Radan, dar prirode
of 17
description
Turistička brošura Radan planine.
Transcript of Radan, dar prirode
Izdava:
Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga Vlajkova 199, 16000 Leskovac, RS www.centerzarazvoj.org
Radan - putevi i price o ivotu na planiniSrbijaOva broura predstavie vam stanovnike regiona Radana i njihove line prie. Saznajte vie, o gradonaelniku Djavolje varoi, o peaenju Radanom sa dr Ljubiem i Saom, o domainu koji pee rakiju i upoznajte region oko Radan planine. Radan se nalazi na jugu Srbije i predstavlja istorijski gledano vanu oblast, ali malo zabaenu u odnosu na uobiajene turistike rute. Mnogim ljudima naziv Radan zvui poznato, ali retko ko zna gde se ova planina zaista i nalazi. Ovom brourom upravo to elimo da promenimo. Optine Bojnik, Kurumlija, Lebane, Medvea i Prokuplje dele planinu Radan, koja spada u planine srednje nadmorske visine i bogata je umom, a na njenim obroncima prostiru se livade, vonjaci i idilina sela. Pre oko 1600 godina ova oblast je bio vaan administrativni centar Vizantijskog carstva iako samo na kratko. O tome svedoe ostaci grada Justiniana Prima. I kroz naredne vekove su ovaj region presecali trgovaki, ratni i putevi hodoasnika, u vie navrata. Ova vieslojna prolost i netaknuta priroda Radana podarile su stanovnicima ove planine njihov identitet. Ljudi sa Radana su duhoviti, otvoreni i puni ivota. Ovdanji ivot karakterie tradicionalna gostoprimljivost, a topla i spontana dobrodolica oekuju posetioce i u najudaljenijim selima. Pored ostataka grada Justininana Prima, danas
Redakcija:
Blagoje Jovanovi, Slobodanka PavloviGrafika priprema:
Danijel LjubenoviFotografije:
Blagoje Jovanovi, Dragan Bosni, Vojislav Gruji, Dragan Kosti, oska, Angelika Temper, Zlata Golubovi, Igor MarkovNaslovna strana:
poznatog pod imenom Cariin grad, simbol ovog regiona ine i jedinstveni kameni stubovi Djavolje varoi kod Prolom banje; oba ova mesta ostavljaju najupeatljiviji utisak na posetioce u zoru ili pred smiraj dana. Austrijska agencija za razvojnu saradnju je proteklih godina podrala rad regionalnog Centra za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga. Posebna elja nam je bila da ukaemo na mogunost razvoja odrivog turizma. Regionalni Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga je zato kao pilot projekat odabrao region Radana i time bitno doprineo laganom otkrivanju jednog sasvim posebnog prirodnog dobra. Uz finansijsku pomo Austrijske razvojne agencije markirane su peake staze na Radanu i odtampana je karta peakih staza. Stoga i moja elja da se o ovom tako raznolikom regionu brinete sa posebnom panjom. Uivajte u priama i u predivnom doivljaju Radana, dok ga obilazite peice ili biciklom. Dr. Clemens Koja
Radan, dar prirode model: Karolina Simat foto: Zlata GoluboviPrevod:
Ruica melcerovitampa:
Plutos VranjeAutor:
Lokalna akciona grupa Odrivi razvoj Radana angaovana od strane Centra za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga u okviru projekta Prodrka odrivom razvoju optina Jablanikog i Pinjskog okruga koji finansira Austrijska agencija za razvoj www.ada.gv.at
Concept/Konsultacija:
Angelika Temper, 3etravel d.o.o. www.3etravel.me
ambasador Austrije u Srbiji
Prvi odlazak na RadanOno to sigurno neu uspeti je da vam recima docaram oseaj kada stojim na vrhu, dok pogled puca na suncem obasjanu kotlinu; oseaj tiine u kui na Radanu koju naruava samo simfonija kie i na kraju oseaj smirenosti i zadovoljstva kada vozei bicikl pogledam obronke Radana iza koga Sunce ve u suton pada.Kada krenete u etnju Radanom, gde god da poelite proi, skoro uve e se otvoriti put. Samo je va izbor da li ete ii dobro utabanom stazom ili umom. I u jednom, i u drugom sluaju moete stii gde ste krenuli. To je ono to Radan ini posebnim taj oseaj slobode. Na vama je da odredite ta vam je cilj i svakako, uz malo ili neto vie napora moete stii do svog cilja. U toku te vae etnje, vonje bicikla ili jahanja konja, uvek ete nailaziti na neke delove koji e vas dotai... Na Petrovom vrhu je pravo mesto da se okrepite kraj jedne male crkve. Na Kamenjaru, vrhu pored Petrovog vrha prua se pogled okolnih kotlina i planina kao na dlanu. Ako vam se uini da ste videli sve to vrhovi Radana mogu ponuditi, tada treba otii do Sokolovog visa koji kao kruna stoji nad Gajtanom i pleni svojim izgledom. To je vrh na kome intenzivnost zelene trave i zlatna boja sunevih zraka uspeno bee fotoaparatima koji bi da tu lepotu ponesu na neko drugo mesto. U umi iznad planinarskog doma nalaze se slapovi zvani Ripivoda. Poseta Cariinom gradu vas na trenutak vraa u vreme Vizantije, a Djavolja varo na mesto izmeu legende i stvarnosti.
Blagoje Jovanovi
To je moj Radan. Uvek me je dobro docekivao. Moda se mi tako dobro slaemo, jer sam ja naao Radan u sebi.Volim da etam njegovim livadama, da vozim bicikl umskim stazama koje se proimaju odlinim vidikovcima i da fotografiem
zalaske sunca sa njegovih vrhova... Ja u biti na Radanu, a Vi kada odluite da doete slobodno se javite. Dogovoriemo i za Vas foto-turu Radana sa mnom, etnju sa Saom i dr Ljubiem ili moda vonju bicikla sa Ruicom. Blagoje Jovanovi,
eam se prvog odlaska na Radan, kao da je jue bilo. Stigosmo ispred vikendice mojih komija i drugova iz detinjstva. Prohladan, ali sve vazduh mi napuni plua. Mesec je obasjavao okolnu prirodu, a ujedno i objekat koji e biti baza naih buduih istraivanja. Dok smo se raspakivali stekao sam prvi utisak o mestu gde emo boraviti narednih nekoliko dana. Ve je na prvi pogled zadovoljilo kriterijume za jedan prijatan boravak. To vee smo proveli pored logorske vatre uz priu. Iako je pria bila o tome ta emo sutra videti i kuda emo se uputiti nisam pokuavao da zamiljam predele, ne znam da li zbog toga to nisam nita posebno oekivao ili to uvek postoji mogunost da se vaa slika ne poklopi sa slikom stvarnosti. Bilo kako bilo, svanu jutro i krenusmo u moju prvu etnju Radanom do vrha Sveti Petar. Tada nainih prve istraivake korake po ovoj planini... To putovanje ovom planinom i dalje traje jer svaki put kad se na nju vratim ini mi se kao da sa nje nikad nisam ni odlazio. Kada ste na Radanu, imate priliku da osetite prirodu, ali ne divlju i neukroenu kroz koju je nemogue proi, ve tajanstvenu i pitomu.
S
diplomirani menader u turizmu fotograf hedonistiki biciklista zaljubljenik u Radan
Pogled na Gajtan i vrh Sveti Petar,
B. Jovanovi
Pogled na Ivan kulu,B. Jovanovi
Kada ste na Radanu, imate priliku da osetite prirodu, ali ne divlju i neukroenu kroz koju je nemogue proi, ve tajanstvenu i pitomu.
Darovi prirodeMedIma jedno selo na obroncima Radan kraj Cariinog grada. Selo se zove Prekopelica, samo ime govori da je oduvek u svom ataru gajilo savreni svet pela i danas ima visokokvalitetnog meda u izobilju. Divna i Vlada ive u ovom selu i pakuju med na razne naine, kao i mnogi drugi pelari na Radanu, za svaiji ukus i potrebu.
RakijaRakija ovde ima puniji ukus. Ne znam, da li je to zbog ovdanjih divljih kruaka ili zato to predstavlja ponos domaina. Kako je bilo drago dekici iz sela Ivan kula kada nas je doekao i s ponosom ponudio svojom rakijom. Ona je ve stajala na stolu i ekala putnike namernike. Moda je ona bila razlog lepih pria koje je pratila i neka poalica.
HlebOd vajkada se hleb pripremao ovako ili onako, od ovog ili onog brana, ali se do danas na prostoru Radan planine koristi jedan stari nain pripremanja hleba, hleb ispod saa u crepulji. Svakog dana majka Mike raspiruje vatru u svojoj staroj odakliji u podradanskom selu Svinjarici u blizini Caricinog grada. Zagreva crepulju i sa, bocka povrinu testa
Suvo i kotunjavo voe sa Radana prelivaju medom, pakuju med sa saem, prave propolis i vade matini mle. Sve ove poslastice i lek nude putniku namerniku koji je na svom pohodu planini odluio da proe kroz njihovo selo. Med sa lenicima je odlino osveenje u toku pohoda ka vrhovima Radana.
Na zapadnoj strani Radana postoji obiaj Rukatka. Rukatkom, aom punom meke rakije, nazdravlja nekome koga ceni i tu pred svima kae ta mili o njemu, ta ceni kod njega ili ta je dobro uradio. Zatim onaj kome je nazdravljeno ustaje i nazdravlja nekom drugom. Smisao ovog obiaja je da se ljudi raspriaju i da se zapodenu prie.
strukom bosiljka i pee hleba za svoju mnogobrojnu familiju. Jer, kako kae, njena deca i unoci ne vole hleb iz gradskih pekara, niti obino ispeenog u relni poreta. Hleb iz crepulje je jela ona od kada pamti za sebe, a sada ga predano priprema svojoj porodici, i tako e dok je zdravlje slui, a onda e svoj zanat predati snaji.Priprema hleba na tradicionalan nacin - pod sacem B. Jovanovi
Radanska trpeza,D. Bosni
Stazama zdravlja
Saa Dajevi
dlazak na Radan planinu za mene i moju porodicu znai novi poetak avanture, novo punjenje baterija koje je preko potrebno u ova luda vremena. Drago mi je kada i moj prijatelj doktor Ljubi krene sa mnom, pa nam etnja bude obogaena razgovorom. Nae druenje na planini traje godinama i nije nam dosadilo, jer nam Radan prua uvek nove inspiracije za nove teme. Mir i tiina koju prua Radan planina uvek nas oputa i daje nam snagu za nove metre staza koje ona ljubomorno uva u svojim dubokim umama i iza zagonetnih prevoja.Stara vodenica,
O
Izvori Radana su njegov ukras i kao da se medjusobno nadigravaju u svojoj lepoti. Njihove vode su zdrave, pitke, hladne, lekovite.
A. Temper
dr Milomir Ljubi
Volimo stazu pokraj starih vodenica, volimo staze uz planinske potoke na kojima slapovi Ripivode i Borinski skok prave vragolaste vratolomije. Najvea radost je kada svi skupa krenemo kroz Ivanjske livade gde lahor odie sveinom, a otkosi mirisnih trava ispod naih nogu
ukaju kao snovi zaljubljenih. Mistine i lekovite vode ove planine su naa fascinacija. Bile su izazov i najveem vizantijskom caru Justinijanu Prvom, koji ih je akvaduktom doveo do Cariinog grada. Dar prirode su nam i umski plodovi Radana: divlje trenje, kupine, borovnice, maline i divlje jagode. umsko voe koje svojim ukusom i bojama hrani duh i telo. Divlji beli luk, glog, hajduka trava, dren, majina duica, odoljen, slez, beladona samo su deo bogate Radanske apoteke, Ovi darovi
prirode i sve vazduh su est povod doktor Ljubiu nam daje dodatna objanjenja o pozitivnim uticajima prirode na oveka. Na Stazi zdravlja koja poinje kod Doma na Radan planini, mogu se oprobati svi, deca, stariji, svi oni koji se ele zabaviti i svoju etnju upotpuniti novim sadrajem. Mi smo ponosni na Radan. On nam daje zdravlje, radost i spokoj koji nam je potreban. Saa Dajevi,
Adaptacija na klimu je gotovo trenutna. Visine od 600 do 1000 metara smiruju me i oputaju napete nerve. Istovremeno vee visine preko 1000 metara izotravaju misli i podsticu matu.
ljubitelj prirode
dr Milomir Ljubi
etnja Radanom sa pogledom na Petrov vrh
foto oka
Jesenja etnja,B. Jovanovi
Mir i tiina koju prua Radan uvek nas oputa i daje nam snagu za nove metre staza koje ona ljubomorno cuva u svojim dubokim umama i iza zagonetnih prevoja.
Biciklizamradska vreva, svakodnevnica na asfaltu, zvonjava telefona, nedostatak slobodnog vremena. Ali ne i danas. U glavi se vrti misao, misao na dva toka. Kreem u susret planinskim vrhovima i piramidi koja se tako upadljivo istie na horizontu i odavno me mami. Danas joj punog srca hrlim u susret. Ve dugo sazreva u meni elja da upoznam ovu vekovnu planinu. Koliko esto sam posmatrala kako sunce iza nje zalazi, da bi opet izalo donosei neka nova jutra.
Ruica melcerovi
G
I tek to sam krenula iz Leskovca, ve sam tu. Preda mnom se otvaraju kapije nekog novog, drugaijeg sveta. Ono iskonsko. Uranjam bez mnogo razmiljanja. Kakav mir i tiina. Divan cvrkut ptica. Otrina planinskog vazduha. ubor vode. ula se oputaju i preputaju spoljnim impulsima. Montiram svoj bike i kreem u avanturu, u susret prirodi. Oboavam kripu guma i konica. Oseaj brzine. Otkrivam divne puteve za pedaliranje. Kao da vode u beskraj. Koliko mogunosti. Levo ili ipak desno. iroki makadamski
Od opota ka Gajtanskim vratima,V. Gruji
Oboavam kripu guma i kocnica. Oseaj brzine. Otkrivam divne puteve za pedaliranje. Kao da vode u beskraj. Koliko mogunosti. Levo ili ipak desno. iroki makadamski putevi se migolje i vijugaju na sve strane i to na ovoj nadmorskoj visini, kakva privilegija!!!
putevi se migolje i vijugaju na sve strane i to na ovoj nadmorskoj visini, kakva privilegija!!! Nema saobraaja, niti automobilske buke. Bezbrino osvajam kilometar po kilometar puta, uzbrdo, nizbrdo, potpuno se preputajui magiji trenutka. Volela bih da ovaj dan traje veno. I trajae, nosim ga sa sobom. Znam da e energija koju u poneti odavde biti zarazna i prenee se na mnoge ljude oko mene. Ve razmiljam o dogovorima narednih biciklistikih i peakih tura, do Djavolje varoi ili Cariinog grada, Prolom banje, Sokolovog visa ili Gajtanskih vrata. Na kom vidikovcu narednog puta uivati u prelepoj panorami? Na kojoj livadi udahnuti opojne mirise planinskog bilja? U kom hladu smiljati planove za neka nova sutra? Nisam ni primetila da dan odmie, da satima nisam stala, da je ve sumrak. U punom naboju emocija zahvaljujem ovom prirodnom blagu na podarenom danu. On e trajati, zauvek i dan vie. Ruica melcerovi,
Trenutak odmora,D. Kosti
profesor nemakog jezika Viestruka Prvakinja Srbije u MTB i organizator prvog MTB maratona na Radanu
Prolom banjaTo podruje obuhvata teritorije pet optina koje spaja Radan planina; Kurumlija, Prokuplje, Bojnik, Lebane i Medvea. Svaka od optina ima svoje turistike potencijale. Turisti time dobijaju jedinstveni uitak u razliitostima koja bi razna kruna putovanja kroz svih pet optina omoguila. Svakako bi najatraktivnija bila turistika tura koja bi povezala tri turistike destinacije koje imaju evropski turistiki znaaj: Neolitsko naselje Plonik, Djavolju varo i Cariin Grad.
Radovan Tanaskovi
Sijarinska banja
Dragan Deni
Kada je u meni sazrela ideja o zajednikom nastupu na tritu turizma, vie ne mogu govoriti samo o Prolom banji, kao zasebnoj turistikoj destinaciji, nego me misli po inerciji vode ka Djavoljoj varoi, Cariinom gradu, Brestovakom jezeru, Sijarinskoj banji, i svim drugim turistikm potencijalima na Radanu, njegovom uem i irem okruenju. Radovan Tanaskovi,Direktor Sektora za razvoj turizma u Planinki
Ceo svoj radni vek koji traje 47 godina posvetio sam razvojuturizma na ovim prostorima. Uporedo sa mojim radom razvijala se i Prolom Banja, od jednog kaptiranog izvora i improvizovanog kupatila do modernog banjskog kompleksa. Lekovita svojstva voda Prolom Banje su vrlo jasno dokazana nakon 50 godina rada i preko 500 000 turista koji su koristili nae usluge. Izmeu ostalog lei bolesti bubrega i mokranih puteva, organa za varenje, kona oboljenja, bolesti perifernih krvnih sudova i vanzglobni reumatizam. Danas su kapaciteti Prolom banje uglavnom popunjeni, ali se stalno radi na podizanju kvaliteta ponude i usluga. Poslednje uraeno u banjskom kompleksu je izgradnja otvorenog bazena i opremanje konferenciske sale u jesen prole godine. Moja vizija se danas ostvaruje, objedinjavanjem turistike ponude Radanskog podruja.
Lekovita svojstva voda Prolom Banje su vrlo jasno dokazana nakon 50 godina rada i preko 500 000 turista koji su koristili nae usluge.
ijarinska banja je poznata bila i starim rimljanima, koji su boravili na ovim prostorima, to pokazuju ostaci njihovih kupatila, te se pretpostavlja da su u vreme Vizantije dolazili imuniji stanovnici Cariinog grada da se ovde odmaraju i koriste lekovita svojstva banjskih izvora. Tim tadanjim posetiocima nije mogao da promakne jedinstveni gejzer na Balkanu, ije vode iz utrobe zemlje izbijaju ka nebu u visini od 12m. Danas je tu je sportski centar, sa olimpiskim bazenom i bazenom za vaterpolo, terenom za mali fudbal i koarku. Posetioci mogu pored korienja usluga terapije termalnim vodama, imati i razne vidove rekreacije. Kada preko leta u banju doe veliki broj turista, pored svega to je nesebino ponudila priroda, ljudi banje organizuju za goste Gejzerske noi, sa muzikim sadrajem, koje se zavravaju na Svetog Iliju, drugog avgusta, sa zajednikim venanjem mladenaca ispod gejzera. Kao poklon, mladenci dobijaju medene dane u banjskom hotelu. Dragan Deni,
S
Hotel u Prolom banji,
D. Bosni
Gejzir u Sijarinskoj banji,D. Bosni
Turistika organizacija Medvedja
Odrivi razvoj turizmaodmor i ouvanje zdravlja, koja uz to nudi mogunost za mnogo raznih doivljaja. Brojni uesnici naih peakih i biciklistikih manifestacija nam potvruju da se sa ovakvom ponudom nalazimo na pravom putu. To to smo za ovako kratko vreme toliko toga postigli ini nas ponosnima, ali istovremeno smo svesni i injenice da smo tek na samom poetku. Bie nam izazov da kontinuirano pratimo razvoj odrivog turizma i da za nae goste
Dobrila Sudimac Mratinkovi
proirimo i kvalitativno poboljamo paletu nae ponude. Istovremeno cilj nam je i poboljanje ivotnih uslova ljudi na Radanu, uz prave inicijative, projekte i investicije. Ja se ve radujem narednoj etnji Radanom. Pozivam i Vas pridruite nam se! Dobrila Sudimac Mratinkovi,
aposlena sam u Centru za regionalni razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga u Leskovcu. Cilj nae organizacije je podrka optinama na jugu Srbije, kojih ima trinaest, u odrivom socijalnoekonomskom razvoju, uz davanje stratekih saveta, tehniki Know-how, kao i pruanje podrke u realizaciji regionalnih projekata. U 2011. godini zapoet je projekat za unapreenje razvoja turizma na teritoriji Radan planine, uz finansijsku pomo Austrijske razvojne agencije (ADA). Na prvi uspeh je da je pet optina (Bojnik, Kurumlija, Lebane, Medvea i Prokuplje) povezano kroz preko 250km peakih i biciklistikih staza namenjenih za planinski biciklizam. Mapa peakih staza i broura stanodavaca ve sada posetiocima umnogome olakavaju orijentaciju na Radanu. U realizaciju projekta ukljuili su se mnogi stanovnici ovog podruja, koji su veoma aktivno i kreativno doprineli kako zatiti, tako i odgovornom korienju potencijala planine Radan u svrhu odrivog razvoja turizma. ta su nai dalji planovi? elimo da Radan, u saradnji sa ljudima koji ive na ovoj teritoriji, populariemo kao destinaciju za
Z
Savetnik Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga
B. Jovanovi
Radionica,
Turisticke karte i broure,
Putokazi,
B. Jovanovi
B. Jovanovi
Tradicija
Slobodanka Pavlovi
otreba da se sauva ono to je vredno, a to se moe nazvati tradicijom okupila nas je oko zajednike ideje. Tako je formirano Udruenje ena RUA u Lebanu. Negujui stare zanate i stalno se vraajui rukotvorinama naih predaka, pokuavamo da iroj javnosti pribliimo vrednost onoga to preti da bude zaboravljeno. Put nas je poveo ka naim selima, naroito onim planinskim, koja najbolje odolevaju modernizaciji i promenama.
P
Tradicionalno skladitenje luka,D. Bosni
Tradicionalna kua na Radanu
Ono to zovemo tradicijom, u selima na Radanu ivi svojim prirodnim tokom i prisutna je svakog trena u ivotu planine i njenih stanovnika. Umea, vetine, zanati, kako je postajalo nekada, postoji i danas. Imamo atmosferu jedne kulture koja jeste stara, ali sveprisutna. Ocevi prenose svoja znanja na sinove, majke i bake na svoje erke i unuke, jedan prirodni sled kojim se cuva nasledjeno. Kada smo povezali pet podradanskih sela sa onim to neguju u svojim atarima, dobili smo
jednu peaku stazu i dali joj ime Na putu rukotvorina. Ova je staza postala prvenac projekta Razvoj peakih i biciklistikih staza na Radan planini. Interesovanje za doivljajem tradicionalnog je veliko, upravo zbog autentinosti koju prua sadraj na peaenju. Nai gosti su, etajui stazama sela na obroncima Radan planine, uivali u blagoj i pitomoj prirodi, i sretali se sa ouvanom tradicijom u spremanju hrane, izradi predmeta u starim zanatima, autentinim folklorom ovog kraja, starim graditeljstvom, koje je Turistika organizacija optine Lebane ovekoveila u svom projektu Atlas starog gradteljstva. Zadovoljstvo mi je da nae vrednosti predstavim posetiocima, a naroito gostoprimstvo u seoskim domainstvima, gde ljudi pokazuju otvorenu elju da podele sa gostom sve to znaju i ponude to imaju. Mi se stalno vraamo u sela na Radan planini, moda ve naviknuti na neto to je drugaije a dobro.Proizvodi od pustovane vune,B. Jovanovi
Crkva na vrhu Sveti Petar,B. Jovanovi
Udruenje ena RUA
Slobodanka Pavlovi,
Ivstiniana Primase razvijeno iroko podgrae namenjeno populaciji koja je opsluivala grad. Ceo prostor je bio branjen suhozidanim bedemom i rovom, koji se danas jasno prate sa june i istone strane grada. Deo ovog bedema nazire se i sa severozapadne strane. Obe pomenute linije odbrane bile su, najverovatnije, ojaane palisadom. ariin grad predstavlja, slobodno se moe rei, jedini antiki grad na prostoru Srbije, koji posetilac moe sagledati u celini. Ulaz u grad obeleen je kapijama, a celim putem posetilac se eta prostranim ulicama sa porticima koji se otvaraju prema brojnim crkavama i javnim graevinama svedoanstvima nekadanjeg sjaja paleovizantijske metropole. Cariin grad je podignut ex nihilo u prvoj polovini 6. veka u severozapadnom delu provincije Sredozemna Dakija, nedaleko od granice sa Dardanijom. Izgraen je u ruralnoj oblasti i predstavlja jedinstven primer kasne urbanizacije na prostoru severnog Ilirika centralnog Balkana. Cariin Grad je sagraen na izduenoj i uzvienoj gredi, duine preko 500 m i irine 150-200 m, koja dominira okolinom i koju sa istone strane uokviruje Cariinska, a sa zapadne Svinjarika reka. Urbano jezgro, povrine oko 8 ha, zauzima vrh grede i opasano je sa tri prstena bedema izgraenih od kamena i opeke koji su uokviravali tri celine: Akropolj, Gornji grad i Donji grad. Primarna funkcija ove fortifikacije bila je zatita javnih objekata i zvaninih rezidencija, vanih dravnih institucija, kao to su crkva i vojska. Oko urbanog jezgra nalazilo
dr Vujadin Ivanievi
C
Ceo kompleks, povrine oko 20 ha, uokviruje zanatski centar, sa konstantovanim peima za izradu opeka i onih za obradu metala, koji se razvio uz obale reka.Osim toga, na Svinjarikoj reci bila je podignuta brana sa jezerom. Mreu direktne odbrane grada inile su fortifikacije, u neposrednoj blizini. Na istoku se nalazilo utvrenje na uzvienju kod Sv. Ilije, zatim osmatranica na lokalitetu Kulite-Jezero, na severu utvrenje kod Sakicola, a na jugozapadu Gornje Gradite u Svinjarici. Pretpostavlja se da ruevine Cariinog Grada predstavljaju
nekada znaajan regionalni centar Justinijanu Primu, mesto koje je podigao car Justinijan I s ciljem ovekoveenja kraja svog roenja. Gradu je, prema XI noveli, bilo predodreeno da postane sedite prefekta pretorije Ilirik, a istim zakonom car je eleo da novu prestonicu podigne u rang arhiepiskopije sa jurisdikcijom nad celom Dakom dijecezom i Makedonijom II. Preseljenje prefekture u Justinijanu Primu ostalo je, usled nesigurnosti izazvanih upadima varvara na teritoriju Balkana, mrtvo slovo na papiru. Ipak, gradu su, prema CXXXI noveli, potvrene prerogative arhiepiskopa Justinijane Prime, a njegova vlast je bila usmerena na Daku dijecezu. Justinijana Prima ostala je prevashodno crkveni administrativni centar i garnizonski grad, kao i vaan centar oblasti. dr Vujadin Ivanievi,
Arheoloki institut Beograd
B. Jovanovi
Kapitol,
Caricin grad,B. Jovanovi
Pretpostavlja se da ruevine Caricinog Grada predstavljaju nekada znacajan regionalni centar Justinijanu Primu, mesto koje je podigao car Justinijan I s ciljem ovekovecenja kraja svog rodjenja.
Djavolja Varoposetioci imaju priliku da uju tu priu i mnoge druge kao i onu o udnim i nesvakidanjim zvucima, koje su nekada davno ispriane, a danas se prepriavaju. U poslednje tri godine Djavolja varo je najposeenija turistika destinacija ove vrste u naoj zemlji. Postepeno se poveao broj turista koji dolaze na vikend turizam sa noenjem u Prolom Banji. Oko 15% ukupnog broja turista su iz inostranstva koji dolaze iz raznih zemalja, a najvie orgazovanih grupa je iz Poljske i Bugarske.
Radoje Stepanovi
a mene prijatelji esto u ali kau da sam gradonaelnik Djavolje varoi, a ja sam inae upravnik spomenika prirode Djavolja varo, koja je zasebna radna jedinica u DOO Planinka iz Kurumlije. Ovim poslom se bavim od 2008 godine, kada je glasanje za izbor 7 novih svetskih uda prirode bilo u toku. Djavolja varo se nalazila meu prvima na listi. Turiste u Djavolju varo najvie privlae dve retke prirodne pojave: zemljane piramide koje nastaju erozijom tla, a u prirodi deluju vrlo atraktivno i dva izvora jako kisele i raznim metalima prezasiene vode, kakvih u svetu ima malo.
z
Stubovi Djavolje varoi, kojih ima preko dvesta, uvek pruaju posetiocu drugaiji dozivljaj, jer zavisno od koliine i vrste svetlosti, Djavolja varo uvek drugaije izgleda. U razliitim delovima dana prua drugaiju percepciju kod posmatraa Perspektiva turistike ponude Djavolje varoi je udruivanje turistike ponude Radanskog podruja, to prua turistima bogat i raznovrsni program i doivljaj.upravnik spomenika prirode Djavolja varo
Radoje Stepanovi,
Pogled ka Djavoljoj varoi,B. Jovanovi
Veliko interesovanje turista je i za legende o Djavoljoj varoi, kad ih cuju ne mogu odoleti a da ne vide i sami se uvere u cudnovatost izgleda varoi i osete atmosferu mesta zbog kojeg se ispredaju price i legende. Najpoznatija legenda o Djavoljoj varoi je ona koja govori o okamenjenim svatovima koje je Sveta Petka sprecila da posluaju Djavola i uine rodoskrnavljenje venavajui brata i sestru. Svi
Djavolja varo nou,D. Bosni
Djavolja varo,
D. Bosni
Stubovi Djavolje varoi,D. Bosni
Najpoznatija legenda o Djavoljoj varoi je ona koja govori o okamenjenim svatovima koje je Sveta Petka sprecila da posluaju djavola i ucine rodoskrnavljenje vencavajui brata i sestru.
Zvezde
Vojislav Gruji
Zato zvezde u tvom ivotu?U zvezdama ima neto misteriozno, neto nepoznato. Nude puno mogunosti. Svaka zvezda ti nudi mogunost da postoji neki novi ivot oko nje. Neka druga vrsta, drugi predeli. Zna to su ti kao granice, granice u kosmosu. Kao kad ovde eta planinom, od mesta do mesta, od vrha do vrha. Svaka ta taka ti otvara novi vidik. Tako istraujui zvezde, idui od jedne do druge, prouavajui ih ire ti se vidici. Kada izaem na vrh, dolazim do mesta na kome se otvara novi horizont, novi vidik. Kakve veze imaju Radan i zvezde?
U blizini Radana postoji opservatorija. Koja e biti otvorena za posetioce. U ovoj oblasti je najmanje svetlosno zagaenje. Mleini put se na Radanu vidi odlino. Seam se da kad sam bio mali, da je nebo bilo zeleno od zvezda. Voleo bih da provedem jednu no na onom malom vrhu (Kamenjaru), da meditiram posmatrajui zvezdano nebo. Jedne veeri, posle celodnevne etnje planinom sedeli smo na terasi moj mlai brat i ja i posmatrali letnje nono nebo. Posmatranje je upotpunjavala pria
Prilikom posete, za vie informacija kontaktirati:
Na Radanu sam prvi put verovatno, video Mlecni put. Moj otac mi je dok sam bio mali pokazivao neke od zvezda, a ja gledam i nemam pojma na koju misli jer je nebo nad Radanom prepuno zvezda u vedroj noi.u kojoj bi sporadino razmenili po koju misao. to smo vie gledali i to su nam se oi vie navikavale na dubinu noi, to smo vie mislima bili blii zvezdama. Bljetava svetlost nas je odjednom zaslepela i uli
Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okrugaVlajkova 199, 16000 Leskovac +381 (16) 233 441 +381 (16) 233 440 (fax) www.centarzarazvoj.org
Angelika Temper
Blagoje Jovanovi Vojislav Gruji
Turistika organizacija optine BojnikTrg slobode 3, 16205 Bojnik +381 (16) 821 214 (lokal 116) +381 (16) 821 829 (fax) [email protected]
Dobrila Sudimac Mratinkovi Milomir Ljubi
Turistika organizacija optine LebaneCara Duana 55, 16230 Lebane +381 (16) 847 160 +381 (16) 843 083 (fax) [email protected]
Radovan Tanaskovi Radoje [email protected]
Turistika organizacija optine MedvedjaKralja Milana bb, 16246 Sijarinska Banja +381 (16) 891 348 [email protected]
Ruica melcerovi Saa Dajevi
Turistika organizacija optine ProkupljeRatka Pavlovia 84, 18400 Prokuplje +381 (27) 334 049 +381 (27) 334 243 (fax) [email protected]
Slobodanka Pavlovi
Nono nebo nad Radanom,I. Markov
Planinka a.d. - KurumlijaKosovska 44, 18430 Kurumlija +381 (27) 381 344 +381 (27) 381 512 [email protected] www.planinka.rs
smo poznati glas naeg oca koji nas je upitao: ta radite momci? Hoete li da vam upalim svetlo?. Bljetava svetlost je naravno bila od sijalice koju je upalio i pre pitanja. Za kratko vreme se ponovo vratila harmonija dubine noi, ali nam se drutvo povealo za jednog lana. elim da mi Radan ostane takav... da i drugi osete spokoj Radana u sebi.Opservatorija,A. Temper
Vojislav Gruji,
diplomirani astrofiziar biciklista
