VISOKA MEĐUNARODNA ŠKOLA CAZIN

KOMPJUTERSKI MEDICINSKI KARTON

SEMINARSKI RAD

Predmet: Informatika i statistika u zdravstvu

Mentor:

Student:

Indeks br.:

Studijski program:

Cazin, 2016.

S A D R Ž A J

1. Uvod................................................................................................................3

2. Pojam zdravstvenog sistema ...........................................................................4

3. Zdravstvene informacije..................................................................................5

4. Primjena informatike u zdravstvu....................................................................6

5. Modul zdravstvenog informacionog sistema...................................................7

5.1. Modularnost sistema..................................................................7

5.2. Medicas GP................................................................................8

5.3. Medicas HOSP...........................................................................9

5.4. Medicas Poli.............................................................................10

5.5. Medicas Lab.............................................................................10

5.6. Medicas Dent...........................................................................10

6. Zaključak........................................................................................................11

7. Literatura........................................................................................................12

2

1. UVOD

U današnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja računarstva odnosno informatike u svim

svim segmentima života, što se posebno odnosi na nauku i tehnologiju. Naravno, nezamislivo

je da se bilo koja vrsta istraživanja sprovede bez upotrebe globalne mreže gde se može naći

velika količina podataka i informacija. Imajući to u vidu i medicina kao nauka nije pošteđena

uticaja nužnog uslova – INTERNETA.

Kada je reč o upotrebi računara u medicini, kao i u ostalim oblasima, ista doprinosi znatnom

unapređenju *poslovanja*, prevazilaženja poblema koja se tiču papirologije, kartoteka itd.

Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne praktične, pre svega

zbog njihove veličine, dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalaženje

pravog kartona. Pomenuto dovodi do neuroze, ionako bolesnog pacijenta, do uzrujavanja

lekara, nepravilne dijagnoze i svega što je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo života

provedu po čekaonicama naših bolnica.

Glavni cilj uvođenja računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema, uspostavljanje

tzv. elektronskih kartona za pacijente koji će sadržati snimke sa svih aparata, lekove koje

pacijent mora da koristi, koja je terapia, da li je treba promeniti itd.

Sa druge strane, omogućeno je neuporedivo brže postavljanje dijagnoze iz razloga

dostupnosti više lekara on-line, potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja itd. O svemu

ovome mnogo više u nastavku.

3

2. POJAM ZDRAVSTVENOG SISTEMA

Kada se govori o gore pomenutoj temi, treba reći sledeće. Svetska zdravstvena organizacija

definiše zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata koji doprinose

zdravlju u porodici, obrazovnim ustanovama i na radnom mestu, javnim mestima i

zajednicama, kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini, u zdravstvenim i drugim sektorima.

Ukoliko imamo u vidu gore navedeno, treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv. veloke

sisteme. Drugim rečima, sastavljen je od više podsistema koji su, sa jedne strane, u

međusobnoj vezi, ali sa druge strane, u vezi sa spoljnim sistemima koji teže istom cilju

odnosno unapređenju zdravlja stanovništva.

Na sledećoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zaštite. Pomenuti model se

sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to:1

• prirodni uslovi (socioekonomski, prirodni)

• stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje

• zdravstvena zaštita

• resursi

• njihova alokacija

• kadrovi

• upravljanje i

• spoljni sistem.

Sam cilj kreiranja modela jeste da olakšaonima koji donose odluke na nacionalnom nivou, da,

simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstve, testiraju različite programe zdravstvene

zaštite, alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno zdravstvenog

stanja stanovništva, uvažavajući, pri tom, zavisnost između sistema zdravstvene zaštite,

uslova sredine i mnogih drugih faktora.

U zavisnosti od problema koji se želi rešavati, vrši se odabir određenih matematičkih modela

koji opisuje svaki od datih podmodela. Na primer, podmodel resursi se definiše na bazi

procen trendova u populaciji, kretanja stopa morbiditeta od različitih bolesti i željenih

standarda. Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri, a početni 1 Menadžment u zdravstvenim ustanovama – Evropski centar za mir i razvoj

4

podaci mogu biti broj i struktura stanovništva, stope mortaliteta, natalitet itd. Međutim,

praksa pokazuje da je to veoma teško realizovati, jer zdravstveni sistem, kao i mnogi drugi,

ima svoja ograničenja i ne postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti, a

šta isključiti.

3. ZDRAVSTVENE INFORMACIJE

Za donošenje odluka neophodne su zdravstvene informacije, koje može da obezbedi jedan

ZIS, ali veoma često postoji i nešto što se naziva neefektivnost sistema u obezbeđenju istih, a

javlja se kao rezultat slabih ili loših komunikacija koje potiču od lekara, statističara ili drugih

faktora. Pored ovoga, postoji i određeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog očekivanja od

računara, da oni mogu olakšati korišćenje informacija u cilju donošenja odluka.

Kako se informacije kreću iz zdravstvene ustanove na više nivoe (okružne, Republički, pa i u

Savezni zavod za zaštitu zdravlja), zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su

nastali u individualnim kontaktima sa pacijentima. Upravo iz ovog razloga postoji potreba za

standardizacijom termina i izveštaja, kako bi se podaci mogli lako grupisati, analizirati i

porediti. Prikupljanje i analiza rutinskih informacija, trebalo bi da bude ograničena na samo

ono što je zaista potrebno ili potencijalno potrebno. Prikupljanje tzv. interesantnih

informacija treba eliminisati. Generalno, rutinski podaci će imati veću vrednost ukoliko nam

pruže odgovore na pitanja koja su nam važna za donošenje odluka.

Prema tome, u najširem smislu, zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i

onesposobljenosti stanovništva, a dolaze iz:2

1. rutinskih izvora kao što su oni koji se odnose na kliničke događaje (bolnički otpust),

uključujući i informacije o kvalitetu zdravsvene službe i rezultata zdravstvene zaštite;

2. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemiološki

podaci, uključujući nacionalna i regionalna istraživanja zdravlja i onesposobljenosti

itd;

3. bibliotečkih izvora o zdravlju i onesposobljenosti.

4. PRIMJENA INFORMATIKE U ZDRAVSTVU

2 . www.sbm.co.yu – medicinski informacioni sistem

5

Informacije koje se generišu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju

posebne namene:

1. U funkciji vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije - kada je reč o ovoj

temi treba reći da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama,

veoma veliki. Pružanje medicinskih usluga je izuzetno specifičan i složen posao čija

je osnovna karakteristika – brojnost i raznovrsnost podataka i informacija. Moderni

procesi zdravstvene zaštite se grade na činjenicama da informacija mora lako

pristupačna u vremenu i na mestu gde je potrebna. Na ovako postavljene zahteve,

može se odgovoriti samo upotrebom računara.

2. U medicinskoj dijagnostici – računari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i

analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija, elektroencefalografija,

elektromiografija, merenje krvnog pritiska), potom u obradi i analizi medicinskih

slika pri postupcima kompjuterizovane tomografije – CT, zatim slika dobijenih sa

MR, o čemu će kasnije više biti reči.

Pored ovoga treba reći i da računari igraju značajnu ulogu u dijagnostici tj. u obradi i analizi

kliničko-laboratorijskih merenja. Za postavljanje same dijagnoze, koriste se tzv. ekspertni

sistemi koji, u suštini, daju informaciju koju korisnik traži, ali mogu i objasniti kako se do te

informacije došlo. Primera ekspertnih sistema nema jako puno. Do sada su razvijeni sledeći:

CASNET – konsultativni sistem za glaukom, veoma značajan u dijagnostikovanju u

oftalmologiji; INTERNIST – konsultant u internoj medicini itd. Međutim, treba reći eda se

sve više radi na razvitku ovakvih sistema odnosno programa.

3. Primena u terapiji i rehabilitaciji – sam početak primene računara u medicini vezan

je za programe planiranja zračenja tumora (proračun doza, veličina polja). Danas se

ove metode veoma široko koriste i praktično se ne mogu zamisliti bez računara. Kada

je reč o terapiji, podrazumevamo i praćenje bolesnika odnosno njegovog

zdravstvenog stanja u, jedinicama intezivne nege, na primer.

4. U organizaciji zdravstvenog rada – govorimo li o ovoj temi, reći ćemo da su

najznačajnije oblasti primene informatičkih metoda sledeće:

• dogovaranje poseta pacijenta u ambulantama

• prijem bolesnika u bolnicu

• izdavanje recepta

• bolovanja

• evidencija zdravstvenog rada itd.

6

5. U medicinskim istraživanjima – primena računara u medicinskim istraživanjima je

veoma široka i danas je veoma teško (nemoguće) baviti se istraživanjem bez

informatike odnosno korišćenja složenih postupaka informacionog i računarskog rada.

Osim analize podataka, istraživački rad se sve više unapređuje kompjuterizovanim

sistemima za dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica).

6. U medicinskoj edukaciji – danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se

distribuiraju u obliku disketa. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta

ili stanovništva), gde student uči, vođen računarom, da rešava neki medicinski ili

zdravstveni problem.

5. MODEL ZDRAVSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA

Da bismo objasnili rad ZIS-a možemo se poslužiti modelom istog koji je naišao na veliku

primenu u praksi odnosno, ovakav model koriste mnoge bolnice, kod nas i u okruženju.

Pomenuti model nosi naziv MEDICAS i predstavljamedicinski informacioni sistem za

zdravstvene ustanove koji pokriva veoma širok spektar aktivnosti u vezi sa pacijentima,

pružaocima usluga i sistemom zdravstvene zaštite. U sebi sadrži sveobuhvatni elektronski

zdravstveni zapis pacijenta i namenjen je za rad u svim zdravstvenim ustanovama. Pored

ovoga, omogućava povezanost i razmenu podataka sa regionalnim i centralnim

strukturama za prikupljanje i obradu informacija u zdravstvu.

5.1. Modularnost sistema

U zavisnosti od specifičnosti zdravstvene ustanove koriste se različiti podsistemi. Osnovni

podsistemi koji se mogu implementirati su: 3

MEDICAS GP - Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zaštite.

MEDICAS Hosp - Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa.

MEDICAS Poli - Podsistem za specijalističke ambulante ili klinike,

MEDICAS Lab - Podsistem za medicinske laboratorije

3 Dalibor Dobrilović; Borislav Odadžić; Mile Kovačević - Implementacija WEB baziranih sistema u teleradiologiji –Tehnički fakultet Mihajlo Pupin

7

MEDICAS Dent - Podsistem za stomatološke ambulante

Matični moduli su sastavni delovi sistema, a modularni princip sistema omogućuje bilo koje

kombinacije ovih nivoa, u zavisnosti od strukture konkretne zdravstvene ustanove.

5.2. Medicas GP

Podsistem je predviđen za primenu u ustanovama za osnovnu zdravstvenu zaštitu i

omogućuje da se vodi kompletan elektronski zdravstveni dosije pacijenata, da se odredi lični

(ili porodični) lekar i ima uvid u sve detalje u vezi sa medicinskim statusom i lečenjem

pacijenta iz njegove arhive (hronične bolesti, alergije, vakcinacije, propisivani i kori.ćeni

lekovi, terapije laboratorijski nalazi, medicinske slike i filmovi, uputi i ostala medicinska

dokumentacija).

Pacijenti

Modul omogućuje funkciju Administriranja pacijenata. Pacijentu se automatski dodeljuje

jedinstvena identifikacija u okviru zdravstvene ustanove (Broj elektronskog zdravstvenog

dosijea) i omogućuje da se izvrši uvid ili evidentira:

• JMBG

• Broj lične karte

• Ostali lični identifikacioni podaci

• Svi neophodni podaci u vezi sa organizacijama zdravstvenog osiguranja sa kojima

pacijent ima relacije.

• Broj zdravstvene knjižice i dodatne zdravstvene knjižice

• Brojevi starih zdravstvenih kartona radi veze sa prethodnom arhivom,

• Medicinski status gde se nalazi potpuna informacija o zdravstvenom statusu pacijenta,

• Prethodne posete i prijemi.

Identifikacija pacijenta se vrši preko:

• Broja elektronskog dosijea,

• JMBG

• Prezimena i imena

• Broja zdravstvene knjižice.

Moguća je dogradnja za primenu smart-kartice ili drugog sistema za identifikaciju.

8

U okviru funkcija ostalih modula za medicinsku obradu pacijenata dobija se automatski uvid

o zakazanim posetama, liste čekanja, lokacija pacijenata u stacionaru, otvaranje epizode

lečenja, izdata dokumenta i dr.

5.3. MEDICAS Hosp- Prijem i obrada pacijenata u stacionaru

Prijemi

Funkcije modula za rad u stacionaru:

• Otvaranje epizode za lečenje u stacionaru, podaci o upućenju i prijemu,

• Smeštaj pacijenta u odeljenje, dodela sobe, kreveta i lekara,

• Anamneze, status, dijagnoze,

• Lečenje po unapred predviđenim bolničkim postupcima

• Nalozi za laboratoriju i medicinsko dijagnostička ispitivanja,

• Propisivanja lekova, terapije, dijete,

• Evidencija izvr.enih usluga, utro.enih lekova i materijala

• Tok bolesti, epikriza, preme.tanje, otpust,

• štampanje dokumentacije i formiranje zaduženja za fakturu.

Pored osnovnih funkcija modula, omogućeno je:

• Uvid u istorijat stacionarnog i ambulantnog lečenja,

• Uvid u lokaciju pacijenata na stacionarnom lečenju

• Uvid u rezultate laboratorijskih i dijagnostičkih ispitivanja

• Uvid u stanje slobodnih i zauzetih kapaciteta po odeljenjima

• Trebovanje i uvid u zalihe lekova i medicinskih sredstava

• Statistika

Uzroka hospitalizacije, lista morbiditeta

Rad i korišćenje kapaciteta po org. jed. za period

Utrošak lekova i medicinskih materijala

Prosečan broj krevet/dana

Ostali izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja4

5.4. MEDICAS Poli- Podsistem za ambulante i ordinacije

4 . www.doctor.co.yu

9

Posete

Funkcije modula za rad u ordinacijama:

• Arhivira informacije o sadržajima svih poseta pacijenata ambulantnom delu

• Omogućuje zakazivanje pregleda,

• Unos anamneze i statusa,

• Formiranje uputa specijalistima, lekarskim komisijama

• Formiranje naloga za laboratorijska i medicinsko dijagnostička ispitivanja

• Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije), postavljanje dijagnoza

• Propisivanje lekova i terapije

• Izbor i evidencija izvršenih usluga, utrošenih lekova i med. materijala

• Izrada propisane dokumentacije za pacijenta.

Pored osnovnih funkcija modula, omogućeno je:

• Evidencija o izvršenim aktivnostima lekara za dan i period

• Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije, ranije posete ordinacijama i prijemi )

• Kreiranje i kori.ćenje standardnih formulara za anamneze, obj. stanja, upute i dr.

• Statistički izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja

Rad i korišćenje kapaciteta po org. jedinicama

Lista morbiditeta, prijave hroničnih i zaraznih bolesti i dr.

Utrošak lekova i medicinskog materijala

5.5. Medicas LAB

Podsistem za Laboratoriju ’MedicasLab’ predviđen je da radi u svakoj laboratoriji u

zdravstvenoj ustanovi. Sadrži specifične nomenklature stavki za ispitivanja za svaku

laboratoriju sa referentnim vrednostima za muškarce, žene i decu. Vodi laboratorijsku

administraciju o ispitivanjima. Programirani interfejs prima elektronski nalog za

laboratorijska ispitivanja i automatski vraća dobijene rezultate u dosije pacijenta. Postoji

mogućnost povezivanja standardnih laboratorijskih uređaja za automatsko preuzimanje

rezultata.

5.6. Medicas Dent

Funkcije modula Medicas Dent prilagođene su radu u stmatološkim ordinacijama pomoću

specifičnih grafičkih alata za dijagnostiku i označavanje zubnog statusa pacijenata.

Upotrebljavaju se svi ostali standardni moduli za administriranje pacijenata i rad u

10

ordinacijama. Svakoj stomatološkoj ordinaciji dodeljuje se skup stomatoloških usluga koje se

u njoj mogu vršiti. Stomatološka ordinacija se tretira i kao priručna apoteka sa odgovarajućim

lekovima, stomatološkim materijalima i preparatima, čija se upotreba automatski evidentira.

6. ZAKLJUČAK

Međuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i obavljanje poslova unutar

društvene zajednice. Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali,

doživljavajući razna tehničko-tehnološka unapređenja. Opšta karakteristika svakog novog

komunikacionog sredstva je da je brže, efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg.

Tačaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira, štamparije, telegrafa, telefona, radija,

televizije... i naposletku - kompjutera.

Pre sada već podosta godina, neko je rekao da je "prirodna težnja" svakog kompjutera da se

umreži, odnosno komunicira sa drugim kompjuterima. Iako ne komuniciraju kompjuteri već

ljudi, izjava je slikovito označila besmislenost postojanja računara, ukoliko se oni ne bi mogli

upotrebljavati upravo u te svrhe. Ubrzo je osmišljen Internet. Čovečanstvo ga je prigrlilo,

koristeći njegove blagodeti za razne namene. Ipak, teško je navesti oblast koju je on

drastičnije promenio od zdravstva. Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom Mrežom,

celokupan sistem zdravstvene brige doživljava suštinske metamorfoze.

Prema jednoj od indikativnih definicija, e-health se određuje kao primena Interneta i srodnih

tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite, kojima se poboljšavaju pristup, efikasnost,

efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu

(zdravstvene ustanove, medicinsko osoblje, pacijenti, osiguravajuće organizacije, država), sa

osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta.

Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se može veoma lako raščlaniti na

osnovne module-postulate: prvo, e-healtha ne može biti bez Interneta; drugo, Internet se

koristi kao instrument poboljšanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u

procesu očuvanja zdravlja ljudi; najzad - ideja vodilja je da se pomogne čoveku, čime je on -

čovek (pacijent) - u središtu čitavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta,

11

međutim, ne isključuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreću svi korisnici i koji se

tiču tehničko-tehnoloških, bezbednosnih, etičkih, pravnih, socio-psiholoških, ekonomsko-

komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta, koja se često stvaraju brže od

odgovora na njih...

7. LITERATURA

1. Menadžment u zdravstvenim ustanovama – Evropski centar za mir i razvoj

2. Časopis PC-PRES, broj 65

3. Dalibor Dobrilović; Borislav Odadžić; Mile Kovačević - Implementacija WEB baziranih

sistema u teleradiologiji –Tehnički fakultet Mihajlo Pupin

4. Vladimir Vit. Baltić- Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji –Institut za onkologiju

Sremska Kamenica

5. Devaja Striber Dubravka; Zdravković Svetozar; Dušan Jovanović – Medicinske slike u

domenu interkonekcije WEB tehnologija, PACS-a i teleradiologije- razvojni projekat

6. www.sbm.co.yu – medicinski informacioni sistem

7. www.doctor.co.yu

8. www.internetogledalo.com

12