Jeromonah Serafim Rouz & Dusa Posle Smrti

7/31/2019 Jeromonah Serafim Rouz & Dusa Posle Smrti

1/160

Jeromonah Serafim Rouz

DUA POSLE SMRTI


2/160

Jeromonah Serafim Rouz - Dua posle smrti_____________________________________________________________________________________________

SADRAJ

PREDGOVOR.. 3

O nekim vidovima savremenih doivljaja ivota posle smrti ... 6Pravoslavno uenje o anelima ... 19Javljanje anela i demona u trenutku amrti 25Vienja "NEBESA" ... 32

Vazduno carstvo duhova .. 37Vazduna mitarstva .... 45Izlazak iz tela u okultnoj literaturi . 59Istinski hrianski doivljaj nebesa ... 83Smisao savremenih "posmrtnih" iskustava .... 96Pravoslavno uenje o sudbini due posle smrti 111

PRILOG IPravoslavno uenje Sv. Marka Efeskog o stanju due posle smrti ... 123

PRILOG IIMolitva za nepravoslavne;Molitva pravoslavnih hriana za umrle van krila Crkve .. 135PRILOG IIIOdgovor kritiaru .. 138

ZAKLJUAK 155

2


3/160


PREDGOVOR

Ova knjiga ima dvostruki cilj: kao prvo, da s take gledita pravoslavnoghrianskog uenja o zagrobnom ivotu prui objanjenje savremenih "posmrtnih"iskustava, koja su pobudila toliko interesovanje u nekim religioznim i naunimkrugovima, i kao drugo, da priblii osnovne izvornike i tekstove koji sadre

pravoslavno uenje o zagrobnom ivotu.Ako je danas ovo uenje tako loe shvaeno, to je u mnogome posledica

toga to su u nae "prosveeno" doba ovi tekstovi zaboravljeni i sasvim "izali izmode". Mi smo pokuali da ove tekstove. uinimo razumljivijim i dostupnijimsavremenom itaocu. Nema potrebe ni govoriti o tome koliko ovi tekstovi

predstavljaju neuporedivo korisnije i dublje tivo nego to su to danas popularneknjige o iskustvima, "ivota posle smrti", u kojima, ak ako i nisu obiansenzacionalizam, svejedno ne moe biti nita drugo do spoljnje efektnosti, zbogtoga to u njima nema celovitog i istinitog uenja o zagrobnom ivotu.

Pravoslavno uenje izloeno u ovoj knjizi bie, bez sumnje podvrgnutokritici nekih, kao isuvie "jednostavno" i "naivno"da bi u njega mogao da poverujeovek HH veka. Zbog toga treba naglasiti da ono nije uenje samo nekolikaizolovanih ili netipinih uitelja Pravoslavne Crkve, nego uenje koje je HristovaPravoslavna Crkva postavila od svog poetka, koje je izloeno u bezbrojnim

svetootakim delima, u itijima Svetih i bogosluenjima Pravoslavne Crkve, i kojeCrkva neprekidno predaje, sve do naih dana."Jednostavnost" ovog uenja jeste jednostavnost same istine, koja, bilo da je

iskazana u ovom ili onom uenju Crkve, predstavlja osveavajui izvor jasnosti upometnji koju su u savremenim umovima izazvale razliite zablude i ispraznespekulacije poslednjih stolea. U svakom poglavlju ove knjige ukazuje se nasvetootake i hagiografske izvornike koji ovo uenje sadre.

Kao osnovni izvor nadahnua pri pisanju ove knjige posluili su radoviepiskopa Ignjatija Brjananinova, koji je bio, verovatno, prvi znaajniji ruski

pravoslavni bogoslov koji se neposredno bavio upravo ovom problematikom, tako

zaotrenom u nae vreme: kako sauvati autentino hriansko Predanje i uenje usvetu koji je postao u potpunosti tu Pravoslavlju i tei ka tome da ga ili opovrgnei odbaci, ili da ga protumai na takav nain da ono postane saobraeno saovozemaljskim nainom ivota i ivljenja.

Jasno sagledavajui rimokatolike i druge zapadne uticaje kojima jepokuavano da se "modernizuje" Pravoslavlje ak jo i u njegovo vreme,preosveeni Ignjatije pripremao se za zatitu Pravoslavlja kako putem pomnog

3


4/160


izuavanja pravoslavnih prvoizvornika, (ijim se uenjem napajao u nizu najboljihpravoslavnih manastira svoga vremena), tako i putem upoznavanja sa naukom iliteraturom svoga doba (on se kolovao na vojno-ininjerskoj koli, a ne naduhovnoj akademiji).

Naoruan, na taj nain, kako poznavanjem pravoslavnog bogoslovlja tako i(opte-obrazovnih) nauka, on je posvetio svoj ivot zatiti Pravoslavlja irazobliavanju savremenih zastranjivanja od njega. Nije preuveliavanje rei da uXIX vijeku niko u pravoslavnim zemljama, niko kao on, nije umeo tako da titiPravoslavlje od iskuenja i zabluda novog vremena. Jedini koji bi se mogaouporediti s njim bio je njegov zemljak episkop Teofan Zatvornik, koji je u sutiniradio to isto, ali na manje "visokom" nivou.

Jedan tom sabranih dela ep. Ignjatija (knj. III) posveen je iskljuivocrkvenom uenju o zagrobnom ivotu, koje je on titio od rimokatolikih i drugihsavremenih iskrivljavanja. Upravo iz ovog toma, uglavnom, preuzeli smo za nau

knjigu razmatranje takvih pitanja kao to su mitarstva dua - uenje koje, izmnogih razloga, "greni um" ne moe da prihvati, no uporno istrajava na njihovomdrugaijem tumaenju ili potpunom odbacivanju.

Preosveeni Teofan, naravno, uio je to isto, pa smo se koristili i njegovimreima, a u naem veku, drugi istaknuti ruski pravoslavni bogoslov, blaenopoiviarhiepiskop Jovan (Maksimovi) toliko je jasno i itko ponovio ovo uenje, da smonjegove rei iskoristili kao osnovu zakljunog poglavlja nae knjige.

To, to pravoslavno uenje o zagrobnom ivotu toliko jasno i shvatljivoizlau savremeni uitelji Pravoslavlja sve do naih dana, od ogromne je koristinama koji danas nastojimo da sauvamo otako Pravoslavlje ne prosto pravilnimnavoenjem njihovih rei, ve vie od toga - putem istinski pravoslavnogtumaenja ovih rei.

U knjizi smo, osim pomenutih pravoslavnih izvora i tumaenja, dostakoristili i savremenu nepravoslavnu literaturu o "posmrtnim" javljanjima, a takoei niz okultnih tekstova o tom pitanju. U tome smo sledili primer vladike Ignjatija -iznositi lana uenja onoliko potpuno i nepristrasno, koliko je to neophodno radirazoblienja njihove neistinitosti; kako pravoslavni hriani ne bi njima bilisablanjeni. Kao i on, i mi nalazimo da nepravoslavni tekstovi, kada se radi oinjeninom opisu iskustava (a ne o shvatanjima ili tumaenjima), esto pruaju

potresne potvrde pravoslavnih istina.Na osnovni cilj u ovoj knjizi bio je da pruimo toliko detaljno suprotno

gledite, koliko je to potrebno da bi se pokazala korenita razlika izmeupravoslavnog uenja i iskustva pravoslavnih Svetitelja, s jedne strane, i okultnogauenja i savremenih iskustava, sa druge.

Da smo jednostavno izloili samo pravoslavno uenje, bez togsuprotstavljanja, ono bi bilo ubedljivo samo za malobrojne, ne raunajui ove koji

4


5/160


se tih ubeenja ve pridravaju; ali danas e, moda, i poneko od onih koji suuvueni u savremena (parapsiholoka i dr. - prim. prev) iskustva, uvideti ogromnurazliku izmeu njih i istinskih duhovnih iskustava.

Ve i sama injenica da je pretean deo ove knjige posveen razmatranjuiskustava - kako hrianskih, tako i nehrianskih - govori o tome da se ovde neradi samo o izlaganju crkvenog uenja o ivotu posle smrti, ve da se takoedonosi i autorovo tumaenje razliitih iskustava koja se ovde pominju. A to sesamih protumaenja tie, ona ostavljaju prostor za doputene razlike u miljenjimameu pravoslavnim hrianima. Mi smo se trudili, koliko nam je to mogue, daove interpretacije izloimo u uslovnoj formi, ne trudei se da tano "odredimo"neke strane tih iskustava onako kako se moe odrediti opte pravoslavno uenjeCrkve o zagrobnom ivotu. Konkretno, sve to je u vezi sa okultnim iskustvima"izvan tela" i u "astralnoj ravni", mi smo jednostavno naveli u onom obliku u komesu ih izloili sami uesnici, i uporedili ih sa slinim sluajevima u pravoslavnoj

literaturi, ne pokuavajui da tano odredimo prirodu tih iskustava.Mi ih shvatamo kao realna iskustva u kojima se zaista odigrava kontakt sa

demonskim silama, a ne prosto kao - halucinacije. Neka itatelj sam prosudi kolikoje takav pristup ispravan.

Trebalo bi da je jasno da ova knjiga ni u kom sluaju ne pretenduje na to daprua u potpunosti iscrpno izlaganje pravoslavnog uenja o zagrobnom ivotu. Onapredstavlja samo uvod u njega, "Celovito uenje" o tom pitanju, u stvari i nepostoji, kao to nema ni "eksperata" u toj oblasti. Mi, koji ivimo na zemlji, tekoda moemo postaviti i poetak shvatanju stvarnosti duhovnog sveta, dok sami tamone budemo prebivali. To je proces, koji zapoinje sada, u ovome ivotu, a zavravau venosti, gde emo " licem u lice" sozercavati ovo, to danas vidimo "kao uogledalu, u zagonetki" (I Kor. 13; 12). Meutim, pravoslavni izvori na kojeukazujemo u ovoj knjizi, daju nam osnovni nacrt ovog uenja, koji je dovoljan - neda steknemo tano znanje o onome to je, na kraju krajeva, iznad nas, ve da nas

podstakne da otponemo borbu za dostizanje cilja hrianskog ivota - CarstvaNebeskog, i izbegnemo demonske klopke, koje neprijatelj naeg spasenja postavljana putu hrianske borbe. Ovostrani svet stvarniji je i blii, nego to mi to obinomislimo, a put ka njemu otvara se ivotom podviznikim i molitvenim, koji nam jeCrkva dala kao sredstvo spasenja. Ova knjiga posveena je i namenjena onima,

koji takav ivot ele da vode.

5


6/160


O NEKIM VIDOVIMA SAVREMENIH DOIVLJAJA

IVOTA POSLE SMRTI

Potpuno neoekivano, pitanje zagrobnog ivota steklo je veliku popularnostna Zapadu. Tanije, tokom poslednje dve godine pojavio se itav niz knjiga koje

pokuavaju da opiu iskustva "ivota posle smrti".Napisali su ih ili uveni naunici i lekari, ili pisci koji su imali njihovu

svesrdnu podrku. Jedan od njih, u svetu poznati lekar i "strunjak" za problemesmrti i umiranja - dr Elizabeta Kibler-Ros, smatra da e ova istraivanja posmrtnihdoivljaja "prosvetliti mnoge i potvrditi ono emu su nas uili dve hiljade godina -da posle smrti ima ivota".

Ovakva shvatanja, razume se, predstavljaju otar zaokret u odnosu na dosada preovlaujue poglede u medicinskim i naunim krugovima koji su se,uglavnom, prema smrti odnosili kao prema "tabu" temi, a svaku pomisao onadivljavanju smrti odbacivali kao neto to pripada sferi fantazije i sujeverja ili,u najboljem sluaju, kao stvar line vere pojedinca o kojoj nema nikakvihobjektivnih dokaza.

Spoljanji uzrok ove iznenadne promene miljenja je jednostavan: to su novemetode reanimacije "kliniki umrlih" (najee putem stimulacije zaustavljenograda srca) koje su stekle iroku primenu tokom poslednjih godina.

Zahvaljujui tome, mnogi ljudi koji su praktino bili "mrtvi" (kojima jeprestao rad srca), vraeni su u ivot, a mnogi od njih i otvoreno govore o tome, sobzirom da je to prestala da bude "tabu" tema, a time i iezao strah da e ih

proglasiti za "sulude".Na, meutim, najvie interesuje unutarnji razlog ove promene, kao i

"ideologija" ovog novonastalog naina miljenja; zbog ega je ova pojavaodjednom postala toliko popularna, i pojmovima kojeg religijskog ili filozofskoguenja se ona najee tumai? Ona je ve postala jedan od "znakova vremena", isimptom religioznog interesovanja naih dana. Kakav je u tom pogledu njenznaaj? Ovim pitanjima vratiemo se posle detaljnog ispitivanja same ove pojave.

Meutim, u poetku se moramo zapitati, na kojoj osnovi treba prosuivatiovu pojavu? Oni koji je opisuju sami ne umeju da je jasno tumae, a estoobjanjenje trai u okultnim ili spiritistikim tekstovima.

Neki religiozni ljudi (kao i neki naunici) prosto ova iskustva odbacuju kao"halucinacije" jer ih doivljavaju kao pretnju svojim ustaljenim ubeenjima. Ovo

je sluaj sa nekim protestantima koji se pridravaju shvatanja da se dua posle

6


7/160


smrti nalazi u besvesnom stanju, ili onoga da ona odmah odlazi da "prebiva sHristom".

Na slian nain i ubeeni ateista odbacuju pomisao o tome da dua poslesmrti uopte produava da postoji, ma kakvi dokazi da im se pruaju. Ali ovaiskustva se ne mogu objasniti prostim poricanjem, ova moraju biti shvaena kakotreba, sama po sebi, kao i u itavom kontekstu onoga to nam je poznato o sudbinidue posle smrti.

Naalost, i neki pravoslavni hriani su takoe, pod uticajem modernihmaterijalistikih ideja (infiltriranih kroz protestantizam i rimokatolicizam) stekli

prilino mutna i neodreena shvatanja o buduem ivotu.Autor jedne od novih knjiga o posmrtnim iskustvima (Dejvid R. Uiler,

"Putovanje na drugu stranu", Njujork, 1977); postavio je sebi za cilj da upoznashvatanja razliitih "sekti" o stanju due posle smrti. Tako se obratio i svetenikugrke pravoslavne arhiepiskopije u Americi, i kao odgovor dobio vrlo uoptene

stavove o postojanju Nebesa i ada, ali mu je takoe reeno i to da "Pravoslavljenema bilo kakve odreene ideje o tome ta je zapravo onaj svet". Autor je jedinomogao zakljuiti da je "grki pravoslavni pogled na zagrobni ivot nejasan" (str.103).

Naravno da nije tako. Pravoslavno Hrianstvo ima vrlo jasno odreenouenje i poglede na zagrobni ivot, poev od samog trenutka smrti. Ovo uenjenalazi se u Svetom Pismu (koje se tumai u itavom kontekstu hrianskoguenja), u spisima Svetih Otaca (naroito u onima koji su iskljuivo posveeniivotu posle smrti), i mnogim itijima Svetih, kao i antologijama pojedinanihiskustava ove vrste.

itava etvrta knjiga "Razgovora" svetog Grigorija Dvojeslova,pravoslavnog pape rimskog (+604), na primer, posveena je ovoj temi. U naevreme pojavila se na engleskom jeziku zbirka ovakvih iskustava, uzetih iz itijasvetih, kao i onih novijeg datuma, (Vene zagrobne tajne", Dordanvil, Njujork,1968). A ve sasvim nedavno, u prevodu na engleski objavljen je jedan izuzetantekst, koji je krajem XIX veka napisao ovek koji se vratio u ivot posle 36 asovaod smrti (K. Ikskul, "Mnogima neverovatan, ali istinit dogaaj, "Orthodox Life",

jul-avgust, 1976).Pravoslavni hrianin tako ima na raspolaganju pravo obilje tekstova, uz iju

pomo se mogu razumeti neka "posmrtna" iskustva i proceniti u svetlu celovitogpravoslavnog uenja o ivotu posle smrti.

Knjiga koja je jo vie pobudila interesovanje savremenika o ovoj temiobjavljena je u novembru 1975, a napisao ju je mladi psihijatar sa juga SjedinjenihDrava, dr Rejmond Mudi ("ivot posle ivota").

7


8/160


On u to vreme nije nita znao o drugim istraivanjima ili literaturi na ovutemu, ali kada je knjiga tampana postalo je jasno da ona izaziva ivointeresovanje, i da je o ovom pitanju ve mnogo napisano.

Ogroman uspeh knjige doktora Mudija (prodato je preko dva milionaprimeraka) uinio je da iskustva kliniki mrtvih postanu dostupna najiroj publici,ta se za etiri idue godine pojavio niz knjiga i lanaka o ovim iskustvima. Meunajvanijim su lanci dr Elizabet Kibler-Ros, koji potvruju otkria doktoraMudija, i nauna istraivanja dr Osisa i Heraldsona.

Sam dr Mudi napisao je i nastavak svoje knjige ("Razmiljanja o ivotuposle ivota", 1977), koja sadri dopunski materijal i njegova dalja razmiljanja oovoj temi. Otkria koja se nalaze u ovim i drugim novim knjigama (a sve su one uosnovi saglasne u pogledu tumaenja ove pojave), razmatraemo u ovoj knjizi. Za

poetak, obratiemo panju na prvu knjigu dr Mudija, koja veoma objektivno isistematino pristupa itavom problemu.

Dr Mudi je u proteklih deset godina sakupio lina svedoenja oko 150 osobakoje su doivele pravu smrt, ili stanja bliska smrti, kao i onih koje su musaoptavale iskustva drugih dok su umirali. Iz ovih spisa on je izabraosvedoanstva pedesetak ljudi sa kojima je vodio detaljne razgovore. Autor teiobjektivnosti u predstavljanju ovih svedoanstava, mada priznaje da knjiga"prirodno, odraava sredinu, shvatanja i predrasude samog pisca", koji je po svojimreligioznim uverenjima metodista prilino liberalnih pogleda. I zaista,objektivnosti ovog istraivanja to dosta teti.

Kao prvo, autor ne daje ni jedno potpuno iskustvo "smrti" od poetka dokraja, ve daje samo odlomke (obino vrlo kratke) iz svakog od petnaestnepovezanih sastavnih delova koji obrazuju njegov "model" "potpunog" doivljajasmrti. U stvari, injenica je da su doivljaji umiruih, kako su oni opisani u toj idrugim knjigama te vrste, esto toliko razliiti jedni od drugih u pojedinostima, da

je pokuaj njihovog svrstavanja u okvire jednog "modela" najblae reenopreuranjen. "Model" dr Mudija povremeno izgleda vetaki i iskonstruisan, tonaravno ne utie na faktografsku vrednost same grae koju navodi.

Kao drugo, dr Mudi je spojio ujedno dve potpuno razliite pojave: stvarnoiskustvo "klinike smrti" i iskustvo "pribliavanja ka smrti". On priznaje da postojirazlika meu njima, ali zakljuuje da one obrazuju "kontinuitet", zbog ega ih treba

izuavati zajedno. U sluajevima kada se iskustvo pribliavanja ka smrti zavravasmru (bilo da osoba jeste ili nije potom ponovo oivljena), zaista se radi o"kontinuitetu" doivljaja. Meutim, neke od opisanih pojava (fenomen munjevitogseanja na dogaaje iz ivota u trenutku kada preti opasnost od davljenja; iskustvo"ulaska u tunel" u sluajevima kada je osoba dobila anestetik tipa etera) esto su sedeavale i ljudima koji nikada nisu doiveli "kliniku smrt", pa je mogue da

pripadaju "modelu" nekog mnogo optijeg iskustva, a samo sluajno prate iskustvo

8


9/160


umiranja. Neke od knjiga koje se sada pojavljuju o ovoj oblasti jo su neopreznijeprilikom izbora materijala, pa se tako trpaju u isti ko iskustva boravka "izvan tela"sa iskustvima prave smrti i umiranja.

Kao tree, sama injenica da autor ovim pojavama pristupa sa "naunog"stanovita, nemajui pritom nikakve jasne predstave o tome ta se u stvari deavasa duom posle smrti, izaziva kod njega najrazliitije zabune i nedoumice u

pogledu ovih iskustava, koje se nikako ne daju otkloniti prostim gomilanjemsluajeva - oni koji o svojim iskustvima daju izjave, neizbeno ih dopunjujusopstvenim tumaenjima. Sam autor priznaje da "nauno" ispitati ovu

problematiku praktino nije mogue. I zaista, kada treba da je objasni, on se okreeslinim iskustvima koja se pominju u okultnim spisima poput Svedenborgovih, ili"Tibetanske knjige mrtvih", napominjui da eli da baci paljiviji pogled na"bogatu literaturu o natprirodnim i okultnim fenomenima" kako bi bolje razumeo

predmet svog izuavanja.

Sve ovo ima za posledicu da ne moemo previe oekivati od ove i njojslinih knjiga. One nam nee dati zaokruenu i doslednu predstavu o tome ta sedogaa sa duom posle smrti. Meutim, u ovoj knjizi i drugim novim knjigamanavedeni su mnogobrojni injenini opisi fenomena "klinike smrti" koji zasluujuozbiljnu panju, naroito u svetlu injenice da neki ve interpretiraju ova iskustvana nain neprijateljski tradicionalnom hrianskom gledanju na zagrobni ivot, kaoda ona "opovrgavaju" postojanje kako Nebesa, tako i ada. Kako, dakle, treba dashvatimo ova iskustva?

Petnaest sastavnih komponenti uz pomo kojih dr Mudi opisuje "potpuni"doivljaj smrti, mogu se, za potrebe naeg razmatranja, svesti na nekolikoosnovnih karakteristika iskustva o kome emo ovde govoriti, uporeujui ga saonim to o toj temi postoji u pravoslavnoj literaturi.

1. Iskustvo boravka "izvan tela"

Prva stvar koja se deava osobi koja je umrla, prema ovim izvetajima, jesteda ona naputa svoje telo i nastavlja da postoji potpuno odvojena od njega, negubei pri tom svest. esto je sposobna da posmatra sve to je okruuje,ukljuujui i njeno mrtvo telo, kao i pokuaje reanimacije koji se na njemu vre.

Prebiva u stanju prijatne topline i lakoe, ne oseajui nikakav bol, kao da "lebdi".Potpuno je liena mogunosti da kontaktira sa svojom okolinom govorom ilidodirom, zbog ega se esto javlja oseanje velike "samoe". Misaoni procesobino postaje mnogo ubrzaniji nego to je to bio u telu. Evo nekoliko kratkihizvoda iz ovih opisa:

9


10/160


"Iako je dan bio veoma hladan, dok sam bio u tom mraku, jedino to samoseao bila je toplina i najvea prijatnost koju sam ikada iskusio... Seam se dasam mislio: "Mora da sam mrtav" (str. 27).

"Poeo sam da doivljavam najdivnija oseanja. Oseao sam jedino mir,prijatnost, lakou, samo - spokoj" (str. 27).

"Video sam kako me oivljavaju. Bilo je zaista udno. Nisam bio veomavisoko, ali kao da sam stajao malo iznad njih. Pokuao sam da razgovaram sanjima, ali me niko nije uo, niti je to iko mogao" (str. 37).

"Ljudi su sa svih strana dolazili na mesto sudara... Kada bi mi se sasvimpribliili, ja sam pokuavao da se sklonim, da im se pomerim s puta, ali oni suprosto prolazili kroz mene" (str. 37).

"Nisam bio u stanju da dodirnem bilo ta, niti da optim sa ljudima oko sebe.Bio je to uasan oseaj samoe, oseaj potpune izolacije. Uvideo sam da sam

potpuno sam" (str. 43).

Treba napomenuti da postoji zauujui "objektivni dokaz" da se ovekzaista u tom trenutku nalazi izvan tela. Neki ljudi bili su u stanju da ponoverazgovore ili detaljno opiu dogaaje koji su se odigrali u susednim sobama ili na

jo udaljenijim mestima u vreme dok su bili "mrtvi". Meu ostalim primerima ovevrste, dr Kibler- Ros pominje jedan izuzetan sluaj slepe ene koja je "videla" idetaljno opisala sve to se dogaalo u sobi u kojoj je umrla, mada je, kad se vratilau ivot, bila opet slepa. Ovo je potresan dokaz da sposobnost vida ne daju oi (kaoto mozak nije taj koji misli, jer, se posle smrti, umne sposobnosti izotravaju),nego pre dua, koja, dok je telo ivo, obavlja ove funkcije pomou telesnih organa,a kada ono umre - dua to ini sebi svojstvenom sposobnou (dr Elizabet Kibler-Ros, "Smrti nema").

Pravoslavnog hrianina ovde nita ne treba da udi, jer iskustvo koje jeovde opisano isto je ono koje je hrianima poznato kao razdvajanje due od tela utrenutku smrti. Za nae vreme bezverja karakteristino je da ljudi veoma retko

pribegavaju hrianskim pojmovima i teko shvataju da je ono, to se odvojilo odtela i doivljava sve to, u stvari njihova dua, nego su obino zbunjeni stanjem ukome su se nali.

Upravo takav ovek - krten u Pravoslavlju, ali u duhu kraja XIX vekaravnoduan prema istinama sopstvene vere i koji ak nije ni verovao u zagrobni

ivot - je i napisao povest o iskustvu ivota posle smrti naslovljenu "Mnogimaneverovatan, ali istinit dogaaj" (K. Ikskul, "Troicki cveti", 1910). Ono to je ondoiveo pre toliko godina danas je za nas od velike vanosti, a u kontekstusavremenih posmrtnih iskustava ak i delo promisla, jer predstavlja jedinstveniopis iskustva due posle smrti koji see mnogo dalje od kratkih fragmentarnihdoivljaja kakvi se mogu nai u savremenim knjigama. Iskusio ga je osetljiv ovekkoji je, polazei od uobiajene moderne nezainteresovanosti za veru, doao do

10


11/160


prihvatanja istina pravoslavnog hrianstva, i to u tolikoj meri da je svoj ivotokonao kao monah.

Ova nevelika knjiica moe nam danas posluiti kao "probni kamen", kojimse mogu prosuivati savremena iskustva. Nju je odobrio, kao tekst koji ne sadrinita protivno pravoslavnom uenju o zagrobnom ivotu, jedan od vodeih

pravoslavnih pisaca-misionara sa poetka veka, arhiepiskop Nikon Vologodski.Posle opisa poslednje agonije svoje fizike smrti, i oseaja uasne teine

koja ga je pritiskala ka zemlji, autor ovog opisa iznenada shvata da mu je laknulo:"Otvorio sam oi, i u mojoj svesti, do najsitnijih detalja, sa savrenom

jasnoom, urezalo se ono to sam tog trenutka gledao...Video sam da stojim nasred sobe. S moje desne strane, neto polukruno,

okupilo se svo medicinsko osoblje... Zaudila me je ova grupa. Na mestu oko kogasu stajali bio je krevet. ta je to to je privlailo panju ovih ljudi, ta su to tako

paljivo gledali, kad mene tamo vie nije bilo, ve sam stajao nasred sobe?

Primakao sam se i pogledao ono to su i oni gledali. Tamo, na krevetu, leaosam ja.

Ne seam se da sam osetio bilo kakav strah pri pogledu na svog dvojnika,jedino me je obuzela nedoumica: kako je to mogue? Oseao sam da sam ja ovde,a u isto vreme i tamo sam bio ja...

Hteo sam da dodirnem levu ruku desnom, ali ruka je prola kroz telo kaokroz prazan prostor... Pozvao sam doktora, ali sredina u kojoj sam se nalazio nije

primala niti prenosila zvuk moga glasa, i ja sam shvatio da sam potpuno odvojenod svega to me je okruivalo. Od te udne samoe obuzeo me je panian strah.Bilo je zaista neeg uasnog u toj neizrecivoj samoi...

Osvrnuo sam se, i tada mi je po prvi put sinula misao: "Da li je mogue da seono to mi se dogodilo na jeziku ivih naziva - smrt?" Ovo sam pomislio zbog togato je telo koje je lealo na krevetu po svemu liilo na mrtvaca...

Po naim shvatanjima, sa reju "smrt" nerazdvojno je povezana predstava onekakvom unitenju, prekidu ivota.

I kako sam mogao pomisliti da sam mrtav, kada ni jednog jedinog trenutkanisam izgubio svest, i kada sam se oseao iv kao i ranije, sposoban da ujem,gledam, shvatam, kreem se, mislim, govorim?

Da sam verovao u postojanje due i bio religiozan, ovo odvajanje od svega

to me okruuje, i ovu raspoluenost moje linosti shvatio bih mnogo bre, ali tonije bio sluaj, i ja sam se rukovodio samo onim to sam oseao. A oseanje ivotau meni bilo je toliko jasno, da je ova neobina pojava kod mene budila samonedoumicu, poto nikako nisam bio u stanju da poveem svoja oseanja sauobiajenim pojmovima o smrti - da iako sam svestan sebe i mogu da oseam,treba da mislim da ne postojim...

11


12/160


Seajui se i razmiljajui kasnije o svom tadanjem stanju, zapazio samsamo to da su moje umne sposobnosti tada delovale s nekom zadivljujuomenergijom i brzinom... " (str. 16-21).

U drevnoj hrianskoj literaturi ne opisuje se tako detaljno stanje due uprvim trenucima posle smrti, jer je naglasak uvek stavljen na one mnogo snanijedoivljaje koji nastupaju kasnije. Verovatno da je samo u ova naa vremena, kadase "ivot" sa tolikom uverenou poistoveuje sa "ivotom u telu", i mogueoekivati da se tako velika panja pridaje prvim trenucima, momentima kada seshvatanja savremenog oveka izvru naglavce, neoekivano za njih: smrt nije kraj,ivot se nastavlja, a dua otkriva jedno sasvim novo stanje!

U opisanom iskustvu svakako nema niega to bi protivreilo pravoslavnomuenju o stanju due odmah posle smrti. Neki su, kritikujui ovaj sluaj,

posumnjali da je taj ovek uopte i bio mrtav ako su ga u roku od nekoliko minutareanimirali. Ali to je ve samo pitanje tehnike, o kome emo kasnije govoriti.

Ostaje injenica da se u ovih nekoliko prvih minuta (ponekad takoe i na samominut pred smrt) esto doivljava neto to nije mogue objasniti prosto kao"halucinacije". Na zadatak je da otkrijemo kako ova iskustva treba shvatiti.

2. Susreti sa drugima

U poetnom stanju samoe posle smrti dua ostaje vrlo kratko vreme. DrMudi navodi nekoliko sluajeva ljudi koji su ak i pre no to je nastupila smrt,iznenada ugledali svoje ve umrle roake i prijatelje.

"Lekar je izgubio nadu da e me spasti i rekao je mojoj porodici da

umirem... Shvatio sam da svi ti ljudi tamo, izgledalo je gotovo kao da itavamnotva njih lebde ispod tavanice. Sve su to bili ljudi koje sam u nekadanjemivotu poznavao, ali koji su umrli ranije. Prepoznao sam baku, devojicu koju sam

poznavao jo iz kole, i mnoge druge roake i prijatelje... Bio je to vrlo radostandogaaj, oseao sam da su oni doli da me zatite i prate".

Ovakvo iskustvo susreta sa umrlim prijateljima i roacima u trenutku smrtini u kom sluaju ne predstavlja novo otkrie, ak ni meu savremenim naunicima.Pre oko pedeset godina ovo je posluilo za brouru pioniru moderne"parapsihologije" ili psihikih istraivanja, Viljemu Beretu ("Vizije na samrtnom

odru", London, 1926. ). Posle pojavljivanja prve knjige dr Mudija, objavljen je ijedan rad nadahnut knjigom Bereta koji mnogo detaljnije opisuje ovo iskustvo.Pokazalo se da su autori ovog dela vrili studiozna istraivanja ovih sluajevatokom mnogih godina. Treba ovde da kaemo nekoliko rei o rezultatima ove noveknjige (Karlis Osis i Erlendur Haroldson, "U asu smrti", Njujork, 1977).

Ova knjiga predstavlja prvu ozbiljniju "naunu" publikaciju o doivljajuumiranja. Zasnovana je na rezultatima detaljnih upitnika i razgovora sa nasumce

12


13/160


odabranom grupom lekara i medicinskih sestara iz istonog dela SjedinjenihDrava i severne Indije (Indija je izabrana radi vee objektivnosti, to jest da bi se

proverila razilaenja u doivljavanju smrti koja mogu biti posledica nacionalnosti,psihologije i religije). Kao rezultat ovoga dobijen je materijal koji se sastoji odpreko hiljadu vizija i javljanja koje su imali umirui ljudi, kao i nekolicina ljudikoji su vraeni u ivot iz stanja klinike smrti. Autori su doli do zakljuka da seotkria doktora Mudija uglavnom slau sa njihovim nalazima. Ustanovili su da

pojava umrlih prijatelja i roaka (a u Indiji i mnogobrojna javljanja hindu"bogova") nastupaju umiruima ponekad jedan as pre smrti, a najee oko danranije. U pola od tih sluajeva javljaju se vizije nekog nepoznatog, "rajskog"okruenja, koje izaziva i odgovarajue oseaje (o iskustvu "raja" govoriemokasnije).

Naroita vrednost ovog istraivanja je u tome to pravi preciznu razlikuizmeu nepovezanih, ovozemaljskih halucinacija, i jasno vienih javljanja i vizija

sa onoga sveta, a takoe i statistiki analizira prisustvo takvih uzronika kao to jekorienje halucinogenih sredstava, visoke temperature, oboljenja ili povredemozga, to jest onih faktora koji bi mogli izazvati obine halucinacije, a ne pravodoivljaj neega to se dogaa izvan svesti samog bolesnika. Veoma je vanootkrie autora da najpovezanija i najistija iskustva doivljaja onog sveta imaju

pacijenti koji su najvie vezani za zemaljsku realnost i najmanje sklonihalucinacijama. Na primer, oni kojima se javljaju umrli ili duhovi, obino sasvimvladaju svojim umnim sposobnostima i vide ova bia istovremeno sasvim svesnida se nalaze u bolnikom okruenju. tavie, ustanovljeno je da oni kojihaluciniraju najese vide ive osobe, dok je za umirue karakteristino da im se

javljaju umrli. Autori, mada oprezni u izvoenju zakljuaka, skloni su da "prihvatehipotezu o zagrobnom ivotu, kao najrazumljivije objanjenje svih injenica".Tako i ova knjiga dopunjuje otkria doktora Mudija i upeatljivo dokazuje iskustvasusreta sa umrlima i duhovima na prelazu iz ivota u smrt. A da li su ta bia zaistaona za koja ih umirui smatraju - pitanje je o kome emo kasnije govoriti.

Za ljude sumnjiave i bez vere, a to je karakteristina crta savremenihnaunika, ova otkria su svakako zapanjujua. Meutim, za pravoslavnoghrianina u tim otkriima nema niega udnog - mi znamo da je smrt samo

prelazak iz jednog oblika postojanja u drugi, i upoznati smo sa mnogobrojnim

javljanjima i vienjima koja su imali vernici na samrti, kako sveci, tako i obinigrenici. Sv. Grigorije Dvojeslov, opisujui mnoga od ovih iskustava u svojim"Razgovorima", opisuje i pojavu susreta sa drugima: "Ponekad se dogaa da na

pragu smrti dua prepoznaje one s kojima joj predstoji da deli istu venu obitelj,zbog jednake krivice ili nagrade". Posebno za one koji su iveli ivotom

pravednika, sv. Grigorije napominje da se "esto dogaa da se Svetitelji s Nebesapojavljuju pravednicima u asu smrti, kako bi ih ohrabrili. Praeni nebeskim

13


14/160


pokroviteljima, oni umiru bez bola i straha. On navodi primere kako susamrtnicima dolazili aneli, muenici, apostol Petar, Majka Boija i sam Hristos(IV, 13-18).

Dr Mudi navodi jedan primer susreta umirueg, ne sa roakom niti saduhovima, nego sa potpuno nepoznatom osobom: "Jedna ena mi je rekla da onoto je videla tokom svog vantelesnog iskustva nije bilo samo njeno prozranoduhovno telo, nego i jo jedno, koje je pripadalo nekoj drugoj, nedavno umrlojosobi. Nije znala ko je ta osoba bila" ("ivot posle ivota", str. 45). Sv. Grigorije u"Razgovorima" spominje slinu pojavu. On navodi nekoliko sluajeva kada jeumirui zvao po imenu nekoga ko je u istom asu umirao na nekom drugom mestu.To nipoto nije posledica prozorljivosti (vidovitosti) koja se daruje Svetiteljima, jersv. Grigorije opisuje i kako je jedan okoreli grenik, oevidno odreen za ad,naredio da se porui nekom Stefanu - koga nije poznavao, a koji je trebalo da umreu isto vreme kad i on - da je "naa laa spremna da nas odveze na Siciliju" (kao

mesto sa mnogo vulkanske aktivnosti, Sicilija je metafora za pakao) ("Razgovori",IV, 36). Oigledno da je ovde u pitanju ono to se danas naziva "ekstrasenzornom

percepcijom" (ESP), koja se u mnogim sluajevima izotrava pred smrt, a svakakonastavlja i posle nje, kada je dua ve sasvim izvan oblasti fizikih ula.

Prema tome, ovo izolovano "otkrie" savremenih naunih istraivanja samopotvruje ono to je itaocima drevne hrianske literature ve poznato o susretimau asu smrti. Mada se nipoto ne moe rei da se dogaaju svakome pred smrt, ovisusreti se ipak mogu nazvati optim, jer se deavaju bez obzira na nacionalnost,religijsku pripadnost ili svetost ivota.

Sa druge strane, iskustvo hrianskog Svetitelja, iako poseduje one optecrte koje su karakteristine za svakoga, ima i jednu sasvim drugaiju crtu - crtukoja ne podlee objanjenju savremenih psihologa i istraivaa. Kod hrianskihSvetitelja u trenutku smrti esto se pojavljuju naroiti znaci Boijeg blagovoljenja,a javljanja iz drugog sveta esto su vidljiva i drugima koji se tu nalae, a ne samoumiruem. Navedimo samo jedan primer takoe iz "Razgovora" sv. GrigorijaDvojeslova:

"Dok su u pono stajali kraj Romuline postelje, odjednom se s neba spustisvetlost i obasja itavu keliju, sijajui takvim bleskom da se njihova srca ispuniestrahom i trepetom... Zatim se ulo komeanje mnotva ljudi. Vrata kelije bila su

sirom otvorena i lupala su, kao da ih gura mnotvo onih koji su navaljivali unutra.Mogli su ih uti kako govore, oseali su njihovo prisustvo, ali od prevelikog strahai bleska svetlosti nisu ih mogli videti. Od straha su se ukoili, a blistava svetlost im

je zasenila oi. Ali odmah zatim vazduh se ispuni prekrasnim miomirom, ijaprijatnost umiri njihove due preneraene sjajem svetlosti. Ali kako oni nisu moglipodneti takav sjaj, Romula stade ljubaznim glasom teiti svoju duhovnu majkuRedemptu koja je stajala kraj nje drhtei, i ree: "Ne boj se, majice, ja jo ne

14


15/160


umirem. Miomir se zadra tri dana, a etvrte noi Romula opet pozva svojunastavnicu i zatrai da primi Sveto Priee. Ni Redempta ni njena druga uenicanisu napustale postelju bolesnice, kad odjednom pred vratima njene kelije ugledaedva hora koja su pevala... Sveta Romulina dua napustila je telo. Dok se onauznosila na Nebo, horovi su pratili njenu duu, uzdiui se sve vie i vie, doknajzad zvuci psalmopojanja i miomir, malo po malo, sasvim ne iezoe"("Razgovori", IV, 17). Pravoslavni hriani setie se ovakvih sluajeva iz mnogihitija svetih: sv. Sisoja, sv. Taise, Teofila Kijevskog i drugih.

Udubljujui se u ovo istraivanje smrti i umiranja, treba da imamo na umuveliku razliku izmeu opteg iskustva umiruih, koje sada budi tolikointeresovanje, i blagodatnog doivljaja smrti pravoslavnih hrianskih pravednika.To e nam pomoi da bolje razumemo neke zagonetne strane smrti, koje se mogusresti u pomenutoj savremenoj literaturi.

Shvatajui ovu razliku, moi emo, na primer, lake da odredimo prirodu

pojava koje se javljaju samrtnicima. Da li to zaista roaci i prijatelji dolaze izcarstva mrtvih da bi se javili umiruima? I razlikuju li se ova javljanja od

predsmrtnih javljanja hrianskim pravednicima?Da bismo odgovorili na ovo pitanje, setimo se da dr Osis i Heraldson

saoptavaju da mnogi indusi na samrti vide "Bogove" svog indijskog panteona(Krisnu, ivu, Kali, itd. ), a ne svoje roake i prijatelje, kao to to obino biva uAmerici. Meutim, apostol Pavle jasno kae da ti "bogovi" u stvari nisu nita (IKor. 8: 4-5), a sva realna iskustva s ovim "bogovima" izazivaju demoni (I Kor. 10:20). Koga, dakle, umirui Indusi zapravo vide? Dr Osis i Heraldson smatraju da je

poistoveenje bia sa kojima se odigrava susret u mnogome proizvod subjektivneinterpretacije zasnovane na religijskim, kulturnim i linim pretpostavkama. Ova

procena deluje razumno, i umesna je u mnogim sluajevima. Takoe je verovatnoda i u amerikim sluajevima pokojni roaci nisu zaista prisutni kako se toumiruem ini. Sv. Grigorije Dvojeslov kae samo da samrtnik "prepoznaje" ljude,dok se pred pravednikom "Svetitelji s Neba pojavljuju" - to je razlika koja neukazuje samo na razliitost iskustava pravednika i obinih grenika u trenutkusmrti, ve je takoe direktno povezana sa razliitim stanjima u zagrobnom ivotu

jednih i drugih. Svetitelji imaju veliku slobodu da se zauzimaju za ive i pritiu imu pomo, dok umrli grenici, osim u nekim izuzetnim sluajevima, nemaju

kontakta sa ivima.Ovu razliku jasno je izloio blaeni Avgustin, latinski otac iz V veka, u

traktatu napisanom na molbu svetog Pavlina Nolanskog na temu "staranje zaumrle", gde pokuava da uskladi nesumnjivu injenicu da su se sveti, kao muenikFeliks Nolanski, jasno javljali vernicima, dok je isto tako nesumnjiva injenica dase mrtvi, po optem pravilu, ne javljaju ivima.

15


16/160


Izloivi pravoslavno uenje zasnovano na Svetom Pismu o tome da se"due umrlih nalaze na takvom mestu, odakle ne vide ono to se dogaasmrtnicima na ovome svetu" (gl. 13), i svoje lino miljenje, da sluajevi tobonjih

javljanja umrlih ivima predstavljaju ili "pojavu anela" ili "lane vizije" kojeproizvode avoli sa namerom da, na primer, kod ljudi stvore lane predstave ozagrobnom ivotu (gl. 10) - blaeni Avgustin prelazi na razlikovanje izmeu

prividnih javljanja umrlih i istinitih javljanja svetaca."Ukoliko due umrlih ne znaju ta ivi rade, kako onda muenici uopte

mogu da pruaju pomo ljudima u nevolji? Jer, ne samo putem nevidljivihdobroinstava, nego se Feliks ispovednik javio naoigled mnogih kada su varvariopsedali grad Nolu.

Ti se (ep. Pavlin) pobono raduje ovom njegovom javljanju. Mi smo o tomeuli ne preko neproverenih glasina, nego od verodostojnih svedoka. Zaista, poBoijoj volji projavljuju se uda koja se razlikuju od obinih pojava ovoga sveta.

To to je na Gospod, kad je poeleo, odjednom pretvorio vodu u vino, ne moenam biti izgovor da ne shvatamo vrednost vode same po sebi. Ovo je redak,

jedinstven sluaj ovakvog boanskog delovanja. Isto tako, injenica da je Lazarustao iz mrtvih ne znai da svaki mrtvac ustaje kad hoe, niti da se pokojnik moe

pozvati natrag u ivot od strane nekog ivog, kao to budan moe da probudizaspalog. Jedno su dogaaji koji su posledica ljudskog delovanja, a drugo oni kojisu znaci Boije sile. Neke stvari odvijaju se prirodno, neke udesnim putem, madaBog jednako prisustvuje u prirodnom toku stvari, kao to priroda ide uporedo sudesnim. Zbog toga ne treba misliti da se bilo ko od umrlih moe meati u

poslove ivih samo na osnovu toga to Muenici dolaze da bi nekog iscelili ipomogli mu. Pre treba misliti ovako: Muenici Boijom blagodau pomau ivimana zemlji, a ostali mrtvi nemaju blagodat da se meaju u poslove ivih" ("Staranjeza mrtve", gl. 16).

I zaista, uzmimo samo jedan primer. Sveti oci iz bliske prolosti, kao staracAmvrosije Optinski, ue da bia sa kojima se opti na spiritistikim seansama nisudue umrlih, nego - demoni, a oni koji su dublje izuavali spiritistike pojave,ukoliko su uopte imali ikakva hrianska merila rasuivanja, dolazili su do istogzakljuka. (Vidi, na primer, Sajmon A. Blekmur, "Spiritizam: injenice i

podvale").

Shodno tome, ne treba sumnjati da se Svetitelji zaista javljaju pravednicimana samrti, kako je opisano u mnogim itijima svetih. Obinim grenicima, s drugestrane, najee se javljaju roaci, prijatelji, ili "bogovi" nalik onima koje umiruioekuje da vidi. Pravu prirodu ovih drugih javljanja teko je odrediti. To svakakonisu prosto halucinacije, nego izgleda da su propratne pojave prilikom umiranja,nekakav znak za samrtnika da upravo ulazi u drugo carstvo u kome zakoni obine

16


17/160


materijalne stvarnosti prestaju da vae. Nema niega preterano neobinog u vezi saovim iskustvom, koje izgleda istovetno bez obzira na vreme, mesto ili religiju.

"Susret sa drugima" obino se deava neposredno pred smrt, ali ga ne trebabrkati sa drugim susretom koji elimo da opiemo, susretom sa "svetlosnimbiem".

3. Svetlosno bie

Ove susrete dr Mudi opisuje kao "moda najneverovatniji zajednikielement svih kazivanja koja sam prouio, i svakako element koji ima najdubljedelovanje na pojedinca" ("ivot posle ivota", str. 45). Veina ljudi opisuje ovoiskustvo kao pojavljivanje svetlosti iji se blesak brzo pojaava, i svi gadoivljavaju kao neku linost ispunjenu toplinom i ljubavlju, prema kojoj umrlogavue neka vrsta magnetne sile. Prepoznavanje ovog bia izgleda da zavisi od

religioznih shvatanja pojedinaca - ono samo za sebe nema nikakav prepoznatljivoblik. Neki ga nazivaju "Hristom", drugi "anelom". ini se da svi shvataju da jeono odnekud poslato da ih vodi. Evo nekih svedoanstava o ovom iskustvu:

"uo sam da su lekari rekli da sam mrtav, i tada osetih kao da sam sepreturio, u stvari, kao da plovim... Sve je oko mene bilo crno, osim to sam udaljini mogao videti tu svetlost. Bila je to veoma, veoma jarka svetlost, ali u

poetku ne mnogo velika. Postajala je sve vea to sam joj se vie pribliavao" (str.48).

Drugi ovek je posle smrti osetio kako uplovljava "u kristalno istusvetlost... Ne moe se opisati, jer na zemlji nema takve svetlosti. Nisam zapravo

video nikakvu odreenu linost u toj svetlosti, ali ona ipak ima posebnuindividualnost, svakako je ima. To je svetlost savrenog razumevanja i savreneljubavi" (str. 48).

"Bio sam izvan tela, o tome nema sumnje, jer sam mogao videti svojesopstveno telo tamo na operacionom stolu. Moja dua je izala! Zbog ovoga sam sespoetka veoma loe oseao, ali zatim se pojavila ta zaista jarka svetlost. Najpre je

bila neto priguenija, ali se zatim pretvorila u ogroman blesak... U poetku, kadase svetlost pojavila, nisam shvatao ta se deava, ali onda mi je ona postavila

pitanje, kao da me je pitala jesam li spreman da umrem" (str. 48).

Gotovo uvek ovo svetlosno bie poinje da se obraa tek umrlom (vieputem "prenosa misli" nego izgovorenim reima). Ono to im "govori" je uvekisto. Oni koji su ovo iskustvo doiveli, prenose to kao pitanje: "Jesi li spreman daumres?" ili "ta si uinio u svom ivotu to bi mogao da mi pokaes?". Ponekad, uvezi sa ovim biem, umirui vidi neku vrstu "vraanja filma" sa dogaajima izsvog ivota. Svi, meutim, istiu da ovo bie ni na koji nain ne "sudi" njihoveivote ili postupke, ve ih prosto podstie da se zamisle nad svojim ivotom.

17


18/160


Dr Osis i Haroldson su takoe zapazili neka iskustva ovakvih susreta usvojim istraivanjima, zabeleivi da je doivljaj svetlosti "tipina odlika

posetilaca sa onog sveta", i smatraju, zajedno s dr Mudijem, da je bolje da biaviena ili opaena u ovoj svetlosti nazivaju "svetlosnim konturama" nego da ihsmatraju za neka duhovna bia ili boanstva, kako ih esto doivljavaju umirui.

Ko su ili ta su ova "svetlosna bia"?Mnogi ova bia nazivaju "anelima", ukazujui na njihove pozitivne odlike:

ona su "svetla", puna "ljubavi i razumevanja" i ulivaju ispitanicima pomisao o"odgovornosti" za svoj ivot. Ali, Aneli kakve ih poznaje pravoslavnoHrianstvo mnogo su odreeniji, kako po spoljanjosti tako i po delatnosti, negoova "svetlosna bia". Da bismo ovo razumeli, i shvatili ta bi ta "svetlosna bia"mogla biti, neophodno je da ovde izlozimo pravoslavno hriansko uenje oAnelima, a zatim da posebno ispitamo prirodu anela koji sprovode duu uzagrobni ivot.

18


19/160


PRAVOSLAVNO UENjE O ANELIMA

Iz rei Samoga Hrista znamo da duu u trenutku smrti susreu aneli: "Akad umre siromah, odnesoe ga Aneli u naruje Avraamovo" (Lk. 16, 22).

Takoe iz Jevanelja znamo u kakvom se obliku pojavljuju aneli: "A licenjegovo (Anelovo) bee kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg" (Mt. 28, 3);"mladi obuen u belu haljinu" (Mk. 16, 5); "dva oveka u blistavim haljinama"(Lk. 24, 4); "dva Anela u belom" (Jn. 20, 12). Tokom itave hrianske istorijeAneli su se uvek javljali u obliku mladia obuenih u belo. Ikonografska tradicija

predstavljanja Anela je takoe kroz vekove bila u skladu s tim i uvek ih jepredstavljala kao blistave mladie (esto sa dva krila, koja su naravno samo

simbolini detalj, jer se obino prilikom javljanja Anela ne vide). Sedmivaseljenski sabor je 787. godine doneo odluku da se Aneli mogu izobraavatisamo na ovaj nain, u obliju ljudskom. Zapadnjaki "kupidoni" renesanse i

potonjih perioda nastali su pod uticajem paganstva i nemaju niega zajednikog sistinskim Anelima.

Savremeni rimokatoliki (i protestantski) Zapad veoma se udaljio odbiblijskog uenja i ranohrianskog predanja u pogledu predstavljanja Anela, ajo vie u pogledu samog uenja o duhovnim biima. Razumevanje ove greke odsutinskog je znaaja za nas ako elimo da shvatimo kakvo je istinsko pravoslavno

uenje o sudbini due posle smrti.Episkop Ignjatije Brjancaninov (umro 1867), jedan od velikih Otaca izbliske prolosti, zapazio je ovu greku i posvetio itav tom svojih sabranih delaizlaganju pravoslavnog uenja o ovom pitanju. Kritikujui gledite izraeno uklasinom rimokatolikom bogoslovskom delu iz 19. veka (Opat Bere"Bogoslovski renik"), Episkop Ignjatije posveuje veliki deo tog toma (str. 185-302) borbi sa savremenom idejom (zasnovanom na Dekartovoj filosofiji) da sve to

je van carstva materije pripada carstvu "istog duha". Takva misao u sutini stavljabeskonanog Boga u istu ravan sa raznim konanim duhovima (anelima,demonima, duama umrlih). Ova misao je iroko rasprostranjena naroito u

dananje vreme (premda njeni zastupnici i ne vide sve njene posledice) iumnogome objanjava zablude savremenog sveta u pogledu "duhovnih" stvari:veliko interesovanje vlada za sve to ne pripada materijalnom svetu, ali esto se pritome gotovo i ne pravi razlika izmeu Boanskog, Anelskog, demonskog i onogato je posledica neobinih ljudskih moi ili uobrazilje.

19


20/160


Opat Bere je uio da su Aneli, demoni i due umrlih "isto duhovni"; toznai da oni ne podleu zakonima vremena i prostora i da mi o njihovom "obliku"ili "kretanju" moemo govoriti samo metaforino, poto "oni moraju da se odenu utanana tela kada im Bog dozvoli da deluju na druga tela" (Ep. Ignjatije, t. III, str.193-5). ak i jedno inae zaista dobro rimokatoliko delo iz 20. veka, posveenosavremenom spiritizmu, ponavlja ovo pogreno uenje, tvrdei, na primer, da ianeli i demoni "mogu (da bi postali vidljivi ljudima) pozajmiti za svoje telo bilokoju potrebnu materiju iz nie prirode, bilo ive ili neive" (Blekmur "injenice iobmane u spiritizmu").

Sami spiritisti i okultisti preuzeli su ove ideje iz moderne filosofije. I jedantakav apologeta natprirodnog hrianstva kakav je C. S. Luis (anglikanac) ispravnokritikuje savremenu "predstavu o Nebesima kao o nekakvom stanju uma", aliizgleda da je i on barem delimino prihvatio moderno shvatanje "da telo, njegovomesto, kretanje i vreme sada za najvie domete duhovnog ivota kao da i ne

postoje" (C. S. Luis, "udesa", Njujork, . 1967). Ovakva gledita su rezultatpreterano uproenog shvatanja duhovne realnosti do ega je dolo pod uticajemmodernog materijalizma, a usled udaljavanja od istinskog hrianskog uenja iduhovnog iskustva.

Da bi se shvatilo pravoslavno uenje o Anelima i drugim duhovima, trebanajpre zaboraviti suvie uproenu savremenu dihotomiju izmeu materije i duha:istina je sloenija, i u isto vreme tako jednostavna da e onoga ko je jo sposobanda veruje u nju verovatno mnogi smatrati "naivnim bukvalistom".

Episkop Ignjatije pie: "Kada Bog oveku otvori (duhovne) oi, on je ustanju da vidi duhove u njihovom sopstvenom obliku (str. 227). Isto tako, "izSvetog Pisma je potpuno jasno da dua ovekova ima oblikoveka u njegovomtelu, kao i drugi stvoreni duhovi" (str. 233). On citira mnogobrojne svetootaketekstove da bi ovo dokazao. Obratimo se sada i mi svetootakom uenju.

Sv. Vasilije Veliki u knjizi o Svetom Duhu tvrdi da "u nebeskim Silamanjihovu prirodu ini vazduasti duh, ako se moe tako rei, ili nevestastveni oganj(nematerijalni). Zato su one ograniene mestom i postaju vidljive, javljajui sesvetima u obliju svojih sopstvenih tela". Opet, "mi verujemo da se svaka (odnebeskih Sila) nalazi na odreenom mestu. Jer Aneo koji se pojavio predKornilijem nije bio u isto vreme i sa Filipom (Dela Ap. 10, 3; 8, 26); i Aneo koji

je razgovarao sa Zaharijem blizu "oltara kadionog" (Lk. 1, 11) nije se u isto vremenalazio i na svom mestu na Nebesima (gl. 16, 23, t. II, str. 608, 602).

Slino ui i sveti Grigorije Bogoslov: "Drugostepene, posle Trojice,svetlosti, koje imaju carsku slavu, jesu blistavi, nevidivi Aneli. Oni se slobodnokreu oko Prestola, jer su hitropokretni umovi, oganj i boanski duhovi koji sehitro kreu kroz vazduh" (Beseda 6 "O umnim biima").

20


21/160


Tako su Aneli, iako su "duhovi" i "plamen ognjeni" (Ps. 103, 5; Jevr. 1, 7),te prebivaju u oblasti gde zemaljski zakoni vremena i prostora ne vae, ipakogranieni vremenom i prostorom i dejstvuju na tako "materijalan" nain (ako takosmemo rei) da neki Oci bez kolebanja govore o "vazduastim (eterinim) telimaAnela.

Prepodobni Jovan Damaskin, sumirajui u 8. veku uenje sv. Otaca, svojihprethodnika, kae: "Aneo je bie obdareno umom, uvek u pokretu, koje posedujeslobodnu volju i slui Bogu, bestelesno, po blagodati, dobivi kao svoju prirodu

besmrtnost, a tome biu oblik i svojstva zna samo Sazdatelj. Bestelesnima inevestastvenima se Aneli nazivaju u poreenju sa nama, jer se u poreenju saBogom, koji je Jedini Neuporediv, oni pokazuju i grubi i vestastveni, budui da jesamo Boanstvo odista nevestasveno i bestelesno". I dalje on kae: "Oni su opisivi,

jer kada se nalaze na Nebesima, tada nisu na zemlji, a kada ih Bog poalje nazemlju, oni ne ostaju na Nebesima - ali oni nisu ogranieni zidovima i vratima niti

rezama i peatima, jer za njih zakoni prirode nisu prepreka. Slobodni od Zakonaprirode su zato to se onima koji su dostojni i kojima Bog hoe da se oni pokau,Aneli ne pokazuju onakvi kakvi zaista jesu, nego u onom izmenjenom obliju ukome ih ljudi mogu videti" ("Tano izloenje pravoslavne vere", II, 3).

Govorei da se Aneli javljaju "ne onakvi kakvi zaista jesu" prepodobniJovan Damaskin svakako ne protivrei svetom Vasiliju Velikom koji ui da seaneli pojavljuju "u obliju svojih sopstvenih tela". Oba iskaza su tana, to semoe videti iz brojnih opisa javljanja Anela u Starom Zavetu. Tako je arhanelRafail bio nekoliko nedelja saputnik Toviji i niko uopte nije posumnjao da on nijeovek. A kada se na kraju Arhanel razotkrio, rekao im je "Sve ove dane bio samvidljiv za vas; no nisam ni jeo ni pio - to vam se samo priinjavalo" (Tovija 12,19). Tri Anela koja su se javila Avraamu, takoe su izgledala kao ljudi i inilo seda jedu (Post. 18 i 19 gl. ). Na slian nain sveti Kiril Jerusalimski u svojim"Katihetskim besedama" pouava nas u vezi sa Anelom koji se javio prorokuDanilu: "Videvi anela Gavrila, Danilo se prestravi i pade niice, i premda bee

prorok, ne osmeli se da mu odgovori dok aneo ne uze na sebe oblije sinaoveijeg" ("Katihetske besede" IX, 1), Ipak, u knjizi Danilovoj (gl. 10) itamo da

je i prilikom prvog zaslepljujueg pojavljivanja Aneo imao ljudsko oblije, alitako blistavo ("lice mu je bilo poput munje; oi - kao dva jarka plamena; ruke i

noge - kao blistava bronza") da je to bilo neizdrivo za ljudske oi. Dakle, Aneoje po spoljanjem izgledu isti kao i ovek, ali poto njegovo "telo" nije materijalno,i sam pogled na njegovu ognjeno-blistavu pojavu moe da prenerazi bilo kog u jouvek telu prebivajueg oveka. Zato javljanja Anela nuno moraju biti

prilagoena ljudima koji ih posmatraju tako to e se pokazati manje blistavim izastraujuim nego to zaista jesu.

21


22/160


to se tie oveije due, blaeni Avgustin ui da kada dua naputa telo"sam ovek koji se nalazi u tom stanju, vidi sebe, iako samo u duhu, a ne u telu,toliko slino svome sopstvenom telu, da on uopte ne moe da primeti bilo kakvurazliku" ("Grad Boiji", knj. XXI, 10). Ova istina je nebrojeno puta potvrena ikroz lina iskustva hiljada ljudi vraenih iz smrti u ivot u ovo nae vreme.

No, kada govorimo o "telima" Anela i drugih duhova, moramo paziti da imne pripiemo ma kakve grube materijalne karakteristike. U svakom sluaju, kao toui prepodobni Jovan Damaskin, "ovom biu oblik i svojstva zna samo Sazdatelj".

Na zapadu je bla. Avgustin pisao da je potpuno svejedno da li kaemo"vazduasta tela" demona i drugih duhova, ili ih nazivamo "bestelesnim" ("GradBoiji", XXI, 10).

Sam episkop Ignjatije je moda bio previe zainteresovan da objasnianelska "tela" na osnovu naunih saznanja 19. veka u oblasti gasova. To jeizazvalo mali spor izmeu njega i ep, Teofana Zatvornika, koji je smatrao

neophodnim da naglasi prostu, nesloenu prirodu duhova (oni se, naravno, nesastoje od molekula hemijskih elemenata kao to je sluaj sa gasovima). Ipak, uosnovnom pitanju, postojanju "tanane navlake" koje poseduju svi duhovi, on seslagao sa episkopom Ignjatijem (vidi o. Georgije Florovski "Putevi ruskog

bogoslovlja", str. 394-5). Moda je slino nerazumevanje u pitanjima drugostepenevanosti ili u isto terminolokim pitanjima dovelo u 5. veku na Zapadu do otporaslinom uenju latinskog oca, svetog Fausta Lerinskog koji je takoe zastupaoshvatanje o relativnoj "materijalnosti" due, zasnovano na uenju Istonih Otaca.

Ako prava svojstva Anelske prirode zna jedino Bog, delovanje Anela (baru ovome svetu) moe svako razumeti, jer o tome postoji mnotvo svedoanstava,kako u Svetom Pismu i svetootakoj literaturi, tako i u itijima Svetih. Da bismo u

potpunosti razumeli vienja duhovnih bia koja doivljavaju umirui ljudi, mimoramo naroito znati kako se javljaju pali aneli (demoni). Pravi Aneli se uvek

javljaju u svom istinskom obliju (samo ne tako zaslepljujuem kao to u stvarijeste) i deluju samo da bi ispunili volju i zapovesti Boije. Pali aneli, iako seponekad javljaju u svom pravom obliju (sv. Serafim Sarovski ih na osnovusopstvenog iskustva opisuje kao "odvratne"), ipak obino uzimaju druga oblija itvore mnoga "udesa" vlau koju dobijaju potinjavajui se "knezu koji gospodariu vazduhu" (Ef. 2, 2). Njihovo mesto boravka je - vazduh, a osnovni zadatak da

iskuavaju ili zastrauju ljude, povlaei ih za sobom u propast. Hriani se upravoprotiv njih bore: "Naa borba nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava ivlasti gospodara tame ovog sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju" (Ef. 6, 12).

U malo poznatom delu "Demonsko proricanje", koje je napisao kao odgovorna molbu da objasni neka od mnogobrojnih demonskih javljanja u drevnom

paganskom svetu on daje dobar opti pogled na delovanje demona: "Prirodademona je takva da oni ulima opaanja svojstvenim vazduastim telima

22


23/160


umnogome prevazilaze ula opaanja zemaljskih tela. Takoe i u pogledu brzine,zahvaljujui izuzetnoj pokretljivosti njihovih vazduastih tela, oni su neuporedivohitriji ne samo od ljudi i ivotinja, nego i od ptica. Obdareni ovim dvemasposobnostima koje su karakteristine za vazduasta tela, tj. Prefinjenimopaanjem i brzinom kretanja, oni predskazuju i najavljuju mnoge stvari o kojimasu saznali mnogo ranije. A to kod ljudi izaziva divljenje, jer je njihovo zemaljskoopaanje mnogo sporije. Uz to, demoni su tokom svog dugog ivljenja u mnogimstvarima stekli bogato iskustvo, koje ljudi u svom kratkom ivotu ne moguzadobiti. Uz pomo ovih sposobnosti, koje su svojstvene prirodi vazduastih tela,demoni ne samo da predskazuju mnoge dogaaje, nego i ine mnoga "udesa"("Demonsko proricanje" gl. 3).

Mnoga demonska "udesa" i javljanja opisana su u dugakoj besedi svetogaAntonija Velikog koju je sv. Atanasije ukljuio u njegovo itije. Tu se jospominju i "lagana tela" demona (gl. 11). itije sv. Kiprijana, biveg maga, takoe

sadri mnogobrojne opise demonskih "udesa" i transformacija o kojima sukazivali neposredni uesnici tih dogaaja.

Klasian opis demonskog delovanja dat je u sedmoj i osmoj besedi svetogaJovana Kasijana, velikog galskog Oca 5. veka, koji je prvi predao Zapadu punouenje istonog monatva. Sv. Kasijan pie: "Ovo vazduno prostranstvo izmeuzemlje i Nebesa prepuno je zlih duhova koji lete po njemu, irei nered sa

pakosnim ciljem, ali radi nae koristi Boanski Promisao ih je sakrio i udaljio odnaih pogleda. U suprotnom, zbog straha od njihovih napada ili jezivih oblika ukoje mogu da se preinae i pretvore kad god to zaele, ljudi bi premrli odnepodnosivog uasa..."

A da neistim duhovima upravljaju jo monije zle sile, pored onihsvedoanstava iz Svetog Pisma koje nalazimo u Jevanelju kada Gospod odgovarana klevete fariseja: "A ako ja pomou Veelzevula izgonim demone..." (Mt. 12, 27),ue nas i vienja i bogato iskustvo svetih ljudi.

"Kada je jedan od nae brae putovao kroz ovu pustinju, naiao je na jednupeinu. Poto je ve pala no, i hteo je da u njoj proita veernje molitve. Dok jeon po obiaju pevao psalme, ve bee prola pono. Okonavi molitveno pravilo,on lee da bi odmorio izmoreno telo, i odjednom ugleda nebrojeno mnotvodemona koji su se okupljali dolazei sa svih strana; oni su prolazili u beskonanoj

povorci, idui jedni ispred, a drugi iza svog stareine. Najzad doe njihov knez kojije bio i vei i stranijeg izgleda od drugih demona. Poto mu postavie presto, onsede na uzvieno sudijsko mesto i poe paljivo da ispituje delovanje svakogdemona ponaosob. One koji bi rekli da jo nisu uspeli da navedu svoje protivnike uiskuenje on bi ih, uz pogrde i psovke, odgonio od sebe kao lene i nemarne, besnoviui na njih da su toliko truda i vremena utraili nizata. A one koji bi rekli da suuspeli da navedu svog protivnika u iskuenje, on bi otpustao s velikim pohvalama,

23


24/160


uz burno klicanje i odobravanje svih, kao najhrabrije ratnike koji treba svima daslue za primer. Onda istupi jedan demon, najgori od svih, i saopti sa zluradou,kao o blistavoj pobedi, vest da je najzad, nakon petnaest godina neprekidnogiskuavanja, savladao jednog uvenog monaha (ije ime je rekao) i ove noi ganaveo na blud... Na to se svi demoni silno obradovae, a on otide, obasut od svogkneza najviim pohvalama i slovopojima. Sa prvim zracima sunca sve ovomnotvo demona ieze pred njegovim oima". Kasnije je brat koji je posmatraoovaj prizor saznao da je izvetaj o palom monahu bio taan. ("Razgovori", gl. 8,12, 16).

Slina iskustva pravoslavni hriani su imali sve do ovog stolea. Tosvakako nisu ni snovi ni vizije, nego iskustva doivljena u budnom stanju, susret sademonima u njihovom stvarnom obliju; naravno ovo tek nakon to su toj osobi

prethodno otvorene duhovne oi da vidi bia koja su inae za ljudske oinevidljiva.

Sve doskora, moda, samo nekoliko "staromodnih" ili "naivnih"pravoslavnih hriana moglo bi da poveruje da su ova svedoanstva "iva istina", aak i sada neki pravoslavni hriani teko mogu da ih prihvate - toliki je uticajizvrilo moderno verovanje da su Aneli i demoni "isti duhovi" koji ne delaju natako "vidiv" nain. Tek poto se demonska aktivnost poslednjih godina izuzetno

pojaala, ova kazivanja ponovo su poela da ljudima izgledaju, ako nita drugo,ono bar - verovatna. Sada su takoe i brojna "posmrtna" iskustva mnogim obinimljudima koji nisu imali dodira sa okultnim problemima otvorila oblast nevidivestvarnosti. Zato je postala neophodna potreba sadanjeg vremena da se jasno iistinito objasni ova (nevidiva) oblast i bia koja ih nastanjuju. A, takvo objanjenjemoe pruiti samo pravoslavno Hrianstvo, koje je sve do sada sauvalo izvornohriansko uenje.

Pogledajmo sada podrobnije kako se Aneli (i demoni) pojavljuju u trenutkusmrti.

24


25/160


JAVLjANjE ANELA I DEMONA U TRENUTKU SMRTIU trenutku smrti samrtniku obino dolaze dva anela. Evo kako ih opisuje

autor knjige "Mnogima neverovatan, ali istinit dogaaj": "Tek to je ona (staranegovateljica), izgovorila ove rei ("Nek mu je veni pokoj u Carstvu Nebeskom"),kad se pored mene pojavie dva Anela.

Po neemu ja u jednom od njih prepoznah svog Anela-uvara, dok mi drugibee nepoznat" (str. 22) (Kasnije mu je jedan blagoestivi putnik-bogomoljacobjasnio da je to bio "Aneo-susretnik". Sveta Teodora, iji je put posle smrti krozvazduna mitarstva opisan u itiju svetoga Vasilija Novog (X vek, 26. mart)kazuje: "Kada bejah na izmaku snage, ugledah dva blistava Anela Boija nalik na

divne mladie neopisive lepote. Njihova lica behu sjajnija od sunca, pogled prepunljubavi, kose im behu bele kao sneg, a oko njihovih glava se lio zlatan sjaj; odedeim behu poput munje i na grudima nosahu zlatne pojaseve sloene u obliku krsta".

Galski episkop iz VI veka, sv. Salvije, ovako opisuje svoj doivljaj smrti:"Kada se pre etiri dana moja kelija zatresla i vi mene videli kako leim mrtav,tada su me dva anela odnela na sam vrh Nebesa" (sv. Grigorije Turonski "IstorijaFranaka" VII, 1).

Ovi Aneli imaju dunost da prate duu umrlog na njenom putu u zagrobniivot. U njihovom izgledu i postupcima nema nieg neodreenog: oni imaju

ljudsko oblije i odmah po smrti prihvate "tanano telo" due i uznose je navie."Svetli Aneli odmah uzee moju duu u svoje ruke (sv. Teodora); "Uzevi me podruke, Aneli me iznesoe pravo kroz zid bolnike zgrade... ("Neverovatandogaaj..."); sv. Salvija su "uznela dva anela". Moglo bi se navesti jo slinih

primera.Zato se za "svetlosno bie" iz savremenih sluajeva, koje zapodeva razgovor

s duom (a nema oblije i nikuda ne bodi duu) i pokazuje joj "obrnuti film"njenog dotadanjeg ivota, ne moe tvrditi da je to Aneo koji prati duu uzagrobni ivot. Zaista, nije Aneo svako bie koje se predstavlja kao Aneo, jer se"i sam satana prikazuje kao Aneo svetlosti" (II Kor. 11, 14). Zato se za bia koja

nemaju ak ni izgled Anela moe sa sigurnou rei da nisu Aneli. Izgleda da usavremenim "posmrtnim" iskustvima, iz razloga koje emo kasnije pokuati daobjasnimo, nema nesumnjivih susreta sa Anelima.

Nije li onda mogue da je "svetlosno bie" zapravo demon koji se maskiraou bezoblinog "Anela svetlosti" da bi zaveo umirueg, u trenutku kada njegovadua naputa telo? Dr Mudi ("ivot posle ivota", "Razmiljanja"), i drugiistraivai, ali samo zato da bi odbacili to kao mogunost, njegova pojava ima

25


26/160


navodno "pozitivan" uticaj na samrtnika. Naravno, ovi istraivai imaju krajnjenaivna shvatanja zla. Dr Mudi misli da bi "satana verovatno naredio svojimslugama da idu putem mrnje i razaranja" ("ivot posle ivota", str. 108),

pokazujui na taj nain potpuno nepoznavanje hrianske literature koja opisujepravu prirodu demonskog delovanja koje se rtvama uvek podmee kao neto"dobro".

Kakvo je pravoslavno uenje o demonskim iskuenjima u asu smrti?

Sveti Vasilije Veliki u svom tumaenju psalma "Sauvaj me od svih koji megone i izbavi me, da mi neprijatelj ne iupa duu kao lav" (Ps. 7, 1-2) daje ovoobjanjenje:

"Mislim da sjajne Boije podviznike, koji su se celoga ivota junaki boriliprotiv nevidljivih neprijatelja i izmakli svim njihovim gonjenjima, na kraju ivota

knez ovoga sveta preispituje i istrauje da bi pronaao na njima rane zadobijene uborbi ili kakav drugi oiljak od greha, eda bi ih zarobio. Ali, ako se pokau bezrana i oiljaka greha, njih e Hristos kao nepobeene i slobodne uvesti u Raj. Zatose Prorok moli i za ovaj i za budui ivot. Ovde kae: "Sauvaj me od svih koji megone", a tamo u vreme suenja: "i izbavi me da mi neprijatelj ne iupa duu kaolav". A ovo moe saznati od samog Gospoda, koji pred svoje stradanje kae: "jerdolazi knez ovoga sveta, i u meni nema nita" (Jn. 14, 30) (Sv. Vasilije Veliki"Omilije na psalme").

Zaista, ne podleu demonskom ispitivanju u asu smrti samo hrianskipodviznici. Sveti Jovan Zlatousti u "Besedama na jevanelistu Mateja" slikovito

opisuje ta se zbiva sa obinim grenicima u vreme smrti: "Zato e uti mnogakazivanja o uasima i stranim javljanjima iji je i sam izgled nepodnosiv zasamrtnike, zbog ega se oni grevito tresu u postelji na kojoj lee i unezverenogledaju okupljene ljude; tada dua nije voljna da napusti telo, i upinje se da ostaneu njemu, uasnuta vienjem dolazeih Anela. Jer, ako nas od pogleda na straneljude podilazi jeza, kako li je tek teko gledati stroge Anele i neumolive sile kojedolaze da odvedu duu, odvojivi je od tela. Tada e ona silno ridati, ali uzalud"(Beseda 53).

Pravoslavna itija Svetih puna su kazivanja o slinim demonskim prizorima

u momentu smrti koja obino imaju za cilj da preplae umirueg i navedu ga daoajava za svoje spasenje.Na primer, sveti Grigorije Dvojeslov u svojim "Razgovorima" govori o

jednom bogatau koji je robovao mnogim strastima: "Kratko vreme pred svojusmrt, on ugleda odvratne duhove koji stajahu pored njega okrutno mu pretei da ega odvui u dubine ada. Sva rodbina, plaui i uzdiui, skupila se oko njega.Mada oni nisu mogli da vide zle duhove i njihove strane napade, oni su na osnovu

26


27/160


rei samog bolesnika, kao i po tome kako je sav prebledeo i drhtao celim telom,mogli zakljuiti da su zli duhovi bili tu prisutni. U samrtnom strahu pred ovimuasnim prizorom, on se u postelji stalno prevrtao s jedne na drugu stranu... I onda,skoro potpuno iscrpljen, onemoao i bez nade na ma kakvo olakanje, zavapi:"Dajte mi vremena do jutra! Priekajte makar do ujutru!", i tu mu se ivot prekide"(IV, 40). Sveti Grigorije navodi i druge sline sluajeve, a to ini i Beda u svojoj"Istoriji Engleske crkve i naroda" (knj. V, gl. 13, 15).

ak i u Americi u XIX veku ovakvi sluajevi nisu bili retkost. U nedavnotampanoj antologiji nalaze se brojni primeri predsmrtnih vienja neraskajanihgrenika, svi iz XIX veka, sa ovakvim naslovima: "U plamenu sam, izbavite me!","O, spasite me! Oni me vuku dole!", "Odlazim u ad!", "avo dolazi da odvuemoju duu u ad!" (Don Mejers, "Glasovi sa granice venosti").

Dr Mudi, meutim, tako neto ne saoptava. U stvari, sva iskustva umiruihu njegovoj knjizi su prijatna (osim znaajnog izuzetka u sluaju samoubica), bilo

da su oni hriani ili nehriani, poboni ili nepoboni. S druge strane, dr Osis iHaraldson su u svojim istraivanjima utvrdili neto to se ne razlikuje mnogo odgore navedenih stranih iskustava.

Ovi naunici su, istraujui amerike sluajeve, pronali isto to i dr Mudi:javljanje onostranih posetilaca prihvata se kao neto pozitivno, umirui se ne bojismrti, iskustvo je prijatno i izaziva spokojstvo ili ushienje i esto dovodi do

prestanka bolova pred smrt.Meutim, prilikom prouavanja sluajeva iz Indije, od onih bolesnika koji su

imali neka vienja, treina je oseala strah, potitenost i nespokojstvo usled susretasa "jamdutima" (induski vesnici smrti) ili drugim biima. Ovi Indusi opirali su sesusretu s vesnicima onostranog ili su pokuavali da ih izbegnu. Tako, jedan induskiverouitelj je na samrti govorio: "Neko stoji tamo sa zaprenim kolima - to morada je 'jamdut'. Sigurno e odvesti nekoga sa sobom. On preti da hoe mene dauzme! Molim vas, drite me. Neu da idem". Bolovi su se pojaali, i on ubrzoizdahnu ("U asu smrti", str. 90). Jedan umirui Indus iznenada poe da govori:"Evo, dolazi jamdut' da me odvede. Skinite me sa postelje da me 'jamdut' ne bi

pronaao". Pokazivao je rukom negde napolje i navie: "Eno ga". Bolnika soba senalazila u prizemlju. Napolju, uz zid bolnice nalazilo se veliko drvo na ijimgranama je sedelo veliko jato vrana.

U isto vreme kad je bolesnik imao to vienje, sve vrane odjednom, kao da jeneko opalio iz puke, prhnue, i uz silno kretanje odletee sa drveta. Svi smo biliiznenaeni ovim dogaajem, i istrasmo kroz otvorena vrata napolje iz sobe, ali nenaosmo nita to je moglo uznemiriti vrane. Vrane su obino bile vrlo mirne, takoda nam se svima urezalo u pamenje to to su one uz veliku buku odletele ba utrenutku kada je bolesnik imao vienje. Kao da su i one dozivele neto strano.

27


28/160


Bolesnik je odmah pao u komu, i kroz nekoliko minuta izdahnuo" (str. 41-2). Neki"jamduti" imaju jeziv izgled i izazivaju jo vei strah kod umiruih.

To je najizrazitija razlika izmeu amerikog i indijskog iskustva umiranja uovoj knjizi dr Osisa i Haraldsona, ali autori ne nalaze objanjenje za tu razliku.Prirodno se namee pitanje: zato u savremenim amerikim iskustvima potpunoodsustvuje jedan element - strah izazvan uasnim onostranim vienjima - koji jezajedniki i za hriansko iskustvo u prolosti, i za savremena iskustva u Indiji?

Nama nije neophodno da tano odredimo prirodu javljanja koja se ukazujuumiruima da bismo shvatili da ona u odreenoj meri, kao to smo videli, zaviseod toga ta umirui oekuje ili je pripremljen da vidi. Zato su hriani prolihvremena, koji su imali ivu veru u postojanje ada, mueni griom savesti na krajuivota, esto pred samu smrt viali demone.

Savremeni Indusi, koji su svakako "primitivniji" od Amerikanaca u svojimverovanjima i shvatanjima, esto vide bia koja odgovaraju njihovim jo uvek

veoma realnim strahovima u pogledu zagrobnog ivota, dok savremeni"prosveeni" Amerikanci imaju vienja u skladu sa svojim "ugodnim" nainomivota i verovanjima, koja, uopte uzev, ne ukljuuju neki realan strah od pakla nitisvest o postojanju demona.

U stvari, demoni podmeu takva iskuenja koja su u saglasnosti saduhovnim stanjem ili oekivanjima iskuavanog. Onima koji se boje ada, demonise mogu pojaviti u uasnom obliku, kako bi umiruega bacili u oajanje, a onima

pak koji ne veruju da ad postoji (ili protestantima koji veruju da su pouzdano"spaseni", pa se ne moraju plaiti ada), demoni prirodno podmeu drukijaiskuenja koja ne pokazuju tako jasno njihove zle namere. No ak i hrianskom

podvizniku, koji se ve dosta napatio demoni se mogu javiti ne sa ciljem da gauplae, nego da ga prevare.

Dobar primer za to je demonsko iskuenje koje je u trenucima smrtipretrpela sveta Mavra, muenica iz III veka. Poto je devet dana bila raspeta nakrstu sa svojim muem, svetim mucenzom Timotejem, avo je pokuao da jesablazni. U itiju ovih Svetih zabeleeno je kako je sama muenica Mavra prialao ovim iskuenjima svome muu i sauesniku u stradanjima:

"Preni se, brate moj, i odagnaj od sebe san! Strai i razumi ta ja videh: kaou ushienju videh gde preda mnom. stoji neki ovek; on je u ruci imao au punu

mleka i meda, i ree mi: Uzmi ovo i popij. No ja ga upitah: Ko si ti? On miodgovori: Ja sam Aneo Boiji. Onda mu ja rekoh: Pomolimo se Bogu. I on miree: Ja se saalih na tebe i dooh, jer videh da si gladna i edna, poto od ovogtrenutka nisi nita okusila. Ja ga opet upitah: Ko te pobudi da mi ukaes panjukoja mi nije potrebna? I ta je tebi stalo do moga trpljenja i poenja? Zar ti nezna da Bog onima koji Mu se mole, daje i ono to je nemogue? Rekavi to, ja sestadoh moliti. I dok se molih, ja videh gde ovek sa aom okrenu od mene lice

28


29/160


svoje na zapad. I ja odmah shvatih da je to avolsko privienje koje hoe da nas ina krstu iskua. I nestade privienja. Zatim mi prie neki drugi ovek, i uini mi seda me odvede na reku kojom tee mleko i med, i ree mi: Pij! A ja odgovorih: Veti rekoh da neu piti ni vode niti ikakvo drugo zemaljsko pie, dok ne ispijem ausmrti za Hrista, Gospoda mog, koju e On sam rastvoriti spasenjem i besmremvenog ivota. Kada ovo govorih, onaj ovek pijae iz reke, i odjednom ieze i oni reka s njim".

O treem javljanju koje je imala sveta Mavra, javljanju pravog Anela,govoriemo kasnije u ovoj knjizi. No i iz ve reenog jasno je kakvu opreznosttreba istinski hrianin da ispoljava prema "otkrovenjima" koja dobija u trenutkusmrti.

Dakle, as smrti zaista je vreme demonskih iskuenja. Zbog toga, "duhovnaiskustva" ljudi u tim momentima imaju (ak i kada izgleda da se ona zbivaju"posle" smrti - o emu emo kasnije jo govoriti) treba da budu podvrguta proveri

na osnovu istih merila hrianskog uenja kao i sva druga "duhovna iskustva". Istotako, i "duhove" koji se susreu u to vreme treba podvri svestranoj proveri kojuapostol Jovan izraava reima: "Ispitujte duhove, da li su od Boga, jer mnogi lani

proroci izioe u svet" (II Jn. 4, 1).

Iskustva spiritizma

Neki kritiari savremenih "posmrtnih iskustava ve su ukazali na slinostkoja postoji izmeu "svetlosnih bia" i "duhova-vodia" i "duhova-prijatelja"medijumskog spiritizma. Razmotrimo zato ukratko onaj deo spiritistikog uenja

gde se govori o "svetlosnim biima" i njihovim porukama. Jedno klasino delo izoblasti spiritizma (J. Artur Hil, "Istorija, pojave i uenje", Njujork 1919), ukazujena injenicu da je "spiritistiko uenje uvek ili skoro uvek u saglasju sa visokimmoralnim normama; u stvarima vere, ono je uvek teistiko, uvek smerno, ali bezmnogo interesovanja za takve intelektualne istananosti koje su zanimale episkopena crkvenim saborima". Zatim se u knjizi navodi da je ljubav "klju" i "sredinjadoktrina" spiritistikog uenja (str. 283); da duhovi daruju "predivno znanje"spiritistima, zbog ega ovi preduzimaju misionarsko delo irenja znanja o tome daivot posle smrti zaista postoji ; da "savreniji duhovi prevazilaze "ogranienja"

linosnog i postaju vie "uticaji" nego linosti, sve vie se ispunjavajui"svetlou" (str. 300-1). Zaista, spiritisti u svojim himnama bukvalno prizivaju"svetlosna bia":

"Sveti svetenici svetlostiod smrtnih pogleda naih skriveni

poaljite svoje vesnike svetlostida nam otvore unutarnji vid..."

29


30/160


Ovo je sasvim dovoljno da postanemo krajnje sumnjiavi prema "svetlosnimbiima" koja se sada javljaju ljudima, naalost, potpuno nesvesnim prave prirodedemonskog delovanja i njihove izuzetne lukavosti. Nae podozrenje se jo vie

pojaava kada od dr Mudija ujemo kako neki ljudi to bie opisuju kao "zabavnulinost" sa "smislom za humor" koja umiruem prua "dobar provod" i "razonodu"("ivot posle ivota", str. 49, 51). Takvo bie, sa svojom porukom o "ljubavi irazumevanju" izuzetno je nalik trivijalnim i esto "dobroudnim" "duhovima" kojise javljaju na seansama, a koji su, van svake sumnje - demoni (u sluajevima daseansa nije tek obina prevara).

Ova injenica je navela neke autore da sva "posmrtna" iskustva odbace kaodemonsku obmanu. U jednoj knjizi, koju su napisali evangelistiki protestanti,kae se da "se javljaju nove i nepoznate opasnosti u vezi sa tom obmanom o ivotu

posle smrti. Mislimo da ak i nejasno i neodreeno verovanje u izvetaje oovakvim iskustvima moe naneti ozbiljnu tetu ljudima koji veruju u Bibliju.

Mnogi iskreni hriani ve su kao zdravo za gotovo uzeli da "svetlosno bie" nijeniko drugi do Isus Hristos, i oni, naalost, vrlo lako mogu biti prevareni" (DonVeldon i Zola Levit, "Ima li ivota posle smrti").

Pored toga to ukazuju na nesumnjivu injenicu da se odreeni brojistraivaca "posmrtnih" iskustava zanima i za okultizam i ak ima odreene veze samedijumima, autori takoe u potvrdu svog stava navode neke upeatljive paraleleizmeu savremenih "posmrtnih" iskustava iskustava medijuma i okultista iz bliske

prolosti.U ovim zapaanjima svakako ima dosta istine. Naalost, bez punoe

hrianskog uenja o ivotu posle smrti, ak i najdobronamjerniji "u Biblijuverujui" ljudi zastranjuju, te zajedno sa iskustvima koja mogu biti proizvoddemonskih iskuenja odbacuju i istinska posmrtna iskustva due. Kao to emovideti, takvi ljudi su i sami prijemivi za neistinita, obmaniva "posmrtna" iskustva.

Dr Osis i Heraldson, koji su i sami imali "neposredno iskustvo optenja samedijumima" zapaaju postojanje odreenih slinosti meu posmrtnim ispiritistikim iskustvima. Ipak, oni ukazuju na bitnu, oiglednu razliku meunjima: "Umesto da nastave da vode svetski nain ivota (to opisuju medijumi),ljudi vraeni iz smrti radije otpoinju da ive i da delaju na sasvim nov nain" ("Uasu smrti").

U stvari, oblast "posmrtnog" iskustva izgleda da je u potpunosti razliita odoblasti obinog spiritizma i medijumstva. No, to je jo uvek oblast u kojoj sudemonske obmane i sugestije ne samo mogue, nego ih i svakako treba oekivati,

pogotovo u ove posljednje dane u kojima mi ivimo. Svedoci smo sve novijih iprepredenijih duhovnih iskuenja ak i "velikih znakova i udesa, da bi prevarili,ako je mogue, i izabrane" (Mt. 24, 24).

30


31/160


Zato treba da budemo veoma oprezni prema "svetlosnim biima" koja seizgleda pojavljuju u trenutku smrti. Ona veoma podseaju na demone koji se

preruavaju u "Anele svetlosti" kako bi prevarili ne samo umirueg, nego i onekojima e on kasnije, ako bude vraen u ivot - a sa takvom mogunou sudemoni vrlo dobro upoznati - priati svoj doivljaj.

U svakom sluaju, mi treba o ovim i drugim "posmrtnim" pojavama daprosuujemo na osnovu uenja koje proistie iz njih, bilo da to uenje iznosi neko"duhovno bie" koje se pojavljuje u momentu smrti, ili se ono prosto podrazumevai moe se izvesti iz tih pojava. Na ovo emo se vratiti poto prouimo same te

pojave.Neki ljudi koji su "umrli" pa bili vraeni u ivot -obino oni koji su ve bili,

ili su postali veoma "poboni" - identifikovali su "svetlosno bie" ne kao Anela,nego kao nevidljivo "prisustvo" samoga Hrista. Kod ovih ljudi ovo iskustvo je

povezano sa jo jednom pojavom koja je za pravoslavne hriane moda, na prvi

pogled, i najzagonetnija u savremenim "posmrtnim" iskustvima, a to je - vienje"Raja".

31


32/160


VIENJA "NEBESA"U "ivotu posle ivota" dr Mudi napominje da ljudi koje je on ispitivao nisu,

po svemu sudei, doiveli nita nalik na "mitoloku predstavu zagrobnog ivota", ida ak izraavaju nevericu prema uobiajenom vienju raja i pakla, kao i itavom"modelu nagrade-kazne u buduem ivotu" (str. 70).

U "Razmiljanjima o "ivotu posle ivota", meutim, on istie da su se unjegovim poslednjim ispitivanjima pojavila mnogobrojna posmrtna iskustva"drugih sfera postojanja, koja bi se mogla nazvati "rajskim" (str. 15). Jedan oveknaao se u "seoskom predelu s potocima, travom i drveem, brdima" (str. 16);

jedna ena bila je na isto tako "prekrasnom mestu", a "u daljini... videla sam grad.

Tamo su stajale zgrade, zasebne kue. One su bile svetle i blistave. Ljudi su tamobili sreni. Bilo je bistre, svetlucave vode, fontana... grad svetlosti - mislim da biga tako mogla nazvati" (str. 17).

U stvari, kako se moe videti iz niza novih knjiga, ovo iskustvo predstavljaneto sasvim uobiajeno. Ve spomenuti protestantski autori veruju da je ovoiskustvo - u krajnjoj meri tamo gde je scenografija tipino biblijska - hriansko, ida ga zato treba razlikovati od mnotva drugih "posmrtnih" iskustava koja su, ponjihovom uverenju, demonske obmane. "Ljudi koji ne veruju, oigledno,doivljavaju lano iskustvo ove vrste, kakva se u Bibliji pripisuju upravo dejstvu

Satane, dok vernici doivljavaju doktrinarno ispravne doivljaje, koji mogu daproiziu direktno iz Pisma" (Levit i Veldon, "Ima li ivota posle smrti?", str. 16).Da li je ovo zaista istina, ili su iskustva vernika i nevernika u stvari mnogo blianego to se to autorima ini?

Iskustvo koje ovi pisci citiraju kao autentino "hriansko" jeste doivljajBeti Malc, objavljeno u knjizi koja opisuje njeno 28-mo minutno "vantelesno"iskustvo tokom "klinike smrti". Poto je umrla, odmah se nala "na divnomzelenom bregu uz koji se pela... Koraala sam po travi, najjarkije zelene boje kojusam ikad videla". Pratila ju je jo jedna prilika "visoka, muka prilika u irokojodei. Upitala sam se da li je to Aneo... Dok smo zajedno ili, nisam videla sunce,

a svetlost je bila svuda unaokolo. S leve strane, raznobojno cvee u cvatu, drvee,grmlje... Doli smo do velianstvenog srebrnog zdanja. Izgledalo je kao dvorac, ali

bez kula. Dok smo se pribliavali, ula sam glasove. Bili su melodini, harmonini,slivali se u hor, i ja sam ula re "Isus"... Aneo je koraknuo napred i dlanomodgurnuo vrata koja dotad nisam primetila. Vrata su bila visoka oko etiri metra,od jednog komada bisera". Kada su se vrata otvorila, "unutra sam ugledala ulicu

boje zlata prekrivenu prostirkom od stakla ili vode. uta boja koja se ovde pojavila

32


33/160


bila je zaslepljujua. Ne moe se opisati. Nikoga nisam videla, ali sam osealaneije prisustvo. Odjednom sam shvatila da je to Isus".

Poto je pozvana da proe kroz vrata, setila se svoga oca koji se molio zanju, vrata su se zatvorila i ona se vratila natrag niz breg, spazivi sunce koje jeizlazilo nad stenom posutom brilijantima - to se uskoro pretvorilo u izlazak suncanad gradom Ter Hot, u kome se u bolnici vratila u svoje telo. U bolnici su njenu

priu doiveli kao "udo". (Beti Malc, "Moj tren venosti", ...)Razlikuje li se zaista kvalitativno ovo iskustvo od veine onih koje opisuje

dr Mudi? Je li ovo zaista hriansko vienje Raja? (Gospoa Malc je protestantskeveroispovesti, i njena vera se uvrstila posle ovog dogaaja). Pravoslavnihrianski italac, razume se, nije u to ubeen onako kao pomenuti protestantskiautori. Sasvim nezavisno od onoga to znamo o tome kako dua odlazi na Nebesakroz ta treba da proe da bi tamo dospela (o emu emo govoriti kasnije) - ovoiskustvo ne ini nam se mnogo drugaijim od onih iskustava o kojima se danas

pie, a koja su doiveli ljudi koji nisu religiozni.Osim "hrianskih" ukrasa kojima je ona prirodno kao protestantska vernica,

obojila svoj doivljaj (aneo, himne, prisustvo Isusa), postoji nekoliko elemenatakoji su zajedniki sa iskustvima "neverujuih": oseaj ugodnosti i mira (koje onaopisuje kao jak kontrast u odnosu na mesece koje je provela bolujui, u mukama),"svetlosno bie" (koje i ostali takoe poistoveuju sa "Isusom"), pristup nekoj vrstidrugaije stvarnosti koja lei s one strane neke "granice". I, pomalo je neobino to

je videla ovozemaljsko sunce kako izlazi iznad dijamantskih zidina, ukoliko je ovozaista bio raj... Kako da tumaimo ovo iskustvo?

U nekima od novih knjiga postoje brojna iskustva slina ovome ije e namdetaljno ispitivanje pomoi da jasnije shvatimo ta je u pitanju.

Jedna od ovih knjiga predstavlja kompilaciju "hrianskih" (uglavnomprotestantskih) iskustava umiranja i "posmrtnih" iskustava (Don Majers, "Glasovisa ruba venosti", Njujork 1973). U jednom iskustvu koje se spominje u ovojknjizi, "umrla" ena napustila je svoje telo i dola na mesto obasjano jarkomsvetlou, koja je dopirala kroz "prozor Raja".

"Ono to sam tamo videla uinilo je da mi sve zemaljske radosti izgledajublede i beznaajne. elela sam da se pridruim veseloj grupi dece koja su pevala izabavljala se u vonjaku jabuka... Na drveu su istovremeno bili i mirisni cvetovi i

zreli crveni plodovi. Dok sam tamo sedela upijajui svu tu lepotu, postepeno sampostajala svesna Prisutnosti, prisutnosti radosti, sklada i saoseanja. Moje srceudelo je da postane deo ove lepote". Kada se vratila u telo poto je petnaestminuta bila "mrtva", "itavog tog dana, kao i sledeeg, drugi svet mi se iniostvarnijim nego onaj u koji sam se vratila" (str. 228-231, pretampano iz "Gajdpostmagazina" 1963). Ovaj doivljaj izazvao je prividnu "duhovnu" radost koja se

33


34/160


moe uporediti sa onim to je osetila ga Malc, a takoe i uneo u ivot ove enejednu novu religioznu dimenziju, mada je vieni "raj" izgledao sasvim drukije.

Upeatljivo "posmrtno" iskustvo imao je lekar iz Virinije, Dzordz Rici.Kratka beleka o ovome objavljena je u "Gajdpost magazinu" 1963, a opirnijaverzija u knjizi "Povratak iz sutranjice". U ovoj ispovesti, posle dugerazdvojenosti od tela, koje je proglaeno mrtvim, mladi Dzordz Rici vratio se umalu prostoriju u kojoj je njegovo telo lealo, i tek je nakon toga shvatio da je"mrtav". Pri tom se soba ispunila svetlou, koju je on oseao kao prisustvo Hrista,"prisustvo toliko uteno, toliko radosno i sveispunjavajue, da sam eleo da sezauvek izgubim u tom udesnom oseaju". Posle "vraanja filma" svog ivota, kaoodgovor na pi

Jeromonah Serafim Rouz & Dusa Posle Smrti

Documents

Transcript of Jeromonah Serafim Rouz & Dusa Posle Smrti