______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

PERIODIZACIJA I SISTEMATIZACIJA 29.10.02.

Sistem jedne nacionalne knjievnosti, pitanje istorije, tradicije, povezanost sa optom kulturom.Period novog doba je razdoblje gde se knjievnost javlja kao medijator svih kulturnih pravaca. Knjievnost intenzivno prati kulturnu transformaciju u naem drutvu tako da je knjievnost slika duha naroda koji se ispoljava u jeziku. (narodna knjievnost + srednjevekovna+ istorija knjievnosti novog doba)

NARODNA nepoznat autor, dopisivanje, sve do Vuka, nekodifikovana (nezapisana)

SREDNJEVEKOVNA suprotni elementi od narodne, na staroslovenskom jeziku

srpske redakcije koje je bilo eltino i sakralno (svetenstvo je jedino bilo pismeno). Imala poetiku koja je radikalno drugaija od narodne (profana jer obrauje svakodnevni ivot uz

epske detalje), srednjevekovna knj. je sakralna, izdvaja poseban svet svet svetih ljudi,

bogougodna knievnost. Ima liturgijsku funkciju u crkvenim obredima i ritualima. Ima

kanalisanu i kodifikovanu funkciju. Ova literatura je dovrena ali je prisutna u tradiciji savremene knjievnosti.

III celina istorija srpske knjievnosti novog doba, poetak je velika seoba Srba pod

Arsom arnojeviem 1690. I premetanje Srbalja u Junu Ugarsku gde crkveni kler prvih 100-200 godina igra ulogu sve dok ne jaa laicizam tj. svetovna dimenzija 30000 srpskih porodica

naseljava teritoriju dananje Vojvodine. Tad se srpska kultura iz konteksta istroenog i

orijentalnog naina miljenja preseljenjem 1690. Srpska kultura e promenti svoj kulturni

model. U celom 18.v formira i prati evropsku kulturnu fizionomiju. Srpska knjievnost menja svoj sutinski kvalitet. Nije vie vezana za crkvu laicizuje se.

U 18. veku formiraju obrazovano drutvo graanski stale koji formira posebnu

kulturu pa i knjievnost sa odlikama evropskih drava.To je period preispodobljavanja

saobraavanja evropskom kulturnom modelu. Ovo to Panti predaje traje 300 godina. Nije

protivurean. Srpska knjievnost u svom razvoju zbog asimetrinosti svog razvoja (optih

socijalnih istorijskih izvora)hronino tri za evropskom knjievnou i za kratko vreme

nadoknauje zaostatke.primer: roman je najvanija knjievna vrsta od 16-17.veka kao rubna I nedominantna knjievna forma jo od antike Grke, ali tad bitniji bio ep. Od Don Kihota, evropska knjievnost postaje romancentrina.

Evropska literatura lepa romansijerska dela u 16. I 17 veku. Na prvi roman, 1801., kao

poseban knjievni anr kod nas star je samo 200 godina, za vreme kojih je srpski roman morao da nadoknadi veliku razliku tj. zadocnjenje u odnosu na evropsku kulturu, 1961, I.Andri dobio Nobelovu nagradu za roman. Od 1801. Jo 60 godina, puno neuspenih pokuaja, a prvi pravi romasijer je J. Ignjatovi, a prvi pravi roman 1860, a do Iva Andria 1961 tek za 100 godina. Roman kao forma doao dotle i na goloj ledini nastao kao graevina.

Onda ide dug period od 1690-1860 gde Srbi nemaju dravu pa ni kulturnu instituciju pa

ni mesta difuzije kulture pa nema mogunosti kultivacije (unapreenja). Ta knjievnost nema ni normiran jezik do 1868. Kad srpske prosvetne institucije prihvataju reformu Vuka. Kulture se meusobno takmie, jedna od druge uzimaju, prepliu se, ali se i mere jedna sa drugom. ta uiniti sa tih 300 godina? Kako ih podeliti? Knjievnost ak i kad nije nauka tei da bude nauka, tj. da sistematizuje knjievnu istoriju. Periodizacija i sistematizacija ta sa tih 300 godina da bi se isparcelisale da ih bolje razumemo. Kojom metodologijom da ih isparceliemo da bi se lake kretali? To je pitanje sa vie aspekata. Postoji unutranji proces (koji nije ba zakonitost). Postoji neka dubinska zakonomernost, knjievnost je skup individualnih doprinosa. Mi elimo da se pitamo ta sve utie na tu logiku promene knjievnosti. Jedan od takvih inova je periodizacija, da bismo sistematizacijom raznedrili, a kad ovladamo tim karakteristikama, onda e nam kretanje kroz knjievne tekstove biti dosta lake. Kad znam opte karakteristike epohe. Kad uem u sistem neke epohe (romantizam ili realizam) lake u interpretirati neki knjievni tekst. Dedukcija od opteg ka posebnom interes za neposrednu lokalnu stvarnost je realizam. Pop ira i pop Spira. Opta karakteristika svih realista (S.Matavulj napisao korpus pripovedaka sa crnogorskom tematikom sa svim karakteristinim svojstvima tog drutva tog vremena i lokacije). Ali i indukcija od pojedinanog ka optem. Od ivot i prikljuenija na osnovu

koga idemo da objasnimo opta svojstva racionalizma. Sistematizacija i periodizacija ni do

danas nije dobro reena. Nije na opte prihvaen nain uraena sistematizacja knjievnosti XX veka, nema instanci na taj vek, puno turbulencija, nagle i hirovite promene knjievne scene. 1900-1914. tad se Srbija dosta osamostalila i drutveno i kulturno napreduje. To je

jasno i odelito formulisan knjievni period moderna 1918. poinju rasprave je li to modernizam ili avangarda ili meuratna knjievnost. Hronino-meuratna knjievnost. Romani sa temama od hiperinteresovanja do rata u BiH tematski se knjievnost saobraavala tekuoj stvarnosti. Pitanje sistematizacije je uslovno, ali upravo zato bitno. Ne moe se rei od tad-do tad. 50 godina pre pojave realizma, ima realistikih tekstova, neke Sterijine drame ( a on je bio klasicista ) su realistine kao i II deo ivot i prikljuenija.

Sledeeg asa karakteristike svih ovih stilskih perioda.

Skerlieva podela i podela Dragie ivkovia i Deretieva podela. 1690-1783 D. Obradovi objavljuje I deo ivot i prikljuenija, Pismo Haralampiju. Kad Srbi formiraju novo lice svoje kulture. 1783. U Lajpcigu I izdanje I-og dela nae knjige koja e najaviti epohu prosvetiteljstva=prosveenosti sa racionalistikim elementima koji e smeniti barok. 1814 javlja se Vuk i onda period predromantizma= knjievnost Vukovog doba. Tu je Sterija (najobrazovanijii Srbin sbog vremena i pradstavnik vojvoanske graanske elite, ali sa drugaijom fizionomijom od Vuka, poliglota, univerzalni ovek) koji negira Vukove reforme pa ipak je najvei klasicistiki srpski pisac. Ali i Vukova P.P.Njego. Dositej umire 1818. I propada srpski ustanak. 1848. Evropska revolucija kojom se definitivno skida feudalni poredak, proces u kom Srbi dobijaju teriotrijalnu autonomiju, srpsko vojvodstvo ukida je 1916. 1848. se javljaju knjievna dela pisana na knjievnom jeziku: Gorski vijenac, Vukov rat za srpski jezik i pravopis . Daniia, Pesme B. Radievia, Prijevod Novog zaveta- Vuka Karadia. Srpski pokret jednakosti sa svojom knjievnou koja lii na romantiarsku je buenje nacionalne svesti jer je nacionalni identitet neraskidivo vezan za maternji jezik. Romantizam 1848-1870 tad se teite kulturnog ivota seli u uu Srbiju. Knez Mihajlo dobio od Turaka kljueve od gradova 1868. Tu imamo gradove (bolje rei palanke) gde i sama kultura dobija urbanu fizionomiju: u gradu: b-e, kole, tamparije, itaonice i sve institucije kulture. 1868. se ta promena osea, srpska graanska klasa , sreski kapetani, uitelji (opisuju ih realisti) svi deo 1898 Bora Stankovi objavio I svoje prie. Izlazi I srpski knjievni asopis krajem veka. Navaniji srpski knjievni asopis: Srpski knjievni glasnik sa I polovine 19. veka 1901. Izlazio u kontinuitetu sve do II s.r. sem 1914-1918. Od 1901. Do II s.r. je moderna 1918 do 1968_ period modernizma. 1968 o danas je postmodernizam (Panti) period savremene knjievnosti. Skerli je do njegovog doba podelio knjievnost na 5 delova 1900 do njegovog vremena ( ono to danas zovemo moderna) on je taj period zvao dananjim dobom.

______________________________________________________________________

5.XI 02.

Korpus srpske knjievnosti ine 3 celine: narodna, srednjevekovna i srpska knjievnost

novog doba. J. Skerli pa istoriari koji se bave parcijalnom (pojedinim periodima) istorijom srpske knjievnosti nema opte priznate periodizacije prolog stolea. Moderna = uvod u modernizam do 1968.

SRPSKA KNJIEVNOST 18. VEKA

SLEDEI AS: Dositej Obradovi i autobiografsko tivo ivot i prikljuenija

Knjievnost= kod Srba u 18 veku ovo nisu problemi trenutka ve se mogu sagledati

kroz dijahronijsku perspektivu (pogled uzdu vremena) da bismo uvideli uzroke

(etiologija=uzrono posledina veza). U srpskoj kulturi vidimo iz tipa narodne i

srednjevekovne da nisu sintetike kao dananja knjievnost. U njima dominira samo po

nekoliko duhovnih aspekata. Srednjevekovna knjievnost je funkcionalna- usredsreena je na jedan aspekt: glorifikaciju boga. Narodna knjievnostsvakidanjica i heroizovana prolost je sav iskustveni horizont ove 2 knjievnosti. Knjievnost ovde ima specifinu ulogu: narodna memorie bitne sadraje za narodni ivot i prenosi poruke bitne za kolektiv u formi estetski prihvatljivim za dati kolektiv. Sadraj u stihu da se bolje pamti i da se kae na odreen nain. Knjievnost (danas)= posebna umetnost rei/jezika koja po pravilu fikcije imaginira ovekovo iskustvo- sintetika umetnost (sve karakteristike ispoljavanja ljudske duhovnosti I pokriva svekoliki prostor ovekove misli). Sve iz ivota, psotoji u knjievnosti, ali svedoi o ljudskom iskustvu na alegorijski, posredan nain. Tu je antropologija, metafizika, politika, religija, mitologija. Pisci nisu isto to i istoriografi u bukvalnom znanju ve iz tog izvode univerzalni smisao radi pobuivanja estetikog efekta ("Lepo") kad svedoi o istoriji knjievnik to ne ini kao i istoriograf ve po principu jezike transpozicije (pronie u dublji smisao istorije)

Mora se zasnovati studija za koju mora postojati nauna institucija= filoloki fakultet.

1690. Srbi menjaju kulturni model unutar zajednice u kojoj je crkva jedina institucija

kroz koju Srbi prepoznaju posebnost svog identiteta. Svest o jeziku jo nije na pomolu. 1690. Iz jednog kulturnog areala Srbi se sele u II blii zapadnoevropskom kulturnom modelu i tako sami transformiu svoju kuluru. Evropa u 18 veku se nalazi u feudalizmu. Feudalna klasa =elitna klasa sa specifinom elitnom kulturom, a Srbi nemaju razvijenu feudalnu klasu ostala u seanju na srpski srednji vek, ali nemamo plemiku elitu koja moe konstituisati odreeni kulturni milje (svetovnu) ve samo crkvenu. Toga u 18. veku nema vie. Srbi se identifikuju kroz crkvu i svoju kulturu u usmenoj knjievnosti gaje u crkvenim institucijama i to ceo 18.vek. svi pisci tog veka su crkvena lica bili prinueni kroz isti model obrazovanja +malo neto memeoaristike kod Srba koji su iveli u drugim sredinama; npr.: memoari generela Simeona Pievia (proveo ivot u Rusiji vana knjiga kao i poetak srpske memoaristike. Ta knjiga se produava i kroz Seobe M. Crnjanskog (II i III knjiga) . tu se oslanja na memoare S.Pievia.

U konfesionalnom znaku je srpska kultura (crkva je bila jedina profilisana kulturna

instutucija)kolstvo, kole ne postoje u uoj Srbiji. One se otvaraju pri crkvama. Sremsko-

Karlovaka gimnazija to su budua svetena lica, uitelj=pop: Pop-ira i Pop-Spira.

Knjievnost tokom prve polovine 18 veka je u vrstoj vezi sa crkvom. Sve liberalne ideje

(umetniki individualizam) se javlja upravo ovde, ali i knjievnost ne postoji kao fikcionalna

odelita umetnost. Ima poezije, memoara, religioznih spisa koji nisu knjievnost u istom vidu. Pod knjievnou se u 18. veku podrazumevaju svi oblici pismovnosti sve manifestacije pisanog vida se tretiraju kao knjievnost: hronike, pravni spisi, Veseli podrumar=prirunik za uspeno pravljenje vina. Pismenost -znak kulturne emancipacije. Svako ko pie moe se smatrati knjievnikom.

!!!1. ne postoji svetovna/graanska knjievnost koja sve do Dositeja i nekih

memoarista nije individualizovana.

!!!2. pojam knjievnosti je daleko iri tj. relativnije od dananjeg pojma. Smatraju da je

sve to je napisano knjievnost. Nije estetiki izdiferencirana. Da mora pobuditi lepotu.

Vano je da je kulturni dokument o tom vremenu.

Srbi preavi u Evropu (nov kulturni model daleko ispred nas posle naih Osmanlija to je II tip kulture jer su nas Turci nauili da se kupamo, kulturna jela (mnoga jela su turska:

sarma i pasulj). Srbi u Vojvodini menjaju ustrojstvo svakodnevnog ivota. Crkva sve do 18. i

19. veka zadrava nesporan autoritet u organizaciji svakodnevnog ivota. Stojan Novakovi

365 skoro pola dana Srbi praznuju kao svece-svaki 2,3 dan je svetac. Prelaskom Srba na teritoriju Vojvodine pa sve do Rusije i uspostavljanjem kulturne ekspoziture: kolonija bogatih Srba u Beu, Trstu (srpski trgovci elitne graanske porodice sa elitnim kulturnim prohtevima odatle je Dositej)

III aspekt vaan za srpsku knjievnostu u 18. veku. Knjievnost postepeno poinje da

se laicizuje postaje sve vie graanska. Mi smo granini narod tampon izmeu tuskog i

austrogugarskog carstva. Od Zadra dotle Turci najdublje doli, Lika, Slavonija tu je srpski ivalj. 1861. Ukinuta vojna krajina, a tad i srpsko vojvodstvo ukinuto. Tu islam grki islam turski - Vladan Desnica . To je veoma vana geo-strateka pozicija Srba pa dobijaju prava na veroispovesti i kolovanje (jozefinizam=prosveeni apsolutizam). Vojni stale (Seobe) veoma razvijen (Krlea):Liki Srbi su dali preko 200 generala austrijskom dvoru. Srbi poinju da konstituiu svetovnu elitu, general, lekar, advokat= svetovna elita. Tu je i prostor za formiranje umetnike knjievnosti. Da nema srpske graanske klase u Vojvodini (preanskoj) I klasicistikog obrazovanja ne bi bilo Sterije.

IV aspekt za konstituisanje tog perioda prve polovine 18. veka je nepostojanje

normiranog knjievnog jezika. Srbi imaju pismenost ali nemaju u okviru svojih crkvenih

institucija sakralne knjige (uz manastir Rau zanimljiv krug i neki od njih u seobi prelaze i

pomau izgradnju frukogorskih manastira). Nemamo jezik kao jedinstvenu osnovu u

elementarnom pedagokom smislu i nemamo u smislu konstituisanja knjievnosti kao umetnosti. Preavi u Vojvodinu, Srbi piu jezikom koji je verzija staroslovenskog (koji je pretrpeo neke izmene) to je staroslovenski jezik srpske redakcije pomalo blizu narodnom, ali prostom umu jo nerazumljiv. Crkva osea korpus srednjeevropske kulture, opasnost od intenzivne germanizacije i maarizacije srpskog etosa ( tu su svi katolici i neto malo protestanata, a samo Srbi i Rumuni pravoslavci). Crkva osea da je njen etos tako ugroen pokuajima unijaenja (prividni kompromis pravoslavnog i katolikog uenja) ime se ingerencije vraaju papi emu se naa crkva odupire, ali nam mali intelektualni potencijal, i zato se obraamo majci - braniteljki srpskog pravoslavlja- Rusiji da obnovi i popravi nau pedagoku praksu i 30-ih godina dolaze ruski uitelji: Maksim Suvorov i Emanuil Kozainski i donose nam rusku metodiku (prosvetnu praksu i koriguju na jezik u pravcu ruske redakcije staroslovenskog jezika toliko snano da knjievnost prelazi u ruskoslovenski, ali na jezik utie na literaturu: Gavril Stefanovi Venclovi, Jovan Raji. Uplivi narodnog jezika u tu rusku redakciju, a pritom ova elita (svetovna elita: pravnici, lekari, apotekari) poinju da govore jezikom koji nije ni ruskoslovenski ni narodni ni ruralni ve se zove slavenoserbski jezik jezik elite 18 veka. To je poliglosija nema normiranog knjievnog jezika. Dositej protivnik ruskoslovenskog kao neprikladnog za nastanak naeg. kristalie se potreba normiranja knjienog jezika najrazumljivijeg irokim slojevima. Do pojave ivot i prikljenija= barok=stilski pravac dominira u Evropi, zastupljen usvim aspektima srpskog kulturnog ivota (evropeizujemo se). Dejan Medakovi najbolji istoriar srpskog baroka. Razvija se I slikarstvo koje je isto barokno , predstave biblijskih scena, ali i knjievnost je takoe u baroknom stilu.

Karakteristike baroka: Biblijska tematika (htianski ivot) a kljuni anr odnosno knjievna forma je beseda/propoved koju vri propovednik po kraju obreda (slomi se slavski kola, posle krtenja). Ta beseda moe i ne mora biti unapred pripremljena pa je taj govor uvek etiki predimenzioniran, skree se panja ta se u drutvu radi a ta ne etiko lociranje. Odvaja se zlo od dobra, upozorava se narod kako treba. Uvek se nalazi neki svetli primer iz Biblije ili hagiografije tim odlomkom se potvrdi ono to se za tu priliku eli rei.

Besede su pored tog to su prenaglaene, i jeziki dosta kitnjaste na ceni su ljudi koji

dobro govore. Tu govor mora biti slikovit i kitnjast to je u vezi sa staro literarnom

konvencijom =pletenije slove. Tu je i sinoniminost (jedna stvar na vie razliitih naina). Sve

ove karakteristike odlikuju najvanijeg srpskog baroknog pisca: Gavril Stefanovi Venclovi

bio jeromonah pisao besede i poeziju sa svim ovim prethodno pomenutim elementima:

sinoniminost, retorinost, biblinost.

O G. Stefanoviu Vencloviu u Crni bivo srcu izbor iz dela Pavi njegov stil je

sa baroknim elementima, on je i pisac istorije knjievnosti.

U 18. veku su zaeci svih knjievnih anrova, najvanijih knjievnih formi osim

romana. Emanuil Kozainski je napravio I srpsku dramu: Traedokomedija o Urou V-1896. godine je postavljena na scenu i smatra se prvom dramom a ona je dramatizovana istorija srpskog naroda sa meuinovima sa kominim elementima. Prvu verziju izvela aka druina na jednoj priredbi. dosta u pesmama B. Radievia. (srpska knjievnost baroknog doba ispitno pitanje). U meuinovima se ta tragia istorija da bismo se relaksirali se igra u formi skeeva ili pevanja pa se drama zove. Ona je pisana u poljskom 13-ercu, stihovima. I to je najvaniji stih nae knjievnosti 18. veka. Pisana je na ruskoslovenskom zbog Kozainskog.

Tu je i pojava jo 2 pisca: Hristifor efarovi (pesnik i stematograf divni bakropis);

bavio se heraldikom, grbovi u baroknom stilu koje prate objanjenja u stihu=heraldika poezija i u modi je tada ( jer nemamo svoje plemstvo). Brankovi je izmislio svoje poreklo. Jovan Raji Istorija raznih slovenskih naroda, istoriograf 1795. Izala ali pisana u baroknom stilu. Ove godina tampala je M. S. on je rekapitulirao sve slovenske knjige do tada napisane, ali tu ima I fikcionalnih delova, istorijski neverifikovanih tvrdnji i mitologije. Rekapitulirala istoriografske spise od pre. Ovu istoriografiju je Vuk uzimao kao zvaninu i od nje je on poeo da pie svoju Istoriju svog vremena. Hteo istoriju svih vanih dogaaja kojima je neposredno uestvovao ili sluao od neposrednih uesnika. Za poetak drame u 18. Veku Emanuil Kozainski.

______________________________________________________________________

DOSITEJ OBRADOVI

Jedan kljuni problem knjievnosti 18. veka je nepostojanje normiranog knjievnog

jezika. To pisanje na narodnom jeziku, a nema svesti (jasne) o potrebi pisanja na narodnom

jeziku. Crkva vodi glavnu re i u obrazovnim sistemima koji se nije odvojio od crkvenih

institucija- cilj te pedagogije je usvajanje pravoslavnog zakona.

Pojava I velike figure cele srpske knjievne istorije sa delom D. Obradovia u

formulisanju osnovnih stvaralakih postulata cela knjievnost je takva kakva jeste. Srpska

knjievnost se iz baroknih stilskih karakteristika zove racionalizam ili prosvetiteljstvo. D.

Obradovi kulturni promoter, napustio religijsku osnovu knjievnog stvaranja u pravcu

laicizacije knjievnog izraza (sekularizacija religijski momenat se smenjuje pitanjima

profanosti). Ljudska individualnost polako postaje centralna taka svih knjievnih

interesovanja. Nema vie te opte kolektivistike perspektive. Nema autoriteta boanske

instance u knjievnosti. Simbolika analogija-srpske umetnike knjievnosti kao celina poela tako i sinom (gestom) odlaskom Sv. Save u manastir i tako i srpska knjievnost novog doba u simbolikom smislu poela onog trenutka kad je Dositej ubegao iz manastira. Sv. Sava: stvaranje posebne knjievnosti koja potvruje srpski kulturni i nacionalni identitet Srba u sr. veku. Sa odlaskom Arsenija arnojevia se energija preusmerila ka duhovnom modelu koji vlada u zapadnoj Evropi. Tad je srpska knjievnost poela da formira svoju fizionomiju. U 18 I 19 veku (celim). kod 50 i 60 kod nas romatizam, on je u Evropi gotov. Kad kod nas Glii u svetu je Tolstoj tj. nema estetskog simultaniteta. Proglasi Svetozara Markovia sa Hegelovom filozofijom. Ova kultura poinje postepeno da dobija evropsku fizionomiju. Dositej uoio preveliki uticaj crkve da se pretvara u manipulaciju svakodnevicom. To mu nije oproteno. On nije bio ateist, ve iskren hrianin. Ali u njegovoj poziciji je izraen antiklerikalni stav. Brojni crkveni krugovi (desna koncepcija tumaenje istorije i crkve)- on proglaen masonom to je nebitno za njegovu kulturnu misiju. U 19. veku je ve uspostavljena pedagoka institucija, iako se i tad spaljuju Dositejevi spisi jer mu se za zlo uzima kad je otro osudio religijsku zatucanost kojom su manipulisali tadanji monasi i vie svetenstvo. Osnovne karakteristike prosvetiteljstva: bog treba da bude lina istina, a ivot treba da bude pod pojmom prosvetljenja, tj. mislite svojom glavom, postanite gospodar svog ivota i uma-kategorija zdravog razuma.

I Deo u knjizi koji najvie smara je osuda mraka nerazmiljanja, povoenja sujeverja i

praznoverice kao i predrasuda tj. model ivota koji ljudima promovie da budu ovce kao i

monahe koji prose. Govori i o moralu (govor episkopa koji slua i divi mu se).

Dositejeva biografija: roen 1739-1811. Ne zna se tano kad je roen. Bio je veliki

putnik, a to je metaforika teina. Roen u akovu, zavoleo da ita i da putuje. Bei iz

Temivara gde su ga staratelji dali da ui kapamadijski zanat i ide u Hopovo gde ostaje tri

godine. Iz Hopova pobegao sa 18-20 godina 1760. kad umire njegov dobrotvor Teodor

Milutinovi i jer je bio lo tretman i lo nivo znanja ljudi, a Jagi ovo poredi sa bekstvom

Muhameda iz Meke u Medinu. Mislio je da se posveti jer je oduevljen hagiografijama, on ita igumanu koji mu kae da bi se posramio itati pred Dositejem. Ide u Dalmaciju (prvo u Zagreb gde ui latinski). I dalmatinska faza, pie par spisa= kompilacija crkvenih beseda koje su mu tada neka vrsta udbenika.(Iica-neobjavljena, Bukvica, Adaptirane besede Jovana Zlatoustog i sve ih pie u Kninu gde poduava tri godine, 1761-1763 nauivi i italijanski.

II faza- ide na kolovanje 1764. on je zadran da uiteljuje u Boki Kotorskoj gde e ga

vladika Vasilije Petrovi (pisac Istorije Crne Gore) rukopoloiti za svetenika. I onda on

putuje po Evropi kojekude, vraa se blizu Knina, ide na Kosovo dalmatinsko kad ozdravi ide preko Krfa i konano doe u Svetu Goru ali poto ne nae nijednog grkog uitelja on 1766. ode u Smirnu. Tad istok nema visoko obrazovnu instituciju jer je crkva zamena za sve II kulturne institucije. Pa nema univerziteta na istoku (Licej od 1839.) a prvi univerzitet u

Oxfordu u 13. veku, na istoku pak samo kole pri manastirima. On je u Smirni kao 25-

godinjak izuavao kolu Jeroteja Dendrina (greeski Sokrat) to je bilo najznaajnije i

najmodernizovanija kola tog vremena koju je on zavrio za tri godinea u umetnikom pravcu baroka. Onda poseuje Albaniju, ponovo Krf, a u Dalmaciju se vraa preko Venecije. Na tom prvom helenskom putovanju on je nauio starogrki i novograki, ime je svoje

crkvenoslovenki jezik i literaturu zaokruio helenskim obrazovanjem. Nauio latinski i

italijanski i narodni jezik, ivot i obiaje za vreme boravka u Dalmaciji - tad su nastali tzv

dalmatinski spisi. Poetkom 70-ih on je bio odbegli kaluer koji je mislio i pisao u pravoslavnoj duhovnoj tradiciji i onda kree ka zapadu: u Be gde provodi 6 godina, pa po drugim mestima Habsburke monarhije, i u Sremskim Karlovcima, i do tada ve nauio francuski i nemaki, poeo drukije misliti. U Beu se priprema reforma srpskog drutva sa kojom je on upoznat a iji e propagator postati i on. Ovo razdoblje Dositejevog ivota koje je priprema za njegovu ponovnu pojavu kao pisca se zavrava putem iz Slovake,preko Italije, Sredozemnog mora, grkog arhipelaga, Carigrada, Crnog mora, Moldavije, Vlake i Poljskeodakle stie u Hale u Prusku 1782. kada baca mantiju On putuje i tri ka znanju i obreo se u

Nemakoj, u Haleu upisao pravni univerzitet i danas jaka slavistika katedra tamo. Uio kod profesora Eberharda simbolika teina: tu skinuo mantiju pravoslavnog svetenika. Onda otiao u Lajpcig, grad tamparija i knjiga gde tampa prve knjige: Pismo Haralampiju 1783. gde iznosi nameru da pie knjige na narodnom jeziku, a iste godine ivot i prikljuenija, sledee traktati i eseji Sovjeti zdravoga razuma, Basne i drugi deo ivota i prikljuenija u dodatku 1788., traktati i eseji Sobranije raznih naravouitelnih veej1793., Etika1803. Pjesna na insurekciju Serbijanov 1804. i posthumno objavljen drugi deo Sobranija pod naslovom Mezimac. Tu je i bogata prepiska koja je kao nastavak njegove autobiografije (trei deo) i kree na zapad u Pariz i London(6 meseci) koji je njegova krajnja zapadnja taka I za njega je Engleska obeana zemlja duhovnih sloboda.

U prosvetiteljstvu se smanjuje uticaj crkve na ivot oveka, pa Dositej prihvata i podrava te reforme: Bolje je jednu knjigu izdati nego 100 zvonara sagraditi.

Da bi se na samom kraju 18. Veka skrasio u Beu (11-12 godina). Tu ivi oskudno kao

uitelj jezika i to je najsumorniji period njegovog ivota. Kuva se srpska buna, pa on prelazi u Trst, enklavu bogatih trgovaca mecenatsko pokroviteljstvo. Tu bio 4 godine(1802-1806)i to je najspokoniji period gde je bio materijalno obezbeen, meu prijateljima i potovaocima.

Obigrao Evropu i Malu Aziju. 1804. osetio vanost I srpskog ustanka i napisao esej o

knjievnom jeziku koji je i prvo poglavlje u njegovoj poslednjoj knjizi Mezimac, a ubrzo

potom i himnu Srbiji koja se raa u plamenu borbe shvativi da u osloboenju kultura igra veliku ulogu. 1806. napusta Trst i ide u Srbiju,(Srem) a onda u osloboeni Beograd 1807. gde je savetodavac i sekretar Karaoru, uitelj Karaorevog sina, Alekse, organizator i upravitelj srpskih kola 1808., iste godine stvara Veliku kolu, 1810. stvara Bogosloviju, postaje lan praviteljstvujueg sovjeta srpskog 1810, a 1811. postaje i ministar prosvete gde je i umro 1811. Tu Vuk Stefanovi Karadi pohaa neke asove, ali se javlja animozitet Vuka prema Dositeju. Vuk nastavlja ono to poinje Dositej. Pomae pri pisanju zakona, potee veze od Rusa za ustanak, oboleva i sahranjen 1811. Kod Saborne crkve gde i Vuk.

Crkveni kler je neprijateljski prema obojici, tek kad umru daju im priznanje koje su

zasluili.

ivot i prikljuenija izlazi umesto oglaenih Sovjeta 1783. nepotpuno i oskudno u pojedinostima iz njegove spoljanje i unutranje istorije. U prvom delu, filozofskom i

pedagokom delu o prosveivanju naroda (detinjstvo i rana mladost do bega iz Hopova). Tu se samo ovla zadrava na sebi i svojim doivljajima, a u formi filozofskog dijaloga i

naravouitenija-eseja izloio svoju ideoloku kritiku manastira praznoverja srpskog naroda i

razvio ideje o slobodnom miljenju, vaspitanju pojedinaca I prosveivanju naroda. Drugi deo (knjiga o prijateljstvu i ljubavi meu ljudima i to u narativnom obliku) su Dositejeva putovanja u epistolarnoj formi karakteristinoj za roman oseanja druge polovine 18.veka. 12 pisama izmiljenom prijatelju, puna putnikih zgoda u sentimentalnom ili humoristikom stilu, susreti sa zemljama i ljudima, portreti linosti, oduevljene pohvale prijateljima i doboriniteljima posebno u Dalmaciji, Grkoj i Engleskoj.Sovjeti zdravago razuma-1784. U Lajpcigu izlazi zbirka od pet lanaka, tir traktata iz

etike, o ljubavi, vrlini i poroku, i dva autobiografski zasnovana eseja sa zanivmljivim podacima o svom knjievnom radu i praktinoj strani svog prosvetiteljskog uenja..

Basne 1788. kad se vraa u Lajpcig, izlazi zbirka s raznih jezika i autora a on se

javlja pre kao preraiva nego kao prevodilac: dao Ezopove i Lesingove basne. Narativno ih

proiruje, karakteristikama likova i dijalogizacijom radnje pa prerastaju u manje pripovetke. I tako je uz njih i postao i popularan i glavni nacionalni predstavnik tog anra. Posebno ih

izdvaja zbog naravouitenija- koja su esejistiki komentari basana gde on polazei od basne

raspravljao svim temama iz prosvetiteljskog programa uz mnotvo primera iz ivota,mitologije, knjievnosti, narodnih poslovica.

Pesma na vjatie Belgrada 1789 u Beu

Sobranije- u Beu 1793. prvo izdanje, a drugo u Budimu 1808. To su razni anrovi

prema mahom engleskim originalima: alegorijske entimentalno-moralne pripovetke, komediju (od Lesinga), biografije Sokrata i Aristotela, anegdote i sentencije, eseji o praktinoj filozofiji, o ukusu kao prve raspreave o estetici i teoriji knjievnosti.

Etika u Mlecima 1803. najmanje originalno, a II deo Sobranija tj. Mezimac u

Budimu 1808. je pak, plod njegove pune duhovne zrelosti-zbirka eseja i to originalnih gde je

produbio i zavrio teorijski okvir glavnih filozofskih tema o slobodnom, kritikom miljenju,

odnosu razuma i volje, razuma i morala,razuma i zadovoljstva, o bogu i prirodi, o vaspitanju. Po smrti su tampana i Pisma koja je sakupio ore Magaraevi, Prvenac.Iica ili Dositejeva bukvica iz odlomaka Jovana Zlatoustog, a najraniji njegovi prvi pokuaji su

Venac ot alfavita i Hristoitija koji su slobodni prevodi sa grkog koja je doivela tribugarska prevoda u etiri izdanja i on je tako prvi na pisac ije knjige prelaze granice srpskog naroda.

Svojim inom obilaenja evropskih zemalja gde je prihvatao neto od kulture ideja- pa

mu uloga ima i dimenziju permanentnog obrazovanja (bio i uitelj i uenik njegovi zbornici puni prevoda, citata). Otvoren prema ideji znanja uz pojam racija=kluni pojam za

razumevanje prosveenosti. Zasniva se na zdravom razumu. Trijade: religijska misao: zdrav

razum: nauna misao. Etapa misaone emancipacije gde se zdrav razum ne zasniva na

religijskom apriorizmu (religija nudi gotova pitanja) ontoloko, eshatoloko (kad se odstupi od religijskog koncepta miljenja= jeres jer se sumnja u ono to je od razuma= prosuujemo po prirodnim zakonitostima, ali jo dosta do egzaktnog dozivanja. Dositej opisuje

proces:poinjemo sumnjati; ovo dovodi k istraivanju, a istraivanje k poznavanju i istini.

Ovo je duboko racionalistika koncepcija 18. Veka. (racionalistiko-prosvetiteljski kredo je

proglas). A najvii oblik slobodnog miljenja jeste nauno-kritiko miljenje zasnovano na

principu uzronosti. Otuda razvija priu o svom ivotu, zabludama i osveivanju, . dao je

filozofsku kritiku obiaja, naravi i institucija naeg drutva (posebno manastira kao zaostale

srednjevekovne ustanove). Shvatio je da je jezik osnova kulture pa otud najpre zahtevoa jeziku reformu (knjige na narodnom jeziku da ih i seljaci i pastiri razumeju, ali i oni druge vere koje je do tada ograniavao crkvenoslovenski jezik- ime se zalagao za bratstvo i slogu svih naih konfesija). A narodni jezik u knjievnosti je shvatao kao most u verskoj, kulturnoj i politikoj razjedinjenosti naih naroda i put ka zajednikoj budunosti. Dositej proao kroz nekoliko faza.

Zbornik Dositej i njegovo delo - zavod za izdavanje udbenika, 2001.

Kljuno pitanje o Dositeju: Da li je bio ovek istoka ili ovek zapada? obrazovao se

na zapadu, ali ostao sklon grko-istonoj, pravoslavnoj religiji. Usvojio zapadnoevropske ideje i primenio ih na nae podruje. Pa nije izneverio duh srpskog pravoslavlja. Poto je bio

promoter tolerancije (Pismo Haralampiju). Jedna od kljunih ideja prosvetiteljstva. Otud je

on izvrio sintezu zapadnih i istonih ivotnih koncepcija, kulturnih oznaka. 1783. poinje

knjievni rad i tada objavio Pismo Haralampiju i I deo ivot i prikljuenija u Lajpcigu ( u skinuo mantiju kad upisuje studije filozofije kod Eberharda).

Njegovo delo je i nauka i filozofija, i besednitvo a u sebi nosi: kritiku, didaktiku i

zabavu, i esejistika i pripovedna proza. Bitno!!! Knjievno delo Dositeja opus. Pojam knjievnosti u 18. veku nije isti pojam knjievnosti kao dananjice. Dositej bio eklektian, kompilatorni pisac koji se zanima brojnim fenomenima ljudske prirode, ali ne ulazi u prostor knjievnog fikcionaliteta, sem u anru basni.Odlian za prosvetiteljstvo zbog naravouenija. Prevodi Ezopove basne (Iica,Hrestoitije Besede Jovana Zlatoustog) koje on koristi kao itanku. Ti spisi spadaju u konvenciju barokne knjievnosti jer su vezane za sakralne . Besede vane zbog kitnjastosti, vika retorinosti pa ti spisi prirodno spadaju u period

baroka. 1783. Kao zavrna godina baroka i poetak prosvetiteljstva. U Pismu Haralampiju proglas, gde on prijatelju Haralampiju Mamoli u Trstu, izlae niz ideja: potreba da se jezik

zasnuje na svima razumljivom narodnom jeziku. latinski nije propao iako se pria narodnim. Rusi knjige tampaju graanskim slovima. On je progresivan jer misli da je stari jezik nerazumljiv te ga treba zameniti novim vidom jezika. Knjievnost treba zameniti novim vidom jezika. Knjievnost treba da ima funkciju da prosvetli, da uini ljude boljim, da im napravi poboljanje (poljezno) a to misli da je mogue da se domaa kultura stvori prema internacionanim modelima. Deo metodike (ui profesore kako da predaju). Podrazumeva ovu dimenziju prosvetiteljstva. U smislu kultivacije ljudskog bia. Tolerancija ne iskljuuje Bonjake, Hercegovce, Turine= po zakonu se zove po redu i jeziku- posveuje ovo svim ljudima koji govore istim jezikom. Ni jedna religija ne ui ljude zlu.

I deo ivot i prikljuenija kao vrsta obrazovnog romana. II deo zanimljiviji i

objavljen 1888. 5 godina kasnije u formi epistolarnog romana 12 pisama prijatelju (danas

mislimo na fikcionalni anr) gde govori o zemljama, ljudima koje je sretao na putu, i o njihovoj dobroti, kako je uio jezike ali kod njega nema posmatranja pejzaa, veduta ve sve daje kroz likove ljudi s kojima dolazi u dodir, ali je ovde ta knjiga autobiografska proza, sa romanesknim nagovetajima. Pojava pojedinca koji postaje glavni junak, a da nije visokog roda (iz hagiografije- gde obian ovek ne moe dobiti itije). U knjievnosti novog doba centralnu ulogu u fikcionalitetu, ali i u non-fiction dobija pojedinac i to je novitet. ivotopisanije Save Tekelije, ivotopisanije Simeona Pievia to nisu pravi romani sve do Jakova Ignjatovia. Tad se proces individuacije odvija preko autobiografskog anra, ali to je i lepote ove knjige, zato i itamo jedinu knjievnost iz 18.veka je upravo ivot i prikljuenija.

Predislovije na poetku autobiografije, onda ide roman odrastanja (opisuje poreklo, kod kog je otiao, kako je otiao u manastir), onda dve besede velike, antiklerikalno intonirane. II deo podsea na epistolarni roman. To je jedna od najvanijih romanesknih formi 18.veka. Ovde se Dositej obraa napoznatom adresatu, izlaui uspomene sa svojih putovaja(puno lepih opisa, plastinih, dinamikih dijaloga). Prosvetiteljska doktriniranost je u II delu zamenjena zanimljivim nizom i propovednom dinamikom i ritmom.On je ovek ije delo je prizma u kojoj se razlau sve najvanije ideje racionalistike epohe pa srpska knjievnost se pribliava idealu evropeizacije i ide na vii nivo. Njegovo delo sadri niz knjiga koje je sadrinski teko odrediti. Uveo je formu eseja kao knjievnu formu (od Montenja, D. Loka, F. Bekona esej nije postojao u srpskoj knjievnosti. Neki Dositejevi

eseji nisu ba originalni (eklektiki reprezentirani).

Srbi jedu krompir od kad je Dositej izneo jedan dak krompira i jedan dak knjiga u

Karaorevo vreme. A zbog antropomorfnog oblika krompira i nae sklonosti totemizmu

nismo ga jeli. Vepar na grbu Karaora (jeli smo, zato, svinjetinu). Konak Kneginje Ljubice

u to vreme to je bila prva zidanica posle sredenjevekovnih graevina. U 18.veku nam je

krenulo nabolje.

Dositej Obradovi: ivot i prikljuenija, tog tipskog oveka 18. veka, kako ga je

nazvao Jovan Skerli, delo koje sada jo jednom dolazi u ruke italaca i to u modernizovanoj

jezikoj varijanti, da li se ba tako smerno svrstava u skromni rod autobiografije, gde ga

klasifikuju i postavljaju decenije nae inercije, ili se ta povest, ta ispovest, sa konradovskim

ukusom avanture, sa asketskom odanou saznavanju i znanju, sa tezom pedagokom i

prosvetiteljskom, sa porukom i poukom u duhu filantropskih i racionalistikih ideja svog

vremena, otima stenjenim okvirima neambicioznog opisa sopstvenog ivota?

Recimo najpre da Dositejeva istinoljubivost ne zatakava istinu: jednom reen da svede

bilans svog ivota, da malobrojnom italakom klanu nepismene Srbije dodeli ulogu

ispovednika, on se drao obaveze iskrenosti i pravila igre otvorenosti. Ali recimo i to da verni odraz njegovog ogledala priu o sebi nastoji da ini priom za druge, i to u onom smislu koji rui zablude, pridobija za veru prosveenih, kritikuje zaputenost navika, velia vrlinu, namee pouku. Uzdam se da u opisujui razne obiaje naroda i ljudi s kojima sam iveo, moje itaoce emu nauiti. Dobre obiaje pohvaljujui, rado u ih svakom preporuiti, a zle pokuujui, u mrnju dovesti.

Ovaj profet zdravog razuma, kao da je shvatio koliko istine temljenijim bivaju,

koliko ideje spontanije odjekuju kada se zahvate sa korenom ivota, kada se odenu u ruho

pripovedakog doivljaja, kada se nametnu ubedljivou realnog dogaaja. Ideje o svetu,

ljudima, moralu, insitucijama, obiajima, zaostalosti i napretku, svejedno koliko duboke i

nesumnjivo veoma eklektine. Dositej rastvara u romanu svog ivota, u verizmu preobilne

autobiografije, poput veine pisaca koji su odsustvo konstruktivne mate nadoknaivali

soptenjima iz privatne istorije. ivot i prikljuenija, to najliterarnije delo ovog razmonaenog strasnika nauke i znanja, ovog zaverenika umnog napora protiv koprena i obmana zzaostalosti, Dimitrija nareenog Dositejem, zaista nije podreeno pukom nizanju faktografije doivljenog, zaista nije samo spis za sebe, radi istine o sebi. Da se, kojim sluajem, glavni junak knjige ne zove imenom njenog potpisnika, bio bi nam bez spora zavetan roman o junaku jednog vremena koji ubedljivou svoje grae prevazilazi detinjaste heroje i heroine kasnijeg Milovana Vidakovia, oca srpskog romana. Ali nema dubljeg razloga da i ovako, sa glavnim junakom I piscem u istoj linosti, ivot i prikljuenija ne prihvatimo kao roman o junaku jednog doba. Don Kihot i Sano Pansa kao da se se borili za duu mladog Dimitrija. U veku Voltera i Rusoa, mladi, udnom ambicijom srca islvoljublja, sanja o isposnikoj eliji, o monakom samovanju, o neprilaznim peinama gde se milou bojom kale udotvorci, o dobrovoljnom pustinjskom izgnanstvu odakle dolaze sveci. Starozavetna iluzija hrani njegovu volju, manastir Hopovo stvara mu ak slavu lokalnog udotvorca. Ali duh trezvenosti brzo e se nametnuti mladievom pogledu, oseajni daltonizam, koji preivelu manastirsku ruinu pretvara u dvorac posveenih blagoslovenih, napustie ga; lektira ivota svetaca, koja mu je predlagala vaskrs

srednjovekovlja, bie zamenjena. Ekstremni monah postaje ekstremni antimonah: manastiri I kalueri, simboli svetosti i svetlosti, postae, istom estinom, simbol tame, neznanja i

primitivne zatucanosti. Odiseja velikog namernika, eljnog sveznanja, ednog prosveenosti, netom je poela. Ljudi i krajevi, zemlje i narodi, ine drugi, pedagoko-mislei i opisni deo ovog autobiografskog romana ija arolikost daje nove akcente i prelive duhoborstvu prvog dela. Istinu svog ivota Dositej koristi ne samo da poui ve i da zabavi:Toliko mogu jo primetiti veli on u predgovoru da ako ko bude samo zabavu traio u ovoj knjiici nee bez nje biti. ta je zabavnije nego znati kako ive ljudi u razliitim mestima sveta i kakvi su njihovi obiaji? Dvadeset petogodinje moje rebivanje i putovanje po Dalmaciji i Crnoj Gori, Albaniji, Grkoj, razlinim ostrvima Sredozemlja, Smirni, Italiji, Moldaviji i sad u Nemakoj, dae dovoljno materijala zabavi i razgovorima. ivot i prikljuenija (objavljeni prvobitno u Lajpcigu u dve knjige 1783. i 1788. godine, u vremenu kada su ve bile poznate Ispovesti Rusoove) u svom drugim delu prezentiraju nam se kao zbirka pisama, upuenih iz raznih krajeva raznim ljudima, graeni su, dakle, peistolarnom tehnikom, rado negovanom u romansijerskoj tradiciji osamnaestog veka (Riardson, Ruso, Laklo).

U drugom delu ivotopisa postaje i putopis, od onih putopisa koji vernost idejama i

vrlinu savetodavca pretpostavljaju pejzaima prostora, poeziji mate. U velikom belom svetu, kome je pristupao sa divljenjem i samoukim strahopotovanjem, Dositej nije imao snage, a moda ni elje, da podvigom mate stvaralakije obelei svoj doivljaj; on je bio onaj koji ui da bi primenio, koji shvata da bi pouio, koji saznaje da bi preneo. Svoj prvi spisateljski ispit poloio je prevodei i ovla prekrajajui besede Zlatoustoga na dela apostolska, na molbu Jelene, erke popa Avrama. Ovo je prvi povod i uzrok da se u meni velika elja zane i rodi da mi samo dotle Bog daruje ivot dok to srpski na tampu izdam i prekrasnim kerima I sinovima roda mojega saoptim. i kada mu je usliena velika elja, Dositejeva inspiracija odve je potovala revnost priklanjanja idejama u opticaju, smerno se ograniavala na manja ili vea prekrajanja, na jedno izuzetno dragoceno, od neocenjivog znaaja kulturgregerstvo. Ali ivot i prikljuenija, tema koja ga je vukla nad ogledalo gde e sebe suoiti sa sobom, rasprava u kojoj je nato oduke za intimu svog bia, tako nesebino predanog akumulaciji znanja na polzu rodu, fabula koja je imala da dramatizuje tokove njegove sopstvene ivotne avanture, ako nisu deblokirali Dositejevu tvoraku matu, provocirali su njegovu plodnu memoarsku evokaciju. Naravno da u ovom delu ima stranica i stranica konvencionalnog,prosvetiteljskog misionarstva, naivne pedagoke retorike, vaspitnih zakljuaka to ostaju u vitrinama jednog odreenog vremena i njegovih potreba. Moda ivot i prikljuenija, ukupno uzevi, svojim vrednostima i porukama, ne ine umetniki aktuelan organizam u savremenim relacijama.

Ali ovo autentino svedoanstvo, ovaj roman jednog ivota (u itkom i namenskom

prevodu sa starosrpskog) zasluuje i nove itaoce sa istorijsim razumevanjem; namee i pitanje: hoe li ga literarno iskustvo naeg vremena, koje je toliko relativizovalo i proirilo okvire pojma romana, minimalnom prekvalifikacijom uiniti zaetnikom jednog ve dugo oskudnog roda sprske knjievnosti?KNJIEVNOST VUKOVOG DOBAPrva polovina 19. Veka u srpskoj knjievnosti procesi i dela koja su od ogromnog

znaaja i za savremenu knjievnost =knjievnost Vukovog doba i traje od smrti Dositeja, od

propasti Prvog srpskog ustanka (poetak II decenija 19 veka), pojava Vuka. Za vrh tog procesa je 1847. Godina. Kad Vukova reforma i praktino pobeuje. Srbi ne piu po predlozima Vuka, knjievnost ide u tom smeru (.Danii Rat za srpski jezik i pravopis, Vukov prevod Novog zaveta, Pesme Branka Radievia) svega nekoliko(4) od stotinak te godine napisano Vukovom reformom, Gorski vijenac je starom ortografijom. 1847. kulminatorna godina Vukove reforme. 1848. Revolucija u Evropi i tad poinje romantizam tj. Nacionalnih emancipacija. Poinje da se formulie moderna fizionomija junoslovenskih naroda. Cela srpska kultura od 1847. I dalje se cepa na dve strane (ima veze sa izofrenijom u naem oseanju identiteta: to za i protiv Vuka). Da li smo dovoljno Srbi ako se evropeizujemo i da li e nas evropeizacija ponititi. Osnovna stilska i poetika ( to odlikuje principe knjievnog stvaralatva u Vukovom razdoblju) je stilska heteronomija=postepeno se podie jedan sloeni knjievni sistem, knievnog razmiljanja i stvaranja. To je prvi trenutak kad poinje polako da se uoavaju konfiguracije specifine za evropsku knjievnost, ali dominira jedan princip koji oblikuje svet umetnosti (barok: reformizam: prosvetiteljstvo). U Vukovom dobu je stilska heteronomija. Tu se ne moe izdvojiti jedna jedina poetika. Srpska knjievnost je prirodno decentrirana. Srpska kultura je decentrirana zbog razliite tradicije koju ona apsorbuje. Sterija (5 jezika), pravnik, ima klasicistiki tip obrazovanja. Njego nije iz graanske porodice, nema sistematsko obrazovanje, kulturno naslee mu je epos, usmena tradicija. Sterija vaan ne neko podgrejano dvanaesto kopile (epigoni).

Knjievnost Vukovog doba imenovan sa spoljnih stanovita (kroz Vuka srpska

knjievnost dobija svoj normirani jezik. Stilsko-formativni pojmovi-na kraju asa.

Koji su elementi sitlske heteronomije? ta se na mapi srpske knjievnosti deava? Koji

su stilski pravci? U 19. Jo trimo za Evropom, ali poetkom 19.veka ima elemenata u naoj

kulturi: u poetku imamo ostatke prosvetiteljskih racionalistikih i baroknih ideja. tu je podloga za Vuka (ali je danas u naunom smislu pogreno govoriti kao o nekoj mitskoj linosti). Gavril Stefanovi Venclovi je tvorac ideje o jeziku kao svima razumljivom.

Ideje se artikuliu, a prepoznajemo vie nivoa artikulacije ideje. Kad Dositej kae, ta

ideja dobija na teini jer on ima povlaeno mesto. Kad dolazi na I srpski ustanak, narod ga

oduevljeno pozdravlja uz doek. Ideja pravopisno ortografskih reformi nije samo Vukova, ve i Herdera, identitet naroda je u jeziku da se razlikuje od II naroda (to je romantiarski pristup). Poetkom, tokom prve polovine 19.veka, vlada princip jezikog identiteta nacije. Tu Vukovu ideju kad osmotrimo vidimo je kao deo vee evropske prie. Ideja da emo obrazovati narod pisanjem knjiga koje su im razumljive, da emo miljenje unaprediti sve su to prosvetiteljske ideje koje prati srpska knjievnost sve do kraja moderne 1914. Kad umire Skerli kritiar knjievnosti ima prosvetiteljsko-emancipacijsku ulogu (profilie i kultivie se ono najbolje u nama). Crnjanski kae:Mi socijalizam ne bismo ririli lirskim pesmama. I tako prosvetiteljska pria ostaje deo prie. U trenucima Vuka, knjievnost e biti unapreena. Tu su elementi sentimentalizma koji podrazumeva najbolju koncepciju knjievnog stvaranja koji, za razliku od racionalizma, prednost daje emocijama u odnosu na razum. Sentimentalizam je prisutan u srpskoj knjievnosti Vukovog doba i to u anru romana. (Milovana Vidakovia u znaku sentimentalistike poetike). Ona i kod nas se shvata da je taj model stvaranja prevazien. Kad Vuk krene raspravu oko romana Milovana Vidakovia I otvori polemiku I o jezikim pitanjima sa Vidakoviem on i prepoznaje da je na

sentimentalizam u Evropi stavljena taka iako kod nas ima vidnu poziciju. Vidakovi je bio

popularan, ali u toj polemici Vidakovi shvata da gubi, jer ima sve manje prenumerananata.

Spisak prenumeranata ima arheoloku vrednost tj. informie nas ko su interesenti, koji su se

pisci itali itd.

Klasicizam STERIJA bio saputnik Vuka. Pripadnik graanske klase iz Vojvodine. Imao jasan nacionalni identiet, kulturoloki profil iznedrio je prirodu umetnosti koju ta klasa

proizvodi i ta ista klasa i konzumira. Mnogo su radili na unapreenju kulturnog ivota, a ono to su pisali bilo je u znaku klasicistike poetike. Ti stilski elementi klasicizma ine deo te stilske heteronomije Vukovog doba. Uz sve ove ideje i stilsko formativne elemente, moramo prikljuiti i PROTOROMANTIZAM nerazvijen oblik, kao pripremna faza korespondentan

sa najniom fazom romantizma ( mitski i herojski romantizam). To je proces individuacije, a

tek pojavom romantizma pojam ljudske individualnosti postaje centralna taka, a do tada ide se kroz kolektivnu viziju sveta. Ta karakteristika kolektivizma, za sebe jasno tek toliko koliko pripadamo i drugima dominira u protoromatnizmu gde postoji divinizacija narodnog stvaralatva (kolektivnog stvaralakog genija). Romantizam nastaje tako to se oslanja na folklorne korene. To su stilske karakteristike knjievnosti Vukovog doba. Zato bitan pojam stilske heteronomije. Govorimo iz 3 perspektive (3 najznaajnija imena tog vremena): Vuk, Njego, Sterija. Prosvetiteljski elementi na primeru dela Dositeja, barokni elementi ima u prvoj

polovini 19.veka ali mahom iza nas. Sentimentalizam nije porodio estetiki, ne samo

knjievno-istorijski dokument koji bi pobudio nau estetsku panju. Iako i dalje postoji

(panske serije) on je preao u knjievni suteren (Usamljeni junoa, Vladimir i Kosara).

Zato tumaimo iz I klasicistike perspektive, II iz perspektive na razmei klasicizma i Njegoa, III iz perspektive Vuka koja omoguava da se pripreme uslovi da se konstituie knjievna politika evropske knjievnosti.

I perspektiva , kakve korenske posledice ima Vukova reforma za srpsku knjevnost tj.

njenu estetiku komponentu. On je MAINSTREAM. Centralni stub od kog je sve poelo, on je reperna taka srpske knjevnosti i kulture 19. Veka. Taj model se delovanjem razliitog sociokulturno-politikog konteksta tu prosto uspostavio kao takav, ali danas moemo da ga

opravdano kritikujemo. Na osnovu toga to mu je kasnije razvoj nae knjievnosti dao za pravo, svi pisci 19. I 20.veka formirali su se, izmeu ostalog, i kroz svoj odnos prema Vuku. Vuk im je bio reperna taka. Srpski realizam je nemogu bez Vuka ne samo zbog reforme, ve i kad proitamo itije Hajduk-Veljaka Petrovia vidimo kako svojim radom Vuk omoguava pojavu realizma. To je reverzibilan proces. Ivo Andri nije mogu bez srpskog realizma i on se odredio u odnosu na Vuka, a to posebno vai za poeziju (V.Popa Od zlata jabuka). U drugoj polovini 20. veka je on najmodernistikiji pesnik. Taj humor V.Pope se porepoznavao u Vukovoj usmenoj knjievnosti.

Vuk je bio utemeljiva razvio niz stvaralakih kulturnih i duhovnih disciplina:1. jezika reforma (ortografija) pii kao to govori

2. kodifikator nacionalne tradicije. On je fokus/ prizma, on je sistematizovao i kodifikovao nau nacionalnu tradiciju (imali smo puno svoje usmene knjievnosti) i Srbi imaju pesmu za svaku priliku: ritual pevanja prati svaku radnju. Srbi imaju razvijeno folklorno stvaralatvo iz razloga kulturoloke prirode. To folklorno stvaralatvo pre Vuka nije sistematizovano on je delio pesme na enske i muke (razliita sistematizacija), napravio zaokruen, gotov estetiki princip, i sistem i kroz njegov rad se sistematizovala naa usmena tradicija. On je

usmenu tradiciju preveo u konvenciju pisane knjievnosti i tako stvorio osnov za

konvenciju pisane knjievnosti.

3. Leksikografski rad (hteo da napie knjigu koja govori o prirodi naroda

koji sebe zovu Srbi i tu dao puno etno-psiholokih spisa; tu se i prepoznaje

rudimentarno shvaen rad jer je on poeo da radi ono to su poeli francuski

enciklopedisti),. Kulturno pokazuje zrelost kad tei da samu sebe sistematizuje i

stvori sistem iz naina na koji on funkcionie. U njegovom delu postoji jedna

latentna enciklopedijska crta (on je bio sakuplja). Za enciklopedju moramo imati

instituciju. (Leksikografski zavod) Vuk poeo da radi, kao to je rudimentarno radio naenciklopeiji pa je radio i na Rijeniku to je jedna od najvaijih knjiga koje su Srbi

ikad napisali (obavezno ga prelistati pred ispit) on je po prozi, tu je zabeleeno puno

lapidarnih formi. Vukov Rijenik je knjievno delo koje vrvi od interesantnih pria, on

je prikupio jeziki fundus na kojem je nastala cela jedna knjiga(Rijenik).

4. Istoriograf imao ideju da napie srpsku istoriju, ali ne od poetka

(dolaskom Srba na Balkan), ve kojoj bi sam bio savremenik. Hteo da se nadovee

na baroknu istoriju Jovana Rajia bio reprint ove godine (1794-1795). Ostavio

niz istoriografskih skica, ali je tu grau prepustio Leopoldu Rankeu koji je napisao

super knjigu Srpska revolucija.

5. Osniva knjievne kritike kod Srba. Ovo ba i nije tako (po Pantiu),

napisao nekoliko recenzija jezikog tipa (polemika Vidakovi-Vuk). Hteo da uniti

Vidakovia. Vuk je to svoje jeziko popljuvavanje tj. svoje recenzije za

Vidakovia ostavio bez potpisa. Ali je Vidakovi svoje potpisao. Tu je filoloka

komponenta. Govori o romanima Vidakovia sa stanovita jezika kojim su

napisani. Pie po pravilu Baba Smiljane ergo ne valja ni knjievnost. Vuk

zasnovao filoloku kritiku (iako Vuk nita ne govori o Vidakovievoj slici sveta

koju ovaj predoava, ve o samom jeziku). U 20.veku se ovakva vrsta kritike

pokazala krajnje manjkavom. Da bismo bili pisci moramo biti malo izvan norme.

Piev odnos prema jeziku ne sme slepo da prati jezike norme (Momilo

Nastasijevi, Milorad Pavi dosta barokan). Otud ispada da je Vidakovi i

moderniji od Vuka jer se dri estetikog nefilolokog gesla. Vuk iskoristio

formu knjievne kritike da bi proturao svoje lingvistike ideje. Samo jedna

reenica o knjievnom stilu Vidakovia: istina Vidakovievih knjiga je

podobna istini stvari=stvarnosti. Kako odrediti status Vuka kao pisca? To je teko pitanje. On nije bio pisac, nije pisao nijednu pesmu/priu. Vidimo da kod njega ima neeg intrigantnog (pisac na drukijem nivou razumevanja knjievnosti ) . on pie ve napisane tekstove, ali uz svest koja te tekstove obogauje za jednu dimenziju vie. On dobija materijal bez ikakve estetike organizacije, a on ga oblikuje- kako pesme tako i pripovetke (portreti ustanikih voa narativna forma korespondira sa poetikom usmenog stvaralatva, ali nema nieg to je fikcionalni element tj. postoji krajnji racionalni element bez mate i invencije.). On od 7 verzija uzima umetniki najbolju pri emu ih popravlja on pa, konsekventno tome on ipak i jeste pisac zavisi sa koje take osmatramo njegovu knjievnu pojavu. Vukovo doba obeleeno je borbom i otporom. Ta bitka za narodni jezik,

fonoloki pravopis i knjiievnost se essto zove kulturnom revolucijom. Poinje

zavretkom francuske revolucije i Napoleonovih ratova, Karaorevog ustanka a vrhunac

dostie u predveerje revolucije 1848. od pojave Vuka do prve pobede njegovih ideja

1814-1847. osnivaju se kole, tamparije, uena drutva (Matica srpska 1826. Drutvo

srpske slovesnosti 1841 a kasnije SANU, pozorita. Procvat politike i knjievne

periodike:Novine serbske, kasnije prenesene u Srbiju (1834), Serbski letopis tj.

Letopis Matice srpske (pokrenut 1825), Podunavka- prvi knjievni list(1843-1848), a od

almanaha najvaniji Davidoviev Zabavnik, Vukova Danica, Golubica.

Sentimentalizam dositejevsko-vidakovievskog tipa je u oadanju iako ba on

odgovara popularnom ukusu naroda, a klasicizam iji je utemeljiva Muicki je sve

dinaminiji. Njegovi uenici su pored klasicistikih negovali i pesnike modele Horacija,

Getea i iera ali i narodnu poeziju. Najbolji meu njima su: Sterija (sentimentalista,

klasicista, predromantiar ali i pretea realizma), Vuk (borbom za narodni jezik je otvorio

put srpskom romantizmu), Njego, Milutinovi (spojili su ustaniku heroiku i duh

narodne poezije sa mitskim i metafizikim preokupacijama, klasicizam sa romantizmom.

Ovo dinamiko razdoblje koje nije ni klasicizam ni romantizam zove se

PROTOROMANTIZAM, kao prelaz odracionalizma ka romantizmu- Skerli. Ovo

razdoblje je predromantiarsko u odnosu na romantizam zbog svog hronolokog

prethoenja romantizmu i zbog toga to se u stvaranju javljaju stilske tendencije koje

prethode romantizmu, a koje e se tek u romantizmu umetniki izraziti na pravi nain.

Vuk, u literaturi tog doba zauzima centralni poloaj, ali ne kao filolog i borac za narodnijezik ve i kao pokreta procesa preobraenja u naoj knjievnosti koja dovodi do

romantizma. Posebno u poeziji je: buenje imaginacije, oivljavanje interesovanja

prema prolosti, stvaralako prihvatanje narodne pesme kao originalne poezije,

iracionalizam, tenja ka mitologizaciji, postojanje originalnih genija koji se nijednom

pravcu ne daju prikloniti.

VUK KARADI Kao knjievnik je opisivao narodni ivot, obiaje i istoriju. Roen u Triu 1787-

1864.posle sloma kao pismen 26-godinjak krenuo u svet bez ijedne kole u Beu sreo

Jerneja Kopitara koji je poznavao Dositeja. Jernej mu je dao osnovna filoloka znanja pa

je 1814. izdao zbirku pesama Pjesnaricu, i iste godine i prvu gramatiku, a 1818. drugo

bolje izdanje pod naslovom Srpska gramatiku tad i Rijenik-Vuk tako postao prvi

srpski leksikograf uz pomo Kopitara (26.000rei).

Drugo izdanje pripremio uz pomo ure Daniia 1852. sa 47.000 rei sa ireg jezikog podruja uz lanke sa podrobnim opisima pojava koje re oznaava pa je prerastao u pravu enciklopediju naeg narodnog ivota gde je opisivao i narodna verovanja, obiaje, nonju, krajevima, drutvenim odnosima i politikim prilikama, flori i fauni, prosveti i kolama, oruju i oruu. Sve je to ilustrovano primerima iz lirskih , epskih pesama, poslovicama, zagonetkama, pa je ovaj renik u stvari sinteza celog njegovog rada: filolokog, etnografskog, . Mrzeo ga Milo I mitropolit Stratimirovi, a voleo Jakob Grim, Gete, Leopold Ranke (istoriar). Ovim delima on je dao vrstu osnovu za reavanje pitanja koje mu je ostavio Dositej I sledbenici , a to su pitanja zasnivanja knjievnog jezika na narodnom govoru I prilagoavanje slovenske azbuke fonolokim svojstvima srpskog jezik. U azbunoj

reformi on je dovrio to je poeo Sava Mrkalj i Luka Milovanov stvorivi savremenu

srpsku azbuku od 30 slova na fonolokom principu. Sukobivi se sa slavenoserbskim

piscima koji su proizvoljno meali elemente narodnog i crkvenoslovenskog jezika rekao

je da treba da se pie samo ono to postoji u narodnom govoru, iako je to pogazio unevi

u Novi zavjet 1847. dosta crkvenoslovenizama.

Od kritika su mu najvanije dve recenzije na romane Vidakovia Usamljeni

Junoa, Ljubomir u Jelisijumu koji su i temelj srpske knjievne kritike. Polemiku je

vodio od 10 godina sa Jovanom Hadiem: Primjeanija na prevode g. Tome

Ljubibratia i na primjeanija na njih g. Stanimira ivkovia, i Prvi uzrok i poetak

skupljanja naijeh narodnijeh pjesama. Kriterijum za kritike mu je gramatika i leksika

pravilnost jezika, a ne stila. U gramatici nema ukusa, kao ni u aritmetici, nego to treba

nauiti i znati. Tada je svoju kritiku proirio na kritiku logike pisaca razvijajui

Dositejevu ideju slobodnog, kritikog miljenja. Haos u jeziku=haos u mislima. Bio je

kritian i prema sebi, pa je I druge pozivao na kritiku sebe ne bi li s njima doao do istine,

a oslobodio se zablude.svako treba da ima zajemenu slobodu da iznosi miljenje.-

kritiki racionalizam mu je optimistian i vidi izlaz u mladima koji nas mogu izbaviti od

ove sramote i jezik na sauvati od propasti to se i desilo: Branko Radievi, ura

Danii. Kritiku je ograniio na jezik, a Stvar (sadrinu) je ostavljao vetijima da sude.

On Vidakoviu zamera pored njegovog nikakvog jezika, i ogreenja o istinu,

nepoznavanje narodnog ivota, naravi i karaktera, istorije i geografije. Njegova nauka je

nauka konkretnog, jer hoe to podrobnije i tanije da opie ninjenice (objektivna

deskripcija stvari) tj. u svojim kritikama i polemikama gomila injeniku grau da bi na

osnovu nje izneo svoja zapaanja, ocene i sudove o pitanjima knjievnosti I jezika. A

snaga mu je u zakljucima u sintezi, indukciji a ne analizi injenica. Ima zdrav razum,

jasnost, narodsku sentencioznost, ali ne i analitiki aparat. Teio je celovitosti pa je i

etnolog, geograf i istoriar. U etnologiji je pionir. Racionalisti 18.veka su u obiajima

videli izraz primitivizma, a on obeleje narodnog bia kod koje su najsvetije tri stvari

zakon (tj.vera), jezik i obiaji po kojima se narodi roakaju ili razlikuju.

Geografiesko-statistiesko opisanije Srbije je geografsko-istorijski spis.O prvom ustanku dao je vie spisa: Prva/druga godina srpskog vojevanja da dahije,

Praviteljstvujui sovjet srbski. Drugi ustanak je prikazao u monografiji Milo

Obrenovi 1828, a o prilikama u Srbiji posle ustanka govori u Pismu knezu Milou1832. od biografija mu je najbolja itije Hajduk-Veljka Petrovia 1826. dok su drugi

vie skice, a neke je objavio u svom almanahu Danica. Najcelovitije Vukovoistoriografsko delo je knjiga o Crnoj Gori objavljena na nemakom 1837. Montenegro-

opis zemlje, naravi obiaja, istorije, slika dravne uprave i o duhovnoj kulturi

zemlje. Skupljao je spise iz istorije Srbije i objavljivao ih pod naslovom Graa za srpsku

istoriju naega vreemna da nastavi gde je Jovan Raji stao, a to nije uspeo, ve je za

njega to uradio Leopold Ranke u delu Di serbie revolucion 1829.

On sam je nastojao pisati bez kitnjastog, suvie patetinog i sentimentalnog stila,

ve mirnim, epskim, nezainteresovanim tonom, kako bi istinito svedoio buduim

pokoljenima pri emu majstorski bira pojedinosti uz mnotvo anegdota i dijaloga. Po

anrovima se deli na hronike(dogaaji u odreenom vremenskom odseku) i biografije. U

najopirnijem spisu o prvom ustanku Praviteljstvujuem sovjetu glavna tema nije

izgradnja dravne vlasti u doba ustanka niti neprekidne borbe s Turcima ve otimanje

ondanjih velikaa oko vlasti. Politika i vojna istorija ustanka su pozadina jedne ire

ljudske drame u kojoj se sukobljavaju lini interesi pojedinaca. Posebno lepo opisuje

portrete i karaktere (Hajduk-Veljko i knez Milo posebno druga tajna knjiga monografije

o Milou. On u opisu ljudske naravi odstupa od stava nezainteresovanog hroniara, on je i

svedok i posmatra, ali i moralista. Ali ti sudovi se zasnivaju na posmatranju stvarnih

ljudskih odnosa i karaktera istorijskih linosti u konkretnim okolnostima, a ne od idealnepredstave o oveku (kao kod Dositeja).

Njegovi istorijski spisi deluju fragmentarno, formalno nedograeno i imaju

amorfnost svojstvenu usmenom kazivanju. Najbolje delo istorijske proze Vuka je itije

Hajduk-Veljka ali je delo malog obima. Od hronika je najbolja Prva godina vojevanja

na daije. Nedostajao mu je smisao za sintezu kako bi se svrstao u red velikih istoriara,

(Milo mu je zabranio da pie o Karaoru) kao to je Ranke i njegova Srpska

revolucija u kojoj je Vuk imao najvie uea, kao i mnogi koji su anonimno

izjednaavani u narod, a ija dela je sakupio Vuk, pa se autorstvo izgubilo. Najlepe su

mu pak u stilizaciji Srpske narodne pripovetke i prevod Novog zavjeta- izraz

proznog stila zasnovanog na tradiciji.

______________________________________________________________________

JOVAN STERIJA POPOVI

Stvaralake karakteristike, opus, ta je bitno za celu jednu epohu u srpskoj

knjievnosti. Vuk (prva decenija 19.veka zakljuno sa 1848. Predromantizam karakterie je

stilska heteronomija) tj. paralelno postojanje poetiih modela (razliiti tipovi knjievnog

stvaranja). Ima 4-5 komponenti (prethodna lekcija). I posebno element klasicizma kojeg

najbolje reprezentuje prva polovina 19.veka. (danas neoklasicistiki elementi modernog

knjievnog stvaranja: Mihajlo Lali, Jovan Hristi kod njih je neoklasicizam u elementima).

Sterija nulta taka klasicizma, polazna taka.

Klasicizam = knjievna kola (stilski pravac u literaturi) koji karakterie evropsku

knjievnost u 18.veku. On u 17.i 18.veku orijentacija nastaje kao odgovor knjievnosti Evrope na ono to se zove klasino naslee. Poiva na uzorima iz perioda antike knjievnosti (knjievni obrasci). Na klasicizam kasni u odnosu na evropski. ta rade klasicisti? Knjievnost shvataju kao kretanje prema dostizanju tih uzora. Idealna dela ve postoje. Postoji poetiki obrazac po kom se stvaraju knjievna dela 17. 18. 19 veka. ele da postignu visoko postavljen knjievni obrazac(najbolje grke tragedije, Aristofanove i Plautove komedije). Kako u tom vrednosnom smisluzakljuak je skoro zakonodavan klasicizam misli se na normativnu poetiku tj. ustanovljen je vrlo striktan sistem pravila/normi pomou kojih se u knjievnosti dolazi do vrednosti tj. estetikog sadraja. Poto su pravila stroga, klasicistika poetika je normativna, po prirodi je racionalna (cerebralna). Minimum ili maksimum skup pravila na osnovu kog nastaje umetniko delo. Ispravna su dva velika Homerova speva i tako je postavljen model epa, a oni misle da je nemogue pisanje izvan tog modela (predsednik SANU, Dejan Medakovi je bio ak Sremsko-Karlovake gimnazije kao i Vida Ognjenovi). Klasicisti reprodukuju model knjievnog stvaranja koji je umnogome normativan.

Gde je tu mesto za individualni talenat? Ima ih pa je klasicistima vana i ozbiljna

umetnost. Svi stari pa i oni od buntovnika postaju konzervativci.

Sterija reprezentativan srpski klasicista i to sticajem okolnosti; model obrazovanja

srpske graanske klase u Austrougarskoj tj. Vojvodini koja se zasniva na klasicistikomobrazovanju (Sremsko-Karlovaka je klasicistika gimnazija) 1839. Osniva se srpski licej u

emu uestvuje i Sterija, uestvovao i u osnivanju Drutva srbske slovesnosti, pomogao

reformu kolstva u obrenovievskoj Srbiji, pisao udbenike, zaetnik komedije, osnovao

institucionalno pozorite. Poeo kolovanje u Vrcu 1806. ali ga mati daje natrgovinu pa jedva nastavlja kolu. U Temivaru od 1824.-1826 uio gimnaziju i onda u Peti. Uio prava vratio se u Vrac i predavao u privatnoj srednjoj koli latinski, i onda 1836. postao advokat. I kad je osnovan Licej u Kragujevcu on pozvan za profesora. A 1842. postaje ministar prosvete. Uestvovao na osnivanju Drutva srbske slovesnosti, Narodnog pozorita i Narodnog muzeja, pisao udbenike. Kada 1849. maarska vojska zauzima Vrac, sklanja se u Beograd i onda nazad u Vrac gde nezadovoljan u oskudici i umire jer mu nisu zaboravili to je crkvenim pravopisom a ne istim narodnim jezikom 1854. tampao knjigu pesama Davorje.

Klasicistiko obrazovanje=temelj obrazovanja prve uene klase u naoj sredini (srpske

graanske klase). Prvi ljudi mimo popova koji su proli kroz propedeutiku tj. katehizis. Sterija je bio sin bogatog trgovca iz Vrca, grko-cincarskog porekla. Vuk kae: Meu Srbima gotovo uopte nema graana. Otud malo Srba koji ive po gradovima nose se po turskom iako su pravoslavni nose fesove. deda mu je pisao stihove. Pa kao ak u Temivaru pisao 1825.Slezi imie Bolgarija. Prevodiosa grkog 8 patriotskih pesama i 3 od Rige od Fere. Na njega naroito utie Ovidije u klasinoj poeziji 1868. kad Mihajlo dobija kljueve od naih grdova i Turci odlaze. Kad srpske zemlje poinju da se oslobaaju od srpske dominacije, u gradove dolaze ljudi raznih fela: Grci, Cincari (sa juga). ( o tome Zlatno runo fantazmagorija Borislava Pekia koji je bio cincar po majci). Cincari su bili zanimljiva etnika grupacija, ali asimilovani u 19.veku u Srbe. Arumeni, govorili vrstu romskog njih Peki naziva Crnovunci jer se oblae u crne ohane odore. Bili

su pravoslavni (pa nema konfesionalne razlike kao kod Jevreja). Izgleda da je Sterija imao kompleks bogatog oca i daje neto poslovike cincarske krtosti- o tom pria Stevan Sremac i nadovezuje se a Kir-Janju krtiluk, sebinost veziju se asocijativno za tu profesiju (trgovca), od Zereka nekada ila Dubrovaka ulica ( tu elementi sefardske arhitekture- neto kod pumpe u Francuskoj ulici). Sterija je bio poliglota, poligraf (bavio se svim knjievnim rodovima i vrstama)1806-1856. Pisao je sve: spevove, lirsku poeziju, satirinu, epsku, romane i istorijske romane a o jednom emo posebno priati. Ureivao je satirine spise (Vinsko Lozi- mu je bio pseudonim). Anakreontika u slavu boga Bahusa. Pisao drame (tragedije, komedije idrame u uem smislu). Otac srpske drame. Naa knjievnost i pozorina tj. dramaturka tradicija je pre svega komediografska: Sterija, B. Nui, Aleksandar Popovi, Duko Kovaevi, danas Sinia Kovaevi svi dramski pisci preteno komediografski tu imamo ipak Rodoljupce, Profesionalac, Razvojni put Bore najdera, razlog za to je zbog onog ko je udario kamen-temeljac, Sterija: Nahod Simeon Dejan Mija ga postavio u BDP-u.Zla ena, Pokondirena tikva. Najvea pozorina manifestacija je upravo Sterijino pozorje u Novom Sadu. Pisao polemike, satirine spise. Pisao puno, a ni do danas, nema ni izabranih, a kamoli sabranih dela Sterije knjiga pesama Davorje u kom ga je smrt omela.

I period je period kolovanja 1825-1830 tzv. ako razdoblje (Svetilav i Milevavelianje istorijskih linosti , a pisao i o balkanskim narodima Slezi bulgariji. Pisao i o

Albancima (Duan je bio car svih Srba, Grka i Albanaca pa napisao Istoriju Skender-bega

prvog albanskog kralja. 1827. Nevinost ili Svetislav i Mileva 1828., Junako pozorite

Milo Obili, 1839. Naod Simeon pun romantike, suza, tirada ljubavi. Naslanja se na

tradiciju, Muickog , Dositeja

II period 30-e godine, povaratak sa studija u Vrac, a teme su iz savremenog ivota (ne

vie istorijske i sentimentalistike) pune humora, satire, realizma i kritike. To je prvo vrako

razdoblje kad pie komedije Laa i paralaa1830, Tvrdica 1837., Pokondirena

tikva1838., Zla ena iste godine. Roman bez romana (I deo pisan 1832. a II deo ostao u rukopisu). Kod njega u komediji nema srenih zavretaka i tako se lee negativnci obino par varalica: Sara i Ruii, jedan obino prost, grubijan, a drugi varalica vieg stila, uevan,

otmenih manira. Tu su i rezoneri ija je funkcija isceliteljska zbog njihovog zdravog razuma i

praktinog slimla Mitar. Dramu shvata didaktiki ugleda se na Molijera kog je prevodio (rane drame Svetislav I Mileva, Naod Simeon, Milo ObiliIII period tzv. Beogradsko razdoblje 1840-1840. : Kad je sazreo pisao tragediju gde se

vraa knjievnim idealima iz prvog razdoblja i ponovo istorijske tragedije Smrt Stefana

Deanskog, Ajduci-raeni prema pesmi Predrag i Nenad koji se sukobljavaju zbog

zarobljene Turkinje uz slike nevolja hajdukog ivota protkanim realizmom i humorom.,

Vladislav Lahan iz bugarske i srpske istorije gde unosi borbu za vlast naim

srednjevekovnim zemljama uz sliku politikih trvenja svog vremena, i sumorno, melanholino raspoloenje zrelog iiskusnog oveka, stara legenda o Vladimiru i Kosari. I Skenderbeg (ostala u rukopisu) sve 1842. i pie jednoinke tzv. lakrdije za potrebe pozorita: Dandriljivi mu, Volebni magarac

IV razdoblje tj. drugo vrako: vraa se knjievnim tenjama iz 30-ih i pie: Beograd

nekad i sad, Rodoljupci (u rukopisu) gde unosi nove elemente: gorku satiru, pesimizam, melanholino razmiljanje a ponovo radi i na drutvenoj komediji, a onda se povlai u rodno mesto i pie poeziju Davorje 1854.

On je utkao sebe u red nekoliko najznaajnijih institucija: formiranje liceja u

Kragujevcu taj period u Sterijinom ivotu zove se beogradska tj.srbijanska faza.

On pie udbenike za te kole (botanike) i to 1839. (tad ima 33, 34 godine izobraen i

pun energije). 1841. Drutvo srpske slovesnosti postaje1864-5. Srpsko ueno drutvo, pa Srpska kraljevska akademija, nauka i danas SANU.o Osnovao institucionalno prozorite

o Osnovao drutvo srpske slovesnosti

o Pomogao reformu kolstva u obrenovievskoj Srbiji

o Pisao udbenike

o Osnovao tj. zaetnik komedije

Narodno pozorite tj. postojanje institucije kao krune svih kulturnih institucija,

angauje sve tipove umetnosti. Ono je ogledalo kulture jedne sredine, jednog naroda. Tad su pozorita vezana za diletantske amatzerske druine. U kafanama, (teatar na umruku =

savskom pristanitu- tamo gde su se izvozile suve ljive tu je bio magacin i tu poeo

beogradski kulturni ivot. Poeo da pie romane pod uticajem Vidakovia kao uzora Boj na Kosovu tj. (Milan Toplica i Zoraida. Mladi, naivni romantini pokuaji dok se trai kao pisac. Preokret je 1830 kad se duhovno razvio itajui dobre strane pisce, ostavlja romantiku i predaje se stvarnom ivotu u pismu Vuku povodom Lae i paralae 1830. kae da se sam sebi ismejava zbog pravca kog se drao, a uzor mu je Stern, Viland i Le Sa. U ovoj komediji karaktera ismeva lano i povrno tuinsko vaspitanje i to je u neku ruku prvo realistiko delo u nas.

1837. pie Tvrdicu (Kir-Janja) aljivo pozorite Pa ve 1838. U Novom Sadu izlazi

Roman bez romana gde udara na viteke romane ismejava fantastine i sentimentalne

romane. Glavne su digresije i refleksije gde se neusiljeno podsmeva romanima starog kalupa pa je ovo prvi satirini roman.

On je prvi dao pravo pozorino delo poloivi temelj za srpsku dramu i komediju. On

pie ili da slika slavnu prolost kako bi nacionalno okrepio ili da ismeva one sitne sadanjosti

uinivi Srbe razumnijim i boljim. On ak daje i komediju naravi u kojoj su popisani ne pojedinci no pojedine drutvene sredine. Otar je posmatra, trezven duh, sa retkom sposobnou da vidi slabe i smene strane kod ljudi. (slika braka iz rauna u Romanu bez romana), Beograd nekad i sad 1853. veran prikaz patrijarhalnog narataja i novog narataja koji je uao u zapadnu kulturu. Veoma su vani Rodoljupci snani i razumni kao plod njegove duhovne I knjievne zrelosti, gorka satira lanog patriotizma ime se pokazuje u naem drutvu kao neozbiljno, povrno i runo.

Dramu poinje vrlo mlad sa manje od 20. bacio se na istorijsku dramu i dramatizovanje

pojedinih trenutaka iz srpske nacionalne istorije pa je izala 1827. Nevinost ili Svetislav i

Mileva 1828., Junako pozorite Milo Obili, 1839. Naod Simeon pun romantike, suza, tirada ljubavi. Sterija pisao jednoinke na nivou proirenih skeeva sa jakim moralnim akcentom to je u duhu klasicizma ( Volebni magarac 1842, Dandrljivi mu 1847.). Tu poela pria o srpskom pozoritu i Mihajlo Obrenovi nije stigao da otvori Narodno pozorite jer su ga ubili.

Sterijina uloga je velika kultur-tregerska uloga. Imao ogromnu energiju koja ga je posle

povukla u pesimizam I osamu (nalije komike kao antika maska). U Sterijinom individualno nesvesnom se ovo i kristalizuje.

Komedije: prvi pisac komedija u nas; preveo Molijera, u komediji je realist, iako je u

tragediji i drami romantiar koji jedini ima toliko obrazovanje i to knjievno u to vreme, ali i

jaku pamet i vedru glavu i govori prirodnim jezikom.

On je i otac srpske komediografije nauio nas kulturi smeha najsuperiorniiji vid

kulture kad se sami sebi smejemo krajnja emancipovanost. Srpska kultura je mrtva ozbiljna kultura pa i etika: kosovski mit, Majka Jugovia, enidba Maksima Crnojevia sve crno I sumorno, tek u enidbi Duanovoj neto duha. Kult svetosavlja, ali uz neumesno

podsmevanje Sv.Savi, je bez komikog uitka. Prvi trenutak kulturne zrelosti je kad

dobijamo Veselo pozorje(dramski komadi sa komikim sadrajem) 40-ih godina 19.veka.

S druge strane Sterija koji je pesimista svekolike srpske poezije, nihilista, nitavilo kao

ivotna filozofija, to je dosegao jo moda samo Dis ta teka emerna melanholija najvei

pesimista. Epitaf-nadgroblja (anr klasicistike knjievnosti). Ceo ivot se sabere u 2-3 rei =

epitaf. On ga napisao samom sebi. Najradikalniji nihilistiki proglas u srpskoj knjievnosti.

Lirski pesnici piu testamentarnu pesmu. Knjiga sabranih pesama Jovana Hristia koji je

sledbenik Sterije i ostavio 3 testamenta, pesme o nihilizmu tj. nitavilu.

Davorje u reniku srpske akademije znai bugarenje, alno pevanje (davor, doro

moje obraanje junaka konju nejasno). Prve pesme su jako klasicistike, i po uzoru na

Lukijana Muickog i oblikom i renikom i jezikom i stihovima. Tek pod stare dane se vraa

stihovima. 1854. Zbirka Davorje sa predgovorom gde se osuuje graanska azbuka i trai povratak crkvenoj azbuci stihovi su mu refleksivni peva o opteoveanskim temama

obraajui se duhu i razumu da ubedi ne da oduevi. Prezire la, samoobmanu sujetu,

frazu. Uskoro iz tampe izlazi II deo njegovih pesama Davorje. Pod kraj je protivan novim

ljudima, novim mislima pa je Davorje loe prihvaeno jer je tampano 7 godina posle Rata za srpski jezik i pravopis ure Daniia, starom crkvenom azbukom. Dao je pesniko vienje nacionalne istorije i prilika Srba u 19. veku: Spomen vidova dana, Na smrt jednog zlikovca Godina 1848. Despot ura Brankovi Srpski narod i njegova sudbina - poslednja. Ovo je kompoziciono jedinstvena knjiga i pored skoro svih prisutnih oblika tradicionalne sprske poezije (oda, spomena, pla, davojre, nadgrobije, balada, razgovor, natpis, epigram) i kao takva ona je anrovski , tematski i motivski rezime dotadanjeg srpskog tradicionalnog pesnitva.

Uvodna pesma Mojim pesmama gde sluti da mu poezija i njegov uvid nesree 1848.

i 1849. i da nee biti lepo primljena, ali je on zabrinut za svoj rod, posle ove ide ...Na smrt s

uma siaveg u kojoj direktno pominje 1848. i 1849. (dve grozne pune godine beda), a onda u pesmi Groblje mete i bunu (nesree punu) i gorko grobom ponitava parolu o slobodi I jednakosti koja zaslepljuje Ecropu (Prireiva Miodraga Maticki).

Klasicistika poezija Sterije je pesimizam, melanholija, topos prolaznosti sve prolazi,

nestaje: Plamen kratko traje, dugo gasi se. Ali to nije svetski bol (weltshmertsz) tj. pomodni romantiarski pesimizam. Nesrean u oinskom domu, braku, loe proavi u inovnikoj karijeri, odbaen u malo mesto, siromaan, bolestan gubi veru u ljude, ivot rad i ideje. ovek je zla ivotinja koja se ne da ukrotiti i popraviti a ivot je prljava reka u kojoj se ovek poji bedom i jadom. Sve je sujeta, senka i dim. Ovaj svet je dolina suza a ako se i ne rodimo nesreni, onda je najbolje umrtviti svoja ula nita ne videti i ne oseati i ekati grob da se odmorimo. Nekoliko najveih pesama ovek, Spomen putovanja po brojim predelima Dunava iveo blizu erdapske klusure tu je iz Beograda putovao brodom i to opisuje kao odlazak na II svet. Sea se svega to je minulo od tih civilizacija ije tragove nalazimo uz Duav i sve do Crnog mora. (Groblje, Nadgrobija, Nadgrobije samom sebi)

ovek pesma, pesimistiki proglas o prirodi oveka tj. ta je ovek po svojoj

prirodi de profundis (iz najveih dubina). Po Pantiu je ovo uz Njegoa najvanije iz prve

polovine 19.veka u srpskoj knjievnosti. Najdublja pesma a sudbina svakog pojedinca je

skopana sa stalnom i neizbenom bedom i samo onaj ko izgubi razum mie izbei nevoljekoje snalaze oveka u svetu ta pohvala ludila ovog racionaliste je izreena u njegovoj

najmranijoj pesmi: Na smrt jednog s uma siaveg.

Slino peva i o iezlim carstvima i njihovoj veliini sada olienoj u ruevinama.

(Spomen putovanja po dolnjim predelima Dunava), o nedaama srpskog naroda u prolosti a i sadanjosti (Davorje na polju Kosovu, Srpski narod i njegova sudbina). U pesmi Godina 1848. i Rodolljupcima izlae svoje razoaranje u revolucije arobne rei sloboda, jednakost su poklii za nemilosrdno obraunavanje meu narodima. Nacionalizam je suprotstavljen kosmopolitizmu 18.veka. i kao takav je zalutao u svoje vreme.

1838. Roman bez romana tad svie u naem romanopisanju. On u naoj knjievnoj

istoriografiji zauzima mesto kao Don Kihot u svetskoj knjievnosti (parodijski se detronizuje

model vitekog romana. Tu smeh dolazi na kraju. Preusmerava on roman gde individua vie nije epski junak koji je sruen sa vitezom od Mane. Ova knjiga je preusmerila ceo anr). Roman polako smenjuje dominaciju epa. Puno je literarnih reminiscencija: Sterna, Vilanda, Lesaa i Servantesa (Sanov magarac, Rosinanta) Stern od romana pravi centralnu vrstu. Roman je ostao liderska knjievna forma i u knjievnosti modernih vremena. Evolutivni znaaj Romana bez romana knjievne vrednosti su to samo ako su trajno aktuelne, vrede za ljude svih epoha, knjevne arhevanije imaju evolutivni znaaj, ali vie nemaju iskustveni znaaj tj. prevazili smo taj nain razmiljanja. Ki je osetio potrebu da napie Mansardu gde se obraunava sa mitovima savremenosti. Mit fabule , misli da nam je fabula nametnuta spolja i zato pie Mansardu (Roman bez romana na Kiov nain) na drugaiji nain. Sterija rui Vidakoviev sentimentalni roman kad to shvatimo shvatiemo i naslov Roman bez romana. Ovde neete nai nita to nalazimo u drugim romanima.- Sterija. Kao drugo, glavni junak ovog romana zove se Roman, a on nema roman smislu ljubavne storije koji je CONDITIO SINE QUA NON u sentimentalnom romanu (sentimentalni sie volelo se dvoje mladih ali ih je neko omeo, a istina vek pobeuje). Roman kree u potregu za svojom dragom i nalazi je u nekoj dalekoj zemlji kod nekog emira i ona ima 140 kg i potrebno je 6 hvati vrpce da joj se obuhvati struk. Roman proiveo svoj ivot a da nije doiveo romansku komika verzija . istoriografski roman- ima sie iz istorije i to imaju svi evropski narodi (A.enoa, Valter Skot). Kod nas: Sterija, Jakov Ignjatovi ali to se kod nas nije primilo.

Oglas za Roman bez romana koji je Sterija pisao poziva prenumerante eda bi skupio

dovoljno para da ga izda. Tu pominje Velimir i Bosiljka proziva Vidakovieve romane:ovo nije roman po starom kalupu. Ovo delo je knjievnog roda koje kod nas jote uvek nemamo- ovo je u predisloviju gde pisac uvodi autoreferencijalnost jasnu svest o tome kakvu knjigu nudi publici i sa tim prestaje faza naivnog pripovedanja.

Pokondirena tikva - komedija karaktera; On je realista pre srpskog realizma. Prvi

je opisao ivot obinog oveka sa satirinom intonacijom (podsmeva se i preuveliava Femine osobine radi komikog efekta ak i kada je smeh neumesan. O ima uvek kontra odnos, negativan, on ne afirmie svet oko sebe (to se i vidi u romanu tj. sa formom romana, on je kritian prema svetu koji promilja i to je i u Romanu bez romana uoljivo, jer parodira Vidakoviev model sentimentalnih romana a glavni lik uporeuje sa Servantesovim magarcem. Vreme uznemirenosti, haotinih stanja kretanja bez smera i bez smisla one usplahirene serbske mase koja se jo ni polovinom XVII veka nije bila ukorenila u movarama sremskim i bakim, nego se u probuenom nomadskom atavizmu predavala mranom nagonu beanja, seljenja, nezaustavljanja - bilo je ve davno prolo kad je Sterija poeo da komedografski daje svoju sliku srpskog sveta na periferiji Panonije. Epsko herojsko bilo je istutnjalo u ratovima za drugog, u maglama i snovima, u linim i kolektivnim vizijama sveta i fikcijama koje se nikada nee ostvariti. Ostalo je ono suprotno epsko-herojskom i nomadskom, ono to je zadravalo, utvrivalo, putalo korenje, sreivalo, stabilizovalo sudbine. Ostalo je i stvorilo svoje okvire ivota, patrijarhalne, s jedne, ali ve do izvesne mere urbanizovane i esnafske, s druge strane. Dobivi bar sva spoljanja srednjeevropska malovaroka obeleja, ivot tog srpskog ivalja na severu od Save i Dunava prestao je s vremenom da bude tragino besciljno povlaenje po belom svetu, stradanje, patnja i smrt u bitkama pod tuim zastavama uz istovremeno snivanje o Rusiji i pravoslavlju kao dvema fikcijama sigurnosti opstanka i slobode postojanja. Iz tih masa iupanih u jednom uzavrelom istorijskom trenutku iz tla Stare Srabije za jedan vek su nastali potenorodni kupci, tergovci i esnaflije. I dok e Milo Crnjanski sto godina posle Sterije dati lirizmom ipijenu sliku iz korena iupanih srpskih masa kako se gube u beskrajnim maglama po savskim i dunavskim ritovima i na nedoglednim marevima pod stegovima austrijskim, dotle je Sterija sto godina pre Crnjanskog dao svoju komediografsku sliku stabilizovanih , ukorenjenih u regule malovarokog srednjeevropskog ivota uvedenih i svedenih srpskih masa. Roen 1806. godine u Vrcu, nazvan po ocu kasnije Sterija, uo svirku berberskih tamburica ili seljakih gajdi u varoi koja je bila zatvorena u

svoje malovaroke okvire, i sitne intrige . tu je bio tee uoljiv i sukob izmeu dve graanske

grupe, one patrijarhalno-primitivno esnafske i one suprotne snjoj koja je htela da se

ekonomski stabilizovana i uverena u dobru perspektivu svog daljeg razvitka, jer je ivot

sagledala u granicama ove austrijske periferne provincije probije iz dotadanjih okvira ivota

u jedan udobniji, evropskihi, noblese.tu je i sukob graanskog u stvari sitnograanskog

shvatanja ivota i ivotnih ideala, s jedne, i umetniki nastzrojenog dela inteligencije i njegovih nacionalnih, kulturnih i ivotnih koncepcija, s druge strane. Taj deo inteligencije bio je istina, vezan prilino jakim nitima za crkvene krugove, a kroz to, svojim, u drutvenom pogledu dosta konzervatvnim shvatanjima i za ono sirovo, patrijarhalno-esnafsko graanstvo I malograanstvo. Tom delu inteligencije bilo je, dakle, zbog njegove drutvene konzervativnosti, blie ovo patrijarhalno-esnafsko graanstvo i malograanstvo nego ono drugo koje je iako uskih kulturnih vidika niskog kulturnog nivoa, bilo pretenciozno i u svojoj pretencioznosti smeno. Umetnikom ukusu ovog dela inteligencije, ako esto i dosta arhainom nije mogla izmai iz vida smena pretencioznosst. Sukob tih smenih pretenciozbosti dubokoprovincijskog ssitnog graanstva na rubu Panonije, a oiju uprtih u ivot aristokratskih krugova Bea u Pete i kosmopolitske manire grofova i barona sa umetnikim ukusom i instinktom tog dela srpske inteligencije koji je dodirom sa umetnou osetio bar dah kulture, i ijem je ukusu zbog toga pretencioznost morala biti smena, doiveo je Sterija vrlo rano. Majka mu je bila udovica slikara Vasilija Nedeljkovia, ki prilino poznatog rpskog slikara XVIII veka Nikole Nekovia, jedne i slikarskim radom i ivotnim putem zanimljive i karakteristine linosti iz tog umetniki nastrojenog dela srpske inteligencije. Tada je u XVII a i XIX veku slikarstvo jedino imalo jae i intenzivnije veze s evropskom kulturom i estetskim roblemima umetnikog stvaranja. Kultura ostalog dela srpske inteligencije bila je u znatnoj meri ograniena na okvire koje su davale srednjeevropske kole. ivei od ranog detinjstva pa do svoje druge udaje stalno u sredini neprekidno okupiranohj umetnou i njnim problemima morala je Sterijina majka imati udelau buenju umetnikih sklonosti u svome sinu, u razvijanju oseanja za kulturne vrednosti, a maoda i za oseanje prema malograanskim drutvenim ambicijama kao prema farsi. Prijemivost za utiske, razvijeno oseanje za smeno i neobino razvijen dar za posmatranje i uoavanje ivota oko sebe pomogli su mu , opet, ada u tom umalom ivotu meternihovske Austrije, u kome je I ono malo kulturnog kretanja i strujanja bilo bez ririne, oseti ispod povrine sukobljavanje drutvenih suprotnosti, da prodre iza zavesa porodinog ivota i pokae antagonizme i sukobe I u porodici, da osvetli drutvene ili line moralne i karakterne deformacije i nedostatak oseanja za meru i ukusa za lepo i kulturno. Iz tih drutvenih odnosa i tih elemenata pieva talenta nastale su Sterijine komedije.

Poetak Sterijinog komediografskog rada pada u godinu 1830, u vreme kada se posle zavrenih studija prava vratio iz kulturno dinaminijih sredina, gde je imao prilike da posmatra i moda i sam uestvuje u snanijim kulturnim nastojanjima. Zrelijim oima posmatrao je on sada ivot u svom rodnom mestu, koji se nije mnogo razlikovao od ivota u veini drugih srpskh varoi i gradova preko SAVE i Dunava. Ovaj talentovani posmatra ivota morao je tada jasnije uoiti taj malovaroki svet i ivot i razne pojave u njemu, likove i tipove, nastranosti i megalomanije, krupne i sitne neprilike, sukobe, mentalitet i karaktere

koje stvara ta sredina, njen nain i njeni uslovi ivot.

Komediografu Steriji nametali su se kao teme za komedije sukobu izmeu ivotnih ideala i stilova ivota dveju osnovnih grupa tog malograanskog sveta. A kada je to jedno uzeo za teme, morao je zauzeti i stav. Sterijine simpatije su oigledno na strani patrijarhalnog esnafskog malograanstva, pa su zato predmetom njegovih komedija postali oni koji su iz tog drutvenog kruga hteli napolje, dalje vie. U sudaru tenji i mogunosti tog dela graanstva koje je polo dalje od esnafsko-crkvarskih okvira I normi ivota ka imitovanju kosmopolitskog aristokratskog mondenskog stila ivota nalazio je Sterija neiscrpno vrelo kominih elemenata. Bez vee ekonomske moi, bez snanije i dublje line i opte kulture, bez razvijenog intelektualnog I kulturnog ivota, taj deo graanstva i malograanstva, proet plitikm i povrnim prohtevima za veom ulogom u drutvenom ivotu, nije za Steriju, mogao imati prednosti pred naim sirovi, patrijarhalnim, malovarokim, esnafskim normama ogranienim svetom. Sterija e, kao i tridesetak godina posle njega Jakov Ignjatovi biti na strani tog primitivnijeg, ali u svom konzervativizmu nacionalno vreg dela srpskog malograanstva preko Save i Dunava. Jer treba imati u vidu da su ovi nai rani realisti videli u nastojanju tog konzervativnijeg dela malograanstva srpskog u tim krajevima da ouva stare forme drutvenog ivota i odnose istovremeno i nastojanje da se sauva nacionalna samobitnost prema ostalim, a pogotovu prema vladajuim nacijama u Austriji, pa da su i uvanjem vere u tadanjim uslovima uvali i svoju nacionalnost. A onaj drugi deo malograanstva uz ispoljavanje tenje da preraste esnafskocrkvarske okvire ivota pokazivao je istovremeno i prilino izrazite tendencije ka slabljenju nacionalnih

osobenosti, ka nekom austrijskom bidermajerskom konformizmu. Zato e nam biti razumljivo to se ovaj prethodnik realizma u srpskoj knjievnosti koja je nastajala u krajevima preko Save i Dunava raao iz kritike drutva i pojava u njemu sapozicija onog primitivijeg, patrijarhalnog i esnafskog dela tamonjeg srpskog graanstva,. Ali time ne bismo ukazali na sve izvore Sterijinih komedija, jer njih ne moemo videti samo u njegovim drutvenim i nacionalnim pogledima. Razvijenom smislu za umetniki lepo, jednom istananom estetskom oseanju moralo je izgledati smeno to propinjanje na prste da se bude vii nego to je to priroda dala to groteskno guranje u vie drutvene slojeve. Snobovski duh i ukus tih naih skorojevia morao je izazvati porugu unuka Nikole Nekovia i sina jedine ene u Vrcu koja je itala knjige na slavenoserbskom i nalazila uivanje u slikama tadanjih naih umetnika.. kir Janja je izrazit primer da je Sterija prelazio i na kritiku tog primitivijeg i sirovijeg dela malograanstva preko Save i Dunava. Ali je tu ipak u pitanju poseban sluaj jo nepotpuno asimilovanog Gerka. Uoivi

svojim snanim posmatrakim darom mnoge osobine malograanstva koje je htelo da izae iz jednog naina ivota i pree na drugi, Sterija je odabirao karakterist