Trgovina ljudimaPrirunik za vrnjaku edukacijusa analizom dobrih praksi preventivno-edukativnih radionica

SadrajUvod PRVI DEO PROBLEM TRGOVINE LJUDIMA 1. ta je trgovina ljudima? 2. Istorijski osvrt na problem trgovine ljudima i ropstvo 3. Ko moe biti rtva trgovine ljudima? 4. Zato ljudi postaju rtve trgovine ljudima? 5. ta su to zemlje porekla, tranzita i destinacije? 6. Kako izgleda proces trgovine ljudima? 7. Da li za rtve trgovine ljudima uopte postoji izlaz? 8. ta dalje? Reintegracija 9. Uobiajene predrasude o trgovini ljudima 10. ta moe da uradi da zatiti sebe i svoje prijatelje od trgovine ljudima? 11. Kviz DRUGI DEO ZA VRNJAKE EDUKATORE/KE I RADIONIARE/KE 12. Radionica za radioniare/ke Radionica 1: Koji su kvaliteti radioniara/ke? 13. Radionica za vrnjake edukatore/ke Radionica 1: Umetnost komunikacije Radionica 2: Potovati druge 14. Znanja i vetine radioniara/ki i vrnjakih edukatora/ki 15. Pripremite vau prezentaciju TREI DEO PRIMERI DOBRE PRAKSE 16. Radionice 17. Korisni linkovi i kontakti ETVRTI DEO - EVALUACIJE Evaluacije radionica PETI DEO - ANEKSI Prilog 1 Komentari uesnika Prilog 2 Upitnik ta je to trgovina ljudima? Prilog 3 Upitnik Podeli svoje znanje Prilog 4 Evaluacioni list za radioniare/ke 5 7 8 11 11 12 13 14 17 18 18 19 21 25 27 27 29 29 31 32 33 37 38 44 47 48 71 72 74 76 79

Prirunik Trgovina ljudima prirunik za vrnjaku edukaciju sa analizom dobrih praksi preventivno-edukativnih radionica je nastao na osnovu dugogodinjeg rada NVO ASTRA u oblasti prevencije trgovine ljudima. Od svog osnivanja, aktivisti/kinje ASTRE i lanice ASTRA mree su odrale preko 500 radionica za mlade ljude, uenike i studente, kako bi ih upoznali sa problemom trgovine ljudima i nainima na koji se mogu zatititi. Veliki broj ovih radionica smo organizovali kao vrnjaku edukaciju, duboko verujui da su mladi ljudi spremni i sposobni da svoje znanje ekasno i uspeno podele sa svojim vrnjacima. Trgovina ljudima je globalni fenomen o kome se intenzivno govori poslednjih godina na najviim nivoima meunarodnog i nacionalnog politikog odluivanja. Brojne lokalne i meunarodne nevladine organizacije su takoe angaovane na suzbijanju ovog problema. Ipak, iako se mnogo pria i, ini se, mnogo radi, problem trgovine ljudima u svetu se ne smanjuje. Na stranicama koje slede saznaete koji su uzroci i kakvo okruenje pogoduje postojanju trgovine ljudima siromatvo, nezaposlenost, nestabilnost, socijalna iskljuenost, rat, korupcija, nedostatak mogunosti i alternative. Svi ovi uzroci su i dalje tu, to spreava sutinsku prevenciju problema. Zbog toga se oslanjamo na ono to imamo i to moemo, a to je irenje informacija i podizanje svesti. U tom cilju je i nastao ovaj prirunik. Prirunik Trgovina ljudima prirunik za vrnjaku edukaciju sa analizom dobrih praksi preventivno-edukativnih radionica se sastoji od pet delova. U prvom delu ete saznati osnovne informacije o problemu trgovine ljudima - ta je to, kako izgleda, zato postoji i koga pogaa. U drugom delu se nalaze uputstva i saveti za vrnjake edukatore i radioniare uopte, sa praktinim primerima radionica koje se mogu drati. U treem delu se nalaze detaljni scenariji za dve preventivno-edukativne radionice za mlade koje su aktivisti/kinje i saradnici/e ASTRE osmislili i drali u prethodnom periodu. U etvrtom delu moete proitati rezime evaluacionog izvetaja za 154 radionice odrane tokom kolske 2007/2008. godine u jedanaest gradova u kojima su aktivne lanice ASTRA mree. Izvetaj je izraen na osnovu upitnika koji su popunjavali uesnici pre i nakon uea na radionici, kao i upitnika namenjenog radioniarima. Modeli evaluacionih upitnika su priloeni u poslednjem delu prirunika kao korisne smernice za evaluaciju radionica. Prva tri dela su namenjena samim vrnjakim edukatorima i radioniarima, dok je etvrti deo vie namenjen organizatorima ove vrste edukativnih aktivnosti, mada e i samim vrnjakim edukatorima i radioniarima biti korisno da proitaju iskustva i zapaanja i svojih kolega i koleginica i onih kojima su radionice namenjene. Ovaj prirunik je samo poetak. Dobar edukator mora stalno da ui, proiruje svoje znanje, veba i usavrava se. Ako imate neka pitanja, nedoumice, dileme.... slobodno nas pozovite ili nam piite. Rado emo vam pomoi. Samo zajedno moemo iskoreniti trgovinu ljudima. ASTRA Tim

prvi deoproblem trgovine ljudima

1. ta je to trgovina ljudima?Trgovina ljudima, kao oblik ekonomske i seksualne eksploatacije ljudi, predstavlja jedan od najgorih zloina naeg vremena. Trgovci ljudima, koristei se prevarom, nasiljem i eksploatacijom, tretiraju ljude kao robu, dok rtve ive u uslovima prinude i straha. Trgovina ljudima predstavlja jedan od najteih oblika krenja ljudskih prava. rtve nemaju slobodu kretanja ili slobodu izbora; tanije, one nemaju kontrolu nad svojim ivotom. Ovaj fenomen je takoe poznat i pod nazivom moderno ropstvo, zato to se rtve dre u uslovima slinim ropstvu i tretiraju se kao svojina ljudi koji su ih kupili. Trgovina ljudima je oblik organizovanog kriminala, ali i biznis koga pokreu ponuda i potranja na tritu. Roba koja se nudi su ljudi, uz pomo kojih trgovci ostvaruju ogromne zarade koje se procenjuju na oko 32 milijarde dolara godinje. injenica je da se ene, deca i mukarci prodaju kao roba svuda u svetu. Meunarodna organizacija rada (MOR) procenjuje da ukupno ima 2,4 miliona rtava trgovine ljudima. Prema proceni amerikog Stejt dipartmenta, 80% rtava ine ene i devojice, dok je polovina rtava maloletna. Procenjuje se da svake godine u svetu izmeu 600.000 i 800.000 ljudi postanu rtve meunarodne trgovine ljudima. Ova brojka ne ukljuuje rtve interne trgovine ljudima, tj. trgovine ljudima koja se odigrava unutar granica jedne zemlje. Ova kriminalna aktivnost belei porast, i po zaradi se nalazi na treem mestu, odmah nakon trgovine drogom i ilegalne trgovine orujem. Meutim, vrlo mali procenat rtava se ikada identifikuje. Za trgovinu ljudima se kae da je to nisko rizina, a visoko profitna kriminalna aktivnost, zato to je nije lako otkriti, a jednu rtvu je mogue preprodati vie puta. Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, odnosno njen Protokol za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudima, posebno enama i decom, u lanu 3 definie ta je to trgovina ljudima i daje osnov svim dravama lanicama Ujedinjenih nacija za borbu protiv nje. ta je trgovina ljudima? Trgovina ljudskim biima oznaava vrbovanje, prevoenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlaenja ili tekog poloaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili slubu, ropstvo ili odnos slian ropstvu, servitut ili uklanjanje organa. Kada se radi o trgovini decom, nije vano koje sredstvo je upotrebljeno, tj. govoriemo o trgovini decom iako nije bilo elemenata pretnje, prinude, zloupotrebe poloaja i slino. Takoe, pristanak rtve na eksploataciju, bilo da se radi o deci ili odraslima, ne menja injenicu da se radi o trgovini ljudim. Savet Evrope je usvojio Konvenciju za borbu protiv trgovine ljudima, u kojoj je takoe sadrana ova denicija. Kako se trgovina ljudima odvija u nekoliko zemalja (transnacionalno/internacionalno), mada se moe dogoditi i u samo jednoj zemlji (interna trgovina ljudima), neophodna je meunarodna saradnja. Ipak, iako postoje meunarodni dokumenti, primena nacionalnih propisa je od sutinskog znaaja, a razliite zemlje sprovode razliite aktivnosti kako bi se izborile sa ovim problemom, odnosno kako bi kaznile poinioce, obezbedile bolji tretman rtava i sprovele preventivne mere usmerene na reavanje uzroka koji dovode do trgovine ljudima. 8

U Srbiji, trgovina ljudima je zabranjena lanom 388 Krivinog zakonika, a predviena kazna je od dve do deset godina zatvora. Trgovina decom radi usvojenja je zabranjena lanom 389, a kazna za ovo delo je od jedne do pet godina zatvora. Uobiajena greka je verovanje da devojke postaju rtve trgovine ljudima zato to su naivne Nije vano zato se neko javio na oglas ili prihvatio poslovnu ponudu; najvanije je nasilje koje neko trpi ako zavri u lancu trgovine ljudima. Devojke ne postaju rtve zato to su naivne, kao ni mladii, ene, mukarci. Oni su prevareni, a nakon toga izloeni fizikom i mentalnom zlostavljanju. Zarobljeni u lancu trgovine ljudima, oni gube slobodu izbora i kontrolu nad svojim ivotima. Ljudi koji ih regrutuju i prodaju su esto osobe od poverenja (roaci, partneri, prijatelji...). Zbog toga svako moe da postane rtva trgovine ljudima.

Iako se ene najee prodaju i kupuju radi seksualne eksploatacije, rtve trgovine ljudima mogu biti i mukarci. Mukarci su obino izloeni radnoj eksploataciji, ali mogu biti rtve i drugih oblika eksploatacije. Deca su najosetljivija kategorija, kada govorimo o trgovini ljudima. Ona se koriste za prinudnu pronju, seksualnu eksploataciju, prinudni rad, rad u kui ili prinudnu vojnu slubu (npr. deca vojnici). Broj dece koja postaju zrtve trgovine ljudima je u porastu. Detetom se smatra svaka osoba mlaa od 18 godina. Postoji nekoliko oblika trgovine ljudima: Seksualna eksploatacija Prinudni rad Prinudno prosjaenje Prinuda na vrenje krivinih dela Trgovina organima Prinudni rad u kui Prinudni brakovi. Vano je napraviti razliku izmeu trgovine ljudima, krijumarenja ljudi i prostitucije. Iako se ova tri pojma esto meaju, oni se veoma razlikuju. Meutim, krijumarenje i prostitucija, ako je prinudna, mogu da se pojave kao rezultat ili sredstvo trgovine ljudima.

9

Trgovina ljudima Cilj je eksploatacija rtve radi prota. Destinacija moe biti i prekogranina i interna (trgovina ljudima iz sela u gradove, ili sa severa na jug, bez prelaska granice jedne zemlje) Ne postoji pristanak rtve da bude prodata i eksploatisana; ona je izloena pretnjama, prinudi i prevari.

Krijumarenje ljudi Cilj je neku osobu prebaciti preko granice, takoe radi prota.

Uvek podrazumeva prelazak granice.

Krijumarenje se odvija uz pristanak krijumarene osobe. Krijumarene osobe mogu da odu, promene posao, itd. Ali, postoji rizik da i one mogu postati rtve trgovine ljudima, zato to se oslanjaju na krijumara da ih prebaci preko granice i veruju mu da e ih prevesti do dogovorenog mesta.

rtva trgovine ljudima ivi u izolaciji, nema slobodu kretanja, a dokumenta su joj oduzeta.

Trgovina ljudima rtve nemaju slobodu odluivanja, ve ih potpuno kontrolie osoba koja ih je kupila. rtve nemaju slobodu kretanja Seksualna eksploatacija je samo jedan od mnogih oblika trgovine ljudima

Prostitucija Osoba koja se dobrovoljno bavi prostitucijom je slobodna da odluuje o sopstvenom ivotu Osoba koja se dobrovoljno bavi prostitucijom ima slobodu kretanja Moe, ali ne mora, da ukljuuje razliite oblike prinude i eksploatacije

10

2. Istorijski osvrt na problem trgovine ljudima i ropstvoTrgovina ljudima je oblik ropstva koji postoji i danas, u XXI veku, pa se esto naziva i moderno ropstvo. Mnogi ljudi veruju da ivimo u svetu u kome ropstvo ne postoji i da je sa njim zavreno izmeu 1793. i 1888. godine, koliko je trajala borba za zabranu trgovine robljem iz Afrike u Ameriku. Meutim, to nije tano. I dan danas mnogo ljudi ivi u uslovima slinim ropstvu, trpei najstranije oblike eksploatacije. Ropstvo je u ljudskom drutvu prisutno vekovima, znamo ga iz starog Egipta i Rimskog carstva. Kasnije je dostiglo vrhunac u Africi, odakle su robovi odvoeni preko okeana, to predstavlja najveu poznatu prinudnu migraciju u svetu. Robovi su bili primoravani da rade na plantaama i u rudnicima. Iako je ropstvo zvanino zabranjeno, a robovi osloboeni tokom XIX veka, ono nije u potpunosti iskorenjeno. Meunarodne organizacije su tokom XX veka usvojile vie konvencija koje se tiu trgovine ljudima. Osim toga, jedan od najpoznatijih dokumenata, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948), u svom lanu 4 zabranjuje ropstvo i trgovinu robljem: Niko se ne sme drati u ropstvu ili potinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima. Ipak, trgovina ljudima postoji i danas kao oblik modernog ropstva. Da li znate? Neki ljudi trgovinu ljudima zovu trgovina belim robljem, to nikako nije tano O trgovini ljudima se prvi put progovorilo kao o problemu u XIX veku, kada su beli ljudi poeli da se pojavljuju kao rtve. Meutim, izraz trgovina belim robljem ne moe da se upotrebljava kao sinonim za trgovinu ljudima, zato to ovaj problem pogaa sve ljude, bez obzira na njihovu rasu, etniko ili nacionalno poreklo.

3. Ko moe postati rtva trgovine ljudima?Ne postoji profil rtve trgovine ljudima. Svako moe postati rtva, iako mnogi misle Ja sam pametna/ja sam obrazovan /nisam lakoverna /nema anse da upadnem u trgovinu ljudima. Zapamtite: ba svako! I inenjer i neko ko ne zna da ita i pie; I deak i devojica; I neko ko ima 11 godina, ili 40, ili ak beba; I neko ko ivi u Engleskoj i neko ko ivi u Africi; I neko ko ivi u domu i neko ko ivi sa roditeljima. 11

4. Zato ljudi postaju rtve trgovine ljudima?Postoje razliiti uzroci koji dovode do toga da neko postane rtva trgovine ljudima. Ti uzroci se mogu podeliti na tzv. push i pull faktore, tj. faktore koji nekog guraju, tj. privlae da doe u situaciju koja e se zavriti kao trgovina ljudima. Nezaposlenost, siromatvo, nedostatak obrazovanja, nedostatak mogunosti, nasilje ili diskriminacija mogu podstai nekoga da pokua da izgradi ivot na nekom drugom mestu, i guraju ga da potrai reenja. Svako ko eli da promeni svoj ivot e, na primer, biti zainteresovan da razmotri neku ponudu. A ako se to iskombinuje sa zamiljenim prednostima boljeg ivota, posla ili zanimljivog iskustva na nekom drugom mestu, takvu ponudu je lako prihvatiti. ta mogu biti uzroci? Uslovi ivota u zemlji porekla Ako pogledamo iz kojih zemalja najee dolaze rtve trgovine ljudima, videemo da su to u najveem delu tzv. zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji. Zemlje u tranziciji prolaze kroz politike, drutvene i kulturne promene i suoene su sa razvojnim problemima. Neravnomerna raspodela moi i mogunosti, siromatvo i nezaposlenost stvaraju okruenje koje se esto koristi za regrutovanje rtava, zato to su ljudi u stalnoj potrazi za poslom. Osim toga, korupcija i eventualno prisustvo rata pruaju trgovcima pogodno okruenje za rad. Diskriminacija na tritu rada U uslovima velike nezaposlenosti i ekonomske krize, ene su te koje se prve otputaju, a poslednje zapoljavaju. Zbog toga su primorane da se okrenu crnom tritu rada, gde su izloene opasnosti da postanu rtve trgovine ljudima. Isto vai i za mukarce koji izgube posao. Nasilje ene i deca esto moraju da napuste svoje porodice ili svoju sredinu zbog nasilja koje u njima trpe, bilo da se radi o porodinom nasilju ili nasilnom okruenju kao takvom. Zato to ih niko ne titi od nasilja, devojice, deaci, ene prihvataju ponude koje e im omoguiti da odu. Drutveni inioci U veini drutava, u trenucima ekonomske krize ili rata, pozicija ene dodatno slabi, a u isto vreme se od nje oekuje da ima dvostruku ulogu: da se brine o porodici, ali i da bude glavni hranilac porodice. Mnoge devojke i ene u celom regionu, ali i ire, prisiljene su da svoje telo posmatraju kao jedino sredstvo za stvaranje prihoda koje im stoji na raspolaganju. To ih ini rizinom grupom i produava stanje njihove diskriminacije i marginalizacije u drutvu.

12

5. ta su to zemlje porekla, tranzita i destinacije?Kod trgovine ljudima, drave se mogu podeliti na zemlje porekla (iz kojih se rtve regrutuju), tranzitne zemlje (preko ije teritorije se vri prebacivanje rtava do krajnjeg odredita, ali koje su esto i mesta privremene eksploatacije) i zemlje destinacije (u kojima se rtve eksploatiu). Treba, meutim, imati na umu da retko koja zemlja spada samo u jednu od ovih grupa, ve istovremeno moe biti i zemlja porekla, tranzita i destinacije. To je jo jedan od razloga zato je trgovina ljudima sloen problem.

Zemlje porekla po broju prijavljenih sluajeva trgovine ljudima1

Vrlo visoko

Visoko

Srednje

Nisko

Vrlo nisko

Nije prijavljeno

Izvor: United Nations Ofce on Drugs and Crime (UNODC). 2006. Trafcking in Persons: Global Patterns, p. 39.1

http://www.unfpa.org/swp/2006/english/images/chapter_3/Fig7_small.jpg

13

Zemlje destinacije prijavljenih sluajeva trgovine ljudima 2

Vrlo visoko

Visoko

Srednje

Nisko

Vrlo nisko

Nije prijavljeno

Izvor: United Nations Ofce on Drugs and Crime (UNODC). 2006. Trafcking in Persons: Global Patterns, p. 38.

6. Kako izgleda proces trgovine ljudima?i.RegrutovanjeNajopasnije kod trgovine ljudima je to to te u lanac trgovine ljudima esto uvodi neko koga poznaje komija, prijatelj, deko/ devojka, roak. Trgovac (ovek koji regrutuje, posrednik, poslodavac, korumpirani slubenik, prevoznik, onaj koji vri eksploataciju i organizuje pruanje usluga) zloupotrebljava poverenje rtava i njihovu elju za boljim ivotom. Naini regrutovanja se razlikuju, kreativni su i promenljivi, ali ono to je svima zajedniko je obeanje dobrog posla, boljeg ivota i ispunjenja snova.2

http://www.unfpa.org/swp/2006/english/images/chapter_3/Fig6_small.jpg

14

esto ljudi upadaju u lanac trgovine ljudima dok trae posao, ponude za uvanje dece i uenje jezika u inostranstvu ili za bavljenje manekenstvom, turistike aranmane, mogunosti za brak ili nastavak kolovanja. Za regrutovanje se sve ee koristi i Internet. Ovo su najei naini vrbovanja: Lana obeanja prijatelja, agencija za zapoljavanje ili nekog treeg ko ti nudi posao ili putovanje, u zemlji i inostranstvu. Tzv. lover boy strategija deko te zove da krene sa njim i da ponete novi ivot na nekom drugom mestu. Obmanjujui oglasi za posao u razliitim medijima (novine, Internet, priaonice). Poslovi koji se nude su bolje plaeni i pruaju bolje uslove rada nego u zemlji u kojoj potencijalna rtva ivi. Prodaja od strane porodice nekad zbog siromatva, nekad zbog disfunkcionalnosti, ali nekada i zbog toga to roditelji veruju da e njihovo dete imati bolji ivot na nekom drugom mestu, ne sanjajui da e ono postati rob. Iako je Internet odlino sredstvo uz pomo koga moe da nae korisne informacije ili da komunicira sa drugim ljudima, moe se koristiti i za regrutovanje rtava trgovine ljudima (kroz priaonice ili lane oglase za posao). Otmica je mogu, ali ne previe est nain regrutovanja za trgovinu ljudima.

Bila sam sa dekom oko est meseci. Bio je fin, sa smislom za humor, pristojan, ak se i mojoj mami svideo. Tako da, kad mi je jednog dana predloio da krenem u Italiju sa njim, nisam sanjala ta moe da mi se desi. Iako se mami sve to nije dopalo, pristala sam da poem. Kad smo stigli u Italiju, nali smo se sa njegovim drugom koji nas je doveo do naeg novog stana. im smo uli, zakljuali su me i rekli da sam upravo prodata. Vritala sam na mog deka, ali on je samo otiao, njegov deo posla je bio gotov. Prvo su me pretukli, a onda su mi rekli da znaju gde e nai moju porodicu ako sluajno pokuam da pobegnem.

ii.TransportTransport podrazumeva prevoz rtve na teritoriji jedne zemlje ili preko meunarodnih granica, u pravcu konane destinacije. Konana destinacija je mesto gde postoji najvea tranja i gde se ostvaruju najvei profiti od eksploatacije. rtve trgovine ljudima se prevoze kopnom, vazduhom i morem. Za to se koriste prava ili falsifikovana dokumenta, a ponekad se granica prelazi ilegalno, van graninih prelaza. 15

Ponekad se rtve transportuju tajnim kanalima, sakrivene u kamionima, kombijima, na brodovima, ili prelaze granicu peice, kroz umu, preko reke i slino. Prvu eksploataciju rtve mogu doiveti ve na putu, pre nego to stignu na svoju destinaciju, a na putu do konane destinacije mogu biti i vie puta preprodavane. Ne zaboravite da transport ne podrazumeva uvek prelazak dravne granice, poto trgovina ljudima moe biti i internog karaktera. rtve se mogu prevoziti iz grada u grad, iz jednog lokala ili bordela u drugi, iz kue u kuu, a sve u jednoj zemlji.

iii.EksploatacijaEksploatacija rtava podrazumeva naine na koji se rtve koriste radi postizanja krajnjeg cilja trgovine ljudima, a to je ostvarivanje zarade za trgovca. U zavisnosti od toga da li se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prosjaenju, radu u kui ili nekom drugom obliku trgovine ljudima, rtve se susreu sa razliitim oblicima nasilja i muenja, u cilju potpune kontrole nad rtvom i osiguravanja njene poslunosti. Jo dok su na putu ili im stignu na odredite, trgovci im oduzimaju dokumenta navodno da bi ih uvali, da bi sredili radnu dozvolu i slino. Tako rtva gubi svoj pravni identitet. Za mnoge rtve to je prvi put da odlaze iz svoje zemlje; one ne znaju jezik, ne znaju gde su, ne znaju ta mogu da urade. Ponekad se plae institucija, pre svega policije i ne ele da od njih potrae pomo. Uz to, trgovci nalaze nain da ih uvere da ni ne treba da trae pomo policije zato to su policajci korumpirani i svi rade zajedno. Na koji jo nain trgovci ljudima kontroliu svoje rtve i spreavaju njihovo bekstvo? Zatoenitvo/izolacija: Trgovci dre rtve zatoene. Obino su zakljuane u stanovima/kuama i pod stalnim nadzorom. Svaki njihov izlazak se paljivo prati i ne dozvoljava im se da stupaju u kontakt sa nepoznatim ljudima bez kontrole. rtve su esto izolovane, zbog ega postaju zavisne od trgovca. esto ih prebacuju sa jednog mesta na drugo kako bi izgubile orijentaciju gde se nalaze. Pretnja nasiljem/izazivanje straha Trgovci koriste razliite pretnje nasiljem kako bi zastraili rtve. Tu je pre svega fiziko nasilje, prebijanje, silovanje. Trgovci takoe svoje pretnje usmeravaju i na lanove porodice i rtvi bliske osobe, njenu decu, brau, sestre, prijatelje i slino. rtve esto dolaze iz drutava koja ne bi imala razumevanja za injenicu da su one rtve trgovine ljudima, a ne prostitutke. Boje se da e biti obeleene ako se sazna ime su morale da se bave, ili se prosto plae za bezbednost svojih najdraih. Duniko ropstvo Jo jedan efikasan metod koji trgovci koriste je duniko ropstvo. Naime, trgovac rtvi saopti da ju je kupio i platio njeno putovanje i da ona moe da ode im mu vrati taj novac. Na taj dug se svakodnevno dodaje kamata i ono to rtva navodno svakodnevno troi za hranu, stan, odeu i slino. Na kraju taj iznos postane tako veliki i svakodnevno raste, da je gotovo nemogue da e rtva ikada moi da ga otplati.

16

Ni/Italija: Ivana je mislila da je u svom novom deku nala srodnu duu. Njeni roditelji su se ionako svaali po ceo dan, a njen deko je bio jedini koji razume njena oseanja i ljutnju. Rado je prihvatila kada je pozvao da zajedno odu u Italiju i tamo pokuaju da neto naprave. U Italiji ih je ekao drug od njenog deka. Deko je ostavio sa njim i rekao da e brzo doi, samo da telefonira kui. Kad su stigli u stan, taj drug ju je silovao i rekao joj je da ju je deko prodao. Naterao je da se bavi prostitucijom na ulici. Stalno je tukao zato to nije donosila dovoljno novca kojim bi on povratio svoje ulaganje u nju. Prvo je to bila cena koju je platio za nju, pa njeni trokovi, hrana, minka, odea....Ivana je bila sigurna da nikada nee moi da otkupi svoju slobodu! Same rtve esto nisu svesne da su rtve, smatraju da su same krive za sve to im se dogodilo, oseaju veliki stid zbog posla kojim moraju da se bave i ne znaju da mogu da potrae pomo. Neke predrasude koje prate trgovinu ljudima Kad bih ja upala u lanac trgovine ljudima, pokuavala bih da pobegnem sve dok mi to ne poe za rukom rtve trgovine ljudima ive pod stalnom kontrolom i uz pretnju nasiljem. Osim toga, trgovci ih ucenjuju i prete im da e povrediti njihovu decu, brau i sestre, roditelje ako pokuaju da pobegnu. Ako ipak probaju da pobegnu i ne uspeju, trgovci e ih prebiti, nekad i na smrt, kako bi spreili ostale devojke da pokuaju isto. Uz sve ostalo, ovo je najubedljiviji razlog koji im poruuje da ne pokuavaju bekstvo. Ljudi e potraiti pomo kad ih identifikuju ili kad oni sami shvate da su postali rtve trgovine ljudima rtve trgovine ljudima nisu uvek svesne da su rtve. Osim toga, ako i shvate, zbog nepoverenja i oseaja krivice nee hteti da svoju priu podele sa drugima. Ili, kako kae jedna rtva Nisam znala kome da verujem, pa sam zavrila kao rob. Sada mi kau, da bih bila slobodna i dobila pomo treba da verujem svima vama, potpunim strancima. Ono to znate je uvek manje strano od onoga to ne znate.

7. Da li postoji izlaz iz lanca trgovine ljudima?rtve najee uspevaju da se izbave iz lanca trgovine ljudima zahvaljujui: Policijskim racijama, Pomoi klijenata i graana, Bekstvu. Ree se dogaa da sam trgovac pusti rtvu kad mu postane beskorisna. Ipak, imajte na umu da se procenjuje da samo mali deo rtava, 10-20% njih uspe ikad da se spase. 17

Izlaz iz trgovine ljudima postoji. Trgovina ljudima je u krajnoj liniji jo jedna, iako ilegalna, aktivnost trine ekonomije. Ljudi su postali roba, i dokle god bude potranje za takvom robom, postojae i ponuda. Zato je potrebno baviti se svim dimenzijama problema trgovine ljudima kako bi se on iskorenio, ukljuujui potranju za uslugama koje nude trgovci, siromatvo i nezaposlenost, efikasan meunarodni pravosudni pristup radi kanjavanja trgovaca, zatitu rtava i drugo. Osim toga, neophodna je prevencija kroz edukaciju, putem medijskih kampanja, kroz kolski sistem i slino.

8. ta dalje?Kada rtve izau iz lanca trgovine ljudima, potrebno je dosta vremena i rada kako bi se ona u potpunosti oporavila i vratila u ivot. U tom periodu, njoj su potrebne razliite vrste pomoi, od medicinske, kako bi se saniralo njeno loe zdravstveno stanje i fizike povrede, do psiholoke pomoi i podrke. Ovaj proces je izuzetno vaan, jer se rtva vraa u isto ono okruenje iz koga je morala da ode i ekaju je isti problemi koje mora da rei. Treba joj pruiti svu pomo kako se ne bi desilo da ponovo bude uvuena u lanac trgovine ljudima.

9. Uobiajene predrasude u vezi sa trgovinom ljudimaAko neko prihvati neku poslovnu ponudu ili svesno kree da se bavi prostitucijom, onda ne moemo govoriti o trgovini ljudima rtva ne moe pristati na trgovinu ljudima, zato to pristanak ne moe da se bazira na prevari ili prinudi ili gubitku kontrole nad sopstvenim ivotom ili gubitku linog dostojanstva. Za postojanje trgovine ljudima kao krivinog dela, pristanak rtve nema nikakav znaaj. Trgovina ljudima i prostitucija su jedno te isto rtva trgovine ljudima koja zavri u prinudnoj prostituciji nema pravo izbora ili odluivanja o bilo kom aspektu svog ivota, dok prostitucija moe biti svestan izbor ene. Osim toga, trgovina ljudima nije samo prinudna prostitucija ili seksualna eksploatacija, ve ukljuuje i prinudni rad, prinudnu pronju ili prinudno uzimanje organa. rtve mogu biti ne samo ene, ve i deca i mukarci. 18

Samo strankinje su rtve trgovine ljudima Trgovina ljudima se ne smatra problemom ako je poznato da u lokalnim barovima rade samo neke strankinje. Trgovina enama, meutim, deava se i devojkama u njihovim zemljama, kada one bivaju prodate iz jednog grada u drugi. U poslednje vreme primetan je porast broja rtava trgovine ljudima koje su dravljanke/i Srbije. rtve trgovine ljudima uvek potiu iz siromanih porodica Ne postoji profil rtve trgovine ljudima. One mogu biti bilo kog pola, godina ili porekla. One mogu biti i bogate i siromane. Iako su mladi ljudi bez mogunosti zaposlenja pod najveim rizikom od ulaska u lanac trgovine ljudima, siromatvo je samo jedan element koji omoguava postojanje trgovine ljudima.

10. ta moe da uradi da zatiti sebe i svoje prijatelje od trgovine ljudima?Ne govorimo ti sve ovo o trgovini ljudima da bismo te uplaili, ve da bi bio/la svestan/a ovog problema i rizika koji se mogu izbei. Bolje spreiti nego leiti, sloie se. Treba da uiva u ivotu i treba da nastavi da pravi planove za budunost i sledi svoje snove. Nemoj da prestane da trai nove prijatelje i upoznaje nove ljude, zabavlja se. Samo obrati panju na neke stvari da bi izbegao/la rizine situacije. Provera budueg poslodavca a) Da li si proverio/la firmu u kojoj treba da radi? b) Da li si proverio/la da li takva firma uopte postoji, koliko dugo, ko su joj klijenti, u koliko zemalja ima predstavnitvo, koja je njena adresa i broj telefona? c) Da li si proverio/la da li je firma registrovana u nadlenoj instituciji (npr. Agencija za privredne registre u Srbiji)? d) Da li si se raspitao/la o firmi za koju e raditi u ambasadi svoje zemlje u zemlji destinacije? e) Da li si se raspitao/la o firmi za koju e raditi? f) Da li ima ugovor o radu? g) Daj ugovor na proveru advokatu ili osobi od poverenja. h) Ako je ugovor napisan na razliitim jezicima, Da li si proverio/la da li su obe verzije identine? i) Da li si napravio/la kopiju ugovora za svaki sluaj? 19

j) Da li si proverio/la da li u ugovoru postoje neke neprecizne formulacije, npr. u sluaju neispunjavanja svih obaveza koje naloi poslodavac, a da se nigde ne precizira ta to mogu biti sve obaveze? k) Da li se tvoj budui poslodavac raspitivao za tvoje kvalifikacije, vetine, radno iskustvo i slino? Pripreme za putovanje a) Da li si napravio/la nekoliko fotokopija svog pasoa? b) Da li si bar jednu fotokopiju pasoa i drugih vanih dokumenata ostavio/la kod roditelja/prijatelja/neke druge osobe od poverenja? c) Paso i druga dokumenta uvek nosi sa sobom, a daj ga samo graninoj policiji ako trai. Nikom drugom ni efu, ni prijateljima, ni roacima. d) Da li si roditeljima/prijatelju/osobi od poverenja ostavio adresu i broj telefona mesta gde e odsesti? e) Da li si prepisao/la negde vane telefone za sluaj da izgubi telefon? Kako da izbegne rizik lover boy vrbovanja a) Da li potpuno zavisi od deka? b) Da li ti on predlae da zajedno odete u inostranstvo i zaponete novi ivot? c) Da li ti se ini da on troi mnogo para, a ne vidi da neto radi, tj. kako zarauje? Ako ima neke sumnje u vezi svog posla, deka itd., evo ta moe da uradi da smanji rizik od ulaska u lanac trgovine ljudima: a) Obrati panju na ono to tvoji roditelji/prijatelji imaju da kau. Oni se pre svega brinu za tebe i ele ti dobro. Ako planira da ode, uvek kai prijateljima ili porodici gde i s kim ide. b) Nekome se moe uiniti da rad u seks industriji donosi laku i brzu zaradu. Ipak, zapamti da dobrovoljna prostitucija lako moe da postane trgovina ljudima. c) Ako sumnja da je neko rtva trgovine ljudima, prijavi policiji ili pozovi ASTRU. Drugima je potrebna tvoja pomo i to je najmanje to kao graanin/ka moe da uradi. d) Potrai pomo od organizacija kao to je ASTRA. Pozovi ih oni su tu da ti pomognu. Ako se plai ili ne eli da razgovara sa svojim roditeljima/prijateljima, javi se ASTRI na telefon +381 11 33 47 817 ili poalji e-mail na astrasos@sezampro.rs. Mi te neemo osuivati zbog onoga to ti se desilo.

20

11. TestRei test i proveri ta si zapamtio/la od onoga to si proitao/la u priruniku. Na neka pitanja moe dati i vie odgovora. Zabavi se! 1. Ko moe biti rtva trgovine ljudima? a) Samo nepismeni ljudi iz siromanih zemalja. b) Samo ljudi koji su glupi i ranjivi. c) Svako, ukljuujui i mene. 2. Kako moe prepoznati trgovca? a) Trgovac uvek eka svoje rtve ispred trgovine. b) Nikad ne moe biti siguran to moe da bude tvoj roak/drug/deko/devojka ili bilo koja druga poznata ili nepoznata osoba. c) Trgovac ima tetovau, na licu mu pie da je zao, ima bradu, vozi veliki motor, a na uglu usana mu visi cigareta. 3. Ti si na poslednjoj godini kole i komija ti nudi posao poznaje nekog oveka u Nemakoj koji ima firmu i trai ljude kao to si ti. ta e uraditi? a) Pa, ponuda je dobra, ali u ipak proveriti tu firmu. b) Naravno da u prihvatiti, komiji mogu da verujem. c) Vau, drugi ljudi ne mogu da nau posao, a meni se nudi! To je fantastino, odmah u ga prihvatiti! 4. Deko eli da te povede na put u Italiju. Dobro se poznajete, zajedno ste ve godinu dana. ta e uraditi? a) Naravno da idem, uvek sam elela da priam italijanski. b) Znam ga ve godinu dana, naravno da neu sumnjati u njegove namere, zato bih? c) Popriau sa roditeljima i videu ta e mi oni rei. Zatim, raspitau se gde tano idemo, kakva mi viza treba i pre nego to odem ostaviu roditeljima ili prijateljima podatke o tome gde u biti. I, naravno, nikome neu dati svoj paso. 5. Zato rtve ne pobegnu? a) One ele da zarade puno para i da ive u luksuzu, zato ostaju. b) Zato to su glupe i nikad im nije palo na pamet da pokuaju da pobegnu c) Zato to ih trgovci strogo kontroliu i prete da e ih nai u sluaju bekstva. 6. Iz kakvih zemalja rtve najee dolaze? a) Uvek iz siromanih zemalja, ljudi iz bogatijih zemalja imaju vie para i paljiviji su. b) rtve mogu doi i iz najbogatijih zemalja, kakva je Engleska, ali i iz najsiromanijih, npr. iz Afrike. c) rtve dolaze iz patrijarhalnih zemalja.

21

7. Drugarica ti kae da je dobila fantastian posao u inostranstvu, uvae decu, platie joj smetaj, prevoz, radnu dozvolu. Porodica za koju treba da radi kae da ima odlino iskustvo sa devojkama iz Srbije i voleli bi da ona radi za njih, ali treba da doe to pre. ta bi joj rekao/la? a) Rekao/la bih da treba detaljnije da proveri porodicu, au-pair agenciju i sam kontakt. To je vano i ja mogu da joj pomognem. Inae sam srean/na to je nala posao, a obeala je da e mi redovno pisati. b) ta me briga, njen ivot, moe sa njim da radi ta hoe. c) Zato bih se uopte uputao/la u to, ionako mi nee poverovati, samo e rei da sam ljubomoran/na na nju. 8. eli da ide u Italiju na odmor. Tvoj drug iz odeljenja ti kae da i on hoe da ide i da radi u baru kod nekog prijatelja. I ti moe tu da radi i da celo leto provede u Italiji. ta e uraditi? a) To je odlino! Mogu i da zaradim neto i da budem na odmoru. b) Ne znam, bolje je da dobro razmislim pre nego to pristanem, mada je ponuda primamljiva. c) Porazgovarau sa roditeljima/prijateljima (iako e se oni protiviti), mogu da pokuam. 9. Kada rtve uspeju da izau iz lanca trgovine ljudima, sve je super i one se odmah vraaju svakodnevnom ivotu. a) Naravno, sve je bolje od pakla u kome su bile. b) Postoji opasnost da e ponovo upasti u trgovinu ljudima. c) Da, porodica i prijatelji e se dobro brinuti o njima. 10. Trgovina ljudima ne postoji u naoj zemlji? a) Nikad nisam uo/la ni za jedan sluaj, pretpostavljam da ne postoji. b) Trgovina se deava u svim zemljama u svetu, pa pretpostavljam i u mojoj. c) To postoji samo u Africi. 11. Kako mogu da se zatitim od trgovine ljudima? a) Koristiu kondom. b) Unajmiu telohranitelje. c) Pridravau se saveta koje sam proitao/la u Priruniku.

ODGOVORIOdgovor Pitanje c 1 b 2 a 3 c 4 c 5 b 6 a 7 b&c 8 b 9 b 10 c 22 11

23

dru

deo

za vrnjake edukatore i radioniare

mogli da steknu neka nova znanja, ona mora biti Da bi radionica bila uspena i da bi uesnici na njoj jakih edukatora, kao i dobra postavka, oprema kvalitetna. Zato su vani kvaliteti radioniara i vrn niar/vrnjaki edukator/ka treba da razmisli o i komunikacione vetine. Da bi bio kvalitetan radio je gluma i drugi kreativni scenariji, koji ne samo korienju razliitih metoda tokom radionice, kao to stavljaju na manje stresan nain. Ukljuivanjem da zabavljaju uesnike, ve im kakljive teme pred i svare temu trgovine ljudima, ve e razviti i uesnika, ne samo da e ih ohrabriti da uestvuju nice e pokazati da li su uesnici neto nauili, sopstvene vetine. Evaluacija pre, tokom ili nakon radio i dobro uraen, da li si razjasnio/la kljuna pitanja ali e i tebi, kao radioniaru/ki, rei da li je posao da li si moda neto propustio/la.

Prijatno okruenje, poverenje i strunost radioniar a/edukatora da govori o odreenoj temi podstai e uesnike da zaponu diskusiju. Ako edukator moe da se povee sa uesnicima, onda e i uesnici biti otvoreniji da prime poruku i da promene svoj stav ili ponaanje, posmatrae edukatora kao pouzdan izvor informacija i verovae u primljene informacije.

ija, to su komunikac dioniara/ki (kao kapaciteta ra kako bi stekli da prou trening pomau graenju moraju ice, be/radionice znanje itd.). Oni ka, voenja radion tavie, takve ve a, donoenja odlu vanje, relevantno mopoto konflikat uanja, reavanja samodisciplina, sa ikacije, aktivnog sl mun i. razliite vetine ko cionih sposobnost upa aranja i organiza radionica koje gr pregov tavnih i zabavnih liko saveta koje nekoliko jednos emo predloiti emo ti dati i neko m. Potom slede, prvo uradi meu sobo Na stranama koje ukatora moe da jakih ed dionicu. predavaa ili vrn /edukator dri ra dok kao radioniar moe iskoristiti26

12. Radionica za radioniare/keRadionica 1 Koji su kvaliteti predavaa?na osnovu kvaliteta o Ciljevi o/la radionicu. Samoocenjivanje se vri kvaliteti su potrebni da bi neko vodi Cilj radionice je razumeti koji kojima se razgovaralo na radionici. Potreban materijal Papir, flomasteri, kamenii Potrebno vreme 90 minuta

Aktivnosti: g. ima ioniare da sednu u kru litete facilitator treba da 1. Zamoli (budue) rad pomoi da shvate koje kva radionica r. 2. Reci im da e im ova pare papira i flomaste ik/uesnica dobija jedno 3. Svaki uesn re oi. 4. Potrebno je da zatvo ziku. 5. Pusti tihu mu li. lo. d osobe koju su zamisli osobu do koje im je sta litet koji najvie vole ko 6. Zamoli sve da zamisle otvore oi i da napiu kva oli ih da re sa pisanjem. 7. Nakon 5 minuta, zam pod ili sto nakon to zav da svoje kartice stave na sline. 8. Potrebno je i da grupiu one koje su ike da proitaju kartice 10 9. Zamoli uesn na podu. Na primer, ukoliko ima du vertikalno poreane ca u vertikalnoj liniji. 10. Kartice treba du bu menia koliko je karti ka ia. ica treba da ima onoliko aju. ba da ima po 10 kamen 11. Svaki uesnik/uesn t koji oni smatraju da im ki uesnik/uesnica tre tikalnoj liniji, sva na kojoj je napisan kvalite kartica u ver nie na svaku karticu /uesnice da stave kame 12. Zamoli sve uesnike g. ia. /uesnice da sednu u kru rtici ima najvie kamen 13. Zamoli sve uesnike ba da ima. a i proverite na kojoj ka e o svim kvalitetim koje dobar facilitator tre o kvalitete 14. Razgovarajt ioniari identifikovali ka su sami rad 15. To su kvaliteti koje27

Savet za radioniare/ke: Ovu vebu moe koristiti da sazna kako osoba koja eli da stekne neke kvalitete to moe da uradi.

Sledi spisak kvalite ta koje dobar radi oniar/vrnjaki ed Kontinuirano u ukator/ka treba da enje da bi mogla poseduje, kako bi da planira i da bi Sposobnost slu bila efektna u svom bila u toku sa onim anja i komunikac radu: to se deava u ob ije. Sposobnost da lasti trgovine ljudi se izae na kraj sa ma. emocijama i tek Neosuujui stav im situacijama. i sposobnost izra avanja oseanja Prilagodljivost . i fleksibilnost. Sposobnost da ohrabri i prui po drku. Sposobnost za davanje primera. Sposobnost da ulije poverenje. Sposobnost da sagleda stvari iz ra zliitih uglova. Sposobnost da donese odluku i da ohrabri druge za tako neto.

28

13. Radionica za vrnjake edukatore/keRadionica 1 Umetnost komunikacije

Cilj: koje su potrebne za vrnjaku edukaciju. Sticanje osnovnih komunikacionih vetina Potreban materijal Papiri sa ispisanim scenarijima. Potrebno vreme 90 minuta Aktivnost Zamoli uesnike da sednu na pod u krugu.1. Svi vrnjaki edukatori treba da sedn u u krug. 2. Prosledi kutiju sa papirima na koji ma je napisan scenario u krug i zamoli svakog uesnika da uzme po jedan pap 3. Proitaj scenario sa papira i 5-10 ir. minuta se pripremaj za vebu. 4. Zamoli ih da proitaju odlomak i da se pripreme za vebu. 5. Poni od jednog kraja kruga i zam oli svakog vrnjakog edukatora/ku da odgovori na datu situaciju. 6. Zamoli ih da svako izabere partnera za vebu. 7. Zavri krug. 8. Nakon svakog dela pitaj za komenta re/sugestije. 9. Zaponi diskusiju onda kada su svi u krugu zavrili. Ispod su neka pitanja koja moe da postavi u diskusiji: a. Kakvo je tvoje iskustvo iz ove veb e? Zato? b. Da li misli da ove vetine moe iskoristiti u realnoj ivotnoj situaciji ? Ako da, zato? Ako ne, zato? c. Da li je za tebe uobiajeno da o ovak vim stvarima razgovara sa svojim drug ovima i drugaricama/vrnjacima i vrn Da li bi se oseao/la prijatno da pod jakinjama? eli neko iskustvo sa grupom? d. Sudei po ovoj vebi, ta su po tebi dobre komunikacijske vetine?

29

Saveti za vrnjake edukatore/radioniare/ke: - Ovi scenariji e ti pomoi da proceni svoje komunikacione vetine, kao i da obnovi osnovno znanje o trgovini ljudima. - Ponavljanje diskusije e pomoi vrnjakim edukatorima da postanu sigurniji kada priaju o ovom problemu, a i bolje e pamtiti neke detalje.

Evo nekih predloga za scenarija, a ti, ako eli, moe dodati jo neki.

Tvoj drug poinje razgovor o trgovini ljudima i pita o emu se tu radi

Tvoj drug je veoma ljut zbog naina na Drugarica te pita o razliitim nainima kako koji trgovci ljudima tretiraju ene i eli da dolazi do trgovine ljudima razgovara o tome. Tvoj drug je skoro gledao lm o trgovini ljudima i eli da izbegne da i sam postane rtva.

Tvoja drugarica dobija primamljivu ponudu za posao u inostranstvu i eli da otputuje. Ipak, eli da uje i tvoj predlog.

Tvoja drugarica se seli u grad i trai od tebe savet kako da se uva.

Tvoj drug je iz vedske, iz imune porodice i misli da samo ljudi iz zemalja u razvoju mogu da postanu rtve trgovine ljudima. Razgovarajte o ovome.

Tvoja drugarica izgleda sjajno i ti zna da razmilja da je prostitucija najlaki nain da se brzo doe do para. Ona eli da skupi pare za kolovanje i misli da cilj opravdava sredstva. Razgovarajte o tome.

Tvoja drugarica se upravo vratila iz Amsterdama, videla je ulice crvenih fenjera i oduevljena je. Misli da sve te ene zarauju dosta novca i da to rade svojevoljno. To joj se svia i eli da se okua u tome sledei put kad ode u Amsterdam. Razgovarajte o tome.

Tvoja drugarica eli sa tobom da razgovara o svom seksualnom ivotu.

Tvoj drug eli da gleda lm koji ti denitivno ne eli da gleda.

Tvoj drug trai posao skoro est meseci i jo nita nije naao. Sada je u depresiji i eli sa tobom da razgovara.

Misli da jednu tvoju prijateljicu deko vara. Videla si ga nekoliko puta sa nekim drugim devojkama. eli da razgovara o tome sa prijateljicom, koja je zaljubljena u njega.

Tvoja drugarica hoe da da otkaz na dobro plaenom, sigurnom poslu, kako bi ila u Irak da radi. eli o tome da razgovara sa tobom.

Tvoja drugarica izgleda ima puno problema sa mukarcima u poslednje vreme. Zbunjena je i eli sa tobom da razgovara o tome iz mukog ugla gledanja, jer sa tobom moe slobodno da razgovara kao sa prijateljem.

30

Radionica 2 Potovati drugeOekivani rezultati Uesnici e postati svesni pozitivnih osobina jedni drugih. Uesnici e vie ceniti ljude oko sebe, posebno svoje prijatelje i porodicu. Svia mi se

Cilj Nauiti da potujemo tue kvalitete. Materijal Nije potreban Vreme 45 minutaAktivnosti sednu u krug. Zamoli uesnike da Ob simo i dobro i lo jasni da svi u sebi no

e i da je vano da pr

epoznamo ono dobr

o.

ti ka Ova veba e pokaza Poni od jednog kraja njega ili nje.

ko da potujemo tue

pozitivne osobine. osobi sa leve stran a/uesnicu da kae

e jednu stvar koju vo

li kod

kruga i zamoli svakog

uesnik

ane koju i sa svoje desne str o e sada rei osob nom smeru (tj. svak vite vebu u suprot se krug zatvori pono Kada a ili nje). osobinu voli kod njeg

Moe postaviti sledea pitanja kako bi pods takla razgovor nakon vebe: Kako si se oseala dok si davala komplimen t? Zato? Kako si se oseao dok si primao komplimen t? Zato? Koliko esto se zahvali prijateljima ili poro dici za stvari koje urade za tebe? Kako se osea kada te prijatelji kritikuju ili govore negativne stvari o tebi? Zato? Da li moe da smisli naine na koje moe da iskoristi svoje pozitivne osobine kako bi pomogao nekome? Kako?31

Napomena za vrnjake edukatore/ke Ovo je prijatna veba koja e izazvati dobra oseanja u grupi. Moe iskoristiti priliku da porazgovara o nainima na koji mladi ljudi pomau prijateljima u tekim situacijama. Ova veba e ti takoe pomoi da izgradi grupnu dinamiku kroz pozitivna oseanja i tako ti pomoi da ima interaktivniju grupu.

14. Znanja i vetine predavaa i vrnjakih edukatoraZnanja ta je trgovina ljudima? Razliiti oblici trgovine ljudima Faze trgovine ljudima: vrbovanje, prevoz i eksploatacija Reintegracija Kriterijumi za identikaciju rtava Status trgovine ljudima u odreenoj dravi Razliite vrste pomoi dostupne osobama koje su identikovane kao rtve trgovine ljudima Prava rtava trgovine ljudima Lokalno zakonodavstvo o trgovini ljudima Grupni rad Facilitiranje (olakavanje komunikacije) Vetine Komunikacija Empatija i neosuujui stav Lini razvoj

Komunikacija

Samopouzdanje

Osnove savetovanja Metode dranja govora Informisanje

Samopouzdanje i samopotovanje Grupna dinamika

Prezentacija

Senzibilnost

Pitanja roda Socio-kulturna i ekonomska dinamika

32

15. Pripremite prezentacijujale koji e ti pomoi da tvoja prezentacija bude zanimljivija i Kada radi sa velikom grupom, esto je dobro imati razliite materi radionicu izvedete uspeno. Dobro bi bilo da na kraju radionice da dobro izgleda. Ako radi u paru, zajedno e vam biti lake da znanje. Na stranama koje slede, pokazaemo ti metode izvoenja uesnicima da neku vebu na kojoj e moi da primene steeno moe da uradi ako ima tremu. radionica koje se tiu trgovine ljudima. Ali prvo da pogledamo tata ako ima tremu? Trema je neto to je svima poznato, ak i najiskusnijim govornicima neki od njih imaju tremu iako su navikli da priaju pred publikom. Dalje, trema se pojavljuje kada nisi skoncentrisan/a na svoju prezentaciju, ve na sebe i svoju nervozu. Da bi kontrolisao/la nervozu i da bi tvoja prezentacija bila interesantna, mora da die pravilno i da obrati panju na sledee sitnice i Vebaj svoj deo pred prijateljima, kolegama, porodicom ili ispred ogledala kako bi stekao samopouzdanje, uvebao manire video koje delove prezentacije moda nisi dobro pripremio. Dri au vode pored sebe za vreme prezentacije, tako da moe da se poslui ukoliko ti stane knedla u grlu ili da odri mekou glasa. Ne zaboravi da die pravilno! Moe da veba pravilno disanje. Dok priprema prezentaciju, die polako i zadravaj dah na nekoliko sekundi. Zaboravi na publiku i budi sigurna u svoje znanje i pripremljenost. Najvanije je da publika uje neto o temi, a ne da tebe vidi. Publika eli da te slua. Prihvati kao normalno da osea nervozu i da moe sa njom da izae na kraj. Fokusiraj se na svoju prezentaciju i na svoj zadatak. Ne razmiljaj o negativnim stvarima koje ti padaju na pamet. Koncentrii se na ono to eli da kae. Govori glasno i pitaj da li svi mogu da te uju, priaj dovoljno polako. Uspostavi kontakt oima sa svojom publikom, ukljui ih u svoju priu tako to e im se obraati direktno (npr. pitaj ih da li su ovo ve uli).

Ostali korisni saveti Poni na vreme i zavri na vreme. Napravi dovoljan broj pauza da bi publika i dalje bila koncentrisana. Panja se, generalno govorei, dri 45 minuta. Zato napravi pauzu i vodi rauna da ima dovoljno vazduha u prostoriji ili da je dobro provetrena. Napravi ugodnu atmosferu sa dovoljno svetla i prostora. Poreaj stolove i stolice odlino je ako moete da sedite u krugu tokom radionice.

33

Kako da izbegne da deluje izvetaeno? Zamisli da osoba kojoj govori nije upoznata Koncentrii se na najbitnije take koje neko ko slua tvoju prezentaciju treba da uje. tavie, uvebaj svoju radionicu unapred sa temom, zato izbegavaj skraenice (npr. MOR umesto Meunarodna organizacija rada). to govori. Bolje je da sve objasni svojim i pazi na vreme. Izbegavaj izvetaenost jer e ljudi prestati da obraaju panju na ono reima i da improvizuje, nego da ita beleke. Kontakt oima i da lake komunicira sa njima. Dalje, tebi Uspostavi kontakt oima sa uesnicima. Ovo e ti pomoi da privue njihovu panju e to pomoi da izgleda prirodno i samouvereno.

Poloaj tela Oputeno dranje, laki pokreti i gestovi e uveati mo tvoje poruke i panju koju ti publika poklanja. Tako lake komunicira, a pravi poloaj tela pokazuje tvojoj publici da ima samopouzdanja. Moe se da se pribl ii publici ako eli neto da naglasi i da se udalji ukoliko eli da ih ostavi da razmisle o neemu. Moe da se posmatra tako to e se snimati ili vebaj pred ogledalom! Glas Glas treba da ti bude izraajan, jasan i dovo ljno glasan. Naui da pravi pauze u govo ru i nemoj da govori prebrzo. Razmisli ta eli sledee da kae i napravi male pauz e tako da publika ima dovoljno vremena da razmisli o onome to govori. Koristi razliite tonove i nemoj da se osea nape to dok govori. Pitaj publiku i prilagodi jain u glasa prema njima.

ta da radi ako zaboravi ta ide sledee? u svoje beleke. Ako napravi greku, vrlo je mogue da publika Ne panii. Pitaj uesnike ili kolege gde si stao/stala ili pogledaj to nee ni primetiti! Zato se opusti i nastavi dalje. ta da radi ako ima problematinu publiku? prvi kratki spot o trgovini ljudima. Generalno, publiku zanima Publika se obino smiri nakon uvodnog dela, npr. nakon to vide panju publike. Ukoliko ima problema sa publikom, moe da ta ima da kae. Osim toga, vizuelni efekti odlino privlae tare. Dalje, moe da ih podseti da mogu slobodno da odu sa ih zamoli da budu tii, ili da ih pita da li imaju pitanja/komen radionice ukoliko im se ini da tema nije bitna. je teko da slua ovakve stvari. Nemoj to da ignorie i ponudi Ali imaj na umu da neko moe da napusti radionicu zato to mu/joj da se izbore sa novim informacijama koje dobiju. toj osobi da porazgovarate nakon radionice, tako da uesnici mogu

34

Upoznaj se sa uesnicima . Takoe moe da porazgovara sa Dobar nain da se upozna sa uesnicima je da doe nekoliko minuta pre poetka radionice je zaduena za organizaciju radionice/ nekim ko je ve radio sa istom grupom o njegovom/njenom iskustvu ili sa osobom koja zapone radionicu sledeim pitanjima: predavanja. Moete se upoznati kroz neformalan razgovor pre radionice ili moe da ta oekujete? ta elite da nauite? Da li ste na radionici /predavanju dobrovoljno? Koliko e uesnika biti prisutno? Kakva je struktura grupe po polu ili godinama? Koje e aktivnosti imati pre ili nakon radionice/predavanja? ena? Da li e grupa biti energina, puna entuzijazma ili umorna i ak neprijateljski raspolo

Kako da uesnici zapamte ono to su nauili na radionici? Uesnici e zapamtiti ono to im se nekoliko puta ponovi, stvari koje su im zvuale neobino i ono to je za njih imalo lino znaenje. Napravi opti pregled na poetku radionice koji predstavlja tvoj radni plan. Napravi kontakt sa publikom tako to e neto pitati uesnike, ohrabriti ih da diskutuju i da aktivno uestvuju. Dalje, ponudi im neku igru ili ispriaj zanimljivu priu. Vane stvari bi trebalo da ponovi nekoliko puta i da naglasi kljune stvari. Koristi razliite naine da predstavi temu i uspostavi vezu izmeu publike i prezentacije. Na kraju radionice, jasno napravi kraj i rezimiraj najbitnije take. Proveri da li ima nekih pitanja. Moe da oceni radionicu tako to e koristiti upitnike koje e popuniti uesnici.

Audio-video oprema h taaka tvoje prezentacije. Ako koristi projektor ili neto Primarni razlog za korienje dodatne opreme je naglaavanje kljuni ti ureaji e oiveti tvoju prezentaciju i zabaviti publiku. Ovi slino, nemoj da preteruje sa velikim brojem informacija. Razlii u sluaju tehnikih problema. Izvri tehnike pripreme pre ureaji treba da slue kao podsetnik, nemoj se oslanjati na njih ima. radionice i proveri da li svi mogu da vide prezentaciju na ovim ureaj

35

trei deopreventivno-edukativne radionice o trgovini ljudima

Radionica 1Trajanje: 90 minuta Broj radioniara/ki: dva Materijal: 1. 35 papiria (7 papiria na kojima pie RTVA, 7 papiria na kojima pie AGENT, 7 papiria na kojima pie TRGOVAC, 7 papiria na kojima pie POLICIJA, 7 papiria na kojima pie NVO) 2. CD ili kaseta na kojoj se nalaze inserti iz filmova 3. Laptop ili video rekorder 4. Papir na kome su napisana pitanja, redosled putanja inserata, odgovori na pitanja 5. Evaluacioni listovi 6. Promotivno-edukativni materijal koji se daje uesnicima na kraju radionice Ideja radionice: Radionica je zamiljena kao diskusija na temu trgovine ljudima na osnovu inserata iz filmova Human Traficking i Ljilja 4 Ever Uputstvo za radioniare/ke: Uesnici se nakon predstavljanja dele na 5 diskusionih grupa. Na poetku svaki uesnik dobija ili izvlai papiri na kome pie rtva, trgovac, agent, policija, NVO. Njihov prvi zadatak je da naprave grupe u kojima e biti zastupljen po jedan predstavnik svake uloge, tj. svaka grupa mora da ima svoju rtvu, trgovca, agenta, policajca i NVO. Potrebno je da se formira pet grupa sa po pet uesnika u svakoj. Eventualni viak uesnika treba da se rasporedi po postojeim grupama. Na osnovu duplih uloga, grupe e dobijati bonus pitanje. Npr. ako u jednoj grupi postoje dve rtve, ta grupa e dobiti bonus pitanje za rtvu, i na to e pitanje odgovarati jedna od uloga rtve koja nije odgovorila na regularno pitanje. Tamo gde nema duplih uloga, radioniar sam odreuje koje e bonus pitanje tim grupama postaviti, vodei rauna da to pitanje nije odreeno duplom ulogom u nekoj od grupa. Npr. ako imamo samo u dve grupe duple uloge (policajac i agent), u ostale tri grupe postaviemo bonus pitanje za preostale uloge (NVO, rtva, trgovac). Nakon to sve grupe daju svoje odgovore na postavljeno pitanje, radioniari e prodiskutovati, prokomentarisati ili dopuniti odgovore, vodei rauna da ne govore o pitanju koje tek treba da se odgovori. Pohvaliti grupe za date odgovore, a posebno pohvaliti one sa izuzetnim, potpunim i zanimljivim odgovorima. 38

Predstavljanje ASTRE (o nevladinoj organizaciji) Predstavljanje uesnika (koji je va omiljeni kviz) Predstaviti radionicu i podeliti uesnicima kartice UVOD ukupno

1 minut 3 minuta 2 minuta 6 minuta

1. Pustiti spot 1 Posle spota, postaviti pitanje ta je trgovina ljudima?. Na ovo pitanje odgovara POLICAJAC. Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje. Sasluati paljivo predstavnike grupa, jednog po jednog. Izvesti zakljuak.

36 sekundi

Odgovori koji treba da se dobiju ili dopune organizovani kriminal zloin krenje osnovnih ljudskih prava (pravo na slobodu kretanja, izbora i odluivanja) srodni pojmovi: prostitucija i krijumarenje (dodatno objanjenje) prodaja, ropstvo oblici trgovine: seksualna i radna eksploatacija, prinudno prosjaenje, prinuda na vrenje krivinih dela, lani brak, trgovina bebama i organima. 2. Najaviti prvo bonus pitanje za grupu koja ima dva trgovca. TRGOVAC odgovara na ovo pitanje. Postaviti pitanje Za trgovinu ljudima se kae da je oblik organizovanog kriminala koji je visoko profitabilan, a nisko rizian. Zato je to tako? Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje. Ako nema odgovora pitati ostale grupe. Odgovor prokomentarisati ili samo pustiti klip 3. Pustiti spot 2 29 sekundi Postaviti pitanje Ko su rtve trgovine ljudima? Na ovo pitanje odgovaraju RTVE iz svake grupe. Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje. Odgovore prokomentarisati i zakljuiti da svi mogu biti rtve. 4. Pustiti spot 3 5,17 minuta Prvo prokomentarisati lover boy nain regrutovanja prikazan u insertu. Postaviti pitanje Na koje sve naine trgovci dolaze do rtava? Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje.. Na ovo pitanje odgovaraju uloge AGENTI u ime grupe. Odgovori: oglas, otmica, preko prijatelja, poslovna ponuda, internet, prodaja. 5. Najaviti bonus pitanje za grupu koja ima dva agenta i jedan od njih daje odgovor na pitanje. Ako se pre ovog pitanja nije prialo o zemljama porekla, tranzita i eksploatacije, napraviti kratak uvod: Zemlje iz kojih rtve dolaze se nazivaju zemljama porekla, zemlje tranzita su one zemlje kroz koje rtva prolazi na putu do zemlje gde e biti eksploatisana, a koja se zove zemlja destinacije. Gde spada naa zemlja i da li uopte postoji trgovina kod nas? 39

6. Pustiti spot 4 2,1 minuta Postaviti pitanje: Kakvi su opti uslovi u kojima se nalaze rtve trgovine ljudima?. Na ovo pitanje odgovaraju uloge TRGOVAC u ime cele grupe. Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje.. Odgovori: trgovci ljudima oduzimaju identifikaciona i putna dokumenta svojim rtvama stalna pratnja i prismotra izolacija fiziko, psihiko i seksualno zlostavljanje esta promena lokacije rtva ne moe da prestane sa radom i da se vrati kui kada to poeli rtva mora da zaradi minimalnu sumu novca dnevno ili nedeljno od rtve se trai da vrati novac koji je trgovac uloio u njen dolazak u zemlju odredita, za prevoz, smetaj i hranu i na to se esto dodaje dnevna kamata zamena dana za no loa ishrana loi higijenski uslovi 7. Najaviti bonus pitanje za grupe koje imaju dve uloge RTVA. Pustiti spot 5 1,51 minuta Postaviti pitanje: Razmislite, kakve su sve mogue psihike i fizike posledice kod osoba koje su preivele trgovinu ljudima? Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje. Odgovori: post traumatski stresni sindrom narkomanija, alkoholizam nepoverenje neuhranjenost nesanica problemi sa zubima depresija razne bolesti 8. Najaviti bonus pitanje za grupu koja ima dve uloge POLICAJAC. Ta uloga odgovara na pitanje u ime grupe nakon 30 sekundi konsultacija. Pustiti spot 6 3,01 minuta Postaviti pitanje Na koje sve naine je mogue izai iz lanca trgovine? Odgovori: Bekstvo, pomo klijenta, racija.

40

9. Najaviti bonus pitanje za grupu koja ima dve NVO uloge. Postaviti pitanje: Koje su sve vrste pomoi potrebne rtvama nakon izlaska iz lanca trgovine?. Na ovo pitanje odgovara NVO predstavnik grupe. Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje. Odgovori: Medicinska, psiholoka, pravna i materijalna pomo. 10. Pustiti spot 7 2,15 minuta Postaviti pitanje Na koje sve naine moemo da se zatitimo od toga da postanemo rtva trgovine ljudima?. Na pitanje odgovaraju NVO uloge. Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje. Odgovori: Sakupiti to vie informacija o tome gde idemo, kod koga (adresa, telefon), ta treba da radimo, drati paso i dokumenta kod sebe, ostaviti fotokopiju pasoa i kontakte nekoj osobi od poverenja, dobro proveriti poslodavca i ugovor. Za kraj postaviti pitanje Da li ima neto na ta nismo odgovorili ili vam nije bilo jasno? 5 minuta Ukupno trajanje diskusija 65 minuta = 14,80 (klipovi) + 45,2

Razmiljanje i diskusija o temi + 5 minuta (dodatna pitanja) Igrica Zatvori lanac 10 minuta

Radioniar zapoinje priu nekom reenicom (npr. Igor, diplomirani mainski inenjer prelistavao je oglase; Maja je posle kole otila do kafia da se nae sa drugaricom i popije kafu; Zorana, sedamnaestogodinja devojka, posle deset meseci koje je provela u Italiji kao rtva trgovine ljudima, vraa se u Srbiju). Od uesnika se trai da redom, svako nastavi priu jednom reenicom. Pria se zavrava reenicom poslednjeg uesnika. Pria mora da bude o trgovini ljudima i da prati proces (faze) trgovine ljudima. Evaluacija Kraj podela materijala, diploma... 5 minuta

41

Radionica 2Trajanje radionice: 90 minuta Materijal: Laptop raunar, projektor, kartice za edukativne igre Broj radioniara/ki: dva Broj uesnika/ca: 15 - 20

Predstavljanje radioniara, uesnika i programa radionice, predstavljanje NVO ASTRA, putanje preventivno-edukativnog spota Otvori oi Insert iz dokumentarnog filma Human Trafficking (Trgovina ljudima) Diskusija o pojmu i pojavnim oblicima problema trgovine ljudima. Predstavljanje globalnih procena o rasprostranjenosti fenomena i broju rtava. Insert iz igranog filma Lilja 4 Ever Razgovor sa uesnicima o procesima trgovine, nainima vrbovanja (regrutovanja) rtava u lanac trgovine ljudima, o tome ko mogu postati rtve i ko mogu biti trgovci ljudima Edukativna igra ta ti oi govore? Scenario i objanjenje svrhe edukativne igre videti u prilogu Insert iz film Lilja 4 Ever Razgovor sa uesnicima/cama o uslovima u kojima se nalazi rtva, kao i o nainima mogueg izlaska iz lanca trgovine ljudima; Pitanja uesnika/ca Edukativna igra Mesto zloina Scenario i objanjenje svrhe edukativne igre videti u prilogu Zavrna diskusija i dodatna pitanja Popunjavanje evaluacionih listova Kraj radionice 42

10 minuta 1 minut

5 minuta 4 minuta

10 minuta

15 minuta 5 minuta

15 minuta

20 minuta

10 minuta

Scenarija i objanjenja svrhe edukativnih igara koje se koriste u radionici Trgovina ljudima/decom osnovni pojmovi

EDUKATIVNA IGRA TA TI OI GOVORE? Materijal: Kartice na kojima su odtampane slike kriminalaca kao i poznatih iz sveta umetnosti, politike i sporta. Kartice na kojima su odtampane samo oi istih osoba sa predhodnih kartica. Trajanje: 20 min.

Cilj igre: Upoznavanje uesnika/ca sa injenicom da svako moe biti trgovac ljudima i da je teko proceniti osobu samo na osnovu fizikog izgleda. Uputstvo: Svakom uesniku/ci se podeli po jedna kartica sa slikama na kojima su odtampane oi. Od njega/nje se trai da razmisli, a zatim kae kakva je osoba ije su oi na kartici. Nakon to su svi uesnici/ce izneli svoje procene, svakom ponaosob se otkriva identitet osobe sa kartice, tako to im se daje kartica sa slikom celog lica.

EDUKATIVNA IGRA MESTO ZLOINA Materijal: etiri fotografije stambenih objekata i etiri fotografije situacija (ovek u gepeku, oglas, dvoje mladih u kafiu, radionica za falsifikovanje dokumenata) Trajanje: Cilj igre: Evaluacija znanja steenog na radionici Uputstvo: Uesnici/ce se dele u etiri grupe. Svaka grupa dobije po jednu fotografiju stambenog objekta, tzv. mesta zloina i jednu fotografiju situacije. Njihov zadatak je da osmisle priu o trgovini ljudima koju e ilustrovati ovim fotografijama. Trebalo bi da odgovore na pitanja o tome ko je rtva, kako je dospela u lanac trgovine ljudima, kako je bila eksploatisana, u kakvim uslovima je boravila i kako se izbavila. Uesnici/ce imaju 15 minuta za razmiljanje. Na kraju, svaka grupa predstavlja ostalima svoju priu. 30 min.

43

Lista kontakata:ASTRA, Beograd SOS telefon 011 3347817 e-mail: astrasos@sezampro.rs NVO Kocka, Novi Sad 061 183 2197 e-mail: ofcekocka@gmail.com Centar za prava ena u Vrcu, Vrac 013 822795 063 8680257 e-mail: stoz@hemo.net Taboo, grupa za armaciju razliitosti, Zrenjanin 064 279 7971 e-mail: taboo.org@gmail.com http://www.reaguj.co.yu/alfa/frameset/Frame-6.htm ene u akciji, Velika Plana 026 515946 063 1337415 e-mail: zeneakcija@yahoo.com www.zeneuakciji.org.yu Centar za devojke, Uice 031 517510 e-mail: girlscen@eunet.rs Udruenje ena i majki Anna, Novi Pazar 020 312402 063 8334981 e-mail: uzm.anna@gmail.com Centar za devojke, Ni 063 8616859 e-mail: centric-nis@bankerinter.net

44

Centar za kulturnu armaciju, Dimitrovgrad 010 360992 064 3893490 e-mail: anelia_abc@yahoo.com Sos za ene i decu rtve nasilja, Vlasotince 016 877-490 063 8536304 e-mail: sosvlas@eunet.rs Odbor za ljudska prava Vranje 017 410822 017 414854 e-mail: sezam@ptt.rs sosvr@ptt.rs

45

e rti deoevaluacija preventivno edukativnih radionica odranih tokom kolske 2007/2008. godine

Kao to smo ti rekli u uvodu, ovo poglavlje e vie koristiti organizatorima radionica, ali moda naa predhodna iskustva poslue i tebi. Tokom kolske 2007/2008. godine, ASTRA i organizacije lanice ASTRA mree3 odrale su 154 preventivno-edukativne radionice za srednjokolce/ke na temu problema trgovine ljudima u 11 gradova u Srbiji. Ono to je specino za ovu seriju radionica je da su one sadrinski, strukturno i tehniki bile ujednaene. U cilju standardizacije preventivno-edukativnog rada ASTRA mree, organizovan je trening radioniarki i radioniara, gde im je predstavljen scenario radionice, kao i evaluacioni metod koji e se koristiti. Scenario i strukturu radionice su osmislili radioniari i radioniarke ASTRE, a na osnovu viegodinjeg iskustva koje naa organizacija ima u preventivnom radu sa mladim ljudima4 Obuhvatna evaluacija je obezbedila dvostruki ugao gledanja (kako radioniara/ki, tj. onih koji sprovode programe, tako i mladih kojima su oni upravo i namenjeni) na korisnost ovakvog naina rada. Osim toga, ona nam je omoguila adekvatno poreenje rada radioniara irom Srbije, te uvid u prednosti, ali i eventualnih nedostataka na koje bi, u budunosti, trebalo usmeriti panju. Takoe, ovo istraivanje je omoguilo i odreivanje trenutne snage ovakvog oblika prevencije problema trgovine ljudima, a samim tim, i odgovora na pitanje da li je potrebno dalje ulaganje intelektualnih i materijalnih kapaciteta, posebno imajui u vidu relativno dugake pripreme, znatna materijalna sredstva, intelektualni i vremenski angaman veeg broja radioniara/ki i injenicu da je kapacitet svake pojedinane radionice ogranien, to jest, da je, svakako, ogranien broj polaznika/ca po radionici. To je, ujedno, i sama sutina sprovedenog istraivanja objektivno potvrditi ili opovrgnuti znaaj ovakvog drutvenog delovanja, naravno kada je u pitanju problem trgovine ljudima. Praktini cilj ovog istraivanja je, svakako, doi do konkretnih zakljuaka i preporuka koji e popraviti i izdii na novi kvalitativni nivo radioniarski rad sa mladima u Srbiji (naravno, ako se pokae potreba za ovim vidom edukacije/prevencije). Na osnovu toga, a nita manje vredan cilj za budunost je i prekrojiti radionice ba po meri njihovih konzumenata/kinja, poboljati praksu i, posledino, smanjiti obim ovog drastinog, nehumanog i izuzetno drutveno opasnog problema.

3

Radionice su odrane u periodu od septembra 2007. do aprila 2008. godine, a sprovodile su ih 11 organizacija koje ine ASTRA mreu, sa teritorije cele republike Srbije. Organizacije su: ASTRA Beograd, Centar za kulturnu armaciju Dimitrovgrad, Centar za devojke Ni, ANNA Novi Pazar, KOCKA Novi Sad, Centar za devojke Uice, ene u akciji Velika Plana, SOS za ene i decu rtve nasilja Vlasotince, Odbor za ljudska prava Vranje, Centar za prava ena Vrac i TABOO Zrenjanin. 4 Pored nekoliko stotina radionica namenjenih optoj populaciji i mladima, ASTRA je sprovela desetine radionica, treninga i seminara specijalizovanih za edukaciju razliitih vidova strunjaka koji se u svom radu sreu (ili se mogu sresti) sa problemom trgovine ljudima pogranina policija, lekari, socijalni radnici, pravosudni organi, prosvetni radnici Vie o ovom obliku delovanja organizacije moete pogledati na veb sajtu www.astra.org.rs

48

UKRATKO O METODOLOGIJI PROCENE USPENOSTI OVAKVOG VIDA PREVENTIVNOG DELOVANJAU svrhu istraivanja, dizajnirana su tri instrumenta - dva namenjena ciljnoj grupi, mladima koji su prisustvovali radionicama i jedan namenjen samim radioniarima. Instrumenti su imali razliite zadatke: 1. Upitnik Trgovina ljudima, ta je to?5 je bio namenjen utvrivanju aktuelnog nivoa znanja mladih o problemu (pre sprovoenja radionice), kao i izvesnih stereotipa i predrasuda koji ova populacija prema problemu ispoljava. Sadravao je 14 tvrdnji koje su se mogle potvrditi ili opovrgnuti jednostavnim zaokruivanjem slaganja/neslaganja, ali je, takoe, ostavljena i opcija nisam siguran/ sigurna, otvoreno pitanje u ijem odgovoru se od mladih trailo da deniu problem i pet socio-demografskih varijabli (pol, razred koji ispitanik pohaa, godine starosti, kolu koju pohaa i grad u kome ivi). 2. Upitnik Trgovina ljudima, ta je to iznesi svoje znanje i oceni radionicu6 je, takoe, bio namenjen mladim polaznicima, ali se popunjavao posle odrane radionice. Sadravao je istih pet socio-demografskih varijabli, ponovno denisanje problema trgovine ljudima, pet pitanja koja su se ticala provere znanja o problemu i 11 pitanja vezanih za uspenost, kvalitet, svrsishodnost i eventualno poboljanje same radionice. 3. Strunjacima koji su sprovodili radionice je bio namenjen trei instrument evaluacioni list za radioniarke i radioniare7. Pored osnovnih informacija o organizaciji, datumu, vremenu trajanja, uzrastu i broju uesnika/ca, radioniarke i radioniari su bili obavezni da zaokrue da li su svaku temu radionice obradili, u kom stepenu, kao i razloge zato su neke ostale delimino/potpuno neobraene, koja su tehnika sredstva koristili, kakva je bila aktivnost uesnika radionica i uslovi odravanja. Takoe, od njih je zahtevano da istaknu koje su probleme u realizaciji eventualno imali, da izvedu zakljuke o uspenosti, kao i da daju komentare i sugestije. Ne treba posebno napominjati da se evaluacioni list popunjavao posle svake radionice, pa je, tako, u obradu ulo ak 198 evaluacionih listova. Dakle, uzorak za ispitivanje su inili svi radioniari (iz svih 11 gradova), to jest, njihove ocene uspenosti sopstvenog sprovoenja radionica i prigodno odabran uzorak mladih koji su proli radionice i popunjavali upitnike. Kako je preglomazno i nesvrsishodno obraivati svih 4 000 jednih i 4 000 drugih upitnika, odabran je prigodni uzorak, u kome se, naravno, vodilo rauna o jednakoj zastupljenosti mladih oba pola, svih srednnjokolskih uzrasta, kolskih prola (gimnazija i struna kola) i iz svih 11 gradova gde su radionice sprovoene. Podaci su se obraivali kvantitativno i kvalitativno, uz sva dozvoljena ukrtanja podataka, pa su, tako, oni bili podvrgnuti analizi i naknadnoj sintezi, te procesu zakljuivanja, na osnovu ispitivanih promenljivih i postavljenih zadataka. U ovom delu bi se jo jednom trebalo osvrnuti na sam radioniarski postupak i novine koje su uvedene u zajednikom, koordinisanom radu 11 organizacija. Radioniarski postupak je unapred denisan denisan je sadraj, teme i podteme, njihov redosled izlaganja, oblici interakcije, koja e se osnovna tehnika sredstva koristiti, dinamika i vremensko ogranienje. Prva pretpostavka je da e uniformnost radionica (dakle, unapred denisane tematske oblasti, metodologija rada, procedure i tehnike karakteristike) omoguiti adekvatno poreenje rada i uspenosti rada svih radioniara, zakljuivanje, ali i lake uvoenje (kao i kontrola uvoenja) novina i poboljanja. Ova uniformnost je, naravno, proistekla iz dobre prakse, ltrirana kroz dugogodinje praktino iskustvo, u prvom redu ASTRE, ali i organizacija ASTRA mree. U tu svrhu je i organizovan trening radioniara/ki.5 6

U prilogu br. 2 moete pogledati izgled i sadraj upitnika Trgovina ljudima ta je to? U prilogu br. 3 moete pogledati izgled i sadraj upitnika Trgovina ljudima, ta je to iznesi svoje znanje i oceni radionicu 7 U prilogu br. 4 moete pogledati izgled i sadraj evaluacionog lista za radioniare i radioniarke

49

Druga pretpostavka je da e se adekvatno procenjivanje rezultata uspenosti radionica postii samo ako se prvo umree, a zatim uvae podaci dobijeni iz dva izvora od onih koji radionice neposredo sprovode i od onih kome su one i namenjene. Taj dvostruki ugao gledanja obezbeuje da se kroz radionicu sprovedu upravo one tematske jedinice koje imaju najveu informativnu, edukativnu i motivacionu snagu za sve njene uesnike. U tu svrhu su konstruisani razliiti instrumenti (upitnici) procene uspenosti. USPENOST RADIONICA OCENA RADIONIARA/KI Kao to je ve ranije reeno, radioniarski proces je, pored samog odravanja radionice, imao jo dve faze pripremnu fazu (trening u cilju standardizacije) i zavrnu fazu (evaluaciju rada nakon svake radionice). Svaku od 154 radionice su vodile dve iskusne radioniarke/ radioniara i to u trajanju od 90 minuta. Stepen obraenosti pojedinanih tema Teme koje su sadravale sve radionice su8: Definicija fenomena trgovine ljudima rtve trgovine ljudima Trgovci ljudima Eksploatacija ljudi Posledice trgovine ljudima Izlazak iz lanca trgovine ljudima Reintegracija Zatita Aktuelna situacija u Srbiji po pitanju trgovine ljudima Prvi zadatak u proceni uspenosti radionica je bio da se svaka od tema klasikuje u jednu od tri kategorije obraena tema, delimino obraena i neobraena tema. Nakon ovakve, tzv. grube klasikacije, radioniari su trebali da navedu sve podteme koje su obradili, kao i razloge zato neke od tema i podtema nisu obradili. U tabeli 1.1 prikazana je procena obraenosti razliitih tema svih 154 radionice. tema denicija trgovine ljudima rtve trgovine ljudima trgovci ljudima eksploatacija posledice trgovine ljudima8

neobraena tema % 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

delimino obraena % 5,5 0,0 1,5 3,0 8,6

obraena 94,5 100 98,5 97 91,4

U prethodnom poglavlju se moete detaljno informisati o sadraju svih tema i podtema koje su sadravale radionice i na koji nain su one predviene da se prezentuju polaznicima.

50

tema izlazak iz lanca trgovine ljudima reintegracija zatita situacija u Srbiji

neobraena tema % 0,0 1,0 0,0 0,5Tabela 1.1

delimino obraena % 8,6 2,5 2,5 15,2

obraena 91,4 96,5 97,5 84,3

Po navodima radioniara, sve teme, sem teme aktuelna situacija u Srbiji po pitanju trgovine ljudima, su potpuno obraene i to u preko 90% radionica. Razlog delimine obrade aktuelne situacije u Srbiji (15,2%) se, jednostavno, moe opisati kao nedostatak vremena, budui da je ova tema zauzima poslednje mesto u vremenskom rasporedu tema. to se tie teme koja je obuhvatala denisanje ovog velikog drutvenog problema, u devet sluajeva od deset, razlog delimine obrade je tehnike prirode format video spota nije odgovarao postojeem raunaru, pa se, tako, nije ni mogao pogledati. Kada su u pitanju teme koje su se bavile posledicama problema i izlaska iz lanca trgovine ljudima, radioniari navode da su one objanjene kroz druge teme, kroz izlaganje pozvanih gostiju (policajci iz antitraking timova u lokalnim sredinama), te da video materijal govori vie od rei, pa su zbog toga i ocenjene kao delimino obraene. Pomona tehnika sredstva zasluna za uspeno sprovoenje radionica U doba intenzivnog tehnikog napretka, u svim delovima Srbije, bez obzira na ekonomsku razvijenost podruja, raunar sa zvunicima (u veini sluajeva laptop) se pokazao kao apsolutno neophodno pomono tehniko sredstvo. Veina radioniara je obezbedila i projektor sa platnom kako bi svi polaznici radionice mogli da vide prezentovani materijal. U sluaju odsustva projektora i platna, radioniari su koristili televizor i DVD ureaj. Pored nabrojanog, poboljanju rada radioniara su doprineli i kolska tabla, ip art, hamer papir i tampani/elektronski edukativno-preventivni materijal. Dakle, za adekvatno sprovoenje radionice neophodni su sledei tehniki uslovi: Raunar (laptop) sa zvunicima adekvatne jaine, projektor i projektorsko platno, kolska tabla ili ip art i tampani i elektronski preventivno-edukativni materijal. Ono na ta su iskusni radioniari skrenuli panju, a o emu znanjem potkovani, ali manje praktino iskusni radioniari manje vode rauna su sredstva koja olakavaju rad i, esto, spaavaju izvoenje radionice: produni kabl, foto aparat sa rezervnim baterijama, USB memorija sa snimljenim materijalom (u sluaju da CD ne funkcionie), olovke, omasteri i markeri raznih boja, makaze, selotejp i dovoljno materijala koje e se podeliti korisnicima radionica, kao i kolskom osoblju. Uslovi odravanja radionica U preko 50% sluajeva uslovi odravanja radionica su ocenjeni kao zadovoljavajui, u 40% kao izuzetno dobri, dok su samo u 2 procenta uslovi bili potpuno neadekvatni (grakon 1.2.). 51

izuzetno dobri uslovi zadovoljavajui uslovi nezadovoljavajui uslovi 2%

40,4% 57,6%

0%

20%Grakon 1.2

40%

60%

Meutim, razmatranje rezultata kategorije uslovi odravanja radionica unekoliko komplikuje heterogenost kategorije. Kvalitativnom analizom objanjenja ocena uslova radionica od strane radioniara dolo se do njihove podele na: Uslove koji se tiu fizikih karakteristika prostorija u kojima su se odvijale radionice. Uslove koji se tiu tehnike opremljenosti. Uslova koji se tiu tzv. radne klime. U grupu uslova u vezi sa zikim karakteristikama spadaju: adekvatna veliina prostorije, provetrenost, osvetljenje, akustinost prostorije, ali i zvuna izolovanost od ostalih prostorija ili hodnika, mogunost rasporeda stolica za sedenje u krug, dobar raspored tehnikih pomagala u prostoru (TV ili video bim koji svi uesnici mogu da vide) i slino. Tehnika opremljenost je podrazumevala ve nabrojana pomona tehnika sredstva za kvalitetno sprovoenje radionica, dok su uslovi koji se tiu radne klime bili u vezi sa dobrom saradnjom izmeu radioniara/ki i osoblja kole koja je podrazumevala kako pozitivan stav zaposlenih (direktora/ki i predmetnih nastavnika/ca) prema ovakvom vidu edukacije uenika/ca, tako i izlaenje u susret kada su u pitanju termini odravanja radionica, ustupanje asova i obezbeivanje tehnike. Kao nezadovoljavajui, uslovi su ocenjeni samo u dva grada u kojima su se sprovodile radionice (u Uicu jedna radionica, u Novom Sadu tri radionice). Uslovi za najvei broj (114 radionica) su ocenjeni kao zadovoljavajui. Drugim reima, radioniari/ke su ovakvim ocenama eleli da istaknu da su ispunili sve postavljene radioniarske zadatke, ali uz neke manje smetnje i opstrukcije. Uglavnom, rad je oteavao nedostatak tehnike opreme (na primer, projektor, kablovi, zvunici, kodeci u raunaru za putanje odreenih video formata i zvune kartice) i adekvatnih prostorija za rad (neodgovarajua veliina i neprilagoenost prostorije putanju multimedijalnih sadraja). Sledee to je muilo radioniare/ke je obezbeivanje pravovremenog odravanja radionice, odnosno, perioda u toku dana kada su uenici psihoziki najspremniji da aktivno uestvuju u radionici. O nainima prevazilaenja ovakvih potekoa bie vie rei u zakljuku. Aktivnost uesnika radionica Generalna procena radioniara/ki je da su polaznici radionica u veini sluajeva bili aktivni, ili, ak, izuzetno aktivni. Na ove dve kategorije odlazi itavih 90.4% radionica (grakon 1.3.). Smanjenu aktivnost mladih radioniari/ke su objasnili sledeim injenicama: 52

neke radionice su se odravale nakon popodnevnih kolskih asova, pa su uenici/ce bili umorni i gladni. preveliki broj uenika/ca u pojedinim radionicama (35) je spreavao aktivno uee 90 minuta za ovako osmiljenu radionicu je malo bilo je mnogo pitanja na koja nije bilo vremena da se odgovori Na pojedinim radionicama uenici/ce su se prvi put u ivotu susreli sa ovom temom, pa su radije sluali nego to su aktivno uestvovali.

izuzetno aktivni aktivni delimino aktivni nisu aktivni 0,5% 9,1%

22,2% 68,2%

0%

25%Grakon 1.3

50%

75%

U tekstu koji sledi, italac/itateljka e moi da stekne sliku o aktivnosti uesnika/ca na radionicama kroz zabeleke samih radioniara/ ki odmah nakon odravanja radionica. Uesnici su bili zainteresovani za temu, paljivi i aktivni. Svi su podjednako uestvovali, davali su odgovore, postavljali pitanja, komentarisali su. etiri devojice su zainteresovane za volontiranje u naoj organizaciji (radionica u Beogradu). Uesnici su uli za trgovinu ljudima, ali nisu bili detaljno upueni. Svi su uestvovali i veoma zainteresovano su sluali nae izlaganje. Tema im se dopala, ali ih je malo i uplaila (radionica u Beogradu). Pojedinci apsolutno nisu postavljali pitanja i davali komentare koji su bila u direktnoj vezi sa temom, generalno gledano uesnici/ce nisu bili aktivni, mada je bilo aktivnijih pojedinaca (radionica u Beogradu). Za decu su ove radionice neto sasvim novo iako su prethodno uli o trgovini ljudima (radionica u Dimitrovgradu). Radionice su odrane posle asova i uenici su bili umorni (radionica u Dimitrovgradu). Dosta aktivni, postavljali dosta pitanja na koja jednim delom nismo stigle da odgovorimo zbog nedostatka vremena (radionica u Niu). Druga godina Gimnazije nije sasvim dovoljno informisana, i zbog toga je znatno zainteresovana, tako su sa posebnom panjom pratili film, odgovarali na pitanja i postavljali pitanja (radionica u Novom Pazaru). Uenici/ce su rado ulazili u diskusije. Dosta su znali o ranijim akcijama i zapamtili neke glavne poruke sa ulinih akcija. Jedna od devojaka je na radionicu ponela flajer koji smo delile prilino davno, tako da nam je bilo drago da je makar kod nekoga naa zajednika poruka ostala na vidljivom mestu! (radionica u Novom Pazaru) Imali su mnogo pitanja, to je dovelo do toga da nam 90 minuta bude malo (radionica u Novom Sadu). Postavljali su dosta pitanja i navodili primere iz tampe (radionica u Novom Sadu) 53

Vrlo aktivni, zaiteresovani da prodube teme, posebno teme o vrbovanju i o psihikim i zikim posledicama (radionica u Uicu) Veina uenika je aktivno uestvovala u radu. Neki su imali potrebu da komentariu i onda kada to nije bila njihova uloga. Zato smatram da je ideja kviza teko ostvariva u svim situacijama (radionica u Velikoj Plani) Uenici diskutovali unutar grupa i davali interesantne odgovore na pitanja (radionica u Vlasotincu) Uenici zainteresovani da se nadalje bave ovakvom edukacijom (radionica u Vlasotincu) U veini tema uenici su bili izuzetno aktivni i informisani, manje su bili aktivni za dve, tri teme u vezi sa kojima su bili najmanje informisani (radionica u Vranju) Primeujemo da su aktivniji uenici stariji razreda (zbog predznanja koje poseduju), ali su i uenici I razreda dosta aktivni, a pre svega zainteresovani za ovu problematiku. Tako da nismo imali problema u vezi njihove aktivnosti prilikom sprovoenja radionice (radionica u Vranju) Na ovoj radionici bilo je 35 uenika i to je stvaralo problem oko podele u grupe, interesovanje uenika nije bilo u potpunosti zbog pojedinih uenika koji su ometali rad (radionica u Vrcu) Poto su se uesnici APSOLUTNO prvi put susreli sa ovom temom vie su bili paljivi sluaoci nego aktivni uesnici (radionica u Zrenjaninu) Svaki razred je drugaiji a aktivnosti i zanimljivost voditeljki radionice nije jedini faktor koji e aktivirati ili ne uenike (radionica u Zrenjaninu) Problemi u realizaciji radionica Ovo su problemi s kojim su se radioniari/ke ponekad susretali u praksi. Moda e vam ove informacije biti korisne. Iako razliito tehniki opremljeni, problemi u realizaciji radionica su se, uglavnom, ticali zadovoljavanja tehnikih uslova za nesmetano sprovoenje radionica. To je bio sluaj u Beogradu, Dimitrovgradu, Niu, Novom Sadu, Velikoj Plani i Zrenjaninu. U praksi, ti problemi su: projektor i laptop nisu kompatibilni, nedostaje produni ili USB kabl, nedostaju kodeci, zvunici ili zvune karte i slino. Druga grupa problema se ticala obezbeivanja 90 minuta za trajanje radionice u sredini kolskog dana, to sa sobom povlai dogovor sa predmetnim nastavnicima kako bi ustupili asove, ili u suprotnom odravanje radionica u meusmeni ili nakon asova (to povlai skraivanje trajanja radionica i umor uenika/ca). Ovakve probleme su imali radioniari/radioniarke u Beogradu i Niu. Trea grupa problema koji su se pojavili u praksi je u vezi sa prostornim uslovima za odravanje radionica. Tako, radioniari/ke su imali primedbe na buku u hodnicima, preveliku ili premalu prostoriju, neadekvatan raspored klupa i slino. Od ovakvih problema su patili na radionicama u Vrcu, Vranju, Velikoj Plani. I, na kraju, etvrta grupa faktora istie radnu klimu u prvom redu pad aktiviteta i panje zbog umora uenika/ca, ali i pojedinih (mada retkih) uenika koji su pokuavali da sabotiraju rad zbijajui ale (radionice u Uicu, Velikoj Plani i Novom Sadu). Umor i opadanje panje uesnika/ca su imali razliite izvore kao posledica celodnevnog pohaanja nastave i u drugoj polovini radionice kao posledica aktivnog radioniarskog rada (radionica traje 90 minuta).

54

USPENOST RADIONICA OCENA MLADIH KORISNIKA Informisanost mladih u Srbiji po pitanju problema trgovine ljudima U analizi informisanosti mladih o ovom problemu korien je uzorak od 1300 polaznika radionica. Polaznici radionica su bili uenici srednjih kola i gimnazija, iz 11 gradova u Srbiji, oba pola i uzrasta od 14 do 19 godina, odnosno iz sva etiri razreda srednje kole. Za ovu svrhu dizajnirani upitnik, mladi su popunjavali pre uestvovanja u radionici kako bi se dobilo tzv. poetno stanje informisanosti. Nakon radionice, mladi su popunjavali drugi upitnik, koji je merio kako usvojena znanja, tako i razliite aspekte uspenosti sprovoenja radionice. Vratimo se nivou informisanosti mladih. Kao i u istraivanjima prethodnih godina9, mladi su, generalno, svesni da problem trgovine ljudima postoji u naoj zemlji (93,1%). Meutim, u nezanemarljivom procentu nisu sigurni (16,9%) da li se ovo kriminalno delo kod nas kanjava zakonom ili ne, ili smatraju da se ono ak i ne sankcionie (7,7%). Takoe, ispitivani srednjokolci/ke, kao i par generacija pre njih, imaju problema u denisanju ovog ozbiljnog drutvenog problema. U emu se problem manifestuje? U prvom redu u tome to je pojam heterogen i ukljuuje razliite pojavne oblike, razliite uesnike i metode (kako regrutovanja, tako i eksploatacije). Tako, mladi, od reda, nisu umeli da obuhvate sve, ve su intuitivno i uopteno denisali pojam kao zlostavljanje ljudi, zloin (najgori, protiv ovenosti...), jedan od vidova kriminala sa pogubnim posledicama po oveka i slino. 6% 1%

TVRDNJA trgovina ljudima postoji u naoj zemlji

tano

netano

nisam siguran/na

93%

Grakon 1.4

Stereotipi i predrasude negativno boje postojee znanje, inei mlade jo ranjivijom grupom, te pojaavajui realan rizik od trgovine ljudima. Na tvrdnju da je rtva po pravilu naivna i lakoverna, ak 46,6% je odgovorilo potvrdno, dok 16,1% nije sigurno. Ove podatke moemo dovesti u vezu i sa konstatacijama 33,6% ispitanika da njih i njihove blinje nije lako prevariti (pogledati Grakon 1.5.). To9 Pogledati rezultate i zakljuke drugog poglavlja Srednjokolci u Srbiji - trgovina ljudima, Internet, potrebe i problemi pri korienju - istraivanje srednjokolske populacije publikacije organizacije ASTRA Trgovina ljudima (decom) pogled kroz Internet prozor (2006) i Istraivanje stavova beogradske srednjokolske i studentske populacije prema trgovini enama (2002)na www.astra.org.rs

55

veoma direktno ukazuje da mladi imaju sklonost minimiziranju problema, te, samim tim, i nepridavanju vanosti sopstvenoj sigurnosti. Kao i u ranijim istraivanjima, i dalje je prisutan pokuaj opravdavanja situacije u kojoj se nala rtva tako to se istie njena krivica (18,5%) ili se u nju bar sumnja (13%). Meni i blinjima se to ne moe desiti, jer nas nije lako prevariti rtva je naivna i lakoverna 18,6% nisam siguran/na 16,1% 47,8% netano 37,4% 33,6% 46,6%

tano

0%Grakon 1.5

25%

50%

Na praznine u informisanosti srednjokolaca u Srbiji ukazuju i sledei podaci: 31% srednjokolaca/ki je miljenja da su trgovci ljudima uvek i samo mukarci, i to oni koji su u organizovanim kriminalnim grupama, dok 16,8% nije sigurno da li jo neko moe biti trgovac ljudima 40% ispitanika/ca misli da prisilan rad i prinuda na prosjaenje nije oblik trgovine ljudima ili nije sigurno Vie od polovine mladih (57%) smatra da je bekstvo najei nain izlaska iz lanca trgovine ljudima, dok 21,1% nije sigurno Takoe vie od polovine ispitanika/ca vidi otmicu kao najei nain koji koriste trgovci ljudima da bi doli do rtava (51,9%) 24% je miljenja da su ugroene samo mlade ene i deca 21,4% ispitanih mladih misli da su psihike posledice koje rtve trpe ipak lake od fizikih 14,5% smatra da su rtve u Srbiji uglavnom stranog porekla koje samo prolaze kroz nau zemlju, te da su domae rtve veoma retke, dok 22,1% ispitanih nije sigurno u (ne)istinitost te tvrdnje Sliku o informisanosti mladih dodatno komplikuju i podaci koji slede. Mladi u Srbiji su u veini tano ocenili da fenomen trgovine ljudima nije iskljuivi proizvod siromanih zemalja i zemalja u tranziciji, ve da ovaj drutveni problem postoji i u razvijenim i bogatim zemljama (85,5%). Takoe, samo 6% ispitanika misli da se rtva, jednom kada izae iz lanca trgovine ljudima, lako vraa svom preanjem, normalnom ivotu, to je, svakako, u suprotnosti sa ranije iznetom injenicom da preko 20% obezvreuje uticaj psihikih posledica po rtve trgovine ljudima. 56

Povezanost sociodemografskih odrednica, informisanosti, stereotipa i predrasuda Kako mladi srednjokolci/ke u Srbiji nikakako nisu homogena grupa koja isto misli, ima ista interesovanja, elje, potrebe, navike..., ukljuivanjem etiri sociodemografske varijable eleli smo da proverimo da li postoje znaajne statistika odudaranja (kada je u fokusu naeg interesovanja problem trgovine ljudima) izmeu grupa koje se razlikuju po polu, mestu u kojem ive i koluju se, vrsti srednje kole i razredu koji pohaaju, odnosno uzrastu kojem pripadaju. Statistika obrada10 je pokazala (i dokazala) da se miljenja mladih ljudi, bar kada su ispitivane teme u pitanju, vrlo esto razlikuju ako mladi pripadaju mukom, odnosno enskom polu, ako su razliitih godina, iz gimnazija ili iz strunih kola i iz razliitih gradova. ivot u veim gradovima u Srbiji ne donosi nuno i bolju informisanost ljudi, iako su u njima dostupnija sredstva javnog informisanja, kulturni i socioloki sadraji. Meutim, ono to je primeeno u obradi prikupljenih podataka je da postoje odreeni regioni, odnosno grupe gradova koje su se esto pojavljivale u istoj kategoriji. No, termin esto u ovom istraivanju nikako ne znai uvek, pa tako postoje i rezultati odgovora na jedan deo tvrdnji koji upuuju da mladi iz ba odreenih gradova uestalije misle na odreeni nain. Mogue objanjenje ovog fenomena ide u pravcu ranijih primarno preventivnih ili informativnih aktivnosti koje su se na odreenoj teritoriji sprovodile i koje su, oigledno, bile nedovoljne ili jednostrane. Pod ovakvim aktivnostima, svakako, podrazumevamo irok opseg koji ukljuuje kako izvetavanja elektronskih i tampanih medija, tako i rad razliitih strunjaka/kinja NVO, kola, centara za socijalni rad, policije i dr. Podaci pokazuju da tzv. prvi region sa slinom uestalou odgovora ine odgovori mladih iz Vranja, Dimitrovgrada i Vlasotinca, a drugi odgovori mladih iz vojvoanskih gradova Vrca i Zrenjanina. Tako, mladi iz Vranja (54,4%), Vlasotinca (53,8%), Dimitrovgrada (53,7%), ali i Novog Pazara (53,5%) su skloniji da odgovore potvrdno na tvrdnju da su rtve trgovine ljudima naivne i lakoverne, kao i da su trgovci ljudima uglavnom mukarci (Vranje 39,4%, Vlasotince 40,6%, Dimitrovgrad 42,3%) nasuprot njihovim kolegama iz, na primer, Uica (13,3%) ili Zrenjanina (15,9%). to se tie potvrivanja ili opovrgavanja tvrdnje da meni i mojim blinjima se to ne moe desiti, jer nas nije lako prevariti, situacija je neto komplikovanija. Tu, u potvrdnim odgovorima prednjai Beograd, to moe biti posledica izvesne samouverenosti dece iz glavnog grada (Grakon 1.6.).

10 U statistikoj obradi je korien SPSS program za tehnike deskriptivne i neparametrijske statistike (frekvencije, krostabulacije, Hi kvadrat, uz, naravno test pouzdanosti).

57

Potvrdni odgovori na tvrdnju Meni i mojim blinjima se to ne moe desiti, jer nas nije lako prevariti

Beograd Uice Novi Sad Vlasotince Ni Velika Plana Vranje Novi Pazar Vrac Dimitrovgrad Zrenja