1.  Osnovna  obeležja  ekologizma  !   Postoje  razni  nazivi  za  slične  ili  čak  iste  ideje:  

environmentalizam,  ekologizam,  zelena  politika,  zeleni  pokret  ili  zelena  politička  misao.  

!   Neki  zagovornici  se  zalažu  za  radikalno  promišljanje  mesta  ljudi  u  biosferi,  ali  većina  teži  manjim  promenama  (recikliranje,  organska  hrana,  podizanje  svesti  o  značaju  nezagađenog  vazduha,  zaštita  ugroženih  vrsta  itd.).  

!   Od  sedamdesetih  godina  prošlog  veka  počinju  da  se  pojavljuju  i  zelene  partije,  iako  uglavnom  na  Zapadu.  

2.  Poreklo  ekologizma  !   Ekologizam  ima  korene  koji  sežu  u  devetnaesti  vek  i  ponekad  

ih  je  teško  precizno  formulisati.    

!   Henri  Dejvid  Toro  (1817-­‐1862;  Walden,  or  Life  in  the  Woods,  1854)  

 

 

!   Džon  Mjur  (1838-­‐1914)  

 

 

 

!   Postoje  tri  neposredna  izvora  ekologizma,  koji  se  donekle  razlikuju  u  SAD  i  Evropi.  

!   Rejčel  Karson  (1907-­‐1964)  -­‐  Nemo  proleće,  1962  

!   Pol  (1932-­‐)  i  En  Erlih  (1933-­‐)  -­‐  Populacijska  bomba,  1968  

!   Granice  rasta,  1972  

   

 

 

   

!   Drugi  izvor  su  teoretičari  okruženja  i  aktivisti  koji  su  pokretu  dali  njegov  sistem  verovanja  i  on  takođe  nastaje  šezdesetih  godina.  Veoma  bitni  su  bili  protesti  protiv  Vijetnamskog  rata  i  nuklearnog  naoružanja  i  nakon  toga  počinju  da  se  javljaju  brojne  knjige  i  časopisi.  

!   U  Evropi  je  razvoj  pokreta  bio  sličan,  ali  najveću  važnost  imale  su  neuspele  revolucije  u  Češkoj  i  Francuskoj  1968.  godine,  takođe  protesti  protiv  nuklearnog  naoružanja  i  shvatanje  da  postoje  ozbiljni  efekti  zagađenja  koji  prevazilaze  državne  granice.  Ključna  razlika  u  odnosu  na  SAD  jeste  da  se  pojavljuju  političke  partije  koje  počinju  da  učestvuju  na  izborima.  

 

 

   

!   Treći  izvor  su  pisanja  glavnih  teoretičara  ekologizma  koji  su  obično  kretali  sa  pozicije  opšteg  radikalizma  i  zatim  su  se  fokusirali  sve  više  na  ekološka  pitanja.  

!   Andre  Gorc  (1923-­‐2007)  

 

!   Ivan  Ilič  (1926-­‐2002)  

 

 

   

 

 

   

!   Marej  Bukčin  (1921-­‐2006).  

!   Nešto  kasnije  objavljen  je  roman  Ekotopija  (1975)  Ernesta  Kalenbaha  (1929-­‐),  koji  postaje  klasična  ekološka  utopija.  

 

   

 

 

   

3.  Principi  ekologizma  !   Razne  verzije  fundamentalnih  principa  ekologizma  su  nabrajane  od  

strane  raznih  grupa  i  individua.  Možda  se  kao  najopštiji  mogu  uzeti  sledeći:  !   poštovanje  Zemlje  i  njenog  (bio)diverziteta,  !   briga  za  život  koja  je  ispunjena  ljubavlju,  saosećanjem  i  

razumevanjem,  !   izgradnja  demokratskih  društava  koja  su  pravedna,  održiva  i  u  

kojima  vlada  mir,  !   očuvanje  Zemlje  i  njenih  resursa  za  buduće  generacije.  

!   Zanimljivo  je  to  što  tačka  tri  ide  izvan  usko  definisanog  okruženja,  a  moguće  je  navesti  još  neke  imperative,  poput  izbegavanja  tehnologije  koja  je  vrlo  štetna  po  okruženje  i  razvijanja  nove  društvene  paradigme  i  nove  politike  koja  bi  podrazumevala  veću  participaciju  građana,  jednostavniji  život,  kooperaciju,  javno,  a  ne  tajno  rešavanje  mnogih  pitanja  i  veći  naglasak  na  zadovoljstvu  radnika.  

!   Po  svim  ovim  tačkama  moguća  su  različita  stanovišta  unutar  ekologizma,  a  verovatno  najrelevantnije  tri  pozicije  su:  ekosocijalizam,  ekofeminizam  i  duboka  ekologija.  

 

 

 

 

4.  Ekosocijalizam  !   Gorc  je  tvrdio  da  ekološki  pokret  nije  sam  sebi  cilj,  već  

stadijum  u  jednoj  većoj  borbi,  a  to  je  borba  protiv  kapitalizma.  

!   Smatrao  je  da  ekologija  ne  može  da  proizvede  etiku,  što  se  često  odbacuje  u  okviru  ekologizma.  

!   Ovaj  njegov  zaključak  se  različito  tumači  od  strane  levice  i  desnice.  

 

 

 

 

5.  Ekofeminizam  !   Insistira  se  na  tome  da  su  žene  više  u  skladu  sa  prirodom  

nego  muškarci  i  da  najveći  broj  ekoloških  problema  ima  uzrok  u  muškoj  dominaciji  koja  se  reflektuje  u  tehnološkom  pristupu  kao  što  je  Gorcov.  

 

!   Često  se  prihvata  Geja  hipoteza.  

!   Suština  je  obično  u  korišćenju  starih  tradicija  i  njihovo  kombinovanje  sa  novim  razumevanjima  koja  potiču  od  feminizma  i  ekologizma.      

 

 

 

6.  Duboka  ekologija  !   Arne  Nes  (1912-­‐2009)  je  termin  skovao  1972.  godine  i  u  pitanju  je  

verovatno  najkontroverzniji  pokret  u  okviru  ekologizma.  

!   “Dubina”  duboke  ekologije  nalazi  se  u  odbacivanju  naglašavanja  značaja  ljudi  jer  postoje  “dublje”  vrednosti  koje  su  u  interesu  čitave  biosfere  –  priroda  je  standard,  a  ljudi  su  problem.  

!   Zagovornici  ovih  ideja  obično  su  spremni  da  prihvate  dve  prilično  kontroverzne  ideje:  !   smanjenje  svetske  populacije,  !   spremnost  razvijenog  sveta  da  redukuje  svoj  životni  standard  

(najčešće  se  misli  na  Kinu  i  Indiju).  

 

 

 

 

7.  Neoluditi,  sabotaža  i  ekotaža  !   Poreklo  (neo)ludizma  -­‐  Ned  Lad  1779.  godine  lomi  dve  

mehaničke  mašine  za  šivenje.  Luditi  se  javljaju  u  drugoj  deceniji  devetnaestog  veka.    

!   Teodor  Kačinski  (1942-­‐),  Unabombaš  –  protivio  se  industrijalizmu  i  modernoj  tehnologiji  i  zalagao  se  za  anarhizam  koji  bi  bio  orijentisan  ka  prirodi.  

 

!   Sabotaže  (monkeywrenching),  ekoratnici  i  ekotaža  –  nemaju  svi  ekologisti  isti  stav  prema  ovim  strategijama.      

 

 

 

8.  Prava  životinja  !   Neke  akcije  zagovornika  prava  životinja  klasifikuju  se  kao  

terorističke.  

!   “Oslobađanje  životinja”  i  specizam  (Piter  Singer,  1946-­‐).  

 

!   Pokušaj  zauzimanja  tzv.  srednje  pozicije.  

 

 

 

 

9.  Bioregionalizam,  biodiverzitet  i  globalno  zagrevanje  

!   Bioregionalizam  je  shvatanje  da  jedinstvena  politika  ne  može  da  ponudi  rešenje  za  sve  političke  oblasti  jer  svaka  ekološka  regija  ima  specifične  odnose  između  zemlje,  flore,  faune  i  ljudi.  

!   Problem  je  definisati  regiju  i  njen  odnos  sa  političkim  granicama.  

!   Problem  biodiverziteta  (stepena  varijacija  života).  

!   Globalno  zagrevanje  je  objektivna  pretnja  Zemlji  i  okruženju,  iako  se  politički  često  zloupotrebljava.  

 

 

 

 

10.  Genetski  modifikovana  i  organska  hrana  

!   Ovo  pitanje  je  kontroverzno,  ali  više  zbog  političke  dimenzije  nego  naučne.  

!   Dosadašnja  znanja  o  genetskim  modifikacijama  pokazuju  da  nema  razloga  za  brigu,  a  obično  se  ne  shvata  da  ljudi  manipulišu  genima  useva  hiljadama  godina  preko  selektivnog  parenja  organizama  sa  poželjnim  obeležjima.  

!   Do  danas  je  izvršeno  preko  2000  studija  o  bezbednosti  kada  se  radi  o  zdravlju  i  okruženju  i  naučni  konzenzus  jeste  da  genetski  modifikovana  hrana  ne  nosi  sa  sobom  više  rizika  od  “konvencionalne”  hrane  (što  predstavlja  besmislen  termin).  

!   Nema  naučnih  dokaza  ni  o  tome  da  je  organska  hrana  bogatija  nutricijentima  od  “obične”  hrane,  niti  da  ima  bolji  ukus.