Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

UvodIshrana akvarijumskih riba nije samo obino davanje hrane ve se slobodno moe rei da je to pravo umee. Nije svejedno koliko puta na dan se hrane, kojom hranom, niti koju koliinu konzumiraju. Treba pre svega znati ta se eli takvom ishranom postii. Svi se akvaristi seaju poetka kad su bili ueni da treba hraniti ee a po malo. Ovo pravilo jeste zlata vredno, ali kao i svako drugo ima izuzetaka. Ono vai samo kod ishrane riba koje su relativno mlade, u ukrasnom akvarijumu.Ribe koje se namenjuju mrestu treba hraniti jace, prvenstveno kvalitetnom ivom i suvom hranom. Ovo treba raditi dve tri nedelje, ne due, jer dobra kondicija nije isto to i tovljenje koje moe biti ak i tetno. Ukoliko nema mresta treba prestati sa jakom hranom i prei na reim obine.

Veoma je vano i kod ivorotki u toku bremenitosti odravati dobru kondiciju kvalitetnom hranom u dovoljnoj koliini kako ne bi dolo do uginuca ovih riba usled iscrpljenosti posle nekoliko koenja. To vai i za sve ostale ribe u periodu posle mresta. No ne treba ni preterivati. Akvaristi koji ude da ponovo uvedu par u mrest obino hrane ribe jako i puno to rezultira mrestom, ali ima i svoju lou stranu. Ribe koje se jako esto mreste ive znatno krae od riba koje taj prirodni proces prou bez forsiranja.U ishrani ima nekih malih finesa. Nije to nikakva umetnost, ve umee koje se stie vremenom, iskustvom, ali i malim razmiljanjem i praenjem stanja u akvarijumu. Stoga se ne treba plaiti jakog hranjenja ve treba znati ta se eli od riba i predpostaviti ta one ele i mogu da uine za vas.

Hrana slatkovodih riba

Postoji iroki spektar hrane za slatkovodne ribe. Pravilo je da ribe treba hraniti vie puta dnevno, ali treba pri hranjenju davati samo onoliku koliinu hrane koju e ribe konzumirati u vrlo kratkom roku. Najvei otrov za akvairjum je hrana koja se raspada na dnu akvarijuma, jer je ubaena vea koliina od one koje ribe mogu da pojedu.Razlikujemo dve osnovne vrste hrane: ivu hranu (koja moe biti u sveem obliku i obraena iva hrana) i suva hrana.Od ivih hrana najpopularnije su: Tubifeks, larve Komaraca, Dafnija, morski raii... Sa ivom hranom treba biti oprezan jer su one najei izaziva bolesti u akvarijumu, naroito Tubifeks (crvii). Ako se ribe hrane Tubifeksom bolji je biljni koji je manje prljav od tzv. ivotinjskog ije je stanite pored i u otpadnim vodama. Pravilo je da se Tubifeks po kupovini dobro ispere i uva u friideru. Naredna 3-4 dana treba redovno ispirati Tubifeks, jer se takorei isti (izbacuje izmet) u kojm je najvei broj patogenih klica. Nakon perioda ienja u posudi u kojoj je Tubifeks mogu se dodati vitamini (Fishtamin). Pre samog ubacivanja Tubifeksa u akvarijum treba ga dobro iseckati i ponovo isprati. Ovo je dosta komplikovan proces koji ak i da se dovoljno ispotuje nije garancija da je u tubifeksu ostala neka patogena klica koja moe da zarazi ceo akavrijum.to se tie larvi Komaraca i Dafnija one nisu dostupne tokom cele godine, a njihovo sakupljnje iziskuje puno vremena, dok su morski raii, Artemija vrlo laki za uzgajanje u kunim uslovima, ali su izuzetno skupi.Od obraene (smrznute) ive hrane najpopularnije je govee srce za koje mnogi akavristi imaju specijalne recepte koje ljubomono uvaju. Govee srce oieno od ilica tanko naseckano i pomeano sa vitaminima, a zatim zmrznuto je izuzetna hrana za sve mesojede u ribljem carstvu.

Suva hrana je specijalno pravljena hrana za ishranu akvarijumskih riba, koje se obino prave u obliku listia, granula ili tapia. U svetu postoji veliki broj firmi koji se bave izradom ovih hrana koji je postao veliki biznis, a tehnoloki proces njene izrade se granii sa tehnologijom za pripremanje hrane za ljudsku ishranu.Hrana morskih ribaZdravlje svakog organizma zavisi od kvaliteta hrane koju unosi. Postoji iroki spektar hrane za morske organizme. Jedan od glavnih problema u akvaristici je preterana koliina hrane. Zlatno pravilo je da ribe treba hraniti 2 do 3 puta dnevno samo onoliko hrane koliko mogu da pojedu za jedan minut.Veinu obroka za morske ribe ini zamrznuta hrana. Tu su raii, planktoni, odrasla artemija, koljke, lignje, krabe itd. Ovu hranu moete sami da spremita tako to ete u ribarnici kupiti to raznovrsnije plodove mora. Onda ih sitno iseckajte, podelite u male paketie i zamrznite. Ovako ete imati dovoljno hrane za dui period. Kada izvadite paketi, otopite ga pre neko to ga ubacite u akvarijum da bi izbegli fostate koji se taloe u ledu.Ako drite ribe mesodere kao to je Pterois russellii - Raselov Lav, potrebno je ribi ponuditi ivu hranu. Raselov Lav jede sve to je manje od njegovih usta tako da sve slatkovodne ribe dolaze u obzir. Slatkovodne ribe su pune masti tako da je vano da ne hranite svog ljubimca samo ovom hranom. Taloenje masti izaziva pad imuniteta tako da je riba podlenija bolestima.

Bitno je da ribama ponudite i povre kako biste kompletirali ishranu. Spana, salata i graak su dobar primer zelene hrane na koju se ribe lako naviknu. Dobro je i mesodere navii na zelenu hranu jer e im obezbediti potpuniju ishranu. Pterois russellii - Raselov Lav se lako navikne na graak i salatu. Povre treba prati u vruoj vodi koja eliminie celulozu iz zidnih elija povre. Ovaj savet je vaan jer morske ribe nisu u stanju da svare celulozu.iva hrana za ishranu akvarijumskih ribica

Prednosti ive hrane nad smrznutom i suvom hranom su:

1. hrana koju ribe ne pojedu odmah, se nee odmah raspasti i zapuiti filter,

2. hrana se moe odgajati u kontrolisanim uslovima i biti osloboena prisustva patogenih bakterija koje izazivaju bolesti

3. koristei tehnike koje vrlo malo kotaju, trokovi su minimalni, i

4. najvanije, ribe oboavaju da grabe stvari koje pokuavaju da pobegnu (plus, vlasnici oboavaju da posmatraju njihove ribe dok jure ivu hranu).

Neke od hrana iz prirode koje se koriste u ishrani akvarijumskih riba su: Infuzorije, Artemijski raii - ciste, Artemijski raii - odrasli, Dafnije, Ciklopsi, larve komaraca, Tubifeks, Grindal crvi, beli crvi, kine i kalifornijske gliste, vinske jeguljice, mikro crvi, beskrilne vinske muice, manje ribice

Infuzorije

Infuzorije su jednoelijski organizmi. Najpoznatiji i najvaniji predstavnik za akvariste je Paramecium caudatum veliine 0,1-1,3 mm. Predstavlja odlinu hranu za mla Anabantidaea, Barbusa, Cichlasoma i dr. Moemo ih i sami odgajati na vie naina. Jedan od naina je: uzeti vodu gde ve ima infuzorija ili ako imamo istu kulturu paramecijuma vodu iz starog akvarijuma sipati u staklenu posudu veliine 1-3 l., u istu dodamo pare suve kelerabe ili repe, na jedan litar vode dovoljno je oko 10gr. iseene na kockice. Umesto kelerabe moe da se koristi i struk sena potopljen na dno posude. Posudu postaviti na mesto sa dosta dnevne svetlosti. Na temperaturi od 240C, pojavie se za dva dana "magla" koju u stvari ine jednoelijski organizmi odnosno infuzorije. Kao hrana za njih a i da bi ubrzali njihovo razmnoavanje dodajemo nekoliko kapi prokuvanog mleka ili krvi, jednom dnevno. Vodu iz posude, kada se dovoljno razvije infuzorija, sipamo u staklene flae koje su u donjem delu tamno obojene a u vrhu providne pa se plankton skuplja na svetlosti. Za ishranu mlai odaspemo vodu sa planktonom , a ostatak vratimo. Za osetljivije vrste riba moemo u vrat boce staviti vatu sa cistom vodom i upaliti sijalicu odozgo, da bi do maksimuma smanjili mogucnost zagadjenja vode .Artemijski raii - Ciste (Artemia spp., obino A. salina)

Tek izleene artemije su najbolja hrana za tek izleglu mla ikraica i ostalih malih riba.Njih takoe prodrljivo jedu i neke relativno velike morske ribe. Mlade artemije ine dobru zamenu za makro-plankton kojima se hrane neki beskimenjaci koji filtriraju vodu.

Veoma je malo potrebno da bi se izlegla artemija u vetakim uslovima. Mrestilite moe biti bilo ta, od plastine flae do staklenog balona od 20 litara. Obino je to flaa od 1-2 litre. Sve moe da polui ali su posude sa konkavnim (udubljenim) dnom najbolje jer nema mrtvih taaka u protoku vode. Dodajte crevo za vazduh spojeno za malu vazdunu pumpu, stavite iznad svetlo i drite temperaturu oko 28C ako elite da se artemija bre izlee.

U vodu je potrebno dodati oko 2 kafene kaike soli na litar vode (koliina nije presudna). Nije potrebna nikakva posebna so, ve je dovoljna i obina kuhinjska so. SF Bay Brand predlae poveanje tvrdoe vode da bi se poboljalo izleganje i preivljavanje aremije. U tu svrhu moemo dodati malo magnezijum-sulfata i vrlo malo natrijum-bikarbonata.Da bi se raii izlegli i ostali ivi, voda u posudi se mora kretati non-stop. To se postie time to crevo za dovod vazduha gurnemo sve do dna posude. Jo je bolje ako umesto plastinog creva, koje hoe da ispliva ako ga ne privrstimo, koristimo staklenu cevicu. to je kretanje vode jae to je bolje. Upotreba rasprivaa za vazduh nije preporuljiva jer prave puno pene koja izbacuje jajaca na povrinu a i ovakvom okruenju se brzo zapue.

Da bi se izdvojile larve artemije iz vode, iskljuite vazduh, stavite pare vrstog plastinog creva koje je nastavljeno sa oko metar obinog creva za vazduh i saekajte. Ljuture od jaja e se sakupiti na povrini, a mlade artemije na dnu posude (ako voda nije previe slana). Tada samo isisajte raie koji plivaju na dnu, procedite ih kroz jako finu mreicu, stavite ih u sveu vodu i koristei kapaljku rasprite ribama. Raii e iveti u akvarijumu sa slatkom vodom do 24 asa.

Po nekim istraivanjima jajima artemije treba barem godinu dana inkubacije da bi bila spremana za izleganje. Takoe postoji miljenje da slab prosek iz novootvorene kutije moe biti posledica nedovolje duine trajanja inkubacije i da najbolji procenat izleganja dolazi iz jaja koja su uvana u orginalnim kutijama u vakum pakovanju nekoliko godina.

Dafnije

U akvaristici su najvanije Daphnie (sadrze 0,69 % masti). Glavne vrste zooplanktona iz roda Daphnia, grupe Cladocera su : Daphnia pulex - 4mm., Daphnia psittaua, Daphnia magna - 6mm., Daphnia longispina - 2mm., Daphnia sima, Bosmina longirostris, Bosmina longispina. Ceriodaphnia quadrangula i Ceriodaphnia reticulata su sitniji oblici Daphnia od 0,8-1,5mm. najvie ih ima u letnjim mesecima. Naseljavaju iskljuivo plitke i tople vode. Daphnie pri kretanju koriste pipke na glavi sline noicama tako da im pokreti lie na skokove, po emu su i dobile naziv vodene buve. Nisu osetljive na temperatutu , pa su dostupne cele godine.One su verovatno najidealnija hrana za manje slatkovodne ribe -- Dafnije nee uginuti u akvarijumu i jee mikroskopski otpad dogod su ive (dok ih neko ne pojede). One dolaze u velikom rasponu veliine od jedva vidljivih pa do onih preko 3mm. Ovo je tipina hrana za mnoge ribe u divljini.

Dafnije se mogu uzgajati u bilo emu od tegle do bureta od 200 litara. Kulture u zatvorenom mogu biti hranjene razliitim algama koje skidamo sa zidova akvarijuma, neaktivnim kvascom, mlekom u prahu, hranom za plankton... Najbolja hrana je zelena voda, i moe se koristiti u kulturama na otvorenom. Zelena voda se moe uzgajati koristee slab rastvor tenog ubriva za cvee i elatinskog gvoa u dehlorisanoj vodi, koja se nastani vodom iz neke bare. Ako se voda puna hranjivih materija ostavi na suncu, u roku od nedelju dana postae zelena od algi.

Akvarijume u kojima drite mla, moete nastaniti sa dafnijama - dafnije e jesti bakterije i ostatke hrane koji mogu biti opasni po mla i tako istiti vodu a mla e jesti dafnije kako bude rasla.

Svee izmretena mla moe biti dodata i direkno u kulturu dafnija (oko dve ribice na litar) i hranie se po volji. Ipak, mla drana u akvarijumu iste veliine ali vie hranjena e rastiti bre nego ova koja ima hranu u izobilju.

Mrea za raie ili fina mreica takoe moe biti koriena za hvatanje dafnija.Viak dafnija moete procediti kroz mreicu ili cedku za aj, staviti u prazne kutijice od hrane i zamrznuti kao zimnicu.

Ciklopsi

Koriste se isto kao i dafnije ali su predatori. Mogu da otete ikru i veoma mladu mla ikraica. Mladi ciklopsi mogu da se koriste isto kao i tek izleena artemija. Po nekim istraivanjima su ak i bolji od artemija jer su manji a hranjiva vrednost im je vea.

Uzgajaju se isto kao i dafnija ali znatno manje brojni u istoj zapremini.

esto dolaze sa kulturama crva ili kao primesa kulturi dafnija. Veoma je teko reiti ih se kada jednom ponu da se mnoe u akvarijumu. Takoe mogu da se nabave od klubova akvarista ili narudbinom preko pote kao i dafnije.

Larve komaraca

Veina odraslih riba manjih vrsta ih oboava. Sve dok su ribe vee od larvi one e ih jesti. Vodene larve leteih insekata su glavni sastojak ishrane mnogih malih riba u divljini.

Uzgajaju se veoma jednostavno. Napolju ostavite posudu sa irokim otvorom (kanta ili bure). Ubacite unutra malu koliinu mleka, trave u najlon vrei i pospeite rast infuzorija, izvor hrane za larve komaraca; zelena voda takoe moe da se koristi. Neki ljudi ak koriste kokoiji izmet! Ako u vaoj okolini postoje komarci, 2-3 nedelje kasnije imaete larve u vodi.

Drugi nain je uzgoj u deijim plastinim bazenima sa malom koliinom pokoene trave koja je dodata da pomogne da voda postane ustajala, tada ekate na komarce da se legu u njoj. Posle nekoliko nedelja, moete videti veliki broj larvi. U ovakvoj vrsti "divlje kulture", morate se priunjati do bazena sa mreom da larve ne bi zaronile do dna kada detektuju pokret. Drugi nain je da potopite veu mreu, pustite larve da izrone i onda ih pokupite odozdo.

Ako u akvarijum dodate previe larvi i ribe ih ne pojedu sve, tada moe doi do znaajnog poveanja populacije komaraca u kui, jer nepojedene lavre se razvijaju u komarce. Viak larvi komaraca moete procediti kroz mreicu ili cedku za aj, staviti u prazne kutijice od hrane i zamrznuti kao zimnicu.

Tubifeks

Ovi crni, gadni, do 6 cm dugi, bakterijama inficirani, smrdljivi crvii spadaju meu najbolje izvore proteina za ribe i izvrsna su hrana za ribe koje pripremamo za mrest. Ali suvie eso hranjenje tubifeksom e izazvati da ribe budu debele i nespremne za parenje. Ako odjednom date ribama suvie tubifeksa, crvi e se ukopati u podlogu i sakriti, gde e uginuti i zagaditi vodu.

Uzgoj nije vredan truda. Crvi bi iveli na dnu akvarijuma, jedui prljavtinu i mnoei se. Mogu da se hrane korom od banane. Voda se mora intenzivno filtrirati. Sakupljaju se sejui ljunak kroz mreu. To je prljav i naporan posao, postoje i laki izvori proteina.

Grindal crvi (veoma mali crvi)

Ovi crvi su mali (oko 1 cm) i njima se mogu hraniti razne male ribe. Zbog naina na koji su uzgajani, potpuno su sigurni to se tie bolesti. Oni se ne ukopavaju odmah u podlogu kao ostali crvi i ive u vodi nekoliko dana. Odlini su za ribe koje se hrane na dnu i za sve ribe koje su dovoljno brze da pokupe hranu sa dna ili one koje su dovoljno pametne da hranu potrae na dnu - znai gotovo sve vrste riba.

Uzgoj - plastina kutija za stavljanje hrane u friider, se napuni sterilnon zemljom za cvee i tresetom (50-50), ili samo zemljom za cvee, navlaite zemlju, ostavite da se ohladi, ubacite malu poetnu kulturu crva i dodajte neko usitnjeno visoko proteinsko povre svaki put kada predhodna hrana nestane i posmatrajte pa hranite vae ljubimce. Kulturu treba drati na temperaturi od 20 C ili vioj. Stavite pare stakla na zemlju i crvi e se popeti na njega. Crve moete sprati u au iste vode i ubacivati u akvarijum sa velikom kapaljkom. Zdrava kultura moe proizvoditi dovoljno za ishranu oko 100 malih riba.

Kulture kao to je ova esto bivaju inficirane sa muicama i/ili bubicama. I jedni i drugi mogu da se koriste kao hrana za ribe i one ih rado jedu, ali uskoro postaju napast i smetaju. Ako se ovo desi, treba uzeti neto crva i drati ih u ai vode 3-4 sata. Ovo e podaviti napasti i crvi se mogu koristiti kao starter nove kulture. Stara inficirana kultura moe biti spasena, ali obino nije vredna tog truda.

Interesantan nain gajenja ovih crva koriste nemaki uzgajivai kili ribica. Oni koriste suner sa orvorenim porama koji se nalazi u posudi napunjenom vodom i prekrivenom paretom stakla. Ovaj metod je istiji nego predhodni sa korienjem zemlje i treseta.

Beli crvi

Ovi crvi su do 2,5cm dugi i dobri su za hranjenje 7-15cm dugih riba. Uzgajaju se slino kao Grindal crvi, ali ovi crvi ne uspevaju dobro na viim temperaturama. Ako je mogue, drite ih na temperaturi ispod 20C; tokom leta, oni preivljavaju ako se uvaju na hladnom i vlanom mestu, npr. garaa koja je okrenuta ka severu ili u podrumu. Beli crvi se mogu gajiti u drveninim sanducima napunjenim zemljom za cvee, priblinih dimenzija 40 x 30 x 15cm, sa poklopcem od materijala otpornog na vlagu kao to je pare stakla. Oni jedu istu vrstu hrane kao i Grindal crvi, ali mnogi izvori tvrde da je beli hleb potopljen u mleko veoma dobra hrana za ovu vrstu crva. Druga opcija za koju je naeno da je veoma efektivna je da se napravi materijal kao za kompot od stare salate, voa, hleba ili ovsanih pahuljica. Doda se voda i izmiksira, toliko gusto koliko mikser moe da mea. Hrana se stavlja u mala udubljena u podlozi otprilike dve kaike svake nedelje ili kada pojedu. Ukoliko je potrebno treba dodavati vodu tako da podloga bude vlana.

Drite ove crve u potpunom mraku. Oni e izai iz zemlje i nakratko prodrljivo gutati hranu i sakupljati se u komeajuoj masi. Akvaristi mogu da uzmu tada ovu masu crva iz zemlje i da njima nahrane ribe. Crvi nestaju u zemlji im ih osvetli svetlost, tako da morate biti spremni da ih ugrabite pre nego se ukopaju u podlogu! Drugi nain da ih izdvojite iz podloge je da napravite kanticu kojoj su oba kraja uklonjena. Na jedan kraj postavite pare mree za prozore i privrstite ga paretom ice. Postavite ga u usku staklenu posudu (tegla od 1 kg) napunejnu vodom, tako da se nalazi iznad vode (1 cm od povrine vode do dna mreice). U posudu sa mreicom stavite neto zemlje sa crvima i postavite izvor svetlosti iznad posude (stona lampa...). Toplota e naterati crve da se ukopavaju dublje pa e proi kroz mreicu i upasti u vodu. Za ovo je potrebno nekoliko sati. Crvi izlaze isti i njima moete hraniti ribe odmah, tako to e te ih staviti u dra za tubifeks ili ih smrznuti za kasnijeIpak, bri i efektivniji nain da crve izdvojite iz zemlje je da zemlju sa crvima stavite u posudu sa vodom, promeate smesu i odstranite prljavtinu. Crvi e se sakupiti u grudvice. Rukom premestite grudvice u drugu posudu sa vodom i ponovo promeaje, odstranite prljavtinu i premestite crve u predhodnu posudu koju ste oprali.Na ovaj nain moete dobiti iste crve za nekoliko minuta.Belim crvima ribe treba hraniti iz hranilica za tubifeks, tako da ih ribe vremenom mogu pojesti. Takoe ih moemo postaviti u posudi (ai) na dnu akvarijuma, gde e ostati dok ih ribe ne pojedu. Ovo moe biti naroito pogodno i korisno za uzgajivae kili ribica, koji za podlogu koriste samo treset. Budite oprezni da u akvarijum ne stavite vie crva nego to ribe mogu da pojedu, jer e se ostatak ukopati u pesak gde e biti nepristupane za sve osim za najvatrenije kopae kao to je Hoplosternum. Ako ste izdvojili vie crva nego to vam je potrebno za hranu za jedan dan, ostatak bi ste trebali bez odlaganja zamrznuti i koristiti kasnije.

Kine gliste, kalifornijske gliste

One su hrana za srednje i velike ribe (preko 10 cm)

Gliste se mogu uzgajati u kutiji od drveta, sa poklopcem. Na prednjoj strani kutije treba izbuiti dve rupe od 5 cm tako da su u liniji sa dnom kutije. Preko rupa, sa unutranje strane kutije, postavite mreicu za prozore i prvrstite ekserima. Mreica e dozvoljavati da se iscedi viak vode iz kutije, ali nee dozvoljavati glistama da pobegnu. Kutiju napunite tresetom od mahovine i potpuno ga natopite. Uzmite 6 cigli. Postavite po jednu ciglu ispod prednjih uglova i po dve cigle ispod zadnjih uglova tako da kutija bude nagnuta prema napred da viak vode moe da se ocedi napolje kroz rupe. Ispod rupa postavite posude koje e sakupljati vodu koja se ocedi (osim ako se kutija nalazi napolju).

Sada je kutija spremna i gliste se mogu staviti u kutiju. Hrane se kukuruznim pahuljicama. Posle mesec dana, ovde e se nalaziti hiljade glista od veliine malih glistica pa do potpuno odraslih glista. Male gliste moemo koristiti za ishranu malih riba i veoma mladih riba, dok vee gliste lako zadovoljavaju potrebe za ivom hranom i najprodrljivijih velikih riba. Ovo je beskonano obnovljiv izvor, koji je teko isprazniti! Treset morate odravati vlanim periodinim kvaenjem. Nemojte dozvoliti da se treset isui jer bi u tom slucaju gliste uginule. Ipak, on dobro zadrava vodu, pa je kvaenje retko potrebno.

Vinske jeguljice

Koriste se kao hrana za jako malu mla, npr, onu koja je previe mala da uzima artemiju.

Vinske jeguljice su male nematode koje se nalaze u nepasterizovanom jabukovom siretu. One ive u kiselim vodama i hrane se bakterijama u fermentiranom siretu. Mogu da preive dui vremenski period u alkalnim vodama (ukljuujui i akvarijumsku vodu!), ali se ne razmnoavaju. Kao hrana za mla, one su ekstremno lake za uzgoj, trae veoma malo panje i nege (npr., mogu biti ignorisane mesecima), i mogu se koristiti onog momenta kad ih primetite. Drite poetnu kulturu prema svetlu i moi ete da vidite crvie kako gmiu u smesi sireta i vode.

Turbatrix aceti veliine je do 2mm. Razmoava se u sredini kisele reakcije, raajui ive mlade. Razmnoava se na podlozi od ovsene kae ili slinoj podlozi u vrenju. U staklenu posudu visine 3-4cm.,staviti na mleku skuvanu ovsenu kau i poravnati na 2-3mm. od povrine. Sipati jednu kaiicu vode sa kulturom mikro crva . Posudu poklopiti staklom i ostaviti na tamnom mestu pri temperaturi od 18-20 stepeni. Nakon 48-72h sipati jednu kaiicu kiselog mleka ili jogurta. Ve sledei dan na staklu e se pojaviti mikro crvi. Treba posle toga svakog dana dodavati po malo jogurta kao hranu izvedenim mikro crvima.Anguillula rediviva su veoma sitne glistice, ne vee od 1 mm, bele boje i najlake ih hranimo u kiseloj sredini. Mikro crve je veoma lako gajiti kod kue u teglama ne veim od 2l, sa poklopcem kakve obino imaju tegle od krastavaca. Vei komad hleba dobro izmrvimo i poparimo vruom vodom, ostavimo da se ohladi i zatim hleb dobro izmesimo i na dno tegle stavimo sloj 2 cm visok i na sredinu stavimo kulturu mikro crva. Za nekoliko dana siuni crvii e gamizati uz zidove tegle, skoro do vrha, tada ih etkicom za vodene boje skidamo i stavljamo u mrestilini akvarijum. Sa mikro crvima je najbolje hraniti mla riba koje uzimaju hranu sa dna. Nekada su akvaristi mikro crve proizvodili na podlozi sa jogurtom koja je jako smrdela, a uz to mikro crvi su bili izmeani sa uskislim jogurtom i kada smo takvu smesu stavljali u akvarijum veoma brzo se kvarila voda. Ovako gajeni mikro crvi, na podlozi od hleba, su veoma isti jer ih skidamo sa stakla tegle. Takvu teglu moemo drati u sobi jer se ne osea, tek prilikom otvaranja tegle se oseti blag miris pekarskog kvasca. Pri ovakvom gajenju mikro crva nemamo mnogo posla oko njihovog odravanja, samo treba paziti da se hleb previe ne presui i ako se u nekom krajiku pone javljati plesan treba je odmah odstraniti.Beskrilne vinske muice (Drosophila species)

Vinske muice su najblie onome to ini prirodnu hranu za veinu kili ribica i mnogih drugih malih riba.

Tegla od 1-1,5 litre moe da se koristi kao posuda za kulturu. Kao podloga se koristi smesa agar-agra i eera koja se kuva sa malo vode. Potrebno je oko 1 cm podloge usuti u tegle i dodati malo kvasca. Podloga mora biti dovoljno gusta da se ne pomera kada okreemo teglu ili e se muice udaviti u njoj. Nije loa ideja da se u teglu ubaci pare mreice za komarce na koju muice i larve mogu da se popnu. na kraju ubacimo desetak muica i teglu zatvorimo tankom tkaninom kroz koju moe da prolazi vazduh ali ne i muice.

Posle dve nedelje u tegli e biti novih muica spremnih da nahrane vae ribe. Kultura moe da traje do dva meseca ili ak i due ako je sve uredu. Ali nije loa ideja da ve posle 4 nedelje (najkasnije 6) zaponete novu kulturu za sluaj da stara krahira.

Da bi ste hranili ribice, protresite teglu da udbacite muice sa poklopca, otvorite poklopac akvarijuma, otvorite teglu, okrenite je naopako iznad akvarijuma i potapite teglu da muice ispadnu u akvarijum. Podloga je tako gusta da se zalepi za dno i ne pomera se prilikom treskanja.

Ako ih ribe odmah ne pojedu one e izai iz akvarijuma i krenuti prema prvom izvoru hrane koji osete (kanta za smee sa ostacima voa), zato hranite ribe u malim dozama.

Postoji nekoliko razliitih vrsta vinskih muica. Razlikuju se po veliini tela i krila. Muice e razviti krila ako ih uzgajate na toplom mestu. Ako se to desi otvorite teglu na otvorenom i pustite da muice sa krilim izlete a zatim zatvorite teglu stavite ostatak populacije da se razvija na hladnom mestu. Plankton ivi uglavnom u plitkim stajaim vodama. Najvanija je i nezamenljiva hrana za riblju mla. Planktonski organizmi vani za ishranu akvarijumskih riba su iz grupe Rotatoria, Cladocera i Copepoda. Hvatamo ih sa gustim platnenim mreama i to samo u vodama gde ne ive ribe.

Rotatoria je vieelijski organizam veliine 0,3-0,7 mm. Vrlo rasprostranjena planktonska grupa u svim barama, kanalima i sl. mirnim vodama nastalim od kie. Hvataju se gustim mreama od mlinske svile i uvaju u staklenim posudama od 3-5l sa vodom kao to je kinica ili destilovana. U posudu dodavati svaka 3 dana po dve-tri kapi kuvanog mleka. Rotatorije pogodne za ishranu mlai akvarijumskih riba su Philinia longiseta, Philinia brachiata i Polyarthry euriptera.Copepoda ivi u plitkim vodama i moe se loviti ve pri temperaturama od 8 stepeni. Najpoznatiji predstavnici su iz roda Cyclops (sadrze 2,53 % masti). Veliina im je od 1-4 mm. pa su vrlo pogodni za ishranu. Preveliki ciklopsi ako ih mla nemoze pojesti mogu ih ugroziti. Diaptomus su manji i nalaze se u velikom broju. Najznaajniji predstavnici Copepoda u oba roda su Cyclops biscuspidatus, Cyclops serrulatus, Cyclops canthocarpoider, Cyclops paupes, Cyclops coronatus, Diaptomus castor i Eudiaptomus gracilis.Cladocera je najzastupljenija zooplanktonska grupa . Hvataju se kao i rotatorije ali su mnogo osetljivije na svetlost pa ih pri sunanom danu treba traiti na dnu , a pri oblanom vremenu blie povrini vode. Ima ih preko sto vrsta.Manje ribice

Neke velike ribe, ukljuujui ciklide i pirane jedu ive ribe kao deo svoje ishrane.

Uzgoj uglavnom nije neophodan. Mnoge vee akvaristike radnje nude jeftine gupike ili japanke za ishranu veih riba. Kolonija plodnih ciklida, kao naprimer nigrofacijatumi, se praktino moe koristiti kao izvor mlai za ishranu veih riba. Za ribe kao to je pirana, pare svee piletine ili ribljeg mesa e biti dobro kao da ste joj dali ivu ribicu.