IDEA WSDC WIFI PRAVDE SARAJEVO KS novosti JANUAR 2016 SAD.pdf · Reče jednom poznati: „Ne čudim...

0

IDEA WSDC WIFI NVO

VIJEĆE MREŽA

PRAVDE GRAD

SARAJEVO VLADA

KS

“Ovaj projekat je omogućila velikodušna podrška američkog naroda putem Američke

ambasade u Sarajevu i svi stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu ne

odražavaju nužno stav Američke ambasade ili Vlade SAD, već isključivo autora.“

1

GENERALNI CILJ:

Doprinijeti promociji tolerancije i inter-

etničkog pomirenja među mladima različitih

etničkih i geografskih pozadina kroz

povezivanje u zajedničkim aktivnostima i

inicijativama, ističući sličnosti između njih i

učeći ih da u isto vrijeme prihvate razlike

SPECIFIČNI CILJEVI:

Educirati mlade u oblasti održivog mira,

ističući važnost tolerancije i poštivanja

drugih kroz upotrebu kritičkog mišljenja i

argumentirane rasprave umjesto inter-

etničkih animoziteta.

Ojačati mlade da dignu svoj glas i

zagovaraju za promjene u društvu, posebno

na polju obrazovanja kroz rušenje

predrasuda, kao i da postanu aktivno

uključeni u neophodne obrazovne reforme i

promjene u lokalnim zajednicama.

Ojačati mlade da postanu pokretači

pozitivnih promjena u bh. društvu kroz

zaštitu ljudskih prava njihovih vršnjaka i

ostalih građana, posebno marginaliziranih i

ranjivih grupa.

SADRŽAJ

NAZIV PROJEKTA: “ALL DIFFERENT – ALL EQUAL:

YOUTH INTER-ETHNIC RECONCILIATION CAMPS”

AKTUELNI PROJEKT: “All

Different – All Equal: Youth Inter-

Ethnic Reconciliation Camps”

O projektu 1

Uvod 2

Pjesmom da ti kažem 3

Razgovor sa povodom –

pomirenje 5

Moja priča 6

Debatanti kažu – debatom do

trajnog mira 7

Stripom da ti kažem 8

Uradite sami 9

Motivacijska priča o

interetničkom dijalogu 10

Mediji o pomirenju – Stvarni

napredak moguć, u BiH je važna

izgradnja pomirenja

11

Mediji o pomirenju – Izložba

„Izučavanjem historije do

pomirenja“

12

Mediji o pomirenju – Novi

prijedlog Zakona o neradnim

danima

13

Zimski debatni kamp 15

Debatologija 44

Umjesto kraja 45

2

Slovo o pomirenju

Reče jednom poznati: „Ne čudim se ljudima što se boje

mraka, nego se čudim ljudima što se boje svjetla.“

Pomiriti se mogu samo zavađeni, oni koji se svađaju, oni

koji ratuju, a većina debatanata na ovom kampu nije bila ni

rođena u vrijeme dok je rat bio u našoj zemlji.

Pa kako oni mogu da se mrze, njihov jedini grijeh (ako je

grijeh) jeste što žive u izolovanim sredinama gdje ne mogu

vidjeti, čuti, upoznati i družiti se s onima koji imaju drugačije

ime, koji Boga drugačije zovu i obraćaju Mu se na drugačiji

način.

Oni ne dozvoljavaju da ih tama sredine (predrasude) iz koje

potječu spriječi da izađu na svjetlo.

Kao što gusjenica misli da cijeli svijet predstavlja njeno drvo

a nakon što odbaci košuljicu kreće na put kao leptir

shvatajući da je svijet mnogo veći. Leteći livadom susreću

druge leptire koji imaju drugačije šare na krilima. Ali i te šare

su lijepe kao i njihove.

Krila mladim ljudima za njihov priv let daje CKD koji im

omogućuje da na Jahorini – livadi susretnu druge divne

leptire s kojima mogu obilaziti cjetove (gradove) diveći se

njihovoj šarolikosti i raznovrsnosti.

Vratit će se leptiri kućama i govoriti o cvijeću i šarama

drugih leptira, a to ne mogu bez svjetlosti. Čije se to šare

vide u tami?

Prof. Edin Balta

UVOD




Za vas pišu:

Edin Balta, Gazi Husrev-

begova medresa Sarajevo;

Abdulah Bećirović,

Ekonomska škola Brčko;

Meliha Saračević, Prva

Bošnjačka gimnazija

Sarajevo;

Neda Adžić, SŠC „Pero

Slijepčević” Gacko;

Amira Sejdinović, SŠ „Pere

Zečevića” Odžak;

Armin Šehović, Gimnazija

Visoko;

Snežana Ćokić, Gimnazija

Istočno Sarajevo;

Ahmed Omerović, Behram-

begova medresa Tuzla;

Albin Softić, Srednja

tehnička škola Tešanj;

Sabahudin Ćeman,

Gimnazija „Musa Ćazim

Ćatić” Tešanj; Aida Sahačić,

Gimnazija „Mustafa

Novalić” Gradačac; Nasiha

Mulahalilović, MSŠ Čelić

Ilustracije radili:

Dilara Muharemović, KŠC

„Don Bosco”, Žepče;

Mehdin Omić, Gimnazija

„Mustafa Novalić”Gradačac

3

Riječi u slici...

oslat ću ti jedan cvijet

pet da mi ukrasiš svijet

ailovi su poslani

svi su prezadovoljni

ekoše nam kristalno jasno

norman broj tu se sast’o

egujte ljubav, mir i dobro

to bi bilo od nas hrabro!

Ivana Franjić Tubić, KŠC Srednja medicinska škola

Sarajevo

PJESMOM DA TI KAŽEM

P

O

M

I

R

E

NJ

E




4

Alaj mi je večeras po volji,

Debatant je i stari i novi

Onog prvog za tebatu vežem,

Onog drugog pomalo i stežem...

Alaj mi je večeras po volji, večeras po volji,

Debatant je i stari i novi

Misli brzo na folove,

Da zabiješ i golove,

Debata ti mnogo dobro dala,

Ljudi moji, nije ovo šala

Misli dobro i nauči

Debatanta ti ne muči,

Ja je pit'o i Sanja mi reče,

Debatiraj skoro svako veče...

Ti govori ne stidi se,

Kraj debate ne vidi se,

Debata ti mnogo toga dala,

Kako bi što više toga znala

PJESMOM DA TI KAŽEM




5

A o temi su razgovarali:

Da li smatrate da sva tri konstitutivna naroda u BiH

doprinose i rade na međusobnom pomirenju?

Smatram da postoje malobrojne grupe unutar svih

etničkih sredina koje rade na interetničkom pomirenju,

ali nažalost nemaju podršku države. Rezultat njihovih

nastojanja je slabo vidljiv jer u medijima nisu

predstavljeni i jer mediji uglavnom nerado prenose

pozitivna dešavanja u vezi sa pomirenjem.

Koliko je pomirenje važno za ostvarenje trajnog i

održivog mira u BiH?

Mislim da je pomirenje jedan od glavnih preduslova za

kreiranje trajnog i održivog mira. Mir i ne možemo

nazvati mirom ukoliko konačno ne krenemo naprijed

uvažavajući jedni druge i nudeći jedni drugima, toliko

potrebnu, ruku pomirenja.

Rade li škole dovoljno na međusobnom

pomirenju?

Kao i u svemu drugome

postoje pozitivni i negativni

primjeri. Postoje škole u

BiH koje ne poznaju

nikakav oblik saradnje sa

školama iz drugog entiteta,

dok postoje škole koje

mnogo sarađuju sa

školama iz drugog entiteta.

Škole koje su članice CKD-

a mnogo međusobno sarađjuju bez obzira na njihovu

lokaciju i učenici vrlo rado učestvuju u međuškolskim /

međuentitetskim posjetama. Mislim da trebamo još

više takvih aktivnosti u kojima će mladi imati priliku

družiti se sa kolegama iz drugog entiteta. Posebno

želim akcentirati važnost ove saradnje između

geografski bliskih škola gdje kratkoročna saradnja vrlo

lako može preći u dugoročnu saradnju.

Razgovor s povodom – pomirenje




Prof. Nedeljka Adžić – Neda

Prof. Alma Ahmethodžić

6

Ilustrirajte svoju priču...

Prof. Albin Softić

Moj komšija sadi kornišone i od toga živi. Ali

kad dođe sezona branja kornišona, ne može

sve da proda. Pronašao sam na internetu

poziv jedne fabrike za preradu voća i povrća iz

Doboja. To je bio poziv građanima da prodaju

svoje proizvode i sigurna prilika za mog

komšiju. Iako je u prvi mah bio skeptik, jer je

mislio da zbog prethodnih ratnih dešavanja

firma iz Doboja neće željeti da otkupi robu iz

Tešnja, taj posao se isplatio mom komšiji na

obostrano zadovoljstvo. Loša iskustva iz

prošlosti nam mogu predstavljati kočnicu, ali

potreba za saradnjom, za životom u

sadašnjosti je jača. Ona nas gura dalje, da

prevaziđemo nesuglasice, jer...kad ćemo živjeti

ako ne sada, lijepo nas podsjećaju riječi

velikog Cicerona.

MOJA PRIČA O POMIRENJU




7

Ponešto u slici

Što gradi mostove? Razmišljanje i zdrava

komunikacija. Kome to nedostaje? Mladima. Kako

se to može naučiti? Preko debate. Osim toga

mladi iz cijele BiH-a uče i jedni od drugih. Debata

dovodi i promovira neke od najperspektivnijih

mladih osoba, također ih međusobno upoznaje,

što otvara ogromne prilike za potencijalnu

saradnju. Kako debatanti mogu pomoći

interetničkom pomirenju u BiH-a? U

konzervativnoj sredini koja je naučila gledati stvari

iz samo jedne perspektive; liberali, ljudi s

izraženom sposobnosti kritičkog mišljenja, nailaze

na otpor. Nekad izgleda da su potpuno sami sa

svojim idejama. No postoje načini da se ti nositelji

promjena povežu, spoznaju da nisu sami i koliko

su zapravo sposobni. Njihova uloga u

interetničkom pomirenju može biti ključna.

Debatanti razmišljaju kritički, a kritika osuđuje

mržnju koja vam predstavlja problem. Također

promoviraju zajedništvo, naučeni su argumentirati

svoje tvrdnje, sposobni su da pokažu drugima

koliko mržnja koči državu i da je zapravo

bespotreba, više debatanata donosi više razumnih

zaključaka, što je korak bliže prema interetničkom

pomirenju.

Dino Hasić, Srednja medicinska škola Mostar

Aiša Pobrić , Gimnazija Musa Ćazim Ćatić Tešanj

Amin Mavrić, Karađoz-begova medresa Mostar

Armina Artuković, Gimnazija Musa Ćazim Ćatić Tešanj

DEBATANTI KAŽU – DEBATOM DO TRAJNOG

MIRA




Ponešto u slici

8

Tema stripa

U ovom stripu je

prikazano

povezivanje

različitih osoba

kroz debatu.

Pogledajmo kako

nastaju zajedničke

ideje koje

ujedinjuju

debatante cijele

BiH.

STRIPOM DA TI KAŽEM




9

ragi čitatelji, pred

vama je scenarij

radionice koji

možete sami

realizirati u

manjoj ili većoj

grupi.

Nije bitno da li ste

profesor ili

učenik, NVO

aktivista ili

naprosto

građanin koji želi

podići svijet ljudi

oko sebe o

ZNAČAJU

INTERETNIČKOG

DIJALOGA

Savladavanje predrasuda

Ciljevi: Povećanje svijesti učesnika u vezi sa problemima

komunikacije, stereotipiziranja, predrasuda. Ova vježba je prilika da

se s ljudima susretnemo na potpuno drugačiji način. Učesnici: do 30

osoba

Trajanje: 60-90 minuta

Priprema: Napisati i pripremiti nekoliko tema o kojima će učesnici

razgovarati. Koraci:

I KORAK - UVOD: Zamolite učesnike da ustanu. Recite im: "Molimo

vas da zatvorite oči i da se krećete naokolo. Odaberite partnera za

razgovor samo na osnovu dodira!

II KORAK - TOK IGRE Učesnicima zadati temu, pošto su oba

partnera govorila o temi opet će se kretati naokolo i tražiti novog

partnera. Postupak će se ponoviti sa 4 teme. Skinuti povez i

zamoliti da nađu osobu koju bi voljeli upoznati. Neka tri minute sa

njima razgovaraju.

III KORAK - REFLEKSIJA Nakon tri minute zamolite učesnike da

sjednu sa svojim partnerima i da svako od njih predstavi svog

partnera grupi na sljedeći način: "Ime ovog partnera je ... i po mom

mišljenju najbitnije kod njega je...

PRIMJERI ZA PITANJA Za korak I. - Šta me sprečava da sada

zaista budem ovdje? Kako obično reagujemo u novoj grupi. Moji

osjećaji, stavovi, ponašanje? Šta volim kod sebe, a šta ne vidim? ...

Za korak II. - Kako je bilo razgovarati sa osobom koju ne vidite i ne

poznajete? Da li ste bili iznenađeni kada ste otvorili oči i ugledali

partnera? Da li su se vaši osjećaji ili pretpostavke o čovjeku

promjenili, kako i zašto?

URADITE SAMI – RADIONICA O POMIRENU




Prof. Nasiha

Mulahalilović i

Prof. Danijela

Zuletović

10

Dragi čitatelji,

pred vama je

motivacijska

priča, kakvih

uvjereni smo, ima

mnogo oko vas.

Na temelju ove

priče postavili

smo za vas teze

za debate, a vi ne

zaboravite:

- Pažljivo istražiti

temu

- Uraditi

brainstorming

- Kreirati

argumente

- Pripremiti

unakrsno

ispitivanje

I konačno

DEBATIRAJTE

Zimski debatni kamp je za mene ovih dana bio inspiracija da

razmišljam o pomirenju, ne samo zato što je jedna od tema kampa i

interetničko pomirenj. Šta se zapravo dogodilo? Jednog dana dok

sam radio u radionicama sa kolegama, izašao sam iz sale da

prikupimo neke materijale i dok sam prolazio pored stola za kojim je

sjedila grupa učenika pozvao me jedan od njih i pitao me da li bih

mu dao intervju jer je taj intervju bio jedan od njegovih zadataka.

Još dok sam slušao molbu, razmišljao sam da li da prihvatim ili

odbijem. I prihvatio sam. Debatantova pitanja su bila korektna ali i

zahtjevna, a tema je bila interetničko pomirenje. Jedno od pitanja

bilo je: „Mislite li da je pomirenje u BiH deklarativno ili stvarno i da li

BiH društvo čini dovoljno da ono postane stvarno?“

Ovo pitanje me natjeralo da razmišljam da li je učinjeno dovoljno i

da li škole čine dovoljno da dođe do pomirenja. I onda razmišljajući

sjetio sam se da je u proteklom periodu u mojoj školi najviše učinio

debatni klub, a vjerujem da je tako i u drugim školama. Obzirom na

kompleksnost procesa pomirenja nužno je da ovom pitanju

posvetimo više pažnje, jer mladi u BiH naprijed mogu samo ako

dođe do iskrenog pomirenja, a doprinos debatnih klubova je

ogroman.

MOTIVACIJSKA PRIČA O INTERETNIČKOM DIJALOGU

TEZE ZA DEBATU:

1. Debatni klubovi promoviraju interetničko

pomirenje

2. Debatni klubovi trebaju biti inicijatori

interetničkog pomirenja kroz debatne aktivnosti

3. Debatni klub treba biti dio svake škole

4. Kulturu dijaloga treba uvesti u škole kao

obavezni predmet;




11

Mediji o pomirenju

Je li danas

situacija u BiH

bolja ili gora

nego prije 20

godina?

Koliko strane

organizacije

pomažu

očuvanju mira u

BiH?

Šta mislite, ko

je

najodgovorniji

za

uspostavljanje

održivog mira u

BiH?

Pridaje li se

pomirenju u BiH

dovoljan

značaj?

Analizirajmo zajedno:




http://www.vecernji.ba/stvarni-napredak-moguc-

u-bih-je-vazna-izgradnja-povjerenja-1049105

http://www.vecernji.ba/stvarni-napredak-moguc-u-bih-je-vazna-izgradnja-povjerenja-1049105




















12

Mediji o pomirenju

Riječi u slici




http://vakat.ba/index.php/kultura/item/16195-izlozba-

izucavanjem-istorije-do-pomirenja-u-zgradi-delegaciji-eu-u-bih

http://vakat.ba/index.php/kultura/item/16195-izlozba-izucavanjem-istorije-do-pomirenja-u-zgradi-delegaciji-eu-u-bih
























13

Mediji o pomirenju

Riječi u slici




14

Mediji o pomirenju

Riječi u slici




http://otvoreno.ba/novi-prijedlog-zakona-o-neradnim-danima-u-

bih-pogledajte-sta-se-ukida-a-sta-nastavlja-slaviti/

http://otvoreno.ba/novi-prijedlog-zakona-o-neradnim-danima-u-bih-pogledajte-sta-se-ukida-a-sta-nastavlja-slaviti/
































15

U periodu 10.01. - 14.01.2016. održan je Zimski debatni kamp u Hotelu Bistrica

na Jahorini. U ovoj aktivnosti su učestvovale mlade osobe iz sljedećih gradova:

Bijeljina, Banja Luka, Brčko, Čelić, Donji Vakuf, Gacko, Gradačac, Istočno

Sarajevo, Kakanj, Kladanj, Mostar, Novi Grad, Odžak, Prijedor, Prozor,

Sarajevo, Srebrenik, Tešanj, Tuzla, Usora, Visoko, Zenica i Žepče. Cilj Kampa

je bio educirati mlade o važnosti pomirenja, tolerancije i međusobnog

uvažavanja u procesu ostvarivanja pozitivnih promjena u bh. društvu.

Na Kampu je učestvovalo 119 osoba: 48 muškaraca i 71 žena.




ZIMSKI DEBATNI KAMP

JAHORINA, 10. – 14.01.2016.

40%

60%

Spolna struktura učesnika Zimskog debatnog kampa (10. -

14.01.2016.)

Muškarci

Žene

16




17




18

Ante Kudić, Opća gimnazija Prozor

Poštovana gospođo Balagić,

Želio bih da se prijavim za učešće na Zimskom debatnom kampu na Jahorini. Za kamp sam

saznao od svojih prijatelja preko društvenih mreža. Trenutno pohađam treći razred opće

gimnazije u Srednjoj školi Prozor.

Najznačajniji dio mog života je omladinski aktivizam, točnije Asocijacija Srednjoškolaca u

Bosni i Hercegovini. Kroz moj aktivizam sam stekao sposobnosti liderstva, organizacije i

vođenja raznih vrsta projekata, komunikacije, timskog rada. Pored toga smatram da sam

racionalan, ne osuđujem, pokušavam razumjeti druge, gledam stvari iz više različitih

perspektiva. Ne sudim ljudima po etničkoj pripadnosti, vjeri, spolu, seksualnoj orijentaciji,

rasi; jednostavno ne vjerujem u stereotipe. Znam da se izražavam i potkrijepim svoje tvrdnje

argumentima, posjedujem solidne vještine javnog govorništva.

Iskreno, nikad nisam prisustvovao pravoj debati. U Prozoru nemamo, niti smo kad imali,

debatni klub, tako da nisam imao neku priliku. Pokrenuo sam jednomjesečne sastanke

srednjoškolaca, profesora i menadžmenta škole gdje mi rješavamo obrazovne probleme

kroz zdravu komunikaciju, koje je nedostatak upravo i izvor mnogih problema. Pored toga bi

želio da osnujem i debatni klub, i smatram da bi mi ovo iskustvo uvelike moglo pomoći, vidio

bih kako to zapravo izgleda i pokušao bi prenijeti stečeno znanje na svoju zajednicu. Uz to

bih vjerojatno još više unaprijedio vještine koje sam spomenuo da posjedujem.

U velikom mi je interesu da prisustvujem ovom kampu, nadam se da ćete uzeti u obzir sve

što sam napisao.

S poštovanjem,

Ante Kudić




MOTIVACIJSKA PISMA - NAJBOLJI

19

Sreten Krstić, Tehnička škola „Mihajlo Pupin” Bijeljina

Poštovani,

Zovem se Sreten Krstić, imam 17 godina i dolazim iz Bijeljine.

Pohađam srednju Tehničku školu "Mihajlo Pupin" Bijeljina.

Ono što me ispunjava, jeste volonterizam i aktivizam.

Volonter sam u Crvenom krstu od 6. razreda osnovne škole. Kroz aktivnos u Crvenom krstu,

upoznao sam se sa svime i svačim. Od početka mog volontiranja sam i aktivni učesnik

takmičenja u Pružanju Prve pomoći, gdje sam se istakao kao kapiten ekipe iz Bijeljine. Kao

osnovac takmičio sam se u raznim kviz-takmičenjima. Koordinator sam nekoliko projekata i

humanitarnih akcija. Nedavno sam promovisan u predsjednika omladine Crvenog krsta

grada Bijeljina. 07.12. mi je uručena zahvalnica za doprinos u našem gradu od našeg

Gradonačelnika.

Što se aktivnosti tiče, za sada uspješno, radimo na projektu "A ZAŠTO JA NEMAM

PAKETIĆ", koji se realizu unazad 6 godina.

Takođe bih istakao neke od prethodnih projekata i volonterskih aktivnosti.

-Završni balkanski kup iz odbojke, oktobar 2015; volonter

-"NE VOZI BRŽE NEGO ŠTO LETI TVOJ ANĐEO ČUVAR", oktobar 2015; koordinator

-Kamp "ZAPALI AKTIVIZAM", avgust 2015: učesnik

-Humanitarna akcija "Marka za male Iliće", jul 2015; volonter

-Omladinski kamp Crvenog krsta Amajlije, jul 2015; učesnik

-Takmičenje iz pružanja Prve pomoći Teslić, maj 2015; učesnik

-3. državno takmičenje srednjoškolaca u preduzetništvu Sarajevo, april 2015; učesnik

- PR. tim Aktivni mladi (sada, Hoću.ba), Doboj, april 2015

- Ljetni Omladinski Kamp 2 (LJOK2), Jahorina, avgust 2014; učesnik

-Susreti mladih Republike Srpske, Trebinje, avgust 2014; učesnik

-Volonterski kamp "Srce, ruke, lopata" 2014, Bijeljina; učesnik

-Omladinski kamp Crvenog krsta Dvorovi, 2014; učesnik

-Ostale aktivnosti Crvenog krsta

Instruktor sam Diseminacije i Promocije Humanih Vrijednosti, kao i Trafiking-Borba protiv

trgovine ljudima.

Od kampa očekujem da se dobro provedem, sklopim nova prijateljstva, naučim nešto novo,

steknem nova iskustva, ponovo posjetim našu Olimpijsku planinu, da odaberete dobru ekipu

(odlična, ozbiljna i otkačena ekipa iz Bijeljinskog Crvenog krsta se prijavljuje), dobru hranu i

smještaj u šta ne sumnjam, kao i gostoprimstvo domaćina, dobru zabavu prije svega, i sve

ostalo što valja i treba da bude :D

Srdačan pozdrav,

Sreten Krstić





20

Emina Đapo, Druga gimnazija Sarajevo

Postovani,

Ja sam Emina Đapo, imam 17 godina i dolazim iz Sarajeva. Idem u Drugu gimnaziju i cetvrti

sam razred. Do svoje sedme godine zivjela sam u Australiji, Sydney. Tecno govorim

engleski, a ucim njemacki i talijanski. Odkad znam za sebe, vannastavne aktivnosti su dio

moje svakodnevnice. Svestrana sam i volim probavati nove stvari, te upoznavati nove ljude.

Za Vas zimski debatni kamp sam saznala preko koordinatorice mog lokalnog tima (ASuBiH)

Adne Sokolovic. Odmah me je ovaj kamp zainteresovao jer mnogo volim ucestvovati u

debatama, a i moje kolege mi cesto govore da sam dobra u tome. Takoder, svidja mi se

lokacija jer Jahorina je jedna od najljepsih planina u BiH sa odlicnom ski stazom, a meni je

skijanje najdrazi zimski sport.

Volontiranje je nedavno postala moja strast. Pokusavam da se ukljuljucim u sto vise

projekata i da sam sto redovnija na sastancima. Trenutno sam aktivan clan u Asocijaciji

Srednjoskolaca u Bosni i Hercegovini (ASuBiH). Ponosan sam clan nacionalnog odbora

EYPa (European Youth Parlament). Nedavno sam ucestvovala u projektu InterCity Teatar

Projekat (ITCP) koji je u sklopu NVO NarkoNe. U tom projektu 20 mladih iz citave BiH su na

sedmodnevnom kampu na Igmanu uvjezbali predstavu “Budenje proljeca” Frenka

Venekinda uz pomoc mentorice, profesionalne glumice Dzenite Imamovic Omerovic.

Predstava je izvodjena u gradovima iz kojih volonteri dolaze i to je zaista bilo jedno oh

najljepsih iskustava u mom zivotu. Takodjer ucestvovala sam na projektu “Film u glavi” u

kojem smo Sanja Milovic i ja rezirale kratki dokumentarac “Musko doba”. Nas film se

prikazao na dva filmska festivala: Sarajevo Film Festival i Pravo ljudski. Idem na radionicu

glume koju vode Damir Kustura i Sanjin Arnautovic. Imala sam cast da glumim u jednoj

italijanskoj prestavi u okviru Mess festivala. Isla sam na radionicu glume kod Jasne Diklic 2

godine i sa tom ekipom smo napravili dvije predstave, koje osim u Sarajevu su jos bile

izvodjene i u Beogradu i Bosanskom Petrovcu. Takoder, povremeno volontiram na razlicitim

manifestacijama\festivalima kao sto su npr. hostesa na “SCC: Dani mode” ili u SARTRu, te

na SFFu.

Ja sam jedna jako pozitivna i vesela osoba. Manogo volim da se druzim i upoznajem nove

ljude, pogotovo na kampovima ili edukacijama. Tu se sastanu inovativni ljudi koji vjeruju u

bolju buducnost i aktivizam. Ljudi koji su kao ja. Na taj nacin sticem lijepa prijateljstva koja

mogu trajati cijeli zivot. Ambiciozna sam i ustrajna. Nikada ne odustajem, ma koiko god da

mi je mrsko ili tesko i na to sam jako ponosna. Zelim da iskoristim ovaj zimski raspust, da ne

bude samo ”sa kafe na kafu” i smatram da je ovo savrsena prilika za mene. Takodjer, teme

koje ste naveli da bi u kampu obradivali su me dojmile. Pogotovo interetnicko pomirenje jer

ne znam nista o tome.

Nadam se da svojim kvalifikacijama, iskustvom i osobinama zadovoljavam Vaše zahtjeve.

Radujem se Vasem odgovoru, nadam se pozitivnom.

Srdacan pozdrav!





21

Enes Sačić, Četvrta gimnazija Sarajevo

Postovani,

Zovem se Enes Sacic, i ucenik sam Cetvrte gimnazija Ilidza-Sarajevo na drustvenom

izbornom podrucju. Kao neko ko se odlucio za ovaj seminarski poziv, zelim da aktivno

ucestvujem na medjunarodnim projektima poput ovoga. Obzirom da sam pronasao sebe u

ovome, odlucio sam da se prijavim za seminar i ponudim znanje koje sam stekao kako u

skoli tako i u saradnji sa mnogim strucnjacima iz zemlje i inostranstva. Radio sam kao

volonter u mnogim institucijama u BiH i izgradio sebe kao ličnost. Neki od nevladinih

organizacija u kojima sam su ASUBiH, Crveni Kriz. Pored ovih nevladinih organizacija radio

sam i velike projekte koje su vezane za nasu domovinu. Aktivni sam clan vijeca ucenika u

skoli, koji je svojim trudom i zalaganjem mnogo toga postigao u skoli. Jako sam pozitivna

osoba, brzo sklapam prijateljstva i komunikativan sam.

Zelim da se prijavim na oglas za ZIMSKI DEBATNI KAMP koji mi je prijateljica preporucila.

Smatram da, zahvaljujuci gore pomenutim sposobnostima, mogu pomoci u razlicitim

poslovima kojima se bavite i doprinjeti kvalitetu vasih projekata. Nadam se da ce te uvidjeti

prednosti koje moje znanje pruza.

Verujem i da ce Vasa organizacija imati koristi od mog angazmana, a meni ce sa druge

strane biti od velike koristi sticanje istrazivackih vjestina i upoznavanje novih prijatelja.

S postovanjem,

Enes Sacic





22

Niti jedan most na našim rijekama nije nikao sam. Izgradili su ga ljudi. Ni mostovi među

ljudima ne niču sami. Grade ih ljudi.

Kada u XXI. vijeku, kao još uvijek mlad i entuzijastičan prosvjetni radnik, susrećete sa

situacijom da vaši učenici znaju mnogo o Aboridžinima i indijanskoj kulturi, da su posjetili

Sijetl i Pariz, ali ne i Tuzlu nađete se pred zidom. Shvatite da živite u zemlji tako podijeljenoj

i tako blizu udaljenoj da, i u slučaju da postoji, i najbolja volja da se zid pređe teško može da

vam pomogne. Podijeljeni smo i u tišini zavođeni neprijatelji bez želje da se mirno i bez

znanja da to pomirenje uspostavimo. I čini nam se da nema pomoći i da mu kao jedinka

ništa nećemo promijeniti. A onda vas ta želja i volja za zavirivanjem iza zida ponesu i vi se

drznete da proturite glavu iza zida - osnujete debatni klub i uključite se u CKD.

Postojeći dio mreže klubova CKD-a vi sebe u većinu svojih učenika dovodite u situaciju da

rodite na interetničkom pomirenju i uspostavljanju mostova među mladim ljudima u BiH.

Htjeli vi to ili ne, bio vam to cilj i plan ili ne, vi to svakodnevno činite. Kroz seminare,

takmičenja i međuklupska druženja članovi vašeg kluba i vi sami, polako i ispočetka

nesigurno provirujete „s one strane“ i upoznate svijet koji tako živi i postoji. Došavši u

situaciju da petoro učenika iz Banje Luke vodim na državno debatno takmičenje čiji domaćin

je bila medresa iz Tuzle, bila sam prilično zbunjena. Trebalo je petoro srpske djece odvesti u

Tuzlu gdje bi debatovali i spavali u medresi. Čuvši da je jedan od njih do tad čuo za Tuzlu

samo kao grad u kojem je njegov otac ranjen, osjetila sam svu težinu naše situacije.

Ipak zahvaljujući debati, volji i želji da se bori i bude prvi, ali i roditeljima koji su spremni

preći zidove povela sam svoju malu družinu sa one strane zida. Došli smo u svijet identičan

našem uz male običajne razlike. Debatovali smo na probleme vršnjačkog nasilja i uvidjeli da

nas oni, nažalost, spajaju. Pobijedili smo. Banjalučki gimnazijalci pobijedili su tuzlansku

medresu u Tuzli. Ne da bi bio ispoštovan nacionalni ključ i ne jer je bio naš red, već zato što

smo u debati bili bolji. Učenice iz medrese, glave pokrivene maramama najveselijih boja,

slušale su tog gospodina u kravati kako priča o suštini pravoslavlja istovremeno slušajući o

osnovama islama. Reći će neko da suštinski ne činimo ništa da je debata samo prazna

priča bez posljedica u stvarnom životu. Neko drugi će se osvrnuti na činjenicu da debata

postoji već 18 godina, a da pomirenja nema. Da, nema ga u cijeloj zemlji. Da, debata jeste

priča bez realnih posljedica u djelima.

Ali, gospodo draga, ne doprinosimo mi pomirenju time što Tuzla za mog učenika više neće

biti samo grad u kojemu je njegovom ocu odsječena ruka, već i grad u kojem je on postao

državni prvak i spoznao istost djevojčica sa šarenim maramama sa samim sobom? Prešavši

zid, sagradili smo most za sebe i za još po nekoga ko se drzne poći našim putem. Pomireni

smo.




ESEJI - PROFESORI

Branka Kukić, Gimnazija Banja Luka

23

„Res, non verba“ – „Djela, ne riječi“

„O tempora, o mores“ – „ Čudnih li vremena, čudnih li običaja“

U vremenu kada je in naći uvredu za drugoga i kada svako misli da je samo on, upravo

postoji neko ili neki ljudi koji misle da latinska izreka AUDIATUR ET ALTERA PARS – što

znači: čujmo i drugu stranu, nije izgubila smisao. Pojedinac i društvo mogu prosperisati

samo ako su spremni čuti i tuđe mišljenje bez obzira da li je to pozitiva ili negativna kritika.

Izoliran pojedinac ili zajednica su pogodno tlo za razvoj predrasuda, strahova, mržnje i

sukoba sa drugim i drugačijim. U nedostatku tačnih informacija čovjek je spreman naći ili

izmisliti nešto kako bi lakše shvatio kao što je grmljavinu objašnjavao kao Božju srdžbu.

Čuti drugog ne znači automatski izgubiti svoje. Riječ ima svoju težinu, ne veli se uzalud da i

gvozdena vrata otvara. Danas je riječ djelo. Samo je problem što je to češće loše djelo, a ne

dobro. Uputiti drugome lijepe riječi oplemenjuje. Kaže se da je i osmijeh sadaka, a sadaka

znači dobro djelo.

Debatni klubovi su rasadnici dobrih djela. U tim rasadnicima sadimo zdravo drveće, a ne

trulo i zatrovano pesticidima (čitaj predrasudama) koje će dalje širiti. Tu se sastaju,

upoznaju, druže i razumijevaju riječi – dobra djela. Pametni, mladi ljudi koji žive u različitim

sredinama upoznaju jedni druge, razmijenjuju iskustva.

Ad Factum je klub koji sudjeluje u svim aktivnostima CKD-a kroz seminare, takmičenja,

kampove. Ostvaruje saradnju sa drugim debatnim klubovima u zemlji. Pohvalno je što se

kontakti nastavljaju i nakon takmičenja ili seminara putem društvenih mreža.

Odlične saradnje sa klubovima iz Mostara, Banje Luke, KŠC, Sarajeva su potvrda rečenog.

Sumnju rečena na rad CKD-a od onih ljudi koji nisu dobro upoznali sa radom istog s

osmijehom odbijam uz argumente da CKD dugo traje i porodica klubova je sve veća. Rijetka

je sekcija ili organizacija u zemlji koja uspijeva kontinuirano ostvariti napredak.

Uz CKD do sloge!




ESEJI - PROFESORI

Edin Balta, Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo

24

„Nema meni jedne strane, dok si ti na drugoj strani“ (Đ. Balašević)

Mostovi nisu samo obične građevine od kamena, betona ili željeza kojim se premošćuje

neka voda. Oni su ruke koje spajaju obale i ljude i predstavljaju simbol života, ljubavi i

prijateljstva. Mostovi nisu živa bića i ne govore, ali ipak imaju svoju dušu. Naš nobelovac Ivo

Andrić je zapisao: „Most pokazuje mjesto gdje je čovjek naišao na zapreku i nije zastao pred

njom već je povezao sve ono što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama. Prema tome

mostove grade plemeniti ljudi koji ne žele gledati zapreke među ljudima, narodima i

svjetovima.“

Centar za kulturu dijaloga je neimar (graditelj) koji je spoznao da je mir najstarija iskonska

želja čovječanstva. Žudnja od Habila i Kabila (Abela i Kaena), žudnja još od trojanskog rata,

žudnja višestoljetnog kamenog stećka, Gorčina. Mir je prije svega duhovni rast, duhovni let

pojedinca, glasnika koji poruku mira nosi i prije cilja ne staje.

Nakon Debatnog Kampa u Neumu, u našoj školi, poslije nastave, omiljena učionica

učenicima je postala prostorija Debatnog kluba. To je jedna sasvim mala učionica, ali njezini

prozori gledaju na vrlo velik svijet. Svijet bez reda i sa mnogo razdora, a to su stanja u

kojem jedni ne razumiju govor drugih. Stanje u kojem čovjek čini drugima ono što ne želi da

drugi čine njemu.

U našoj učionici Debatnog kluba, kroz debatu učimo da debatu ne čini pojedinac već tim, i

ako želiš da ideš brzo, možeš ići sam, ali ako želiš da ideš daleko moraš ići s drugim. Na

debati učimo da se izgovorena riječ ne može vratiti, zato ako govorimo naša riječ mora biti

vrjednija od naše šutnje. A kada nasuprot nas stane protivnička ekipa, da bez obzira koju

tezu da branimo ili osporavamo, još nismo naučili da ako osjetimo srdžbu za vrijeme debate,

znači da više ne debatujemo zbog istine, nego zbog sebe.

Mnogo je onih koji na rad našeg kluba gledaju sa podozrenjem jer smatraju da je CKD mala

porodica koja ne može da promijeni stanje u državi. Naš debatni klub, u mreži debatnih

klubova CKD-a, na život u našoj domovini ne gleda kao na ružno vrijeme gdje treba stati i

čekati da prođe, jer rane koje se kriju, sporo i teško zacjeljuju.

Dok pišem ovaj esej na Zimskom debatnom kampu na Jahorini, čujem glasove mladosti,

glasove koji nose toplinu i dah voljene domovine. Umiven svjetlošću snage i volje u okviru

porodice CKD-a pređoše most i shvatiše da se ljudi iz Mostara, Sarajeva, Banja Luke dijele

samo na dobre i loše. „Pravo putovanje se ne sastoji od traženja novih krajolika, nego u

gledanju drugim očima“ (M. Prust)




ESEJI - PROFESORI

Harun Macić, Karađoz-begova medresa Mostar

25

„Zagledajte se duboko u sebe, i ono što ćete naći unutra, nećete naći da postoji mi-vi-oni,

nego da je sve mi i da zajedno koračate u budućnost. Ne stvarajte zidove, stvarajte

mostove“ (papa Franjo)

Mreža debatnih klubova, interetničko pomirenje, vršnjačko nasilje, diskriminacija i sl. Samo

su neki od pojmova koji su preplavili sve medije i cjelokupnu javnost. Osobito, u posljednje

vrijeme, vrijeme sukoba, mržnje i zla. I to mržnje i zla posijanog nekad u prošlosti, bremena

koje nosimo vijekovima. I čemu sve to? Kakav svijet stvaramo, kakav život živimo? Ova

pitanja su pitanja kojih su iz dana uz dana svjesniji svi, posebice mladi naraštaji koji žele

živjeti u interetničkom društvu u Bosni i Hercegovini, našoj državi.

Rekoh, našoj, jer to je moja i tvoja domovina, dragi slušatelju. I možda sam ju za nečiji ukus

previše „idealizirala“ ili pak „pokudila“, no cilj mi je pokazat da mi u svom okruženju moramo

napraviti prvi korak. Pitat ćete sigurno: A kada to moj debatni klub kroz mrežu debatnih

klubova CKD-a pomaže interetničkom pomirenju i uspostavljanju mostova među ljudima u

BiH? Škola u kojoj radim jest sustav katoličkih škola za Evropu, multikulturna i

multikonfesionalna škola. Sama ta činjenica već najavljuje viziju, viziju interetničkog

pomirenja među mladima, njihovim roditeljima i društvu.

Voditi debatni klub u školi čiji učenici, roditelji i voditelji mnogo očekuju pomalo je „sklizak

teren“. No, povezati mlade različitih uvjerenja, konfesija i svjetonazora u jednom debatnom

programu je neprocjenjiva vrijednost. Scenski prikaz radionica, edukacijski seminar neki su

od segmenata kojima se bave članovi mog debatnog kluba. I to su zapravo radionice koje

naši učenici rade s ljubavlju i entuzijazmom, entuzijazmom prema glavnom cilju,

interetničkom pomirenju. No, unatoč tomu, često čujemo komentare poput onih da je debata

gubljenje vremena, kako ima zanimljivijih aktivnosti itd. Je li, po našem sudu, zbližavanje

mladih ljudi gubljenje vremena, što je to zanimljivije od ovoga?! Naučiti lijepo govoriti,

ophoditi se srdačno, razvijati kritičko mišljenje. Sve navedeno je put rema miru. Jer su

pomirenje i gradnja mostova naša budućnost, svijetla budućnost novih debatnih klubova,

škola i društva. Neka naši debatni klubovi stvaraju život i svijet po mjeri čovjeka!!!




ESEJI - PROFESORI

Emilija Pavićević, KŠC - Opća realna gimnazija Sarajevo

26

„Niko nije rođen da bi mrzio druge ljude zbog njihove boje kože, njihove životne pripadnosti,

povijesti ili njihove religije. Ljudi mogu naučiti mrziti, mogu se naučiti i ljubavi, jer ljudsko

srce ljubav osjeća mnogo prirodnijom od njene suprotnosti.“ Nelson Mendela

Mladi ljudi su budućnost našega društva i u njih moramo ulagati, a za to kao prosvjetni

radnici imamo dva najjača oružja, a to su odgoj i obrazovanje. No da bi isto urodilo

promjenom na bolje, uvijek se iznova moramo podsjećati temeljne zadaće istih. To nikako

nije prvenstveno ovladavanje nepreglednim mnoštvom informacija znanja, umijeća i vještina

– ne osporavajući njihov značaj. Temeljna zadaća je buđenje LJUDSKOSTI i ljubavi koju je

u nas utisnula priroda ili Bog.

U našem jeziku na to svojim korijenom aludira već i sama riječ obrazovanje. Obrazovati

znači oblikovati svoj obraz. Zato sintagma „imati svoj obraz“ znači biti pošten, častan i

dostojanstven. A ljepota će našeg obraza, na čije smo oblikovanje pozvani, uvijek biti

razmjerna našoj sposobnosti da na licu drugih ljudi razaznajemo i potičemo ljudskost.

To je moguće ukoliko škola nije mjesto autoritativne komunikacije – podignuta glava,

ušutkivanja, prijetnji i isključivanja – nego slobodnog dijaloga u čijem će okrilju svi ti

sudionici i partneri. Ovo nam daje dobar razlog da sve sudionike unutar škole, vas dragi

učenici, nastavnici, pedagozi, direktori, roditelji pozovemo na razmišljanje o dosadašnjim

odnosima u našoj školi, kako pozitivna ljudskost, uzajamnost i ljubav u svim područjima.

Prvenstveno da bi školom i šire vladala solidarnost i zajedništvo, svi sudionici zajedno

moraju osmisliti PRAVILA PONAŠANJA ista isticati na javnim glasilima, oglasnim pločama i

debatama javnog karaktera. Na iste pozivati i one najtvrđeg karaktera, jer kao što rekoh

ljubav je po prirodi ili Bogu u srcima svih nas i tu razgovarati argumentima o temama koje

nas bole, a tiču se svakodnevnice. Pravila su npr.: imam pravo na izražavanje vlastitih ideja,

na slušanje, na ljubazno postupanje, osobnost. Upoznavanjem različitosti kroz zajedničke

vrednote koje nas povezuju u jednu obitelj. Kao npr. Bajram, Božić, Vaskrs koji svi

pripremamo, obilježavamo, uživamo, živimo. Od panoa do debate, preko radionice utječemo

na druge ljude. A već čujem one prigovore koji će reći pedagogija je demagogija, ili to vam

je ideologija, ali tako su mislili i velikani čiji ipak krajnji zaključak (potaknuti globalizaciju) da

je i sukob pozitivno rješenje (Hans Küng). Praviti mostove na osnovu svih ideja je ipak

moguće jer mi smo ti koji imamo najmoćnije oružje i tako utječemo na mlade ljude. Jer ćemo

samo debatom kod njih otkloniti predrasude i razviti kritičko mišljenje, buditi radoznalost

spram drugih kultura i na koncu sporazumjeti oko zajedničkih vrijednosti u našim različitim

životnim područjima kako i suživot uspio (raspravljajući o onome što nas boli!)




ESEJI - PROFESORI

Danijela Zuletović, KŠC – Srednja medicinska škola

Sarajevo

27

ЉУДСКА ПРАВА У БИХ МЕЂУ СРЕДЊОШКОЛЦИМА ТРЕБАЈУ БИТИ

ПРОМОВИРАНА

Као што је свима познато, људска права се на сваком кораку крше и не поштују,

нажалост такав је случај и у средњим школама у БиХ. Имајући у виду прошлост БиХ

ово је само посљедица тих дешавања која су погодила нашу земљу прије 20 година.

Без обзира на чињенично стање, ми морамо више урадити да се људска права у БиХ

поштују.

Проблем видим у неефикасном школском систему који само кажњава и грди и не даје

прилику младима да се образују и васпитају на прави начин, као што то раде

цивилизоване земље и друштва. Наравно да је извор овог проблема међу

наставницима, професорима и управи школе који су често нијеми на захтјеве младих

и у већини случајева циљ је само испунити норму и отићи кући. У таквом окружењу

млади немају чврсту потпору и често подлегну притиску околине која је озбиљно

заражена лошим понашањем, мржњом...

Оно што бих ја издвојио као рјешење јесте увођење обавезних разредних часова на

којима би стручне особе заједно са ученицима и професорима разговарали о

проблемима који муче младе, о насиљу и наравно о људским правима у школи. Други

дио овог плана биле би активности на пољу презентовања кршења људских права у

школи. Свака секција би на себи својствен начин једном седмично у холу школе

презентовала ученицима и професорима на који начин се крше људска права и како

спријечити кршење људских права.

Уколико дјецу из образовно-васпитних установа пустимо напоље, у живот, а не дамо

им праву лекцију да морају поштовати туђа права, створићемо друштво у коме ће се

млади свакодневно враћати оним навикама за које сматрамо да смо их оставили иза

себе прије 20 година . Зато сви заједно, и као ученици, и као професори, морамо да се

потрудимо да спријечимо насиље у нашим школама, али и да спријечимо и апсолутно

искоријенимо кршење људских права.

Ако не сад, сутра ће већ бити прекасно.




ESEJI – DEBATANTI (napredni)

Бојан Белензада, Гимназија Бањалука

28

Segregacija i diskriminacija učenika u mom gradu ne smiju biti model za život

Zajedništvo i međusobna ljubav definitivno trebaju biti prve riječi koje svako dijete treba da

nauči.

Koliko god smatrali da smo različiti u nama vječito dominiraju i najveću funkciju čine težnja

ka dobru i činjenju dobra. Segregacijom i diskriminacijom ne možemo ostvariti ni trun dobra.

Godinama segregacije i diskriminacije ne možemo ostvariti onoliko koliko možemo ostvariti

za nekoliko trenutaka dobrote. Kada shvatimo da segregacija i diskriminacija nisu način

djelovanja i način življenja i te dvije negativne osobine zamijenimo sa dobrotom i težnjom ka

činjenju dobra ova naša mala država će biti mjesto za poželjeti sa ljudima iz snova.

Kada bi barem dio one mržnje i težnje ka diskriminaciji usmjerili na neke pozitivne vrline,

društvo bi za vrlo kratko vrijeme uvidjelo nevjerovatne promjene i nevjerovatne pomake.

Živjeti zajedno znači i misliti zajedno, a to je ključ ka napretku.

I kao što kaže Mark Tven:

„Dobrota je jezik kojeg gluhi mogu čuti i slijepi vidjeti...“





Ahmedin Hurić, Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo

29

Улога дебатних клубова у помирењу и успостављању трајног мира у БиХ

Дебата посједује прегршт потенцијала. Првенствено, рекламира снагу аргумента, а не

аргумент снаге. Затим, обједињује младе људе и промовише међуетничка дружења и

дијалог. Дебата нас исто тако обогаћује многим знањима која могу да играју веома

значајну улогу приликом одрастања и академског усавршавања. Међутим, поред

многих изузетно значајних ефеката које посједује, дебата није довољно заступљена.

Неопходно је радити на даљој промоцији дебате у школама. Значајан корак би

представљало увођење дебате као наставног предмета. Увођењем дебате у основне

школе, ученици би стицали основна знања о аргументованим расправама и активно

их користили приликом школовања. Дебата би затим директно помогла приликом

успостављања трајног мира. Млади људи би схватали значај дијалога заједно са

међусобним уважавањем. Количина сукоба би била сведена на минимум. Сарадњу

дебатних клубова могуће је оснажити организовањем заједничких активности. Поред

актуелних активности, дебатни клубови могу организовати додатна дружења на којима

би се акцентовала потреба успостављања трајног мира. На поменутим дружењима

иновативну идеју представљало би промовисање нових дебатних формата. У том

случају се поред међусобног уважавања развијају и додатне дебатне вјештине.

Неопходно је акценотвати потребу дебате у

данашњем друштву. Исказивање личног

мишљења се може постићи искључиво

уважавањем туђег. У случају да се дебата

успостави као непремостив сегмент

образовања, млади људи ће подићи сопствену

свијест и радити на промоцији међусобног

уважавања али и трајног мира. Дебата развија

демократске доктрине једног друштва, те с тога

она је дужна заузети кључну улогу у образовању младих и амбициозних капацитета

Босне Херцеговине. Јер се само тако, постиже сигурности и наглашава потреба

трајног мира.





Јовица Јовић, Гимназија Бањалука

30

Segregacija i diskriminacija učenika u mom gradu ne smije biti model za život

Najprije bih volio da definišem ključne pojmove

Segregacija (lat. segregare – razlučiti, rastaviti) je razdvajanje ljudi na osnovu različitih

kriterja koji se u pravilu kose sa načelima ljudskih prava i sloboda.

Diskriminscija (lat. discriminare – odvajati, praviti razliku)

U samoj definiciji ovih riječi vidimo da su neprimjeren model za život civilizovanog čovjeka u

dvadestprvom vijeku. Ako se razdvajamo, nepoštujemo, ne trpimo, znači da nemamo

napretka. A činjenica je da je svijet postao jedna lepeza nacija, vijera i rasa, i da je jedini

način da se ta lepeza opstane na ovim burnim vjetrovima ekonomske krize, meterooloških

nepogoda, te stalnih previranja taj da se ujedinimo i zajdeno odgovorimo na sve izazove

koji nas čekaju. Jer, segregacija i diskriminacia su, šta više, sramni za čovjeka 21. vijeka te

su apsolutno neprihvatljivi.

Prepoznavanje je jednostavno. Događa se da skupina ljudi istih ili sličnih nacionalnih,

vjerskih i rasnih osobina izdvajaju pojedinci koji nisu slični njima. Te izdvojene osobe nad

kojima je izvršena diskriminacija i segregacija možemo da prepoznamo po povučenosti i

nesigurnosti, te gotovo uvijek po nezadovoljstvu samim sobom.

Smatram da riješenje leži u upoznavanju mladih te omogućavanjem da međusobno

učestvuju u raznim društveno korisnim akcijama. Na taj način će se ostvariti komunikacija i

interakcija a oni sami će da upoznaju jedni druge. Na taj nain stvorićemo jedno zdravo

društvo bez diskriminacije i segregacije koje je spremno na prosreitet i veliki korak naprijed

ka unapređenju naših odbrambenih mehanizama na sve nedaće koje nam današnji svijet

pruža.

Stoga smatram da je eliminisanje segregacije i diskriminacije krucijalno za razvoj kako mog

grada, tako i kompletnog društva.





Ivan Ilić, Opća Gimnazija KŠC-a Banja Luka

31

Људска права у Босни и Херцеговини требају бити промовисана на сљедећи

начин

Крај Другог свјетског рата и страхоте које су пратила разарања у вишегодишњим

планетарним сукобима неминовно су означили почетак развоја људске мисли о

васпостављању општих и оквирних норми хуманитета. Њихов темељ ударен је

доношењен Повеље о људским правима у Уједињеним нацијама. Босна и

Херцеговина се обавезала Анексом 6 Дејтонског мировног споразума на поштовање

ове повеље и људских права. То су преузели и устави ентитета, ако говоримо о

ентитетским надлежностима.

Сматрам да као примјер добре праксе, ако је ријеч о промовисању људских права,

најважнију улогу имају институције власти, и то поготово извршне власти (владе

односно министарства). Ресорна министарства треба подстаћи да се кроз низ

активности и пројеката у чијем фокусу треба да буду млади људи, промовишу основна

људска права, којих смо ми често свјесни али их занемарујемо или фројдовски речено

„потискујемо“.

Тежиште ових активности бих поставио на кампове које организује и Центар за

културу дијалога, јер сва друга идејна рјешења која временски обухватају период од

дијела дана или читавог дана могу имати краткорочне резултате док вишедневни рад,

дружење и заједничко размишљање о проблему може да успостави дугорочна

рјешења односно усвајања основних знања о људским правима.

На крају истичем да у Босни и Херцеговини више него и у једној другој земљи овог

брдовитог Балкана треба промовисати људска права, права која штите достојанство

сваког појединца, те му омогућавају несметан живот по властитим нахођењима и

плановима.





Марко Ромић, Гимназија Бањалука

32

Uloga debatnih klubova u pomirenju i uspostavljanju trajnog mira u BiH

„U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne umije da mrzi“. Živimo u mraku mržnje i

pokušavamo napredovati sa mržnjom zauzvrat, a ustvari ulazimo u još veći mrak. Toliko smo u

mraku, da je daleko vraćati se po ljubav. Tako smo se lahko navikli na mrak, i već uživamo u

svom sunovratu. Ne uviđamo neprirodnost situacije. Vratiti se po ljubav je moguće, samo je

potrebno vjerovati i graditi novi put povratka, jer stari je već zatrpan. Okrenuti se nazad, ne

znači da smo prestali ići naprijed, ako je pravo 'naprijed' iza nas. Možda su i moje oči navikle na

mrak, i da stvar bude gora, ja vjerovatno nisam nikada ni vidio svjetlo, ali ovog ću puta slušati o

svjetlu. Pričat će mi sretnici koji jesu vidjeli, i ja ću tako snažno da im povjerujem. Zavoljet ću

ljubav, jedino pravo svjetlo u životu. Zavoljet ću i neću za nove generacije dopustiti da im se

priča o ljubavi. Pošto je pobjeda nad samim sobom, najveća pobjeda, prvo ću pobijediti sebe, a

zatim svaku mržnju drugih umanjiti svojom ljubavlju. Mene pobjeđuju veliki umovi, i uživam svoj

poraz. Dostojevski, Tolstoj, Zola, Dikens i drugi su moji odgajatelji. „Bojim se čovjeka koji je

pročitao samo jednu knjigu.“ Bojim se jer ne zna ništa o slobodi, ništa o vrijednosti mira, ništa o

ljubavi. Kao debatanti trebamo pokrenuti incijativu da se u školskoj biblioteci upriliči lista koja će

sadržati imena najaktivnijih članova i čitaća tog mjeseca, te nagrada za najaktivnijeg. Moramo

promovisati ljubav prema obrazovanju i čitanju. Potrebno je mijenjati na bolje, a bar u ovakvom

stanju, to nije toliko teško. U jednom stalnom terminu, prigodnom za većinu učenika škole,

izvodivo je organizovati javne debate na teme tekućih problema i stanja naše države, te na taj

način buditi kritičke stavove kod mladih, buditi osjećaj potrebe za promjenom koja je tako realna

i izvodiva, a i pružiti mladima priliku da se informišu o samom debatnom klubu i možda priključe

radu. Za uspjeh uzimam i situaciju u kojoj mladi uz pomoć debatnih klubova bar uviđaju ovaj

sunovrat i sve neispravnosti u zemlji. Ukoliko se broj članova unutar debatnog kluba poveća na

jedan potpuno viši nivo, izvodivo je organizovati i takmičenje unutar debatnog kluba kroz

također javno debatiranje. Debatni klub bi svakako dobio na značaju i brendu ukoliko bi se i

javno promovisao kroz gradske internet portale. Pošto se slažem sa krilaticom, 'misli globalno,

djeluj lokalno', naše zaključke donesene na debatama, bismo sprovodili i primjenjivali na nivou

lokalne zajednice, a sve u okviru nama izvodivog. Kada govorimo o mreži debatnih klubova,

nisam upoznat sa funkcionisanjima takmičenja, no smatram da loša ideja ne bi bila ni da se

organizuje liga debatnih klubova sa svime što ona donosi, a to su stalna okupljanja, činjenica da

preduslov nije nikakva ogromna organizacija, bolje upoznavanje i sklapanje još čvršćih

prijateljstava i u konačnici potencijalna riješenja problema.

Debatanti trebaju preuzeti tu žrtvu u potrazi za svjetlom. Pomirenje i ljubav su tu, samo trebamo

dobru argumentaciju i sa 'ovdje su' će preći u 'u nama su'.




ESEJI – DEBATANTI (Početnici)

Adin Provalić, Gimnazija Visoko

33

Људска права у БиХ међу средњошколцима требају бити промовирана

Под појмом људска права подразумијевамо: Појам људских права односи се на

концепт који се базира на идеји да људска бића имају универзална природна права,

или статус, независно од правне јурисдикције или других одређујућих фактора као што

су етницитет, држављанство и спол.(изворВикипедиа); што значи да смо сви једнаки, и

да сви имамо иста права.

Сматрам да се школе данас недовољно залажу, и не пружају довољно пажњу

промоцији људских права, још од основних школа. Једна седмица која је посвећена

томе, није довољна, да дјеца која су још увијек незрела, и не знају како треба, тако

мало уче и слушају о тој теми, те као такви неедуковани, одлазе у средњу школу гдје

стварају проблеме, које могу да имају велике посљедице. Због тога, смо свједоци

данас да је стопа вршњачког насиља (како вербалног тако и физичког) у порасту. То

се већином дешава због слабих „казни“ за оне који крше људска права као и због

слабог надзора над дјецом у школама, али и због истог тог заказивања родитеља и

околине који игноришу проблем.

Један од најбољих начина да промовишемо међу средњошколцима људска права, а

који ми као дебатанти можемо реализовати јесте организовањем разних радионица и

јавних дебата, које заправо и показују један вид међусобног уважавања те културу

дијалога, и подижу свијест нашег друштва о датом проблему. Ту би учествовала и

ПЕПСИ (педагог, психолог и социјални радник служба), те приближила се ученицима,

проналазила рјешења, помагала, савјетовала и стремила ка заједничком циљу-

промовисању људских права. Такође, у те пројекте би могли да се укључе и други

дебатни клубови, као и ученици који нису чланови клуба, како би се што већи број

људи обухватио, а то је заправо и наш циљ, да што више људи учествује у

реализацији истог.





Софија Мијовић, Гимназија Бањалука

34

ULOGA DEBATNIH KLUBOVA U POMIRENJU I USPOSTAVLJANJU TRAJNOG MIRA U

BiH

„Lijepe riječi ne koštaju mnogo. Ali ipak mnogo postižu.“

Debata je formalna diskusija u kojoj dvije suprotstavljene strane razmijenjuju argumente u

prilog različitim mišljenjima povodom jedne teme, poštujući unapred dogovorena pravila.

Većina članova debatnih klubova u debatu su ušli laički, neznajući šta ih čeka. Ali u trenutku

kada su zakoračili u debatu ona ih je uzela ka sebi,uvela ih u taj svijet ravnopravnosti i

kulture. Debata svoje članove uči samostalnom i timskom radu,razvijanju komunikacijskih i

govorničkih vještina, kritičkom razmišljanu, boljem upoznavanju društvenih pitanja. I kroz nju

se stiču nova poznanstva, prijateljstva koja su zasnovana na zajedničkom interesu. Debatni

klubovi su mnogo napravili i mnogo sada rade da se poštuju ljudska prava, da se zaustavi

vršnjačko nasilje i da svi živimo u ravnopravnosti i slozi. Da bi debata postigla još veći

uspjeh, ja kao član debatnog kluba, smatram da se trebaju što češće održavati takmičenja,

kampovi, međuklupska druženja...

Tu bi članovi razmjenjivali svoja iskustva,naučili nešto novo, stvarali nova prijateljstva, širili

kasnije svoja iskustva i tu ljubav prema debati u svoju okolinu koja traje vječno.





Darija Cvijić, JUŠC „Đuro Radmanović“ Novi Grad

35

Segregacija i diskriminacija učenika u mom gradu ne smiju biti osnova za život

Fenomen „Dvije škole pod jednim krovom“ najvidljiviji je primjer segregacije u školama u BiH.

Razumijem da roditelji žele očuvati ono što smatraju svojom tradicijom, ali svi mi moramo shvatiti da

bez obzira na vjeroispovijest živimo u jednoj državi i prolazimo kroz iste probleme, a razlikujemo se

samo po imenima i karakterima. Najveći problem je to što ljudi odgajaju svoju djecu tako da gledaju

samo vlastito etničko porijeklo, a pripadnike ostalih smatraju manje vrijednima. "Nitko nije rođen da

mrzi drugu osobu zbog boje njegove kože, ili njegove prošlosti, ili njegove religije. Ljudi nauče mrziti,

a ako oni mogu naučiti mrziti, oni mogu naučiti i voljeti, jer ljubav je ljudskom srcu puno prirodnija od

njene suprotnosti. " Grad u kome ja živim, Srebrenik, je mali gradić u Tuzlanskom kantonu, sa

ukupno 75% stanovnika islamske vjeroispovijesti i 25% pripadnika ostalih religija. Međutim, naše

područje nije bilo toliko zahvaćeno ratom, i nije dolazilo do naglih selidbi što je rezultiralo time da

pripadnici sve tri religije već desetljećima žive zajedno u miru i slozi. Na području opštine Srebrenik

postoji samo jedna mješovita škola, koju pohađamo svi mi koji živimo tu, ili u okolnim naseljima, i još

nikad se nije dogodio nijedan slučaj diskriminacije na vjerskom, ili bilo kojem drugom osnovu.

Možda je to zato što su se ljudi nakon toliko godina srodili jedni sa drugima, razvili snažne emocije i

međuljudske odnose, a možda je i zato što nas zaista nije briga koje je neko vjeroispovijesti, dok

god nam odgovara kao osoba. U školi zaista nije bitno da li se zoveš Mehmed ili Ivan, jer je znanje i

ponašanje, dobro i loše, jedino po čemu se naši učenici ističu kod profesora zaposlenih u školi. Par

puta smo moji drugari i ja javno raspravljali o alarmantnom stanju koje se odvija u nekim dijelovima

naše voljene domovine, i svaki put bi ostali bez teksta jer ne možemo da shvatimo da je to zaista

naša realnost. Djeci je zaista zabranjeno da se druže, zaljubljuju jedni u druge samo zato što ne

vjeruju u isto?! Zašto da dopuštamo istim ljudima koji nisu spriječili prošli rat, iako su mogli, da i

nama kvare budućnost? Određene vrste diskriminacije koje društvo tolerira i dalje prenosi otvaraju

mogućnosti za pojavu novih vrsta diskriminacije. Ako su, naprimjer, određene etničke grupe

diskriminirane u obrazovanju, to obično znači da neće dostići jednak stepen učešća u sferi

zapošljavanja, pristupa dobrima i uslugama, pristupa zdravstvenom osiguranju i slično. Ono što mi

učenici moramo učiniti je dokazati odraslima i vlastima da želimo zajedničku budućnost u kojoj će

vladati ljubav i prijateljstvo, a ne ponižavanja i mržnja. Debatni klubovi mogu mnogo doprinijeti

povećavanju svijesti kod svojih vršnjaka kreiranjem debata na teme segregacije i diskriminacije u

školama, te javnim debatama na osnovu kojih bi učenici vidjeli sve prednosti zajedničkog

obrazovanja i mane odvajanja jednih od drugih. Osnovni ciljevi debate su prevazilaženje stereotipa i

predrasuda, donošenje valjanih zaključaka, te razvoj govorničkih vještina. Sve ovo nam uveliko

može pomoći u borbi protiv diskriminacije i segregacije u školama, ali i van njih, ali samo ako želimo

promjenu.





Dženana Pedljić, MSŠ Srebrenik

36




Vaše poruke i utisci o Kampu

„Jako mi je lijepo, ja volim druženje. Svi koji mogu neka se priključe

debatnim klubovima kako bi stekla razna iskustva ali i prijatelje za čitav

život.”

Dilara Muharemović (KŠC „Don Bosco“ Opća gimnazija Žepče)

„Ovaj kamp mi se dopada jer prevazilazimo sve razlike i shvatamo da

smo svi isti. Ovo je jedan lijep primjer kako trebamo mi mladi

funkcionisati i razmišljati i kakav treba da nam bude pogled na

budućnost.”

Milica Kulina (JU Srednjoškolski centar Istočna Ilidža)

„Kamp je veoma zanimljiv budući da smo tu svi zajedno okupljeni te na

edukativan način nam se predočava da su razlike bogatstvo.”

Monika Vrbić (KŠC „Don Bosco“ Opća gimnazija Žepče)

„Što više ovakvih kampova kako bismo širili horizonte, te kako bismo

postali ne samo građani našeg grada nego građani svijeta!“

Marko Romić (Gimnazija Banja Luka)

37




Vaše poruke i utisci o Kampu

„Ovaj kamp je jedno jako lijepo druženje i lijepo iskustvo. Svaka

osoba koja voli druženja, rad, novo iskustvo, treba da se uključi u

CKD i da bude dio tima. Sve pohvale za organizaciju. Ne bih da

duljim, dođite i uvjerite se! Sretno!“

Kristijan Glavaš, prof. (Mješovita srednja škola „Sjepana Radića“,

Žabljak-Usora)

„Ovaj kamp je veoma koristan jer je mladima poslao glasnu

poruku mira koja će se daleko čuti i dugo odjekivati.“

Aleksandar Nedić, student, Brčko

Najljepši vid druženja, učenja, provoda i promorianja pozitivnih,

miroljubivih ideja. Od mladog svijeta na ovom kampu treba učiti.

Aida Sahačić, prof. (Gimnazija „Mustafa Novalić“ Gradačac)

38

Zimski debatni kamp na Jahorini bio je jedno veliko iskustvo. Bio je to odličan početak 2016.

godine. Pored toga što smo stekli određeno znanje, usavršili neke vještine, dobili smo nešto

što nema cijenu. To nešto su novi prijatelji, nova poznanstva. Došli smo na kamp

nepoznavajući jedni drugi, ali ubrzo smo se sprijateljili, pokazali smo da postoji nada za

bolju budućnost u BiH. Dolazili smo iz različitih krajeva BiH, različiti karakteri, različite

životne priče, različite vjeroispovijesti, a bili smo isti. Te razlike su bile naše bogatstvo,

bogatstvo ove države. I da, bilo je važno naučiti nove stvari, usavršiti neke vještine, ali

važnije je bilo upoznati nove ljude, ljude kojih ćemo se uvijek rado prisjećati, i s kojima ćemo

nastaviti prijateljstvo. Smatram, mogu to slobodno reći, da smo pokazali da postoje čvrsti

temelji za mir u ovoj državi. Kao mlađe generacije bili smo primjer mnogima.

Doticali smo se teških tema, tema o vršnjačkom nasilju i interetničkom pomirenju. Vidjela

sam da su učesnici kampa zaista željeli da pomognu, željeli su da riješe probleme koji se

nameću, željeli su da budu korisni za ovo društvo. Svako od nas učešćem napravio je korak

ka boljoj budućnosti, ka boljem društvu. Iako nam se ti koraci pojedinačno možda čine

malima, oni to nisu. U tih pet dana mi možda nismo riješili sve probleme koji su se nametali,

ali smo sigurno postavili čvrste temelje.

Bilo je i sekcija. Svako se mogao u nečemu okušati, pronaći. Nije bilo važno da li je to

pjevanje, gluma, ples, debatne novosti, webinar ili nešto drugo. Svako je uložio podjednako

truda i rada, a pri tome se i zabavio.

Na kraju kampa, imali smo svečano zatvaranje koje će, vjerujem, mnogima ostati dugo,

dugo u sjećanju. Pokazali smo i dokazali da se borimo za napredak.

I kakvo bi to iskustvo bilo da nije bilo emocija? Radovali smo se, smijali se, pjevali, plesali,

radili, spremali debate, funkcionisali smo kao jedno. Odlazak s kampa, rastanak sa

prijateljima, svima je teško pao. Neki su uspjeli zadržati suze, neki nisu, ali sigurno niko nije

ostao ravnodušan.

Za sebe mogu reći da sam otišla bogatija nego što sam došla. Otišla sam bogatija za nove

prijatelje, za nova iskustva. Mi smo u toku tih pet dana stvarali uspomene, a uspomene su

neprocjenjive. Njih nosimo sa sobom dok smo živi, jednu našu malu vječnost.

Željela bih da završim citatom Meše Selimovića:

"Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne

mogu propasti, ne mogu se potrošiti, ni izgubiti, niti mi ih neko može ukrasti."

A mi smo stvorili uspomene na koje treba da budemo ponosni.

Ajla Kurbašić, Srednja tehnička škola Tešanj




Moja iskustva sa Zimskog debatnog kampa na Jahorini

39

Prijateljstvo + Pomirenje + Ljubav + Vjera u bolje sutra = Zimski debatni kamp na Jahorini

Iskustvo koje smo stekli učešćem na

zimskom debatnom kampu ove

godine zasigurno će nam svima

pomoći da sigurnije kročimo u vlastitu

budućnost. Pored toga što smo svi

marljivo radili na pripremi za

debatovanja, uspješno smo stigli

pripremiti i tačke glume, plesa i

pjevanja. Rad, red i disciplina doveli

su do očekivanih rezultata zadnjeg

dana kampa, kada smo sa puno

pažnjom svi posmatrali vrhunske

debate i borili se, kako sa emocijama

koje su u nama budili govori i eseji,

tako i sa mamurlukom od prethodne

noći. Naime, treće noći kampa

proslavljala se Pravoslavna nova godina. Te treće noći svi smo slavili bez obzira na vjeru i

nacionalnost. Uspjeli smo dokazati da su mladi jedini koji se bore, NE SAMO MIR, NEGO

ZA POMIRENJE. Teme o kojima se razgovaralo tokom ovog petodnevnog kampa u

mnogima bude strah i gase riječi kojima toliko silno žele ponovo 'zapaliti vatru' u ovoj državi,

no mladi su i ovoga puta dokazali svoju moć. Moć znanja, moć edukacije, moć bezuvjetne

ljubavi. Iskreno, veoma sam sretna što sam bila dio ovog kampa i CKD putovanja kroz

edukaciju, veoma sam sretna što bar jedan djelić mene pripada CKD obitelji. A ono što meni

pripada jesu nova poznanstva i po jedan djelić srca svakog prijatelja kojeg sam stekla na

kampu. Ponekad nas bolje razumije upravo neko drugačiji od nas, neko ko nam ne može

suditi po prošlosti i onome što smo bili, neko ko nas vidi upravo onakve kakvi jesmo sada i

ponekad je to razumijevanje jedino što nam treba.

Kampovi ovog tipa uče nas da ne žmirimo na svaku različitost koja se pojavi među nama,

da se ne krijemo od drugih i drugačijih, nego da otvorimo kako oči, tako i srca, pred nečim

drugačijim i prihvatimo druge onakvim kakvi jesu. Iako smo kroz cijeli kamp čuli mnogo

citata i poruka velikih pisaca i kritičara, cijenjenih mislilaca i filozofa, poruka koju svi zajedno

nosimo u nama jeste:

SVI RAZLIČITI – SVI ISTI.

Selma Nakić, Srednja tehnička škola Tešanj




Moja iskustva sa Zimskog debatnog kampa na Jahorini

40




Reagiranja nakon Kampa

Cijenjeni u CKD-u, želim da Vam se zahvalim u moje i

u ime moje ekipe na predivnih pet dana. Naučili smo

mnogo toga, super smo se proveli, upoznali nove ljude

i naravno usavršili svoje takmičarske sposobnosti.

Vama želim također da se zahvalim i zbog

nevjerovatne organizovanosti, zbog vašeg strpljenja i

naravno zbog vašeg nesebicnog prenošenja znanja

nama mlađim debatantima.

S poštovanjem, Inela Subašić .

41





Draga naša Nadina i cijeli CKD tim, namjerno počinjem

ovako ovaj meil jer nemam drugih riječi sem ovih da

izrazim zahvalnost u ime mojih debatantica i moje lično

za divnih 5 dana koje smo proveli na Jahorini. Ono što

je najbolje mjerilo svega su debatanti, koji su puni

pozitivne energije i volje da nastave dalje da se bave

debatom a to je najviši uspjeh. Ovu priliku koristim da

pohvalim grupu 3 glumaca koji su vježbali za vrijeme

pauza, koji su prvenstveno jedna divna grupa mladih

pozitivnih, kreativnih i odgovornih ljudi jer

su uspjeli da pored svojih

obaveza da pomažu drugim grupama i zato

se osjećam dužnom da ih pohvalim kako vama tako i

njihovim trenerima. Vama svima u CKD želim što više

uspješnih, radnih i veselih dana. Veliki pozdrav od svih

članova debatnog kluba Modus.

S poštovanjem, Alma Ahmethodžić prof.

42





Draga Nadina,

nadam se da ste se zasluženo odmorili nakon još

jedne uspješne organizacije Kampa sa svima u CKD-u

na čelu sa direktoricom Vlaisavljević. Čast mi je bila i

ovoga puta učestvovati na kampu i upoznati nove

ljude i susresti ponovo stare prijatelje, te se nadam

skorijem zajedničkom druženju. Pored toga, želim da

uputim pohvale kako zbog rasporeda radionica, tako i

smještaja, te se nadam da će svi u BiH naučiti gdje je

taj čuveni Donji Vakuf kako se ne bi i slijedeći put

zadesile ove tragikomične situacije :D Ali opraštamo i

ovaj put...

Od početka slijedećeg polugodišta nastavljam sa

izvještajima našeg aktivnog debatnog kluba. Još

jednom hvala Vam na svemu što ste učinili za nas tih

pet, nezaboravnih, dana, jer sam se za kratko vrijeme

uspjela vezati za sve ljude koji su prisustvovali kampu.

Veliki pozdrav!

Naida Mlinarević

43

Nakon Kampa nas je telefonskim putem kontaktirao i prof. Muhedin Lemeš (MSŠ

Kakanj) koji je pohvalio organizaciju Kampa, i čiji kratki govor i riječi hvale

prenosimo u nastavku (dakako da parafraziramo jer ne snimamo razgovore ). Mi

samo želimo reći da je Kamp uspjeh svih nas i da bez divnih profesora i još divnijih

debatanata ne bismo mogli uspjeti!!!





„Ja sam danas pričao o vama sa direktoricom škole u

Zenici. I rekao sam da je CKD super! Ja sam njoj

ispričao šta radite. Nisam ja od velikih riječi ali sam joj

prepričao govor profesorice iz Banja Luke. Pa nije li

ogromna stvar da je odvela učenike iz Banja Luke

pred tuzlansku Kapiju? Ja ne znam niti jednu

organizaciju da je spojila ovoliko različitih učesnika.

Još kada se sjetim proslave Pravoslavne nove godine

na Jahorini. Svi slave. Niko ne pita kako i zašto. Svima

je lijepo i svi uživaju. Svi znamo kako se ko zove i opet

skupa slavimo, pričamo, pjevamo i već jedva čekamo

da se ponovo sastanemo. CKD radi ono što političari

neće da urade. CKD se trudi da pomiri ljude i da svi

krenemo dalje zajedno i da svi zajedno gradimo

budućnost. Jedni bez drugih smo jadni! Jedni sa

drugima mnogo toga možemo! Ma šta mnogo! Jedni

sa drugima sve činimo mogućim!”

44

DEBATOLOGIJA

U januaru smo govorili o sljedećim

temama:

Prijedlog Zakona o neradnim danima u BiH

promovira pomirenje i jednakost?

Pomirenje na Balkanu koči politika?

Da li negiranje obilježavanja dana RS

dovodi do još većeg raskola između tri

kostitutivna naroda u BiH?

Saradnja Srbije i BiH je vrlo važna za

pomirenje u cijelom Regionu?

Riječi u slici




45

UMJESTO KRAJA




ZA VAS SU PISALI: Edin Balta, Abdulah Bećirović, Meliha Saračević, Nedeljka

Adžić, Amira Sejdinović, Armin Šehović, Snežana Čokić,

Ahmed Omerović, Albin Softić, Kristijan Glavaš, Sabahudin

Ćeman, Danijela Zuletović, Aida Sahaćić, Nasiha

Mulahalilović

46

01. Svjetski dan mira

15. Dan vjerskih sloboda

25. Svjetski dan borbe protiv lepre

MEĐUNARODNI PRAZNICI

U JANUARU

JAUAR KROZ DATUME

47

ZA „CENTAR ZA KULTURU DIJALOGA“ Sanja Vlaisavljević

IZVRŠNA UREDNICA Nadina Balagić

REDAKCIJA Tijana Ljuboje, debatni klubovi, Anja Gengo, Amela Ibrahimagić, Amer Musić, Anesa Vilić,

Nadina Balagić, Zoran Marčeta DTP

Anesa Vilić

WEB INFO Nadina Balagić

IZDAJE I UMNOŽAVA Centar za kulturu dijaloga

Debatne novosti, br. 01. Januar, 2016. godine

SVAKO UMNOŽAVANJE I KORIŠTENJE SADRŽAJA IZ NOVINA JE VEOMA

POŽELJNO! Cijena: 0 KM + obaveza da ponekad napišete članak za novine Izlazi mjesečno, a nekada i

češće

Fra Anđela Zvizdovića 1 71 000 Sarajevo

Bosna i Hercegovina +387 33 203 668

TRN: 1610000047260060 Raiffeisen banka BiH

[email protected] www.ckdbih.com

CKD STRANICA:

https://www.faceb

ook.com/groups/1

34200443968/?fre

f=ts

DEBATOLOGIJA:

https://www.faceb

ook.com/Debatolo

gija?fref=ts

mailto:[email protected]



http://www.ckdbih.com/

https://www.facebook.com/groups/134200443968/?fref=ts




https://www.facebook.com/Debatologija?fref=ts



IDEA WSDC WIFI PRAVDE SARAJEVO KS novosti JANUAR 2016 SAD.pdf · Reče jednom poznati: „Ne čudim...

Documents

Transcript of IDEA WSDC WIFI PRAVDE SARAJEVO KS novosti JANUAR 2016 SAD.pdf · Reče jednom poznati: „Ne čudim...