1. FOKNER- PISAC , STIL

Vejn But-svaka knj činjenica je ipak nabijena piščevim značenjima kakve god da su pretenzije na njegovu objektivnost

Gvozen Eror-doprinosi korenitim inovacijama knj tehnike savremenog psihološkog romana-podrazumeva čitaoca upućenog ilispremnog za nekomunikativnost,text zrači njegovim senzibilitetom, odražava ličnost autora-delo je oštro ogledalo njegove socijalne istine-stvarao plastične karaktere oštrih profila da bi izrazio ono što želi -hroničar i psihoanalitičar juga- psihoanalitički secira čoveka,stvorio novu tehniku pisanja, nov način prilaženja stvarima, kompoziciju i stil gde samo privremeno nema reda i plana- 2 osnovna motiva 1) propast patrijalhalnog ,,burbonskog ‘’ feudalnog juga 2) prtoblem rasne diskriminacije-talenat: retorika I agonija-duboka etičnost f poruka o istrajnosti dostojanstvu, a pesimizam nije očaj bez nade, posebna vrsta optimizma koji proističe iz pulsa samog života-opisuje propast gradjanske epohe, degradaciju čoveka, prostituciju čoveka, teror nad čovekom, opisuje pakao, pandemonijem, nebo ne zna-mali je broj pisaca koji su iskoristili tolika sredstva naturalizma a u suštini ostali toliko drugašiji od njega

Sreten Marić- svet u bib nije objektivna za sve ista slika sa preglednomi logičnom istinom već odraz u duši učesnika koji ne mogu hladnokrvno da analiziraju- stil ne jednak, često preterano barokan, bizaran,retoričan, mračan, u bib nije još formiran-teškoće stila: u eliptičnoj formi daje nizove asocijacija I slika koje za nas ne mogu imati smisla-bib je izraz prve faze pesnikovog razvoja potpune I tragične nesaglasnosti izmedju ljudskih čežnji I zakona sveta- jedino plemenito što je ostalo u čoveku je patnja, spasiće ga, voljna patnja, traženja patnje radi, skušenja I iskupljenja

Voja Čolanovič-posao uobrazilje: 1) zamislio je okrug misisipija kao mitsko kraljevstvo, dovršeno, živo a zatim 2) od toga načinio parabolu tj. Legendu o celom jugu-bib je naj ambiciozniji roman toka svesti koji je ikad napisan u americi- slika propadanja kompsonovih čiji je ponos bez materijalne osnove ali pothranjen mitom, nesposobni da se bore sa trgovcima, beže u sebe; neurasteniju, alkoholizam, rodoskvrnuće-bib je grandiozna studija o darmi ljudske bezazlenosti jer stavlja pod lupu svet detinjstva kad se on sudara sa vrednostima odraslih I kad shvata da je I sam grešan. Alegorija o ljudskom padu do koga manje više dolazi u svakom kolenu I sa svakom dušom-održava pažnju dramatizujući dogadjaje, prikazujući ih obojenim življim, uzbudljivijim nego što jesu naglašavajući ono što je individualno

-promena je neizbežna jer je u samom načelu života, ne da se spasiti ono što volimo I što je dobro-starozavetno intonirani moralni standardi ne slažu se sa merilima ustanovljenog hrišćanstva-ne ume da portretiše žene samo 2 kategorije : seksualne I aseksualne-vodja je kulta nasilja

Ivo Vidan-nije uvek dosledan, njegova snaga je u mašti, intenzivnosti stila I slike, prenaglašeni detalji bez osežanja razmere I rasporeda. Subjektivno iznošene, nelogično konstruisane celine-dela kao I Balzakova uronjena u odredjenu ist. Situaciju-mit koji je f razradio u skladu je sa uverenjima, predrasudama I samoidealiyaciji onih koji su godinama posle rata poraženi, a taj poraz kao kazna za pradrevni greh-Zolin uticaj: naturalističke teorije o izrodjavanju I opadanju-ne priča prišu kao pripovedačveć nas baca u sred odredjenog trenutka, čak ne ni dogadjaja koji je bitan-odlomci u bib se ne poklapaju nego dopunjuju-nema klasičnog fokusa , glavne radnje ili karaktera-f prvo zanišlja svoje prizore pa tek onda likove. Njegova dela nisu priče čiji razvoj odredjuje tragične situacije već radnja proizilazi iz dramatičmog sukoba nepoznatih likova a pisac izvodi likove iz unapred zamišljenih situacija, zato je teško sagledati celinu-f je jedini tradiciju I geneaološki ciklus preneo u knj koja se ostvaruje modernim psihološkim tehnikama-Sartr: f pogled na svet kao čovek koji s vozi kolima I gleda u nazad a kola idu napred-1,4 deo pisani objektivno bez posredovanja 2,3-subjektivno-tehnika: ogledalo je slika nedirekznog, posrednog pogleda. Važni su pojedinačna slika I predmet

Radojka Vukčević-ponovnom upotrebom istog materijala postiže 1) preobražava kraće prozne celine u duže 2)pri tome dobija na složenosti, retorici,kvalitetu likova I teme-mit: pokušaj da se da forma kosmosu a ljudskom životu značenje-jug-shvatanje mita kao arhetipa koji je sinopnim za kolektivno nesvesno-roman xx veka se okreće izrazito individualnoj psihologiji koja se pokazuje kao univerzalno-opšteljudska što joj otvara put za tumačenje u simboličko-mitološkom ključu-za f priča o čoveku ima snagu mita-ciljmu je da uhvati jedan trenutak u toj večnosti I u njoj čoveka u pokretu, zamrzne taj trenutak zapisivanjem I prepusti ga čitaocu da ga ponovo pusti u pokret. Zadatak pisca da ispriča a ne da osudjuje-čovekova najveća tragedija je u njegovoj slabosti da uspostavi komunikaciju-zapis ima mitološku snagu, njime se konstatuje. Ne može se promeniti svet, menjaju se forme u kojima se prepoznaju iste teme-centar f poetike je priča o čoveku, istina o čovekovom trajanju, opisuje č borbu sa sobom dajući joj kvalitet mitološke trajnosti-zaplet se stalno ponavlja jer zapleta ima malo, priča istu priču metod služi priči-transformisanjem stvarnog sveta u svoj svet proze on preuveličava I ta transformacija dopušta piscu apsolutnu slobodu-crpi iz iskustva, imaginacije, opservacije. Traži materijal koji će odgovarati trenutku a ne obrnuto-zaustavlja trenutak koji je u stvari covekov zivot,osvetli ga na trenutak-ukorporirao brojne mitološke motive, neke isam stvorio

-ispitivao mogućnost jezika do najvećih dubina njegove same suštine-nivoi mita: analogije i aluzije-isus-novozavetno žrtvovanje kao motiv za ovozemaljsko, isus je najprisutniji od motiva-uvodjenje mitoloških obrazaca ima za cilj da makar na trenutak sažme svo vreme, istoriju, iskustvo, život i da zaustavi hronološko vreme i da savremena priča dobije vremenske i kulturne dimenzije koje inače nema-kompsonovi su u stanju raspadanja. Kedin promiskuitet pripisuje se evinom grehu ali ovde su prefiguracije nevidljivije i suptilnije i zbog načina pričanja imaju manji značaj-velišanje neba i zemlje, pakla u svakom čoveku u svakom trenutku-pokazuje da bi kazao a ne obrnuto!-često polazi od slika relizma, svakodnevnice i preko mita stiže do simboličkog i univerzalnog-okretanje romana xx veka individualnoj psihologiji je okretanje ka univerzalnom što otvara put za tumačenje u simboličko-mitološkom ključu-uticaj frojda i psihoanalize-prenošenje osnovne radnje u unutrašnjost uslovilo je razradu tehnike unutrašnjeg monologa-doveo je u savez opoziciju mita i realizma, komišnog i tragičnog, arhetipskog i modernog-antičke motive češće upotrebljava u ravni aluzija i analogija, a biblijske u ravni zapleta

Stjepan Krešić-autorova vizija i tehnika su u potpunoj harmoniji, bilo da ga shvatamo kao studiju o 1. skrivenoj mogućnosti ljudskog uništenja 2. prikaz socijalnog rascepa naših dana-projecira sliku čoveka koji se nalazi u bezizlaznom položaju-1946 napisao uvid genealogiju za ’’ The portable Fockner’’-eliminisao je sve nevažne detalje koji nisu nužno vezani za temu u tim mislima-iz naoko trivijalnih detalja spoljnjeg sveta stvorio je grandiozne epopeje ljudskih duša u kojima se ogledaju vreme i problemi

Svetozar Koljević-iz jednog ’’ južnjačkog očaja’’ iz samotne svesti o rascepu agrarnog sveta velikih strasti, karaktera i pustolovina, rascepu tragično uokvirenom spektaklom modernog tehnološkog kiča nastalo je ono što je beskompromisni žar da ima loš stil, namerno rdjav stil, sa kojim namu nekakvom užurbanom očaju pokušava da sve predoči u jednoj jedinoj rečenici-njegov stil je rdjav, južnjačka retorika u samoći, besedništvo začeto u samoći. Njegova ambicija je da sve stavi u jednu rečenicu, a ako je to nemoguće, utoliko gore po jezik i literaturu-latentni otpori reda i smisla u jeziku suprotstavčljaju se elementarnom rasulu sveta koji se percipira. To rasulo mora biti potpuno da bi sitnice dobile kosmičke razmere-totalitet rasula koji se slika ostvaruje se rascepom vremena jezika, karaktera,njihovih odnosa, porodičnog i društvenog života, ogleda se u isprepletenoj hronologiji svega što se prepoveda. Tako roman postaje haos najraznovrsnijih vrlo često polovičnih i nepotrebnih percepcija ljudi i dogadjaja-bib je krnjava, nezaokružena, haotična priča i to jw i sam f osećao što se vidi u predgovoru Malkomu Kauliju, ali taj dodatak nije integralni deo romana i pokazuje f odnos prema vlastitom delu kao fragmentu iz gromade života na jugu-način pisanja: radikalizovanje ideje bezazlenosti tako što kazuje iz ugla idiota-protivurečnosti juga uslovljavaju mučnost i uzburkanost u f delu a to povlači sa sobom „kompoziciju nashvatljivosti“ i stilsku težinu

2. ORGANIZACIJA , KOMPOZICIJA , REČENICA

Gvozen Eror-protivurečnosti juga uslovljavaju mučnost i uzburkanost u f delu a to povlači sa sobom „kompoziciju nashvatljivosti“ i stilsku težinu-složenost narativne organizacije romana, formalni hronološki diskontinuitet unutar pojedinih poglavlja knjige-eksperiment u pogledu knj. Tehnike „toka svesti“ on to naziva krahom komunikacije u odnosu pisac-knj-čitalac-koristeći jedinstvo radnje sintetizovao je tradicionalni roman i roman toka svesti

Sreten Marić-zamišljen kao pripovetka-misli dece na dan pogreba babe a smrt se od njih krije, pa zamislio ididota( više nego dete) pa kedi u koju se zaljubio-uvek komponuje romane polazeći od jedne zamišljene scene pa onda veze oko nje-svet nije objektivna ua sve ista slika

Voja Čolanovič-rečenicu odlikuje stalno prekidanje, skoro nikad da ne prestane, nema kraja, jednom nogom uvek u vazduhu, rasplinuta kao pravi govor, mucava, ponavlja se. Malo tačke, puno zareza, crtica, atonična, tok varira;čas lenj pa brz, sinkopiran-R: nameće čitaocu uzbudjenje neposrednog iskustva , ne dopušta čitaocu da se zaustavi i razmisli, uporedi ispita, to je sintaksa života-zanatske dosetke:1) „ flashback“ preobražen u biografsu sanjariju, u glavi junaka koji je pod emocionalnim pritiskom2) uskraćeno obaveštenjeSluže da spase prelive autentičnog, neuhvatljivog života

Ivo Vidan-u pripovedanju vreme se preobraća u prostor pripovedanja što ga odredjuju odnosi medju delovima jedne pripovedačke celine-verovatno konačan oblik i opseg nije predvideo-nema klasičnog fokusa, glavne radnje, lika, svi su podjednako bitni, glavni lik je svest, unutrašnjost čovekova isto koliko je to i glavni dogadjaj-preko pojedinačnih dogadjaja uspostavlja se jedinstvo izmedju različitih likova i podredjuju se zajedničkoj temi-K: ne može se govoriti o pripovedanju, već da se unutrašnjim monolozima 3 brata slike prošlosti slivaju u tok opežanjima i zaključcima tekućeg trenutka, očigledno je da se tok radnje-fabula- ne podudara sa načinom na koji je predočena-siže! OČIGLEDNA RAZLIKA F I S!!-hronologija dogadjaja značila bi 1) da isti dogadjaj koji ima različito značenje za različite svesti se ispriča više puta i to svaki put u vezi sa odgovarajućom svesti i ostalim njenim dogadjajima 2) svaka od 3 svesti

ima svoj vlastiti lanac asocijacija. Svaki monolog karakterizuje lik i sadrži ono što je tom liku bitno. To je raspored materijala koji je planski i spontano proizvela pišćeva stvaralačka mašta-zbog toga što roman počinje B likom prisiljeni smo da se koncentrišemo, aktivno spajamo druga lica sa planova njegovih osećanja, stvaramo sliku njegovog sveta i previdimo odnose medju ljudima-utisak razbijenosti i haosa nisu samo slike B duha nego i sveta čiji je on izdanak i simbol-f nije izložio sliku svesti idiota nego izgradio knj tehniku koja će nam pomoći i da ga zamislimo,idiota-nije u sebi jedinstveno delo. Tematsko prepletanje i variranje motiva na račun razlika u doživljenoj perspektivi pojedinih odeljaka

-L. Tomson-roman kao seriju od 4 ogledala koja su u prodavnici tako postavljena da nedjusobno odražavaju jedna druge u beskonačnost, nepregledan sastav odraza jednih delova u drugima a sadržaj svakog dela je sadržaj drugih

Radojka Vukčević-bib su 2 priče koje je inkorporirao u roman „ To večernje sunce“ i „ Pravda“. Roman je počeo kao pričao devojčici i njena 3 brata Blothner pretpostavlja još 1925 u Parizu ali se ipak za prvu stranicu uzima priča „ Sumrak“ koju je napisao 1928 Mislio je da ispriča na 10 str a priča nije imala ni zaplet. Prvo je napisao B priču, roman se nadogradjivao iz slika koje su mu iz sećanja pravile pravu eksploziju materijala. Dominantna slika je Kedi na drvetu-prljave gaćice i priča „ Kraljevstvo boga „-odnos idiota prema svetu-priča pripada čoveku,odnosno likovima, njima prepušta sve: stil, zaplet, metod ali se likovi motraju uklopiti u autorovo poimanje istine-varijante priča postavlja kao kontrapunkt jednu drugoj-pripovedanje je sredstvo da se izrazi univerzalna istina za koju f oseća poštovanje -vremenska dislokacija u narativnoj strukturi paralelna je sa haotičnim poimanjem vremena u svesti B i KventinaOva konfuzija u pripovedanju očajnički je pokušaj da se povrati prošlost i paralelna je sa mitskim momentom koji sabira svu istoriju u jedan trenutak-unutar samih poglavlja toka svesti retke su verijacije. Sredjeno pripovedanje u prvom licu najčešće se odnosi na sadašnjost i opisuje mehaničko kretenje i radnje likova. Radi postizanja jasnoće koristi kurziv kad se radi o promeni prizora, njime pokušava da približi prošlost-kontrapunkt je jedno od glavnih obeležja pripovednog postupka koji upotrebljava pri naglašavanju tema, karakterizaciji likova i pripovedanju-višestruki kontrapunkt u Kventinovom pripovedanju kreće se izmedju sadašnjosti i prošlosti-dramskog dijaloga i unutrašnjeg monologa. Ritam K opsesije postaje ritam poezije-jezik se kreće u ovom romanu u ritmu dogadjaja i slika ustanovljujući prefinjenu vezu jezika ,mita i rituala-U Kvent poglavlju je spoj sadržine i forme, povezuje sliku i muziku jezika i stavlja ih u službu realističkog iskaza i pesničke vizije. Pokazuje da bi kazao a ne obrnuto-f se izražava kroz zakone višestrukog ugla posmatranja i toka svesti što podrazumeva i promenu vremenske perspektive-razlikovanje hronološkog od psihološkog vremena-umesto tumača dogajdaja direktno nas suočava sa slikom svesti ponovo stvarajući ono skriveno čto čekada bude formulisano-naglašavamje iracionalnog aspekta pomera akcnat sa uredjene sintakse na asocijaciju, sugestiju, metaforu, simbol-buka je često neartikulisana i iz nje može da prodre krik-završava pripovedni krug zvukom povezujući irac i rac u čoveku, vraćajući reč duboko u njen koren-pranatlni krik-zvuk

-okvirni motiv-reči ,krici, zvuk-služi se paralelama iz tradicionalnih mitova,prefiguracijama, direktnim aluzijama i analogijama-osobine mitologizma: 1. sinteza raznih tradicija( antička, biblijska, foknerovska) 2. beskrajno ponavljanje i dubliranje junaka u prostoru ( dvojnici: Kventin, Garvin, Stivens) 3. u vremenu-junaci večno žive, umiru ili uskrsavaju otelovljuju se u novim bićima 4. premeštanje-rasporedjivanje jednog lika na više motiva ili obrnuto-bitan je i Vagner jer je u svojim muzičkim dramama spojio romantičarski mitologizam sa modernističkim i usvojio mit kao univerzalni pesnički jezik-f ostvario svoj san o sažimanju cele ljudske istorije i njenom stavljanju na vrh čiode a to je proizvelo odredjene pripovedne postupke, hrabre intervencije u jeziku, naročito u sintaksi: veoma dugačke rečenice, varijacije govornih idioma, sistem vezanih i nevezanih asocijacija-u pravi odnos je doveo kasirerovu relaciju jezik-mit-pripovedanje, time je postigao spoj sadržine i forme. Približio je čitaocu kolektivnu podsvest, postigao ravnotežu opšteg i posebnog, društvenog i pojedinačnog, kolektivnog i ličnog-funkcije mitiloških motiva u f pripovednom postupku u korpusu o Jokna.:1) mit ima značajnu i često presudnu funkciju u organizovanju pripovedne gradje2) f najčešće koristi antički i hrišćanski mit ali i autentičnu mitologiju domaćeg tla3) upotrebom posebnog pripovednog postupka f je stvorio sopstveni jezik pesničkih simbola i motiva-sopstvenu mitologiju4) mit mu često pribavlja opšti okvir za vremenska zbivanja5) mit se javlja kao značajan činilac užih pripovednih situacija6) osim neposrednog ispoljavanja mit se javlja kao odrednica karaktera junaka te i neposredno funkcioniše u organizovanju materijala, izričito ili prefigurisano7) u svim ovim ulogama mit funkcioniše transformisan u autentičnu knj i ponekad ima i presudnu slilogenu funkciju-f nam govori kako malo znamo i mnogo grešimo i kad smo nevini i kad smo krivi-mitološke motive možemo svrstati u 3 grupe:1. mm koji sadrže narativne elemente a imaju analogiju u nekoj od postojećih mitologija2. mm starog zaveta, novog i religije uopšte3. mm nastali kao plod f umetničkog postupka, ponavljanje, simetrija-Kasirer je skrenuo pažnju na funkciju broja kao mitološkog motiva. To je treći formalni motiv pored prostora i vremena. On se pojavljuje kao izraz glavnog i osnovnog teorijskog cilja samog saznanja, izražava istinu kao zakvu. U mitskom mišljenju stvari koje nose isti broj su iste, svaki broj ima svoju vlastitu suštinu, prirodu, snagu- u bib su 33 i 7

Stjepan Krešić-od Dujardina postoji tradicija u romanu toka svesti da se upotrebljavaju muzički motivi, analogija na muzičke forme-I deo romana je kao Vagnerova uvertira gde su sve teme nagoveštene-II bolni adagio kventinovog monologa-III brz kao allegro-IV najsloženiji i menja tempo 4 puta. Počinje sa allegro furioso Kventininog bega i Džejsonovog progona. Kontrast je adante religioso crnačke pobožnosti na uskrs u crkvi, skoro bez prelaza sledi allegro barbaro i završava se prilično mirnim leuto

-u svakom delu data je drugačija varijacija jer je duševno stanje karaktera različito i svaka ličnost se izražava jezkom koji je svojstven njenom mentalitetu.I-direktni unutrašnji monolog najmanje pod kontrolom razumaII-svestan značaja svoje borbe te hamletovski raščinja i razglaba značaj porodiceIII-prihvatio amoralni svet, u njegovom psihološkom životu nema sukoba već je solilokvilj slika sukoba u materijalnom svetu stvari i činjenicaIV-Dilsi je objektivan i nezainteresovan posmatrač koji unutrašnjom analizom autorova sveznalaštva iznosi uzroke i posledice propasti Kompsonovih-postavljanjem prizora iz različitih vremenskih razdoblja jedan uz drugi f najbolje karakterizira pojedine likove-u celom delu o Kedi i Kventinu na reci posle gubljenja nevinosti nema ni interpunkcije ni velikih slova-f podrezanim frazama, preokrenutom sintaksom i amputiranim rečima hoće da prikaže kako Kventinovim mozgom bljeskaju razne slike i asocijacije, rečenice su eliptične bez prelaza i veza

Svetozar Koljević-f stil je rdjav, južnjačka retorika u samoći, besebništvo začeto u samoći( imao je običaj da se osami i po mesec dana sam pije, čak i ležeći u krevetu!)-ambicija da sve stavi u jednu rečenicu a ako je to nemoguće utoliko gore po jezik i literaturu-tehnika toka svesti nosi opasnost napora da se jeziku neuhvatljivo rasvetljava knj postupkom koji je isto tako neuhvatljiv zato kod Kventina dolaz često do ktaha komunikacije koji je više svedočanstvo eksperimentalnog napora i obesti nego punog um dostignuća

3. KOMPLEKSNA TEMPORALNOST

Gvozden Eror-vreme kao osobni činilac f um vizije-razbijanje uobičajenog vremenskog sleda u romanu naznačuje njegovu sveprisutnost ali i apsolutnu prolaznost-u f pripovedanju vreme je preobraćeno u prostor pripovedanja

Sreten Marić-Kventin ne pokušava da misli i da stavlja svet u pitanje jer po f nema šta da se bira sve je već rešeno u prošlosti što se tiče sudbine „ vreme nije vreme dok se ne može reći beše“ B i Kven govore u prošlom vremenu. Živeti pravim životom-osloboditi se vremena uopšte, ljudskog vremena raščlanjenog satovima, mehanizovanog kao i sva civilizacija, vremena koje nas gura u budućnost-Kven traži neko vreme u prastanju nevinosti prirode, B vreme, da je imao pravu majku sanjao bi o njenoj utrobi, ovako sanja o smrti-za f je samo prožlost stvarna. Ona je u nama, ona je sva naša svest jer je detinjstvo bitno za ono što će doći već i jer je sadašnjost nepreradjena doživljajem-f opisuje dogadjaje kasnije kroz uspomene svedoka koji im daju smisao i uključuju ih u jednu sudbinu-f ličnosti ne misle nikad o svojoj prošlosti već je doživljavaju neposredno utonuli u nju fatalno-f čovek slepo ispunjava-1938 Sartr mu je zamerio da je ovakva koncepcija temporalnosti nepoštena i neistinita, da očajanje prethodi metafizici. F je optužen što na svom doživljaju zasniva svoju metafiziku umesto obrnuto...

-F shvatanje vremena sa njegovom fatalnošću i bergsonovske ( intuitivne) reminiscencije o autentičnom trajanju i lažnom mehaničkom vremenu naše civilizacije samo je neka vrsta redukcije apsurda-osećanje da nas vreme grize, da je čovek žrtva vremena koje polako osipa i odronjava naše iluzije, to je priča mnogih: Flober, Man, Džojs, Prust

Voja Čolanović-Sartr je zapazio da se f junaci ponašaju kao da je ono što su hteli da učine već učinjeno- Kventin (JA: pa on svoju priču priča mrtav !) tj ništa se ne dešava, sve se već dogodilo- K kidanje kazaljki- brišući sadašnjost poriše i sam život, svi u okrugu su razapeti izmedju jučerašnjeg i današnjeg dana-flešbek-sadašnjost tu ne iščezava da bi ustupila mesto proteklom dogadjaju, kao na filmu, već se dve radnje ako je to moguće zamisliti, odvijaju pred nama istovremeno-svevt o vremenu kao amalgamu onog što je prošlo i onog što jeste utkana je u samu potku celokupnog f dela-odrasto je u društvu gde je prošlost progutala sadašnjost-dvonožac je žrtva sopstvene nečovečnosti i bezličnog vršljanja vremena

Ivo Vidan-prikaz odnosa medju pojedincima jedne generacije i da se njihovim posredstvom predoči sudbina cele jedne porodice i razume tok njenog opadanja kroz dugi niz godina i bar 3 generacije-takva dela zamišljena su kao ciklusi, unutrašnja istorija porodice kroz pokoljenja. 3 momenta, svaki za generaciju ali nisu nužno po redu. 1. generacija osnivača, graditelja koji su dostigli kulminaciju bogatstva i konstruktivne čvrstine 2. naraštaj njihovih naslednika u kojem dolazi do raslojavanja, polarizovanja vrednosti 3. generacija u kojoj su bolest, frivolnost, umetnička isključivost ili revolucijonarno opredeljenje koje negira svo porodično nasledje, guši principe predaka i porodica nije više celina to su 3 faze u drami dekadencije I-deda Kompson , II-Dž Komp. I III- Ben, Kvent , Kedi i kventina koja je njen drugi lik- F svoje porodice nije stvarao po hronološkom redsu već kako su se koje ličnosti pojavljivale u njegovom umu- kod f vreme gubi svoju apsolutnu, objektivnu prisutnost i dobija specifično značenje Moramo se pomiriti sa tipičnim f zahvatom kod Kventina- „ šupljina u vremenu“ napad na geralda-IV deo :preciznost i jasni obrisi pojedinosti u oštroj su suprotnosti sa svim što prethodi kao i postupnost dogadjaja koja je prikazana strogo hronološki uz opis minimuma duhovnih radnji koje nikad ne zalaze u prošlost-poslednji odeljak dešava se na uskrs, prvi na veliki petak- to je pradrevna slika smrti i obnove života Hrišćanska analogija je način da se upčti ljudska drama-roman o različitim našinima doživljavanja vremena:1. Bendži- nije svestan vremena2. Kventin-opsednut vremenom kao apstrakcijom, u njemu gleda uslov promene, propadanja,gubitka ideala i želi ga ukinuti i nadoknaditi trajnom nepomičnošću3. Džejson-opsednut vremenom u njegovoj konkretnoj prisutnosti ali u njemu gleda novac,uvek zapne4. Dilsi-zna kad kompsonovski sat kasni 3 sata, ne misli na mehaniku nego živi spontano i prirodno- sam f kaže:vreme JE, ako ne postoji BILO JE onda ne postoji ni BIĆE. To vreme nije fiksirano stanje, ono je u neku ruku skup kombinovanih inteligencija svih ljudi koji dišu u tom trenutku.... vreme upšte ne postoji, f se slaže sa bergsonovom teorijom o fluidnosti vremena. Postoji samo sadašnji trenutak u koji se ubrajaju i prošlost i budućnost. A on je večnost. Po njegovom mišljenju umetnik može samo donekle oblikovati vreme i čovek nikad nije rob vremena

- f:prošlost je za f uvek izgledala jača i živopisnija-f:u svom kosmosu on pomera ljude po svojoj volji po prostoru i vremenu, vreme-fluidno stanje koje postoji samo u sećanju pojedinih ljudi. Da ima prošlosti čovek ne bi znao za tugu, željenje. Sadšnji trenutak sadrži prošlost i budućnost, on je večnost-f:Bog-najpotpuniji izraz čovekove čovečnosti počiva na večnosti i na sada, bog je put da se dokaže čovekova besmrtnost koja se postiže saopštavanjem istine o č večnom sukobu sa samim sobom i drugima-umetnici,stvaraoci-za b je sve sada i takvo pripovedanje zahteva nove postupke, solilokvilj-f predstavlja dogadjaje u odnosu na večnost, u odnosu na jedan večni trenutak-za ljude koji su opsednuti sećanjem na gradjanski rat vreme predstavlja pretnju-3 moniloga imaju za cilj postizanje vanvremenosti u jednom jedinom trenutku. Vremenska dislokacija u narativnoj strukturi paralelna je sa haotičnim poimanjem vremena u svesti b i Kvent.Ova konfiguracija u pripovedanju očajnički je pokušaj da se povrati prošlost i paralelna je sa mitskim momentom koji sabira svu istoriju u jedan trenutak-sveto vreme-vreme i prostor čine celinu. Vreme je jedno od najjačih motiva u odslikavanju f vizije. Bilo da se javlja kao tema, stilska slika ili učestvuje u konstruisanju psihološkog zapleta ovaj motiv je najjači-kventinova opsednutost vremenom je modernistički pristup psihologiji lika. Tek kad sat na ormanu stane vreme oživi. K čini sve da zaboravi na vreme-mešanjem vremenskih planova f naglašava mitološku statičnost sudbine, večno iste i nepomerljive ljudske prirode-motiv sudbine,prošlosti vremena neminovno vode do dvostrukog f odnosa prema istoriji: 1. lice ljudske zajednice koja se ponaša prema prirodnim zakonima sledeći neke šire, plemenske,iskonske zakone postojanja 2. ono što obično zovemo istorija

-važnost imena: u rodoslovu u dodatku ponavljanje imena Dž u više generacija podseća na rodoslovlja starih dinastija

Svetozar Koljević-u trenutcima sećanja prskaju granice izmedju rečenica i sintaksičkih celina

4. ATMOSFERA

G. Eror-2 osnovna motiva f dela:popast feudalnog juga i rasna diskriminacija-protivurečnosti juga koje uslovljavaju mučnost i uzburkanost u f delu što povlači „ kompoziciju neshvatljivosti“ i stilsku težinu-svi glavni likovi romana čine prošlost juga, sav njegov život, svo njegovo sećanje anad njima je jedan bog-zemlja i jedna vera-njena prošlostZa soc. pozadinu dela kaže se da je ne samo tipična za naš vek već i tematski sasvim „ evropska“-u zom puritancu nahranjenom biblijom zapaža se jedno davnašnje osećanje greha i krivice opšteljudske-klasni sukobi iako nisu u prvom planu predstavljaju temelj tj. Panoramu u kojoj ta borba u čoveku dobija svoj vremenski i društveni impuls ali velikoj temi revolucije juga f nije prišao kao socijolog ili hroničar već kao psiholog kome su konkrtni iskazi klasnih i za jug specifičnih rasnih sukoba poslužili kao predmet psihološke analize

- f je protivnik svake duševne i rasne diskriminacije-svi romani se odigravaju u mračnoj i nezdravoj atmosferi degenerisanosti i smrti-osnivni motiv je stalno prisutan dah smrti i tama čovečije duše-mada u celom romanu preovladjuje sumor on je i svetlost koja otkriva jednu sredinu, jedno životno kolo do najmanjih detalja unutrašnjeg života i humor je u isto vreme i crna groteska o jednoj gradjanskoj porodici belaca koja se degeneriše i gluvo nestaje u razornom toku vremena-obuzet je definisanjem moralne osetljivost današnjeg čoveka-dublje tragajući iza jedne soc. nušnosti ( propadanje porodice) otkrio korene jedne opšte agonije-jedini pisac koji je tradiciju i bitnu strukturu geneaološkog ciklusa preneo u knj koja se ostvaruje modernim psihološkim tehnikama-celokupna atm zapahnuta je mirisom truleži i raspadanja: ekonomskog, psihološkog i seksualnog

S.Marić-delo je ambivalentno: vezano za svet svojom čežnjom za životom i optužba protiv tog istog sveta što ne može da mu čežnju ostvari-roman je bolesni odraz bolesnog sveta-daje apokaliptičnu sliku amerike-opis je gomila simbola i mitova o današnjem čoveku, kapitalizmu-čovek je folklora i usmene tradicije u jednoj mehanizovanoj zemlji bez tradicije-vrline predaka su bile baš izvor njihovih grehova, neobuzdane ambicije,prokletstvo su oni navukli-osećanje greha nahranjeno biblijom, pustošno jer je bez boga i vere, apsurd. „ veliki šaljivdžije“-kasniji razvoj tehnike je traženje načina da se ta opsesija prokletstvom umetnički prikaže da čitalac oseti tu slepljenost izmedju čoveka i njehove sudbine da dobije utisak neizbežnog u kome je volja suvišna a nagon slep-kao uzrok svem zlu stavlja jednu ekonomsku kategoriju-dolarski mentalitet, to je najgore sroznavanje-DžSvojina kao prvi greh, nema spasa ,nema povratka u nevinost-RusoIvo Vidan-izmišljeni okrug Yoknapatawpha-na jeziku indijanskog plemena Chickasaw koje je nastanjivalo područije f je napravio kovanicu koja znači „ rascepljena zemlja“. Rascep na nekoliko nivoa 1. gradjanski rat severa i juga 2. odnos crnaca i belaca 3. sukob starosedelaca vlastelinske tradicije i novopridošlih sledbenika mehaničkog industrijskog napretka 4. rascep u pojedincu-u divljim kalvinistički opsednutim i manijački nastrojenim nosiocima apstraktne ideje a i u reflektivnim, svesnim, grizodušjem ovladanim pojedincima-takodje progonjenim opsesijom-kventin-središte okruga je grad Džeferson, područije od 2 4000 k milja, 15 611 duša, 6 298 belaca, 9 313 crnaca-izmišljeno. A sve je smestio u severni deo države Misisipi, blizu menfisa-svet se podudara sa čitavim ciklusom njegovih dela , dela su mu kao i balzakova uronjena u odredjenu ist situaciju ali su kod f konkretne pojave društvenih odnosa samo natuknute, pojedinačni udesi su samo očitovanja jednog procesa opadanja- f indirektni stil kojim izbegava direktno izražavanje mišljenja,namera ocena-pojedinosti iz prirodne sredine pominju se da bi atmosfera dobila simboličku snagu i da bi prirodni elementi postali nosioci moralnog smisla: u bib to je često VODA-ona čisti i u hrišćanskom smislu iskupljuje ali i prlja vezana je za novi život ali i mesto je utapanja, obnavlja i guši. Uz vodu ili vlagu,magla,kiša ide i miris Kozije krvi koji opija kventina i podseća na osetljivost i seksualnost pri kojima se gubi kontrola

R. Vukčević-f igra tradicije i modernizma. Da li je ispitivanjem sadašnjosti pomoću prošlosti i ispitivao i prošlost pomoću mita-f svet liči na raj posle potopa: sadašnjost odmiče,uništava stari poredak ali ne stvara nove vrednosti-f likovi slede bibliju jer prihvataju nasledjenu kaznu zbog adamove neposlušnosti-obrazac koji preovladjuje je patrijarh koji ostavlja u nasledje grehove predaka-mnogi f likovi su žrtvovani ne samo zbog toga što nose greh predaka već i zbog sredine i njenih shvatanja- u bib porodica Kompson je u stanju raspadanja. Kedin promiskuitet pripisuje se evinom grehu ali u ovom romanu prefiguracije su nevidljive i suptilnije i zbog načina kako je priča ispričana imaju daleko manji značaj-žrtvovanje ljubavi traži prosutu krv i f proza stalno miriše kozijom krvi-f poetika mitologizovanja najčešće se ogleda u naglašavanju odredjenih situacija i kolizija, neposrednim ili kontrasnim paralelama iz antičke, biblijske ili sopstvene mitologije. Poetika mitologizovanja organizuje pripovedanje, opisuje situacije u savremenom društvu: otudjenost, inferiornost, nemoć pojedinca pred društvenim silama, tragičko trašenje smisla-približio je čitaocu kolektivnu podsvest. Postigao je ravnotežu opšteg i posebnog,...

5. TOK SVESTI

S. Marić

-Procede uhutrašnjih monologa se nametnuo zapadnom romansijeru XX veka: Oden kaže „ Živeti u društvu u kome ljudi nisu više nošeni tradicijom i gde svaki pojedinac željan da dovede u red tok osećanja, emocija, ideja koje ulaze u njegovu svest mora da sam uradi ono što su za njega radili porodica, običaji,crkva i država -tj. da izvrši izbor principa i pretpostavki na osnovu kojih će zamisliti svoje iskustvo.“U romanu (koji je izgradjivač principa i pretpostavki) rešenje je bilo eliminacija sveznajućeg pripovedača koji govori u ime opšte mudrosti i ličnosti romana koja sebe traži, svoj princip- prepuštena da sama prati tok svojih misli, emocija i unosi red kako zna i ume. Misli emocije su afektivno obojen odraz sveta u kome ličnost živi, tako mi dobijamo individualnu viziju, u nekom smislu verniju i objektivniju od predjašnje jer je svaka prava vizija sveta u funkciji onog ko je nosi-u procedeu un.mon. čovek je usamljen,bez kompasa u svetu bez opšte priznatih vrednosti, krizi koja se odražava u duši pojedinca nasposobnog da dovede u red bilo šta a kamoli svoje ideje-pisac je onaj koji saopštava a nema zajedničkog jezika-oblik znači u umetnosti, njegova tehnika monologa je prilagodjena karakteru introvertnih tipova čije se asocijacije ne kristališu i ne selektuju oko jedne akcije i namere, reč kroz dubine prošlosti

V. Čolanović-kao i u Uliksu stanje svesti se ne može smatrati vernom slikom onog što se stvarno dogadja u čovekovoj svesti u toku jednog vremenskog razdoblja. Ona je način da pisac neposrednije pokaže subjektivni doživljaj sveta i bez vrednovanja i komentara predoči neki lik -tok pojedinačne svesti se oblikuje očitovanjem, prepoznavanjem, zapažanjem

R .Vukčević-un. Mon. Kao mimetičko sredstvo koje je trebalo da uhvati što je uverljivije moguće nekontrolisani tok poluartikulisanih mentalnih procesa- vreme koje je zbir svih postojećih inteligencija zahteva nove pripovedne postupke:solilokvilj, un.mon. u budućnosti biće promena u romanu koji će umasto direktne ekspozicije imati objektivnu prezentaciju...romani će seformom približiti drami a dramske tehnike će postepeno eliminisati autora-priča i čovek su u centru iznad metode

S. Krešić-ono najinteresantnije za moderne leži pre svega u mračnim predelima psihologije- „ Streem of conciousness“ prvi je skovao W. James u „ Principima psihologije“ 1890-u romanu toka svesti bitan je sadržaj prikazivanja svesti jedne ili više ličnosti. Ta prikazana svest služi kao filmsko platno na koje se projektuje sadržaj romana da bi se razotkrilo psihičko stanje pojedinih ličnosti. Prikazivanjem unutrašnjih stanja jedne ličnosti preko njene svesti pokušali su ovo pisci da što tačnije i realnije prikažu ljudsku narav s jednog novog aspekta-f preko psihičkih funkcija svojih likova slika unutrašnjeg čoveka- f romani toka svesti su u stvari ironija na čovekovu tragiku-Najbolji Džojs, Vulf, Fokner majstorski su adaptirali više tehnika da bi što realističnije prikazali tok svesti svojih ličnosti, 4 temeljne tehničke varijacije -tok svesti nije isto što i unutrašnji monolog, tok svesti je vrsta romana. Unutrašnji monolog je jedna od tehnika toka svesti kojom pisac želi prikazati psihološku sadržinu i procese nekog karaktera delimično ili skroz neizrečene i to upravo onako kako ti procesi postoje na različitim stupnjevima kontrole svesti pre nego što se formiraju promišljenim govorom ili pismom,4 temeljne tehničke varijacije:1) DIREKTNI UNUTRAŠNJI MONOLOG je ona vrsta monologa u kome direktno doznajumo o svesti dotičnog karaktera bez autorove intervencije, tumačenja ili razjašnjavanja i u kome se ne pretpostavlja nikakav slušalaci ili čitalac2) INDIREKTNI UNUTRAŠNJI MONOLOG u kome čitalac neprestano oseća autorove nazočnost( prisustvo?) dok je direktni isključuje potpuno ili većim delom. Sveznajući autor prikazuje neizgovorenu materiju kao da je proizišla direktno iz svesti dotičnog karaktera te komentarima i opisima vodi čitaoca kroz tu maeriju3) SOLILOKVILJ-sama ličnost romana, bez autora, pokazuje čitaocu svoju psihičku sdržinu i psihičke procese, pretpostavljajući ćutke da je neko sluša što nije slučaj kod unutrašnjeg monologa. To je lakša tehnika za čitaoca jer je bliža površinskom sloju svesti te saopštava emocije i misli koje se odnose na zaplet i radnju( Džejson)4. TEHNIKA SVEZNAJUĆE DESKRIPCIJE I NARACIJE - je konvencionalna samo su je pisci toka svesti adaptirali da bi opisima i pripovedanjem prikazali psihičku sadržinu i procese svojih ličnostiTime su tešku i i slabo poznatu materiju ljudske svesti uklopili u savršene stilsko tehničke forme. Taj posao uz talenat zahteva i duboko poznavanje psihologije i psihopatologije-nailazili su na probleme povezane sa samom svesti: 1. svest ličnosti nije statična već je u strujanju pokretu 2) nije vezana sa našim kalemdarskim pojmom o vremenu. Da bi pisci to prikazali primenili su načela slobodne psihološke asocijacije-da bi prikazali mnogostruke i različite poglede na isti predmet u prostoru i vremenu pisci su pozajmili filmsku montažu: brz sled slika, slika jedna na drugu, okruživanje središne slike srodnima Svest ne teče kao kazaljka na satu nego ide napred i nazad, meša sadašnjost i budućnost, prošlost

-mehanička sredstva-tipografska pomagala interpunkcije kojima se u tom tipu romana označuje kretanje svest-time se f najviše i najbolje služi-zagrade, znakovi izostavljanja,stanke,verzal,koren,kurziv-dilema romanopisaca svesti: moraju direktno, neposredno i realistički prikazati svesti svojih ličnosti zadržavajući njihove karakteristike: iracionalnost, isprekidanost i osobitost,tajnost,haotičnost a prinudjeni su da kroz jezički medij u um delu objektiviziraju i predoče čitaocima te svesti i one vredne životne istine koje su u njima sadržane-poslužili su se i standardnim retoričkim figurama te nekonvencijonalnim impresionističkim slikama i simbolima. Oni ne kopiraju nego umetnički harmonizuju unutrašnju stvarnost-u romanima toka svesti nije tolko važna vanjska, fizička radnja nego unutračnji psihički proces ličnosti tu i nema zapleta u konvencionalnom smislu reči- f se jedini posle vulf i džojsa uhvati u koštac sa romanom toka svesti, dao je svoj konačni prilog toj vrsti time što je u romanu toka svevti sintetizovao tradicionalistički roman i roman toka svesti upotrebivši jedinstvo radnje koje ne nalazimo u ostalim romanima toka s.

S. Koljević-moderna estetika fragmentacije i haosa umetnosti koji proističu otud što je ona ogledalo života i sveta a teškoće stvara i f način primene toka s kao otelotvorenja haosa i rascepa u vremenu i jeziku str 22-primeri koje je sledio: ledi makbet, krelj lir- logička nepovezanost onoga što se u najdubljim slojevima ljudske psihe zbiva, u preseku ljudske svevsti u bilo kojem trenutku se ogleda ne samo sadašnjost sve ono što je na racionalnoj površini nego i niz geneaoloških slojeva, celokupna prošlost, sve ono što se krije i iracionalnim i mutnim dubinama

6. LIKOVI

G. Eror-mada je stvarao plastične karaktere izrazito oštrih profila on ih je stvarao više da bi iskazao ono što sa strasno-besnim intenzitetom želi da saopšti nego da bi oni živeli svojim životom. Dramsko odvijanje radnje ne proizilazi iz stvarnosti njegovih likova. Tema je razvijena do kraja od samog početka. Sve se već dogodilo, sudbinski i svršeno-analizirajući roman kroz razmatranje likova Ladan kaže da je tu duh tajanstvene i kobne ženstvenosti koji se kao mistična aura oseća unutar knjige i čiji je kedi nosilac-likovi nisu tu u smislu junaka klasičnog romana nego se više razlivaju i prelivaju-zahvaljujući posebnom elasticitetu toka svesti, jedni u druge i svi zajedno stvaraju novu naročitu atmosferu čija je oznaka tajanstveno sažeta već u samom pesimističkom naslovu-poput eshilovih tragedija i šekspirovih kraljevskih drama f knjige ne usrećuju čitaoca-njegovi junaci nikad nisu verovali u nevinost srca

S. Marić- likovi gnjuraju u svoj mrak da odgonetnu smisao nekog sudbonosnog dogadjaja a imaju malo sredstava. Autor ne interveniše a čitalac zna koliko oni u romanu umeju da saopšte-OSNOVNA TEZA FOKNERA: AMERIČKA CIVILIZACIJA JE DANAS ZLO, PRLJANJE I SROZAVANJE SVIH PRAVIH LJUDSKIH VREDNOSTI. SVE JE OSKRNAVLJENO, A ŽENA JE TA KOJA NAS GURA DA SE DO GUŠE ZAGNJURIMO U SMRAD. ONA JE PRINCIP REALNOSTI,

ONA NE SHVATA PLEMENITE MISLI I SNOVE ČOVEKA I PRISILJAVA NAS DA PRIMIMO ŽIVOT KAKAV JE-patološki stav prema ženi: fasciniran i zgadjen modernom američkom devojkom, emancipovanom a glupm, hermafroditom bez duše, histeričnom bez strasti, strasnom bez sentimenta, bezuslovno pohlepnom na pare-njegovi likovi nikad ne misle o prošlosti već je doživljavaju neposredno utonuli u nju fatalno-f čovek slepo ispunjava-beli ljudi su deformisani zlom, za njih nema spasa, možda ima spasa za crnce-nada ne ide dalje od čežnje-osuda moderne američke civilizacije je radikalna, na kraju mistika i iskupljenje patnjom-jedino plemenito što je ostalo u čoveku je patnja. Ona će ga i spasiti i to voljna i tražena patnja, tražena patnje radi, patnja iskušenja i iskupljenja

V. Čolanović-rodoskrvnilačka žudnja nudi i objašnjenje da je simptom društvenog poremećaja- Kao znak neizlečivo narcisoidne porodice čast i dostojanstvo nikako ne silaze sa jezika pre ili posle postaju samo oblici pukog samoljublja. Čovek koji se hvali samo pretcima je kao krompir- sve dobro je pod zemljom-f smatra da mnogi dvonošci nepristajući da se pomire sa haosom savremenog sveta beže u krute oblike ponašanja koji će im obezbediti bar majušnu iluziju sigurnosti- Tu vrstu prinudnih planova naziva zamišlju. Pošto se čovek uvek obazire na sopstvene potrebe za samo održanjem i bezbednošću, njegova zamisao je nužno rigidna. Uprkos tome što je potencijalno kadar da se prilagodi integriše usavrši,on postaje demon jer gubi volju u meri u kojoj preovladjuje uticaj njegove zamisli- junaci su manje više svesni da deluju kao ili agensi zla koje treba da se sruši ili njegove žrtve. Ta stalna slućenja, to osećanje da je propast u vazduhu i da se gotovo može opipati- neka je vrsta vremenske dimenzije-DVONOŽAC JE ŽRTVA SOPSTVENE NEČOVEČNOSTI I BEZLIČNOG VRŠLJANJA VREMENA-razdor medju ljudima 2 boje ame metafizički značaj i kao i istor i društveni simboliše sve jazove širom sveta medju ljudima koji su osudjeni da žive zajedno i budu jedni drugima potrebni i u medjusobnij mržnji-biološko nasledje je od velikog značaja, osnovna slika u dramam velikih porodica:silovanje,pljačka,rodoskvrnuće,ubistvi samoubistvo,bratoubistvi, droga,alkohol,idiotizam,nekrofilija,blud,prostitucaja,linčovanje...služe uobličavanju jednog tragičnog shvatanja života-ropstvo je zarobilo robovlasnike, crni i beli zajedno ispaštaju zajednički greh svog tla uyetog od indijanaca i tek u zajedničkoj spoznaji nerazdvojivosti u patnji mogu da ostvare medjusobnu slobodu-kventin je sav u sebi a džejson izvanBib nije priča jednog lica već paralelna egzistencija nekoliko lica koji su u romanu ravnopravni po važnosti-likovi kao varijacije na glavnu temu-kompsonovsko propadanje-da dospemo do likova trebalo je da usvojimo piščev način saopštavanja i prikazivanja-incest postaje simbol za sladostrasno-mekoputi zatvoreni odnos u porodici koja je izgubila sposobnost da se održi i širi, pokušaj je izolacije u društvu koje je izgubilo principe hijerarhije, poslušnosti kavaljerskih ideala i elegantne zaštite ženstvenosti i njenog sopstvenog dostojanstva-bib je roman o propadanju porodice a ona tako južnjačka po navikama i onome što je izgubila i sama je primer dezintegrisane zajednice i degenerisanih medjuljudskih odnosa-ne slika društvene tipove

R. Vukčević-frojd dovodi mit u vezu sa nesvesnim, poseban značaj ima edipov kompleks u kome započinje religija, moral društvo, umetnost-likovi slede bibliju jer prihvataju nasledjenu kaznu zbog adamovog greha, evin greh kao greh zavodjenja-žene zbog toga moraju biti kažnjene-borba ženskog i muškog principa je neizbežna to je u stvari borba čoveka i prirode-stvara likove koji ne liče na hrista ali nose njegov krst: 3 kategorije : 1. njihov život je pun patnje, stradanja, odricanja i prezira i podseća na hristovo stradanje 2. svaki greh moraju okajati, večno noseći krst koji ne mogu odbaciti, žrtvujući se da bi kao hrist bili razapeti 3. grešnici koji moraju večito nositi svoj greh, idioti, prostitutke, ubice- stvara anti-heroje, antihrist-mit o jovu. Patnja je crveni znak čovočnosti f likova . razlozi su unutrašnji a uzrok spoljašnji-ženski likovi su ti koji nose vanvremenost, mogu da sažmu sva vremena u svoju večnu ženskost zahvaljujući sposobnosti da nastave ljudski rod i svet-glorifikovana prošlost juga daje osećaj porodične pripadnosti likovima i osećaj kontinuiteta života ali f je najčešće prikazuje sa ironijom-najjače ostvareni likovi, kedi, predstavljaju izvor života ali i smrti. Osudjena je kao i svi drugi jer u sebi nosi klicu svoje propasti- f shvata čoveka kao igru, sablasje, kontrapunkt motiva.u č mogu preovladati krv i nasledje ili neumoljiva sudbina, biblijski pradrevni greh, č je palo biće-prokletstvo individualnog modernog junakaq-likove često odredjuje njihov odnos prema svetu. Mnogostrukost upotrebe tog motiva je odnos b i kedi koji uspostavljaju preko zvuka

-likovi nose f poruku da čovek mora na svoj način da stalno traga za smislom, savršenstvom u svakom svetu koji iako okrutan nije apsurdan-iz perspektive mita J je prokleta zemlja. U njenom centru je najčešće arhetipski junak sa svojim hibrisom kao i čovek koji nosi breme prokletstva-individualizam-likovi se kreću u okviru večitih mitskih obrazaca: uzalud troše ogromnu snagu rešavajući sukobe koje ne mogu rešiti. Često ih nose iracionalni, slepa osećanja-Džejson-otac, pijani sanjar, antička filozofija-karolina-majka,hipohonder,iluzija damstva-Ujak Mori-prišivak-Kventin-prestrašeni narcis, samoubica-Kedi-koketa, nimfomanka-Džejson-nije više kompson, prigrlio ideale novog sveta, za f potpuni nečovek, logičan racionalan, mrzi ceo svet koji je za sve kriv-u monolozima B i Kventina vidimo bolest, u Dž-uzroke, novec-opsesija, bedna para, sitna prljava strast

7. I - BENDŽI

G.E.-konvencija i simbol celog dela-u b mentalnoj čistoti nalazim pravi razlog idiotizma jer je to bila prepreka kristalizaciji onog zla koje bi ga učinilo sposobnim da traje-tumačeći hronologiju zbivanja u b delu da je vrsta analize koju mora primeniti suprotna onom učinku što bi ga čitanje samo trebalo proizvesti-celovitom utisku o bendžiju, njegovoj ličnoj i porodičnoj istoriji, situaciji koju njegova svest pasivno reprodukuje ne razlikujući vreme uopšte a u kojoj je i on sam deo šire slike jednog tipa civilizacije u propadanju

S. M..b nije tu samo da bi dopunio studiju nemoći saznanja. Ako je život apsurdan idiot mu je ne samo mera nego i najviši domet. On je ljubav bezuslovna i mera kojom se mere drugi tj zdravi. Samo u idiotu mogu ljubav i vernost da traju. F naglašava da traju u njemu jer nije sposoban da se otrese. Njegovo čulo mirisa je finiji instrument nego moralno čulo kompsomovih, vreme ne umanjuje ljubav niti ublažava bol-zbog toga je idiot, mora biti idiot-b je konvencija i simbol ali i stilska vežba iz koje s razvi bihevioristički manir kasnijeg f koji ne imenuje ne artikuliše, ne etiketira duševna stanja ličnosti već ih pokazuje iznutra-on nema reda u vrmenu koje i jeste red. Njegov mozak shvata samo ono što prodje kroz čula a da to izrazi jezik skoro menja svoju funkciju, postaje čista slika, neosmišljeni fakat, zato nema normalne interpunkcije-kazuje se samo ono što može čulima da spazi spoljni posmatrač a isključuje ono žto pisac ili ličnost može da sluti. Takav prosede otvara vrata knj primitivizma ali je taj prosede upotrebljen da b bude vidjen iznutra, sirovi paket čula. To je apsurd i paradoks: unutračnji monolog bića bez logosa-b i kventin govore u prošlom vremenu

Ivo Vidan-odnos idiota prema svetu u kome je a sa kojim ne može da izadje na kraj i nikad neće. Nevin u smislu slep od rodjenja. Bendžamin, Benjy-idiot od 33 godine koji ne govori već stenje ili zavija ali je text čist i jednostavan.registruje detalje koje vidi ili čuje ili pamti iz prošlosti a asocijacijom mu se vraćaju u svest. Ne razlikuje sadašnjost i prošlist, monolog sav u prošlom vremenu-pisac time obeležava protočnost, prolaznost slika u duhu i utisaka koji čine svest-kedi- sestra ali i ime za dečaka koji nosi palice pa ga to ubunjuje i vraća u prošlost-scene:1. traženje Lusterovih 25 centi kraj reke-sećanje na najstariju scenu 1898 kad b ima 3 god dan je bakine smrti, k,k,b,dž i crnac verš su na reci2. 1900, kišni dan u biblioteci,promena imena, simbolično odricanje majke u ime svog porekla. Svi mu mirišu na kišu3. Ujak mori i pisma za gospodju peterson, uhvaćen na žici ograde( verovetno sleeći)4. kedi se miriše b plače5. kventina sa momkom na ljuljašci- 20 god pre kedi sa čarlijem, pere usta6. 1908 (13god) kedi gubi nevinost a on je to namirisao i vuče je u kupatilo ( to shvatamo od kventina)7. 1910 kedino venšanje, veršov brat T.P čuva b i piju u podrumu8. stoji u dvorištu, t,p, mu kaše da je kedi otišla, pojuri za devojčicama, kastriraju ga,18 god

9.razgovori crnaca, kventinovo telo je stiglo smrt oca 2 god posle kvent, tu je i kventina10. vošnja na oševo groblje11. rokus umire- b ne moše da uči iskustvom, dilsi ga voli, Dž i kventini je smo teret, na kraju dana plače go pred ogledalom, osakaćen a kventina beži niz drvo-luster, golf-sadašnjostGaćice, svetlo u prozoru-dan bakine smrtiVatra, kiša,jastuk-promena imenaHladnoća, ruke u džepu-pisma petersonovojSassprilluh,podrum.t.p. vrišti,krava skače-kedino venčanje-glavna je podela po pratiocima 1. verš 2. t.p. 3. luster-prelaz vremenskog sloja oznašen je kurzivom, prelazi po principu asocijacije-veza asocijecije je tematska i stvara atmosferu, nije po potrebi same radnje-nekad prelaz u sred rešenice ili reda-vreme ne postoji, sve sekvence su ravnopravne-problem toka s je jednostavniji jer on nije u mogućnost da sam uopčtava, zaključuje i razlikuje percepciju od sećanja. Zbog toga što roman pošinje njegovim likom prisiljeni smo da se koncentrišemo, aktivno spajamo druga lica sa planova njihovih sećanja, stvaramo sliku njegovog sveta i prevodimo odnose medju ljudima-utisak razbijenosti i haosa nisu samo slike b duha nego i sveta čiji je on izdanak i simbol-f nije izlošio sliku svesti idiota nego izgradio knj tehniku koja će nam pomoći da idiota zamislimo-njegov krug utisaka je uzak, nekoliko situacija koje stalno iskrsavaju u svesti i nastavljaju tamo gde su bile prekinute sadrže pojedinosti po kojima možemo da shvatimo koji je to prizor-b ima potrebu za naviknutim redom, nesposoban da stekne nova znanja, ti oblici su jedini red u širem haosu i neprekidnom rastvaranju koga je b deo i koji se u njemu ogleda-samo su crnci i on religiozni, ina hristove godine, analogija da se uopšti ljudska drama tj drama porodice-kedi je za njega utočište,večna prisnost detinjstva-b teško da je samostalan lik, ne zbog nedostatka inteligencije več stavova, volje-njega žalimo ali ne sentimentom, nema pokušaja da se prikaže plemenit, nije sposoban za moralno delanje

R.V.-plače kad god se promeni rutina-skretanje levo oko trga-on predstavlja nemuštog hrista, moralnu opomenuDodatak: u sanatorijumu je. Iz „Palate“: pali imanje i umire u požaru- smrt od vatre kao i kventinova od vode, to su biblijske kazne-benjamin ime iz biblije- sin jakova i rahile došao kao božiji dar uteha jakovu jer mu je žena umrla na porodjaju, prodala ga braća u egipat. To je mit o postanku izraelaca robovima, često kod f kao metafora za crnačko ropstvo-idiot priča jer je jači utisak ako priča neko ko može shvatiti samo šta se dogodilo a ne i zašto

S.Kreš

-verno ali izlomljeno ogledalo dogadjaja u porodici, njegove uspomene su sirove i neposredne,ne sudi po moralu već namiriše zlo, telesno oseća nesreću-nije samo uvod nego i jezgro romana-slika na reci kad K uprlja gaćice: Kventin-9 god, Kedi 7, Džejson 5 , B 3-preovladava vatra kao simbol topline i smirenja-on i kventin su introvertni tipovi

koljević-iskazi surove samoljubljivosti majke i oca hladno propušteni kroz neutralni medijum idiotove svesti ipak ne izlaze iz kruga dramske ironije onako sablasno kao kad svest maloumnog počinje da narušava osnovna pravila knj igre u jeziku-u toj duhovnoj i duševnoj stravi maloumnika kome je tok svesti prirodan oblik govora, to što kedi miriše na drveće postaje blaženstvo, u tim svim trenutcima simbolizma život dobija neku onostranu lepotu čak i u svesti maloumnika str 26-u dubini svog idiotskog mira ravnomerno percipira stvarnost u njenim fizičkim i znakovnim pojedinostima, u jedinstvu trogodišnjačke svesti i to u pretežno kratkim rečenicama ili nizovima sast i rast rečenica

8. II - KVENTIN

-F čovek se ne dvoumi hamletovski već se slepo ispunjava-izgubljena duša, bez vere, cilja volje, prestrašen životom, fasciniran smrću, zgranut pred grehom čovečanstva, gladan pakla-ljudska istina-kad pnavlja. Mis mo prokleti, čitalac ne oseća zašto, seća se hamleta ali ne podseća na njega-zgadjen na sve ljudske poretke od pamtiveka, ne misli več ponavlja očeve misli, zagrlio je prokletstvo-on je onaj koji se već ubio- teme 1. incest 2. vreme , obe se svode na užas o gadjenje svetom i čežnja za begom iz sveta u nemogući raj nevinosti, ubija se na dan venčanja sestre- za njega na početku beše greh i svet beše zlo a zlo je u ženi- b je kastriran ak želi da bude kastriran još od pre rodjenja-ostaje nevin do smrti ali lud od sexa-incest: Strah od rasnog mešanja, bolesno vezivanje usamljenog za porodicu, puritanska mržnja na sex-kedi je za njega san detinjstva o izgubljenom raju koga ne može da se odrekne, na koji je ranjiv-puritansko osećanje krivice, oskrnavljenost i grešnost života je izvor k potrebe za čišćenjem i iskupljenjem

V.Č.-u njegovoj ljubavi prema sestri treba videti otelotvorenje bezazlenosti koja postaje svesna svog sopstvenog nemorala-mogao bi da se nazove središnjim junakom jer je on junak xx veka, senzibilni čovek koji proučava svoj sopstveni identitet i traga za smislom u jednom ne odveć veselom svetu- na kraju avsalome kaže da ne mrzi jug, on se gnuša juga u koji je smrtno zaljubljen JA: kao i u kedi

Ivo Vidan-Quentin-monolog-struja svesti vrlo osetljivog inteligentnog neurotika pa su asocijacije gušće i složenija a izmena vremenskih planova brza

-hronologija prizora kod kventina:-bakina smrt, promena imena 1898,1900-sa natalijom-kedi se ljubi sa mladićem 1906,7-kedi gubi nevinost 1909, leto-objava venčanja 1910-upoznaje herberta 1910-predvečerje venčanja-venčanja-sadašnjost, samoubistvo-i za njega su svi vremenski planovi jednaki ali na suprotan način.svi su važni doprinose situaciji koja je sveprisutno izvan vremena po svom značenju, izvor ist prolaznosti ali ispunjava celu ist i identična je sa njom- njeg dan sabira u sebi sav smisao-besmisao njegovog prethodnog života pa iz te perspektive i ostali dani dobijaju smisao koji im daje činjenica da su prisutni i da su doprineli moment njegove smrti-monolog u gramat prošlom vremenu, odvija se kad je mrtav, monolog se odvija u znaku vremena ali ne kao sleda trenutaka već onog što sjedinjava sve što je u perspektoivi svesti važno u jednu celinu-otac –skeptik koji s udaljio od buke i besa ljudi, opsednut kratkoročnim ciljevima, vidi u satu grobnicu-mauzolej svih nada i želja, življenje prema satu- način da se ljudsko iskustvo svede na apsurd-sat koji kida još kuca-neminovni udes svega ljudskog-stalno spominje sat i doba dana, a smisao-besmisao te brige otelotvoren je u razgovoru sa časovničarom, nije ih podesio-č subj intervencija odredjuje i uskladjuje trenutke-osećanja mu se ne oblikuju u pune male prizore kao b, teze je podeliti i njegov duševni život je uznaku opsednutosti kedi1. svadja na reci kad se kedi svlači. Shvata da b sve omiriše2. svadja sa kedi, blato, reka..natalija, tuča sa kedi3. kedi 15 god, ljubomoran jer se ljubi sa dečacima, tuča4 bitno: kedi gubi nevinost Dž shvata da majci nije do greha nego do morala, konvencije5 dalton,ljubavnik, banja-priznaje rodoskvrnuće koje nije učinio koje polazi od želje da se prirodna ljudska ludost uzvisi do užasa i očisti pomoću istine-da govorom nadomesti ono što bi želeo da je istina i čime bi ukinuo stvarni dogadjaj-aspekti k gubljenja nevinosti 1, suočenje kedi i ben 2. sukob k sa ejmsom 3. nož pod grlom 4. komentar majke i oca 5. rasprava k sa ocem-inc u dodatku: da bi time on a ne bog survao uh u pakao i on je štitio-zaljubljen je u smrt-mahniti poziv sestri na samoubistvo-kad se on ubije ona je za njega već mrtva-udata

-njeni pokušaji da ga umiri, namami incestom-pasusi puni protivurečnost i jasne kratke fraze-isto kao i razgovor sa ejmsom-razgovor sa ocem nije knj uspeo-pita kedi da li ih je bilo mnogo ona:ako kažem, onda neće biti-ona pogadja njegove psihlog-zbivanja sadašnjosti samoubistva su hronološki poredjana-text težak i zbog suviše subj aluzija-„ šupljina u vremenu“-napad na geralda-svet u haosu ali u njemu postoji žaričte prema kome sve dobija vrednost-kedi, njeno devičanstvoi čast su mu jedina vrednost, to nije ljubav nego etička norma koja izoluje od sveta-voda, kiša, magla, kozija krv,-voda 61 put,k.krv 27, sestra 30 sena53-senka-manje čvrsta od čoveka ali ga prati. Bez čega ne može,znak duše,simbol onog sadržaja pročlosti i porekla kog se čovek ne može osloboditi, način spominjana govori o slici krivice ili stida, potisnutog, od čega je spas u smrti-u vodi senka ribe,polusvetlo, sumrak, odraz u ogledalu-najosetljiviji za problem i uronjen u njega, žrtva principa romantičnog čistunstva a ti su principi samo maska za golu, gladnu, očajnu ljubav prema sestri-slika dogadjaja običnog dana poprima simbolični smisao-doživljaj sa devojčicom je analogija sa kedi-vezan je za simbol reke-nije tip nego skup vlastitih meditacija i reakcija bez perspektive koja bi sjedinila i uopštila njihov značaj-za kedi vezuje bolnu strepnju u detinjstvu a kasnije ideal koji ne može zadržati

R.V..otac teši k opsednutog sestrinim promiskuitetom govoreći mu da žene nisu device. Čistoća je negativno stanje i zbog toga suprotno prirodi. Njega vredja priroda a ne kedi-f vidi u hristu mitskog heroja,tvrdi da je u bub upotrebljavao biblijske motive samo kao orudje,kaže da je slušajnost što se k ubija sa 33-njegova opsednutost vremenom je izrazito pozitivistički pristup psihologiji lika-tek kad sat stane vreme oživi, on čini sve da zaboravi vreme

S. K.-utapa se u reci čarls pored harvardaII-zaplet se odnosi na K pripremu na samoubistvo. U nutrašnji okvir je kventinova svest koja plovi po prošlosti on i sadašnje dogadjaje priča u prošlom vremenu( JA ovo ipak bolje zvuči nego da on mrtav priča, kako to) Sadašnjost za njega ne postoji, to je prošla budućnost, jedino je prošlost realna jer jedino njom subjektivan i nestalan dogadjaj postaje trajan-njemu je i njegovo samoubistvo predodredjeno, on nema šta da bira-mjegov svet je složen i daje se apstrakcijama, elegičnim meditacijama,patetičnim uspomenama i bolećivoj introspekciji-simboli:sat, venčanje sestre svakog pita da li je imao sestru-hvata se za majčine reči „ moju kćerkicu“ pa „ ni sestre ne imadjaše“ i nastaje „ moja sestra uopšte nije imala“ 3 interpretacije. Majku ili sestru ili pesma nad pesmama-eliminisao jw sve nevašne detalje koji nisu vezani za temu u tim mislima, -deo kad su k i kna reci posle gubljenja nevinosti, nema ni interpunkcije ni velikih slova

-stalno je prisutan vonj biljke koja se u engleskom zove honysuckle, snažan afrodizijak, simbol seksa i noćnih nemira, kod nas kozija krv ili orlovi nokti-stalna borba erosa i psihe-romanopisci toka svesti upotrebljavaju 4 osnovna elementa: zemlja, vazduh, vatra,voda-vitmanovski misticizam vode, reke u kojoj će se utopiti-u predsmrtnoj šetnji kao da ga voda vreba-pisac podrezanim frazama, preokrenutom sintaksom i amputiranim rečima hoće prikazati kako mozgom bljeskaju razne slike i asocijacije, rečenice su eliptične bez prelaza i veza-simbolična su i zvona-kedina svadba, st koji odzvanja-blizina smrti-jako mu je stalo da se sredi da izgleda pristojno kad se ubije- kao i b introvertan tip-gubitak k nevinosti je gubitak porodične časti-preizima krivicu i ubija se da bi okajao greh

S. K-tehnika TOKA SVESTI SE KOMBINUJE SA KLASIČNIM OBRASCIMA REALISTIČKE, NATURALISTIČKE I BLAGO SIMBOLIČKI POMERENE NARACIJE-UNOSI BOGATSTVO RITMOVA U ISKAZ, BOGATSTVO I ISTRGANOST SVOJSTVENE INTELIGENTNOM I OSEĆAJNOM NEUROTIKU NA PRAGU KONAČNOG OBRAČUNA SA SAMIM SOBOM

-spoljašnji mir je samo sablasnozaokruženje unutrašnje uskomešanosti str 26-poseta časovničaru je šelja da se vreme pobedi da se u njega ne ulazi, da se zaustavi negde u prošlosti-beg od vremena u neku spasonosnu filozofiju sveopšteg besmisla omedjen je sećanjem na kedi i predstojećim samoubistvom-incestuozni rascep k svesti praćen je stilskim raslojavanjem fraza i rečenica i izbezumljivanjem jezika koje svedoči o ludilu-u znaku tog rascepa je i njegovo ubedjenje da je sestra bila primorana i njen komentar „jadni kventine“

9. III - DŽEJSON

V. But( za tačan citat iz beleški, strane su popisane)-naše ironično uživanje raste dok putujemo sa manje simpatičnim likovima čije se mane nikad neposredno ne opisuju. Na tar način je napisan ovaj deo. Mada našu stazu kroz Dž izopačeni moralni svet razjašnjava u mnogo pogleda ono što je prethodilo, u osnovi je izgradjena od mnogo šala koje razmenjujemo mi i autor. Pošto sve gledamo u svetlu suprotnom onom što ga baca zamagljena duša džejsonova, mošemo početi da osećamo da će sveki komentar pokvariti čist efekat str 333-dok prolazimo kroz ovaj katalog zatucanosti, zločina , surovosti i neznanja, malo ko od nas bi zatražio komentar da razjasni naš sud. Ne radi se samo o tome da nam vodič nije potreban. Mi uživamo u vezi i čak dubokom dosluhu sa piscem iza dž ledja-većina njegovih nama i zločina tolko bode oči da uopšte ne bi bilo zabavno otvoreno govoriti o njima otvoreno. Mnogi efekti koji iziskuju objašnjenje takve vrste gube svoju slast kad se razjasne. Njihovi pisci su ih i ostavili da se podrazumevaju jer bi otvoreno razmatranje pretilo da ih uništi-nazvat dž zatucanjkom, hvalisavcem,lopovom i sadistom ne nudi ništa od komičnog uživanja koje nudi njegovo opako ponašanje. Ali druga je stavar potajno poštiti sa f iz dž ledja. Mi posmatramo sa njim dok se ovaj prorok razotkriva našem preziru, našoj mržnji, smehu i čak-toliko je jak efekat njegove psihološke

vitalnosti-našoj samilosti. Ova tehnika omogućuje nam da idemo rubom uzbudljivih predela melodrame bez neprijatnosti. Udišući opojne pare ironije možemo prenebregnuti koliko smo se približili gotskoj fantazijiĆova vrsta saradnje može da bude jedno od najplodonosnijih čitalačkih iskustava. Saradjivati sa piscem pribavljanjem izvera neke aluzije ili dešifrovanjem igre reči jedna je stvar. Ali saradjivati sa njim pribavljanjem zrelog moralnog suda daleko je opojnija razonoda-baveći se dž moramo pomagati f da piše svoje delo time što ćemo se uzdići na svoju najbolju, najpronicljiviju razinu. Kad shvatimo složenu šalu da dž jevreja kao pojedinaca već protiv rase mi to postižemo primenjujući naše lingvističko iskustvo na taj odeljak, naše logičko i moralno osećanje i naše ranije iskustvo sa zatucanima.-kad smo sagledali sve što je f sabijo u rečenicu osećamo se skoro kao da smo je sami napisali, tako je uspešno on tražio od nas najbolji stvaralački napor

V. Čolanović-Jason-lako razumljiv, po nekima najbolji deo- on je potpuni lik u tradicionalnom smislu realističkog stvaralaštva, lik koji čitalac ne mora sam da dopunjuje-on govori o sebi pa njegove vrednosti treba rastumačiti ironijskim izokretanjem vrednosnih sudova koje kazuje što nije teško jer mu je duhovni horizont uzak, sva delatnost podredjena materijalnom bogaćenju, škrt, zlovoljan, sitničarsko gomilanje, bez ideala izvan sticanja, utilistaričkog ponašanja, prezir prema sentimentima i solidarnosti van usko kompsonovskog i tu sazreva da se ona razbije-dodatna ironija je da se ta racionalnost pretvara u gubitak, uništenje planski nepoštenog sticanja-njegov način razgovora je sarkazam. Od početka on insinuira da kventina ima skolonosti ka bludu tonom kao da u njegovim primedbama ima superiorne moći zaključivanja, zato se razgovor vrti u krug-on je čovekomrzac, neugodan prema svima. Najotvoreniji je prema plaćenoj ljubavnici u menfisu ali nju krije od svih-nema ni morala ni osećanja-kventinu proganja da mu ne naruši ugled ali i što ga je razvod njene majke koštao posla u banci-nikome ne želi priuštiti veselje, sadističko ponašanje prema kventini-osvetoljubiv, oseća samo svoj gubitak u kedinom razvodu i to materijalan-nije toliko nemoralan koliko ograničen za osećaj morala, ali uvek pun moralnih poruka-neosetljiv bez mašte i sposobnosti uživanj, to je uzrok njegovih poraza-sadist, sitni mučitelj, prezire sklonosti koje su mu strane. Želja majke da vidi dete, dečaka predstavu-ponašanje prema Lusteru-karte za predstavu, neshvatljivo zato što je suvišno: nikome ne može biti duhovito a on priča detalje- to je njegov smisao za humor. Dvostruko uživa, dok je mučio i dok priča-odeljak pokazuje f veštinu pripovedanja i realnog slikanja ljudskih odnosa, psihološki uverljive i dirljive-sa njegovim karakterom i postupcima u centru naše pažnje mi vidimo i kvalitete njegovih sagovornika: luster-dečački entuzijazam, neposrednost i zdravlje čine ga simpatičnim iako gnjavi B, osudjin je da bude ceo dan sa njim i sam je neka vrsta mučenika ali ne pravi mučenika od sebe kao Dž i jegova majka ZATO ŠTO JE CRNAC-u sceni luster, dž, kventina-prizor je i pre predočen b asocijacijama gde smo upoznali dž mrzovoljnost i kventininu proračunatost, prkos. Taj nagoveštaj se u 3 i 4 delu proširuje u širu sliku čiji se svi delovi uskladjuju i medjusobno objašnjavaju a poredimo i dž ponašanje kao deteta i odraslog, ono je karakteristično kao i kventinova osetljivost i ranjivost prema kedinim delima i rečima-teorijski možemo njegov deo staviti napočetak b i k bi se lakše čitali ali bi izgubili na svežini i snazi ali i noge stvari koje dž podrazumeva ne bi bile razumljive

- f tehnika je uspešna kada delo gledamo kao celinu uslovno odvojenu od čitaoca, koja ima svoju unutrašnju logiku. Tome se možemo diviti pri kasnijem čitanju ili uz komentare-ne može se zamisao ostvariti ako je naš kriterijum sposobnost direktnog saopštavanja- njegov monolog lišen je intelektualnih apstrakcija i etičkih merila izvan praktične svakodnevnice, najbogatiji je dogadjajima, najkonkretniji u prikazu životnih situacija-on je obmanut vlastitim iluzijama tj da je slobodan od iluzija ,da je realist-pripovedač koji sam ne vidi svoju ograničenost dok su je čitaoci svesni

-usresredjen na materijalna dobra oseća da je u ratu sa celim svetom

S. K.-on je simbol onog što f zove „snopizam“ tj moderni naturalizam i animalizam primitivne i surove klase skorojevića koji ne birajući sredstva i preuzevši etiku dolara preuzeli u svoje ruke imanja-pristavši na taj snupizam odrekao se kompsonovske časti i svog dostojanstva-iako je jedini duševno i telesno zdrav njegova degradacija i degeneracija je najveća po f jer je prigrlivši trgovački paratizam raskrstio sa kompsonovskim standardima čestitosti, sa moralnom i duševnom snagom najboljih predstavnika svoje porodice- to je svesno sanjarenje na površini svesti, najbliže govornim mislima, ali je izraz fluidniji, manje se pokoreva pravilima strukture rečenica i značenja reči-gubitak nevinosti je njemu kršenje obećanja da će dobiti posao, zato mrzi kventinu, za njega je kedi kurva kao i njena ćerka-često govori kurva, novac,čekovi, račun

S. Koljević-ovaj deo pokazuje da se tehnika toka svesti može dobro koristiti u kombinacijama sa drugim, jasnim načinima pripovedanja, ako joj oni stvore kontekstualni i asocijacioni prostor- dž ulazi u samnambulistički ( mesečarski, hipnotisam, budno spavanje) prostor koji su stvorili neurotik i idiot-njegov cinizam ne prvi pogled izgleda dorastao užasima života i rasula porodice tako da on izgleda uvek u pravu a naročito kad je najsuroviji-on bistro vidi zato što je više mrtav nego hladan prema svemu oko njega-na neki način on u svojoj vizuri sveta ima pravo,bliži je faktografskoj istini-britkosti až pakosne graze pokazuju totalno odsustvo bilokakvog moralnog ili osećajnog instikta-ali njegov moralni cinizam ipak nije dovoljan da ipak ima onaj novac-njemu ništa ne uspeva iako je promoćurni nitkov, jedino mu uspeva rasna mržnja

- prva 3 dela su u znaku sumraka: B svesti, porodičnog života kompsonovih i moralnih i karakternih vrednosti juga. Sumrak saznanja i mogućnosti saznanja, 4 deo počinje praskozorjem...

10. IV – DILSI

V.Č.-Dilsey-otvoren i jasan deo, pomaže da sredimo utiske i saznanja iz prethodnih i pokazuje nedovoljnu sposobnost saopštavanja svog sadržajnog bogatstva-objektivno, impresionalno ispričan, deo se odnosi na dilsi čiji autoritet jedine pouzdane osobe u domaćinstvu zrači u prethodnim delovima, posebno dž delu-preciznost i jasni obrisi pojedinosti su u oštroj suprotnosti sa svim što prethodi kao i postupnost dogadjaja koja je prikazana skoro hronološki uz opis minimuma duhovnih radnji koje nikad ne zalaze u prošlost-nestanak kventine i novca dobija dramatičnost baš time što se ovde dogadjaji sami odvijaju, na to se nastavlja prikaz pobožnosti crnaca koja kulminira opisom propovednika-kontrast Dž neuspehu da natera šerifa da juri kventinu-lusterova okrutna igra sa b ne dopušta miran svršetak, b urla ali CRNI SLUGA DRŠI PRAVAC A IZDANAK UGLEDNIH PATRICIJA- SMIRENI IDIOT SA POLOMLJENIM CVETOM U RUCI, VEDRO JE SPOKOJAN U NAVIKNUTOM USTALJENOM REDU STVARI- to je zaključak porodične istorije kompsonovih-uskršnji dan, brojne pojedinosti ovde dobijaju svoj objektivni oblik-zapuštenost i oronulost kuće i spoljašni opisi likova-deo u kome je pripovedanje najneoriginalnije i neutralno daje najpouzdaniji otvor u odnose-ona je junak svakodnevne brige

-mučenik cele porodice a shvata to kao svoju prirodnu ne dužnost nego funkciju, miri ih brine o njima, čak Dž nesme da je napadne, ona ga tretira kao i Lustera i to mu je normalno iako on mrzi crnce

R.V-za vreme službe kaže da je videla i početak i kraj

S.K-kroz 3 lične rekonstrukcije centralnog dogadjaja,-kedin pad i centralne teme-nered, rascep i besprekornost kompsonovih, pripremljeni smo za konačan sud o porodici- dilsi-dato sa stanovišta sveznajućeg pripovedača ipak pripovedanje ostaje u okviru toka svesti cebtralnog lika

S.K.-počinje praskozorjem turobnog i hladnog dana, ovde je svet nešto odredjenije predočen, dilsi koja belački dom u rasulu drži nekako na okupu-videla i početak i kraj priče koju ona greje svojom svetlošću-kao da se priča vraća svom ishodištu bogatija za predjeni put i ono što se ovde dogadja b-zar se taj svekoliki jad i rascep sveta ne ogleda u poslednjoj slici kad se on vozi kočijama sa prepolovljenim cvetom str 32-u toj slici su svekolika buka ljudskog života i istorije i sav nemoćni bes pred tim besčašćenim našli svoj ponosni ljudski glas dostojanstva sa kojim je i posrnuli čovek u stanju pogledati istini u oči 32-ta slika svedoči da je ceo taj trenutak znamenje jedne univerzalne priče, o ogromnoj prošlosti bez budućnosti, Sartr: ništa se ne dešava, sve se desilo

-kao i Prust je obezglavio vreme, skinuo mu njegovu budućnost, tj dimenziju čina i slobode, ato je herojski umetnički čin. Isto toliko herojski i bezuman podhvat kao da nam jednu sudbonosnu, ovozemaljsku sudbonosnu priču prvo ispriča maloumnik, pa glas sa drugog sveta, čovek koji sve prezire i ništa ne vidi, jedino je cenio dobru, čestitu kurvu, jedino Dilsi svetao ljudski lik- nju ne muči ni prošlost ni budućnost ni sadašnjost, za nju su sve to samo VIDOVI VEČNOSTI( naslov rada?), zato ona ostaje norma ljudskog smisla u svetu ludila str 33

11. KEDI JA: nulta pozicija!

Vidan-zašto nije pisao deo o njoj: početak je slika devojčice sa blatnjavim gaćicama, tad je shvatio njihovu simboliku koju nadomešćuje slika devojčice bez roditelja koja se spušta niz drvo i beži iz doma bez ljubavi-po V je glavni lik ako to kod f uopšte postoji-na neki način je središnji lik, njena odsutnost je simbolična jer je priča o gubljenju realnosti i dobra-ona je potpun i u knj smislu veliki lik- sveti duh- žena, najčešće centar u muškom svetu, metaaforički predstavlja sveti oslonac oko koga se giba sav svet, zato je češće žrtvovana nego spasena. Spasenje je razjašnjenje problema-odnosa medju ljudima. Žene su iskajale svoje grehe i f im je oprostio

Kompsonovi

Džejson i Karolina( devojačko Baskom) || || || || Kventin Kandejs-Kedi Džejson Bendžemin-Bendži, pre toga Mori || Kventin(a)

Crnci:

Dilsi i Rokas || || || Verš T.P. Froni

|| Laster

Kedin ljubavnik- Dalton Erns,EjmsMuž : Sidni Herbert HedaKventin se ubija 2. 6. 1910 na HarvarduSiže: Džejsonova mržnja 6,7,8 aprila 1928

Naslonv iz „Makbeta“ ,scena V, čin V, Makbet saznaje da je ledi makbet mrtva, prokletstvo se ostvaruje i mrvi junaka nošenog iz zločina u smrt„ Život je samo senka koja bludi, ubogi glumav Što se na pozornici za časak šepuri i kida A onda se više ni ne čuje za nj i to je priča Koju ludak priča, puna buke i besa I koja ne znači ništa “