SSSSVVVVEEEE ŠŠŠŠTTTTOOOO SSSSTTTTEEEE HHHHTTTTEEEELLLLIIII DDDDAAAA ZZZZNNNNAAAATTTTEEEE AAAA NNNNIIIISSSSTTTTEEEE ZZZZNNNNAAAALLLLIIII KKKKOOOOGGGGAAAA DDDDAAAA PPPPIIIITTTTAAAATTTTEEEE.... .... .... .... .... ....��

�LLLLeeeesssskkkkoooovvvvaaaacccc uuuu ssssrrrrccccuuuu!!!!

LESKOVAC U SRCU!

4

LESKOVAC U SRCU !

Priredio Dejan Grujic

Autori:Snežana Trajković, Nataša Aleksić, Mario Zejak,

Marina Icić Profirović, Miloš Pavlović, Milan Stefanović,Miodrag Petković, Andrijana Stoiljković, Danijela Kocić

Štampanje ove publkacije podržano je od strane Olof Palme International Center-a i SIDA-e

SADRŽAJ

PONEŠTO O ISTORIJI LESKOVCA.Sadašnja demografska struktura...... Još malo zanimljivih podataka..........KULTURNA I ZABAVNADEŠAVANJA U LESKOVCU............Leskovačko leto....................................Sajmovi..................................................Doček nove godine.............................. Dani vina...............................................Mesta za opuštanje i tekreacijumladih....................................................Kulturna dešavanja.............................Kulturni centar.....................................Narodno pozorište...............................Narodna biblioteka.............................. Noćni život u Leksovcu......................SPORT ZA SVE!...................................Sportski objektiSRC Dubočica.......................................

Dom Partizan.........................................Stadion FC Dubočica.............................Stadion FK Vučje...................................Hipodrom...............................................Motivacija i volja, glavni putokazi kauspehu.....................................................MOGUĆNOSTI KOJE MLADIMANUDE EVROPSKI PROGRAMI.........Mladi u akciji.........................................River SEE................................................Međunarodni kampovi za mlade.......Volonterski kamp Centra za mladeLivno........................................................Festival omladinskog rada FORA.......Stipendije Eurobank EFG Štedionice..Studentske kartice Euro 26 i ISAC......Youth Hostel..........................................Euro pass................................................

6712

1415151616

16171719212326

29

31313132

32

34353840

444546485154

5

6

vidimo da se ovaj kraj pominjejoš u 5 veku pre Hrista, i to pokonoplji koja se ovde dostaproizvodila. Iako obimna arhe-ološka iskopavanja govore označajnom naselju još iz periodaNeolita (8000 – 7000 god.p.n.e).

Područje u okolini Leskovca,poznato je pod imenom Duboči-ca(Gl’bočica), od vremena vla-davine Stefana Nemanje (1166-1196), a istorija mesta podsadašnjim nazivom od početka14 veka.

Leskovac je pod Turskom

PONEŠTO O ISTORIJILESKOVCA

Priredili:Mario ZMario ZejakejakMiloš PMiloš Paavlovlovivićć

PPrema onome što je dosada proučeno i objavljeno

iz najstarije istorije Leskovca,

7

vlašću bio važan trgovačkicentar, kasnije i politički po osni-vanju leskovačkog pašaluka, kojije jedno vreme zahvatao iKuršumliju i Paraćin.

U Leskovcu je posleoslobođenja od Turaka (1879),bilo mnogo zanatlija i sitnih trgo-vaca (843), najviše posleBeograda (946), dok je sam gradbio najmnogoljudniji u Srbiji,posle prestonice.

Od kulturnih spomenikanajpoznatija je sigurno crkva“Odžaklija” u Leskovcu, zatimcrkva sv. Petke u Rudaru koja jetoliko drevna, da se datumgradnje s vekovima izgubio.

Mada je poznato da je obnovlje-na 1799. godine.

Tu su i uveliko poznati Jašun-jski manastiri, ženski koji jepodignut 1499. godine i muškipodignut 1517. godine. Značajanje i čuveni “spomenik slobode” uneposrednom centru Leskovca,kao i spomenik neznanomjunaku na Hisaru.

struktura Leskovca

Opština Leskovac sa 162 hil-jade stanovnika i 1025 kilo-metara kvadratnih prostorajedna je od najvećih opština uSrbiji. Smeštena je u epicentru

Sadašnja demografska

8

prostrane i plodne Leskovačkekotline( dugačke 50, a široke 45kilometara) najveće morfotek-tonske potoline u Srbiji. Zahvatadeo doline Južne Morave i deloveslivova njenih značajnih levih pri-toka Jablanice i Veternice.

Osnovnu poentu geosaobraća-jnog položaja opštine predstavljačinjenica da zauzima prostorkompozitne moravsko-vardarskeudoline. Kotlinom vode kičmenesaobraćajnice transevropskog imeđukontinentalnog drumskog iželeznikog saobraćaja. Njenonajveće naselje grad Leskovacformirno je na mestu gde sestiču ili odakle se razilazeprirodne saobraćajnice na

uzdužnim i poprečnim pravcimakoji vode dolinama reka JužneMorave, Veternice, Jablanice iVlasine.

Sa 144 naseljena mesta opšti-na Leskovac je najrazudjenija uSrbiji. Tri naseljena mesta sugradskog tipa od kojih je gradLeskovac privredni, politički, kul-turni, zdravstveni, obrazovni iimigracioni centar čitavogpodručja. U njemu trenutno živi65 hiljada stanovnika odnosno40 odsto ukupnog stanovništvaopštine. Leskovac, smeštengotovo u geometrijskoj srediniLeskovačke kotline, ima već 600godina dugu pisanu istoriju, apretpostavlja se da je na ovom

9

mestu formirano naselje 2000.godine PNE.

Od ukupnih poljoprivrednihpovršina čak 88 odsto ili 52 hil-jade hektara obradive supovršine, od čega na najproduk-tivnije zemljište, oranice i bašte,otpada 77% ili 40 hiljada hek-tara. Oko 90% svih poljoprivred-nih površina u privatnom je vlas-ništvu individualnih poljoprivred-nih gazdinstava. Zemljišneparcele su veoma usitnjene, asistemi za korišćenje voda upoljoprivrednoj proizvodnji nisuizgrađeni. Stanje u pogleduosposobljenosti poljoprivrednogzemljišta predstavlja velikuprepreku racionalnom korišćenju

savremene agrotehnike, ipovećanju efikasnosti odnosnokonkurentnosti proizvodnje.

Od primarnih istorijskih i kul-turnih vrednosti tu su brojnispomenici, arheološka nalazištana brdu Hisar kod Leskovca,nekropola kod Male Kopašnice,Rudarski konak. Leskovac jemožda jedini grad koji u svomneposrednom okruženju ima triveštačka jezera: Barje, Bresto-vačko i Vlasinsko, koja predstavl-jaju veliku turističku atrakciju,pogodna su za odmor odnosnorekreaciju, kao i za lociranjeugostiteljskih objekata. Naročitapovoljnost postoji za nautičkiturizam.

10

Leskovac je kulturni i privred-ni centar juga Srbije sa tekstil-nim, hemijskim , farmaceutskimi prehrambeno-poljoprivrednimkompleksom. Grad sa velikomtradicijom: pozorišnom, kul-turnom, umetničkom. Pored togaLeskovac je sajamski grad, gradroštilja i kulinarskih specijaliteta.Leskovac može da razvijeponudu u kongresnom i mani-festacionom turizmu.

Trend stalnog porasta brojastanovnika u opštini Leskovaczaustavljen je poslednje decenijeprošlog veka.

Starosna struktura stanovništ-va ima odlike stacinarnog tipa,što znači harmonične odnose

među starosnim grupama. Ona,međutim, nije stabilizovana te seočekuju promene u pravcustarenja stanovništva sa nepo-voljnim demografskim kon-sekvencama. U opštini je natržištu radne snage registrovanopreko 70 hiljada aktivnih lica.Stepen obrazovanostistanovništva kao i strukturastručnih kadrova je nepovoljnijau odnosu na Republiku, a dalekozaostaje i za potrebama razvojaopštine. Svojevrstan ljudskipotencijal su i 24500 neza-poslenih lica, registrovanih natržištu radne snage na kraju2003. godine. To je 15 %ukupnog stanovništva odnosno

11

visokih 34% radno aktivnogstanovništva. Među nezaposleni-ma je čak 5,5% radnika sa višomili visokom stručnom spremom.

Putnu mrežu opštine Leskovacčini 614 kilometara kategorisanihputeva. U odnosu na period odpre nekoliko godina ostvareno jeznačajno povećanje, ali mahomu kategoriji lokalnih puteva.Vrednosti pokazatelja razvijenos-ti putne mreže u opštini Leskovacmanje su od prosečnih za teri-toriju Srbije.

Započete aktivnosti u ovojoblasti odvijaće se u pravcuformiranja posebnog preduzećaza izgradnju i održavanje magis-

tralnih i regionalnih puteva zaJablanički okrug, sa sedištem uLeskovcu. Teritorijom opštineprolazi železnička prugaBeograd-Niš-Skoplje-Atina. Brojotpremljenih putnika i utovarenerobe pokazuje da Leskovac jošuvek ne koristi u dovoljnoj meriprednosti železnice, posebno upogledu robnog saobraćaja.

Postojeći proizvodni pogonipredstavljaju najznačajniji faktorrazvoja opštine. Na žalost stalani stabilan rast osnovnih sredstavazaustavljen je početkomdevedesetih godina 20. veka, odčega se leskovačka privredateško oporavlja. Nove investi-

12

cione aktivnosti, povećanje brojanovoosnovanih malih i srednjihpreduzeća i makroekonomskastabilnost govore da ovdašnjuprivredu očekuje rast. Prostor zanova investiciona ulaganja kom-pletno je infrastrukturalnoopremljen, a cene uređenjagrađevinskog zemljišta kao idruge komunalne takse, niže suu odnosu na druge gradove uSrbiji. U samom centru, u trgov-ačkoj zoni grada, pored posto-jećih poslovnih i uslužnih cen-tara, u pripremi je nekolikonovih, ukupne površine 87 hilja-da metara kvadratnih, od čega ječak 50 hiljada namenjenih tržiš-tu. Otvorenost GUP-a pruža

mogućnost da se prema tekućimpotrebama i na drugim lokacija-ma, većeg ili manjeg stepenaizgrađenosti, uvek mogu planiratinove površine, jer opština Lesko-vac, i pored visokog stepenaindustrijalizovanosti, spada uzonu srednje opterećenosti pros-tora.

Još malo zanimljivih podataka:

Prvi motocikl u Leskovcukupio je 1910 godine Andrija

Kiljan za 550 dinara. Isti čovekdoneo je u Leskovac i prvi

automobil.

13

Prvi gramofon u Leskovac jedoneo 1905 godine, čuveni

Leskovački avanturista Jovan“Portarturac” i bio je velika sen-

zacija.

Prvi Rendgen u Leskovcunabavio je dr. Žak Konfino 1924

godine.

Prvi radio 1925 godina“Građanska Kasina”.

Evo nekolicine poslovica iizreka iz Leskovačkog kraja:

“U srditoga božjaka, prazna jetorba.”

“Vol vrlja zemlju vrlja, ama nagrbinu mu pada.”

“Od magare ne biva at.”“Od buljinu sokol iskača, a od

sokola buljina.”“Nit luk jea, nit luk mirisaja.”

“Kude se bivoli banjav tuj žabe nekrekav.”

“Tante za kukurigu.”“Vidi brobinjka na Suvu Planinu.”

“Oklembesija glavu ko Sojka naJugovinu.”

“S kozu na oranje u idem al’ ću zanjega da idem.”

14

KULTURNA I ZABAVNADEŠAVANJA U LESKOVCU

Priredile:Snežana TSnežana TrrajkajkooviviććNataša AleksiNataša AleksiććMarina IciMarina Icićć-Profiro-Profirovivićć

UUopštini Leskovac postojemnogobrojna kulturna

dešavanja i manifestacije.Jedna od njih je i

ROŠTILJIJADA, koja je poznata ivan granica Srbije, predstavljanajposećeniju manifestaciju.Roštiljijada traje 7 dana i za tovreme Leskovac ugosti više od200 000 radoznalih posetilaca.

Glavni moto organizacijeRoštiljijade je afirmisanje spre-manja kulinarskih specijaliteta saroštilja.

Svake godine se teži kapraćenju evropskih standarda, asve u okviru promocijeleskovačkog roštilja.

Roštiljijada omogućava mladi-

15

ma da se pokažu i nadmeću ukulinarstvu, kao i u drugimoblastima koje su vezane za ovumanifestaciju.

je tradicionalni multimedijalnidogađaj. Poičnje početkom leta itraje do sredine jula. Ova mani-festacija pruža mladima opuš-tanje, zabavu, ali i pronalaženjeu nečemu.

Aktivnosti su tako podeljeneda zadovoljavaju i obuhvatajurazličite ukuse, sport, balet,revije, književne večeri,

takmičenja u pevanju, pozorišnepredstave...

Programi su prilagođeni mladi-ma svih uzrasta, kao i starijimauz učešće leskovčana kao iposetilaca Leskovca.

Tradicija organizovanja sajmova u Leskovcu je jedna odnajdužih u celoj Srbiji.

Poznati su: sajam knjiga,kozmetike, tehnike, automobila,elektrotehnike, sajam lekovitogbilja i mnogi drugi. Na svim ovimsajmovima stanovnici Leskovcase sreću sa novinama u nauci,tehnici i kulturi.

Leskovačko letoSajmovi

16

na gradskom trgu

Ako se kolebate ili možda neznate šta je pravi izbor, tu jebesplatni doček NOVE GODINEsa veselim društvom, izvrsnommuzikom i raskošnim vatrome-tom na glavnom trgu u Leskovcu.Broj mesta je neogranicen!

Ova manifestacija,koja seorganizuje u slavu vina, vinogra-da i vinara održava se svakegodine u drugoj polovini avgusta.Sastoji se iz zabavnog programa

u kojem svakako centralnomesto ima izbor boginje vina.Defile mladosti, ženske lepoteovenčane vinima najboljim- vlasotinačkim .

mladih u Leskovcu

Radan planina (koja imaplaninski dom u svojoj ponudi),planina Kukavica, kanjon rekeVučjanke, Sijarinska banja,Vlasinsko jezero, Brestovačkojezero...

Doček nove godine

Dani vina

Mesta za rekreaciju i opuštanje

17

Kulturnih dešavanja u našemgradu bi, sudeći po raspoloživomprostoru moglo da bude napretek, jer tu su: Kulturni centar,tri bioskopske sale (od kojihtrenutno, nažalost, radi samojedna), Dom sindikata, Narodnopozorište, Narodna bilioteka,Narodni muzej, Sajam (kojitrenutno ne služi svojoj nameni),itd... Međutim, problem je utome što se ovi potencijaliočigledno ne koriste naadekvatan način.

Ipak, s obzirom na to da mi

naš lepi Leskovac volimo bezobzira na sve, svakako želimo davidimo najpre njegove lepestrane i saznamo šta nam ontrenutno pruža na ovom polju. ?

Dom kulture mladih „Žika IlićŽuti“, a od 2002.god. Kulturnicentar, sa svojim radom irazvitkom počeo je posle Drugogsvetskog rata. Kulturni centarsluži kao prostor u kome seodvijaju samostalne izložbe,priredbe, sajmovi knjiga, tribinesa raznim temama, i naravno tuje i bioskopska sala (jedina koja

Kulturna dešavanja

Kulturni centar

18

je trenutno u funkciji)...Mladi skloni književnom

stvaralaštvu mogu se obratitiKnjiževnom klubu „Glubočica“ (usklopu Kulturnog centra), gdemogu dobiti priliku zaobjavljivanje nekih od svojihradova u zbirci ovog kluba, takoda postoji mogućnost da nekood sponzora čuje za njih i samimtim mogu dobiti priliku da objavei sopstvenu knjigu. Dakle, pametu glavu, zapišite po koji redak,možda se baš u Vama krije pravapesnička duša!

Za sve talente likovneumetnosti tu je i Škola stripa„Nikola Mitrović-Kokan“, koja uokviru Kulturnog centra postoji

od 1996. godine. Jedan je odglavnih inicijatora za njennastanak, po kome je i dobilaime, nažalost je nekoliko godinakasnije preminuo, ali ova škola jenastavila sa svojim radom. Onase može pohvaliti velikimtalentom svojih članova čiji jekvalitet rada najbolje prikazan u„Arsenalu“, strip magazinu oveškole. Vrata Škole stripa su zasve zainteresovane otvorena,kako za one koji su se većoprobali u nekim redakcijamastripa, tako i za sve anonimusekoji su sigurni u umeće svojihruku!

P.S. - Mislim da svakako trebapomenuti i to da pored

19

bioskopske sale u Kulturnomcentru, u Leskovcu postoje jošdve-u Domu sindikata i Domuvojske, koje ne rade. - Baš bi bilosuper kada bi te stare mračneprostorije ponovo zablistale iugledale svetlost dana! Zar ne? ?

Da li verujete da počecipozorišnog života i pozorišta uLeskovcu datiraju od 1896.godine, vremena kada Leskovacjoš nije bio odmakao daleko ododlika turskog pašaluka,leskovačka čaršija od esnafsko-zanatskog mentaliteta,

Leskovčani od patrijarhalnognačina života i mišljenja. To jezaista neverovatno!

U ono vreme, prihvatanjepozorišta bilo je odlika malogbroja gradjana, a kamoli pakpomisao na formiranjesopstvenog pozorišta.

Leskovac je dobio svojeGrađansko pozorište 1896.godine, nepune dve decenijeposle oslobođenja od Turaka.Delatnost ovog pozorišta jevezana za ime našeg istaknutogknjiževnika - satiričara RadojaDomanovića, sigurno ste čuli zanjega, koji je u to vreme bioprofesor leskovačke gimnazije.

Narodno pozorište

20

Posle odlaska Domanovića izLeskovca (1898. godine)pozorište prestaje sa radom.

Međutim, od 1898. godine pado (23. avgusta 1926.) formiran-ja prvog profesionalnog pozoriš-ta, Leskovac nije bio lišenpozorišnih predstava - to nikako;iz raznih krajeva naše zemljeLeskovac su rado i na duževreme posećivale brojneputujuće pozorišne družine, izSkoplja, Niša, Beograda,Zaječara, Šapca...

Danas je Narodno pozorišteotvoreno za sve zainteresovane,tako da možete gledati predstaveiz kojih ćete dosta naučiti.

U pozorištu radi 20 glumaca,

koji u toku jedne godine morajuimati 3-4 premijere i bar 1dečiju predstavu, ali obično ih jemnogo više.

Reditelj bira predstavu kao iodgovarajuće glumce za tupredstavu i radi sa njima, i kadaje sve spremno, predstava seizvodi pred gledaocima.

Ako imate malog brata ili sekuili bilo koje dete koje vam jedrago i želite da ga usrećite,nemojte zaboraviti da gaodvedete u pozorište, jerorganizuju prelepe dečije pred-stave, poput Crvenkape, 3Praseta, Snezane i 7 patuljaka...ijoš mnoge druge, koje će se sig-urno i Vama svideti.

21

„Radoje Domanović“

Naša biblioteka, kao čitaonica,postoji od 1869 godine, a kaogradska biblioteka od 1935godine Od 1961. godine nosi imeRadoja Domanovića, jednog odnajvećih srpskih satiričara, kojije inače od 1896. do 1898.godine radio u leskovačkojgimnaziji (mada po kazniondašnjeg režima za njegovaisuviše slobodna dela).

U biblioteci imamo naraspolaganju oko 160 000 knjiga

različitih žanrova, a inače onaima i devet aktivnih ogranaka napodručju opštine. članarina zasve pametne glave ovog gradakoje vole pisanu reč jeste 300din. godišnje, s tim što članskakarta ne važi samo u okvirutekuće kalendarske godine, kaoranije, već bukvalno važi godinudana. Dakle, ako se učlanite ičlanarinu platite 20. decembra,to je pametno ulaganje novca,jer za te pare možete čitati do20.decembra naredne godine.Inače, članarina je ista većposlednjih pet godina.

članovima biblioteke su zasada na raspolaganju dvaračunara, a jedini uslov za

Narodna biblioteka

22

njihovo korišćenje jeste članskakarta bez dodatne nadoknade.Prostor Narodne biblioteke je naraspolaganju i za organizovanjeraznih naučnih skupova, zapromociju književnih dela.Obinčno se radi o delima lokalnihneafirmisanih autora, jernaravno, pozanatiji autori traže ipozamašne „honorare“ ,a kodnas se sredstva za te svrhe neizdvajaju. Nadamo se da će seubuduće nešto promeniti po tompitanju, kako bi i poznatija imenanašeg književnog stvaralaštvamogla da nam se predstave.

Bitno je pomenuti da bibliote-ka zauzima površinu od 720 m2,a za potrebe naše opštine

neophodno je oko 2700 m2.Inače, dosta možete saznati i

iz elektronskog lista Legat (naveb sajtu), koji je pokrenut odstrane bivšeg direktora bibliotekeSaše hadži-Tančića. Sadašnjidirektor je Nebojša Krstić.

I još jedno malo podsećanje -budite pažljiviji sa knjigama kakobi imale duži vek trajanja, inaravno poštujte predvđieni rokza njihovo vraćanje (dvadesetdana).

Redovnim i odgovornimčlanovima pruža se i mogućnostuzimanja većeg broja knjigaodjednom?

23

Ako želite pobliže da seupoznate sa ponudom

biblioteke pogledajte njenuinternet prezentaciju:

www.nbleskovac.org.yu

Ili pozovite telefonom na:

tel./fax:

016/233-890

016/233-891

Kada je u pitanju provodverovatno svako od vas imasvoje omiljeno mesto za izlazak iopuštanje, naravno u društvusvojih prijatelja i bliskih osoba.

Kada je ovaj prvi i najvažnijiuslov ispunjen, dakle, kad jeučinjen pravi izbor društva zanezaboravne dogodovštine,treba razmisliti i o tome kudaćemo, a može se reći da naš lepigradić ima poprilično dobruponudu!

Noćni život i zabava

24

Tu su diskoteke, klubovi,restorani...

Preko leta bašte kafića „ABC“ i„Centar“ su prepune, „Kuća“takođe obećava ludi letnjiprovod, a za večernji izlazak pre-poručujemo i „Etaž“, „Brod“ i„Vinus“ - za ljubitelje rok muzike.

A šta bismo mi i bez našediskoteke „ABC“? Tu svakakomožemo očekivati najluđiprovod, nova poznanstva, noveljubavi...Redovno dolaze i mnogeličnosti sa estrade, a kad njihnema tu je DJ i tehno muzika!

Za one koji ne vole datumaraju gradom praznog

stomaka tu su

restoran „ABC“, kao i picerije „CAP CAP“ i „San Marko“.

Dakle, potrebna je samo dobravolja i zabava je tu, usred našegdragog Leskovca!

I naravno, da bi sve bilo pot-puno tu je i neizbežna šetnja, ilikako stariji kažu „korzo“.

Leskovački korzo je odTehnološkog fakulteta do hotelaBeograd.

25

Nažalost, mi nemamopravo šetalište kao i sviveći gradovi, tako da se

uvek probijamo kroz nekegužve i nekako smo se već

i navikli na to.

Ipak, ne bi bilo naodmet kada bi naše vlasti

obratile pažnju na ovopitanje!?

„Mladima je dato pravo da sebore za njega dok su mladi“

(Miodrag DraganZdravković)

26

SPORT ZA SVE!

Priredili:Milan StefanoMilan StefanoviviććMiodrMiodrag Pag Petketkoovivićć

UUovom delu želeli smo daukažemo da Leskovac ima

bogatu sportsku tradiciju, i da

mladi sa ovih prostora imajumogućnost da se bave raznimsportskim aktivnostima.Potsećamo mlade da je sportizuzetno važan segment u našimživotima i kao takav omogućujezdrav život pre svega, usmeravanas na pravi put i na dalje ličnonapredovanje.

Sportski savez Leskovacaosnovan je 10. aprila 1958.godine. Odmah po osnivanjusavez kao udruženje sportskihorganizacija na teritoriji opštineLeskovac, a u skladu sa svojimprogramom, počeo je dausmerava razvitak sporta,usklađuje interese i nastojanja

27

sportskih klubova, društava,sportskih aktiva i ostalihsportskih organizacija na svojojteritoriji kao i da neposrednorukovodi sportskim aktivnostimaumesto Sreskog odbora savezasportova koji je do osnivanjaOpštinskog saveza sportovavodio brigu i o sportu napodručju leskovačke opštine.

Početkom 1960. godinepotekla je inicijativa za osnivanjezajedničkog organa za fizičkukulturu koja je bila predmetrasprave posle Jugoslovenskogkongresa za fizičku kulturuodržanog u Beogradu 1958.godine. Tada je Opštinski savezsportova promenio naziv u

Opštinski savez organizacija zafizičku kulturu (OSOFK Lesko-vac).

Transformacija OSOFKLeskovac u Sportski savez opš-tine Leskovac izvršena je naosnivačkoj Skupštini 24. juna1992. godine. Na ovoj Skupštiniza predsednika je izabranMomčilo Perović.

U proteklim godinama na čelusaveza kao predsednici bili supoznati i priznati sportski radnici:Momčilo Filipović, AleksandarDojčinović, Rade Stanojević,Milivoje Kalinić, SlobodanMitrović, Blagoje G. Stojanović,Rade Stamenković, MomčiloAndrejević, Miodrag Cvetković,

28

Božidar Vučković, Petar Mitić,Momčilo Perović, SvetislavIvković i sadašnji predsednikŽivojin Živković.

Funkciju sekretara obavljalisu: Dragomir Milosavljevi,ćZoran Cvetanović, Velimir Girić,Momčilo Kocić i sadašnji sekretarSlobodan Vulić.

Raznovrsne su aktivnosti kojeorganizuje i sprovodi savez kaošto su: Radničke sportske igre,Olimpijske sportske igre školskeomladine, atletski krosevi,prigodna i jubilarna takmičenja.

Naročitu pažnju savezposvećuje daljem razvoju iunapređenju takozvanogkvalitetnog sporta i stvaranjeuslova za pripreme takvim ekipa-ma i pojedincima za redovnaprvenstvena takmičenja,unapređenju masovnih oblika fiz-ičke kulture i sportske rekreacije,unapređenju informativne i

izdavačke delatnosti,obeležavanju godišnjica izsportske oblasti, priznanja za radu oblasti sporta, kao i drugimtekućim pitanjima za dalji razvoji jačanje sporta i fizičke kulturena teritoriji opštine Leskovac.

29

Sportski objekti uLeskovcu

Komleks sportskog centra JPSRC ''Dubočica'' zvanično jepočeo sa radom 21.12.1983.godine.

U sklopu centra je: - Velika dvorana kapaciteta od

3260 sedišta, odgovara propozi-cijama takmičenja košarke,rukometa, odbojke, malogfudbala. Velika dvorana može dase koristi i za ostale većesportske manifestacije i kulturne,

organizaciju koncerata.

- Mala dvorana, kapaciteta500 gledalaca za održavanjekošarkaških i odbojkaških utak-mica.

- Kuglana sa četiri takmičarskestaze u čijem sklopu radirestoran

- Prostor streljane sa desetautomatskih staza

- Sala za stoni tenis sa četiritakmičars ka prostora

- U sklupu male dvorane su i prostorije teretane i kik-boks

kluba

Sportskom centru ''Dubočica''zvanično je 18.8 2003. godinepridodat kompleks zatvorenihplivačkih bazena u čijem sklopu

SRC ''Dubočica'

su:- olimpijski bazen ( 50 x 21 x

2 m )- neplivački bazen ( 33 x 10 x

1,2 m)- dečiji bazen ( 10 x 10 x 0,5

m) sa pratećim prostorijama:garderoba, tuš kabine, labara-torija i ostali višenamenski pros-tori.

U sklopu kompleksa bazena jei letnja bašta sa barom, servis zapranje vozila i bar u aneksnomdelu između velike dvorane ibazena.

Od postojanja SRC ''Dubočica''je bio domaćin:

- Evropske lige u stonom

30

tenisu (Jugoslavija-Švedska)- Kvalifikacione utakmice za

Kup Radivoja Koraća (Zdravlje-Bešiktaš)

- Turnira srpskih prvoligaša urukometu

- Evropskih takmičenja u džu-dou i karateu

- velikog broja koncerataestradnih zvezda

Najznačajnija održanamanifestacija u kompleksubazena bio je Interanacionalnivaterpolo kamp ''ZLATNI OLIMP''sa učesniicima iz Sjedinjenihdržava, Francuske, Makedonije,Saudijske Arabije i Srbije.

31

Dom Partizana izgrađen je1953. godine. U zgradi susmešteni Sportski savez opštineLeskovac, granski sportski savezi(Fudbalski savez opštine Lesko-vac , Rukometni savez opštineLeskovac i Međuokružni odbo-jkaški savez Leskovac) i drugesportske organizacije uključujućii Rukometni klub Leskovac. Veli-ka konferencijska sala u sklupuzgrade ima oko 100 sedišta.Sportska sala u sklopu zgradeDoma Partizana koristi setreninge gimnastičara, džudista,karatista i odbojkaša. Igralište zamale sportove u sklopu komleksa

zgrade Partizana izgrađeno je1953. godine za potrebekošarke, a zatim je preraslo urukometno igralište

Stadion FK Dubočica izgrađenje 1948. godine na mestunekadašnjih igrališta FK Momči-lo i FK Josif. Kapaciteta je 15 hil-jada mesta. Jedan je od većihstadiona u Srbiji.

Stadion FK Vučje Izgrađen1999. godine. Kapacitet 4000mesta

Dom Partizana

Stadion FK Dubočica

Stadion FK Vučje

32

Po završetku II Svetskog rataHipodrom se nalazio na lesko-vačkom aerodromu, ali je zbogpotreba vojske 1950. godine biopremešten na mesto sadašnjegigrališta FK Lemind.

Sada se Hipodrom nalazi naaerodromu i ima jednu odnajboljih konjičkih staza u Srbiji,a koristi se i za održavanje Krostakmičenja.

MOTIVACIJA I VOLJAGLAVNI PUTOKAZI KA

USPEHU

(Intervju sa našom mladom sugrađankom Emilijom Pešić,

koja iza sebe ima odlične sportske rezultate)

četrnaestogodišnja EmilijaPešić već 16 meseci treniraatletiku. Sa 13 godina počela jeda trenira trčanje, a onda jeodabrala disciplina brzo hodanje.Emilija je učenica osmog razre-da, što joj nije nikakva preprekada se bavi sportom, i da pritom

postiže odlične rezultate na

Hipodrom

33

takmiečnjima u školi, iz srpskogjezika, istorije… 31.03.2007.godine na prvenstvu u brzomhodanju na 3km za pionire,osvojila je prvo mesto i postalaprvak države u brzom hodanju.

Nakon ovog takmičenja Emilijaje osvojila srebrni pehar namitingu u Borskom Mikulašu uSlovačkoj. Do pre izvesnog peri-oda trenirala je u dva gradskaatletska kluba,”Dubočica” i”Gak”, ali zbog odličnih rezultataočekuje prelazak u akademskomklubu u Nišu u najkraćemvremenskom periodu.

Takođe, imala je ponudu i za

prelazak u klubu “Crvenazvezda”, ali joj to za sada neodgovara zbog škole.

Emiliji veliki problem čininedostatak staze za hodanje unjenom mestu u gornjemstopanju. Bila bi srećna kada bibar neki deo puta bio napravljenza takvu ili sličnu aktivnost.

U svakom slučaju atletičarkuEmiliju Pešić neće ništa sprečitida nastavi i dalje da osvajapehare i predstavlja svoj grad idrzavu u svetu.

Kao i do sada i ubuduće će jepratiti dobra volja i velika zeljaza novim podvizima.

34

MOGUĆNOSTI KOJEMLADIMA NUDE

EVROPSKI PROGRAMI

Priredile:AndrijanaAndrijanaDanijelaDanijela

KKoliko znate o mogućnosti-ma koje mladima pružaju

evropski programi?Koliko znateda ovi programi pružaju prilikusvima zainteresovanimazaputovanjem u Evropu,učenjem zanimljivih stvari izoblasti kulture, građanstva,ekologije…, poznanstvima saomladinom iz različitih evropskihzemalja i upoznavanja drugihkultura. Da li znate da su oviprogrami potpuno besplatnii da svaka zainteresovana mladaosoba može da se uključi? A kakosu se pojavili ovi programi?Prema savremenom razumevan-ju omladinske politike razvi-jenom u okviru Saveta Evrope iEvropske Unije, nacionalnaomladinska politika predstavlja

35

celovitu, sveobuhvatnu i među-sektoralnu državnu strategijuunapređenja kvaliteta životamladih osoba bez izuzetka.Politika za omladinu predstavljasvojevrsni "ugovor" izmeđudržave i mladih, koji nastaje ukonsultativnom (partnerskom)odnosu vlade, NVO i samihmladih. Aktivna participacijamladih predstavlja osnov svakeomladinske politike.

Ako vas je ovih par rečenicazaineresovalo, nemojte daoklevate da pročitate malodetaljnije o ovim mogućnostimausmerenim svima vama:).Ispred vas se nalazi preglednekih od evropskih programa u

koje svaka zainteresovana mladaosoba može da se uključi.Obzirom da je uečšće u ovimprogramima besplatno, sve štovam treba je dobra volja ibazično poznavanje engleskogjezika.

Program Mladi u akciji je noviprogram EU na polju omladine,koji će biti realizovan od 01.01.2007. do 31.12. 2013. godine saukupnim budžetom od 885miliona evra. Program Omladinau akciji je program za sve. Ciljovog programa je podsticanjeučešća mladih ljudi starosnog

Mladi u akciji

36

doba između 13 i 30 godina uaktivnostima kreiranim njima.Ako želite da se uključite uaktivnosti ovog programa ,obratite se NVO iz vašeg grada,npr. Narodnom parlamentuLeskovac .

Generalni ciljevi programa:

- Promovisanje aktivnogučešća mladih i njihovogevropskog građanstva;

- Razviti solidarnost i promo-visati toleranciju među mladimljudima, sa fokusom na izgradnjisocijalne kohezije u Evropskojuniji;

- Ojačati obostranorazumevanje među mladima urazličitim zemljama;

- Doprinositi razvojukvalitetnog sistema podrškeomladinskim aktivnostima ikapacitetima organizacijacivilnog društva u područjuomladinskog djelovanja;

- U području omladinskogdjelovanja promovisati saradnjuna nivou Evrope.

Ovaj program se sastoji iz 5akcija ali mladima iz Srbije sudostupni sledeći programi:

37

Akcija 1 - Mladi za Evropu(omladinske razmene):

U omladinskim razmenamagrupe mladih (uzrasta od 15 - 25godina) mogu da se susretnu dabi istraživali zajedničke teme iučili o sopstevnim kulturama. Štato konkretno znači: Znači da usaradnji sa nekom NVO izLeskovca možete da putujete 7dana u neku evropsku zemljuzajedno sa grupom mladih izvašeg mesta, tamo upoznatemlade iz još tri različite zemlje, izajedno sa njima učestvujete uzanimljivim aktivnostima kojevam pružaju priliku da naučitenešto novo. Teme koja možeteda se bavite na ovim razmenama

su razlčite, od kulture, ekologije,preko odgovornog, aktivnoggrađanstva i budućnosti mladih uEvropi kao i mnoge druge.

Akcija 2 - EVS - Evropskavolonterska služba:

Mladi (od 18 - 25 godina)mogu da provedu do 12 mesecikao volonteri u nekoj drugojevropskoj zemlji, pomažućilokalnim projektima u različitimoblastima delovanja. Aktivnostievropske volonterske službenamenjene mladim volonterimamogu se obavljati u različitimoblastima rada, kao što su:životna sredina i ekologija,umetnost i kultura, aktivnosti sa

38

decom, mladim ljudima ilistarima, sportske i zabavneaktivnosti ili zaštita građanskihprava itd. Projekti EVSpodrazumevaju partnerstvoizmeđu tri strane: volontera,organizacije koja ga/je šalje iorganizacije koja ga/je«ugošćava».

Aktivnosti moraju:

- trajati ograničeno: od 6-12meseci. Kratkoročne volonterskeaktivnosti (od 3 nedelje do 6meseci) su moguće ukoliko onepodstiču pristup za mlade sasmanjenim mogućnostima.

- biti neprofitnog karaktera ineplaćene, ne smeju biti zamenaza posao, kao ni zamena zasluženje vojnog roka ili neki odvidova civilnog služenja.

- doprineti boljemfunkcionisanju «organizacijedomaćina» i lokalne zajednice.

Mladi ljudi iz zemaljajugoistočne Evrope moguučestvovati kao volonteri uprojektu u nekoj od programskihzemalja, kao i obrnuto.Međutim, mladi ljudi iz jugos-točne Evrope ne mogu obavljatiEvropsku volontersku službu udrugoj partnerskoj zemlji.

39

Za više informacija o progra-mu Evropske Komisije možete seraspitati na sajtu EvropskeKomisije:

http://ec.europa.eu/youth/index_en.

Regionalna integracija putemrazmene volontera/ki za pomirenje

u Jugoistočnoj Evropi

UNV/UNDP RIVER SEEProgram teži izgradnji region-alnog poverenja i unapređenjuznačajnih veza međustanovništvom i vladama uregionu Balkana. Glavni cilj je

doprinos regionalnoj integraciji,društvenoj koheziji i smanjenjusiromaštva na Balkanu osnaži-vanjem mreža kroz Istok-Istokrazmene i promociju volonter-izma i aktivnog građanstva,izgradnje kapaciteta NVO kojerade na lokalnom razvoju iupravljačkim procesima, a krozuspostavljanje saradnje međucivilnim inicijativama uJugoistočnoj Evropi i šire. Pravniokviri o volonterizmu u regionuće biti promovisani sa ciljem dase osigura podržavajućeokruženje i time uključe lokalne,regionalne i nacionalnevlade/institucije u odnosu nazvučni volonterski sektor.

River SEE

40

Program predstavlja jedin-stvenu UNV/UNDP regionalnusaradnju i biće implementiran usaradnji sa partnerima kao što suEU/EVS, VSO UK, SEEYN,OneWorld SEE, koji će obezbedi-ti vođstvo, tehničku i finansijskupodršku, i sa 14 partnerskihorganizacija za implementaciju izsedam država/geografskihpodručja na Balkanu koje će bitiodgovorne za implementacijuaktivnosti volonterskog menadž-menta na nivou države/geograf-skog područja i za odnose savolonterima volonterkama iorganizacijama

za mlade

Međunarodni volonterskikampovi su jedinstven oblikvolonterskog rada koji nudipozitivne i praktične oblikeokupljna ljudi iz različitih zemaljai različitih kultura kako bi živjeli iradili zajedno na projektima kojidoprinose lokalnim zajednicamau kojima se kampovi održavaju.Kampovi ostavljaju značajanutjecaj u zajednicama u kojimase odvijaju kao i kod samihsudionika kampova, volontera ivolonterki. Osim što je obavljenkonkretni radni zadatak, kamp

Međunarodni kampovi

41

jednoj zajednici u kojoj se odvijapruža mogućnost susreta sadrugim kulturama, a često je ipoticaj raznim inicijativama u tojzajednici. Neki kampovi supokrenuli nove inicijative ulokalnoj zajednici, dok su se nekiuklopili i pomogli provođenjepostojećih.

Iskustvo u volonterskomkampu je jedinstveno za sveosobe. Osim što time upoznajunove ljude iz različitih zemalja teotkrivaju nove krajolike i zemlje,volonteri stiču nove veštine ivažno radno iskustvo. Isto tako,postaju svesni važnosti rada teosećaja korisnosti kojega nosi.

Tipovi kampova

Svaki kamp je jedinstven.Ovisno o tematici kojom se bavi,kampovi dobivaju oznake.Uglavnom, kampovi mogu bitiedukativnog karaktera, mogu sebaviti zaštitom okoliša, orga-niziranjem muizičkih fesitvala ilinpr. može biti rad sa starijimosobama. Ovo su oznake zakampove i tematike kojima sebave:

Životna sredina: ENVI,Renoviranje/rekonstrukcija:RENO, Rad sa decom: KIDS, Radsa osobama sa hendikepom:DISA, Rad sa starim osobama:ELDE, Učenje jezika: EDU,

42

Umetnički kampovi: ARTS, Festi-vali: FEST, Konstrukcija: CONS,Arheologija: ARCH, Socijalni rad:SOCI, Kultura: CULT, Agrikultura:AGRI

Ako želite da se uključite u ovekampove obratite se Mladimistraživačima Srbije na :

011/3111314, 3116663Bulevar umetnosti 27, 11070 Novi Beograd

E-mail: Volonterski servisSrbije

vss@miss.org.yu

Neki od volonterskih kampova koje nude

Mladi istraživači Srbije:

Ranong, TAJLAND*Pomozite stanovništvu oblasti

pogođenih cunamijem u obnovi nji-hovih kuća i sela.

Gerero, MEKSIKO*Čuvajte gnezda i radite sa korn-

jačama na plažama noću.

Veriben,HOLANDIJA*Zaštitite živi svet najznačajnije

močvarne oblasti severozapadneEvrope.

43

Tuluz, FRANCUSKA*Moći ćete da istražujete istoriju

i arhikteturu zaštićenih zamkova.

Odenze, DANSKA*Iskusite kako su ljudi živeli pre

2000 godina, u istorijskom muzeju -replici sela iz gvozdenog doba.

Hačimori, JAPAN*Teraćete majmune sa polja koris-

teći vatrometne rakete.

Sene, SLOVAčKA*Za ljubitelje ptica - brojaćete

rode, laste, i praviti kućice za sove.

La Rioha, ŠPANIJA*Čistićete otiske stopala

dinosaurusa iz fosilnih iskopina.

Flensburg, NEMAčKA*Budite deo međunarodne ekipe

koja će snimati dokumentarni film osvakodnevnom životu grada.

Olimpija, GRčKA*Obeležavaćete drevne mara-

tonske staze na Peloponezu.

Fes, MAROKO*Naučite marokanske zanatske

tehnike izrade grnčarije.

Kardif, VELIKA BRITANIJA*Pomozite velškom cirkusu na

turneji i naučite cirkuske veštine.

44

Centra za mlade Livno

Šta je potrebno da biste im sepriključili? Najvažnija je vašamotivacija za učestvovanje naprojektu, želja da se razumeju ipoštuju običaji drugih naroda,otvorenost i prijemčivost zasticanje novih prijateljstava iiskustava. Iskoristite ovuneverovatnu mogućnost dadrugačije provedete leto, upoz-nate zanimljive ljude, steknetenove veštine, osvežite i unapred-ite vaše znanje stranih jezika,posetite neobična mesta i, onošto je najvažnije - da vašom

dobrom voljom promenite svet!

Već petu godinu zaredomCentar mladih Livno predstavljaprojekte volonterskih letnihkampova iz BiH celom svetu. Dosada je u BiH organizirano 30kampova iz različitih tematskihoblasti.

U svrhu promoviranja ovihaktivnosti, pokrenuta je stranicawww.kampovi.ba koja sluzi kaoinfo portal volonterima iz BiH kojižele da sudeluju na kampovima.Kroz www.kampovi.ba želja namje da promoviramo naše kam-pove, organizacije koje ihprovode, kao i lepote zemlje.Centar mladih Livno je

Volonterski kamp

45

organizacija koja već dugi nizgodina, u sezoni radnih kampova(Maj-Oktobar), razmenjujevolontere sa organizacijamaširom svijeta.

Festival omladinskog rada

Festival omladinskog rada“FOR A” je vec tradicionalnifestival koji mladim ljudima sapodručja Brčko distrikta i širihprostora BiH i susednih državadaje šansu da izraze svojukreativnost, da se druže i pre

svega da se dobro zabave i svojrad predstave svojim vršnjacimai široj društvenoj zajednici.

U šest dana festivala ovegodine, od 17.09 do 22.09.2007.ovaj festival vam nudi učešće na:

- Samba paradu sa SarajevoDrum Orchestrom

- Radionicu izrade kreativnihvozila i utrku tih kreativnihprimeraka

- Igre bez granica u gradskomparku

- Sportski dan za takmicenja ubasketu, odbojci i malom fud-balu/nogometu

- Etno veče (nastup KUD-ova)

“FORA 2007”

46

- Dramsko i pesničko veče - Rasplesano takmičenje - Izbor za naj tinejdžera/ku - Rock i Hip-Hop veče uz gosta

iznenađenja

Ne budi fazNe budi fazon budi FORA on budi FORA

Više informacija: PRONI Centar za omladinski razvoj Tel: 049 217 695, 049 233 940

E-mail: pronibrc@teol.net

http://www.pronibrcko.ba/

Eurobank EFG Štedionice

Eurobank EFG štedionica"danas je najavila da će ovegodine dodeliti 100 stipendija odpo 1.000 evra najboljim apsol-ventima državnih fakulteta uSrbiji. Kriterijumi za dobijanje"Eurobank EFG školarine"za 2007. godinu biće, poredproseka ocena od 9,5 i drugiakademski rezultati, znanjesvetskih jezika, vannastavneaktivnosti, nagrade koje jestudent dobio tokom školovanja izainteresovanost za razvoj

Stipendije

Sve informacije o konkurisan-ju za "Eurobank EFG školarinu",zajedno sa aplikacionim for-mularom, studenti mogu naći nainternet stranici Eurobank EFG :http://www.eurobankefg.co.yu/,kao i na svojim matičnimfakultetima.

Konačna lista nagrađenih stu-denata biće objavljena u dnevn-im novinama i na internetprezentaciji banke u novembruove godine, dok će u decembrustipendije biti dodeljene nasvečanoj ceremoniji, navedenoje u saopštenju.

47

lokalne zajednice. Dodela stipendija najboljim

apsolventima deo je programa„Investiramo u evropskevrednosti" koji ta banka većdrugu godinu sprovodi u Srbiji.Studenti koji su prošle godinedobili "Eurobank EFG školarinu",neće imati prilike da konkurišuove godine, saopštila je tabanka.

Konačnu listu studenata kojisu dobili stipendiju sačinićenezavisna međunarodnaekspertska komisija, analizomprijava studenata prema unapredpropisanim i objavljenim kriteri-jumima.

48

Studentske karticeEuro 26 i ISIC

Studentske (omladinske)kartice Euro 26 i ISIC imaju zacilj da podrže ideju mobilnostimladih ljudi, upoznavanjakultura i druženja sa vršnjacima.

Pošto je studentski budžetuvek skromniji nego što bismovoleli, ove kartice vam nudemogućnost da ostvarite ogromanbroj popusta vezanih za kulturnedogađaje i institucije (muzeje,galerije, koncerte, festivale,pozorišta, bioskope), šoping,smeštaj, ishranu i prevoz.

Raspon popusta je od 3 do 100%, a nacionalne galerije i muzejisu ubedljivo najvelikodušniji.

Pogled na kulturno blagojedne zemlje će vas u prosekukoštati od 5 do 12.

Nekada će popust iznositi 50%cene karte, a nekada ćeteuštedeti samo evro ili dva.

Može da se desi da ne dobi-jete baš nikakav popust.

Sve zavisi od toga da li jeodređena institucija kulturesklopila ugovor sa organizacijomkoja izdaje kartice.

49

Omladinska kartica koja seizdaje od 1987. godine je deosistema European Youth CardAssociation što omogućava da sekartica koristi širom Evrope.Možete da budete jedan/-na od4, 5 miliona mladih ljudi koji seobraduju kada ugledajunalepnicu sa čovečuljkom kojižonglira zvezdicama na vratimaneke kulturne ustanove ilirestorana. To je zaštitni znakEuro 26 i znači da ćete sasvimsigurno ostvariti pravo napopust. Kako biste saznali nakojim mestima ima šanse da

prištedite koji evro, pogledajtestranicu http://www.euro26.org/, kliknite na discount database,izaberite zemlju, region, grad iselo koje vas zanimaju.

Omladinska kartica Euro<26nudi veliki broj popusta mladimljudima širom Evrope. Međutim,ona je mnogo više od kartice -predstavlja ulaznicu mladihEvropljana za pristup svetuinformacija, mobilnosti, kulture iučestvovanja u omladinskimdešavanjima. Preko mrežeusluga, popusta , omladinskakartica EURO<26 podstiče mladeispod 26 godina starosti daistraže svet u kojem žive, budu

Euro 26

48

informisani o dešavanjima unjemu i da aktivno, punopravno,učestvuju kao građani Evrope unjenoj izgradnji.

Omladinska kartica Euro<26je jedina kartica koja omogućavapristup ovim beneficijama svimmladima ispod 26 godinastarosti, bez obzira na to da li suoni učenici, studenti, zaposleni,nezaposleni ili možda, roditelji.Sa karticom dobijate i dodatnebesplatne usluge: dostavljanjespecijalizovanih magazina nakućnu adresu, pristup informaci-jama koje su od interesa mladimljudima, pružanje raznih vidovapomoći, itd.

Uslovi za dobijanje kartice uSrbiji:

- Pravo na karticu imaju svimladi ispod 26 godina

- 1 slika, kao za ličnu kartu- Lični dokument sa slikom

(lična karta, pasoš, đačkaknjižica za maloletne) samo nauvid

- 900 dinara članarine kojavaži 365 dana od datumaučlanjavanja, pod uslovom dakorisnik u tom periodu ne puni27 godina (u tom slučaju sekartica izdaje do 27. rođendanauz nepromenjenu članarinu)

Za više informacija posetiweb stranu:

www.euro26.org.yu/

51

International Student IdentityCard je projekat organizacijekoja nosi naziv InternationalStudent Travel Confederation ibrine se o studentima i njihovimpotrebama kada se nađu naputovanju. Pored toga, ona jejedini međunarodno priznatidokument koji svedoči o vašemstudentskom statusu, a čitavupriču koja stoji iza ove kartice(putovanja mladih i upoznavanjerazličitosti) podržava i UNESCO.Budite i vi deo armije od 40miliona studenata koji su uproteklih tridesetak godina bili

vlasnici ove kartice i iskoristiteneki od 32 000 popusta u 106zemalja sveta i to:

- 1200 popusta za muzeje i kulturne institucije - 2700 za izlaske i zabavu - 2400 na hostele i hotele -21 000 za barove, restorane i šoping

Iz istorije putovanja poznatoje da prvim putovanjimamožemo smatrati ona koja suizvodili poznati putnici, možda iavanturisti, učesnici velikih svet-skih otkrića kao što su Kolumbo,Vasko de Gama, Livingston,

ISIC

Youth Hosteli

52

smeštaj učenika uspevao dadobije seoske krčme, ambare idruga mesta. Slična razmišljanjasu se javljala i u drugim delovimaEvrope, a posebno u Engleskoj,gde Shirman pokreće ideju daškole u letnjem periodu, kad su ionako prazne, koriste kaoomladinski hoteli. U svojimaktivnostima podržavaju gamladi i organi vlasti, pa 1912.godine dobija jedan zamak uAlteni, kao stalni omladinskihostel. To je prviregistrovanihostel u svetu, a već 1930.godine u Nemačkoj ih ima 30.

Danas su omladinski hoteli(youth hostel) omiljeno mestomnogih grupa, ne samo mladih

Marko Polo i drugi. Težnja ovihljudi bila je probuđena želja zasaznavanjem novog i to je težnjakoja vodi mnoge, a posebnomlade ljude željne novihsusretanja i doživljavanja. Tu itakvu težnju prvi je istakaorodonačelnik hostelingagospodin Ricard Shirman, inačeučitelj, rođen u istočnoj Pruskoj,u Nemačkoj. On je 1903. godinekao učitelj i pored otporadirektora škola, u Alteni, uNemačkoj gde je službovao,pokrenuo ideju putovanja uslobodno vreme učenikavikendom i leti, i korišćenje ovihputovanja za širenje saznanjamladih ljudi. Shirman je za

53

ljudi kojima u toku putovanjatreba jeftin (nikako loš) smeštaj.

Hosteli obično nude veomapovolju cenu spavanja uvišekrevetnim sobama (neisključivo naravno) a najčešćaklijentela su ljudi u prolazu kojiobično i najčešće tu ostaju noć ilidve. Cene noćenja u hostelimase razliku od broja kreveta posobama, lokacije hostela idodatne usluge i variraju od 8Eura pa sve do 100ak Eura. Uproseku noćenje u 8-krevetnojsobi će vas koštati barem 4xmanje nego u hotelu u istomgradu. Primera radi: Hostel naPikadili Trgu (srce Londona)naplaćuje noćenje 18 Eura u

10-krevetnoj sobi dok bi vashotel na istoj lokaciji koštaopreko 150 Eura.

I u Srbiji je u toku proteklihgodina došlo do razvoja hostela iočekuje se da ih u narednomperiodu bude sve više u svimgradovima Srbije. Tako za noćen-je u centru Beograda ili Nišamožete da platite svega 10akEvra. Primer hostela u Srbiji:www.hostelnis.com

Linkovi ka najvećimpretraživačima hostela u svetu:

www.hostelworld.com www.hostelbookers.com

54

Planirali ste da se uključite uneki obrazovni program, tražite liposao ili želite radno iskustvo uinostranstvu, jako je važno dasvoje veštine i sposobnosti jasnoprezentujete.

Europass vam pomaže dasvoje veštine i kvalifikacijeprezentujete na način ujednačenu celoj Evropi ostvarite većumobilnost širom Europe.

Europass se sastoji od petdokumenata:

Curriculum vitae (CV), LanguagePassport, Certificate Supple-ment, Diploma Supplement iEuropass Mobility

Europass Curriculum Vitae (CV)

Ako želite koristiti Europass,možete početi ispunjavanjemEuropass životopisa. On vamomogućava da istaknete svojeveštine i sposobnosti, a lako muse mogu dodati drugi Europassdokumenti.

Europass životopis može sekoristiti na dva načina. Sledećiupute i primere, sami možete

EUROPASS

55

on-line ispuniti obrazac te nakontoga elektronskim putem primitiispunjen dokument, ili u svojračunar snimiti dokumente dos-tupne na internet stranicama(prazan obrazac, upute, primerei naslovnu stranicu), te ih potomslobodno koristiti.

Ovde možete preuzeti:

- šablon,http://europass.cedefop.europa.

eu/img/dynamic/c98/cv166_en_US_Europass_CV_Template_E

N.doc - uputstva/savete za ispunja-

vanje EU formata životopisahttp://europass.cedefop.europa.

eu/img/dynamic/c244/cv295_en_US_Europass_CV_Instruc-tions_EN.pdf

- primerak ispunjenog živo-topisa http://europass.cede-fop.europa.eu/img/dynamic/c368/cv388_en_US_Europass%20%20C

Europass

Europass Language Passportomogućava vam da opišete svojepoznavanje stranih jezika, što jejako važno za obrazovanje i radunutar Evrope.

Language Passport

56

I ovaj dokument možete koris-titi na dva načina - ispuniti gaon-line, sledeći uputstva iprimere, i zatim primiti vašLanguage Passport dokumentelektronskim putem, ili možetesnimiti dokumente dostupne nainternet stranicama (prazanobrazac, uputstva, primere inaslovnustranicu) u svoj računari slobodno ih koristiti.

Europass CertificateSupplement

Ovaj dokument se izdajeosobama koje već imaju stručnisertifikat; pruža dodatneinformacije i pojašnjenja o

originalnom sertifikatu, što možebiti jako korisno za poslodavce iustanove izvan zemlje u kojoj jeizdata.

Europass Certificate Supple-ment izdaju ovlašćene ustanove.Ovaj dokument ne zamjenjujeoriginalni sertifikat, niti jamčiautomatsko priznavanje.

Supplement

Europass Diploma Supplementse izdaje osobama koje sudiplomirale na nekoj od ustanova

Europass Diploma

57

visokog obrazovanja kao dodatakdiplomi, s ciljem pojašnjavanjanjihovih kvalifikacija, pogotovozemljama izvan one u kojoj jeizdata originalna diploma.

Ovaj dokument ne zamjenjujeoriginalnu diplomu, niti jamčiautomatsko priznavanje.

Europass Mobility je dokumentvezan za organizirani boravak uinostranstvu u nekom

vremenskom razdoblju u svrhuobrazovanja ili obučavanja.

To može biti, na primer: rad unekoj firmi, učestvovanje uprogramu razmene studenata,volonterski rad u nevladinojorganizaciji itd.

Ovaj dokument ispunjavajuobe ustanove uključene uprogram. Europass Mobility