nen tnost kao po la ziš te. Što zna či ima nen ci ja?

»Um jes to ide je ko ja up rav lja stvar noš ću ta ko što je iz vanj ski kon strui ra, sa da se sa ma stvar nost ot va ra kao zbilj sko is kus tvo ovos vje tov nos ti«.29

22 M. Hei deg ger, »Što je to – fi lo zo fi ja?«, str. 281.

23

Pr ve dvi je nji ho ve za jed nič ke knji ge pri pa da ju pro jek tu što su ga bi li naz va li »Ka pi ta li zam i shi zof re ni ja«. U hr vat sko me pri je vo du: An tiE dip. Kapi ta li zam i shi zof re ni ja 1, San do rf, Zag reb 2015. i Ti su će Pla toa. Ka pi ta li zam i shi zof re ni ja 2, San do rf, Zag reb 2014.

24

Gil les De leu ze & Fe lix Guat ta ri, Qu’est-ce que la phi lo­sop hie, Edi tio ns de Mi nuit, Pa ris 1991, Col lec tion »Cri tique«. Hr vat ski pri je vod tri ju tek sto va: »Dak le, pi ta-nje je...« (Mi hae la Vekarić), »Geo fi lo zo fi ja« (Bo ris lav Mikulić) i »Od kao sa do moz ga (Želj ka Matijašević)« pod nas lo vom: Što je fi lo zo fi ja? po ja vio se u ča so pi su Tre ći prog ram Hr vat skog ra di ja, 1993, 40, str. 11-39.

25 G. De leu ze & F. Guat ta ri, Što je fi lo zo fi ja?, str. 28.

26 M. Hei deg ger, Rek tor ski go vor, MH, Zag reb 1999.

* DG ni je kra ti ca za Dol ce & Gab bana, već za De leu zea i Guat ta ri ja!

28 Što je fi lo zo fi ja?, str. 11.

29

Vi di in struk ti van tek st: Žar ko Paić, »Uto pi ja i en tro pi ja: De leu zeo vo miš lje nje po li tič kog«, UP&UNDERGROUND, Zag reb 2013, str. 152-169, ov dje str. 158.

6

Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

Uni vok nost bit ka sa da vi še me đu sob no ne sup rot stav lja ima nen ci ju i tran scen den ci ju. Na taj se na čin neut ra li zi ra či ta va me ta fi zič ka she ma po vi jes ti fi lo zo fi je. U to mu su DG vr lo blis ki Hei deg ge ro vim nam je ra ma. Ako bis mo još de talj ni je po ku ša li ob jas ni ti kako De leu ze ko ris ti po jam ‘ima nen ci je’, on da je pot re bi to re ći da se u ovak vom shva ća nju fi lo zo fi je kod nje ga za ne ma ru je vre­me ni tost po vi jes nos ti, a sve se us re do to ču je na »pros tor nost do ga đa ja«.

30 Što je fi lo zo fi ja?, str. 12.

31 DG ov dje na vo de Kse no fon ta, Répub lique des La cédémo nie ns, IV, 5.

32 Što je fi lo zo fi ja?, str. 13.

33 Vi di: Alain Ba diou, Me ta fi zi ka stvar ne sre će, str. 70: »Dis cip li na je is tin ska bit slo bo de i bit ni uv jet stvar ne sre će«.

* * *Poj mo vi, ka zu ju DG tre ba ju svo je poj mov ne li ko ve

ko ji ih od re đu ju. Je dan je ta kav lik, po naj pri je, pri ja telj. Fi lo zo fi ja se za či nje u gr čko me svi je tu, vid je li smo to već kod Hei deg ge ra. Dok su dru ge ci vi li za ci je ima le Mud ra ce, Gr ci pred stav lja ju »pri ja­te lje«. Ti su pak fi lo zo fi, pri ja te lji mud ros ti. Oni tek tra že mudrost, ali je ne pos je du ju. Po če mu se raz li ku je Fi lo zof od Mud ra ca? Mud rac mis li kroz li ko ve, dok Fi lo zof pro na la zi i pro miš lja Po jam. Pri ja telj jest onaj ko ji vi še ni je lik iz vanj ski miš lje nju, već neš to nje mu na ju nut raš nji je, »uv jet mo guć nos ti mišlje nja sa mog, ži va ka te go ri ja, tran scen den tal na pro živ lje no st«.30 Fi lo zof ne ma kao pri ma ran od nos s ne kom dru gom oso bom, već s poj mom.

Što zna či pri ja telj stvo u ovo me smis lu? Dva su pri ja­te lja ko ji se »spri ja te lju ju« oko sàme stva ri, zap ra vo, pre ten de nt i tak mac. Ali, vr lo ih je teš ko raz li ko va ti. U sva ko me slu ča ju, fi lo­zo fi ja jest neš to gr čko i pok la pa se s dop ri no som po li sa zapadno­eu rop skoj po vi jes ti. Odat le proiz la zi da je fi lo zof sko pri ja telj stvo, »su par niš tvo slo bod nih lju di, pos vu daš nje nat je ca nje: agon«.31 Pri ja telj stvo ov dje za jed no su pos tav lja cje lo vi tost bîti (Hei deg ger) i su par niš tvo pre ten de na ta (gr čstvo). Dak le, DG nag la sak pi ta­nja o »štos tvu fi lo zo fi je« stav lja ju na pri ja te lje. Pri ja telj stvo je miš lje nje o poj mu kroz bes ko nač no ne pov je re nje i strplje nje.

Fi lo zof je pri ja telj poj ma. On je pre dan na dis po zi ci ju, tj. u vlas ti je poj ma. Opet, što je fi lo zo fi ja? Dru ga nam de fi ni ci ja pre ciz ni je ka že o svom umi je ću: »(f)ilo zo fi ja je dis cip li na ko ja stva ra poj mo ve«.32 (Uz po jam dis cip li ne i nje zi ne dvoz načnost kao umi je ća, ali i od go vor nog sa mo­zap ta[!?], za sad tek spo mi­njem da Ba diou jed no svo je od re đe nje sre će u knji zi Me ta fi zi ka stvar ne sre će ve zu je uz dis cip li nu u po to njem smis lu).33 Stva ra­nje uvi jek no vih poj mo va, zap ra vo, kraj nji je cilj fi lo zo fi je. Pojam ta ko upu ću je na fi lo zo fa ko ji je uz mo žan i spo so ban stvo ri ti ga. Po put um jet ni ka, re ći će De leu ze, ko ji stva ra du hov ne en ti te te i fi lo zof će stvo ri ti poj mo ve ko ji su ose buj na sen si bi lia.

U ci je loj svo joj knji zi DG će go vo ri ti o tri vr ste pod jed na ko stva ra lač kih dje lat nos ti. Ra di se o: zna nos ti, um jet nos ti i fi lo zo fi ji. I dok je zna nost ona ko ja ba ra ta fun kti vi ma, a um jet nost se usre­do to ču je na per cep te/afekte, za fi lo zo fi ju je nav las ti to i ose buj no to da stva ra poj mo ve u stro gom smis lu ri je či. Ne ma ne ba za poj mo ve... tre ba ih iz mis li ti, proiz ves ti, tj. »stvo ri ti«. U tom je smis lu De leu ze iz ra zi ti »ni čea nac«, jer up ra vo je ve li ki nje mač ki fi lo zof­re bel go vo rio o ne pov je re nju pre ma nek ri tič ki prih va će nom his to rij skom nas lje đu.

Fi lo zo fi ja za DG ni je ni raz mat ra nje ni raz miš lja nje, a ni ti pre no še nje. Raz mat ra nje je sva ki ko lok vi jal ni in te res oko stva ri; prim je ri ce, raz miš lja ju i ma te ma ti ča ri o ma te ma ti ci, a da im za to ne tre ba ju fi lo zo fi, a po naj ma nje se u fi lo zo fi ji ra di o pre no še nju mni je nja (doxa) da bi se tvo rio ne ki op ći kon sen­zus oko ne če ga, a ne oz bi ljan po jam. Sve spo me nu to za De leu zea tek su stro je vi za proiz vo đe nje Uni­ver za li ja u svim dis cip li na ma. Ovo mo že bi ti ko ris no tek za ima gi nar no ov la da vanje tr žiš ti ma i me diji­ma. Ka ko pro tiv sub jek tiv nog i ob jek tiv nog idea liz ma, pi ta nje Što je fi lo zo fi ja? ta ko se i oso bi to okom lju je na mar ke tin ško i me dij sko proiz vo đe nje poj ma (što ono na zi va »in ter sub jek tiv nim idea liz mom«).

7

Studije i ogledi

34 Što je fi lo zo fi ja?, str. 14.

35 Is to.

36

»1933 – Mik ro po li ti ka i seg men ti ra no st« na ziv je pog lav lja za jed nič ke DG knji ge Ti su ću pla toa. Ov dje či ta mo: »No u fa šiz mu su na jo pas ni ji mik ro fa šiz mi, a ta na ne seg men ta ci je su štet ne kao naj kru ći seg men ti«. DG, Ti su ću pla toa, str. 240. I da lje: »(f)a ši zam je ma so van pok ret, kan ce roz no ti je lo vi še ne go to ta li ta ran or ga ni zam«, str. 239.

37 Što je fi lo zo fi ja?, str. 15.

»Upoz naj sa mo ga se be«, »Zna ti da se neš to ne zna...«, »Ču di ti se da neš to je st« (a što Hei deg ger kao θαυμάζειν uzi ma iz vo riš tem fi lo zo fi je) – sve je to ne dos tat no za od re đi va nje sa me fi lo zo fi je. Tre ća i od lu ču ju ća de fi ni ci ja ka zu je nam: »(Fi lo zo fi ja) je spoz na ja uz po moć čis tih poj mo va«.34 Me đu tim, niš ta ne će te spoz na ti iz poj mo va ako ih pri je nis te sa mi stvo ri li! Mo ra te ima­ti in tui ci ju ko ja je nav las ti ta, a za što je opet naj bo lji svje dok Fried ri ch Nietzsche. Tu se opet vra ća mo poj mu ima nen ci je. Tre­ba pos to ja ti po lje, plan, tlo za poj mo ve. Poj mo ve se, dak le, stvara­ju iz »polja ima nen ci je«. U to me je na jiz vor ni ji dop ri nos De leu zeov u pres truk tu ri ra nju nas lje đa po vi jes ti fi lo zo fi je, jer nas on do vo di u bli zi nu to ga što će mo kas ni je spo mi nja ti kroz tra že nje »no ve zem lje i no vo ga na ro da« za fi lo zo fi ju sàmu.

Po če mu se, opet, raz li ku ju fi lo zo fi ja i zna no st? Vid jeli smo već kod Hei deg ge ra da »zna nos ti ne mis le«. Kod DG »... eks­klu ziv nost stva ra nja poj mo va osi gu ra va fi lo zo fi ji fun kci ju, no ne da je joj ni kak vu pred nost, ni kak vu pov las ti cu, jer ima dru gih na­či na miš lje nja i stva ra nja, dru gih na či na za miš lja nja (ob li ko va nja ide je) ko ji se ne mo ra ju od vi ja ti uz po moć poj mo va, poput znan stve nog miš lje nja.«35

Zna nost, za De leu zea, ipak mis li. Na ko ji na čin? Ona omo gu ću je da se ono vir tual no po jav lju je uv je tom mo guć nos ti ak tua li za ci je. Ti je la bez or ga na, stro je vi že lja, pos ta ja nje ži vo ti­njom tek su ne ki to po ni mi kroz ko je se či ni da DG ne za zi ru od plo dot vor nog me đup ro ži ma nja fi lo zof ske i znan stve ne spoz na­je. Je di no što tre ba iz bje ći jest, ipak, uvo đe nje u na past mre že »mik ro po li ti ke i seg men ti ra nos ti«, a ko ju pak tre ba na jod luč ni je ras ples ti u ve zi s fa šiz mom. Pro je kt »Ka pi ta li zam i shi zof re ni­ja«, zap ra vo, ci je li je u bor bi pro tiv struk tu ral nog fa šiz ma suv re­me nos ti i po ku šaj iz na las ka ne­fa šis tič ke fi lo zo fi je i po li ti ke.36

* * *

Ko nač no, za DG, stva ra nje poj mo va jest neš to što će se uvi jek na zi va ti fi lo zo fi jom, ili se od nje ne će raz li ko va ti ako mu da de mo i dru go ime. No, fi lo zo fi ja ni je do živ je la svo ju naj­ve ću sra mo tu tek u »afe ri Hei deg ger«. Dno sra mo te do seg nu to je on da ka da su in for ma ti ka, mar ke ti ng, de si gn, pub li ci tet i sve dis cip li ne ko mu ni ka ci je pris vo ji le sa mu ri ječ i po jam fi lozo fi je. »To je naš po sao, mi smo stva ra te lji, mi smo oni ko ji stva ra ju poj mo ve!«,37 bru je me di ji. U vre me nu ka da su je di ni »do ga đa ji« iz lož be, a je di ni »poj mo vi« proiz vo di za pro da ju, fi lo zof ska je kri ti ka za mi je nje na ko mer ci jal nom pro pa gan dom. No je li POJAM tek na ziv ne ke tvr tke za in for ma tič ke us lu ge? Ovo si pi ta nje Deleu ze pos tav lja že le ći ra di ka li zi ra ti svoj upit o »štos tvu fi lo zo­fi je«. Ka ko se prev la da va tzv. »tr go vač ki ob lik poj ma«? Fi lo zofski su poj mo vi pri je ae ro li ti ne go li ro ba. Vječ ni, neo buz da ni fi lo zof­ski smi jeh bri še su ze dis cip li ni/umijeću za ko ju/e tvr de da je na umo ru. Pi ta nje fi lo zo fi je je ona oso bi ta toč ka u ko joj se po jam i stva ra nje me đu sob no po du da ra ju.

Po jam je je di na fi lo zof ska zbi lja. Fi lo zof ima nen ci je ov dje će se slo ži ti s ko ri fe ji ma nje mač kog kla sič nog idea liz ma,

8

Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

Schel lin gom i He ge lom. No se beus pos ta va fi lo zof skog poj ma mo ra sli je di ti skrom nost pe da go gi je. U to mu su De leu zeu, pak, sav jet ni ci i su­bor ci pred sok ra ti ci i Nietzsche. Kao bi se iz bjeg la en cik lo pe di ja poj ma u nje go vu svo đe nju na ap so lut nost čis te sub jek tiv nos ti nje mač kih kla si ka fi lo zo fi je, a da se is to dob no iz­bjeg ne opas nost »tr go vač kog pro fe sio nal nog ob ra zo va nja« (onog mar ke tin škog i me dij skog de za vui ra nja u vi du tzv. »po­slov ne fi lo zo fi je«), tre ba se vra ti ti iz vor noj skromnos ti. Pe da go­gi ja poj ma ana li zi ra uv je te stva ra nja kao čim be ni ke tre nu ta ka koji os ta ju je din stve ni.38 No ka ko bis mo doš li do ko nač nog od­go vo ra na De leu zeo vo i Guat ta ri je vo pi ta nje o to mu što jest fi lo­zo fi ja, mo ra mo se ob ra ti ti i poj mu tzv. »geo fi lo zo fi je«.

Ek sku rs o Geo fi lo zo fi jiKa ko De leu ze i Guat ta ri vi de bu duć nost ono ga što se

još zo ve fi lo zo fi jom? Čet vr to pog lav lje nji ho ve knji ge Što je fi lo­zo fi ja? no si na ziv Geo fi lo zo fi ja. Ustvr div ši da su sub je kt i ob je kt lo še po la ziš te za pris tup miš lje nju, DG ut vr đu ju da se miš lje nje od vi ja u od no su te ri to ri ja i zem lje. Ono, pak, što se tra di cio nal no na ziv lje on to lo gi jom, kod ovih je mis li la ca obi lje že no ka te go ri­jom pos ta ja nja. Na ne ki način, ov dje se ob nav lja jed na me ta fi zi ka. Me ta fi zi ka? Na rav no, cum gra no sa lis. Jer, ra di se, even tualno, o »me ta fi zi ci raz li ke i po nav lja nja«.39 De leu zeo va fi lo zo fi ja ima­nen ci je kre će se u kru gu »mis tič ne mo ći ži vo ta«. A sav je ži vot u stal nom kre ta nju us postav lja nja ve ze iz me đu mis li i zem lje. Glav ne su ka te go ri je ove »me ta fi zi ke pros to ra/površine« de te­rito ri ja li za ci ja i re­te ri to ri ja li za ci ja. Što zna či ovo ra se lja va nje i ponov no nas ta nji va nje? DG se vra ća ju u an tič ku Gr čku. Egej ski grado vi, na če lu s Ate nom, mjes to su ko je tvo ri ne ku »oko li nu imanen ci je«. Za nat li je i tr gov ci ta mo pro na la ze slo bo du za svo­ju dje lat nost, ali sti žu i »stran ci« – fi lo zo fi. Tri su stva ri ko ji tvo re uv je te či nje ni ce po ja ve fi lo zo fi je up ra vo u ovoj oko li ni: čis ta društve nost, kao oko li na ima nen ci je; uži tak ud ru ži va nja što ga či ni pri ja telj stvo; ko nač no, ukus za miš lje nje, ne poj mljiv u tran­scen den tnom car stvu, a os tva riv tek u gra du, po li su, na Ago ri, kao raz mje na miš lje nja, tj. u ono me što Hei deg ger zo ve ra z­go­vo rom. Dak le, na kon što se na pus ti ne ka zem lja i do đe na dru gi te ri to rij, stva ra se ok ruž je po volj no za raz voj fi lo zo fij skog miš lje­nja. De ša va se re­te ri to ri ja li za ci ja, »stva ra nje no ve zem lje i na ro­da«, što je pre ma DG pre duv jet za fi lo zo fi ju. Re­te ri to ri ja li za ci ja, dak le, jest stva ra nje ne ke no ve, bu du će zem lje.

Ka ko to pos ti ći? Za De leu zea stva ra lač ki kaos jest osno­va sva ke slo bod ne ak tiv nos ti. Au tor je sa mo ga ter mi na geo­fi lo­zo fi ja, ina če, Fried ri ch Nietzsche.40 Kod DG, me đu tim, fi lo zo fi­ja, um jet nost i zna nost či ne ge ne ra tiv ne struk tu re proiz vod nje svi je ta. On to lo gi ja pos ta ja nja vi še ne iz dva ja fi lo zo fi ju kao pri vi­le gi ra no po lje za in ter pre ta ci ju svjet skih zbi va nja. Ipak, fi lo zo fi ja nam je nuž na za po li tič ki od nos spram tog i ta ko vog svi je ta.41 Gdje je tu, dak le, mjes to za fi lo zo fi ju? Fi lo zo fi ja ne do la zi pos li je stva ra nja »nove zem lje i na ro da«, ne go jest is to dob no pos ta ja­nje tog no vo ga svi je ta. Uvo de ći po jam uto pi je, De leu ze fi lo zo fi ju

38 Is to, str. 16. Pe da go gi ja poj ma ko ju nam po das ti re kao »nuž nu oko li nu miš lje nja« De leu ze, mo že mo us po re di ti s pro jek tom psi ha go gi ke i »vla da nja so bom« kas no ga Fou caul ta. Vi di: M. Fou cau lt, Le Gou ver nme nt de soi et des aut res. Cou rs au Col lège du Fran ce (1982-1983), Seuil/Gallimard, Pa ris 2008.

39 Pri je vod glav nog De leu zeo va dje la Raz li ka i po nav lja nje ob jav ljen je u Beog ra du (Ivan Milenković), u edi ci ji Fe do na, 2009.

40

Vi di, iz me đu os ta lo ga, Fr. Nietzsche, Ne suv re me na raz mat ra nja, O ko ris nos ti i štet nos ti his to ri je za ži vot, MH, Zag reb 2004.

41 Up ra vo se ovim mo ti vom vo di in ter pre ta ci ja Žar ka Pai ća u spo me nu tom tek stu: »Uto pi ja i en tro pi ja: De leu zeo vo miš lje nje po li tič kog«, UP&UNDERGROUND, Zag reb 2013, str. 152-169.

9

Studije i ogledi

i po li ti ku od re đu je »doga đa jem na do la ze ćeg« iz sa me ima nen­ci je ži vo ta. Ono uto pij sko proiz lazi iz ima nen tne že lje ži vo ta sa­mog za is ti ni toš ću, pra ved noš ću, slo bo dom, lje po tom...

Kak vo je is tin sko De leu zeo vo shva ća nje fi lo zo fi je u tek stu o »Geo fi lo zo fi ji«? S jed ne stra ne, ra di se o kon cep tual noj ar hi tek to ni ci; s dru ge o stva ra lač kom ek spe ri men tu no vog do ga­đa ja, i, last but not least, o po li ti ci uto pi je.42

Fi lo zo fi ji De leu ze namjenjuje zap ra vo naj važ ni ju ulo­gu. Od go vor na pi ta nje što je fi lo zo fi ja, ot kri va da se fi lo zo fi ja mo že smat ra ti mo ći tvor be no vo ga svi je ta iz du ha re vo lu cio nar ne že lje. Fi lo zo fi ja, u svom stal nom pos ta ja nju no vim, dru gim, re vo­lu cio nar nim ra za ra si gur nost pos to je ćeg sa mo za do volj nog stroja ka pi ta liz ma. Ia ko će na jed nom mjes tu u tek stu re ći da je za mo­der nu fi lo zo fi ju ka pi ta li zam pri rod no ok ruž je, kao što je to za an tič ku Gr čku bio po lis,43 ipak se taj ka pi ta lis tič ki »stroj že lja« tre ba ra zot kri ti up ra vo kao – stroj. Jer, ka pi ta li zam u do ba teh­noz na nos ti pos ta je ap so lut nom en tro pi jom svi je ta.44 Ono što se mo že smat ra ti di jag no zom ko ju De leu ze prog la šu je u ve zi sa suv re me nim svi je tom jest slje de će: na kon što smo, fu koov skim rječ ni kom, na pus ti li dis cip li nar na druš tva, sa da se na la zi mo u svep ro ži ma ju ćim »druš tvi ma kon tro le, ko ja up ra vo zam je nju ju dis cip li nar na druš tva«.45 Glo bal ni je svi jet en tro pij ski po re dak um re že nih druš ta va kon tro le.

* * *

DG se po nov no vra ća ju u an tič ku proš lost. Us re do to­ču ju ći se na ana li ti ku poj ma kao te melj nog za fi lo zo fi ju oni se os vr ću na važ nost ot kri va nja am bi jen ta fi lo zo fi je u kon tin gen ci ji. Fi lo zo fi ja kao geo­fi lo zo fi ja u ve zi je s nep red vid lji vim stva ra­njem poj mo va. Geo­fi lo zo fi ja ta ko je u ana lo gi ji s Brau de lo vom geo­his to ri jom. »Geog ra fi ja ni je sa mo fi zič ka i ljud ska, ona je i men tal na po put kra jo li ka«.46 Ra zot kri va se i važ nost sa mog pos ta ja nja. Gr ci sva ki put tek mo ra ju »pos ta ti fi lo zo fi ma«, kao što su i fi lo zo fi »pos ta ja li Gr ci ma«. Up ra vo je u to me smi sao de te ri to ri ja li za ci je i re­te ri to ri ja li za ci je, u kon tin gen ci ji.

»Ako se fi lo zo fi ja po ja vi la u Gr čkoj, on da je to pri je bio slu čaj kon tin gen ci je ne go nuž nos ti, pri je iz am bi jen ta ili oko­li ne ne go iz is ko na, pri je iz do ga đa nja ne go iz po vi jes ti, pri je iz geog ra fi je ne go iz his to riog ra fi je, pri je iz mi los ti ne go iz pri ro de«.47

No, up ra vo iz te kon tin gen ci je sli je di re vo lu cio nar na pri ro da fi lo zo fi je. Pi ta nje: Što je fi lo zo fi ja?, dak le, u bit no me se svo di na bor bu pro tiv ka pi ta liz ma (do dao bih: i fa šiz ma). Za da ća fi lo zo fi je jest u ose buj nom »nes ta ja nju fi lo zo fi je«, ali ta ko da ona bu de i nas ta ja nje, sig num ot po ra i tež nje za ra di kal nom, revo­lu cio nar nom prom je nom. A pre ko uto pi je fi lo zo fi ja pos ta je kri ti­kom... i po li ti kom! Ia ko je re vo lu ci ja tek je dan me đu ob li ci ma uto pi je, ona je pre su dan po jam za fi lo zo fij sko po lje ima nen ci je. Fi lo zo fi ja jest ona ko ja se iz no va nas ta nju je u na cio nal noj Dr ža vi i du hu na ro da.48 No, to ni je po vi jes na dr ža va ni ti na rod. Ra di se o »na do la ze ćoj za jed ni ci« i u tom je smis lu De leu ze na ne ki na­čin bli zak Der ri dau i Agam be nu.49

42

»Sva ki put uto pi ja je ono pre ko če ga fi lo zo fi ja pos ta je po li ti kom, na naj vi šoj pak toč ki k ri ti kom svo je epo he. Uto pi ja je neod vo ji va od bes ko nač nog kre ta nja: ona eti mo loš ki oz na ča va ap so kut nu det ge ri to ri ja li za ci ju, ali sva ki put na onoj kri tič noj toč ki gdje se ova po ve zu je s re la tiv nom, na zoč nom oko li nom, i pri je sve ga s nje zi nim pri gu še nim sna ga ma, Ri ječ ‘erewhon’, ko ju upot reb lja va uto pist Sa muel But ler, ne upu ću je sa mo na ‘no-whe re’, tj. nig dje, ne go ta ko đer i na ‘now-he re’, ov dje-sa da... (a pot reb no je) raz li ko va ti au to ri tar ne uto pi je ili uto pi je tran scen den ci je, te os lo ba đa ju će uto pi je, re vo lu cio nar ne i ima nen tne.« – Što je fi lo zo fi ja?, str. 24.

43 Vi di: Što je fi lo zo fi ja?, str. 23.

44 Vi di: »Uto pi ja i en tro pi ja: De leu zeo vo miš lje nje po li tič kog«, str. 166.

45 U tom je smis lu naj zna ko vi ti ji krat ki spis: Gil les De leu ze, »Postskrip tum uz druš tva kon tro le«. Esej je pr vi pu ta ob jav ljen u 1. bro ju ča so pi sa L’Aut re jour nal (svi banj 1990), uv r šten u pri je vod knji ge Pour par le rs (Pre go vo ri), Edi tio ns Mi nuit, Pa ris 1990, ov dje na vod sa str. 1.

46 Što je fi lo zo fi ja?, str. 22.

47 Is to.

48 Is to, str. 25.

49

Vi di naj re fe ren tni je spi se obo ji ce u tom smis lu: Žak De ri da (Ja cques Der ri da), Po li ti ke pri ja telj stva. Beog rad ski krug, 2002 i Gior gio Agam ben, The Co mi ng Com mu ni ty, Uni ver si ty of Min ne so ta Pre ss, Min nea po lis 1993.

10

Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

Ka pi ta li zam je onaj od nos mo ći ko ji um no go me pre dod re đu je sve što nam se do ga đa sa da i ov dje i... zau vi jek. Ka pi tal je u mno gim dis kur si ma po li tič ke fi lo zo fi je onaj ele me nt na ko ji se us re do to ču je ot por.

50

Ov dje se um no go me re fe ri ram na je dan svoj pret hod ni tekst o po li tič koj fi lo zo fi ji. Vi di: Ma ri jan Kri vak, »‘Meto da jed na kos ti’ kao eman ci pa ci ja. O po li ti ci i poe ti ci Ja cque sa Ran ciè rea«, UP&UNDERGROUND, Zag reb 2015, str. 167-177. Ov dje je na vod iz: Što je fi lo zo fi ja?, str. 28.

51 Is to, str. 29.

52 Odab ra ni na vod De leu zea preu zet je iz: G. Starčević, »Maj stor stvo kao iz vor miš lje nja i um jet nos ti«, str. 397.

53 Vi di: Alain Ba diou, Ma ni fes te pour la phi lo sop hie, Seuil, Pa ris 1989, hr vat ski pri je vod (Gor da na V. Po po vi ć): Ma ni fest za fi lo zo fi ju, Je sen ski i Tu rk, Zag reb 2001. Ovo je Ba diouo vo dje lo sa že ti pri kaz nje go va op sež nog, sis te mat skog spi sa Bi tak i do ga đaj (1988): Alain Ba diou, L’être et l’événe me nt. L’or dre phi lo sop hique, Seuil, Pa ris 1988.

»Ako se fi lo zo fi ja iz no va nas ta nju je u poj mu, on da uv jet za to ona ne na la zi u sa daš njem ob li ku de mok rat ske Drža­ve ili pak co gi tu ko mu ni ka ci je, još sum nji vi jem od co gi ta ref lek­si je. Na ma ne ne dos ta je ko mu ni ka ci je, nap ro tiv, ima mo je (i) pre vi še: ono što ne dos ta je jest stva ra nje. Ne dos ta je nam ot por spram sa daš njos ti. Stva ra nje poj mo va pri zi va u se bi ne ki bu du ći ob lik... Eu ro pei za ci ja ne či ni ne ko pos to ja nje, ona sa mo tvo ri po­vi jest ka pi ta liz ma što osu je ću je pot či nje ne lju de da pos ta nu. Um jet nost i fi lo zo fi ja sus re ću se u toj toč ki...«50

Fi lo zof je uvi jek bli zak ot po ru pro tiv vla da ju će pa ra­dig me druš tve nos ti, uko li ko ova još uvi jek pos to ji. Unut raš nje je fi lo zo fu pos ta ja nje na ro dom, kao što je to i um jet ni ku. Obo ji ci je za jed nič ko to da pru ža ju ot por: ot por smr ti, rop stvu, ne pod noš­lji vom, sra mo ti... sa daš njos ti.51 Uk rat ko, re ći će DG, fi lo zo fi ja se re­te ri to ri ja li zi ra tri put: naj pri je u proš los ti kod Gr ka, dru gi put u sa daš nji ci de mok rat ske dr ža ve, ali tre ći put je pre su dan. On se tek tre ba zbi ti u bu duć nos ti, u »no vom na ro du i na no voj zem lji«.

* * *Što je, na kon cu, geo fi lo zo fi ja, a u od go va ra nju na pi­

ta nje: Što je fi lo zo fi ja? Pos ta ja ti jest geog raf sko, a ne po vi jes no. Mis li ti zna či: ek spe ri men ti ra ti. Ov dje se De leu ze na jiz rav ni je ve­zu je uz nas lje đe Nietzscheo ve on to lo gi je bi va nja. Vječ na fi lo zo­fi ja, ali i po vi jest fi lo zo fi je, os lo ba đa ju mjes to za pos ta ja nje fi lo­zof skim. »Mi mis li mo i pi še mo za sa me ži vo ti nje« (jer fi lo zof mo­ra pos ta ti ži vo ti njom, da bi ži vo ti nja pos ta la neš to dru go!).52 Filo zof mo ra pos ta ti stra ni me sam se bi, svo je mu je zi ku i na ci ji kao bi prip re mio put pre ma no vo me na ro du i no voj zem lji. Umjet nik i fi lo zof vlas ti tom pat njom omo gu ću ju na do la zak na ro­da. Nietzsche bi to naz vao »is cje lje njem ci vi li za ci je«, a De leu ze se po jav lju je »pro na la za čem no vih ob li ka ima nen tne eg zis ten ci­je«. Pro na la zi se u to me i is tin ska sre ća, ko ja ne ma ve ze s oni me što o to me mis li ko mu ni ka cij sko druš tvo is praz nih in for ma cij skih mat ri ca za »pre ta pa nje iz šup ljeg u praz no«.

Tre ba vjerova ti u sre ću ko ja je pos lje di ca is tin skog fi lo zof skog pos ta ja nja i bi va nja. Ne ma ve ćeg sta nja bla žen stva ili sre će do li one ko ja proiz la zi iz fi lo zof ske spoz na je (!?). Za to se sa da okreće­mo pi ta nju po ve za nos ti fi lo zo fi je i sre će kod Alai na Ba dioua.

Što je fi lo zo fi ja? »Me ta fi zi ka« zbilj ske sre će!Fi lo zo fi ja se da nas či ni to li ko upit nom da se za nju

pi šu i Ma ni fes ti. Ple di ra ju ći za oču va nje smis le nos ti ljud ske egzi­sten ci je u is ti ni tos ti, Alain Ba diou je na pi sao baš dje lo s tim na­s lo vom: Ma ni fest za fi lo zo fi ju.53 No ota da stva ri pos ta ju tek – još go ri ma. Či ni se da u suv re me nom svi je tu pos ve maš nje površno­s ti u od no su pre ma mi sao nim stva ri ma, fi lo zo fi ja pos ta je tek ba last proš los ti. No, sva ki će »is tin ski fi lo zof« – a Ba diou to ne­dvo s mis le no i nep ri je por no jest – po ku ša ti, po put Pla to na, u tu svr hu iz ni je ti nje zi nu apo lo gi ju.

11

Studije i ogledi

Me ta fi zi ka stvar ne sre će54 spis je po ma lo neo bič na nas lo va s ob zi rom na sa mu stvar. Nai me, ot ku da sa da me ta fi­zika? I to na kon što su svi ve liki i važ ni fi lo zo fi od Nietzschea na da lje prog la si li nje zin kraj, a sam je Mar tin Hei deg ger po ve­zao s nje zi nim kra jem i sàm kraj fi lo zo fi je pre ni jev ši joj le ga ci ju u po jam ‘miš lje nja’? No, me ta fi zi kom Ba diou na ziv lje sveu kup­no miš lje nje dos ljed nos ti. Ova se dos ljed nost po ve zu je uz me­to du, μέθοδος, ono što Hei deg ger zo ve put. Ka ko fi lo zo fi ju iz ba­vi ti iz pos ve maš nje mar gi na li zi ra nos ti da nas? Ta ko da ju uči ni­mo za lo gom sre će! To sva ka ko ni je sre ća ka ko se do živ lja va u mni je nju. To ni je sli ka: »... spo koj nog života, obi lja ma lih sva­kod nev nih za do volj sta va, za nim lji vog pos la, pris toj ne pla će, če­lič nog zdrav lja, sklad ne ve ze, go diš njih od mo ra ko ji du go os ta ju u sje ća nju, dra gih pri ja te lja, bo ga to op rem lje ne ku će, dob rog auto mo bi la, oda nog i priv r že nog lju bim ca, ljup ke dje ce ko ja ne stva ra ju prob le me i od lič na su u ško li...«55

Na sup rot ova ko voj, ko lok vi jal noj idi lič noj sli ci ko ju proiz vo de me di ji i dok sog ra fi ja sva kod ne vi ce, Ba diou se oče ki­va no ob ra ća svom fi lo zof skom uči te lju Pla to nu. On će re ći da sre ću mo gu pro na ći tek oni ko ji se, od bi ja ju ći se pod re di ti uv ri je­že nim mni je nji ma, os la nja ju tek na is ti ne u ko ji ma nji ho va mi sao »ima ud je la«. Na da lje, tu je i dru gi ne sum nji vi au to ri tet po vi jes­ti fi lo zo fi je. Spi no za će pi ta nje o sre ći vra ti ti na tle raz mat ra nja o vr li ni. Dak le, sre ća je ose buj no »vjež ba nje is tin skog miš lje nja«. Ov dje, zap ra vo vr lo slič no kao i kod Pla to na (udio di ja lek ti ke), ma te ma ti ka i lo gi ka za jed no s in te lek tual nom in tui ci jom či ne ono što bis mo s pra vom mog li naz va ti »me ta fi zi kom sre će«. Ba diou po na vlja ono što već dob ro zna mo iz nje go va fi lo zof skog sus ta va. Sva ka je fi lo zo fi ja re zul tat ge ne rič kih pro ce du ra ko je či­ne: slo že ne znan stve ne spoz na je, ino va tiv na um jet nič ka dje la, revo lu cio nar ne po li ti ke i in ten ziv ne lju ba vi. Uko li ko sad r ži na ve­de no, sva ka je fi lo zo fi ja me ta fi zi ka sre će. To je put pre ma is tin­skom ži vo tu i op ća lo gi ka miš lje nja ne mo že se li ši ti sve ga ovo ga ako dois ta že li do se ći tu is tin skost, re kao bih i zbilj skost ži vo ta.56

Ba diou po la zi od pret pos tav ke da, ako je fi lo zo fi ja dois ta »bo les na«, ili se čak dr ži da je »ona na umo ru«, mo ra mo pod r ža ti žud nju za njo me. Na rav no, ako bi in te res fi lo zo fi je još uop će mo gao od go vo ri ti zah tje vi ma epo he. Žud nja za fi lo zo fi­jom, jest i žud nja za ži vo tom (Lust for Li fe, Ig gy Pop!). U dru gom ko ra ku svo je ana li ze, fran cus ki će fi lo zof po ves ti raz go vor s onom ple ja dom sjaj nih pi sa ca što ih on, po vi jes no di jag nos ti ci ra ju ći, na zi va »an ti­fi lo zo fi ma«. Tu će se kri ti zi ra ti, ali i oz bilj no u ob zir uze ti nas lje đe Pas ca la, Rous seaua, Kier ke gaar da, Niet z schea, Wit tgen stei na i La ca na. A sve to, pak, u svr hu da se nao ko kla si ci­s tič ka Ba diouo va pot ra ga za Is ti nom ne bi pret vo ri la u aka de mi­zam, ko ji je glav ni nep ri ja telj fi lo zo fi je. Nai me, svi go re na ve de ni au to ri na ne ki su na čin dra mu svog pos to janja sup rot sta vi li poj­mov nim kon struk ci ja ma. Oni su bi li sta ja liš ta da is ti nu tre ba ne mis li ti ili kon strui ra ti, ne go je tre ba »pres res ti«. Nji ma ni je potreb­na ide ja Is ti ne (De leu ze o Pla to nu!), već je sa mo pat nja au ten tič­ne eg zis ten ci je omo gu ću ju ća za su dbonos ni sus ret s njo me.57

54 Vi di: Alain Ba diou, Métap hysique du bon heur réel, PUF, Pa riz 2015, kao i hr vat ski pri je vod An to nie Banović i Do ro tee-Do re He ld: A. Ba diou, Meta fi zi ka stvar ne sre će, Mul ti me di jal ni in sti tut, Zag reb 2016.

55 A. Ba diou, Me ta fi zi ka stvar ne sre će, str. 10.

56

Nam jer no, ra bim prid jev zbilj ski, za raz li ku od real nog, ko ji sto ji u nas lo vu Ba diouo ve knji ge. Nai me, fran cus ki je zik ne poz na je dis tin kci ju iz nje mač ke ter mi no lo gi je in di ka tiv ne, prim je ri ce, za He ge lo vu Fi lo zo fi ju pra va: »Sve zbilj sko je um no, a sve um no jest zbilj sko«. Ono zblljsko (Wir kli ch) pos je du ju svu pu ni nu mo guć nos ti, ko ju pu ki rea li tet, stvar nost ne pos je du je. Sto ga ov dje i pre vo dim – a mis lim da je to u du hu Ba diouo ve nam je re (!?) – real no s fi lo zo fij ski pu no po dat ni jim ter mi nom – ZBILJSKO.

57 A. Ba diou, Me ta fi zi ka stvar ne sre će,

str. 47-54.

12

Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

U tre ćem ko ra ku svo je me ta fi zi ke zbilj ske sre će, Badiou će da ti obol svo joj vo ka ci ji ra di kal no po li tič kog fi lo zo fa. Po ku šat će od go vo ri ti na pi ta nje: Ka ko pro mi je ni ti svi jet? Ana li zom sva ke po je di ne ri je či u toj sin tag mi, mis li lac se oda je pre da nos ti besmrt­nos ti kao »ne mo gu će mo guć nos ti« sva kog re vo lu cio nar nog po­li tič kog pro jek ta. Ako je već mo guć nost uto pij skog kao onog po­li tič kog mo men ta u fi lo zo fi ji pre poz nao De leu ze u svo joj on to lo­gi ji pos ta ja nja (de ve nir), on da je i Ran cière onaj mis li lac ko ji logi­ku di sen zu sa pos tav lja te me ljem sva ke oz bilj ne po li tič ke os no ve de mok ra ci je.58 U zav r šnom pog lav lju, gdje go vo ri o ci lje vi ma i afek ti ma sva ke fi lo zo fi je, Ba diou pos tav lja po lje ima nen ci je ci je­log svog pro jek ta. Me ta fi zi ka stvar ne sre će zap ra vo je po la ziš na toč ka pre ma zak ljuč ku nje go ve fi lo zo fi je, a ko ja se ba vi ima­nentnoš ću is ti na u po ku ša ju po nov nog iz na las ka ide je sub jek ta. Te melj ne su ka te go ri je ovog »na ba ča ja«: bi ti mnoš tven, do ga­đaj, is ti ne, sub je kt. Ba diou že li sli je di ti no vu di ja lek ti ku iz me đu ko nač nog i bes ko nač nog. Ta ko da se u ovom pro vi zor nom ori su pla na ci je le knji ge po jav lju je i de fi ni ci ja sre će kao afir ma tiv nog is kus tva pre ki da nja s ko nač nos ti.59

* * *

Žud nja za fi lo zo fi jom po jav lju je se za Ba dioua »žud­njom za re vo lu ci jom u miš lje nju« (opet vr lo blis ko s De leu zeom). Jed na ko ta ko, žud nju za zbilj skom sre ćom tre ba raz li ko va ti od za do volj stva (sa tis fac tion)60 ko je je tek pri vid sre će. Ko ris te ći se i poet skim Mal lar méo vim uvi di ma, fran cus ki će fi lo zof iz vu ći ide ju da pos to je če ti ri te melj ne di men zi je žud nje, ko ji ma se odli­ku je fi lo zo fi ja u svo joj pot ra zi za sre ćom. Te su di men zi je po bune, lo gi ke, uni ver zal nos ti i ri zi ka. Naj pri je, tre ba se po bu ni ti pro tiv svi je ta ta kav ka kav on jest sa da. Na da lje, tre ba se pos lu ži ti ra cio­nal nom logikom pro tiv uv ri je že nih mni je nja, tj. dok se. Za tim, sre ća ko ja ni je uni ver zal na – te ko ja is klju ču je mo guć nost da se po di je li s bi lo ko jom »ljud skom ži vo ti njom« po dat nom bi ti nje­zi nim sub jek tom – ni je zbilj ska sre ća. No, to ni je re zul tat ne ke nuž nos ti. Sre ća je kon tin gen tna (i opet se tu Ba diou sla že s Deleu zeom). Ona pos to ji u kre ta nju ko je je uvi jek ok la da, ri zik. Udio slu ča ja u njoj os ta je neiz bri siv.

Ipak, naš svi jet, čes to na zi van i »za pad nim«, vr ši ne­ga ti van pri ti sak na sve če ti ri di men zi je žud nje za fi lo zo fi jom. Naj pri je, nas to je nas uv je ri ti da je ovaj svi jet naj bo lji od svih mo­gu ćih, te da je već sa da svi jet slo bo de (!?). Me đu tim, slo bo da ko ju on nu di i pred la že og ra ni če na je tek mre žom pro me ta ro be. Slo bo da je tu ko di ra na u bes kraj nom blis ta nju robne proiz vod­nje. Dru go, pos to je ći je svi jet nep rik la dan za lo gi ku jer je sav pod re đen »ne lo gič noj di men zi ji ko mu ni ka ci je«. Ko mu ni ka ci ja jest up ra vo ono što pri je či ko mu ni ka ci ju,61 tj. haj de ge rov ski ra z­go vor. Ra di se o in stan tnom spek tak lu bez pam će nja ko ji u os no­vi po niš ta va sva ku lo gi ku vre me na. Zbilj ska sre ća ni je u ko mu ni­ka ci ji, već u pod ruč ju kon cen tra ci je i in ten zi fi ka ci je (ne zah ti je va br zi nu, već »uzi ma nje si vre me na«). Tre će, ovaj svi jet vr ši pri ti­sak na ide ju uni ver zal nog sto ga što mis li da je sre ća re zer vi ra na

58 Gil les De leu ze & Fe lix Guat ta ri, Što je fi lo zo fi ja, str. 23. Vi di go re, u ovo me tek stu: »Fi lo zo fi ja, u svom stal nom pos ta ja nju no vim, dru gim, revo lu cio nar nim ra za ra si gu rnost pos to je ćeg sa mo za do volj nog stro ja ka pi ta liz ma«. Vi di već spo me nu ti moj pri log: M. Kri vak, »‘‘Me to da jed na kos ti’ kao eman ci pa ci ja. O po li ti ci i poe ti ci Ja cque sa Ran ciè rea«, UP&UNDERGROUND, Zag reb 2015.

59 A. Ba diou, Me ta fi zi ka stvar ne sre će, str. 15.

60 »I can’ get no sa tis fac tion«, rek li su Rol li ng Sto ne si još 1965!

61

»Ono što ug ro ža va ko mu ni ka ci ju, sa ma je ko mu ni-kaci ja: lju de me đu sob no od va ja ono što ih po pri ro di uje di nju je.« Tko je to mu kriv? Agam ben će re ći da su no vi na ri i me diok ra ti no vi sve će ni ci tog otu đi va nja lju di od nji ho ve je zič ke pri ro de... od nji ho va lin gvis tič kog bit ka. Je zik se sa da, ne tek od va ja od tog bit ka ne go ne ot kri va baš – niš ta. Toč ni je, po ka zu je nam se niš tav nost svih stva ri. – Gior gio Agam ben, »She ki nah«, u: The Co mi ng Com mu nity, Uni ver si ty of Min ne so ta Pre ss, Min nea po li s-Lon don 1993, str. 86-90.

13

Studije i ogledi

tek za od re đe ne sku pi ne i pov laš te ne po je din ce. Nas pram uni­ver zal nos ti pos tav lja se mo ne tar na ap strak ci ja i op ći ek vi va le nt – no vac. Na kon cu, ne i naj ma nje važ no, pos to je ći je svi jet op te­re ćen dis po zi ti vom si gur nos ti. Sva ki se mo me nt u ži vo tu mje ri nuž noš ću proc je ne ri zi ka. Ta ko je, npr., ob ra zo va nje or ga ni zi ra­no ta ko da se us kla đu je sve to vi še s proc je nom per spek tiv nos ti za ni ma nja. Flos ku le »druš tva zna nja« i »izvr snos ti« nas to je prik ri ti či nje ni cu da se ono što je au to nom no i sa mos voj no ljud­sko, tj. hu ma nis ti ku pri la go đu je pot re ba ma tr žiš ta ra da.62

Zbilj ska se sre ća ne da pro ra ču na ti. Sto ga se žud nja za fi lo zo fi jom, kao žud nja za re vo lu ci jom eg zi­sten ci je, poi ma kao čvor po bu ne, lo gi ke, uni ver zal nos ti i ok la de/rizika. Njoj su su prot stav lje ni: vla da vi na ro be, vla da vi na ko mu­ni ka ci je, mo ne tar na apstrak ci ja op ćeg ek vi va len ta i teh nič ka spe­ci ja li za ci ja (si gur nost). Ba diou ka zu je da se tim iza zo vi ma da nas fi lo zo fi ja sup rot stav lja kroz tri glav ne stru je. No ni ti jed na od njih ne ma pra vi od go vor na opas nos ti nes ta ja nje is te. Naj pri­je, fe no me no loš ka i her me neu tič ka stru ja – čije su naj važ ni je fi gu re Hei deg ger i Hans­Geo rg Ga da mer – svo jim tež nja ma za pr vo bit nim smis lom, za ne ma ru je pi ta nje is ti ne, re fe ri ra ju ći se tek na fi gu ru Ot vo re nog. Ana li tič ka stru ja, po ve za na s Beč kim kru gom oko Car na pa i Wit tgen stei na, svu po zor nost us mje ru je na gra ma tič ku i lo gič ku ana li zu sa mih je zič kih is ka za. Cilj je te fi lo zo fi je tek te ra peut ski i kri tič ki; ra di se o uk la nja ju ilu zi ja. Ko­nač no, pos tmo der na stru ja miš lje nja nas to ji uka za ti na pot re bu pos tav lja nja sa mog pi ta nja smis la na druk či ji na čin. Nam je ra je te fi lo zo fi je de kon struk ci ja (Der ri da, Lyo ta rd) i iz na la zak no vih for mi ži vo ta.63

62 Pla ni ra nje, um re že nje, dis cip li ni ra nje, kon tro la magič ne su ri je či što ih u svo joj Teo ri ji neob ra zo va nos ti ra bi Kon rad Paul Lies ma nn ka ko bi opi sao no vu pa ra dig mu. Vi di: K. P. Lies sma nn, Teo ri ja neob ra zo va nos ti. Zab lu de druš tva zna nja, Je sen ski i Tu rk Zag reb 2008.

63

De talj ni je o sve mu ovo me pi sa li smo u: Ma ri jan Kri vak – Mo ni ka Šve tak, »Je zik – Dis po zi tiv ili gene rič ka bit čov je ka«, u: ANAFORA, ča so pis za zna nost o knji žev nos ti Osi jek 3 (2016), II, str. 257-266

U svim ovim stru ja ma Ba diou pro na la zi jed nu po zi tiv nu i jed nu ne ga tiv nu stra nu. Po zitiv­na im je ka rak te ris ti ka ta što is ti ču sre diš nje mjes to je zi ka. Ve li ki je zič ki ob rat za pad ne fi lo zo fi je in spi­ri rao je ob ra čun s mno gim idea lis tič kim dog ma ma do ta daš nje po vi jes ti dis cip li ne. Je zik se us po­stav lja oru đem pro tiv sta bil nos ti me ta fi zič kih ap strak ci ja. On je ve li ka po vi jes na tran scen den ta li ja na šeg vre me na. Ne ga tiv no je u ci je loj ovoj pri či oko fi lo zof skih stru ja to što sve re dom za ne ma ru ju ide ju jed noz nač ne Is ti ne, ko ju smat ra ju ar haič nom i me ta fi zič kom, čak i to ta li tar nom. Ba diou se s ti me ni ka ko ne sla že. Is ti na je kič me ni stub ci je la nje go va fi lo zof skog sus ta va (uz vjer nost do ga đa ju i se be kon sti tui ra nje sub jek ta). Pre ma nje mu, suv re me na fi lo zo fi ja po či va na dva ak sio ma: pr vi – me­ta fi zi ka is ti ne pos ta la je ne mo gu ća; dru gi – je zik je ključ no mjes to miš lje nja, za to što je tu ig ri pi ta nje smis la. Dak le, za Ba dioua, od nos iz me đu smis la i is ti ne pos tav lja se te me ljem nje go va od go vo ra na no si vo pi ta nje ci je log na šeg na pi sa: Što je to fi lo zo fi ja?

* * *

Fi lo zo fi ja je da nas iz lo že na opas nos ti da iz gu bi svo ju re vo lu cio nar nu vr li nu i mo tiv is tin­skog ži vo ta. Mo že li je spa si ti ob ra ća nje je zi ku kao vlas ti tu me di ju? Je li je zik je di ni ko ji preos ta je kao uto čiš te sva koj hu ma nis ti ci? Na rav no, je zik je važ na sas tav ni ca sva kog miš lje nja, ali vid je li smo gdje nas je do ve la, prim je ri ce, Hei deg ge ro va me di ta ci ja o nje mač kom je zi ku kao pov laš te nom u di ja lo gu s an tič kom fi lo zo fij skom tra di ci jom.

Ba diou se ra di je ob ra ća Pla to nu. U di ja lo gu Kra til,64 go vo ri se ka ko je fi lo zo fi ja ob vez na po la zi ti ne od ri je či, ne go od sa mih stva ri. Pov laš te nost je zi ka ni je do volj na ka da go vo ri mo u uni ver zal nos ti, re ći će Ba diou. On je mje ro da van tek za raz gra ni če nje smis le nos ti is ka za. Ipak, ka da se nas to ji mo

64 Vi di: Pla ton, Kra til, pre veo Din ko Štam buk, Stu den tski cen tar Sveu či liš ta u Zag re bu, 1976.

14

Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

suo či ti s iza zo vom eg zis ten ci je pod re đe ne pro me tu ro be i ne lo gič nos ti ko mu ni ka ci je, tre bat će nam »neš to vi še«. To nam do no si pos to ja nje Is ti ne. Ia ko ov dje is pi sa na ve li kim po čet nim slo vom, no ta be ne, kod Ba dioua se uvi jek ra di o mnoš tve nos ti kao no si te lju poi ma nja is ti ni tos ti.

Pos to je znan stve na, um jet nič ka, po li tič ka i lju bav na Is ti na. Fi lo zo fi ja se ov dje po jav lju je kao »nez bilj ska is ti no li kost pod uv je tom zbilj nos ti is ti ni tog«!65 U me dij skoj i ko mu ni ka cij­skoj ne kon zis ten tnos ti sli ka i ko men ta ra, pos to je ba rem ne ke isti ne. Up ra vo ti me mo ra se ba vi ti fi lo zo fi ja ako že li op sta ti. Ka­te go ri ja is ti ne mi ni mal na je čvr sta toč ka o ko ju pria nja sva ka »žud nja za fi lo zo fi jom«.

Je zik, dak le, ni je ap so lut ni ho ri zo nt miš lje nja. Or ga ni zi ra nje fi lo zo fi je u miš lje nje ni je ne­pos red no pot či nje no je zič kom pra vi lu. Nes vo di va, je din stve na, sin gu lar na ulo ga fi lo zo fi je ni je mo­gu ća bez čvr ste toč ke u dis kur su, is ti ne.

Što je, dak le, fi lo zo fi ja? Ono umi je će i dje lat nost ko je nam u pre sud nom tre nut ku omo gu ću je re ći: »ovo je dob ro« ili »ovo ni je dob ro«.66 Re kon strui ra nje ulo ge is ti ne, pak, zah ti je va da se us pos ta vi sre diš te si tua ci je fi lo zo fi je i oko ka te go ri je su­bjek ta. To je i pri mar na Ba diouo va na ka na u pla ni ra nom za­vršnom sis tem skom dje lu Ima nen tnost is ti na, ko je tre ba dov r ši ti i zaok ru ži ti is tra živanja za po če ta u dje lu Bi tak i do ga đaj, te na­stav lje na u Sto lje ću i Lo gi ci svje to va.

U užur ba nom suv re me nom svi je tu i svoj nje go voj pov r šnos ti, fi lo zo fi ja tre ba »uze ti svo je vri je me«. Miš lje nje tre ba us po ri ti. Po ziv je fi lo zo fi je ta kav da us pos tav lja vlas tito vri je me. U to me se Ba diou na ne ki na čin raz li ku je od De leu zea, ko ji bez zad r ške ska če u br zi nu vir tual ne ak tua li za ci je do ga đa ja.

Jer... Ba dioua za ni ma ide ja sre će. Ia ko je na sa mo me kon cu knji ge iz nio 21 de fi ni ci ju sre će, kroz sam se tekst po jav lju je još i vi še od re đe nja tog sta nja, os je ća ja, afek ta, no, us tva ri, do ga đa ja filo zo fi je sàme. Je dan od pre duv je ta os tva re nja zbilj ske sre će jest spo me nu to os la ba đa nje vre me na, a sa moj je fi lo zo fi ji pot re bi to vra ti ti na če lo kon ti nui te ta.

»Fi lo zo fi ja je bo les na...«, to je di jag no za i pre čes to pri pi si va na ovoj dis cip li ni miš lje nja da nas. Uvi jek iz no va slu ša mo da je fi lo zo fi ja pros pje la do svo ga kra ja. Uos ta lom, kao i dru ge ak tiv­nos ti u mno gim teo ri ja ma KRAJEVA.

»Kraj po vi jes ti, kraj klas ne bor be, kraj fi lo zo fi je, kraj Bo ga, kraj mo ra la, kraj sub jek ta, kraj čov je ka, kraj fa lo go cen triz­ma, kraj Edi pa, kraj svi je ta... Svi se ovi kra je vi sin te ti zi ra ju u po­zi ci ju svo jev r snog en diz ma«.67

Ba diou će po se bi ce te ma ti zi ra ti »kraj ko mu niz ma«, nu de ći mu kao pro tu te žu svo ju Ko mu ni stič ku hi po te zu.68 Je di no će mo se na taj na čin mo ći sup rot sta vi ti to mu da pos ta ne mo glas ni ci tek tr žiš nog po ret ka.

Vra ti mo se sa da na spo me nu tu ulo gu sub jek ta, fi lo­zof skog sub jek ta. Što nam ona zna či u oču va nju žud nje fi lo zo fi je? »Pot reb no je da svat ko u svo je ime, ali ot vo ren pre ma uza jam­noj raz mje ni s dru gi ma, mo že iz go vo ri ti da je neš to pra vo, a da je neš to dru go kri vo, da je neš to dob ro, a da neš to dru go ni je«.69

65 A. Ba diou, Ma ni fest za fi lo zo fi ju, str. 16.

66 A. Ba diou, Me ta fi zi ka stvar ne sre će, str. 36.

67

Vi di Stua rt Sim, Der ri da i kraj po vi jes ti, Je sen ski i Tu rk, »Zna nost u dže pu«, Zag reb 2001, kao i po seb no, o ovo me: Ja cques Der ri da, O apo ka lip tič nom to nu usvojenom u no vi je vri je me u fi lo zo fi ji, An ti Bar ba rus, Zag reb 2009.

68 Alain Ba diou, L’Hypot hèse com mu nis te, Édi tio ns Lig nes, Pa ris 2009.

69 A. Ba diou, Me ta fi zi ka stvar ne sre će, str. 40.

Tra ži se, dak le, po zi ci ja sub jek ta, sin gu lar nos ti, is ti ne. Sve to za jed no či ni mo gu ćim od­govor na pi ta nje što je fi lo zo fi ja za Ba dioua. Ulo ga te i ta ko ve fi lo zo fi je za nje ga će bi ti ute me lji telj ska. Pre kid s her me neu ti kom, ana li ti kom je zi ka i pos tmo der nom pr vi je pre duv jet zas ni va nja jed ne ta ko ve fi lo zo fi je. Zbog nep res ta ne unu tar nje nes tal nos ti ovo ga svi je ta mo ra mo se up ri je ti na čvr ste os lon ce ako že li mo oču va ti smis le nost na ših eg zis ten ci ja. Ute me lji telj sku ulo gu miš lje nja, pre ma Ba diouu,

15

Studije i ogledi

osi gu ra va fi lo zo fi ja sin gu lar nos ti, fi lo zo fi ja is ti ne, ra cio nal na fi lo­zo fi ja i fi lo zo fi ja do ga đa ja. To je onaj čet ve ros tru ki čvor ko ji ve zu­je vjer nost si tua ci ji ko ja omo gu ću je da pos tig ne mo ono naj važ ni­je za sva ko ga od nas – sre ću. Sub je kt jest taj ko ji je sin gu la ran jer je do ga đaj ono što ga kon sti tui ra u ne koj is ti ni. On je i mjes to mo gu će ra cio nal nos ti i ono što bis mo mog li naz va ti toč kom is­tine. I naj važ ni je... sre ća pos to ji sa mo za sub je kt, sa mo za po je­din ca ko ji prih va ti pos ta ti sub jek tom!70 70 Is to, str. 44.

Opet iz no va, po tko zna ko ji put: što je fi lo zo fi ja za Ba diou? Me ta fi zi ka? Me ta fi zi ke da nas vi še ne ma (ba rem ne u smis lu kak vom ju je pos ta vio is toi me ni Aris to te lov spis. No me ta fi zi ka zbilj­ske sre će pot reb ni ja je ne go li ika da. Go vo re ći o ta kov r snoj »me ta fi zi ci«, po nov no se au tor os vr će na kom po si bil nost ge ne rič kih pro ce du ra. Slje de ći su na či ni pos ti za nja sre će, sa mim tim i fi lo zo fi je: en­tu zi ja zam za po li tič ko dje lo va nje, bla žen stvo za znan stve no ot kri će, uži tak za um jet nič ko stva ra nje i ra dost za lju bav ni trud.

Fi lo zo fi ja je je din stve na dis cip li na miš lje nja ko ja po la zi od uv je re nja da pos to je is ti ne. Vo đe na je sa mim ži vo tom kao ot po rom pre ma do mi nan tnim mni je nji ma. Ljud ska je din ka, čovjek, po je di nac kao sub je kt... mo ra se mo ći odup ri je ti dis po zi ti vi ma71 mo ći ko ji ga us mje ru ju k uni for mi ra­nom na či nu miš lje nja i živ lje nja. (Is tin ski je ži vot od su tan, re ći će Ar thur Rim baud.)

Fi lo zo fi ja je – ka ko za Ba dioua ta ko već i za Hei deg ge ra, s ko jim smo i kre nu li na ovo »pu to va nje« – put/pućenje pre ma pro miš lja nju is ti ne ži vo ta ko ja je pos tao teh no loš kom svr hom, znan stve nom nor mom i pro jek tiv nim/pro­jektilnim pro ra ču nom.

»Što zna či živ je ti? Što je dos to jan­stven i in ten zi van ži vot, nes vo div na pros ta ži vo tinj ska mje ri la? Ži vot ko ji upu ću je na afe kt... stvar ne sre će?«72

Ži vot u fi lo zo fi ji! Fi lo zo fi ja jest is ti na ko ja u se bi uk lju ču je i smi sao. Jer, i ka da se ra di o dis cip li ni umi­jeća smiš lja nja, ob li ko va nja i proiz vo đe nja poj mo va (De leu ze) ili, pak, o na či nu od go va ra nja ko ji se oda zi va na glas bit ka (Hei deg ger), ra di se o smis le nos ti is ti ne sàme, do la zi mo do naiz gled pa ra dok­sal nog, no ipak plau zi bil nog Ba diouo va zak ljuč ka: fi lo zo fi ja, to sam ja. Ali to su jed na ko i svi oni ko ji či ta ju, pro miš lja ju i pi šu o to me, žu de ći pos ta ti jed nim sa fi lo zo fi jom sàmom. Ni je zgo re ga pod sje ti ti da nam tre ba ju uči te lji fi lo zo fi je. Dak le, ne koor di na to­ri pro je ka ta izvr snos ti već vr sni παιδαγωγός ko ji će, ako tre ba i »pok va ri ti mla dež«!73 Pre ni je ti im sred sta va za odu pi ra nje »druš tvu zna nja«. Pou či ti ih da sa mi stje ču spoz na je ko je ih se dois ta ti ču, sa da i ov dje.

* * *

Za to sli je di mo uči te lja miš lje nja, Pla to na ko ji go vo ri o to mu da je uis ti nu sre tan baš onaj ko ji ži vi pod zna kom Ide je – fi lo zof. Sret ni ji je od bo ga tih, he do nis ta, ti ra na... Zaš to? Za to što iz unu­tar njos ti svog ži vo ta, on is ku ša va is tin sku sre ću.

Po nav ljam: Fi lo zo fi ja je bo les na, ne po bit na je to di jag no za da naš nji ce. Mož da je fi lo zo fi ja čak i na sam r ti, ka za ti će Ba diou. Ali svi jet ko je mu je sta lo do prom je ne neiz dr ži vih okol nos ti u ko ji­ma se na la zi, »žu di za is tin skom fi lo zo fi jom«. Umi ru ćoj ka že: »Us ta ni i ho daj!«.

71

Agam ben od re đu je po jam dis po zi ti va kao »apa ra ta, ne če ga što se li te rar no mo že shva ti ti kao spo sob nost hva ta nja nečega, ori jen ti ra nja, od re đe nja, mo de la, nad zo ra ili si gur nos ti ges ti, po na ša nja, shva ća nja, ili dis kur sa ži vih bi ća. Ne sa mo, pre ma to me, zat vo ri, lud ni ce, pa nop ti kum, ško le, cr kve, tvor ni ce, dis cip li ne, prav ne mje re itd. (či ja ve za s mo ći već od Fou caul ta iz vjes na), već ta ko đer olov ka, pis mo, li te ra tu ra, fi lo zo fi ja, po ljop riv re da, ci ga re te, na vi ga ci ja, kom pju to-ri, mo bil ni te le fo ni i – zaš to ne – je zik sam, ko ji je mož da naj sta ri ji apa rat – u ko ji je pri je ti su će i ti su će go di na pri mat bio neo če ki va no sam u va ćen, a da vje ro jat no ni je ni bio svjes tan pos lje di ca po nje ga s mo ga«. – Gior gio Agam ben, »What is an Ap pa ra tus? And Ot her Es says«, Stan fo rd Uni ver si ty Pre ss, Stan fo r d-Ca li for nia 2009, str. 14.

72 A. Ba diou, Me ta fi zi ka stvar ne sre će, str. 111.

73

Na ne ki je na čin »kva re nje mla de ži« bio i moj mo tiv (is tak nut je na straž njim ko ri ca ma!) ka da sam kre nuo u pi sa nje svo je knji ži ce/priručnika o fi lo zo fi ji. Vi di: M. Kri vak, SUVREMENOST(I). Pos tmo der no sta nje fi lo zo fi je (kul tu re)... i fil ma, Sveu či liš te Josip Ju raj Stros smayer u Osi je ku, Fi lo zof ski fa kul tet, Osi jek 2012.

16

Marijan Krivak / Što je to filozofija? Uz metafiziku zbiljske sreće

Što je to fi lo zo fi ja? To smo Ti, On/Ona, Vi, Oni/One, Mi, Ja... svi ko ji dr že da tre ba bi ti sre tan u sve mu što ra di mo, a ne tek za do vo ljan s ok troi ra nom že ljom.74 Nep rav de svi je ta ko­je ga ži vi mo, pak, os ta ju traj nim za dat kom uni ver zal ne že lje za prom je nom pos to je ćeg. Že lje ko ja ne će te ži ti unap ri jed prog ra­mi ra nom za do volj stvu već će is tin sku žud nju us mje ri ti pre ma sre ći pu ni ne ži vo ta sàma.

DA, DA... suv re me ni svi jet tre ba fi lo zo fi ju vi še ne go li što to ona sa ma vje ru je!75

74 »Što nam tre ba u ži vo tu?/Za tu sre ću, pa na sto tu?/Jedan klik u Pho tos ho pu/ I već smo sprem ni za Eu ro pu / Ka ko ne bi oko lo gle da li/Niz uli ce su nam po re da li/Velike sli ke u bo ji na ko ji ma toč no sto ji / Ka ko iz gle da sre ća kad se uve ća...« HLADNO PIVO, Sre ća (2007).

75 A. Ba diou, Me ta fi zi ka stvar ne sre će, str. 44.

/ LI TE RA TU RA /

Agam ben, Gior gio. 1993. The Co mi ng Com mu ni ty. Min nea po li s-Lon don: Uni ver si ty of Min ne so ta Pre ss. – 2009. »What is an Ap pa ra tus?« and Ot her Es says. Stan fo rd, CA: Stan fo rd Uni ver si ty Pre ss.

Ba diou, Alain. 2001. Ma ni fest za fi lo zo fi ju. Zag reb: Je sen ski i Tu rk. – 2009. L’Hypot hèse com mu nis te. Pa riz: Édi tio ns de Lig nes. – 2015. Métap hysique du bon heur réel. Pa riz: PUF. – 2016. Me ta fi zi ka stvar ne sre će. Prev. A. Banović in D. He ld. Zag reb: Mul ti me di jal ni in sti tut.

De leu ze, Gil les. 1990. »Po st-scrip tum sur les so ciétés du con tro le.« V Pour par le rs, Gil les De leu ze. Pa riz: Édi tio ns de Mi nuit. – [De lez, Žil]. 2009. Raz li ka i po nav lja nje. Prev. I. Milenković. Beog rad: Fe don.

De leu ze, Gil les, i Guat ta ri, Fe lix. 1993. »Što je fi lo zo fi ja?« Tre ći prog ram Hr vat skog ra di ja 40: [11]-39. – 2014. Ti su će Pla toa. Ka pi ta li zam i shi zof re ni ja 2. Zag reb: San do rf.

Der ri da, Ja cques. 1984. »No Apo ca lypse, Not Now (fu ll speed ahead, se ven mis si les, se ven mis si ves).« Diac ri ti cs 14 (2). – [De ri da, Žak]. 2002. Po li ti ke pri ja telj stva. Beog rad: Beog rad ski krug.

Dio ge nes Laër tius. 2017. »Pla to.« Li ves of the Emi ne nt Phi lo sop he rs. Book III. https://en.wikisource.org/wiki/Lives_of_the_Eminent_Philosophers/Book_III (zad nji dos top: 22. 7. 2017).

Fou cau lt, Mic hel. 2008. Le Gou ver nme nt de soi et des aut res. Cou rs au Col lège du Fran ce (1982-1983). Pa riz: Seuil/Gallimard.

Hei deg ger, Mar tin. 1979. Sein und Zeit. Tübin gen: Max Nie meyer Ver lag. – 1996. »Što je to – fi lo zo fi ja?« V Kraj fi lo zo fi je i za da ća miš lje nja: Ras pra ve i član ci, M. Hei deg ger, ur. J. Brkić, 261-281. Zag reb: Nap ri jed. – 1999. Rek tor ski go vor. Zag reb: MH. – 2010. Iz vor umjet nič kog dje la. Zag reb: AGM.

Kri vak, Ma ri jan. 2012. Suv re me nos ti(i). Pos tmo der no sta nje fi lo zo fi je (kul tu re)... i fil ma. Osi jek: Fi lo zof ski fa kul tet. – 2015. »‘Me to da jed na kos ti’ kao eman ci pa ci ja: O po li ti ci i poe ti ci Ja cque sa Ran ciè rea.« UP&UNDERGROUND, 167-177.

Kri vak, Ma ri jan i Šve tak, Mo ni ka. 2016. »Je zik – dis po zi tiv ili ge ne rič ka bit čov je ka.« ANAFORA, ča so pis za zna nost o knji žev nos ti Fi lo zof skog fa kul te ta u Osi je ku 3: 257-266. 2016.

Lies sma nn, Kon rad Paul. 2008. Teo ri ja neob ra zo va nos ti: Zab lu de druš tva zna nja. Zag reb: Je sen ski i Tu rk.

Miščević, Ne nad. 1981. Filo zo fi ja je zi ka. Zag reb: Nap ri jed.

Nietzsche, Fried ri ch. 2004. Ne suv re me na raz mat ra nja: O ko ris nos ti i štet nos ti his to ri je za ži vot. Zag reb: MH.

Paić, Žar ko. 2013. »Uto pi ja i en tro pi ja: De leu zeo vo miš lje nje po li tič kog.« UP &UN DER GROU ND, 152-169. – 2014. Tre ća zem lja: Teh nos fe ra i um jet nost. Zag reb: Lit te ris. – 2017. Do ba oli gar hi je: Od in for ma cij ske eko no mi je do po li ti ke do ga đa ja. Zag reb: Lit te ris.

Pla ton. 1976. Kra til. Zag reb: Stu den tski cen tar Sveu či liš ta u Zag re bu.

Sim, Stua rt. 2001. Der ri da i kraj po vi jes ti. Zag reb: Je sen ski i Tu rk.

Starčević, Go ran. 2014. »Maj stor stvo kao iz vor miš lje nja i um jet nos ti.« V Bi jeg i po bu na: Og le di o na puš te nom svi je tu, Go ran Starčević. Zag reb: Lit te ris.

17