IZVJEŠTAJ O ZDRAVSTVENOM STANJU STANOVNIŠTVA I ORGANIZACIJI ZDRAVSTVA NA PODRUČJU ZENIČKO-DOBOJSKOG

KANTONA U 2008. GODINI

1. UVOD

Na osnovu Programa statističkih istraživanja u oblasti zdravstva od interesa za Federaciju Bosne i Hercegovine za 2008. godinu, a koja su propisana odlukom Vlade Federacije od 29.05.2008. godine, Zavod za javno zdravstvo Zeničkodobojskog kantona u suradnji sa javnim zdravstvenim ustanovama na Kantonu redovno obrađuje i analizira prikupljene podatke. Zbog toga želim da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima koji su se trudili da prikupe i dostave ispravne podatke u lancu zdravstvenig informacijskog sistema.Te analize bi trebale da budu osnovica za zdravstvenu politiku na Knatonu, procijenu razvoja zdravstvene zaštite te procijenu zdravstvenih potreba. Iako postoje neke osnovne smjernice u razvoju zdravstva na Kantonu ipak se osjeti nedostatak strateškog razvojnog plana zdravstvenog sistema Zeničkodobojskog kantona, prema kom bi se mogla procijeniti dosadašnja dostignuća, postavljeni ciljevi i eventualno otkloniti nedostatci na zacrtanom putu.

Zdravstvenom stanju stanovništva su svakako doprinijeli zahvati koji se čine u samom zdravstvenom sistemu. Uveliko ide implementacija porodične medicine, više sa infrastrukturom i opremom a manje s kadrom, jer još uvijek nedostaje ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a taj problem je naglašen naročito u nekim opštinama. Treba također naglasiti napredak koji je postignut u bolničkoj zdravstvenoj zaštiti, kako osnivanjem novih službi, tako i opremanjem već postojećih novijom i savremenijom opremom.

Ovdje je učinjen napor da se na jednom mjestu objedine svi relevantni podaci vezani za zdravstveno stanje stanovništva, rad javnozdravstvenih ustanova, organizaciju zdravstvene zaštite stanovništva te neki ekonomski parametri u zdravstvu na Zeničko-dobojskom kantonu. Prezentirani podaci mogu poslužiti relevantnim ustanovama za planiranje i programiranje zdravstvene zaštite na Kantonu.

Pored redovnih podataka dobijenih od zdravstvenih ustanova sa Kantona, ove

godine smo proveli anketu o zadovoljstvu korisnika zdravstvene službe dobijenim uslugama. Anketa je provedena u svim opštinama Kantona. Rezultati su interesantni, te će svakako poslužiti određenom broju zdravstvenih ustanova da korigiraju svoje nedostatke.

Pregled zdravstvenog stanja stanovništva je dobra osnova za informiranje i analizu

pojedinih zdravstvenih problema i problema pojedinih populacionih grupa. Kao povratna informacija može poslužiti zdravstvenim ustanovama za procijenu kvaliteta i kvantiteta zdravstvenih usluga, poređenje s drugim sličnim ustanovama...

Pregled zdravstvenog stanja stanovništva je dio naših obaveza kao povratna

informacija javnozdravstvenim ustanovama i drugim zainteresiranim institucijama u zdravstvenom sistemu na Kantonu.

Treba naglasiti da su podaci, ovdje prezentirani, skupljeni uglavnom iz javnih zdravstvenih ustanova, i manji dio iz privatnih zdravstvenih ustanova. Naime većina privatnih zdravstvenih ustanova ne dostavlja podatke, iako su po zakonu obavezni. Time se gubi značajan dio podataka.

Treba također naglasiti da postoje određeni problemi u prikupljanju podataka

potrebnih za analizu zdravstvenog stanja stanovništva. Podatci se prikupljaju u interakciji zadravstveni radnik pacijent, ili iz drugih izvora vezanih uz zdravstveni sektor. Zdravstveni radnici nisu uvijek svjesni važnosti prikupljanja ispravnih zdravstvenih podataka, pa u uslovima kada nisu u dovoljnoj mjeri razvijeni resursi za sistemski nadzor i kontrolu kvaliteta podataka, nam se dešava da moramo s rezervom prihvatati neke podatke, ili ih ad hoc provjeravati.

U populacionim statističkim istraživanjima korišteni su podaci Federalnog zavoda za statistiku.

Metod rada

Metod rada je retrospektivna analiza zdravstvenog sistema za jednogodišnji period. Materijal su podaci dobiveni od javnozdravstvenih ustanova sa Kantona, podaci od Federalnog zavoda za statistiku i Federalnog zavoda za javno zdravstvo, te podatci dobijeni anketiranjem korisnika zdravstvenih usluga.

Ciljevi rada

Osnovni cilj je prezentiranje podataka, informiranje organa vlasti, društvenopolitičkih zajednica, jedinica lokalne samouprave i drugih društvenih subjekata i pojedinaca koji imaju interes iz domena zdravstvene zaštite.

Također je cilj generirati sekundarne zdravstvene informacije iz prikupljenih primarnih te ih kao povratnu informaciju prestaviti onima koji nam ih šalju u zdravstvenm informacionom sistemu.

Dobijenim podatcima ćemo procijeniti zdravstveno stanje stanovništva, identificirati najvažnije zdravstvene probleme u pružanju zdravstvene zaštite, organizaciji zdravstvene zaštite te potrebama stanovništva za zdravstvenom zaštitom.

Ovim radom također su predstavljena dostignuća u provođenju zdravstvene zaštite, ali također i naglašeni nedostaci, te predložene preporuke za riješenje nekih problema vezanih za zdravstveni sistem.

2. STRUKTURA STANOVNIŠTVA I VITALNO-DEMOGRAFSKI POKAZATELJI

OPŠTI POKAZATELJI Područje ZDK se prostire na površini od 3.343,3 km2, i administrativno se dijeli na

12 opština. Prema procijeni Federalnog statističkog zavoda na ovom prostoru je sredinom 2008. godine živjelo 400.848 stanovnika sa prosiječnom gustinom naseljenosti od oko 120 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Kanton se odlikuje umjerenom kontinentalnom klimom, sa blagim zimama i blagim ljetima. Srednja temperatura zraka u 2007. godini je bila 11,70C, vazdušni pritisak 976,3 mb, relativna vlažnost zraka 70% i broj oblačnih dana bio je 63. Područje Kantona je dobro saobraćajno povezano. Olovo je najudaljenija opština od administrativnog sjedišta Kantona i udaljeno od Zenice oko 100 km, Tešanj oko 80 km, Vareš oko 75 km itd. kroz Kanton prolaze magistralni put M17 i zeljeznička pruga.

Sjedište Kantona je u Zenici, koja je drugi grad po broju stanovnika u Federaciji BiH, i treći grad u Bosni i Hercegovini.

Tabela 1. Opšti pokazatelji

1991 1998 2006 2007 2008

Broj stanovnika 475.431 428.870 401.590 401.796 400.848

Gustina naseljenosti (st/km2) 149 128 120 120 120

Natalitet ( ‰ ) 16,7 13 9,3 9,6 10,5

Mortalitet ( ‰ ) 5,9 7,0 7,6 8,0 7,9

Dojenačka smrtnost ( ‰ ) 18,1 21,2 11,4 7,5 8,3

Prirodni priraštaj ( ‰ ) 10,8 6,0 1,7 1,6 2,7

Poredeći podatke prema vrijednostima u Federaciji BiH zapaža se da je stopa nataliteta u Federaciji nešto malo manja (9,7‰) nego na Kantonu, stopa mortaliteta je ista (7,9‰), stopa dojenačke smrtnosti je manja (7,2‰), i prirodni priraštaj je također manji (1,75‰). Dakle opšti vitalni pokazatelji su u granicama prosječnih Federalnih vrijednosti. Trendovi za Kanton u odnosu na 2007. godinu pokazuju porast nataliteta i prirodnog priraštaja kao pozitivne vrijednosti, ali imamo također i porast dojenačke smrtnosti kao negativnu vrijednost.

STANOVNIŠTVO Prema procijeni Federalnog zavoda za statistiku sredinom 2008. godine na

području Kantona je živjelo 400.848 stanovnika. Distribucija stanovništva prema dobnim skupinama na Kantonu i po opštinama je predstavljena u slijedećoj tabeli.

Tabela 2. Distrubucija stanovništva Kantona po dobnim grupama u pojedinim opštinama

Kanton - opština

ukupno starost (%) 0 - 14 15 - 64 65+

ZDK 400.848 76.023 (19) 275.371 (69) 49.454 (12)

Breza 14.676 2.585 (18) 10.146 (69) 1.945 (13)

Doboj jug 4.476 975 (22) 3.081 (69) 420 (9)

Kakanj 43.305 7.408 (17) 30.827 (71) 5.070 (12)

Maglaj 23.469 4.150 (18) 16.295 (69) 3.024 (13)

Olovo 12.579 2.446 (19) 8.391 (67) 1.742 (14)

Tešanj 47.976 10.662 (22) 33.879 (71) 3.435 (7)

Usora 6.988 1.064 (15) 4.755 (68) 1.169 (17)

Vareš 10.948 1.632 (15) 6.982 (64) 2.334 (21)

Visoko 40.212 8.142 (20) 27.957 (70) 4.113 (10)

Zavidovići 38.017 8.057 (21) 26.008 (68) 3.952 (11)

Zenica 127.113 22.520 (18) 85.714 (67) 18.879 (15)

Žepče 31.089 6.382 (21) 21.336 (69) 3.371 (10)

Starosna struktura stanovništva odgovara stacionarno-regresivnom tipu i gledajući

po opštinama najnepovoljnija je situacija u opštinama Vareš, Usora i Zenica a povoljna u opštinama Tešanj, Doboj jug i Žepče. Ovo je izuzetno važan podatak, jer starosna struktura stanovništva uvjetuje specifičnost zdravstvenih potreba. Ona predstavlja polaznu osnovu za planiranje i programiranje mjera koje je neophodno provoditi u zajednici u cilju optimalnog zadovoljavanja potreba u području zdravstvene zaštite i unapređenja zdravlja u okviru ograničenih resursa.

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA

Tokom 2008. godine na ZDK je ukupno rođeno 4.238 djece, od čega je njih 99,9% rođeno uz u zdravstvenoj ustanovi, jedno dijete je rođeno van zdravstvene ustanove bez stručne pomoći. Od ukupno rođenih 4.222 je živorođenih, a 16 njih je mrtvorođeno. Od ukupno živorođenih 2.166 je muških i 2.056 su ženska djeca.

Ukupno umrlih u 2008. godini na Kantonu je bilo 3.152, od čega njih 1.655 je

muških i 1.497 je ženskih. Od toga je 35 umrle dojenčadi , i 113 nasilnih smrti.

Prirodno kretanje stanovništva predstavlja odnos između živorođenih i umrlih za jedan period na određenom mjestu i govori nam o tome kako raste stanovništvo. Ovaj vitalni indeks za ZDK u 2008. godini iznosi 134 što znači da je na 100 umrlih 134 živorođenih, i veći je u odnosu na predhodnu godinu za 14. Pored ovog vitalnog događaja za procijenu vitalnog stanja stanovništva i funkcioniranje zdravstvene službe važni su i drugi pokazatelji kao što su: natalitet, mortalitet, stopa prirodnog priraštaja, dojenačka smrtnost... Praćenje parametara zdravlja i bolesti, kod stanovništva našeg područja, rezultira slikom niskog nataliteta i nepovoljnim prirodnim priraštajem. Dojenačka smrtnost je nešto lošija u odnosu na 2007. godinu. Ove pokazatelje u proteklih nekoliko godina prikazuje tabela 3.

Tabela 3. Vitalni pokazatelji za ZDK u periodu od 1991-2008. godine 1991 1999 2000 2001 2002 2004 2005 2006 2007 2008 Natalitet (‰) 16,7 11,8 11,9 11,2 10,5 9,8 9,7 9,4 9,6 10,5 Mortalitet (‰) 5,9 7,0 8,2 6,7 7,4 7,5 7,8 7,7 8,0 7,9 St.pri. prirašta. (‰) 10,8 4,8 3,7 4,5 3,1 2,3 1,9 1,7 1,6 2,7 Dojen. smrtnost (‰) 18,1 17,8 16,2 12,9 13,0 6,6 9,0 11,4 7,5 8,3

Prikazani podaci nisu povoljni s aspekta razvoja zadovoljavajućih populacijskih

parametara. Natalitet je izrazito nizak. Istina ima povoljnije vrijednosti i ima uzlazan trend od 2006. godine, kada je imao najnižu vrijednost u poslijeratnom periodu, na ovamo čemu uzrok mogu biti različiti faktori od socijalne sredine, ekonomske moći, stope fertiliteta...što bi možda trebalo istražiti. Stopa prirodnog priraštaja je u 2007. godini imala najnižu vrijednost, i vidimo da je daljni pad te stope u 2008. godini zaustavljen. Kakav trend te stope u narednom periodu možemo očekivati, s obzirom na sada lošiju ekonomsku situaciju i jednu životnu nesigurnost ostaje da vidimo.

Grafikon 1. Vitalna statistika u ZDK i FBiH u 2008. godini

10,5

7,9

2,7

8,3

9,7

7,9

1,8

7,2

0

2

4

6

8

10

12

natalitet mortalitet prirodni prirast dojenačka smrtnost

ZDK

FBiH

Posmatrajući pokazatelje vitalne statistike, možemo uočiti da su stope ntalitata i prirodnog prirasta povoljnije nego u Federaciji, dok dojenačka smrtnost ima nešto malo nepovoljniju stopu.

Grafikon 2. Vitalni događaji po mjesecima 2008. godine

279

283

348 337 332 326

414

365

414 408

350

366

228

327

300 290

232

243

250

233

231269

230 319

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

živorođeni

umrli

vitalni index

Prateći vitalne događaje rođenja, umiranja i vitalni indeks po mjesecima 2008.

godine uočava se da je najkritičniji period (najmanji vitalni indeks) bio u februaru i decembru, što je i inače trend posljednjih nekoliko godina.

Prema statističkim indikatorima stopa prirodnog priraštaja manja od 5 ‰ je izrazito nepovoljna i pokazuje da društvo nije sposobno ni za osnovnu reprodukciju. Stopa dojenačke smrtnosti, koja je 2003. i 2004. godine bila u nivou evropskog prosjeka, ima blage ekscese u 2005. i 2006. godini, da bi u 2007. i 2008. godini ponovo imala zadovoljavajuće vrijednosti. Distribuciju nekih vitalnih pokazatelja po opštinama Kantona prikazuje grafikon 2.

Grafikon 3. Stopa nataliteta i prirodnog prirasta po opštinama Kantona

-10,0

-5,0

0,0

5,0

10,0

15,0

Kant

on

Brez

a

Dobo

j Jug

Kaka

nj

Mag

laj

Olo

vo

Teša

nj

Uso

ra

Vare

š

Viso

ko

Zavi

dovi

ći

Zeni

ca

Žepč

e

natalitet

stop.prir.priraštaja

Kao i proteklih godina najnepovoljnija stopa prirodnog priraštaja je u opštinama Usora i Vareš, dok nepovoljnu stopu ima Kanton u cjelini. Jedino opštine Doboj jug, Tešanj i Visoko ima stope veće od 5‰. Nešto je povoljnija situacija u opštini Olovo, u odnosu na

2007. godinu, kada je bio veći broj umrlih od broja rođenih. U 2008. godini je veći broj rođenih i stopa je pozitivna.

Grafikon 4. Trend dojenačke smrtnosti za period od 1991 do 2008 godine na ZDK

Po pojedinim opštinama dojenačka smrtnost je prikazana grafikonom 5. Grafikon 5. Dojenačka smrtnost u promilima po pojedinim opštinama Kantona.

14,5

0,0

8,1 9,1 8,35,2

38,5

0,0

7,9 7,311,0

3,1

0,05,0

10,015,020,025,030,035,040,045,0

S obzirom da se radi o statistici malih brojeva rezultati na nivou opština nisu značajni za procijenu funkcioniranja zdravstvene zaštite niti zdravstvenog stanja stanovništva, što možemo zaključiti i prema razlikama koje su značajne za pojedine opštine u 2006., 2007. i 2008. godini. Ali je svakako značajno pratiti trend kretanja ovog indikatora na nivou Kantona gdje se može posmatrati kao relevantan pokazatelj.

Na području Kantona je u 2008. godini nasilno izgubilo život 113 osoba, u 2007 ih je bilo 130, u 2006. je nasilno poginulih 107, 2005 i 2004 godini ih je bilo po 98. Dakle zapaža se trend porasta nasilno umrlih. Kantonalna stopa nasilno umrlih je 0,28‰, najviša je u Kaknju 0,46‰, zatim slijede Vareš sa 0,45‰ i Doboj jug 0,44‰. Ove tri opštine su zauzimale vodeće mjesto i u 2007. godini. Nasilni mortalitet po uzrocima bit će kasnije obrađen.

18,1 17,8 16,212,9 13

7,1 6,69

11,47,5 8,3

0

5

10

15

20

1991 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

POLITIČKA I SOCIOEKONOMSKA SITUACIJA Zeničkodobojski kanton čini 12 opština sa 400.848 stanovnika. Sjedište Kantona je

u Zenici. Zakonodavnu vlast čini Skupština Kantona sa 35 poslanika, a izvršnu čini Vlada na čijem je čelu Premijer. Tabela 4. Neki socio-ekonomski pokazatelji za Federaciju BiH u 2008. godini

FBiH ZDK TK USK SBK SK Nezaposleni % (2008)

14,84% (15,93%)

17,65%(16,85%)

17,38% (18,38%)

12,86% (14,22%)

14,35% (15,88%)

15,03% (15,64%)

Zaposleni % (2008)

18,51% (17,79%)

18,28% (17,65%)

16,67% (16,15%)

12,03% (11,68%)

14,85% (14,16%)

28,11% (26,16%)

Prosječna plaća KM

751,30 (662,10)

621,15 (542,91)

707,10 (624,64)

685,98 (602,36)

608,01 (530,49)

941,34 (836,30)

Udio zvanično zaposlenih u ukupnom stanovništvu Federacije u 2008. godini je bio

18.51%, a na ZDK 18,28%. Situacija je nešto nepovoljnija nego u 2007.godini, jer imamo povećanje neuposlenosti, dok su Tuzlanski, Unsko-Sanski, Srednjobosanski i Sarajevski imali smanjenje neuposlenosti.

Tabela 5. Zaposleni na Kantonu po godinama

1991. 1998. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. Zaposleni 114.316 68.900 67.574 66.718 66.658 70.918 73.267

I u 2008. godini imamo porast zaposlenosti koji je počeo 2007. godine nakon jednog nepovoljnog perioda u 2005. i 2006. godini.

Grafikon 6. Distribucija zaposlenih i nezaposlenih po opštinama Kantona u 2008. godini Prosječna mjesečna plata na Kantonu je bila 621,15 KM.

Prema indirektnim pokazateljima može se pretpostaviti da je broj zaposlenih veći nego je prikazano u statističkim izvještajima, ali su to nelegalno uposleni, za koje se ne izvršavaju obaveze prema društvu, a to su pokazale i kontrole inspekcije za rad provedene

2774

861

7454

3263

1822

8473

1580

1628

9314

5854

2667

3

3566

1808

984 53

58

5305

1821

7182

987

1287

6484

6291

2002

4

4566

brez

a

dobo

j jug

kaka

nj

mag

laj

olov

o

teša

nj

usor

a

vare

š

viso

ko

zavi

dovi

ći

zeni

ca

žepč

e

zaposleni nezaposleni

tokom predhodne godine. Jednim dijelom i radu te inspekcije trebamo zahvaliti povećan broj uposlenih.

Grafikon 7. Prosječne plate po opštinama Kantona u 2008. godini

621,

15

659,

55

567,

78

794,

32

558,

7

542,

58

559,

42

481,

83 585,

1

532,

57

476,

33

685,

83

507,

28

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

ZDK

brez

a

dobo

j jug

kaka

nj

mag

laj

olov

o

teša

nj

usor

a

vare

š

viso

ko

zavi

dovi

ći

zeni

ca

žepč

e

U obrazovnim ustanovama na području kantona trenutno se školuje 65.174 učenika i studenata. Od toga je u 196 osnovnih škola 43.134 učenika, 35 srednjih škola 17.522 učenika i na 7 fakulteta 4.171 studenta. U osnovnim školama radi 2.531 nastavnika, u srednjim školama 1.387 nastavnika.

Prema podacima Kantonalnog Zavoda zdravstvenog osiguranja u 2008. godini zdravstveno osigurano je bilo 342.414 stanovnika, a najviše ih je osigurano po osnovu radnog odnosa njih 158.960, penzionera 88.139, nezaposlenih 82.471... Dakle više od polovine je onih čija su izdvajanja za zdravstvo minimalna (penzioneri i nezaposleni). Oko 58.000 stanovnika je zdravstveno neosigurano.

Među indikatorima zdravstvene politike značajne pretpostavke su: - politička saglasnost u odnosu na jednakost i uzajamnost u pružanju zdravstvene

zaštite, - distribucija resursa, - učešća zajednice i vanzdravstvenih sektora u unapređenju zdravlja.

Politička saglasnost ne postoji ni u pogledu jednakosti ni u pogledu uzajamnosti. U zakonu o zdravstvenom osiguranju i zakonu o zdravstveno zaštiti formalno-pravno je dat naglasak na uzajamnost i jednakost u osiguranju zdravstvene zaštite. Ali zakonima dopušteno postojanje kategorije neosiguranih lica i faktičko stanje na terenu o mogućnosti korištenja resursa nam govori da ovi osnovni principi nisu primjenjeni. Distribucija ljudskih resursa također nije ravnomijerna.

I dalje postoji nesklad između zakonskih riješenja i praktičnog pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu. Zapaža se jedan neodgovoran odnos između subjekata u zdravstvenom sistemu. Na federalnom nivou su propisane odredbe koje je nekada teško provesti iz različitih razloga na nižem nivou. Na osnovu neusklađenih zakonskih riješenja u zakonu o zdravstvenoj zaštiti omogućeno je da se na terenu formiraju zdravstvene

ustanove koje se, zahvaljujući tome što im je osnivač opština, mogu razvijeti neracionalno. U pojedinim domovima zdravlja imamo supermoderne tehnologije tercijarne zdravstvene zaštite (inače se koriste samo u kliničko-univerzitetskim centrima) čija upotreba niti razvoj kadra za njihovo opsluživanje nije racionalno na nivou domova zdravlja. Na drugoj strani imamo domove zdravlja koji jedva da mogu pružiti osnovnu zdravstvenu zaštitu i po prisutnim tehnologijama i po kadrovskim mogućnostima. To stavlja stanovništvo Kantona u neravnopravan položaj u potrošnji sredstava izdvojenih za zdravstvenu zaštitu.

Neravnopravnost u potrošnji sredstava, ili u dostupnosti jednakom obimu zdravstvene zaštite postoji i zbog tendencije četiri rubne opštine prema Kantonu Sarajevo (Visoko, Breza, Vareš i Olovo) da troše više sredstava na liječenje van Kantona nego sve druge opštine na Kantonu. Zapravo su u povlaštenom položaju jer sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu ostvaruju u bolje opremljenim, opremom i kadrovima, klinikama UKC Sarajevo, iako bi većinu tih usluga dobili u Kantonalnoj bolnici u Zenici jeftinije. Ovakav pristup se pravda blizinom UKC Sarajevo. Ovo stanje je još izraženije u 2008. godini, na što je uticalo povećane cijene usluga ali i povećan broj upućenih osiguranika prema UKC Sarajevo iz četiri rubne opštine.

Tabela 6. Pregled potrošnje po općinama za liječenje van kantona UKC Sarajevo u 2007. i 2008. godini

Opština Br. osiguranih 2007/2008

Fakturisane usluge za 2007. KM

Fakturisane usluge za 2008. KM

Prosječni troškovi po

osigu. u 2007. KM

Prosječni troškovi po

osigu. u 2008. KM

1 BREZA 12.018/12.565 930.226 1.317.953 77,40 104,89 2 OLOVO 10.919/10.845 1.277.527 1.763.811 117,00 162,64 3 VAREŠ 9.069/8.972 466.435 891.330 51,43 99,35 4 VISOKO 38.03238.797 1.569.030 2.714.936 41,26 69,98 5 UKUPNO (1-4) 70.038/71.179 4.243.218 6.688.030 60,58 93,96 6 KAKANJ 36.726/36.624 328.350 542.664 8,94 14,82 7 MAGLAJ 20.414/20.125 144.320 161.093 7,07 8,00 8 TEŠANJ 38.964/38.574 315.344 347.434 8,09 9,01 9 ZAVIDOVIĆI 35.357/33.302 284.231 259.960 8,04 7,81 10 ZENICA 107.591/109.808 954.271 1.398.521 8,87 12,74 11 ŽEPČE 24.594/24.585 204.972 231.317 8,33 9,41 12 DOBOJ JUG 4.759/4.761 34.420 22.324 7,23 4,69 13 USORA 4.599/4.344 12.577 19.908 2,73 4,58 14 UKUPNO (6-13) 273.004/272.123 2.278.485 2.983.221 8,35 10,96 15 UKUPNO (5+14) 343.042/343.302 6.521.703 9.671.251 19,01 28,17

Upućivanje osiguranika opština Visoko, Breza, Olovo i Vareš na liječenje u UKC

Sarajevo značajno povećava rashode za liječenje van Kantona, tim prije što se na klinici liječe sve vrste oboljenja od nivoa opšte bolnice do nivoa visokodiferencirane zdravstvene ustanove. Preko 80% ovih oboljenja uspješno se liječi u bolničkim ustanovama ZDK.

Pored toga, i dalje postoji praksa nepoštivanja odredbi o neposrednom učešću pacijenata u plaćanju dijela troškova zdravstvene zaštite, koje je donijelo Kantonalno ministarstvo zdravstva, te se u javnozdravstvenim ustanovama proizvoljno ili po nekim lokalnim odlukama naplaćuju zdravstvene usluge. Dodatno usložnjava situaciju nejasno

razgraničenje između ugovorenih obaveza i komercijalnih programa, možda nekad i namjerno, te se bolesni vrlo lako dovedu u situaciju da ne znaju što moraju a što ne moraju platiti. Također, i dalje postoji tendenca neracionalne, nekada i nepotrebne upotrebe zdravstvenih tehnologija. U sveopštoj komercijalizaciji javnozdravstvenih ustanova pacijenti se šalju na sve moguće pretrage samo da im se uzmu novci. U tom nastojanju krše se sva moguća prava pacijenata.

Učešće zajednice i vanzdravstvenog sektora u unapređenju zdravlja je vrlo malo. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije zdravstveni sektor ima samo 10% uticaja na zdravstveno stanje stanovništva, dok je 90% izvan uticaja zdravstva. Ovdje značajnu ulogu imaju ekonomska situacija, stopa siromaštva, društveni stavovi i navike pojedinca, mediji, državni kontrolni mehanizmi i slično.

SOCIJALNA ZAŠTITA

Socijalna i porodična zaštita pripadaju dominantnoj grupi faktora koji svakako na neposredan i posredan način utiču na dostignuti nivo zdravstvenog stanja stanovništva na području Zeničko-dobojskog Kantona. Ovdje imamo u vidu da se radi o oblastima odnosno segmentarnim dijelovima socijalne politike pri kojima se osmišljava, definiše i u praksi provodi politika usmjerena ka provođenju mjera i aktivnosti od značaja za zaštitu (socijalnu i zdravstvenu) najranjivijih grupacija građana. To su prije svega: materijalno neosigurana i za rad nesposobna lica, stara lica bez porodičnog staranja, lica sa invaliditetom, te lica ometena u fizičkom ili psihičkom razvoju, djeca čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama, djeca bez roditeljskog staranja, najsiromašniji pojedinci i porodice, lica ovisna o psihoaktivnim supstancama…

U 2008. godini je došlo do daljeg razvoja socijalnih prava i povećanja ukupnog obuhvata korisnika socijalnim pravima. Kako se ovdje o socijalnoj i porodičnoj zaštiti bavimo u funkciji sagledavanja stanja zdravstvenog biltena stanovništva i organizaciji zdravstva, to su ovdje uočene i registrovane pozitivne tendencije u oblastima dosad ostvarenog razvoja socijalnih prava, značajne i ohrabrujuće.

Intenziviranje primjene Kantonalnog Zakona o socijalnog zaštiti, zaštiti civilnih žrtava rata i zaštiti porodice sa djecom, rezultiralo je priznavanjem i ostvarivanjem većeg broja socijalnih prava stečenih do kraja 2008.godine nego što je to bilo u toku 2007.godine. Stoga na ovom mjestu činimo osvrt na obuhvat socijalnim pravima stanovništva Zeničko-dobojskog Kantona, zaključno sa 31.decembrom 2008.godine, i to:

a) Stalna (socijalna) novčana pomoć. Pravo na stalnu novčanu pomoć mogu ostvariti lica i porodice koje su nesposobne za rad, odnosno, spriječene u ostvarivanjnu prava na rad, koje nemaju dovoljno prihoda za izdržavanje i koje nemaju članove porodice koji su po Zakonu obavezni da ih izdržavaju ili ako ih imaju da ta lica nisu u mogućnosti da izvršavaju obavezu izdržavanja. Provedene aktivnosti su rezultirale priznavanjem 1.039 prava na stalnu novčanu pomoć na području Zeničko-dobojskog kantona.

b) Privremena i jednokratna novčana pomoć. Druga materijalna pomoć je privremena, jednokratna, druga novčana pomoć ili naturalno davanje materijalno neosiguranim licima ili porodicama koje se nađu u stanju socijalne potrebe usljed okolnosti propisanih zakonom. Ova socijalna prava su se u praksi afirmisala kao veoma efikasna socijalna prava, za što su potrebna manja finansijska sredstva sa kojima je, sa druge strane moguć veći obuhvat korisnika.

U vremenskom periodu do 31.12.2008. godine pravo na privremenu novčanu pomoć ostvarilo je 267 lica. Pravo na jednokratnu novčanu pomoć do 31.12.2008. godine ostvarilo je 3.173 lica.

c) Smještaj u drugu porodicu. Smještaj u drugu porodicu mogu ostvariti djeca i odrasla lica kojima je potrebna stalna briga i pomoć radi zadovoljavanja njihovih životnih potreba, a koje ne mogu ostvariti u krugu vlastitih porodica ili na drugi način, a pod uvjetima propisanih zakonom. Krajem 2008.godine na porodičnom smještaju bilo je tretirano 66 djece.

d) Smještaj u ustanove socijalne zaštite. U najsažetijem smislu, radi se o ostvarivanju prava koja pretpostavljaju zbrinjavanje najranjivijih korisnika socijalne zaštite. Na ovaj način obezbjeđuje se: zbrinjavanje djece bez roditeljskog staranja, zbrinjavanje djece sa poremećajima u ponašanju, institucionalnom zbrinjavanju mentalno retardiranih lica, zbrinjavanju starih lica bez porodičnog staranja i dnevnom zbrinjavanju djece i odraslih lica sa posebnim potrebama. Međusobni odnosi i obaveze sa socijalnim ustanovama regulisani su ugovorno, i to sa: Zavodom za zbrinjavanje mentalno invalidnih lica Bakovići – Fojnica, Zavodom za zbrinjavanje mentalno invalidnih lica Drin – Fojnica, Zavodom za zaštitu ženske djece u Višegradu, Naš dom d.o.o. Travnik, Domom za zaštitu starih lica Sarajevo, Zavodom za zaštitu djece i omladine Pazarić, Dom i porodica – Zenica, Zavodom za vaspitanje muške djece i omladine Sarajevo, SOS – Kinderdorf i Osnovnom specijalnom školom Zenica (za dnevno zbrinjavanje hendikepirane djece koja nisu sposobna za osposobljavanje za samostalan život, sa posebnim uslovima). U ovim socijalnim ustanovama institucionalno je zbrinuto cca. 554 lica.

Najveći broj štićenika zbrinut je u ustanovama za brigu i zbrinjavanje lica sa oštećenjima mentalnog zdravlja (Zavod Bakovići - Fojnica, Zavod Drin Fojnica, Zavod Pazarić, Zavod Višegrad i Zavod Prijedor) u kojima je ukupno zbrinuto 270 korisnika socijalne zaštite ili 48,73 % korisnika u odnosu na ukupan broj korisnika socijalne zaštite zbrinutih u socijalnim ustanovama.

e) Osposobljavanje za samostalan život i rad. Pravo na osposobljavanje za samostalan život i rad ostvaruju djeca ometena u psihofizičkom razvoju do navršenih 15 godina života kroz osnovno obrazovanje i odgoj u ustanovama namjenjenim djeci sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili u posebnim odgojnim grupama odgovarajućih ustanova za osnovno obrazovanje. Ova prava ostvaruju i djeca do navršenih 18 godina života ukoliko zbog psihofizičkih sposobnosti nisu bili u stanju završiti osposobljavanje za samostalan život i rad u predviđenom roku. Na ovaj način obezbjeđene su pretpostavke za rehabilitaciju, obrazovanje i osposobljavanje za samostalan život i rad: slijepih i

slabovidnih lica, lica sa oštečenjem sluha I govora i djece ometene u psihofizičkom razvoju.

Krajem 2008.godine u odgovarajućim centrima za rehabilitaciju i obrazovanje tj. slušnu i govornu rehabilitaciju, za slijepu i slabovidnu djecu, za specijalno obrazovanje i vaspitanje i đačkom domu Zenica bilo je zbrinuto 84 djece sa područja Kantona.

f) Ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom. Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodice sa djecom („Službene novine FBiH“, broj: 54/04) propisana su osnovna prava osoba sa invaliditetom kao što su pravo na: ličnu invalidninu, pravo na pomoć i njegu drugog lica i pravo na ortopedski dodatak. Prema podacima Federalnog ministarstva rada i socijalne politike, za vremenski period: januar-decembar 2008. godine, osobe sa invaliditetom sa područja Zeničko-dobojskog Kantona ostvarila su prava:

• pravo na ličnu invalidninu: 7.818 korisnika

• pravo na dodatak za njegu i pomoć drugog lica: 4.367 korisnika

• pravo na ortopedski dodatak: 2.567 korisnika

g) Društvena integracija djece i odraslih lica sa posebnim potrebama . U kontekstu ukupnih i do sada vođenih aktivnosti usmjerenih u pravcima unapređivanja sistema te iznalaženju odgovarajućih rješenja koja mogu poboljšati položaj lica sa posebnim potrebama i njihovih porodica te kojima se podstiču aktivnosti od značaja za postizanje postepene i sve veće integracije lica sa posebnim potrebama u društvo, posebna pažnja je posvećena otvaranju centara za dnevni boravak takvih lica. Ove aktivnosti rezultirale su otvaranjem određenog broja dnevnih centara za djecu i odrasla lica, i to: Dnevni centar pri Osnovnoj specijalnoj školi Zenica – 28 korisnika, Dnevni centar za djecu sa posebnim potrebama u Maglaju – 80 korisnika, Dnevni centar za odrasle osobe sa posebnim potrebama u Zenici – 22 korisnika.

Konačno, u 2008. godini provedene su i realizovane aktivnosti koje će u konačnom smislu rezultirati, izgradnjom Centra za rano podsticanje razvoja i ranu intervenciju za djecu sa posebnim potrebama u Zenici. Ovo je prvi, ali veoma krupan korak, ka uspostavljanju sistema zaštite djece sa posebnim potrebama predškolskog uzrasta, na području Zeničko-dobojskog kantona. Interesantno je naglasiti da se radi o jedinstvenom projektu ove namjene u Bosni i Hercegovini, ali i širem geografskom okruženju.

h) Zdravstvena zaštita neosiguranih lica. U budžetu Zeničko-dobojskog kantona za 2008.godinu osigurana su odgovarajuća sredstva u funkciji obezbjeđivanja zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite određenim grupacijama građana. Na ovaj način osigurana je zdravstvena zaštita za socijalno ugrožena lica, raseljena lica i izbjeglice, zaposlene porodilje za vrijeme korištenja odsustva zbog porođaja i druga lica u stanju socijalne potrebe.

i) Zaštita civilnih žrtava rata. Donošenjem odgovarajućeg federalnog zakona, a poslije toga i kantonalnog zakona o socijalnoj zaštiti, zaštiti civilnih žrtava rata i zaštiti porodice sa djecom došlo je do poboljšanja kvaliteta osnovnih prava civilnih žrtava rata, ali i proširenja obuhvata novim korisnicima prava civilnih žrtava rata. Krajem 2008.godine 929 osoba tj. uživalaca prava civilnih žrtava rata ostvarivalo je 1.134 konkretna prava, i to: pravo na ličnu invalidninu – 425, mjesečno lično primanje – 37, dodatak za njegu i pomoć – 21, ortopedski dodatak – 183 i pravo na porodičnu invalidninu – 468 uživalaca prava.

* * * * * *

Osnovna prava porodice sa djecom. Zaštita porodice sa djecom je osiguranje porodice kroz materijalna i druga davanja, radi pomaganja u podizanju, odgoju i zbrinjavanju djece, kao i njihovom osposobljavanju za samostalan život i rad, u najboljem interesu djeteta.

1. Dodatak na djecu. Pravo na dječiji dodatak pripada porodici sa djecom koja se neposredno brine o djetetu, a čiji mjesečni prihodi ostvareni po svim osnovama, izuzev primanja ostvarenih iz socijalne zaštite i zaštite porodice sa djecom, po članu domaćinstva ne prelaze 15 % od prosječne plaće Kantona. Djetetu bez oba ili jednog roditelja, porodici koja ima dijete ometeno u fizičkom ili psihičkom razvoju i porodici u kojoj oba ili jedan roditelj imaju najmanje 60% oštećenje organizma, pripada pravo na dječiji dodatak, bez obzira na imovinske uvjete. Krajem 2008. godine pravo na dječiji dodatak ostvarivalo je 8.396 porodica, čime je bilo obuhvaćeno 14.982 djece.

2. Naknada umjesto plaće ženi-majci u radnom odnosu. Zaposlene porodilje na području Zeničko-dobojskog kantona za vrijeme porodiljskog odsustva ostvaruju pravo na naknadu plaće, u trajanju od 12 mjeseci, i u iznosu od 80% prosječne plaće koju je korisnik prava ostvario u periodu od 6 mjeseci prije početka korištenja odsustva zbog porođaja. Pravo na naknadu plaće krajem 2008. godine ostvarivalo je 920 zaposlenih porodilja, što je u odnosu na 2007. godinu više za 195 korisnika odnosno zaposlenih porodilja.

3. Zaštita nezaposlenih porodilja. Nezaposlene porodilje, pod uslovima propisanim Zakonom, ostvaruju tri prava: 1. novčana pomoć za vrijeme trudnoće i porođaja; 2. jednokratna pomoć za opremu novorođenog djeteta i 3. pomoć u prehrani djeteta do 6 mjeseci i dodatna ishrana za majke-dojilje. U toku 2008. godine 1.180 nezaposlenih porodilja ostvarila su citirana prava.

4. Ostali oblici zaštite porodice sa djecom. Kantonalnim zakonom propisana su i u simboličkom smislu ostvarivana i druga osnovna prava porodice sa djecom kao što su: posebni psihosocijalni tretman bračnih drugova koji žele djecu i trudnica, smještaj djece uz osiguranu ishranu u ustanovama predškolskog odgoja i osiguranje jednog obroka u vrijeme nastave u školama osnovnog obrazovanja.

Konačno na području Zeničko-dobojskog kantona, do 31.12.2008. godine, osnovna prava u kontekstu zaštite porodice sa djecom, ostvarilo je 10.610 korisnika svih prava, a pravima je obuhvaćeno 17.196 osoba (maloljetnih i punoljetnih).

* * * * * *

Eksploatisani i komentarisani pokazatelji o socijalnoj i porodičnoj zaštiti, te njihova explikacija u kontekstu ocjene zdravstvenog stanja stanovništva Zeničko-dobojskog kantona, u 2008.godini, nas upućuju:

a) da je u 2008.godini zabilježen rastući trend razvoja oblasti socijalne zaštite koji je propraćen povećanim obuhvatom gradjana socijalnim pravima, kako u oblastima socijalne zaštite tako i u okvirima zaštite porodice. U pogledu uticaja socijalno-ekonomskih faktora na zdravstveno stanje stanovništva uočena tendencija razvoja socijalne i porodične zaštite je ohrabrujuća.

b) da je zadržana pozitivna tendencija razvoja oblasti i postepenog uspostavljanja sistema usmjerenog ka uspješnijoj društvenoj integraciji djece i odraslih lica sa posebnim potrebama. Osim evidentiranih aktivnosti i ostvarenih rezultata na planu daljeg širenja i jačanja mehanizama za dnevni boravak djece i odraslih osoba sa posebnim potrebama ove aktivnosti su proširene ka podsticanju daljeg razvoja u ovim oblastima. Sa socijalno-ekonomskog aspekta rano podsticanje razvoja i rane intervencije predstavljaju povoljnija rješenja za zajednicu budući da rana intervencija, rehabilitacija, edukacija i socijalizacija doprinose smanjenju institucionalnog zbrinjavanja lica sa posebnim potrebama. Provedene aktivnosti u 2008.godini rezultirale su odpočinjanjem izgradnje budućeg Centra za rano podsticanje razvoja i ranu intervenciju kod djece sa posebnim potrebama, prostornog kapaciteta od 600 m2. Naučno utemeljeno saznanje o fundamentalnom značenju ranog razvoja djece, nas upućuju na društvenu opravdanost osnivanja institucija koje će se baviti unapredjivanjem razvoja djece na interdisciplinarnoj osnovi. Cilj ovie institucije treba da bude usmjeren na rano podsticanje dječijeg razvoja, stimulisanje ranog učenja i ciljano unapređenje učenja za djecu u starosnoj dobi od rođenja do 8 godina života. Konačno temeljni preduslov za optimalno rano podsticanje je rano identifikovanje tj. prikupljanje podataka u vezi sa socijalnom, medicinskom i psihološkom dijagnostikom.

3. ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA

Za procijenu zdravstvenog stanja stanovništva važni su slijedeći pokazatelji: očekivana dužina života, stopa smrtnosti (mortalitet), stopa dojenačke smrtnosti, vodeći uzroci smrtnosti, vodeća oboljenja (morbiditet), a kao posebne indikatore pratimo stanje zdravlja žena i dijece.

Opća stopa smrtnosti u 2008. godini na ZDK je bila 7,9‰ a stopa dojenačke smrtnosti je bila 8,3‰, i viša je nego u 2007. godini. MORTALITET

U 2008. godini na Kantonu je ukupno umrlo 3.152 osobe. Od toga je 1.497 žena, a 1.655 muških. Umrlo je 35 dojenčadi, a nasilnih smrti je bilo 113. U 2008. godini najčešći uzrok nasilne smrti je bilo samoubistvo gdje se zapaža trend porasta, dok je kod nasilnih smrti uzrokovanih saobraćajnim udesom broj isti kao i predhodnih godina.

Tabela 7. Nasilne smrti po uzrocima na ZDK

2005. 2006. 2007. 2008. Samoubistvo 28 35 38 50 Saobraćajni udesi - 42 42 41

U zdravstvenim ustanovama je umrlo 39,6% a kod kuće 53,7% osoba. Prosječna starost umrlih je 69,14 godine. Prosječna starost umrlih muškaraca je

66,72 godina, a žena 71,80 godine. Pored opšteg mortaliteta veoma je važan i specifični mortalitet, koji iskazan kroz

stope vodećih uzroka smrti daje sliku uzroka umiranja na Kantonu. Grafikon 8. Vodeći uzroci smrti na Kantonu u 2008. godini

Kako se vidi iz prikaza vodeće bolesti zbog kojih nastupa smrt su bolesti srca i krvnih sudova sa 58% učešća, zatim slijede maligne bolesti sa 19% te bolesti respiratornog trakta sa 7%. Među kardiovaskularnim bolestima najčešće se javlja srčana slabost, akutni srčani udar i moždani udar. Kod malignih bolesti najčešće se javljao malignom pluća, maligni tumor jetre, maligni tumor želudca te maligni tumor dojke. Fibroza i ciroza jetre su vodeći uzroci smrti iz grupe oboljenja probavnog sistema.

1%19%

3%

58%

3%2%7%

7%

TBC

maligne bol.

šećerna bol.

KVS

respiratorne bol.

bol. Probavnog trakta

nepoznat uzrok

ostalo

Grafikon 9. Stope umrlih od malignih bolesti i bolesti kardiovaskularnog sistema po opštinama ZDK u 2008. godini na 1000 stanovnika

0,001,002,003,004,005,006,007,008,00

ZDK

brez

ado

boj j

ugka

kanj

mag

laj

olov

ote

šanj

usor

ava

reš

viso

koza

vido

vići

zeni

caže

pče

KVS

NEO

MORBIDITET Morbiditet kao indirektni pokazatelj zdravlja i direktni pokazatelj bolesti se prati

registracijom konačnih dijagnoza u izvještajima svih nivoa gdje se pruža zdravstvena zaštita stanovništvu. Na osnovu zakonom propisanih izvještaja, koje je Zavod u obavezi da obrađuje, sačinjena je morbiditetna lista. Registrirani vanbolnički morbiditet uveliko ovisi od starosne i polne strukture stanovništva, dostupnosti zdravstvene zaštite, navika i standarda građana. Iako neka bolest može pogoditi čovjeka u bilo kojoj životnoj dobi, ipak su neka karakteristična za određene starosne grupe. Tako su vodeća oboljenja po dobnim skupinama različita. Najčešće bolesti razvrstane po dobnim grupama na Kantonu 2008. godine prikazane su na tabeli 8.

Tabela 8. Prevalenca grupa oboljenja po dobnim skupinama na 100.000 stanovnika

Ukupno ispod 1 1-6 7-14 15-18 19-64 preko 64

Zarazne bolesti 3.773 53.976 17.181 8.089 2.697 2.371 1.832 Maligne bolesti 698 181 98 62 80 933 1.486 Bolesti krvi i krvotvornih organa 2.720 40.331 10.421 2.511 1.930 2.208 2.492 Endokrine i metaboličke bolesti 15.053 341 500 136 125 8.529 5.422 Duševne bolesti 2.426 0 56 137 584 3.509 4.171 Bolesti nervnog sistema 955 753 312 563 664 1.167 1.773 Oboljenja oka 2.281 13.223 4.039 2.729 2.786 1.982 3.848 Oboljenja uha 2.412 23.253 6.955 3.414 3.089 1.800 3.109 Oboljenja cirkulac. sistema 10.433 90 89 78 655 12.214 30.697 Oboljenja respirat.sistema 27.765 326.807 121.331 58.748 42.159 15.004 20.822 Oboljenja probavnog sistema 6.884 24.819 13.002 7.077 9.347 6.621 10.122 Oboljenja kože 3.733 34.337 10.906 5.583 4.154 3.266 2.983 Oboljenja kostiju, mišića i zglobova 6.057 1.145 307 620 1.841 8.302 11.744

Oboljenja urogenitalnog sistema 7.345 16.205 6.387 4.633 4.346 9.950 7.535

Nedovoljno definirana stanja 2.090 21.114 8.180 4.039 1.890 1.542 1.356 Povrede 3.806 10.783 7.221 7.264 6.102 3.915 1.878

UKUPNO: 83.805 569.428 201.863 98.908 76.883 75.724 114.337

U ATD dispanzerima domova zdravlja ZDK na kraju 2008. godine bilo je registrirano

ukupno 215 slučajeva oboljelih od tuberkuloze. Od toga je bilo 180 slučaj respiratorne TBC.

Grafikon 10. stope oboljelih od tuberkuloze na 100.000 stanovnika po opštinama u 2008. godini

Značajno je napomenuti da kod morbiditeta povrijeđenih značajnu ulogu imaju saobraćajni udesi. Kod ukupno 4.245 saobraćajnih udesa, teže je povrijeđeno 231 lice a lakše 886. Smrtno je stradalo 41 lice. Broj saobraćajnih udesa je nešto veći nego u 2007. godini , ali je broj povrijeđenih skoro isti.

0100200300400500600700800900

Morbiditet kod djece starosne dobi od 0-6 godina starosti

Pet vodećih grupa oboljenja kod djece do 6 godina starosti je učestvovalo sa 69,2% u ukupnom registriranom morbiditetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti predškolske djece.

Grafikon 11. Procentualni odnos među pet vodećih oboljenja kod djece do 6 godina starosti

5% 7%3%

82%

3%Dijareja i gastroenterit. vjerovatno infekt.porijekla

Anemije uzrokovane nedostatkom željeza

Cistitis

Akutne infekcije respiratornog trakta

Infekcije kože i potkožnog tkiva

Najčešće oboljenje djece do 6 godina starosti jesu akutne infekcije respiratornih puteva zatim slijede anemije uzrokovane nedostatrkom željeza te upale probavnog trakta. Morbiditet kod školske djece i omladine

Pet vodećih oboljenja školske djece i omladine je učestvovalo sa 64,3% u ukupnom registriranom morbiditetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti školske djece i omladine.

Grafikon 11. Procentualni odnos među pet vodećih oboljenja kod školske djece i omladine

5% 4%

75%

6%10%

Dijareja i gastroenterit. vjerovatno infekt.porijekla

Oboljenja oka i adneksa

Akutne infekcije respiratornih puteva

Cistitis

Povrede

Akutne infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešće oboljenje, zatim slijede

povrede, cistitis, akutni gastroenterokolitis...

Morbiditet kod stanovništva starosti od 19 do 64 godine starosti

Pet vodećih oboljenja odraslih je učestvovalo sa 40,5% u ukupnom registriranom morbiditetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti odraslih.

Grafikon 12. Procentualni odnos među pet vodećih oboljenja kod odraslih

11%

29%

35%

14%

11%

Povrede

Hipertenzivna oboljenja

Akutne infekcije respiratornih puteva

Dorzopatije

Cistitis

I kod ove grupe stanovnika akutna upalna oboljenja pluća su vodeće oboljenje, zatim slijedi hipertenzija, pa dorzopatije. Morbiditet kod stanovništva starijeg od 65 godina

Pet vodećih oboljenja starijih od 65 godina je učestvovalo sa 43,01% u ukupnom registriranom morbiditetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ove populacione grupe.

Grafikon 13. Procentualni odnos među pet vodećih oboljenja kod starijih od 65 godina

14%

44%

25%

9%8%

Dijabetes

Hipertenzivna oboljenja

Akutne upalne bolesti respiratornih puteva

Druge dorzopatije

Cistitis

Hipertenzivno oboljenje je najčešće oboljenje kod stanovništva starijeg od 65 godina, zatim slijedi akutna infekcija gornjih respiratornih, potom dijabetes melitus pa upala mokračne bešike te bolesti kičme. HRONIČNA OBOLJENJA

Hronična oboljenja prestavljaju naročito značajno opterećenje kako za zdravstveni sistem, tako i za pacijenta i cijelokupno društvo. Ona su uzrok ranog mortaliteta, invalidnosti i nesposobnosti, dugotrajnog odsustva sa posla i ličnog nezadovoljstva vlastitim stanjem.

Prema nekim istraživanjima u prosijeku svaki stanovnik stariji od 60 godina ima tri hronična oboljenja, među kojima su najčešće bolesti srca i krvnih žila, oboljenja koštano-mišićnog sistema, oboljenja probavnog sistema, šećerna bolest, poremećaji duševnog zdravlja. Poseban problem predstavljaju maligne bolesti (zloćudni tumori) čija je učestalost u porastu. Postoji značajna razlika u oboljevanju od nekih hroničnih bolesti u ovisnosti o spolu, starosti i mjestu stanovanja. Hronična kardiovaskularna oboljenja

Prema statističkim pokazateljima vodeći uzrok mortaliteta kod nas su kardiovaskularna oboljenja. To su također i vodeći uzroci obolijevanja kod radnoaktivnog stanovništva i lica treće dobi. Znatan broj ovih bolesnika ima smanjenu radnu sposobnost, ekonomske, emotivne i druge smetnje.

Nastanak većine ovih bolesti se može preduprijediti zdravijim odnosom prema nekim navikama (stilovima življenja), a kod već oboljelih se može spriječiti pojava komplikacija i rizik od prerane smrti. Glavni rizici za pojavu ovih bolesti su dakle nepovoljne navike i nepovoljna životna okolina kao što su stresne situacije, neodgovarajuća ishrana, pušenje.

Pet vodećih hroničnih oboljenja kardiovaskularnog sistema učestvuju sa 85,2% u ukupnom morbiditetu hroničnih KVS obloljenja.

Grafikon 14. Procentualni odnos među pet vodećih KVS hroničnih oboljenja

1%

84%

9%4% 2%

Hronično reumatsko srčano oboljenje

Hipertenzivna oboljenja

Ishemičko oboljenje srca

Poremećaji sprovođenja srčanog ritma

Flebitis, tromboza i embolija

Zapaža se da je glavno hronično obljenje cirkulatornog sistema povišen krvni pritisak, od koga je na Kantonu u 2008. godini bolovalo 29.780 ili 7,43% stanovništva. Koliki je to problem može se vidjeti i po tome što je za hipertenzivne lijekove sa esencijalne liste lijekova u 2008. godini potrošeno oko 5.000.000 KM ili oko 40% sredstava predviđenih za lijekove sa esencijalne liste. Poremećaji mentalnog zdravlja

Pored bolesti cirkulatornog sistema, poremećaji mentalnog zdravlja su također značajan faktor nesposobnosti radnoaktivnog stanovništva.

Grafikon 15. Struktura vodećih poremećaja mentalnog zdravlja

4%2%

17%

19%

58%

Alkoholizam

Bolesti ovisnosti

Šhizofrenija ,šhiz. i sumanuti poremećaji

Poremećaji raspoloženja(afektivni)

Neuroze

Najčešća oboljenja ove grupe bolesti jesu neurotski poremećaji. Primjetan je generalni trend porasta neurotskih poremećaja; u 2003. godini bilo je ukupno 4780 oboljelih u ovoj grupi bolesti, u 2004. godini 4712, u 2005.godini 5072, u 2006.godini 5426, u 2007. godini 4901 i u 2008. godini 5180 slučajeva. Samoubistva

Samoubistva nastaju kao posljedica mentalnog poremećaja, te mogu poslužiti kao indikator stanja mentalnog zdravlja. Prema podatcima prikupljenim od matičnih ureda po prijavama smrti tokom 2008. godine na području Kantona su evidentirana 50 samoubistva, od čega su njih 24 izvršena vješanjem, 6 vatrenim oružjem, te 7 utapanjem. Po polnoj strukturi njih 12 su žene i 38 muškarci. Prosječna starost i muških i ženskih koji su izvršili samoubistvo je 51 godina. Tokom 2008. godine nije bilo maloljetničkih počinilaca samoubistva. Maligna oboljenja

Uz oboljenja cirkulatornog sistema, maligne bolesti predstavljaju simbol patologije savremenog čovjeka. U svim zemljama, pa i u našoj, stopa obolijevanja je u stalnom porastu. Oko 17,1 milion smrti u svijetu je uzrokovan malignim oboljenjima, od čega je čak 17% njih uzrokovano rakom pluća. Smrtnost od raka pluća je u svijetu je u zadnjem

desetljeću porasla za oko 30%. Iako ne postoji zvaničan registar oboljelih i umrlih od raka, podatak je evidentan, prema podacima prispjelim iz zdravstvenih ustanova, i primjetan je lagan rast oboljelih i umrlih od malignih bolesti. Prema dostupnim podacima otprilike 50% njih umre od malignih bolesti tokom godine.

Grafikon 16. Trend kretanja malignih bolesti na ZDK u periodu 2001-2008. godina

890 8921063 1065

1188 1179

1409

1708

497 553 595 644 624

0200400600800

10001200140016001800

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

oboljeli umrli

U strukturi uzroka smrti od malignih oboljenja u 2008. godini je bio rak pluća i bronha najučestaliji, na drugom mjestu karcinom jetre, zatim želudca, rektuma, gušterače i dojke; u 2007. godini najučestaliji malignom jetakođer bio rak pluća i bonha, zatim rak debelog crijeva, na trećem mjestu rak želudca... Struktura od 2006. se značajno promijenila kada je vodeće maligno oboljenje bilo rak dojke. Razlozi ovoj promjeni mogu biti različiti, od promijenjenih dijagnostičkih uslova, preventivnih programa, terapijskih procedura ili do populacijskih karakteristika, ali u svakom slučaju treba istražiti razlog. U svakom slučaju još uvijek je veliki broj preventabilnih i izlječivih malignoma koji su uzrokovali smrt (rak debelog crijeva, rak dojke, rak želudca, ženskih polnih organa...).

Grafikon 17. Struktura umrlih od malignih oboljenja na ZDK u 2008. godini

6%6%

7%

5%

22%

4%

50%

Rak želudca

Rak rektuma

Rak jetre

Rak gušterače

Rak pluća

Rak dojke

Ostalo

Grafikon 18. Zastupljenost muškaraca i žena kod umrlih od pojedinih vrsta malignoam

Oboljenja koštano-mišićnog sistema

Koštano-mišićna oboljenja, zbog svoje prirode i brojnosti, predstavljaju značajan javnozdravstveni problem. Ona su najčešći uzroci rane invalidnosti, odsustvovanja s posla radnoaktivne populacije, uzrokuju znatne teškoće oboljelom a za zdravstvenu službu također predstavljaju značajno finansijsko opterećenje. Najzastupljenija oboljenja ove vrste na Kantonu u 2008. godini su bolesti kičmenog stupa, zatim bolesti zglobova pa slijedi reumatoidni artritis.

Grafikon 19. Struktura vodećih koštano-mišićnih bolesti na ZDK u 2008. godini

12%

13%

16%47%

12%Reumatoidni artritis

Artroze

Cervikalni porememećaji intervertebralnih diskovaDruge dorzopatije

Ostalo

2716 20 24 19 14

120

16157

1927

123

34

10

0

20

40

60

80

100

120

140

rak

želu

dca

rak

debe

log

crije

va

rak

rekt

uma

rak

jetr

e

rak

gušt

erač

e

rak

dušn

ika

rak

pluć

a i b

ronh

a

rak

moz

ga

muškarci žene

ZDRAVLJE ŽENA

Žene zdravstvenu zaštitu na nivou primarne zdravstvene zaštite ostvaruju u ambulantama opće/porodične medicine i u ambulantama za zdravstvenu zaštitu žena (ginekološko-akušerske ambulante). Ima više parametara kojima možemo ocijeniti stanje zdravlja žena, a jedan od najvažnijih jeste pokazatelji smrtnosti žena. Od ukupnog broja umrlih žene čine 47,6%, najčešće su umirale od bolesti srca 46,6% slučajeva zatim slijede moždani udar u 13,4% slučajeva, od malignih bolesti je najčešći rak pluća u 2,2% i rak dojke u 1,9% slučajeva... Žene češće umiru od bolesti srca i krvnih sudova neko muškarci.

Grafikon 20. Procentualna struktura uzroka smrti kod žena

1% 2% 2% 2% 3%

8%

39%13%

30%

rak želudca

rak jetre

rak pluća

rak dojke

šećerna bol.

srčani udar

bolesti srca

moždani udar

ostalo

Vodeća oboljenja ženske populacije na ZDK su poremećaji menstruacije sa 13% slučajeva u ukupnom morbiditetu, zatim slijede upale mokračnog mjehura i menopauzalni poremećaji sa po 5%, kandidijaza 4%, anemija sa 3%, ...

Grafikon 21. Procentualna struktura ženskog morbiditeta.

1%4%1%3%5%

2%2%

3%

13%

5%

61%

Trihomonijaza

Kandidijaza

Benigna neoplazma dojke

Anemija zbog manjka željeza

Upala mokraćnog mjehura

Salpingitis i ooforitis

Uple ženskih polnih organa

Erozija i ektopija vrata materice

Poremećaji menstruacije

Menopauzalni i drugi perimenopauzalni poremećajiostalo

Tabela 9. Vrste i distribucija pobačaja po dobnim skupinama na ZDK u 2008. godini

DOBNE GRUPE

VRSTA I BROJ ABORTUSA SPONTANI MEDICINSKI OSTALI UKUPNO

ispod 15 g 0 0 0 0 15 - 19 g 69 15 8 92 20 - 24 g 137 54 122 313 25 - 29 g 182 66 141 389 30 - 34 g 147 63 93 303 35 - 39 g 96 65 56 217 40 - 44 g 41 23 34 98 45 - 49 g 2 5 5 12 preko 49 g 0 0 0 0

SVEGA 674 291 459 1424

Broj pobačaja je manji nego u predhodnoj godini kada je bilo ukupno 1565

pobačaja. Smanjenje je išlo na račun namjerno izvedenih pobačaja. Učešće spontanih pobačaja, kao jedan od znakova poremećaja ženskog zdravlja, u strukturi svih abortusa iznosi 47% što je nešto više nego predhodnih godina (2003. god. je bilo 31%, 2004.god. 29%, 2005. god. 28,4%, 2006. god. 38,3% i 2007.god. 43%). Omjer izvršenih namjernih abortusa prema broju poroda je 1 : 4,76.

ZDRAVLJE DJECE

Zdravlje djece možemo posmatrati kroz pokazatelje dojenačke smrtnosti, novorođenačke smrtnosti, juvenilne smrtnosti kao i distribucije vodećih bolesti.

Stopa mrtvorođenosti iznosi 3,79‰; ta stopa je 2005. godine iznosila 5,4‰; 2006. godine 7,7‰ a 2007. godine 5,9‰. Udio prijevremeno rođenih je 2,55% i manji je nego u 2007. godini kada je bio 3,2%. Udio porođaja sa povećanim rizikom (carski rez ili vakum ekstrakcija) je iznosio 18,8% i isti je u odnosu na 2007. godinu. Broj rođene djece sa tjelesnom težinom ispod 2.500 grama je iznosio 2,57% dok je 2007. godine iznosio 3,9%. Svi navedeni parametri ukazuju na poboljšanje funkcioniranja službe za zaštitu majke i djeteta u prenatalnom periodu.

Vodeća obljenja djece od 0 do 6 godina starosti su akutne infekcije respiratornih puteva, zatim anemije uzrokovane nedostatkom željeza te gastroenterokolitisi. Distribucija pet vodećih oboljenja dječije dobi je prikazana na grafikonu 11.

ORALNO ZDRAVLJE

Ne možemo se pohvaliti dobrim oralnim zdravljem. Ranija istraživanja zubnih oboljenja su pokazala da dijete sa sedam godina u prosijeku ima 2-3 kariozna zuba, sa 18 godina 9-12 karioznih zubi, a sa 46 godina 20 karioznih zubi. Oko 98% odrasle populacije ima karies. Pored kariesa učestalost upale desni je veoma velika.

Na području ZDK karies je vodeće oboljenje kod bolesti zuba i usta. Prevalenca kariesa u protekloj godini je bila 10.943 na 100.000 stanovnika. Na drugom mjestu su oboljenja zubne pulpe i periapikalnog tkiva sa prevalencom od 5.812 na 100.000 stanovnika a zatim slijede druga oboljenja vilice sa stopom od 2218 oboljelih na sto hiljada stanovnika. Navedeni podaci su prikupljeni samo u javnim zdravstvenim ustanovam, te je konačan broj sigurno dosta različit, jer se navedena patologija u velikom broju riješava i u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Posmatrajući stanje oralnog zdravlja kod školske djece, kod kojih se vrše preventivni ciljani pregledi, i za koje posjedujemo podatke po starosnim skupinama, uočava se vrlo nepovoljno stanje kod djece u prvom razredu osnovne škole gdje je nađeno najviše mliječnih karioznih zubi, a najviše stalnih kariozni zubi nađeno je u dobnom uzrastu za peti razred osnovne škole.

4. HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA

ZARAZNE BOLESTI

Sistem nadzora i kontrole zaraznih oboljenja regulisan je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je usklađen sa zakonima EU, te Naredbom o programu obaveznih imunizacija koju Ministarstvo zdravstva F/BIH donosi svake godine. U sistemu nadzora i kontrole zaraznih bolesti učestvuje cijeli zdravstveni sistem.

Kretanje zaraznih bolesti se prati na osnovu svakodnevno prijavljenih zaraznih bolesti u populaciji, uz analizu faktora koji pogoduju pojavi i širenju bolesti..

U toku 2008. godine na Kantonu je prijavljeno 5.186 zaraznih oboljenja, od čega je bilo 1.961 slučaj gripe, mada se gripa nije javila u epidemijskom obliku ni u jednoj opštini Kantona. U odnosu na 2007. godinu akutne zarazne bolesti su se javljale u manjem broju slučajeva. Najbrojnije su bile kapljične zarazne bolesti. Prosječna stopa morbiditeta od akutnih zaraznih bolesti na Kantonu je 12,91 na 1000 stanovnika, a najviša stopa obolijevanja od zaraznih bolesti (26,67 na 1.000 st.) je bila u opštini Doboj jug, a zatim u opštinama Usora, Vareš i Maglaj.

Iznad kantonalnog prosjeka je obolijevanje od zaraznih bolesti u opštinama Zenica, Visoko i Olovo.

Najniža stopa obolijevanja od zaraznih bolesti bila je u opštini Tešanj (5,80 na 1.000 st.) U odnosu na kantonalni prosjek niža stopa obolijevanja bila je i u opštinama Breza, Žepče, Zavidovići i Kakanj.

Podvlačimo da se bruceloza, izuzmemo li gripu i vodene ospice koje nemaju veći epidemiološki značaj, javlja među 5 vodećih zaraznih bolesti na Kantonu. U 2008. g. bruceloza je prijavljena u 9 opština Kantona, a u 5 opština bolest je registrirana u epidemijskom obliku. U odnosu na 2007. došlo je do povećanja oboljelih za 261,44%.

Radi poređenja, dajemo tabelarni prikaz kretanja oboljelih od bruceloze na ZDK u periodu od 2004. do 2008.

Tabela 10.Kretanje oboljelih od bruceloze na ZDK u periodu 2004. – 2008.

Opština Broj oboljelih od bruceloze po opštinama 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Breza 0 2 0 0 0 Doboj jug 0 0 0 0 0 Kakanj 2 0 2 5 9 Maglaj 0 2 0 1 21 Olovo 2 0 0 0 3 Tešanj 0 1 0 4 22 Usora 0 0 0 0 0 Vareš 0 0 0 1 1 Visoko 2 3 1 0 19 Zavidovići 0 2 5 6 11 Zenica 28 20 42 45 104 Žepče 0 35 29 21 27 Ukupno ZE-DO 34 65 79 83 217

Bruceloza predstavlja veliki javno-zdravstveni problem kako zbog sve učestalijeg

obolijevanja ljudi tako i zbog ekonomskih posljedica koje sa sobom nosi. Održavanje i širenje bruceloze na ovim područjima je rezultat nekontrolisane

trgovine životinjama i proizvodima životinjskog porijekla, te nomadskog stočarstva koje podrazumijeva miješanje neispitanih stada sa zdravima, ispašu i prelazak stada preko zaraženog područja itd.

Čini se da je na ovim prostorima prisutna eksplozivna epizootija među životinjama (ukoliko je zaraženo više od 5% životinja radi se o eksplozivnoj epizootiji) i da smo pred narastajućim problemom koji zahtijeva pojačan nadzor i multisektorijalni pristup.

U 2008. g. došlo je do neznatnog porasta oboljelih od crijevnih zaraznih bolesti, te porasta oboljelih od aktivne tuberkuloze, hepatitisa B i hepatitisa C.

U prevenciji kapljičnih zaraznih bolesti je teško postići zadovoljavajuće rezultate općim sanitarnim mjerama, ali je stopa obolijevanja od oboljenja koja se mogu prevenirati vakcinama izuzetno niska. Oboljenja za koja ne postoji specifična prevencija karakteriše prirodan tok sa cikličnim porastom broja oboljelih i mogućim epidemijama u određenim vremenskim intervalima.

Učestalost crijevnih zaraznih bolesti je usko povezana sa higijensko-sanitarnim prilikama u javnim objektima, socijalno-ekonomskim prilikama na jednom području, te zdravstvenom edukacijom stanovništva. Zbog toga smo se opredijelili za intenzivnu saradnju sa sanitarnom inspekcijom, koja će sigurno dati evidentne rezultate.

U toku 2008. na Kantonu su prijavljena 4 slučaja meningokokne sepse. Ova teška oboljenja se ne mogu predvidjeti, ali je naš zadatak da spriječimo pojavu sekundarnih slučajeva i izbijanje epidemije, u čemu smo uspjeli.

EPIDEMIJE ZARAZNIH BOLESTI

U toku 08. na Kantonu je prijavljeno 5 epidemija zaraznih bolesti i to:

1. epidemija trovanja hranom u kolektivu «Mittal-Arcelor» u Zenici; 2. epidemija bruceloze u opštini Visoko; 3. epidemija bruceloze u opštini Tešanj; 4. epidemija bruceloze u opštini Maglaj; 5. epidemija trovanja hranom među radnicima kompanije «Investing» Mostar, koji su

bili zaposleni na izgradnji dionice autoputa kod Kaknja. Ovome treba pribrojati i epidemiju bruceloze u opštini Zenica koja je prijavljena još u

septembru 2004. i epidemiju bruceloze u opštini Žepče koja je prijavljena u oktobru 2005. što znači da je bruceloza u epidemijskom obliku prisutna u 5 opština Kantona. Trend kretanja bolesti među životinjama i nedjelotvornost do sada poduzetih mjera ne daju povoda optimizmu u pogledu skore sanacije ovih epidemija.

Epidemiološki timovi su poduzimali niz protivepidemijskih aktivnosti u cilju sprečavanja širenja oboljenja: epidemiološko izviđanje i anketiranje oboljelih, dezinfekciju u toku bolesti i završnu dezinfekciju, zdravstveno prosvjećivanje u porodicama i bližem okruženju oboljelih, objavljivanje edukativnih članaka o brucelozi u javnim medijima, štampanje propagandnog materijala koji je već podijeljen u hiljadama primjeraka.

Epidemije trovanja hranom su sanirane i odjavljene, kao i epidemija zarazne žutice u opštini Zavidovići, prenesena iz prošle godine.

Početkom juna uveden je pooštren epidemiološki nadzor nad pojavom virusnog meningitisa.

Pooštren je epidemiološki nadzor sigurnosti kupališta i bazena, što podrazumijeva svakodnevno uzorkovanje vode i kontrolu higijenskog stanja.

Tokom ljeta se provodi nadzor i prevencija pojave aseptičnog meningitisa u obdaništima, a taj rad se intenzivira početkom školske godine, kada je neophodan nadzor i u školama.

U toku 2008. provođene su mjere primarne prevencije u javnim objektima, koje imaju za cilj smanjenje zaraznih bolesti i sprečavanje njihove pojave u epidemijskom obliku. Tako je u 240 javnih objekata na Kantonu izvršeno epidemiološko izviđanje, u 124 javna objekta je urađena dezinsekcija, a u 116 javnih objekata dezinfekcija.

MASOVNE HRONIČNE NEZARAZNE BOLESTI

Javno – zdravstveni nadzor nad masovnim hroničnim nezaraznim bolestima je prvi korak u prevenciji ovih oboljenja. Veoma je važno detektirati osobe sa riziko faktorima za pojedina oboljenja, kako bi se neki od njih eliminirali i pojava hronične bolesti odgodila za što kasniju životnu dob.

U prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti djelujemo samostalno i preko timova porodične medicine.

Pratimo obolijevanja od hipertenzije, infarkta miokarda i drugih ishemičnih oboljenja srca, diabetesa i malignih oboljenja.

Obzirom da je hipertenzija rasprostranjeno oboljenje u našim krajevima i da je jedan od rizika ishemične bolesti srca, naša pažnja je usmjerena na rano otkrivanje i liječenje hipertenzije, jer tako djelujemo i na smanjenje oboljenja srca.

Uz hipertenziju se često otkriju i drugi riziko faktori na koje je moguće djelovati.

Kod bolesnika oboljelih od dijabetesa tip II mnogo se može postići u kontroli bolesti higijensko – dijetetskim režimom i fizičkom aktivnošću.

Praćenjem novooboljelih od dijabetesa, na osnovu prijavljenih slučajeva, došli smo do saznanja da žene obolijevaju češće od muškaraca, mada se gojaznost kao jedan od riziko faktora za dijabetes češće registrira među oboljelim muškarcima.

Kod 11% novooboljelih već u trenutku otkrivanja bolesti prisutne su komplikacije.

U toku 2008. evidentirano je 29.780 oboljelih od hipertenzije sa stopom prevalencije od 74,3 na 1.000 stanovnika, 533 oboljelih od akutnog infarkta miokarda sa stopom od 1,3 na 1.000 stanovnika, 10.541 oboljelo lice od ishemičnih oboljenja srca sa stopom prevalencije od 26,2 i 5.859 oboljelih od dijabetesa sa stopom prevalencije od 14,6 na 1.000 stanovnika.

Za područje Kantona vodimo registar malignih neoplazmi već petu godinu. U ovaj registar smo do sada unijeli više od 85.000 podataka (u 2008. preko 14.000) koji će se koristiti u kontroli malignih neoplazmi na području Federacije. Zahvaljujući Registru moguće je pratiti:

regionalnu distribuciju oboljelih; dužinu preživljavanja; kvalitet zdravstvenih usluga; stopu incidence i prevalence malignih bolesti; stvarnu stopu umiranja od malignih bolesti itd.

Prema spolnoj strukturi oboljelih od malignih neoplazmi, sa većim procentualnim

učešćem (58,5%) obolijevaju muškarci nego žene (41,5%).

Dobna struktura oboljelih od malignih neoplazmi pokazuje najveću zastupljenost osoba u starosnoj grupi od 65 i više godina kod oba spola.

Postoje razlike u visini stope incidence malignih neoplazmi po općinama Kantona. Najveće stope incidence registrirane su na području Breze (297,6/100.000 st.) i Vareša (275,3/100.000 st), a najniža stopa obolijevanja je na području Usore (84,8/100.000 st.). Iznad kantonalnog prosjeka je stopa incidence malignih oboljenja na području Zavidovića, Zenice i Maglaja.

U ukupnoj strukturi obolijevanja od malignih neoplazmi procentualnu zastupljenost od 71,5% imaju deset vodećih, dok na sve ostale maligne neoplazme otpada 28,5% (tabela).

Tabela 11.Vodeće maligne neoplazme registrovane na području ZE-DO kantona u 2008. godini

Rang

Primarna lokalizacija

(X R i ij MKB)

Broj oboljel

Indeks strukture

Stopa na 100.000 st.

1

Maligne neoplazme traheje, bronha i pluća (C33-C34) 131 18,69% 32,6 2

Kolorektalne maligne neoplazme (C18; C19-C20) 78 11,13% 19,4 3 Maligne neoplazme dojke (C50) 65 9,27% 16,2 4 Maligne neoplazme želuca (C16) 55 7,85% 13,7 5 Maligne neoplazme jetre C22) 39 5,56% 9,7 6 Maligne neoplazme prostate (C61) 31 4,42% 7,7 7 Maligne neoplazme pankreasa (C25) 30 4,28% 7,5 8

Maligne neoplazme mozga i drugih dijelova CNS (C70-C72) 29 4,14% 7,2 9 Maligne neoplazme larinksa (C32) 23 3,28 5,7 10 Maligne neoplazme mokraćne bešike (C67) 20 2,85 5,0 11 Sve ostale maligne neoplazme 200 28,53 49,8 Ukupno ZE-DO kanton 701 100% 174,5

Najviše je prijavljeno malignih neoplazmi traheje, bronha i pluća, koje u ukupnom obolijevanju učestvuju sa 18,69%. Iza njih slijede kolorektalne maligne neoplazme sa učešćem od 11,13%, a potom maligne neoplazme dojke, želuca itd.

Muškarci najviše obolijevaju od malignih neoplazmi traheje, bronha i pluća, a potom kolorektalnih malignih neoplazmi i malignih neoplazmi prostate.

Žene najčešće obolijevaju od malignih neoplazmi dojke, a potom od kolorektalnih i malignoma traheje, bronha i pluća.

U prošloj godini prijavljeno je 624 umrlih osoba od malignih neoplazmi, sa stopom mortaliteta od 155,7/100.000 stanovnika.

Izvor podataka za ova istraživanja su bile prijave oboljelih od maligne neoplazme i statistički listići o slučaju smrti.

ANTIRABIČNA ZAŠTITA LJUDI

U toku 2008. godine u ambulantu za antirabičnu zaštitu javilo se 159 osoba. Najviše ih je povrijeđeno od nepoznatih životinja, tako da je 121 osoba primila po 5 doza vakcine, a 55 osoba je pored vakcine primilo i humani antirabični imunoglobulin.

U ostalim slučajevima, kad su životinje pripadale poznatom vlasniku, uspostavljena je saradnja sa veterinarskom službom radi nadzora nad životinjama.U odnosu na isti period prošle godine došlo je do većeg priliva pacijenata za 36%, što znači veće opterećenje zdravstva, jer je imunoglobulin protiv bjesnila veoma skup, a i vakcine predstavljaju dodatno opterećenje zdravstvenog fonda. Obzirom da se bjesnilo ne liječi i da je prevencija jedini način, daleko bi bilo učinkovitije povesti računa o psima lutalicama. Na taj način bi se smanjio i gnjev građana.

OBAVEZNA IMUNIZACIJA

Obaveznoj imunizaciji djece pripada najvažnije mjesto u prevenciji zaraznih oboljenja i posvećuje joj se izuzetna pažnja. Zakonski propisi nalažu visok procent

obuhvatnosti obveznika vakcinama u cilju stvaranja tzv. «kolektivnog» imuniteta. Samo u uslovima visokog procenta obuhvatnosti vakcinama je moguće izbjeći pojavu bolesti u epidemijskom obliku.

Početkom godine napravljen je Plan imunizacije za Kanton i svaku opštinu Kantona posebno.

U toku godine se provodi intenzivan monitoring nad izvođenjem obaveznih imunizacija na svim opštinama Kantona , monitoring nad postvakcinalnim reakcijama, vrši se kontrola hladnog lanca, te posvećuje posebna pažnja edukaciji zdravstvenih radnika koji rade na ovom programu.

Operativni program imunizacije djece provode porodilišta i zdravstvene ustanove primarnog nivoa. Na taj način štitimo našu djecu od 10 zaraznih bolesti.

Tabela 12. Pokrivenost hepatitis b i bcg vakcinom u porodilištima zeničko-dobojskog kantona u 2008. godini

OPŠTINE

Broj živorođenih u porodilištu

Broj vakcinisanih HEPATITIS B BCG

ZENICA 2873 2778 2731 KAKANJ 93 60 60 OLOVO 5 5 5

TEŠANJ 420 411 411 ZAVIDOVIĆI 19 19 19 ŽEPČE 149 147 69 ZBIR 3559 3420 3373

Tabela 13. Izvršena obavezna imunizacija u domovima zdravlja zeničko-dobojskog kantona u 2008. godini

Ciljna dobna skupina

Druge skupine

Vrsta vakcine Br.p

lani

rani

h

Br.v

akci

nisa

nih

Post

otak

Br.p

lani

rani

h

Br.v

akci

nisa

nih

Post

otak

BCG 4100 171 4% 23 22 96%

Hepatitis B 1 4100 222 5% 16 15 94%

Hepatitis B 2 4100 3903 95% 153 105 69%

Hepatitis B 3 4100 3647 89% 485 348 72%

J A

DTP 1 4100 3922 96% 273 203 74%

C I DTP 2 4100 3812 93% 405 281 69%

N A

DTP 3 4100 3649 89% 571 380 67%

C I POLIO 1 4100 3923 96% 287 217 76%

A K

POLIO 2 4100 3828 93% 380 321 84%

O V

POLIO 3 4100 3656 89% 601 399 66%

IM

DT 1 2 2 100% 49 39 80%

P R DT 2 2 2 100% 39 29 74%

DT 3 2 2 100% 2 2 100%

Hib 1 4100 3893 95% 202 134 66%

Hib 2 4100 3739 91% 223 124 56%

MRP 4100 3578 87% 758 541 71% Hib 3648 3191 87% 398 48 12%

POLIO I 3648 3281 90% 693 406 59%

A DTPa 3620 3282 91% 41 27 66%

I J

POLIO II 3620 3282 91% 836 720 86%

A C

MRP 3716 3337 90% 3014 2259 75%

I N

dT adult 4671 4246 91% 529 517 98%

K C POLIO III 4671 4363 93% 297 169 57%

V A

Rubeola 1677 1173 70% 103 20 19%

R E DT 13 13 100% 437 347 79%

Tetanus 5134 4671 91% 38 38 100%

ZAKLJUČAK

Epidemiološka situacija na Kantonu je nepovoljna i nesigurna zbog pojave bruceloze u epidemijskom obliku u čak 5 opština Kantona. Prema broju izloženog stanovništva najveća stopa obolijevanja u 2008. je bila u opštini Maglaj, a potom u opštinama Žepče i Zenica.

Naši građani najviše obolijevaju od malignih neoplazmi pluća, koje u ukupnom obolijevanju od malignih neoplazmi učestvuju sa 18,69%.

Vakcinacija je za protekli period urađena u granicama nedovoljne obuhvatnosti obveznika, posebno djece do godinu dana u opštinama: Kakanj , Zenica, i Visoko i to se mora nadoknaditi što prije. Ova činjenica nas upozorava da se povećanjem broja nevakcinisane djece narušava kolektivni imunitet i da bi se neke od bolesti koje možemo spriječiti vakcinacijom mogle javiti u epidemijskom obliku.

Revkcinacija se mora poboljšati u opštinama: Kakanj, Visoko i Zenica.

Ipak, moramo naglasiti da je u odnosu na prošlu godinu obuhvatnost djece primovakcinacijom u opštini Visoko povećana.

Snabdijevanje vakcinama je bilo uglavnom uredno, jedino je često nedostajala DI-TE pediatric vakcina..

Provođenjem mjera primarne prevencije u javnim objektima (djelovanje prije pojave oboljenja) ostale zarazne bolesti su svedene na mali broj i ne predstavljaju prijetnju stanovništvu.

SANITARNO-HIGIJENSKO STANJE

Urbanizacija, intenzivan razvoj privrede, energetike i saobraćaja, pored svojih pozitivnih efekata koje imaju, dovodi i do određenih negativnih posljedica, tako što povećavaju stepen ugroženosti životne sredine. Zagađivanje vazduha, vode i tla, buka iznad dopuštenog nivoa, prisustvo štetnih i otrovnih materija su činioci koji ugrožavaju sredinu u kojoj živimo, biosferu i ekološki sistem u cijelini.

Na osnovu istraživanja koje je Zavod vršio u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama, radnim organizacijama u oblasti komunalne higijene, laboratorijskih analiza, sanitarno-higijenske i epidemiološke situacije, možemo zaključiti da su glavni sanitarno-higijenski problemi, koji generiraju ili mogu generirati nepovoljnu epidemiološku situaciju na području Zeničko-dobojskog kantona, sljedeći:

1. Nedovoljno razvijen sistem javno-zdravstvene kontrole vode za piće. 2. Loše sanitarno-tehničko stanje lokalnih vodnih objekata, a u znatnoj mjeri i gradskih

vodovoda. 3. Nedovoljan nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode iz lokalnih vodovoda,

bunara, kaptiranih i nekaptiranih izvora. 4. Nedovoljan obuhvat prečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda. 5. Nepostojanje ili sanitarno-tehnička neispravnost većine lokalnih objekata za

uklanjanje tečnih otpadnih materija, koje kontaminiraju površinske i podzemne vode i tako stalno i dugoročno ugražavaju zdravlje stanovnika.

6. Nezadovoljavajuće opšte higijensko stanje naselja, sa prisustvom znatnih količina krutih otpadaka po slobodnim gradskim površinama, oko posuda za prikupljanje i odvoženje smeća, na obalama vodotokova i u samom koritu vodotokova koji protiču kroz prigradska i gradska naselja.

7. Neriješeno pitanje odvoza i krajnje dispozicije smeća iz većine seoskih naselja. 8. Nedozvoljivo loše sanitarno-tehničko stanje i lokacija deponija krutih otpadaka.

Sanitarno-higijenski pokazatelji:

Namirnice, voda i sanitacija u objektima i higijena usluživanja: U 2008. godini na području ZE-DO kantona:

1. Od uzetog broja uzoraka namirnica na mikrobiološku analizu neispravnih je bilo 2,59% (3,21% u 2007. i 3,17% u 2006. godini). Od uzetog broja uzoraka namirnica na fiziko-hemijsku analizu zdravstveno neispravnih uzoraka je bilo 1,39% (1,97% u 2007. i 0,97% u 2006. godini).

2. Od uzetog broja uzoraka vode za piće 13,3% (u 2007. godini 11,8%) su bili mikrobiološki neispravni, a od uzetog broja uzoraka vode za piće na fiziko-hemijsku analizu 11,1% (u 2007. godini 14,0%) uzoraka je bilo zdravstveno neispravno.

Tabela 14. Bakteriološka i fiziko-hemijska ispravnost namirnica, vode za piće i briseva u 2008. godini

BAKTERIOLOŠKE ANALIZE FIZIKO-HEMIJSKE ANALIZE

NEISPRAVNO U % NEISPRAVNO U %

NAMIRNICE VODA BRISEVI NAMIRNICE VODA

2,59 13,3 2,02 1,39 11,1

Tabela 15. Broj uzetih uzoraka namirnica i predmeta opće upotrebe u 2008. godini u odnosu na potreban broj uzorkovanja (Broj stanovnika, izvor: Zavod za statistiku F BiH, 30.6.2008.godine)

BROJ STANOVNIKA

BROJ UZETIH UZORAKA

uzeto uzoraka na 1000 st.

potrebno uzeti uzoraka godišnje

potrebno uzeti uzoraka mjesečno

400848

3662

60,90

6013

502

Tabela 16. Najviša i najniža koncentracije fluorida u gradskim vodovodima na području Kantona

OPĆINA Maglaj Olovo poželjne vrijednosti koncentracija fluorida, u mg/L

0,24 0,08 0,8 – 1,2

3. Od uzetih briseva 2,02% (u 2007. godini 2,40%) su imali nezadovoljavajuću mikrobiološku čistoću.

Grafikon 22. Bakteriološka i fiziko-hemijska ispravnost namirnica, vode za piće i briseva u 2006. godini

2,59

13,3

2,02

1,39

11,1

0

2

4

6

8

10

12

14

namirnice voda brisevi

bakteriološka analiza

fizikohemijska analiza

4. Koncentracije SO2 i lebdećih čestica u zraku na području grada Zenice mjerena je u 2008. godini od strane Metalurškog instituta «Kemal Kapetanović» na tri mjerna mjesta: Institut, Crkvice i Tetovo. Kada se promatra cijela godina može se zaključiti: da su godišnje prosječne koncentracije SO2 u 2008. godini porasle na mjernom mjestu „Tetovo“ za 3,46%, a blago opale na mjernim mjestima „Institut“ za 2,17% i „Crkvice“ za 4,49%, u odnosu na 2007. godinu. Prosječne godišnje koncentracije ukupnih lebdećih čestica u 2008. godini su porasle, u odnosu na 2007. godinu, i to: na mjernom mjestu „Institut“ za 16,37% i „Crkvice“ za 24,72% U toku kalendarske 2008. godine prosječna dnevna koncentracija SO2 je bila veća od 240 µg/m3 duže od 7 dana, i to: na mjernom mjestu „Institut“ 35 dana (u 2007.god. 34 puta), „Tetovo“ 35 dana (u 2007.god. 34 puta), a 14 dana na mjernom mjestu „Crkvicama“ (10 puta u 2007.god.). Koncentracija ukupnih lebdećih čestica je je bila veća od 350 µg/m3 na mjernom mjestu „Institut“ 5 dana (3 dana u 2007.god.) a na mjernom mjestu „Tetovo“ 4 dana ( 6 dana u 2007.god.) (dozvoljeno najviše 7 dana u godini). Obzirom da ne raspolažemo podacima o prosječnim koncentracijama polutanata mjerenim u jednom satu, ne možemo analizirati eventualna prekoračenja „pragova uzbune“, koji predstavljaju prosječne koncentracije mjerene u vremenu od 1 sata, a održavaju se namanje 3 uzastopna sata, za SO2 > 500 µg/m3, za ukupne lebdeće čestice > 400 µg/m3 zraka.

U 2008. godini su zabilježene nešto niže maksimalne prosječne dnevne koncentracije SO2, na sva tri mjerna mjesta, u odnosu na 2007. godinu. Maksimalne dnevne prosječne koncentracije SO2 su dostizale koncentracije od 843µg/m3 (06.1.'08.) u odnosu na 903 µg/m3 u 2007. godini (24.12.'07.) na mjernom mjestu „Institut“; 524 µg/m3 (04.1.'08) u odnosu na 618 µg/m3 (22.12.'07.) na mjernom mjestu „Crkvice“ i 753 µg/m3 (08.1.'08.) u odnosu na 756 µg/m3 zraka na mjernom mjestu „Tetovo“ (24.12.'07.).

J.P Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, Termoelektrana «Kakanj» Kakanj, sa imisione stanice smještene na «Domu kulture» u Kaknju, nije dostavila rezultate mjerenja

J.P Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, Termoelektrana «Kakanj» Kakanj, za rezultate mjerenja koncentracije polutanata sa imisione stanice smještene na «Domu kulture» u Kaknju, se, kako tvrde u izvještajima, nevršenja verifikacija mjerila na ovoj imisionoj stanici, ograđuje od bilo kakve odgovornosti, smatrajući podatke nepouzdanim. Zbog toga podatke o koncentraciji polutanata u gradu Kaknju za 2008. godinu, smatramo nerelevantnim za analizu i procjenu njihovog uticaja na zdravlje stanovnika.

Tabela 17. Trend kretanja kvaliteta zraka u gradu Zenici (I)

GODINA

ZENICA Prosječna godišnja koncentracija SO2 i ukupnih lebdećih čestica (ULČ) u µg/m3 zraka Koncentra-cija SO2

GV za SO2

CV za SO2

Konc. ukupnih lebdećih čestica

GV za ULČ

CV za ULČ

2006. 73 90 60 75 150 75

2007. 98 90 60 74 150 75

2008. 98 90 60 89 150 75

Tabela 18. Trend kretanja kvaliteta zraka u gradu Zenici (II)

GODINA

ZENICA Visoke vrijednosti koncentracija SO2 i ukupnih lebdećih čestica (ULČ) u µg/m3 zraka Visoka vrijednost SO2 : 240 µg/m3 zraka Napomena: dozvoljeno prekoračenje 7 puta u godini

Visoka vrijednost ukupnih lebdećih čestica: 350 µg/m3 zraka Napomena: dozvoljeno prekoračenje 7 puta u godini

Br. dana prekoračenja za SO2 Institut

Br. dana prekoračenja za SO2 Tetovo

Br. dana prekoračenja za SO2 Crkvice

Br. dana prekoračenja za ULČ Institut

Br. dana prekoračenja za ULČ Tetovo

2007. 44 34 10 3 10

2008. 35 35 14 5 4

Dodatne analize hrane i vode: Kolektivna bolnička ishrana

U 2008. godini urađeno je 92 analiza uzorka hrane iz bolničke ishrane na energetsku vrijednost, kvalitet i mikrobiološku ispravnost za zdravstvene ustanove Kantonalna bolnica Zenica i Opća bolnica Tešanj. Zdravstvena ispravnost školskih voda

U toku 2008. godine Služba je uradila 437 uzoraka vode za piće iz školskih objekata na mikrobiološku analizu i 428 uzorak na fiziko-hemijsku analizu. Od analiziranog broja

uzoraka na mikrobiološku analizu 24,7% je bilo neispravnih uzoraka vode za piće iz školskih objekata (30,26% u 2006.god.), a 23,6% je bilo fiziko-hemijski neispravnih uzoraka (22,27% u 2007.god.).

Zdravstvena ispravnost vode za piće iz lokalnih vodnih objekata

U toku 2008. godine Služba je uradila 550 uzoraka vode za piće iz lokalnih vodnih objekata na mikrobiološku analizu i 574 uzorka na fiziko-hemijsku analizu. Od analiziranog broja uzoraka na mikrobiološku analizu 47,1% je bilo neispravnih uzoraka vode za piće iz lokalnih vodih objekata, a 20,4% je bilo fiziko-hemijski neispravnih uzoraka.

Analiza hrane i ishrane u radnim, vojnim i zatvorskim kolektivima

U toku 2008. godine Služba je uradila 9 analiza na mikrobiološku ispravnost i energetsku vrijednost u radnom kolektivu, 2 uzorka u vojnim kolektivima i 13 analiza u zatvorskom kolektivu. Potencijalni, glavni i nama poznati zagađivači zraka na području ZE-DO Kantona: 1.Termoelektrana Kakanj, 2.Cementara Kakanj, 3.Natron Maglaj, 4.BH Steel Željezara Zenica. Potrncijalni, glavni i nama poznati zagađivači vodotokova na području ZE-DO Kantona: 1.KTK Visoko, 2.Mljekara Zenica, 3.BH Steel Željezara Zenica, 4.Rudnici uglja, 5.Natron Maglaj, 6.Niz mesara na području Kantona PREPORUKE Da bi se popravila postojeća sanitarno-higijenska situacija i nesigurna epidemiološka situacija, te eliminisali faktori koji neprestano prijete da ugroze zdravlje stanovništva, potrebno je da se preduzmu sljedeće mjere:

1. Poboljšati nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode za piće iz lokalnih vodnih objekata.

2. Poduzeti sanaciju lokalnih vodnih objekata i lokalnih objekata za uklanjanje i dispoziciju tečnih otpadnih materija, preferirajući izgradnju septičkih jama.

3. Regulisati područja sanitarnih zona oko vodozahvata gradskih vodovoda i sanaciju ovih područja prema sanitarno-higijenskim principima i zakonskim propisima. Poduzeti maksimalne mjere u zaštiti od devastacije šuma i degradacije zemljišta, naročito na slivnim područima glavnih izvorišta, rukovodeći se devizom da bez

zdravih i bogatih šuma nema ni higijenski ispravne i količinski dovoljne vode za piće, poljoprivredu i industriju, naročito prehrambenu industriju.

4. Instalirati adekvatnu aparaturu za kontinuiranu dezinfekciju vode u lokalnim vodnim objektima, naročito seoskim i mjesnim vodovodima, te obučiti osobe za sigurno i stručno rukovanje sa hlornim preparatima, u što skorijem roku.

5. Redovno provoditi javno-zdravstveni nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode iz ovih objekata.

6. Sanirati glavne gradske deponije krutih otpadaka smeća-smetljišta, kao i ostala nelegalna smetljišta i nakupine raznih otpadaka na ovom području, koje kao takvo zagađuje okolno zemljište, zrak, površinske i podzemne vode. Podsticati i tražiti mogućnosti redovnog čišćenja vodnih tokova od nanosa koji u predstavljaju pogodna staništa za obitavanje štetnih goldara i mogu biti izvor uzročnika opasnih bolesti za ljude i životinje.

7. Sanirati gradske kanalizacione mreže i dispoziciju tečnih otpadnih materija vršiti na način koji će što manje ugrožavati zdravlje stanovnika. Podsticati stanare zgrada, koji imaju stanove u privatnom vlasništvu, da stupaju u ugovorne odnose sa subjektima koji se bave održavanjem zajedničkih dijelova zgrada, da bi se izbjegli gotovo nerješivi problemi koji nastaju kada dođe do havarije na zajedničkim dijelovima zgrade, unutrašnjim vodovodnim i kanalizacionim instalacijama, a stanari nemaju sredstava da snesu troškove sanacije. Ovakve situacije stvaraju rizične epidemiološke sitacije i direktno i indirektno ugrožavaju zdravlje stanara zgrade i susjednih zgrada, a nekada i stanare i građane udaljenih stambenih četvrti.

8. Potrebno je dati podsticaj i podršku istraživanjima u oblasti zdravstvene ekologije te tako doprinijeti zaštiti prirodnih resursa, zdravlja ljudi i smanjenju finansijskih izdataka za sanaciju stanja izazvanog nadekvatnim zahvatima u životnoj okolini, jer je zdrava životna okolina starategijski važna za budućnost jedne zajednice i čovječanstva u cjelini.

ULOGE POJEDINIH DRUŠTVENIH SUBJEKATA U RJEŠAVANJU SANITARNO-HIGIJENSKE PROBLEMATIKE

1) Higijensko-epidemiološke službe domova zdravlja da pomno nadziru, podstiču i izučavaju održavanje čistoće u naseljima.

2) Inspekcijske službe da vrše upravni nadzor nad ovom aktivnošću, kontrolišu i sankcionišu nadležne organizacije, ustanove i pojedince koji krše propise o zaštiti životne okoline.

3) Komunalna preduzeća da sa svom ozbiljnošću shvate svoju ulogu u održavanju čistoće u naseljima i zaštiti zdravlja građana, da se tehnički i finansijski osposobe za ove zadatke. Da naročitu pažnju posvete prikupljanju, transportu i deponovanju krutih odpadaka, maksimalno mogućem saniranju deponija smeća, tehničkoj opremljenosti deponija, obezbjeđenju deponija, sanitarno tehničkim mjerama na deponijama u smislu redovnog zatrpavanjaa smeća, dezinfekciji, dezinskeciji i deratizaciji deponija, vozila i posuda za prikupljanje, odvoženje i deponovanje smeća. Neophodno je obratiti posebnu pažnju i preduzeti hitne mjere na sanaciji otklanjanja tečnih odpadnih materija, čišćenju i uređenju obala i korita vodotokova, njihova zaštita od zagađenja krutim i tečnim odpadcima, kao i racionalno korištenje

vode iz vodotoka da bi se omogućio prirodni proces samoprečišćavanja vodotoka.Preduzimati mjere na humanom uklanjanju sa ulica pasa i mačaka lutalica, koji predstavljaju stalnu zdravstvenu opasnost za građana, obzirom na prisustvo bjesnila kod divljih životinja u nama susjednim državama.

4) Opštinska administracija treba da vodi posebnu brigu o zaštiti životne okoline donoseći potrebne zakonske i podzakonske akte koji bi regulisali ovu oblast, da u svojim budžetskim proračunima odredi odgovarajuće stavke za održavanje čistoće naselja, te da u svojim planovima razvoja značajnu pažnju okrene na sanaciju deponija smeća i higijenskom uklanjanju tečnih otpadnih materija, kao gorućih problema općine, države i savremenog čovječanstva. Preko svojih inspekcijskih organa općina treba da bdije nad zaštitom okoline i zdravlja stanovništva sankcionišući efikasnim mjerama prekršaje u toj oblasti.

5) Ministarstvo zdravsta te Ministarstvo za prostorno uređenje i zaštitu okoliša će svojom aktivnošću na kreiranju zakonskih i podzakonskih akata, finansijskim podrškama i inspekcijskim nadzorom i kontrolom dati podršku i podstrek svim relevantnim faktorima te tako zaštiti prirodne resurse, zdravlje ljudi i smanjiti finansijske izdatke za sanaciju stanja izazvanog nadekvatnim održavanjem čistoće u naselju.

5. ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I KADROVI

Organizaciona struktura i kadrovi u zdravstvu su resursi neophodni za procijenu stanja i potreba u planiranju zdravstvene zaštite. Potrebe ovise o demografskim karakteristikama stanovništva, opštom i zdravstvenom kulturom stanovništva, stepenom obrazovanja i pismenosti, uslovima života i rada, navikama i stavovima.

Zahtijevi i potrebe za zdravstvenom zaštitom su podložni stalnim promjenama zbog demografskih kretanja, promjena u vanjskoj sredini, razvoja medicinske nauke i tehnologije...

ZDRAVSTVENI KADAR

Broj zdravstvenih radnika je jedan od ključnih faktora za procijenu funkcioniranja zdravstvene službe, ali ne i jedini jer kvalitet i efikasnost pružene zdravstvene zaštite ovisi i o vještinama zdravstvenih radnika, njihove geografske i funkcionalne distribucije i produktivnosti.Procijenu funkcionisanja zdravstvene službe vršimo i na osnovu opremljenosti zdravstvenih ustanova tehnologijama potrebnim za rad, uslovima radne sredine, te na osnovu zadovoljstva korisnika pruženom zdravstvenom zaštitom.

Usluge u javnom zdravstvenom sektoru u 2008. godini pružala 3.420 radnika zaposlena u zdravstvu. Od toka je bilo 549 doktora medicine, 56 doktora stomatologije, 26 diplomiranih farmaceuta, 12 diplomiranih medicinskih sestara sa završenim fakultetom, 180 viših zdravstvenih tehničara i 1.554 zdravstvenih tehničara, dok je tehničkog i administrativnog osoblja bilo 1.015 što je 29,7% zaposlenog nezdravstvenog kadra u zdravstvu, i taj procenat je niži nego 2007. godine a znatno niži nego u 2006. godini kada je bilo zaposleno 38% nezdravstvenih radnika u zdravstvu.

Prateći trendove kretanja zaposlenih u zdravstvu možemo generalno reći da imamo povoljnije trendove nego prošlih godina. Imamo porast uposlenosti zdravstvenih radnika i pad broja uposlenog nezdravstvenog kadra. Broj doktora medicine u zadnje četiri godine ima rastući trend. Prikaz je dat na tabeli 19.

Grafikon 23. Starost ljekara u javnim zdravstvenim ustanovama ZDK u 2006., 2007. i 2008. godini

19%

25%38%

18%21%

19%

40%

20%25%

17%

37%

21%

do 34 35-44 45-54 55 i više

2008

2006

Zapaža se da je većina od 58% ljekara starija od 45 godina. Prema zakonu o specijalizacijama većina ljekara je počela specijalizirati prije svoje 35 godine starosti kao krajnjoj dobnoj granici za dobijanje specijalizacije, te se može zaključiti da je 58% ljekara svoju ključnu specijalističku edukaciju završilo prije 5 godina. Prema nekim procijenama saznanja u medicinskoj nauci zastarijevaju za 3 do 5 godina.

Tabela 19. Zaposleni u javnim zdravstvenim ustanovama na ZDK

Godina Ukupno zaposlenih

Doktora medicine

Doktora stomatologije

Magistara farmacije

Zdravstvenih tehničara

Nezdravstvenih radnika

1991. 3.584 632 130 83 1.561 1.036 1998. 3.424 469 74 33 1.711 1.137 2000. 3.400 477 74 36 1.710 1.103 2001. 3.382 462 67 32 1.705 1.092 2002. 3.351 457 66 30 1.696 1.074 2003. 3.342 455 65 26 1.696 1.077 2004. 3.322 458 60 29 1.690 1.085 2005. 3.376 477 61 25 1.727 1.086 2006. 3.292 493 59 20 1.680 1.037 2007. 3.356 526 55 18 1.708 1.049 2008. 3.420 549 56 26 1.734 1.015

Ako se prati trend porasta ljekara opaža se rast zadnjih godina, a naročito u 2008. godini.

Odnos zaposlenih u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti je veoma nepovoljan. U primarnoj radi 254 ljekara i 593 zdravstvena tehničara a u sekundarnoj 295

ljekara i 1.141 zdravstvena tehničara. Ovo nam se ogleda u manjku ljekara u ordinacijama prve linije ( ambulante opšte i porodične medicine) gdje bi se trebalo riješavati više od 80% zahtijeva za zdravstvenim potrebama. I ovo stanje se produbljuje iz godine u godinu, da li odlaskom kadrova u druge kantone gdje nalaze povoljnije uslove za rad i zaradu, ili odlivom kadrova u specijalističke službe sekundarne zdravstvene zaštite kakav nas trend prati još od predratnog perioda. Iako imamo trend povećanja ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, on je opet nepovoljniji u odnosu na one u sekundarnoj. Razmišlja se da se ova situacija riješi administrativnim regulacijama ili zabranama što sigurno neće ni kratkoročno a pogotovo dugoročno dati povoljne rezultate, jer bi to proizvelo nezadovoljstvo i lošiji kvalitet zdravstvene zaštite. Možda bi bolje rezultate dalo realno procjenjivanje vrijednosti ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u odnosu na njihovu ulogu i u zdravstvenom sistemu a i u društvu uopšte. Pored toga distribucija pacijenata po timovima primarne zdravstvene zaštite također nije ravnomijerna pa nam sve to na nekim mjestima stvara opterećenje timova, kada oni ne mogu pružiti kvalitetnu, efikasnu i sigurnu zdravstvenu zaštitu.

Sve to (nedovoljan broj ljekara u PZZ, neravnomjerna distribucija kadra, prekomjeran nezdravstveni kadar) jako opterećuje zdravstveni sistem u smislu finansiranja zdravstvene zaštite što direktnim što indirektnim troškovima zbog neadekvatnog korištenja zdravstvenih tehnologija, riješavanja nastalih komplikacija ili pak dupliranja procedura.

BOLNIČKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Bolnice su stacionarne ustanove koje obezbjeđuju kratkotrajnu ili dugotrajnu medicinsku zaštitu sastavljenu od posmatranja, dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacijskih usluga pruženih osobama koje pate, ili se sumnja da pate, od nekog oboljenja ili povrede, kao i usluga pruženih porodiljama i njihovoj novorođenčadi. Njega pacijenata je osnovna karakteristika bolnica i ona se može razmatrati u nekoliko širokih dimenzija: urgentna njega, njega po izboru, njega hospitaliziranih ili onih koji nisu hospitalizirani.

Briga o hospitaliziranim pacijentima čini većinu bolničkih aktivnosti. Zadaci savremenih bolnica su mnogobrojni i kompleksni: one pružaju stacionarnu dijagnostičku, terapeutsku i rehabilitacijsku pomoć 24 sata dnevno, vrše konzilijarnu zdravstvenu zaštitu, razvijaju naučni i stručno medicinski rad..., za što moraju biti opremljene visokosofisticiranom medicinskom tehnologijom i imati specijaliziran kadar. Zato je bolnička zaštita jedan od najsloženijih i najskupljih segmenata zdravstvenog sistema. Pošto povlači značajan dio sredstava, opreme i kadrova, te pošto ovaj segment zdravstvene zaštite ima poseban značaj u riješavanju složenih zadataka planiranje u njemu treba biti posebno pažljivo i odgovorno.

Na rad bolničkog zdravstvenog sektora utiču mnogobrojni faktori, a prije svega: rad primarne zdravstvene zaštite, starosna i obrazovna struktura stanovništva, kapaciteti prostora, kadra i opreme bolnica, vodeća oboljenja u mortalitetu i morbiditetu...

Jedan od najvećih problema bolničke zdravstvene zaštite jeste postizanje racionalnog i efikasnog rada, to jest postizanje optimalne iskorištenosti resursa. Pokazatelji za rad bolnica se dijele na pokazatelje stanja ili strukture i oni govore o mreži, opremljenosti i osoblju dok su druga grupa pokazatelji funkcioniranja odnose se na korištenje kapaciteta, kvalitet i troškovi rada.

Grafikon 24. Ispisani pacijenti od 2002 – 2008. godine iz bolnica u ZDK

010000200003000040000

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Ispisani pacijenti

Prateći trend hospitaliziranih u periodu 2002. – 2008. godine može se zaključiti da je broj hospitaliziranih stanovnika na Kantonu zadnjih godina raste i da se procenat hospitaliziranih od ukupnog stanovništva Kantona kreće oko 8% (otprilike svaki 12ti stanovnik Kantona se hospitalizira), dok je taj procenat u 2006. godini iznosio 5,4% (svaki 20ti stanovnik). Razlozi za to mogu biti višestruki, ali je evidentna razlika u pružanju konsultativnospecijalističke zdravstvene službe, koju, uglavnom, prema novoj organizaciji pružaju ljekari iz Kantonalne bolnice te je moguće da češće na terenu indiciraju potrebu hospitalizacije pacijenata.

Koristeći proračun za izračunavanje potrebnog broja postelja na osnovu broja stanovnika i hospitalizacije dobije se podatak da postojeći broj i struktura posteljnog fonda u bolničkoj zdravstvenoj zaštiti odgovara potrebama stanovništva, a dobijeni podaci odgovaraju i predloženim Federalnim standardima.

Tabela 20. Rad bolničkih kapaciteta u periodu 1991 – 2008. godina

1991. 1998. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008.

Broj bolničkih postelja 1.122 1.257 1.083 1.086 1.084 1.086 1.065

Broj doktora medicine 162 192 176 207 230 259 265

Broj zdr. tehničara 483 663 679 746 763 771 802 Broj postelja na 1000. st 2,4 2,9 2,7 2,7 2,7 2,7 2,7

Broj BO dana 295.015 291.915 304.500 315.307 313.265 299.977 311.779 Prosječna dužina ležanja 10,5 10,5 9,4 9 9,3 9,2

Zauzetost postelja % 72,0 63,6 77,0 79,5 79 75,7 80,2 Stopa liječenih na 1000 st. 64 73 84 86 80 84

Obrt bolesnika na jednu postelju 22 26,7 30,9 31,9 29,7 31,5

Zauzete postelje na 1 dr.med. 4,2 4,5 4,4 3,7 3,2 3,2

Zuzete postelje na 1 zdr. tehn. 1,2 1,2 1,2 1,1 1,1 1,1

Prema broju postelja na broj stanovnika, broju zdravstvenih radnika, iskorištenosti

kreveta, prosječnoj dužini liječenja i drugim parametrima bolnička zdravstvena zaštita se

kreće u zadovoljavajućim okvirima. Prosječna dužina liječenja je u nivou državnog prosjeka, u Evropi je 7 dana. Međutim to je i razumljivo jer nismo dostigli tehnološki Evropski nivo, gdje se preferiraju jednodnevne intervencije, dnevne bolnice, kraća i efikasnija bolnička zdravstvena njega, efikasnija kućna zdravstvena njega.... U 2008. godini je izvršeno ukupno 8.609 operativnih zahvata, što je za skoro 1.000 više nego u 2007. godini. Istražujući parametre bolničkog morbiditeta na određenom uzorku (11.000 bolničkih listića) utvrđeno je da je 16,4% pacijenata bilo više puta hospitalizirano zbog iste bolesti. Analizirajući bolnički morbiditet, najviše je bilo hirurških pacijenata, zatim internističkih, zatim bolesne djece te iza njih neuropsihijatrijski pacijenti. Posmatrajući pojedine bolesti rezultati su slijedeći: - Od infektivnih bolesti najviše je bilo pacijenata bolesnih od bruceloze (1,5% ukupnog

bolničkog morbiditeta - UBM) i oni su ležali u prosjeku 32,12 dana. Potom slijedi dijareje i gastroenterokolitisi (1,3% UBM) sa prosječnim ležanjem od 8 dana. Zarazna bolest ali koja ne leži na infektivnom odjelu nego u specijalnim bolnicama jeste tuberkuloza. Ona je činila 2,9% UBM i ti pacijenti su ležali u prosjeku 48,33 dana.

- Od malignih bolesti najčešći su bili pacijenti sa tumorom pluća (1,1% UBM) i ležali su u prosjeku 25,5 dana. Potom slijede tumori rektuma (0,5% UBM) ležali u prosjeku 11,8 dana i tumori dojke (0,5% UBM) ležali u prosjeku8,1 dan. Tumori želudca, jetre i debelog crijeva su učestvovali sa po 0,3% UBM i u prosjeku su ležali oko 11 dana.

- Zbog malokrvnosti je ležalo 1,7% od UBM i ležali u prosjeku 7,9 dana. - Šećerna bolest je najčešća pojedinačna bolest zbog koje se ležalo i čini 5,2% UBM a

pacijenti su ležali u prosjeku 10 dana. - Od mentalnih poremećaja najčešća je bila šizofrenija (1% UBM) i ostajala je u

prosjeku 36,2 dana u bolnici, zatim alkoholizam (0,5% UBM) i ležanjem u prosjeku od 18,5 dana, te depresija sa 0,4% UBM i 26,2 dana u prosjeku u bolnici.

- Od neuroloških bolesti najčešći su bili pacijenti od epilepsije (0,5% UBM) i ležali su u prosjeku 5,9 dana.

- Na očnom odjelu su najčešće ležali zbog staračke katarakte (1,1% UBM) i ležali su u prosjeku 7,1 dan.

- Od bolesti krvnih sudova i srca najčešće je bila kronična kardiomiopatija (3,8% UBM) i oni su ležali oko 10 dana u prosjeku. Hipertenzija je činila 2,9% UBM sa prosjekom ležanja od 9,9 dana. Srčani udar je činio 2,1% UBM sa prosjekom od 11,8 dana ležanja, a moždani udar 2% UBM sa prosjekom od 9 dana ležanja.

- Akutne upale nasofarinksa su činile 3% UBM sa prosjekom od 7,5 dana ležanja. - Upale pluća su činile najčešće oboljenje respiratornog trakta od koga se ležalo u

bolnici. Činile su 3,7% UBM sa prosjekom ležanja od 11,5 dana, dok je hroniči bronhitis činio 1,2% UBM sa prosjekom od 14 dana ležanja.

- Veliki procenat bolničkog morbiditeta zauzimaju bolesti želudca, crijeva i žučnog mjehura. Gastritis i duodenitis su činili 0,9% UBM, ulkus želudca 0,5% UBM i ulkus duodenuma 0,6% UBM. Svi su ležali u prosjeku 6,7 dana. Zbog loše probave ležalo je 2,6% UBM sa prosjekom 0d 6,2 dana; zbog upale slijepog crijeva 2, 1% UBM sa prosjekom 5,4 dana a zbog kile 3% UBM sa prosjekom od 4,2 dana. Kamenac i upala žučne kese su učestvovali sa po 2,5% UBM i sa prosjekom od 6,5 dana ležanja.

- Kod bolesti urinarnog trakta bila je najčešće zastupljena upala mokračnih puteva sa 1,5% UBM i prosjekom ležanja od 9,1 dan, a zatim slijedi hronična bubrežna insuficijencija sa 0,5% UBM i 14,3 dana u prosjeku ležanja.

VANBOLNIČKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Vanbolnička zdravstvena zaštita obuhvata primarnu i vanbolničku konsultativno-specijalističku zdravstvenu zaštitu i organizirana je uglavnom kroz domove zdravlja. U tabeli 17 prikazani su parametri u mreži primarne zdravstvene zaštite. PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Tabela 21. Mreža primarne zdravstvene zaštite

1991. 1998. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. Broj punktova PZZ 164 90 94 98 106 100 98 Broj ordinacija 274 238 266 281 274 267 272 Broj ljekara 445 273 237 233 230 237 254 Broj med.tehničara 1213 1031 646 617 597 606 593 Stanovnika/1 ordinaciju 1735 1802 1495 1428 1466 1505 1474

Stanovnika/1 ljekara 1068 1571 1678 1723 1716 1703 1578

Stanovnika /1 med. tehn. 392 416 616 651 673 663 676

Kao što se vidi iz tabele u posljeratnom periodu postoji trend smanjenja ljekara u

primarnoj zdravstvenoj zaštiti u periodu od 1998 do 2006. godine a od 2007. a naročito u 2008. godini imamo blagi trend porasta, no treba sačekati i vidjeti daljnja kretanj, koja sigurno neće biti povoljna ako se ne da veći značaj ljekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ljekarima u prvoj liniji zdravstvene zaštite , gdje treba da se riješi preko 80% zahtijeva za zdravstvenom zaštitom. I dalje ljekari radije odabiru bolničke kliničke discipline. Mogući razlozi za to mogu biti različiti i višestruki. Ekonomski momenat povoljniji u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, napredovanje u poslu i struci također povoljnije u SZZ, uslovi rada daleko povoljniji u SZZ. Dakle ukoliko želimo efikasnu PZZ koja je svojim preventivnim i kurativnim tehnologijama daleko jeftinija mora se poraditi na stimulaciji ostanka ljekara u PZZ.

Osim toga primjetna je neravnomjerna distribucija ljekara po općinama i punktovima. Kada bi svih 254 ljekara u PZZ imalo popisane svoje pacijente prosjek od 1578 pacijenata po jednom ljekaru bi bio zadovoljavajući. Međutim to u praksi nije slučaj, nego postoje zaista opterećeni punktovi gdje jedan ljekar opslužuje i do 5000 stanovnika. Prema strukturi mreža i kadrovi primarne zdravstvene zaštite su prikazani na tabeli 18.

Tabela 22. Mreža i kadrovi primarne zdravstvene zaštite na ZDK u 2008. godini

Službe Mreža Kadar

Punktovi Ordinacije Ljekari Med. tehn.

Opšta medicina 36 44 43 70

Porodična medicina 60 100 100 199

Medicina rada 13 18 17 26

Zaštita djece do 6 god. 10 15 12 23

Zaštita škol. djece 8 16 17 34

Zaštita žena 11 19 18 44

Pneumofiziološka služba 10 14 13 22

Patronažna služba 7 8 0 40

Hitna pomoć 12 14 18 84

RTG 8 11 6 19

HES 10 13 10 32

Zahtijevi za uslugama primarne zdravstvene zaštite registruju se preko posjeta

ljekaru u ordinaciji i posjeta ostalim zdravstvenim radnicima.

Tabela 23. Rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti 1991. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. Br. posjeta u ordinaciji dr.med. 2.353.664 1.510.910 1.674.668 1.627.089 1.563.161 1.798.261

Br.posjeta u ordinaciji dr/stanovniku 4,9 3,8 4,2 4,1 3,9 4,5

Br.posjeta po 1 dr 5.289 6.375 7.187 7.074 6.596 7.080 Br.posjeta kod med.tehn. 1.619.265 1.423.728 1.461.263 1.543.205 1.379.994 1.675.827

Br.posjeta med.tehn/stanovniku 3,4 3,6 3,6 3,8 3,4 4,2

Br.posjeta po 1 med.tehn. 1.335 2.204 2.368 2.585 2.277 2.826

Opterećenost ljekara i zdravstvenih tehničara u poslijeratnom periodu je otprilike u

istom nivou. Analizirajući izvršenje poslova u PZZ po nekim praćenim indikatorima, u odnosu na

petogodišnji prosjek na Kantonu možemo zaključiti da: 1. Preventivni rad ima manju stopu izvršenja u odnosu na predhodni petogodišnji

prosjek osim u službi porodične medicine gdje je ta vrijednost iznad predhodnog petogodišnjeg prosjeka. Ovakav trend vodi ka pojavi većeg broja bolesnih i poskupljuje zdravstvenu zaštitu.

2. Broj posjeta kod zdravstvenih radnika u ordinacijama opšte medicine je znatno ispod predhodnog petogodišnjeg prosjeka (oko 60%), za razliku od porodične medicine gdje je njihov broj znatno iznad predhodnog petogodišnjeg prosjeka

(oko 180%). Ovo se može objasniti padom pritiska pacijenata na timove opšte medicine jer su mnogi prešli u porodičnu medicinu. Povećanje broja pregleda u timovima porodične medicine se može objasniti manje selektiranim odabirom pacijenata od strane timova, jer se krenulo u masovniju registraciju osiguranika po timovima porodične medicine.

3. Skoro isti odnos opšte i porodične medicine kao u predhodnoj tački je prema broju pruženih pojedinačnih usluga (obrada rane, ekg, parenteralna terapija, i druge usluge). Mogu biti isti i razlozi za takvo stanje.

Grafikon 25. Distribucija opterećenja ljekara po opštinama ZDK u 2008. godini

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

Grafikon 26. Distribucija zahtijeva u PZZ po opštinama u ZDK 2008. godine

6%1%

14%

5%

3%

10%

3%9%11%

28%

2%8%

Breza

Doboj

Kakanj

Maglaj

Olovo

Tešanj

Vareš

Visoko

Zavidovići

Zenica

Usora

Žepče

Najveće opterećenje ljekara je i dalje u Žepču, a zatim slijede Zavidovići i Kakanj, dok se najviše zahtijeva za uslugama PZZ javlja u Zenici, a zatim u Kakanju , pa slijede Zavidovići, Tešanj i Visoko.

Sastavni dio svake djelatnosti na nivou PZZ jeste i preventivna djelatnost za koju bi trebalo izdvojiti od 15-50% radnog vremena u ovisnosti od djelatnosti. Nažalost, zdravstveni radnici ovaj dio posla još uvijek ne prihvataju kao svakodnevnu obavezu, pa je broj preventivnih usluga u pojedinim službama veoma nizak. Odnos preventivnih i kurativnih posjeta po službama u PZZ prikazan je na grafikonu 27.

Grafikon 27. Odnos preventivnih i kurativnih posjeta po službama na Kantonu u 2008. g.

0100000200000300000400000500000600000700000800000900000

preventivne kurativne

Efikasnost rada u PZZ možemo procijeniti i na osnovu broja upućenih pacijenata prema specijalističkim službama ili prema dijagnostičkim službama. Broj uputnica specijalisti po stanovniku je 0,82 (2005. godine su bile 0,83; 2006. 0,72 a 2007. 0,65 uputnica po stanovniku), postojao je trend pada konsultativnih pregleda na zahtjev iz PZZ, da bi u 2008. godini ponovo dostigao vrijednos koju je imao 2005. godine. Na dijagnostičke pretrage izdato je 0,61 uputnica po stanovniku (u 2005. je to bilo 0,59; 2006. 0,53 a 2007.0,50 uputnica po stanovniku), što također pokazuje trend pada slanja pacijenata na dijagnostičke pretrage u predhodnim godinama i povećanje te vrijednosti u 2008. godini. Prema tome možemo reći da je rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u 2008. godini bio nešto neefikasniji s obzirom da su slali više pacijente na konsultativne preglede i dijagnostičke pretrage.

Grafikon 28. Odnos upućenih specijalisti ili u laboratorij u opštoj i porodičnoj medicini u 2008. godini u ZDK (prosjek po ljekaru)

0

500

1000

1500

2000

2500

u laboratorij specijalisti

opšta

porodična

Možemo zaključiti da ljekari u porodičnoj medicini efikasnije rade nego u opštoj medicini, za razliku od 2007. godine kada su ljekari opšte medicine bili efikasniji. Porodična medicina u ZDK

FBiH se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, opredijelila za socijalni pristup pitanju zdravstvene zaštite, nasuprot čistom tržišnom pristupu. Imajući to na umu u Federlnoj strategiji za razvoj primarne zdravstvene zaštite akcent se daje na razvoj porodične medicine koja bi pružala sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu počev od edukacije, preko promocije, prevencije, liječenja i rehabilitacije, i palijativne njege. Prema principima porodične medicine, zdravstvena zaštita je približena pacijentu na taj način da je tim porodične medicine “ušao” u porodicu spoznao sve njene zdravstvene aspekte, stekao povjerenje i zajedno s društvenom zajednicom adekvatnije riješava zdravstvene probleme.

Uvođenjem ovog modela PZZ uvodi se koncept „vratara“ u kojem porodični ljekar predstavlja ulaznu tačku u zdravstveni sistem i uz odgovornost ima i punu kontrolu nad potrošenim resursima, te se time uvodi efikasnija, racionalnija i kvalitetnija zdravstvena zaštita. Slijedeći cilj uvođenja porodične medicine jeste smanjenje nejednakosti u dostupnosti zdravstvene zaštite, zatim unapređenje resursa...Ovakav model primarne zdravstvene zaštite bi trebao zadovoljiti najmanje 80% potreba za zdravstveom zaštitom, te smanjivati upućivanje specijalistima i u bolnicu.

U ZDK se veoma rano pošlo s reformskim koracima u PZZ, i znatno se otišlo ispred drugih u tom procesu. Već 1999. godine počinje se sa ugovaranjem zdravstvene zaštite. Radilo se u svim elementima procesa reformski, i na polju organizacije i kadra i na polju opreme i prostora. Od samog početka, uz podršku međunarodnih organizacija, radilo se na uspostavljanju standarda u porodičnoj medicini, koji su sada jasno uspostavljeni i primjenjuju se. Prihvaćeno je za početak da se porodična medicina organizira na nivou domova zdravlja (ugovor se potpisuje sa domom zdravlja), a potom se počinje pilotirati direktno ugovaranje sa timovima porodične medicine u okviru domova zdravlja a i s privatnom praksom.

Na kadrovskom planu su urađeni značajni pomaci. Do sada su 33 doktora medicine u ZDK završila specijalizaciju iz porodične medicine, a troje ih je još na specijalizaciji. Dodatnu jednogodišnju edukaciju iz porodične medicine je završilo 83 doktora medicine i 216 medicinskih tehničara. Tu edukaciju ove godine treba da završe 11 doktora medicine i 37 medicinskih tehničara. To je značajan korpus koji pruža zdravstvenu zaštitu po principima porodične medicine. Pored njih i drugi timovi u PZZ rade po principima porodične medicine pa danas na Kantonu imamo 104 tima porodične medicine. Prema predviđenim standardima oni pokrivaju više od pola stanovništva Kantona porodičnom medicinom. Imamo opština kao što su Tešanj, Doboj jug, Usora, Olovo i Visoko u kojima je svo stanovništvo obuhvaćeno porodičnom medicinom, a u ostalim opštinama je to djelomično u većoj ili manjoj mjeri. Registracija stanovništva po timovima porodične medicine je počela odavno, tako da do sada imamo 246.148 stanovnika registrirano. Na kantonu je sa osam timova zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite na primarnom nivou, a među njima su i dva tima iz privatne prakse. Ovo je testna faza ugovaranja direktno sa timovima porodične medicine.

Pored organizacijskog i kadrovskog jačanja ovog sektora značajni napori su urađeni i na materijalnom unapređenju. Uložena su velika sredstva u adaptaciju neuslovnih prostora za ambulante porodične medicine i svaka ambulanta je opremljena standardnim setom medicinske opreme. TAko je recimo samo u okviru HSEP projekta u I i II fazi uloženo 1.058.075KM u opremu i 913.842 KM u adaptaciju prostora, a u narednoj III fazi, koja je u toku, se planira utrošiti oko 700.000 KM samo za adaptaciju prostora. Ovim sredstvima je adaptirano i opremljeno standardnom opremom oko 60 ambulanti porodične medicine.

U planu je da se izradi strateški dokument kojim se planira implementacija porodične medicine na ZDK, u svim njenim segmentima.

STOMATOLOŠKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U 2008. godini stomatološka zdravstvena zaštita se pružala na 20 punktova u 46

ordinacija. Usluge je pružalo 57 doktora stomatologije i 91 zdravstveni tehničar.

Tabela 24. Mreža, kadar i rad u stomatološkoj djelatnosti

1998. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. Broj stomatoloških stolica 67 52 51 48 45 46 Broj doktora stomatologije 72 62 58 56 57 57 Broj zdravstvenih tehničara 123 108 96 90 89 91 Proj posjeta u stomat. Ordinac. 155.843 151.136 154.052 147.381 123.827 137.290

Broj posjeta po timu 2.164 2.438 2.656 2.632 2.172 2.409 Plombirani zubi 33.289 29.472 30.851 30.344 22.618 26.424 Hirurške intervencije 121.812 112.174 115.153 107.184 103.389 110.153 Protetski radovi 1.832 1.572 2.950 980 1.639 2.159 Liječenje bolesti usta 11.170 11.032 5.791 3.714 2.689 2.773

Razmještaj stolica po općinama Kantona nije ravnomjeran. Najnepovoljnija situacija je u Olovu gdje na jednu stomatološku stolicu dolazi 12.579 stanovnik, zatim Maglaj sa 11.735 stanovnika po jednoj stomatološkoj stolici, te Zenica sa 10.593 stanovnika po jednoj stomatološkoj stolici u javnom sektoru. Stanje u odnosu na 2007. godinu je nešto bolje.

Grafikon 29. Stanovnka po jednoj stomatološkoj stolici po općinama ZDK u 2008. godini

2935 44

76

7218

1173

5

1257

9

9595

3494

3649

1005

3

9504 10

593

1036

3

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

MEDICINSKA REHABILITACIJA

Službe medicinske rehabilitacije su obavljale svoj posao na 12 punktova a usluge je pružalo 15 specijalista i 47 medicinska tehničara. Tretirano je ukupno 15.839 osobe. Bilo je 42.353 posjete u ordinacijama ljekara to jest 2,7 posjete po tretiranom pacijentu, što su podatci nešto povoljniji u odnosu na 2007. godinu.

Grafikon 30. Rezultati liječenja u službama medicinske rehabilitacije

54%

20%

0%

11%

0% 10%5%

osposobljen

promjena radnog mjesta

prekvalifikacija

osposoboljen za samostalno življenje

osposobljen za skraćeno radno vrijeme

liječenje bez uspjeha

napustio liječenje

LABORATORIJSKA DJELATNOST

Laboratorijska djelatnost se pružala na 2 bolnička i 30 vanbolničkih punktova. Usluge je pružalo 5 doktora medicine, 2 magistra farmacije, 16 zdravstvenih saradnika 18 viših i 119 SS medicinskih tehničara.

Tabela 25. Rad laboratorija u 2008. godini

Br. lica od kojih je uzet

materijal

Broj uzetih uzoraka po pacijentu

Broj urađenih analiza po pacijentu

% pozitivnih, neispravnih ili

patoloških Bolničke

laboratorije 222.661 1,0 4,1 2,4

Vanbolničke laboratorije 327.303 2,2 8,7 13,5

UKUPNO 549.964 2,1 3,7 10,8

Poredeći rezultate iz 2008. sa onim iz 2006. i 2007. godine možemo zaključiti da imamo trend porasta efikasnosti u ogledu uzetih materijala i urađenih analiza.

APOTEKARSKA DJELATNOST

U ZDK su u 2008. godini radile 8 društvenih apoteka sa 8 ogranaka i 1 depo apoteka. U njima je usluge pružalo 22 magistara farmacije i 16 farmaceutskih tehničara.

Grafikon 30. Struktura troškova u apotekarskoj djelatnosti

SPECIJALISTIČKO KONSULTATIVNA DIJELATNOST

Specijalističko-konsultativnu djelatnost je pružalo 143 doktora medicine specijalista iz različitih oblasti na 19 punktova u svim općinama ZDK. Pomagalo im je 176 zdravstvenih tehničara. Svaki specijalista je bio opterećen sa 2.803 stanovnika a zdravstveni tehničar sa 2.277 stanovnika.

70%

30%

0% 0%esencijalni na recept

ostali gotovi na recept

magistralni na recept

opojni na recept

Registrirano je ukupno 366.935 posjeta u ordinacijama ljekara od čega je bilo 157.240 prvih posjeta, a ostalo su kontrolne. Odnos prvih i kontrolnih je povoljan i iznosi 1:1,3. Ostvareno je 0,9 posjeta po stanovniku. U prosjeku jedan specijalista je imao 2.566 posijeta.

Registrirano je 61.234 preventivnih pregleda i odnos preventivnih i kurativni je 1:6, što ne odudara od rezultata za 2007. godinu, ali je znatno povoljnije nego u 2006. godini kada je taj odnos bio 1:53, zapravo to je znak da se pošlo i u konsultativnospecijalističkoj službi preventivno djelovati. ZADOVOLJSTVO ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM

Jedan aspekt procijene zdravstvenog stanja stanovništva i funkcioniranja zdravstvene službe možemo utvrditi i na osnovu ispitivanja zadovoljstva pacijenata pruženim uslugama i odnosom zdravstvenih radnika prema njima. Teško je utvrditi objektivne parametre u ovoj procijeni. Zavod za javno zdravstvo u Zenici periodično provodi istraživanje o zadovoljstvu stanovništva pruženom zdravstvenom zaštitom i dostupnošću te zaštite. Pri tom istraživanju u ranijim istraživanjima je korištena metodologiju koju je razvio Internacionalni konzorcij istraživača i ljekara opšte prakse 1995. godine i koji se zove EUROPEP. U istraživanju koje smo proveli krajem 2008. godine korištena je modificirana forma sa dodatim nekim pitanjima interesantnim za naše podneblje.

Anketa je provedena na uzorku od 2016 ispitanika, van zdravstvenih ustanova (na ulici), da bi bilo neovisno o trenutnoj potrebi za zdravstvenom uslugom. Time je postignut veći stepen objektivnih odgovora. Pored toga pitanja su koncipirana tako da zahtijevaju precizan odgovor.

U istraživanju je učestvovalo 2,7% osoba mlađih od 20 godina, 88,2% osoba u dobi između 20 i 64 godine i 8,1% starijih od 65 godina. Muških ispitanika je bilo 52,6% a ženskih 47,4%; iz urbanog područja 47,8% a iz ruralnog 47,8%. Među anketiranim najviše je bilo onih sa srednjom školskom spremom (55%), sa osnovnom 20,6%, sa višom i visokom 14,3% i bez škole 10%. Istraživanje je provedeno u svim opštinama Kantona srazmjerno broju stanovnika, te se rezultati mogu smatrati relevantnim za poređenje. Distribucija i starosna struktura ispitanika je slična kao u istraživanju provedenom 2004. godine, pa je poređenje s rezultatima tog istraživanja validno.

U ovom dijelu su predstavljeni rezultati za Kanton, a pojedinačni rezultati za opštine su predstavljeni u pregledu po opšinama. Ovim istraživanjem je utvrđeno da 41,6% ispitanih puši tj. odnosi se neodgovorno prema svom zdravlju i to više muških kojih je 64,6% od ukupno onih koji puše.

Na postavljeno pitanje „Kako ocjenjujete Vaše zdravstveno stanje?“ 18% stanovništva je odgovorilo sa loše ili veoma loše, što je slično omjeru kod istraživanja iz 2004. godine. Ako odgovore na pitanja vrednujemo ocjenom od 1 do 5, pri čemu je 1 veoma loše a 5 veoma dobro, nalazimo da je prosječna ocjena kako su anketirani ocijenili svoje zdravlje 3,34 (2004. godine je bila 3,36). Gradsko stanovništvo je svoje zdravstveno stanje ocijenilo nešto povoljnije 3,36 (2004. godine 3,40) nego seosko koje je dalo prosječnu ocjenu 3,32 (2004. godine 3,30).

Grafikon 31. Kako odraslo stanovništvo na ZDK ocjenjuje svoje zdravstveno stanje.

9%

35%

38%

16%2%

veoma dobrodobrozadovoljavajućeloševeoma loše

Posmatrano po opštinama, uočavaju se izvjesne razlike, pa na grafikonu 32. vidimo da su najpovoljnije svoje zdravlje ocijenili ispitanici iz Maglaja i Žepča, a najlošije iz Usore i Doboj juga.

Grafikon 32. Prosječna subjektivna ocjena zdravstvenog stanja anketiranog stanovništva po

opštinama na ZDK.

3,33

2,83 3,

15 3,76

3,23

2,96

2,74

3,39

3,37 3,42

3,39 3,74

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

4,00

Materijalno stanje svoje porodice 2,6% (7,1% 2004. godine) anketiranih je ocijenilo sa jako dobrim, 31,8% (31,1% 2004. godine) dobrim, 44,6% (40,2% 2004. godine) zadovoljavajućim, 17,1% (17,4% 2004. godine) lošim i 3,9% (4,2% 2004. godine) jako lošim. Ako to prevedemo u ocjene od 1 do 5, prosječna ocjena materijalnog stanja porodice na Kantonu je 3,12 (3,20 u 2004. godini). Pri tome je gradsko stanovništvo nešto povoljnije ocjenilo svoje materijalno stanje sa prosječnom ocjenom od 3,16 (3,23 2004. godine), a seosko 3,09 (3,15 2004. godine). Posmatrano po opštinama najpovoljnije su svoje materijalno stanje ocjenili stanovnici Doboj juga, Usore i Breze; a najnepovoljnije stanovnici Vareša i Olova.

Grafikon 33. Prosječna subjektivna ocjena materijalnog stanja porodice po opštinama na ZDK

3,31 3,

65

3,09 3,18

2,65

3,29 3,40

2,38

3,15

2,91 3,

14 3,25

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

4,00

Među hroničnim oboljenjima najzastupljenija je reumatizam, zatim bolesti srca i krvnih sudova pa šećerna bolest. Zastupljenost pojedinih hroničnih boleti u ispitivanoj grupi je predstavljena na tabeli broj 26.

Tabela 26. Zastupljenost pojedinih hroničnih bolesti kod ispitivane grupe stanovnika

Hronične bolesti Udio oboljelih Ukupno Grad Selo

Reumatizam 15,2% 45% 55% Bolesti srca i krvnih sudova 13,9% 44,5% 55,5% Šećerrna bolest 12,5% 47% 53% Bolesti bubrega i polnih organa 6,7% 43,7% 56,3% Bolesti disajnih organa 6,2% 38,7% 61,3%

Iz navedene tabele je uočljivo da su vodeće hronične bolesti zastupljenije na selu

nego u gradu. Vanbolnička zdravstvena zaštita U vanbolničkoj zdravstvenoj zaštiti građani dobijaju zdravstvene usluge u domovima zdravlja, u ambulantama porodične i opšte medicine, u ambulantama za dječiju zdravstvenu zaštitu, ambulantama za zaštitu zdravlja žena, u antituberkuloznim dispanzerima, u centrima za mentalno zdravlje i rehabilitaciju i u ambulantama za zaštitu zdravlja zuba. Pored toga u vanbolničku zdravstvenu zaštitu spadaju i specijalističke službe i hitna medicinska pomoć. U ovoj vrsti zdravstvene zaštite tretman pacijenata se odvija ambulantno. Za analizu zadovoljstva pacijenata ovom vrstom zdravstvene zaštite postavljen je set pitanja kojima se može pokazati kako su pacijenti zadovoljni ovom vrstom zdravstvene zaštite i na osnovu kojih se mogu uočiti slabosti u funkcioniranju ovog segmenta zadravstvene zaštite. No prije toga treba analizirati zahtjeve prema ovoj zdravstvenoj zaštiti.

Gradsko stanovništvo nešto malo češće koristi ovaj segment zdravstvene zaštite u odnosu na seosko što je vjerovatno uslovljeno i blizinom zdravstvenih ustanova. Analizirajući odgovore ispitivane grupe, oni su najčešće dolazili zbog problema sa zubima, zatim zbog prehlade pa zbog bolesti srca i krvnih sudova. Vidi detaljniji prikaz na grafikonu br. 34.

Grafikon 34. Razlozi za javljanje u vanbolničku zdravstvenu zaštitu na ZDK

6%

11%

3%

4%

17%

1%1%7%6%

4%

5%

2%

5%

2%1%

26%

povreda

prehlada

alergija

problemi sa očima

problemi sa zubima

problemi sa kožom

zarazna bolest

bolest krvnih sudova i srca

problemi s mišićima i kostima

problemi probave

problemi bubrega i mokračnih puteva

problemi polnih organa

dijabetes

porođaj ili trudnoća

problemi nervnog sistema

ostalo

Često se desi da se bolesna osoba ne javi u zdravstvenu ustanovu. Razlozi za to mogu biti različiti. Najčešće sami sebi pomognu ili su razlozi drugi. Takvih je bilo u ispitivanoj grupi 53,9% i nema razlike u odnosu na prebivalište ili pol. Kao razlog zašto se nisu javili u zdravstvenu ustanovu najčešće navode da su se sami liječili u (39% u 2004. godini), zatim u 21,6% da problem nije bio veliki da bi se javili ljekaru (32% u 2004. godini), 4,2% nije imalo novca (7,2% u 2004. godini), 3,7% zbog lošeg kvaliteta usluga, 2,8% zbog toga što nisu imali vremena (7,9% u 2004. godini)...

Od ispitivanih 50,7% je izjavilo da im ne treba više od 15 minuta da dođu do ambulante (postoji razlika između seoskog 35% i gradskog 67,9% stanovništva). Narednih 29,1% je izjavilo da im treba od 16 do 30 minuta da dođu do ambulante i u ovoj grupi je učestalije seosko stanovništvo koje čini 38,8% od gradskog koje čini 18,4%.

Kod ljekara se najčešće išlo pjeske u 36,6% slučajeva, zatim automobilom u 31,6% slučajeva i javnim prevozom 14,9% slučajeva. U 48,4% slučajeva pacijenti su bili naručeni na ljekarski pregled, i to više u ambulantama porodične medicine nego u opštoj medicini.

Oko 80% ispitanih nije čekalo duže od jednog sata na uslugu u ambulanti, a 62% njih je obrađeno u toku pola sata, i više su čekali u seoskim ambulantama nego u gradskim, i više u ambulantama opšte medicine nego u porodičnim ambulantama. Najviše se čekalo na uslugu u Domu zdravlja u Usori, zatim Olovu, Varešu i Zenici a najmanje se čekalo u Visokom, Žepču i Doboju. Oko 51% ispitanih smatra da su opravdano čekali na

zdravstvenu uslugu. Najviše su bili kritični na čekanje u Varešu gdje 73,2% ispitanih smatra da su neopravdano čekali na zdravstvenu uslugu, zatim slijede ispitani u Olovu sa 58,5% i Tešnju sa 50,8% ispitanih, a najmanje kritični su bili u Doboj jugu sa 8,7% onih koji smatraju da su neopravdano čekali uslugu, pa slijede Žepče sa 15,3% i Zavidovići sa 21,6% ispitanih. Više su bili kritični prema čekanju kod timova opšte medicine nego kod timova u porodičnoj medicini.

Oko 84% ispitivanih je ocijenilo pozitivnim ponašanje zdravstvenih radnika u ophođenju prema ispitanicima u domovima zdravlja.

Grafikon 35. Ocjena ponašanja zdravstvenih radnika u ophođenju sa pacijentima.

6%

28%

50%

13%3%

veoma dobro

dobro

zadovoljavajuće

loše

veoma loše

Kada ove ocjene interpretiramo vrijednostima od 1 do 5, dobijemo prosječnu ocjenu 3,2 (3,67 u 2004. godini). Po opštinama najbolje ocjene je dobilo zdravstveno osoblje u domu zdravlja u Brezi, zatim u Zavidovićima a najlošije u Usori i Varešu. Ocjene ponašanja zdravstvenih radnika u obhođenju prema pacijentima date su na grafikonu 36. Grafikon 36. Ocjena ponašanja zdravstvenih radnika u ophođenju sa pacijentima po opštinama ZDK.

3,65

3,09 2,96 3,04 3,15

2,63

1,17

2,02

2,993,45

3,01 3,20

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

4,00

U anketi je bilo postavljeno i pitanje „Da li ste zadovoljni pregledom i načinom liječenja?“ na što su dati slijedeći odgovori: vrlo sam zadovoljan 5,1% ispitanika (13,9% u 2004. godini), zadovoljan sam 50,3% (63,4% u 2004. godini), nezadovoljno 33,7% (20,9% u 2004. godini) i vrlo nezadovoljno 4,1% (1,8% u 2004. godini) ispitanih. Nepovoljniju ocjenu što se tiče zadovoljstva pregledom i tretmanom su dobili timovi u opštoj medicini. Pored pitanja o radu i funkcioniranju zdravstvene zaštite, postavljen je set pitanja kojima se htjelo utvrditi da li postoji plaćanje usluga u zdravstvenim ustanovama i u kojoj mjeri. Da li je to plaćanje utvrđeno aktima zdravstvene ustanove ili je nezvanično plaćanje (korupcija). Pa su odgovori bili: Na pitanje da li su kupovali lijekove za svoje liječenje (pitanje nije dobro definirano, jer se za većinu lijekova barem daplati participacija pa pacijenti mogu biti zavedeni u tom smislu) 89,9% ispitanih je reklo da je kupovalo lijekove za svoje liječenje. Pitanje da li su plaćali inekcije u ambulanti ima veću specifičnu težinu jer za većinu lijekova u injekcionoj terapiju domovi zdravlja dobiju sredstva te ih pacijenti ne bi trebali plaćati. Na ovo pitanje 49,9% (23,5% u 2004. godini) ispitivanih je dalo potvrdan odgovor. Više su plaćali po seoskim ambulantama i u ambulantama opšte medicine nego u porodičnoj medicini i u gradskim ambulantama. Distribucija plaćanja injekcione terapije kod anketiranog uzorka po opštinama je prikazana na grafikonu 37.

Grafikon 37. Kupovina injekcione terapije po ambulantama domova zdravlja na ZDK

,0%10,0%20,0%30,0%40,0%50,0%60,0%70,0%80,0%90,0%

100,0%

da

ne

Grafički prikaz pokazuje drastične razlike. Dok na jednoj strani imamo opštine u kojima se jedan mali dio injekcione terapije kupuje (Doboj jug, Zenica, Usora, Tešanj i Olovo) na drugoj strani imamo opštine gdje se skoro sva terapija kupuje (Vareš, Breza, Visoko i Zavidovići). Ovaj podatak je sukladan nekim ranijim kontrolama o izvršenju ugovorenih obaveza javnih zdravstvenih ustanova koje su proveli Zavod za zdravstveno osiguranje i Zavod za javno zdravstvo u Zenici. Još porazniji podatak je da su pacijenti morali nezvanično, van sistema plaćati neke usluge. Naime na pitanje da li ste morali nekome od osoblja plaćati nezvanično zdravstvene usluge, 22,1% njih je odgovorilo pozitivno. Na pitanje, za koje su usluge obično morali podmititi zdravstveno osoblje, od onih koji su plaćali u 19% slučajeva to su bili lijekovi, u 18% slučajeva ljekarski pregled, u 15% slučajeva hirurška operacija, u 12%

slučajeva prijem u bolnicu, u 8% slučajeva dijagnostički pregled... Na pitanje zašto su smatrali da trebaju nezvanično platiti odgovori su bili u 30% slučajeva da su čuli od drugih pacijenata pa su i oni platili, u 23% slučajeva su znali odranije da trebaju platiti, u 19% slučajeva zdravstveni radnici su tražili da se plati, u 12% slučajeva to je bio dobrovoljni poklon... Koliko je ovo porazan podatak za zdravstvenu službu, dostojanstvo i ugled zdravstvenih radnika ne treba ni govoriti, ali sama činjenica da postoji ovaj vid korupcije neće značajno ugroziti zdravstveno stanje stanovništva. Mnogo veći uticaj na zdravstveno stanje stanovništva bi imali drugi tipovi korupcije ako postoje, kao što su korupcija u javnim nabavkama tehnologija, lijekova i druge opreme, korupcija pri zapošljavanju nestručnog ili neadekvatnog kadra, korupcija pri pokretanju neadekvatnih procedura...jer se time troše značajna sredstva kojih u zdravstvu ionako uvijek fali. Opštine u kojima se najviše nezvanično plaćalo, prema provedenoj anketi, su Vareš, Zavidovići i Kakanj, a one u kojima se najmanje plaćalo jesu Žepče, Breza i Doboj jug. Također je postavljen i set pitanja o korištenju privatnih zdravstvenih ustanova za zadovoljenje zdravstvenih potreba. Njih 17,1% je odgovorilo da je koristilo usluge privatnih zdravstvenih ustanova. Od onih koji su koristili usluge privatnih zdravstvenih ustanova 14,2% je reklo da je razlog taj što se manje čeka na usluge, 11,3% da se pružaju kvalitetnije usluge a 4,3% da se osoblje ljubaznije odnosi prema pacijentima. Od onih koji su koristili usluge privatnog sektora 81% njih je izjavilo da su ispunjena njihova očekivanja u pogledu očekivane zdravstvene usluge. Opšta ocjena rada domova zdravlja na Kantonu je 3,26 (u 2004. godini 3,66). Pri tome su najbolje ocjene dobili domovi zdravlja u Brezi, Zavidovićima i Žepču; a najlošije u Olovu i Varešu. Vidjeti grafikon br. 38.

Grafikon 38. Opšta ocjena rada domova zdravlja na Kantonu

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

4,00

Ocjenjujući rad ambulante u kojoj se liječe dali su prosječnu ocijenu 3,36 (u 2004. godini 3,65). Ambulante porodične medicine su dobile veću ocjenu 3,33 od ambulanti opšte medicine koje su ocjenjene sa 2,94. Prosječna ocjena za rad konsultativno-specijalističkih službi je 3,35 dok je 2004. godine ta ocjena bila 3,69.

Bolnička zdravstvena zaštita Prosječna udaljenost bolnice od kuće anketiranih pacijenata je 8,09km. Najčešći razlog za prijem u bolnicu bili su različiti testovi i pretrage u 35% slučajeva, zatim pogoršanje osnovne bolesti u 17% slučajeva...Ti razlozi su prikazani na grafikonu 39.

Grafikon 39. Najčešći razlozi prijema u bolnicu:

10%

7%

12%

13%

35%

6%

17%

hitna operacija

srčani ili moždani udar

povreda

porod

testovi i pretrage

operacije koje nisu hitne

pogoršanje osnovnog oboljenja

Preko polovine onih koji su bili u bolnici, tamo su došli privatnim automobilom (57%), 14% taksijem, 13% ambulantnim kolima, 12% javnim prevozom i 4% pješke. Prosječna ocjena postupka osoblja kod prijema u bolnicu je 3,1 (2004. godine je bila 3,6). 31% ispitanih je taj postupak ocijenio sa dobrim ili veoma dobrim (60% u 2004. godini), a 22% njih sa loše ili veoma loše (8,6% u 2004. godini). Ista prosječna ocjena 3,1 je i za postupanje osoblja u toku ležanja u bolnici (2004. godine je bila 3,5), ali je lošiji odnos onih koji su povoljno ocijenili postupak u odnosu na one koji su nepovoljno ocjenili rad osoblja sa ležećim pacijentima. Oni koji su bili liječeni u bolnici su izjavili u 53% slučaja da su mogli biti bolje liječeni, naprema 10% onih koji smatraju da nisu mogli bolje biti liječeni, dok 37% njih se nije moglo izjasniti o tome. Opšta ocjena rada Kantonalne bolnice u Zenici je 3,45 a Opšte bolnice u Tešnju je 3,48. Dakle ocjene se znatno ne razlikuju. 6. FINANSIRANJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE NA KANTONU

Ukupni rashodi zdravstvene zaštite na kantonu u 2008. godini iznosili su 149

miliona KM, što iznosi oko 373 KM po stanovniku, ili 419 KM po osiguranom licu.

Kada to uporedimo sa 1991. godinom, koja je praktično bila ratna godina u bivšoj državi, nalazimo da je tada ukupna potrošnja bila 349 KM po stanovniku. Prostim upoređivanjem ovih brojki možemo zaključiti da su se troškovi za zdravstvo približili onim

od prije rata. Međutim, ovdje treba uzeti u obzir gubitak vrijednosti novca (diskaunt), što nas dovodi do revalorizovane vrijednosti sredstava u 1991. godini od najmanje 577 KM po stanovniku (diskaunt od 3%) ili 800 KM (diskaunt 5%).

Dakle u 2008. godini smo realno za zdravstvenu zaštitu utrošili dvostruko manje novca nego 1991. godine.

Grafikon : Realna zdravstvena potrošnja na području Zeničko dobojskog kantona:

Javne zdravstvene ustanove na području Kantona su u toku 2008. godine ostvarile ukupan prihod od 102,3 miliona KM. što je za 21 milion više nego prethodne godine.

Ukupan rashod je iznosio 103,7 miliona KM, što dovodi do gubitka od 1,4 miliona KM. Ukupni gubitak javnih zdravstvenih ustanova na ZDK je u 2008. godini bio za 1,9 miliona ili 2,4 puta manji od onog iz prethodne godine.

Nakon isključenja amortizacije dobija se pozitivno poslovanje u iznosu od 3,6 miliona KM.

Sredstva zdravstvenog osiguranja u prihodu zdravstvenih ustanova su činila 78,7%. Učešće drugih (vlastitih) izvora prihoda (osim sredstava zdravstvenog osiguranja) se kreće od 2,2% u DZ Breza do 68,3% u Kantonalnom zavodu za javno zdravstvo. Među domovima zdravlja najveće učešće drugih izvora prihoda ima Poliklinika Doboj-jug sa 51,2%. Od bolnica na Kantonu, Kantonalna bolnica ima prhode izvan Zavoda zdravstvenog osiguranja ZDK od 21,6%

U strukturi rashoda troškovi plaća su učestvovali sa 66%, a materijalni troškovi sa 19%.

577

180

282 294

373

0

100

200

300

400

500

600

KM

/sta

novn

iku

1991. 1998. 2002. 2007. 2008.

Realna zdravstvena potrošnja po stanovniku na području Zeničko-dobojskog kantona

Grafikon 31: Struktura troškova javnih zdravstvenih ustanova (bez apoteka) na ZDK u 2008.g.

Ukupno iskazani kapital u javnim zdravstvenim ustanovama iznosio je 65,9 miliona KM, i manji je za 1,5 milion u odnosu na prethodnu godinu. Smanjenje kapitala je direktna posljedica iskazanih gubitaka koji se pokrivaju na teret kapitala.

Ukupna vrijednost stalnih sredstva u obliku stvari i prava u javnim zdravstvenim ustanovama na Zeničko-dobojskom kantonu je iznosila 85,9 miliona KM i viša je za 0,5 miliona u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupne obaveze javnih zdravstvenih ustanova u 2008. godini su iznosile 34,4 miliona KM, dok su istovremeno potraživanja iznosila 10,7 miliona KM.

U javnim zdravstvenim ustanovama u ZDK, u toku 2008. godine investirano je 6,1 miliona KM, što je za 0,7 miliona više nego prethodne godine. Učešće vlastitih sredstava ovih ustanova je 3,9 miliona KM, što čini oko 60% ukupno investiranih sredstava.

Ukupno isplaćena sredstva za neto plate i ostala primanja zaposlenika su iznosila 36,7 miliona KM, što je povećanje od 32%, pri čemu je prosječna mjesečna plata zaposlenika iznosila 878 KM, što je za 31% više nego 2007.g. Ako uračunamo i stopu inflacije od 5,5% u 2008.godini, realni porast plata je iznosio 24%. Ovo povećanje plata je direktna posljedica ispunjavanja obaveza iz kolektivnog ugovora.

Broj stvarno zaposlenih 31.12.2008. godine je bio 3.455, što je za 26 radnika manje od broja uslovnih radnika na bazi broja realizovanih sati, što je posljedica prekovremenog rada (dežurstva i sl.).

U toku 2008. godine, na bazi broja sati rada, bilo je 3.481 zaposlenika, što je za 1% više nego prethodne godine.

Struktura troskova javnih zdravstvenih ustanova na ZDK u 2008.g.

10%5% 19%

66%Materijalni troškovi Plate zaposlenihAmortizacija Ostali troškovi

BOLOVANJE PREKO 42 DANA

U zdravstvenoj potrošnji značajan dio sredstava se troši na nadoknade za bolovanje preko 42 dana. Iznos koji se izdvaja za ovu namjenu je u 2008. godini bio blizu 9 miliona KM i daleko premašuje iznose u drugim, čak i većim kantonima. U odnosu na 2007. godinu, imamo povećanje od 23,7%. Učešće u ukupnoj potrošnji je povećana sa 6,75% (2007) na 7,1% (2008).

POTROŠNJA LIJEKOVA NA RECEPT

Potrošnja lijekova na recept koji padaju na teret Zavoda zdravstvenog osiguranja se već niz godina drži u prihvatljivim granicama, a u 2008. godini je iznosila 15,4 miliona KM, što je 14% više nego prethodne godine. Međutim, učešće potrošnje za lijekove na recept u 2007. godini je činilo 12,6% ukupnog prihoda zdravstvenog osiguranja, dok je to učešće u 2008. godini smanjeno na 12,3%.

LIJEČENJE VAN KANTONA

Za zdravstvenu zaštitu izvan kantona u toku 2008.godine utrošeno je 13,6 KM, što je za 42% više od izdvojenih sredstava u prethodnoj godini. Najveći dio ovih sredstava je otišao u Klinički centar Sarajevo (11,1 miliona) i Klinički centar Tuzla (1,4 milion).

Glavni razlozi za ovoliki iznos, kao i povećanje ovih troškova su:

• metod plaćanja po usluzi čije cijene su osjetnije povećane u 2008.godini,

• kao i direktno upućivanje osiguranika općina Breza, Olovo, Vareš i Visoko .

ADMINISTRATIVNA POTROŠNJA

Potrošnja Zajedničkih službi Zavoda zdravstvenog osiguranja ZDK je iznosila 2,4 miliona KM , što je 1,93% ukupnog prihoda. Ovo je najmanje učešće ovih troškova među svim zavodima zdravstvenog osiguranja u Bosni i Hercegovini, što je za posebnu pohvalu.

ZAKLJUČAK

Iako je u 2008. godini došlo do osjetnijeg povećanja sredstava u zdravstvu, to je još daleko od potreba. Realna zdravstvena potrošnja na području našeg Kantona iskazana po stanovniku, je u 2008. godini bila skoro dvostruko manja od one iz 1991. godine. Istovremeno je broj objekata (novih ambulanti), novih procedura, novih usluga i novih aparata značajno uvećan u odnosu na 1991. godinu.

Model finansiranja koji se primjenjuje na području našeg Kantona je zasnovan na Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju. On predstavlja sistem ugovaranja putem kojeg Fond zdravstvenog osiguranja sa zdravstvenim ustanovama ugovara određeni paket usluga, odnosno paket zdravstvene zaštite za svoje korisnike. Na ovaj način se ne finansiraju zdravstvene ustanove niti zdravstveni radnici, nego zdravstvena zaštita, odnosno dijapazon zdravstvenih usluga za osigurana lica.

Sredstva zdravstvenog osiguranja su samo jedan od izvora prihoda zdravstvenih ustanova. Drugi izvori prihoda se kreću od 2% u DZ Breza, do 51% u Poliklinici Doboj-jug.

Metod plaćanja koji se primjenjuje je kombinacija prospektivnog budžeta i modifikovane kapitacije i to na svim nivoima zdravstvene zaštite. Značajan dio sredstava se troši i na plaćanje pojedinačnih usluga metodom plaćanja po pruženoj usluzi.

Navedenim metodama se plaćaju zdravstvene ustanove, dok su zdravstveni radnici plaćeni metodom plaće, što proizvodi čitav niz poteškoća u provedbi redovnih zadataka zdravstvenih ustanova.

Postojeći sistem kolektivnih ugovora koji garantuje svakom zaposlenom određeni iznos plate bez obzira na obim rada, ili opterećenje na poslu, dovodi sistem plata do apsurda. Kolektivni ugovori insistirju na plaćanju radnog mjesta i stručne spreme a ne plaćanju rada. To je osnovni razlog zašto imamo prilično neefikasno zdravstvo i duge liste čekanja, kao i sve manju zainteresovanost mladih ljudi da studiraju medicinu, što već rezultira osjetnim nedostakom doktora, koji bi ubuduće mogao biti još izraženiji. Neophodno je omogućiti sistem plaćanja zdravstvenih radnika metodom kojim će, onima koji više rade, koji rade kvalitetnije i racionalnije i koji proizvode bolje finansijske efekte, biti više plaćeno.

Neophodno je konačno početi provoditi onu pravu reformu zdravstva, koja znači usklađivanje zdravstvenih prava sa finansijskim mogućnostima. Do sada je jako puno rađeno u smislu reformskih aktivnosti, ali suštinski se nije ništa učinilo sa usklađivanjem zdravstva sa novim društvenim odnosima.

7. ZAKLJUČCI

Na zdravstveno stanje stanovništva utiču brojni socijalni i ekonomski faktori, stanje zaposlenosti, način života, okolina... Za zemlju koja je u tranzicijskim tokovima ovi faktori su uglavnom nepovoljni i kao takvi utiču na dostignuti nivo zdravstvenog stanja stanovništva.

Predhodni faktori značajno utiču i na prirast stanovnišva na određenom području. Zadnjih nekoliko godina se smanjila migracija stanovništva te s te strane imamo stabilizaciju broja stanovništva. Međutim, u ZDK imamo veom nizak natalitet, i ako bi ovakav ostao jedan duži period došlo bi do regresivnih tokova u razvoju populacije. U zadnje dvije godine natalitet pokazuje znake blagog oporavka. U godinama koje dolaze bit će nužno pratiti trend uočenog oporavka. Mortalitet se postepeno povećava zbog relativno starog stanovništva. Prirodni priraštaj je također u zadnje dvije godine nešto viši u odnosu na situaciju u predhodnim godinama.

Kako je socijalna zaštita jedan od veoma važnih faktora, koji sa aspekta socijalno-ekonomskog stanja porodice i pojedinca u bitnoj mjeri utiču na zdravstveno stanje stanovništva, veoma je važno da je uočen dalji razvoj ove oblasti na području Kantona te da je u 2008. godini došlo do daljeg proširenja obuhvata građana socijalnim pravima. Osnovano je ustvrditi da je zaokruživanje razvoja sistema socijalnih prava, a samim tim i proširenje obuhvata korisnika takvih prava u toku predhodne dvije godine također uticalo na uočene pozitivne tendencije prirodnog priraštaja stanovništva na Kantonu.

Zbog niskog nataliteta i prirodnog priraštaja struktura stanovništva je pomjerena ka stacionarno-regresivnom tipu i posmatrajući distribuciju po opšinama najnepovoljnija situacija je u općinama Varešu, Usori i Zenica. Ovo je veoma važan podatak jer starosna struktura stanovništva uvjetuje specifične zdravstvene potrebe, naime starije osobe boluju od hroničnih bolesti, koje zahtijevaju kontinuiran nadzor i terapiju.

Dakle, praćenje parametara zdravlja i bolesti, kod stanovništva našeg područja, rezultira slikom niskog nataliteta i nepovoljnim prirodnim priraštajem. Stopa dojenačke smrtnosti je nešto malo viša nego u 2007. i iznosi 8,3‰, što je slično zemljama u okruženju, a nešto malo nepovoljnije u odnosu na zemlje Zapadne Evrope. Nešto je malo viša nego u Federaciji gdje iznosi 7,2‰. Najnepovoljnija situacija sa dojenačkom smrtnošću bila je u opštini Usora kao i 2007. godine, i ovaj podatak ne može biti slučajnost. Uzroke ovog treba istražiti. Usora i Vareš također imaju negativnu stopu prirodnog priraštaja.

Prema podacima Kantonalnog zavoda zdravstvenog osiguranja u 2008. godini je zdravstveno neosigurano bilo oko 58.000 stanovnika. Zakon o zdravstvenom osiguranju je formalno-pravno dao naglasak na uzajamnost i jednakost u osiguravanju zdravstvene zaštite, međutim ovo je primjer da se faktički stanje na terenu razlikuje. Distribucija resursa također nije jednakomjerna te tako stanovništvo nema ujednačenu dostupnost zdravstvenim resursima. Eklatantan primjer neravnomjernog pristupa zdravstvenim resursima jeste da je za liječenje stanovništva općina Visoko, Breza, Vareš i Olovo u UKC Sarajevo potrošeno 69,26% sredstava namjenjenih za tu namjenu za čitav Kanton, a one imaju 20,73% stanovništva Kantona, ili recimo da one u prosjeku za svog osiguranika u

UKC-u potroše godišnje 93,96KM, a ostale opštine u prosjeku po osiguraniku 10,96KM. Dakle ako posmatramo navedene brojeve vidjet ćemo da je ova situacija lošija nego u 2007. godini i pored jasno predstavljenog tog problema prošle godine.

Uzroci ovome su nakaradna zakonska riješenja u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju.Podijeljena nadležnost između kantona i Federacije stvara klimu neodgovornosti, a zakonska riješenja kojima se omogućava da osnivač zdravstvenih ustanova bude opština također stvara mogućnost raznih manipulacija.

Opšta stopa smrtnosti u 2008. godini je bila 7,9‰ a stopa dojenačke smrtnosti je bila 8,3‰. Vodeći uzrok smrti su oboljenja kardiovaskularnog sistema a zatim slijede maligna oboljenja.

Od nasilno 113 umrlih, njih 50 je izvršilo samoubistvo a 41 je poginulo u saobraćajnim udesima. Prosječna starost onih koji su izvršili samoubistvo je 52,34 godina. Prosječna starost poginulih u saobraćajnim udesima bila je 47,63 godina.

Trendovi oboljelih i umrlih od malignih bolesti su u porastu, a najučestaliji je rak pluća i bronha te maligni tumor jetre, maligni tumor želudca te maligni tumor dojke.

Vodeća oboljenja su oboljenja donjih dišnih puteva u svim dobnim grupama. Kao poseban problem jesu hronične nezarazne bolesti kod starijeg stanovništva. Među ovim se ističu hipertenzija, maligne bolesti, dijabetes, reumatske bolesti i neuroze.

Od hroničnih bolesti veliki problem predstavlja povećan krvni pritisak, od koga boluje 7,43% stanovništva Kantona. Za lijekove kojima se tretirju oboljeli od povišenog krvnig pritiska u 2008. godini je potrošeno 40% sredstava predviđenih za lijekove sa esencijalne liste. Veliki broj ovih pacijenata osmišljenom promotivno-preventivnom akcijom i zdravstveno-prosvjetnim radom se može osloboditi uzimanja antihipertenziva.

Maligna oboljenja dolaze na drugo mjesto po broju umrlih u 2008. godini. Vodeće maligno oboljenje je bilo rak pluća, a na drugom mjestu su maligna oboljenja organa digestivnog trakta.

Od mentalnih bolesti veliki problem predstavljaju neuroze koje imaju trend porasta, i predstavljaju značajan faktor potrošnje zdravstvenih resursa, onesposobljenja uposlenih, kao i teret pojedincu. Kao indikator stanja mentalnog zdravlja stanovništva služi broj izvršenih samoubistava. Ova pojava ima trend porasta u nekoliko posljednjih godina.

Vodeće zarazne bolesti na Kantonu u 2008. godini su bile kapljične infekcije među kojima je najčešća gripa. Zabrinjavajuće je održavanje epidemije bruceloze, koja se javlja među 5 vodećih zaraznih bolesti na Kantonu. U 2008. godini je ona registrirana u 9 opština Kantona, a u 5 opština je registrirana u epidemijskom obliku. Prema broju izloženog stanovništva najveća stopa obolijevanja u 2008. godini je bila u opštini Maglaj, a potom u opštinama Žepče i Zenica. Stanje sa brucelozom se progresivno pogoršava, trend kretanja bolesti među životinjama i nedjelotvornost do sada poduzetih mjera ne daju povoda optimizmu u pogledu skore sanacije ovih epidemija.

Vakcinacija je za protekli period urađena u granicama nedovoljne obuhvatnosti obveznika, posebno djece do godinu dana u opštinama: Kakanj , Zenica, i Visoko i to se

mora nadoknaditi što prije. Ova činjenica nas upozorava da se povećanjem broja nevakcinisane djece narušava kolektivni imunitet i da bi se neke od bolesti koje možemo spriječiti vakcinacijom mogle javiti u epidemijskom obliku. Revkcinacija se mora poboljšati u opštinama: Kakanj, Visoko i Zenica.

Kao glavni problemi sanitarno-higienskih uslova života mogu se izdvojiti slijedeći: nerazvijen sistem javno-zdravstvene kontrole vode za piće, loše stanje lokalnih vodnih objekata, nedovoljan obuhvat prečišćavanja otpadnih voda, nepostojanje ili neispravnost objekata za otklanjanje tečnog otpada, prisustvo znatnih količina krutog otpada u naseljima i slobodnim gradskim površinama, loše stanje i lokacija krutog otpada.

U oblasti zdravstva djeluju 21 javnozdravstvena organizacija sa ukupno zaposlenih 3.420 radnika. Od toga je njih 29,7% nezdravstvenog kadra. Stanje je za otprilike 1% bolje nego 2007. godine.

U strukturi zdravstvenih radnika 58% ljekara je starije od 45 godina što nam ukazuje na stariji ljekarski kadar i nepovoljnu situaciju jer medicinska nauka zastarijeva za 3-5 godina te ako se znanje ne obnavlja koriste se zastarijeli protokoli i tehnologije liječenja.

Odnos zaposlenih u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti je veoma nepovoljan, gdje je više od 50% ljekara zaposleno u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, a više od 80% zdravstvenih zahtijeva bi se trebalo riješavati u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da bi ona bila ekonomski isplativa.

Bolnička zdravstvena zaštita se pruža u Kantonalnoj bolnici u Zenici, Općoj bolnici u Tešnju te Stacionaru u Žepču. Ukupan broj bolničkih postelja je 1.065 i u granicama je zadatih standarda. Na 1.000 stanovnika postoje 2,7 postelje, zauzetost postelja je 80,2%, a godišnje po jednoj postelji se hospitalizira 31,5 pacijent. Stopa liječenih je 84‰. Izvršeno je 8.609 operativnih zahvata.

Interesantno je napomenuti da je u 16,4% pacijenata bilo više puta hospitalizirano zbog istog problema, što može biti indikator kvaliteta pružene zdravstvene usluge, ali da bi se prihvatio kao takav treba uraditi detaljniju analizu.

Vanbolnička zdravstvena zaštita je organizirana kroz 98 punktova i 272 ordinacije primarne zdravstvene zaštite, te kroz 19 punktova specijalističko-konsultativnoj službi.

Mreža primarne zdravstvene zaštite je nepovoljna, posebno kada se radi o isturenim punktovima u vangradskim područjima, čime je smanjena dostupnost zdravstvene zaštite.

Reformom primarne zdravstvene zaštite kroz uvođenje timova porodične medicine učinjen je značajan napor ka unapređenju PZZ. Do sada su 33 doktora medicine u ZDK završila specijalizaciju iz porodične medicine, a troje ih je još na specijalizaciji. Dodatnu jednogodišnju edukaciju iz porodične medicine je završilo 83 doktora medicine i 216 medicinskih tehničara. Tu edukaciju ove godine treba da završe 11 doktora medicine i 37 medicinskih tehničara. Više od pola stanovništva pokriveno je porodičnom medicinom. Uložena su velika sredstva u adaptaciju neuslovnih prostora za ambulante porodične medicine i svaka ambulanta je opremljena standardnim setom medicinske opreme. TAko je recimo samo u okviru HSEP projekta u I i II fazi uloženo 1.058.075KM u opremu i

913.842 KM u adaptaciju prostora, a u narednoj III fazi, koja je u toku, se planira utrošiti oko 700.000 KM samo za adaptaciju prostora. Ovim sredstvima je adaptirano i opremljeno standardnom opremom oko 60 ambulanti porodične medicine. U narednom periodu se planira uraditi strateški dokument implementacije porodične medicine na ZDK.

Svaki stanovnik je u prosjeku ostvario 4,5 posjeta u toku godine u ordinaciji kod doktora u PZZ i 4,2 posjete kod medicinskih tehničara.

Preventivni rad je još uvijek nedovoljno zastupljen u radu zdravstvenih radnika, pa je i broj preventivnih usluga nezadovoljavajući. Nešto bolja situacija je kod timova porodične medicine, ali još uvijek nezadovoljavajuća. Ovakav trend vodi ka pojavi većeg broja oboljelih i skupljoj zdravstvenoj zaštiti.

I dalje je praksa upućivanja pacijenata loša i broj upućenih specijalisti ili na dijagnostičke pretrage je veći nego predhodnih godina. U 2008. godini porodična medicina je pokazala racionalnije korištenje zdravstvenih tehnologija jer su u prosjeku slali manje pacijente na konsultativno-specijalističke preglede i na dijagnostičke pretrage.

I dalje se smanjuje broj stomatoloških stolica i timova u javnom sektoru. Mreža stomatoloških ordinacija je neadekvatna čime se i dalje pogoršava vrlo loše stanje oralnog zdravlja. Najnepovoljnija je situacija u Olovu i Maglaju.

Medicinska rehabilitacija se provodila na 12 punktova i pružalo ju je 15 specijalista i 47 medicinskih tehničara. 54% pacijenata je osposobljeno za svoj rad.

Laboratorijska dijagnostika se provodila u 2 bolnička i 30 vanbolničkih punktova. Usluge je pružalo 5 doktora medicine, 2 magistra farmacije, 16 zdravstvenih saradnika 18 viših i 119 srednjih medicinskih tehničara. Svakom stanovniku je uzeto 2,1 uzorak za analizu i urađeno 3,7 analize.

Analizirajući anketu o zadovoljstvu stanovništva zdravstvenom zaštitom na Kantonu i poredeći rezultate s onim iz iste ankete u 2004. godini možemo zaključiti da:

• je dobro dostupna vanbolnička zdravstvena zaštita, te oko 60% pacijenata dobije zdravstvenu uslugu u toku pola sata kako se pojave sa zahtjevom,

• oko 51% njih smatra da su opravdano čekali na zdravstvenu uslugu, i 84% ispitivanih je ocijenilo pozitivnim ponašanje zdravstvenih radnika u obhođenju prema pacijentima u domovima zdravlja, i prosječna ocjena ponašanja zdravstvenih radnika je 3,2 i nešto je niža nego 2004. godine kada je bila 3,67,

• veliki broj pacijenata kupuje ampularnu terapiju 49,9% i značajno ih je više nego 2004. godine kada ih je bilo 23,5%,

• takođe je porazan podatak da je 22,1% ispitanika izjavilo da je moralo platiti zdravstvenom radniku za pruženu zdravstvenu uslugu (korupcija),

• prosječna ocjena postupaka bolničkog osoblja prema pacijentima je 3,1 i manja je u odnosu na onu koja je bila 2004. godine 3,6.

Dakle pacijenti su generalno lošije ocijenili rad zdravstvene službe nego 2004. godine, ali su u prosjeku zadovoljni zdravstvenom zaštitom. Zabrinjava visok stepen korupcije u odnosu zdravstveni radnik pacijent.

8. PRIJEDLOZI ZA POBOLJŠANJE STANJA

Da bi se stanje u zdravstvu, a time i zdravstveno stanje stanovništva poboljšalo potrebno je uraditi sistemske promjene u organiziranju, funkcioniranju i financiranju zdravstvene zaštite. Takvi zahvati se uglavnom trebaju uraditi najmanje na Federalnom nivou. Ono što se može na nivou Kantona jeste racionalnije koristiti postojeće resurse, uticati na organizaciju na lokalnom nivou, efikasnije prikupljati sredstva za zdravstvenu zaštitu, te sačiniti strateški plan razvoja zdravstva na Kantonu, prema kome bi se mogli odrediti u procijeni dostignutih ciljeva… U vremenskom periodu do 2006. godine ZDK je u ozbiljnoj mjeri bio suočen sa pojavom „bijele kuge“. Ipak, uočeni pokazatelji u zadnje dvije godine nas upućuju da se ovo stanje pozitivno mijenja. Najvjerojatnije da je tome doprinijelo poboljšano socijalno i ekonomsko stanje u tom dvogodišnjem periodu.

Zbog značaja odnosno neposredne veze socijalne i porodične zaštite sa zdravstvenim stanjem stanovništva potrebno je „osigurati stabiliziranje i održivost primjene“ do sada uspostavljenih i u praksi primjenjivanih socijalnih prava koja proizilaze iz kantonalnog zakona o socijalnoj zaštiti, zaštiti civilnih žrtava rata i zaštiti porodice sa djecom sa posebnim težištem na iznalaženju rješenja i mehanizama za dalje jačanje i reafirmaciju porodice kao najznačajnije društvene institucije. Nastaviti sa provođenjem aktivnosti od ukupnog značaja za osiguranje pretpostavki za dalje i postepeno unapređivanje sistema ukupne zaštite, brige i što efikasnije integracije osoba sa posebnim potrebama u društvo i ostvarenje razvojnih rezultata u ovoj oblasti.

U cilju ravnomjernije distribucije kadra i opreme u sistemu zdravstvene zaštite na Kantonu bi trebalo malo više poštovati programe i standarde donesene na nivou Kantona. Zakon o zdravstvenoj zaštiti je dao podijeljenu nadležnost za zdravstvenu zaštitu između Federacije i kantona. Međutim skoro kompletna odgovornost za provođenje i financiranje zdravstvene zaštite je prepuštena kantonima. Pored toga osnivači domova zdravlja su općine pa je i tu regulatorna nadležnost kantona reducirana, a općine nemaju skoro nikakvu odgovornost u pogledu planiranog financiranja zdravstvene zaštite. Zbog toga imamo neravnomjerno distribuiranu opremu i kadrove, razvijaju se neracionalno službe po pojedinim domovima zdravlja, neracionalno se troše ionako ograničena financijska sredstva. Također i obrazovanje kadrova je neracionalno u zdravstvu. I dalje imamo hiperprodukciju kadrova u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, a na drugom mjestu sve je manje ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti iako su poodavno započete reforme zdravstva u cilju osnaženja primarne zdravstvene zaštite...

Uspoređujući broj registrovanih osiguranih lica u Zavodu zdravstvenog osiguranja i procijenjeni broj stanovnika na Kantonu, nalazimo veliki broj neosiguranih lica, što predstavlja veliki problem. Potrebno je naći način da se svom stanovništvu Kantona bez obzira na radni status obezbijedi osnovna zdravstvena zaštita, skodno proklamovanim principima u zakonu o zdravstvenoj zaštiti.

Također je evidentno da je značajan broj lica evidentiranih na Birou za

zapošljavanje, a stvarno su zaposleni na crno. Obzirom da je doprinos za zdravstveno osiguranje nezaposlenih znatno manji od doprinosa zaposlenih, ovdje postoji značajna rezerva za bolje punjenje Fonda zdravstvenog osiguranja. Neophodno je da država svojim mehanizmima, osigura poštivanje zakona na ovom planu.

Uvođenje screeninga i nadzora nad hroničnim nezaraznim bolestima će doprinijet, u

dugoročnom razdoblju, smanjenom broju oboljelih i manjim brojem komplikacija kod već oboljelih. Rano otkrivanje karcinoma grlića materice, dojke, prostate i debelog crijeva (lokacije za jednostavnu i lahku dijagnostiku) bi trebali biti prioriteti u ranom otkrivanju maligniteta jer su to i najčešći tumori kod čovjeka. S tim u vezi treba naglasiti značaj preventivnog djelovanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ovakvo djelovanje je predviđeno standardima i normativnima zdravstvene zaštite, ali se u praksi slabo provodi. To rezultira velikim brojem oboljelih od preventabilnih bolesti, što znatno više poskupljuje zdravstvenu zaštitu na Kantonu. Daleko je jeftinije preventivno djelovanje od kurativnog. Dakako tu se trebaju uključiti i Kantonalne institucije kao što su Zavod za javno zdravstvo, Kantonalna i Opšta bolnica, Zavod zdravstvenog osiguranja i druge, osmišljanjem programa preventivne zaštite, monitoringom preventivnog djelovanja te drugim akcijama u cilju promocije i prevencije zdravlja.

Vodeće zarazne bolesti kao što su akutni enterokolitisi i alimentarne toksiinfekcije

mogu se spriječiti pojačanom komunalnom higijenom i higijenom u javnim objektima. Aktivnost na unapređenju zdravstvene bezbijednosti hrane i vode za piće, higijene pri proizvodnji i usluživanju hrane, uz podizanje higijenskih navika stanovništva su pozitivni iskoraci u smanjivanju stope obolijevanja od ovih bolesti. Da bi se postigli ciljevi neophodno je da inspekcijske službe kao i službe javnog zdravstva pojačaju svoju kontrolu i intenziviraju rad na promociji zdravlja i zdravstvenom prosvjećivanju stanovništva.

Što se tiče rješavanja problema zoonoza, a naročito bruceloze koja je u epidemijskom obliku prisutna na Kantonu već nekoliko godina, zdravstvena služba može djelovati preventivno u smislu edukacije stanovništva o načinima prenošenja bolesti, ali suštinsko rješavanje problema je na veterinarskoj službi koja je čini se taj „vrući krompir“ ispustila iz ruku.

Zdravstveno prosvjećivanje je neophodno i u prevenciji masovnih nezaraznih bolesti u smislu mijenjanja i popravljanja navika stanovništva u prehrani, odijevanju, stanovanju, ličnoj i komunalnoj higijeni...

Prevencija nasilnih smrti se može postići ranim prepoznavanjem psihičkih poremećaja koji su zasigurno najveći uzroci samoubistva, zatim poboljšanjem sigurnosti u saobraćaju jer veliki broj nasilno umrlih potiče iz ove kategorije.

Da bi se popravila postojeća sanitarno-higijenska situacija i nesigurna epidemiološka situacija, te eliminirali faktori koji neprestano prijete da ugroze zdravlje stanovništva, potrebno je da se preduzmu slijedeće mjere:

• Poboljšati nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode za piće iz lokalnih vodnih objekata i poduzeti sanaciju lokalnih vodnih objekata. Potrebno je instalirati adekvatnu tehnologiju za kontinuiranu dezinfekciju vode u lokalnim vodnim objektima, naročito seoskim i mjesnim vodovodima, te obučiti osobe za sigurno i stručno rukovanje sa hlornim aparatima.

• Regulisati područja sanitarnih zona oko vodozahvata gradskih vodovoda i sanaciju ovih područja prema sanitarno-higijenskim principima i zakonskim propisima. Poduzeti maksimalne mjere u zaštiti od devastacije šuma i degradacije zemljišta, naročito na slivnim područjima glavnih izvorišta.

• Sanirati glavne gradske deponije krutog otpada, kao i masu nelegalnih smetljišta, koje kao takve zagađuju okolno zemljište, zrak, površinske i podzemne vode. Podsticati i tražiti mogućnost redovnog čišćenja vodnih tokova od nanosa koji predstavljaju pogodna staništa za obitavanje štetnih glodara i mogu biti izvor opasnih zaraznih bolesti za ljude i životinje.

• Sanirati gradske kanalizacione mreže i dispoziciju tečnih otpadnih materija vršiti na način koji će što manje ugrožavati zdravlje stanovnika.

• Potrebno je dati podršku istraživanjima u oblasti zdravstvene ekologije.

U riješavanju organizacijskih, ekonomskih pa i političkih problema u zdravstvu treba naglasiti da u sistemu zdravstvene zaštite na Kantonu radi 29,7% nezdravstvenih radnika, što je veliko opterećenje za zdravstvene ustanove. Pored toga postoji manjak ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u prvim kontaktima s pacijentima gdje se mora riješiti većina zdravstvenih zahtijeva, a i pored takve situacije raste njihov broj u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ako bi se poštovali propisi, Federalni standardi i preporuke stručnjaka sigurno bi imali racionalniju, ekonomičniju, efikasniju i efektniju zdravstvenu zaštitu. Također treba naglasiti da nam je prosječna starost ljekara visoka te bi se trebalo podstaći mlade da studiraju medicinu, približiti edukacijski proces zapadnim standardima gdje je prolaznost studenata daleko povoljnija...

U okviru mreže zdravstvene zaštite potrebno je iznaći riješenje za ublaživanje

neravnomijernosti distribucije kadrova i opreme po opštinama. Treba forsirati otvaranje porodičnih ambulanti na isturenim punktovima i stimulirati odlazak zdravstvenih radnika tamo.Također treba naći modalitete da se i privatni sektor uvede u mrežu pružanja primarne zdravstvene zaštite.

Treba definirati indikatore kvaliteta zdravstvene zaštite, načine njihovog praćenja i

stalno raditi na unapređenju kvaliteta zdravstvenih usluga, čime će se poboljšati zadovoljsvo korisnika pružanim uslugama.

Iako značajno ne utiče na zdravstveno stanje stanovništva, korupcija uništava

humani karakter zdravstvene profesije. Od vremena kada je služila da se nekorektno dobije ograničeni resurs, ili progura loš kvalitet, ona je postala pravilo ponašanja, pa stanovništvo našeg podneblja prvo razmišlja kako nešto postići na taj način.

Sve nadležne institucije, kao što su ministarstva, udruženja zdravstvenih radnika kao što su ljekarska komora, sestrinska komora, zdravstvene ustanove i zdravstveni

radnici pojedinačno se moraju uhvatiti u koštac s korupcijom u zdravstvu. Svakako i korisnici zdravstvenih usluga jer u korupciji uvijek učestvuju dvije strane.

PPPRRREEEGGGLLLEEEDDD

PPPOOO OOOPPPŠŠŠTTTIIINNNAAAMMMAAA

Z E N I C A

TTaabbeellaa 2277.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 550055 555588 555588 555588 555588 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 114455551177 115500221199 112277664466 127.334 127.113 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 228888,,22 226699,,22 222288,,66 228,20 227,80 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 6677,,77 6688,,66 7744 74 74 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1166,,33 1111,,33 88,,66 9,02 10,03 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 55,,00 66,,77 88,,11 8,06 8,41 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,33 4455,,44 1133,,77 3,48 10,98 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1111,,33 44,,66 00,,55 0,97 1,61

TTaabbeellaa 2288.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 736 579,01 VVaarriiččeellaa 150 118,01 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 286 225,00 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 165 129,81 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 71 55,86

TTaabbeellaa 2299.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 2200 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 33,,0011 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,7722 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 33,,2288 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 2266,,11%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 1166,,55%%

TTaabbeellaa 3300.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 7342 5775,96 mmaalliiggnnee bboolleessttii 1457 1146,22 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 2375 1868,42 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 5084 3999,59 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 2137 1681,18 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 965 759,17 OObboolljjeennjjaa ookkaa 1764 1387,74 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 1836 1444,38 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 10508 8266,66 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 28701 22579,12 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 5440 4279,66 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 3293 2590,61 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 9375 7375,33 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 12667 9965,15 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 2444 1922,70 PPoovvrreeddee 3709 2917,88 UUKKUUPPNNOO 99097 77959,77

TTaabbeellaa 3311.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa 11008800 11005588 889944 885500 883388 BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 7788 6699 7700 5522 5566 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 3399 3333 3344 2277 2299 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 4422 2299 1166 1111 1122 BBrroojj aappootteekkaa 55 1111 1144 66 66 BBrroojj lljjeekkaarraa 335588 227755 228822 331177 332266 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 114488 7700 5588 9955 110033 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 221100 220055 222244 222222 222233 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 5566 3300 2277 2233 2233 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 5566 2233 2211 1188 1188 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 11002244 998877 11001177 11001111 11002266 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 5544 4422 6600 110033 110055 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 665511 774455 770022 666622 667733 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 3300,,44 3366,,11 3344,,33 4488,,33 3322,,66

B R E Z A

TTaabbeellaa 3322.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 7733 7733 7733 73 73 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 1177331177 1144553300 1144880044 14.763 14.676 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 223377,,22 119999,,00 220022,,88 202,23 201,04 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 1155,,55 1100,,33 1111,,11 11,1 11,1 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1155,,55 1100,,33 77,,99 7,72 9,40 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 44,,77 88,,33 1100,,33 8,53 9,13 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 88,,00 00,,00 88,,55 8,77 14,49 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 88,,11 22,,00 --22,,44 -0,81 0,27

TTaabbeellaa 3333.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 0 0,00 VVaarriiččeellaa 37 252,11 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 4 27,26 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 44 299,81 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 6 40,88

TTaabbeellaa 3344.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 3355 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 33,,6655 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,8888 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 33,,5522 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 8888%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 1122%%

Tabela 35. Prevalenca grupa oboljenja po dobnim skupinama na 100.000 stanovnika

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 223 1519,49 mmaalliiggnnee bboolleessttii 209 1424,09 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 327 2228,13 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 794 5410,19 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 939 6398,20 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 381 2596,08 OObboolljjeennjjaa ookkaa 602 4101,94 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 730 4974,11 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 2747 18717,63 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 6145 41871,08 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 2150 14649,77 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 702 4783,32 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 1311 8932,95 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 1813 12353,50 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 627 4272,28 PPoovvrreeddee 758 5164,90 UUKKUUPPNNOO 20458 139397,66

TTaabbeellaa 3366.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 1188 2233 2244 2255 2222 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 44 77 99 99 99 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 44 44 55 55 55 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 -- BBrroojj lljjeekkaarraa 2211 1144 1100 99 1100 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 77 55 11 22 33 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1133 99 99 77 77 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 44 44 33 33 33 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 22 22 00 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 5533 4433 3355 3355 3344 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 77 66 55 55 44 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 2244 1177 1155 1144 1166 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2233,,11 2211,,33 2233,,88 2222,,99 2255,,44

DDOOBBOOJJ JJUUGG

TTaabbeellaa 3377.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 1100 1100 1100 1100 1100 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 66779966 55223388 44441122 44..444400 44..447766 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 444411,,22 444444 444477,,66 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 5544,,55 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1133,,44 1133,,77 1122,,00 1133,,2299 1133,,4400 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,55 1111,,33 66,,66 66,,9988 55,,5588 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 2255,,33 00,,00 3377,,77 00 00 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 2255,,33 00,,00 55,,44 66,,3311 77,,8811

TTaabbeellaa 3388.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 52 354,32 VVaarriiččeellaa 4 27,26 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 0 0,00 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 39 265,74 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 22 149,90

TTaabbeellaa 3399.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 88 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 33,,0099 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 44,,0055 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 22,,6655 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 2211,,77%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 1133%%

TTaabbeellaa 4400.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 40 893,66 mmaalliiggnnee bboolleessttii 0 0,00 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 935 20889,19 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 988 22073,28 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 245 5473,64 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 576 12868,63 OObboolljjeennjjaa ookkaa 1695 37868,63 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 1125 25134,05 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 1007 22497,77 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 8016 179088,47 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 3355 74955,32 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 863 19280,61 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 231 5160,86 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 566 12645,22 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 70 1563,90 PPoovvrreeddee 762 17024,13 UUKKUUPPNNOO 20474 457417,34

TTaabbeellaa 4411.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ -- 77 1100 1122 1144 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa -- 66 66 66 66 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa -- 11 11 11 11 BBrroojj aappootteekkaa -- 11 -- BBrroojj lljjeekkaarraa -- 22 33 33 33 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee -- 11 33 22 22 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii -- 11 11 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa -- 00 11 11 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa -- 11 11 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa -- 1122 1133 1133 1133 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa -- 11 00 00 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa -- 88 88 88 88 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. -- 3344,,88 3322,,00 3322 3322

K A K A NJ

TTaabbeellaa 4422.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 337777 337777 337777 337777 337777 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 5555995500 4455886688 4433224455 4433..440066 4433..330055 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 114488,,44 112211,,77 111144,,77 111155,,1144 111144,,8866 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2288,,99 3355,,33 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 2211,,00 1133,,11 1100,,22 99,,2288 1111,,3366 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,77 66,,88 77,,44 77,,9900 77,,5599 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1133,,66 1100,,00 1111,,44 1122,,4411 88,,1133 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1144,,33 66,,33 22,,88 11,,3388 33,,7766

TTaabbeellaa 4433.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 113 260,94 VVaarriiččeellaa 48 110,84 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 46 106,22 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 90 207,83 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 42 96,99

TTaabbeellaa 4444.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 3388 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 22,,9966 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,4499 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 22,,9955 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 7711,,22%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 3333,,33%%

TTaabbeellaa 4455.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 923 2131,39 mmaalliiggnnee bboolleessttii 57 131,62 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 235 542,66 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 219 505,72 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 291 671,98 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 169 390,26 OObboolljjeennjjaa ookkaa 281 648,89 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 360 831,31 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 1072 2475,46 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 4257 9830,27 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 1017 2348,46 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 994 2295,35 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 1707 3941,81 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 866 1999,77 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 667 1540,24 PPoovvrreeddee 1309 3022,75 UUKKUUPPNNOO 14424 33307,93

TTaabbeellaa 4466.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2288 1188 2255 2233 2255 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 66 55 1100 1100 1111 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 1100 88 55 55 66 BBrroojj aappootteekkaa 11 44 00 BBrroojj lljjeekkaarraa 4444 1199 2244 2277 2266 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 3311 1100 1111 1111 99 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1133 99 1133 1166 1177 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 1155 66 66 77 77 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 44 55 00 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 110000 9988 9955 9933 9933 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 88 44 55 55 66 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 1166 4444 4433 4455 4455 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 88,,99 2266,,88 2255,,66 2255,,77 2266,,00

MM AA GG LL AA JJ

TTaabbeellaa 4477.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 338855 228888 228888 229900 229900 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 3399332277 2255996644 2233555500 2233..558844 2233..446699 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 110022,,11 9900,,22 8811,,88 8811,,3322 8800,,9922 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2222,,55 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1144,,88 1144,,99 1100,,88 99,,5500 99,,3333 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,44 77,,55 88,,33 99,,1166 88,,0099 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 3311,,11 1122,,99 77,,88 00 99,,1133 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 88,,44 77,,44 22,,55 00,,3344 11,,2233

TTaabbeellaa 4488.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 368 1568,03 VVaarriiččeellaa 8 34,09 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 0 0,00 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 6 25,57 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 9 38,35

TTaabbeellaa 4499.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 2288 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 33,,0044 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,6633 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 22,,9977 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 6644,,44%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 1133,,66%%

TTaabbeellaa 5500.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 402 1712,90 mmaalliiggnnee bboolleessttii 84 357,92 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 338 1440,20 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 460 1960,03 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 173 737,14 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 82 349,40 OObboolljjeennjjaa ookkaa 265 1129,15 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 218 928,88 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 2028 8641,19 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 4294 18296,48 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 429 1827,94 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 263 1120,63 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 676 2880,40 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 959 4086,24 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 171 728,62 PPoovvrreeddee 227 967,23 UUKKUUPPNNOO 11069 47164,34

TTaabbeellaa 5511.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2244 1166 1188 1188 1188 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 44 44 99 88 99 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 55 22 22 11 11 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 22 11 11 BBrroojj lljjeekkaarraa 3322 1166 1166 1177 1177 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 2266 1100 55 66 66 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 66 66 1111 1111 1111 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 99 33 33 22 22 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 33 55 44 55 55 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 9900 5544 5522 4499 5511 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 77 11 44 44 44 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 5566 3344 3344 2299 2299 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2299,,55 3322,,44 3311,,22 2299,,99 2299,,33

O L O V O

TTaabbeellaa 5522.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 440088 440088 440088 440088 440088 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 1166226688 1133556655 1122882233 1122..880044 1122..557799 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 3399,,99 3333,,22 3311,,44 3311,,3388 3300,,8833 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 1199,,55 2244,,66 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1144,,66 1122,,88 88,,99 99,,5533 99,,5533 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,33 66,,66 99,,77 1100,,3311 77,,2233 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 88,,00 1111,,66 00,,00 88,,2200 88,,3333 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 88,,33 66,,22 --00,,99 00,,7788 22,,3300

TTaabbeellaa 5533.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 80 635,98 VVaarriiččeellaa 14 111,30 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 2 15,90 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 10 79,50 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 22 174,89

TTaabbeellaa 5544.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 2255 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 33,,1155 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,1111 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 22,,2299 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 3333,,88%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 1166,,99%%

TTaabbeellaa 5555.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 700 5564,83 mmaalliiggnnee bboolleessttii 71 564,43 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 129 1025,52 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 383 3044,76 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 439 3489,94 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 133 1057,32 OObboolljjeennjjaa ookkaa 170 1351,46 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 140 1112,97 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 1710 13594,09 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 1380 10970,67 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 494 3927,18 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 282 2241,83 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 842 6693,70 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 656 5215,04 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 165 1311,71 PPoovvrreeddee 405 3219,65 UUKKUUPPNNOO 8099 64385,09

TTaabbeellaa 5566.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa 22 33 BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 1122 1122 1133 1133 1133 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 55 88 77 77 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 33 33 11 11 11 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 00 BBrroojj lljjeekkaarraa 1188 66 77 88 88 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 1133 44 22 55 55 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 55 22 55 33 33 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 44 33 11 11 11 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 22 22 00 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 4422 3355 3311 3322 3322 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1100 55 66 77 77 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 2255 2222 1177 1188 1188 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2277,,55 3333,,88 3300,,33 3300,,55 3300,,55

T E Š A NJ

TTaabbeellaa 5577.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 222222 115566 115566 115566 115566 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 4466881177 5511224499 4477551144 4477..775522 4477..997766 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 221100,,99 332288,,55 330044,,66 330066,,1100 330077,,5533 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2233,,99 2222,,22 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1166,,66 1144,,99 1111,,33 1100,,6600 1122,,0022 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 44,,66 77,,00 66,,88 55,,8844 66,,5588 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,77 99,,22 77,,55 55,,9933 55,,1199 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1122,,00 77,,99 44,,55 44,,7755 55,,4444

TTaabbeellaa 5588.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 14 29,18 VVaarriiččeellaa 125 260,55 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 3 6,25 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 5 10,42 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 34 70,87

TTaabbeellaa 5599.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 1177 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 22,,6633 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,5522 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 33,,2222 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 2288,,66%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 2288,,22%%

TTaabbeellaa 6600.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 629 1311,07 mmaalliiggnnee bboolleessttii 187 389,78 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 1975 4116,64 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 2876 5994,66 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 2015 4200,02 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 318 662,83 OObboolljjeennjjaa ookkaa 732 1525,76 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 2598 5415,21 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 6895 14371,77 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 21354 44509,75 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 5539 11545,36 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 2980 6211,44 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 969 2019,76 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 4148 8645,99 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 396 825,41 PPoovvrreeddee 1350 2813,91 UUKKUUPPNNOO 54961 114559,36

TTaabbeellaa 6611.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa 4422 113377 118899 222255 221155 BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2211 2233 3311 3322 3322 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 44 1100 2211 2211 2211 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 1122 1122 55 55 55 BBrroojj aappootteekkaa 11 33 00 BBrroojj lljjeekkaarraa 3311 4488 4477 5533 5544 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 2211 1133 77 1144 1155 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1100 3355 4400 3399 3399 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 99 1144 55 55 55 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 22 1100 00 11 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 7733 117755 119911 119988 119988 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1111 1133 2255 1177 1177 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 4466 8877 110033 9988 9977 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2288,,66 2277,,22 2299,,88 2277,,44 2277,,00

UU SS OO RR AA

TTaabbeellaa 6622.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) -- 5500 5500 5500 5500 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa -- 55888877 77007766 77..004455 66..998888 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) -- 111177,,77 114411,,55 114400,,99 113399,,77 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa -- NNaattaalliitteett ((‰‰)) -- 88,,00 33,,00 55,,5544 33,,7722 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) -- 55,,11 77,,33 1111,,2211 1100,,7733 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) -- 00,,00 00,,00 5511,,2288 3388,,4466 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) -- 22,,99 --44,,44 --55,,6688 --77,,0011

TTaabbeellaa 6633.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 52 744,13 VVaarriiččeellaa 15 214,65 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 54 772,75 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 9 128,79 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 0 0,00

TTaabbeellaa 6644.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 77 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 11,,1177 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,3366 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 33,,0066 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 3311,,44%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 1177,,11%%

TTaabbeellaa 6655.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 245 3506,01 mmaalliiggnnee bboolleessttii 23 329,14 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 196 2804,81 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 319 4564,97 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 498 7126,50 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 37 529,48 OObboolljjeennjjaa ookkaa 924 13222,67 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 424 6067,54 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 2429 34759,59 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 4271 61119,06 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 2433 34816,83 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 553 7913,57 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 1057 15125,93 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 657 9401,83 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 16 228,96 PPoovvrreeddee 480 6868,92 UUKKUUPPNNOO 14562 208385,80

TTaabbeellaa 6666.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 88 1122 1122 1122 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 33 77 77 77 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 11 11 11 11 BBrroojj aappootteekkaa 00 BBrroojj lljjeekkaarraa 33 33 33 33 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 11 00 00 00 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 22 33 33 33 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 11 11 11 11 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 00 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 1188 1155 1155 1155 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 11 11 11 11 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 99 1100 88 88 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2299,,00 3344,,55 2299,,66 2299,,66

V A R E Š

TTaabbeellaa 6677.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 339900 339900 339900 339900 339900 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 2222220033 1100001122 1111330011 1111..118855 1100..994488 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 5566,,99 2255,,77 2299,,00 2288,,6688 2288,,0077 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa 2266,,55 5555,,33 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1155,,55 1122,,77 77,,22 66,,0088 77,,3300 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 99,,99 1133,,11 1122,,33 1122,,2255 1111,,7788 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 2200,,44 1155,,77 00,,00 1144,,7711 00 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 55,,66 --00,,44 --55,,11 --66,,1177 --44,,4477

TTaabbeellaa 6688.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 89 812,93 VVaarriiččeellaa 101 922,54 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 0 0,00 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 8 73,07 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 3 27,40

TTaabbeellaa 6699.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 4455 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 22,,0022 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 22,,8844 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 22,,2211 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 9911,,11%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 4422,,99%%

TTaabbeellaa 7700.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 151 1379,25 mmaalliiggnnee bboolleessttii 65 593,72 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 247 2256,12 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 340 3105,59 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 202 1845,09 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 268 2447,94 OObboolljjeennjjaa ookkaa 230 2100,84 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 152 1388,38 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 906 8275,48 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 1766 16130,80 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 522 4767,99 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 262 2393,13 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 391 3571,43 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 894 8165,88 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 87 794,67 PPoovvrreeddee 384 3507,49 UUKKUUPPNNOO 6867 62723,79

TTaabbeellaa 7711.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2233 1122 1111 1111 1144 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 66 66 99 99 88 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 66 33 33 33 33 BBrroojj aappootteekkaa 22 11 00 BBrroojj lljjeekkaarraa 2266 99 88 77 77 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 1155 55 11 22 22 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1111 44 77 55 55 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 88 33 33 33 33 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 33 11 00 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 7744 3377 3399 3355 3355 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1133 22 33 33 33 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 4444 2299 2222 1199 2200 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2288,,44 3366,,77 3300,,55 2299,,77 3300,,77

VV II SS OO KK OO

TTaabbeellaa 7722.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 223311 223311 223311 223311 223311 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 4466116600 4477556655 3399994488 4400..115511 4400..221122 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 119999,,88 220055,,99 117722,,99 117733,,8811 117744,,0077 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2299,,66 3377,,11 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1155,,44 1100,,99 1111,,33 1111,,9955 1122,,5555 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,44 66,,33 77,,88 77,,3322 77,,4433 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,44 1111,,66 22,,22 44,,1177 77,,9922 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 99,,00 44,,66 33,,66 44,,6633 55,,1122

TTaabbeellaa 7733.. VVooddrreeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 137 340,69 VVaarriiččeellaa 170 422,76 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 13 32,33 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 104 258,63 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 17 42,28

TTaabbeellaa 7744.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 2200 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 22,,9999 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,3388 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 33,,0066 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 7788,,55%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 2277%%

TTaabbeellaa 7755.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 2380 5918,63 mmaalliiggnnee bboolleessttii 291 723,66 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 3082 7664,38 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 2342 5824,13 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 1045 2598,73 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 241 599,32 OObboolljjeennjjaa ookkaa 1335 3319,90 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 945 2350,04 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 5938 14766,74 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 15978 39734,41 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 2543 6323,98 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 2216 5510,79 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 2468 6137,47 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 3849 9571,77 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 2055 5110,41 PPoovvrreeddee 1100 2735,50 UUKKUUPPNNOO 47808 118889,88

TTaabbeellaa 7766.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2200 2233 2244 2299 2266 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 88 77 1111 1100 1100 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 1155 1100 55 55 44 BBrroojj aappootteekkaa 22 55 00 BBrroojj lljjeekkaarraa 4433 4422 3366 3366 3366 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 2200 1166 66 88 88 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 2233 2266 3300 2288 2288 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 1144 1100 55 44 44 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 88 1122 00 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 110000 111100 8877 8844 8844 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1100 1188 1133 1144 1144 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 6611 4466 3377 3355 3355 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2277,,00 2222,,11 2222,,44 2222,,00 2222,,00

Z A V I D O V I Ć I

TTaabbeellaa 7777.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 559900 559900 559900 559900 559900 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 5577116644 3377330066 3388110022 3388..223377 3388..001177 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 9966,,99 6633,,22 6644,,66 6644,,8811 6644,,44 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2222,,66 3355,,22 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1166,,99 1166,,99 1100,,33 1100,,2288 1100,,7788 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 55,,55 77,,00 77,,22 77,,9922 77,,5522 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,55 77,,99 1100,,22 1100,,1188 77,,3311 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1111,,44 99,,99 33,,11 22,,3355 33,,2266

TTaabbeellaa 7788.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 242 636,56 VVaarriiččeellaa 47 123,63 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 38 99,96 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 41 107,85 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 9 23,67

TTaabbeellaa 7799.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 3333 mmiinnuuttee OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 33,,4455 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,8800 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 33,,5500 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 7755,,88%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 3333,,55%%

TTaabbeellaa 8800.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 1444 3798,30 mmaalliiggnnee bboolleessttii 268 704,95 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 660 1736,07 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 473 1244,18 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 1297 3411,63 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 52 136,78 OObboolljjeennjjaa ookkaa 889 2338,43 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 781 2054,34 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 4321 11365,97 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 11028 29008,08 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 3087 8120,05 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 1878 4939,90 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 2508 6597,05

OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 1691 4448,01 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 1642 4319,12 PPoovvrreeddee 2318 6097,27 UUKKUUPPNNOO 34337 90320,12

TTaabbeellaa 8811.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2255 1177 2244 2288 2244 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 66 1133 1133 1133 1188 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 88 77 44 33 44 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 22 11 11 BBrroojj lljjeekkaarraa 4455 2244 2200 2233 2233 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 3300 1155 1111 1122 1133 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1155 99 99 1111 1100 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 99 77 44 33 33 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 33 33 22 11 11 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 110044 8899 7766 7777 7777 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1155 99 55 77 77 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 5511 4477 4422 4444 4444 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2244,,11 2288,,55 2299,,00 2299,,77 2299,,55

Ž E P Č E

TTaabbeellaa 8822.. OOppššttii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 221100 221100 221100 221100 221100 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 2222996666 2211770011 3300998800 3311..009922 3311..008899 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 110099,,44 110033,,33 114477,,55 114488,,0066 114488,,0044 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2244,,33 1188,,33 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1199,,00 1188,,33 1100,,88 99,,2233 1100,,3322 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,22 66,,55 55,,88 77,,7722 66,,6699 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,99 2200,,22 33,,00 2200,,9911 33,,1111 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1122,,88 1111,,88 55,,00 11,,5511 33,,6633

TTaabbeellaa 8833.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 78 250,89 VVaarriiččeellaa 41 131,88 AAlliimmeennttaarrnnee ttookkssiiiinnffeekkcciijjee 9 28,95 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 23 73,98 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 44 141,53

TTaabbeellaa 8844.. ZZaaddoovvoolljjssttvvoo ppaacciijjeennaattaa zzddrraavvssttvveennoomm zzaaššttiittoomm

PPrroossjjeeččnnaa dduužžiinnaa ččeekkaannjjaa uu aammbbuullaannttii nnaa uusslluugguu 2255 mmiinnuuttaa OOccjjeennaa ppoonnaaššaannjjaa zzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa pprreemmaa ppaacciijjeennttiimmaa 33,,2200 PPrroossjjeeččnnaa ooccjjeennaa zzaaddoovvoolljjssttvvaa nnaaččiinnoomm pprreegglleeddaa ii lliijjeeččeennjjaa 33,,8822 OOppššttaa ooccjjeennaa rraaddaa ddoommaa zzddrraavvlljjaa 33,,3311 PPllaattiilloo iinneekkcciijjee uu aammbbuullaannttii 5511,,66%% NNeezzvvaanniiččnnoo ppllaaććaallii zzddrraavvssttvveenniimm rraaddnniicciimmaa 88,,33%%

TTaabbeellaa 8855.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo ssttooppaa ZZaarraazznnee bboolleessttii 645 2074,69 mmaalliiggnnee bboolleessttii 87 279,84 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 403 1296,28 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 775 2492,84 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 443 1424,94 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 168 540,38 OObboolljjeennjjaa ookkaa 258 829,88 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 360 1157,97 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 2261 7272,67 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 4107 13210,46 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 588 1891,34 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 502 1614,72 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 743 2389,91 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 675 2171,19 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 36 115,80 PPoovvrreeddee 146 469,62 UUKKUUPPNNOO 12197 39232,53

TTaabbeellaa 8866.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000055.. 22000077.. 22000088.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa 99 99 BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 99 1188 1199 1177 1166 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 22 44 99 99 99 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 22 33 33 33 33 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 00 BBrroojj lljjeekkaarraa 1144 1144 1166 1188 1166 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 1100 77 77 88 66 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 44 77 99 1100 1100 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 22 55 22 22 22 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 11 22 00 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 4433 7722 6655 6633 6655 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 77 33 55 33 55 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 2222 5544 4455 3377 4400 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2266,,88 3377,,00 3355,,11 3300,,33 3322,,55

NASLOVNA STRANICA

IZVJEŠTAJ O ZDRAVSTVENOM STANJU STANOVNIŠTVA I ORGANIZACIJI

ZDRAVSTVA NA PODRUČJU ZENIČKODOBOJSKOG

KANTONA U 2008. GODINI

IZDAVAČ: KANTONALNI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVSTVO ZENICA

ZA IZDAVAČA: DIREKTOR DR.SENAD HUSEINAGIĆ

Uredio: Mr.sci.med.Suad Sivić

Izvještaj uradili: Mr.sci.med.Suad Sivić

Dr.med.Senad Huseinagić

Doc.dr.sci.med.Smajil Durmišević

Prim.dr.med.Jasminka Uzunović

Mr.sci.scr.Hasan Topalović

Naslovna strana Sead Begagić

Tehnička obrada Sead Begagić